Vama ne dugujem izvinjenje, ali moram da završim.

Dobila sam, kao i svi članovi Odbora, pismo od predsednika Skupštine da smo dužni da u roku od tri dana unapred zakažemo sednicu Odbora.
Kolege, koliko ste vi unapred obavešteni za svaku od sednica Skupštine koje ovde održavamo?
Čujete na televiziji kada se održava. To je nedopustivo.

Gospodine Aligrudiću, niste razumeli šta je tema. Tema je zašto predsednik Odbora za finansije ne može da izađe ovde sa mišljenjem Odbora za finansije na podnete amandmane. Tako vi to doživljavate. Po Poslovniku, to nije neophodan uslov za raspravu, ali mišljenje Vlade jeste bitno i neophodno.
Vi, gospodine Albijaniću, kao da nemate komunikaciju sa svojim članovima Odbora za finansije. Da li to negde piše da treba pokušavati tri puta dnevno sazivati odbor i zar vama nisu dovoljni pisani sazivi za održavanje sednica Odbora za finansije?
Ne možete prevaljivati odgovornost za to što Odbor za finansije nije zasedao na nedostatak saziva. O tome govore činjenice. Sazivi postoje. Sekretar Odbora je, hvala Bogu, živ i zdrav, kao i vaši članovi. Zaista je nedopustivo da nesaradnju unutar koalicije i pokušaj da skratite ovu raspravu o amandmanima, tako što biste jedan broj amandmana odbacili, prevalite na drugoga, a nijednog trenutka ne pominjete da je Predlog budžeta stigao i o njemu zakazana rasprava u roku od dva dana.
Da li je to dopustivo? Ja zaista ne želim da to dovedem u istu ravan. Mi smo svojom pripremom doskočili da u kratkom vremenu podnesemo amandmane, a kako ćete vi da rešite problem unutar koalicije i izađete sa jedinstvenim stavom, odnosno da obezbedite većinu za Odbor, to je pitanje na koje ne treba da ja dajem odgovor.

Podnela sam amandman na član 2, koji glasi: "Potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita i izdatke po osnovu otplate duga i nabavke finansijske imovine iznose 64,6 milijardi i obezbediće se iz privatizacionih primanja, kredita, donacija i prenetih sredstava iz prethodne godine".
Prvi stav je sasvim dovoljan da se kompletan budžet dovede u pitanje. Dakle, u jednom istom loncu, kao jedan te isti izvor, vi imate privatizaciona primanja, kredite, donacije i preneta sredstva iz prethodne godine.
Pre svega, molim ministra da sve kritike koje iznosimo, sva pitanja koja postavljamo, sve primedbe koje imamo, doživi na najdobronamerniji način i da ga ono što ne može od mase obaveza da vidi zaintrigira.
Mi smo srpski radikali, ljudi dobrih i iskrenih namera, koji i kao opozicija žele da doprinesu poboljšanju ovog zakona, ali mislim da je to nemoguće.
Znate, imate onu reklamu za Meridijan banku, koja je glasila - uđeš, izađeš i gotovo, pa je narod vešto preveo u - uđeš, izađeš i gotov si.
Reklama za ovaj budžet i priča o njemu, ne da nije na nivou one loše reklame gde vam je izneta laž, nego ima nešto što je mnogo gore. U ovom slučaju, priča o budžetu prećutkuje loše strane budžeta. Prećutkivanje loših strana budžeta se, pre svega, svodi na igru sa najvećim strahom srpskog naroda, a taj najveći strah srpskog naroda se zove inflacija.
Ne želeći da narod pomisli da je budžetski deficit tako veliki i da se država, koja je skupa, neefikasna i preglomazna, sa svojim aparatom, finansira iz štampanja para, ovde nam se servira priča da je taj deficit mali, navodno, 13 milijardi i da on, u stvari, ne postoji, da je pokriven privatizacionim prihodima.
Mislim da je to vrhunac drskosti i prema poslanicima i prema narodu. Ne može, kao što je rekao gospodin Krasić, različita metodologija da pokrije sve vaše marifetluke. Onog trenutka kada ste budžet napravili kao jedinstven i zamenili konsolidovanim računom Trezora, navodno, prikazujući sve troškove, sva primanja i sve izdatke, vi ste, jednostavno, prećutali i to je razumno i logično, jer vlast to uvek radi, da ste, u stvari, nastavili praksu štampanja novca.
Primarna emisija, o kojoj se toliko govorilo, traje i danas, na jedan specifičan način. Na kraju ću reći jedan doslovan način, koji se zove krađa gotovog novca iz primarne emisije i to ću vam ilustrovati vrlo konkretnim podacima, a završiće se i krivičnom prijavom protiv odgovornih lica za to.
Ono što se danas dešava zove se kreiranje novca preko surogata novca. Kako narod ne bi bežao od nekih ekonomskih termina, pa da pita šta je to deficit, to je, jednostavno, manjak, kada trošite više nego što zarađujete. Za državu, kada u godišnjem budžetu iskaže deficit, to znači da troši više novca nego što proizvede robe u jednoj godini.
Šta znači taj deficit? To znači da mi želimo da potrošimo više na mnogo agencija, na mnogo onih specijalizovanih i redovnih usluga, da želimo da sva ona politička prijateljstva rentiramo time što ćemo nekome stvoriti velike firme, dajući im redovne državne poslove, time što ćemo prelivati sredstva iz ruku i džepova velikog broja siromašnih poreskih obveznika u džepove malog broja povlašćenih, koji imaju privilegovane informacije o ovim finansijskim transakcijama i ovoj primarnoj emisiji, o ovom što se zove štampanje para i deficit.
Deluju kao teške reči, ali nikada reč nije teška koliko je samo delo teško. Nikada nije toliko teško ono što kažem koliko ono što vi radite.
Šta vi to radite? Kažete nam da pokrivate deficit prihodima od privatizacije i pominjete milijardu i petