Član 8a je u velikoj meri pokazao prirodu ovog zakona više obrazloženjem koje je Vlada dala u davanju mišljenja na odbijanje ovog amandmana, nego što se to moglo videti iz same sadržine predloga ili amandmana koji smo dali.
Mi smo članom 8a predložili da nadležan za ovu agenciju, kao što je potrebno i za svaku drugu agenciju, bude ministar, odnosno ministarstvo nadležno za državnu upravu. Smatramo da je neophodno da to ministarstvo, po zakonu, po Ustavu, vrši nadzor nad ovakvom agencijom, upravo zato što Vlada pred građanima zadržava odgovornost za izvršavanje poverenih poslova.
Kad pomislim da tu više nema ništa sporno, pročitam obrazloženje za odbijanje amandmana, u kome se kaže da je ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, kao neko ko je nadležan za Agenciju za privredne registre i privredu uopšte, taj koji je nadležan. Ali, to ne bude kraj nego kaže da je on nadležan za privredne registre, ali će zato za ostalo registre važiti to pravilo da bude nadležan ministar koji je nadležan za registar iz te oblasti.
Tek sada se pokazuje da je nad Agencijom za privredne registre 10 paša. Znači, ministar po svakom registru, za sada 15, možda su neki u jednom ministarstvu. Vrlo je zanimljivo šta je bio kriterijum za objedinjavanje, šta je to suština na osnovu koje je ovo spojeno u jednoj Agenciji za privredne registre, ali zato ima 15 gazda koji će biti nadležni, a to je upravo ono što sam vam rekla da treba izbeći, da građanin ne bi bio ping pong loptica, a Vlada ne bude sto za stoni tenis, koja međusobno tu lopticu građanina šeta od jednog do drugog šaltera.
Vi ste mi dali obrazloženje u kojem, ne da su to dva reketa i jedna loptica, nego je to možda i 15 reketa i onaj 16, ta neka nova mogućnost za neke nove registre, a kad kažem reket, mislim na reket za udaranje loptice, a ne nešto drugo. Međutim, obzirom na visoku rangiranost po nekim korupcionim i ostalim elementima, taj reket može da bude i u prenosnom smislu, makar bila i najsitnija stvar. Znate, monopol nad informacijom je nastrašnija stvar. Kao što je to monopol nad informacijom gde uložiti novac, kada i kako štedeti, odnosno prodati, pretvoriti iz jednog oblika u drugi, tako i informacija vezana za registar bilo koje vrste, može nekome da znači pravu vrednost, a to da ne znate ko je gde nadležan, odnosno da stranka ne zna, neukost je ne brani, ona svoje pravo može i da izgubi samim tim što ministar nadležan za taj registar znači sve i ne znači ništa. Mislim da je ovo izuzetno loše rešenje.

Neću ponavljati obrazloženje zašto smo mi predložili da to ne bude agencija nego uprava za registre, jer smo prilično o tome govorili, ali pošto nisam imala prilike da do sada vidim mišljenje, moram da priznam da sam iznenađena brojem usvojenih amandmana koji se tiču postupka registracije za privredne registre, prijatno iznenađena da ste usvojili neke amandmane koji nisu samo tehničke prirode, a ima i takvih i da bi mnogo volela da, dok god trajete, na ovakav način razgovaramo o ovome, tako da u ovom trenutku neću čak ni dva minuta da iskoristim da bi ponovila obrazloženje za amandmane koji ste odbili. Hvala.

Mi smo u članu 2. predloga tražili da se promeni naziv, odnosno definicija registratora i rekli smo da registrator jeste funkcioner ovlašćen za vođenje registra, koji se vodi u skladu sa ovim zakonom. To smo obrazložili time što Vlada imenuje tog funkcionera. Smatramo da, u smislu Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, ta funkcija mora da se smatra javnom. Jeste ugledna, značajna, odgovorna, ali kao i svi drugi funkcioneri, mora da podleže i u smislu počasnog uvažavanja, faktičkog uvažavanja, ali i odgovornosti u smislu ovog zakona koji tretira sukob interesa.
Tražili smo da se briše i tačka 6. gde ste definisali izraz: "podnosilac prijave". Radi se o opšte poznatom pojmu. Podnosilac prijave, po Zakonu o opštem upravnom postupku jeste svako pravno ili fizičko lice koje podnese neki zahtev državnom organu.
Nezavisno od toga, vi ste ga ovde pogrešno definisali, jer ste pomešali pojmove podnosioca prijave i fizičkog lica ovlašćenog za podnošenje prijave u ime pravnog lica. Jedno je sama fizička radnja kao podnosioca prijave, a drugo je da je neko ovlašćen da uradi nešto i da time upotrebi ili zloupotrebi, ako nema ovlašćenje da podnese prijavu.
Ne znam da li je ovo vama promaklo. Treba da imate u vidu da je reč o nečemu što je, po pravilu, državni organ i da pravna lica koja prijavljuju osnivanje, promenu podataka i slično, zaista dovoljno jasno i da je unošenje ovog pojma "ovlašćeno", prosto nepotrebno i pravno nemoguće. Ko bi mogao da dođe sa pečatom i svim onim pratećim podacima i elementima, a da nije u stvari ovlašćen? Samo neko da preko noći nešto ukrade.
Drugo, dok se ne utvrdi da neko nije bio ovlašćen da podnese prijavu, on ima status podnosioca samom činjenicom da je podneo prijavu, jer sami ste rekli u načelnoj raspravi, vi ne kontrolišete u bilo kojoj vrsti postupka, ni istražnih radnji, da li neko dostavlja istinit podatak, odnosno da li je ovlašćen.
Smatram da su ovde u pravnom smislu pomešani termini onoga ko podnosi prijavu, kao podnosioc, i ko je ovlašćen da podnosi prijavu za neku izmenu u registru.

Najkraće, poštujući vaše vreme, hoću da kažem da je prihvaćen amandman gde je jedna reč "shodno" mi smo tražili njeno brisanje, ali nije tehnički, zaista je reč u suštinskoj stvari. Volela bih da u danu za glasanje, zato i hoću da obrazložim taj amandman prođe, jer pravila koje Zakon o opštem upravnom postupku propisuje nema terminologije "shodno", nego ili ih primenjuješ onako kako su zakonom propisana ta pravila ili ih ne primenjuješ. Tako da se nadam da će poslanici imati ono kako ih predsednica upozori kratkim zvoncetom da glasaju za ovaj amandman.

Mi smo podneli amandman gde se upis zabeležbe vrši na osnovu prijave ili po službenoj dužnosti ako registrator utvrdi postojanje činjenica koje se upisuju u registrator.
U nekim od stavova, odnosno članova koji su kao amandmani usvojeni, videla sam da je nešto slično prihvaćeno, a ovde nije. Znači, taj način dolaska do saznanja, u ovom slučaju mislim da je trebalo da bude usvojen amandman jer potpuno je neodređen pojam reći – došao do saznanja.
Zna se da to može da bude samo na osnovu rešenja o upisu, zakonitom postupku u kojem se utvrđuju činjenice, a te činjenice koje su bitne za pravni promet, kako vi kažete, nisu tek neke, nego zna se koje su važne za upisivanje i zakon ih strogo propisuje.
Iskoristiću ovu intervenciju i priču o amandmanu na član 8. na primedbu koju je maločas onako nežno iznela koleginica Čomić i kaže – da budemo tu svi kada bude dan glasanja, moram da kažem sledeće – bio bi red da budemo tu svi kada se glasa, ali 126 poslanika može da glasa za predlog uz intervenciju opozicije bude bolji, ali više je krivica vlasti što je između pozicije i opozicije iskopan tako dubok rov da čak i glasanje za nešto što je za sve dobro se smatra svojevrsnom izdajom opozicionarstva.
Do koje mere to ide, osetila sam juče i sama kada sam u jednom razgovoru rekla da imam iskreno ljudsko poštovanje za jedan od poslednjih intervjua pokojnog Zorana Đinđića, gde je vrlo hrabro i konkretno izneo istinu o Kosovu i primedbu prijateljima koji ga ne podržavaju na pravi način na onome što je problem Kosova, osvane naslov u novinama "Obožavam Đinđića".
Kao majka troje odrasle dece, žena rođena na Kosovu, vaspitana tamo vrlo konzervativno, prosto mi je neprimereno da neko u javnosti iznose reči "obožavam", jer mogu da obožavam samo svoju decu. To je lična stvar i o tome se ne piše u novinama.
Poštovanje iskreno izneto prema čoveku na ovoj stvari i to je neko našao da pokalja, računajući da će opozicionaru naneti štetu. Ne, neko će u te novine zaviti krompir, ljuske od krompira i baciti, ali je novina kao savez društva izgubila u mojim očima mnogo time što je iskrenost izvrgla ruglu i podsmehu.
Neću promeniti svoje mišljenje, imaću poštovanja za svakog ko uradi hrabru i pametnu stvar, ali moram da vam priznam da danas nije lako biti opozicija u Srbiji. Hvala vam.

Član 10. Predloga zakona predložili smo da se briše. Prvo upis osnivanja pravnih lica i promena podataka, odnosno svih drugih činjenica o kojima se vode registri su prvenstveno od interesa za podnosioca prijave, pa je on taj koji treba da brine o svom sopstvenom interesu, odnosno on treba da brine o zaštiti svojih određenih prava, pa je propisivanje roka, pogotovo u tom trenutku osnivanja drugih nametljivih, prečih poslova ovo suvišno.
Poseban razlog za brisanje člana 10. je razlog sadržan u onom što ste propisali za upis po proteku roka. Baš bih volela da mi objasnite da li opis po proteku roka stvara dodatne troškove? Sad se on obavlja po nekoj drugačijoj proceduri. Šta, zatvorili ste neku posudu i sada treba da dovedemo nekog ko će da otvori i da te prazne podatke unese, a to zahteva vreme, trud itd?
Pošto ne postoje dodatni troškovi i napori da se neuneto unese, ovo mogu da razumem samo kao kaznu koja se izriče bez suda, imajte na umu, gde kadija, sudi, i kaznu stavlja, naplaćuje u svoj džep.
Kad propišete uvećanu naknadu, recite mi gde ste našli uporište u Zakonu o javnim agencijama, gde je propisano da možete da odmerite trošak, odnosno naknadu samo u skladu sa stvarnim troškovima, a iz obrazloženja zakona uopšte ne mogu da vidim kako se to povećava trošak upisa ako se prijava podnese posle više od 15 dana od dana nastanka promene.
Ovo što sam rekla nije mi bila namera da bude duhovito, nego zaista tražim obrazloženje zašto jedan ovakav amandman nije unet, nezakonit, neosnovan. Možda ne razumem. Hajde, objasnite mi.

Evo, ja sam htela da kažem upravo ono što je rekao gospodin ministar, da onaj ko podnosi elektronski može zaista sam da odštampa sebi i da to ima, ali sam sklona da prihvatim zahtev kolega da ne moraju da podnose zahtev i da obaveznoj po nekoj službenoj dužnosti same agencije, kada podnose fizički sami, u tom obliku zaista treba da dobiju potvrdu. Ne moraju da pišu zahtev, jer se ovde podrazumeva da elektronski dobijate odmah…
(Nebojša Ćirić: Ne piše zahtev.)
Piše zahtev. Izdaje se na zahtev, evo piše - potvrda o primljenoj prijavi izdaje se na zahtev podnosioca prijave prilikom neposrednog podnošenja. Sklona sam da podržim amandman obojice kolega, jer ako smo na stanovištu da je onaj korisnik usluge taj koji nas zapošljava ili otpušta u nekoj kompaniji, ako je kupac car koji određuje poslove nama kao proizvođačima, ako je glasač taj kome mi služimo, mislim da bi zaista trebalo ovu reč: "zahtev" brisati i da bi on morao da dobije potvrdu da je predao dokumentaciju. Hvala.

Obrazložiću zahteva u članu 25. čime ću i sve one ostale amandmane koji se tiču one formulacije "ministru nadležnom za poslove registra koji je predmetan, odnosno predmet ovih poslova". Bukvalno sada kada ste rekli da su pojedini ministri nadležni, u zavisnosti od toga o kom je registru reč, sada ovi amandmani postaju bespredmetni, ali želim da pomognem u razjašnjavanju onoga što je kolega rekao.
Nemam razloga da mnogo verujem gospodinu Ćiriću kao Ćiriću zbog rezultata privatizacije. Zaista ne mogu da budem tako maliciozna da pa ne verujem u ono što je izneo u smislu registracije. Hoću da verujem i da se potvrdi da ljudi više nemaju problem u ovom zahtevu. Ako u podnošenju zahteva stoji neki obrazac u kojem se može kockica za dostavljanje zahteva u pismenoj formi da ste predali dokumentaciju dobiti, zaista to smatram celishodnim rešenjem jer, kao što kada podižete gotovinu na automatu pita vas automat da li želite potvrdu, zašto bi bacali papir, možda nekome ne treba potvrda, dobiće izveštaj kod kuće na svom računaru o tokovima novca, a ako želite, kažete da i dobijete taj komad papira koji vam garantuje da ste podigli novac.
Mislim da treba imati potvrdu o tome da jeste, ali po izjavi ministra ne piše se poseban zahtev i onaj ko neposredno predaje on dobija i za mene je to dovoljan razlog da na tome više ne insistiramo.
Zahvaljujem. Ne zamerite što sam zloupotrebila vreme od ovog amandman da pomognem razjašnjenju ovog prethodnog. Hvala.

Sada ću da samo drugi stav obrazlažem jer smo ovo drugo diskutovali. Tražili smo da se briše stav 2. u članu 27. da piše "podnosilac žalbe ne može u žalbi da se poziva na činjenice koje nisu unete u prijavu i dokumenta koja uz prijavu nisu priložena". Tražimo da se to briše jer ne možete podnosiocu žalbe da ograničavate pravo da se poziva na činjenice i dokaze koje smatra nečim stvarno važnim što dokazuje njegovo pravo.
Mislim da je to nešto što zaista nije u redu, ali ne samo da nije u redu sa stanovišta mog ukusa nego da je to nedopustivo u smislu ostvarivanja prava stranke. To je prosto suprotno nekim opštem prihvaćenim pravnim pravilima, opštim upravnim postupkom, Ustavom.
Da li će ti dokumenti biti od uticaja za odlučivanje, to je sasvim drugo pitanje i te dve stvari ne možemo da mešamo. Ne možete da ograničavate pravo nekoga ko želi da realizuje svoje pravo time što mu kažete da ne može da se poziva na dokumenta koja uz prijavu nisu priložena.
Smatram da je ovo trebalo usvojiti u cilju zaštite interesa korisnika usluga.

Prihvatam vaše obrazloženje koje ste dali i samim tim postaje bespredmetna priča, jer mi smo tražili da se odredi rok, vi tvrdite da taj rok postoji, jer samim protekom od pet dana automatski ide nadležnom ministru, tako da neću dalje da diskutujem o ovome i zahvaljujem se na obrazloženju.

Čudim ste što niste usvojili ovaj amandman, ako smo već prihvatili da shodno ne može da bude kriterijum za primenjivanje nekih pravila iz opšteg upravnog postupka. Smatram da je to isto trebalo primeniti i na član 31. odnosno da odluke donete u postupku po pravnim sredstvima iz stava 1. ovog člana proizvode dejstvo za ubuduće. Vi imate svoje razloge zašto ste to odbili. Vi ste vlast, pa izvolite. Hvala.

Član 44. nisam obrazlagala zato što ministar za lokalnu samoupravu nije jedini nadležan. Vi ste rekli da su svi naši ministri, ali na član 48. moram da dam komentar.
Tražili smo da se briše član 48. zato što se ukidaju propisi koji su tretirali registraciju, postupak i ovo preuzimanje svih drugih registara kod vas će stvoriti, po našem sudu, jednu pravnu prazninu u kojoj se onemogućava zakonito vođenje postupka za upis u te ostale registre, znači, ne vaš privredni, to je u redu, ali za ostale da.
Kako vi obrazlažete odbijanje ovog amandmana? Kažete - amandman se odbija zato što odredbe navedenih propisa koji prestaju da važe ne odnose se na predmet registracije i uslove, već isključivo na pitanje postupka. Onda, dalje u obrazloženju kažete da će ministri nadležni za te pojedine registre propisati kako će se to raditi i da će se to voditi na jedinstven način. Znači, ipak će postojati pravna praznina za jedan deo, odnosno za te registre za koje ministri nisu propisali postupak.
Šta želim da vam kažem? Mislim da je ovaj zakon rađen ne na brzinu i bilo bi najmanje neophodno da se ta pravila postupka uz zakon daju poslanicima kao celina, da nemamo slučaj da neki zakon ne stupi na snagu ili ne može da se primenjuje zato što taj deo pratećih propisa nekog dovodi u situaciju da ne može da reši.
Daću vam primer registracije Zoološkog vrta u Boru. Nov zakon – stari zakon. Čekajte, nisu još urađena podzakonska akta za novi zakon oko držanja životinja i kad u međuvremenu zaista ljudi ne mogu da zakonito reše držanje svojih životinja jer stari zakon ne važi, novi je donet ali nisu prateća akta. Ovo je prosto jedan apel vama i Vladi uopšte da donosite predloge zakona sa svim pratećim dokumentima da ne bi ostavljali neke ljude bez mogućnosti da ostvare svoja prava, a u stvari nam je cilj da mogu ta prava da realizuju na najbolji i najkvalitetniji način.

Član 6. tretira član 148. osnovnog zakona i mi smo predložili da se taj član 6. izmeni na takav način da se u članu 148. obriše samo stav 3, jer smatramo da je pogrešno brisati ceo član 148. Jer, treba to učiniti tako da u skladu sa članom 145. Zakona o privrednim društvima minimalni iznos osnovnog kapitala iznosi 100 dinara i tvrdim da nema razloga da se brišu i stavovi 1. i 2. tog člana, jer oni regulišu smanjenje osnovnog kapitala u slučaju gubitka kada iz godišnjeg finansijskog izveštaja proizilazi da je u slučaju gubitka neto imovina društva manja od vrednosti osnovnog kapitala. Vrednost osnovnog kapitala može da bude znatno veća od minimalnog iznosa propisanog zakonom i u tom slučaju odredbe stava 1. i 2. ovog člana stvarno ne mogu da se smatraju suvišnim.
Vi imate vaše razloge koje ste naveli u razlogu za odbijanje amandmana i ja moram da ih privatim, jer to jeste naša stvarnost, gde kažete da postoji veliki broj privrednih društva, posebno onih koji su u postupku privatizacije, gde bi ovakva primena člana, kako smo mi predložili, izazvala velike teškoće, jer bi se iskazao negativan osnovni kapital, a interes države nije da se ona ugase. To razumem i mogu samo da žalim što ovakav pristup, koji ne znači otpisivanje nečijih obaveza ni na čiji teret, jer on uvek bude na teret građana Srbije, nije primenjivan i u smislu zaštite nekih drugih strateških delatnosti, grana preduzeća ili makar nasleđenih dobrih pravnih instituta.
Prihvatam vaše obrazloženje, ali ne mogu da kažem da odustajem, jer ostajem pri svom stavu, ali vi ste imali razloge, samo niste iz starta napisali zašto ste ovaj član zakona ovako predložili.

Povodom ovog amandmana ću da iskoristim dva minuta da kažem da izmena Zakona o privrednim društvima, onda kada smo je uradili, nije bila baš najsrećnije rešenje i da nisu njom zadovoljni mnogi privrednici.
Mislim da smo mnoge zakone, koji su bili solidni, kvarili kasnijim rešenjima. Ako postoji problem poput ovog smanjivanja kapitala i knjiženja, on i nije toliko u samom Zakonu o privrednim društvima, koliko je u Zakonu o računovodstvu, koliko je u Zakonu o reviziji i koliko smo zaboravili osnovne postulate sredstava i izvora sredstava i koliko smo u nekim drugim grama društvenog života zaboravili da upoređujemo kako to jedan vlasnik privrednog društva može privatno da bude mnogo bogat, a da prikazuje kontinuirano gubitke i izbegava plaćanje poreza na dobit.
To nije rešenje koje treba da se postigne samo ovim zakonom, niti produžavanjem roka za ovo usklađivanje, već vraćanjem vere u profesiju ekonomista, a na tome mora da poradi zakon i kaznene mere za ne poštovanje profesije, a ne da ostavljamo nešto na nečijoj savesti i da nam veštaci budu u sudovima glavni i da se
njihove procene razlikuju enormno. Tu zaista predstoji ozbiljan posao svima nama, ukoliko želimo u sklad da dovedemo ove vrlo važne stvari.

Najkraće moguće. Do donošenja novog zakona o osiguranju, koji ste nam najavili, predviđa se produžavanje roka obaveze za razdvajanje životnog i neživotnog osiguranja. To vam je kao pet puta produžavanje roka
za određena dokumenta, za ispunjavanje nekih uslova, a svesni smo da ukupna situacija koja postoji ne može da doprinese da se ispoštuje rok u onom trenutku kada smo to rešenje prethodno i dali.
Podneli smo ovaj amandman da vas upozorimo, kao maločas, dajte kompletan zakon sa svim prilozima ili budite realni kad dajete neke rokove kao prekratke za Zakon o privrednim društvima, kao ovaj za razdvajanje životnog i neživotnog. Znam da treba da budemo optimisti, ali moramo da nađemo i pravu meru da ne bi još jedan zakon još više raspravljali, a već ćemo negde, ako se budemo sastali u januaru, da pričamo o tom novom zakonu.
Ministre, priznajte koliko osiguravajućih kuća lobira, pita, boji se kako će biti izmenjen Zakon o osiguranju. Molim vas, novac primljen za razvoj privatnog sektora – 34.900.000 dolara, kojim se traži smanjivanje učešća države u osiguravajućim i finansijskim institucijama kao što su banke, da makar u osiguranju ne radimo da imamo dobro i kvalitetno osiguranje "Dunav", gde imamo, malo sam i pristrasna, osobu koja izuzetno vodi tu kompaniju, pa dajte da pružimo mogućnost da ova država sačuva nešto u svom vlasništvu, što vredi ili u nekom kasnijem periodu primimo strateškog partnera, ali negde ispod 50% vlasništva i da ne žurimo sa tim izmenama u ovom smeru u kojem se od nas očekuje zato što smo primili neki kredit, a ne bespovratna sredstva. Hvala.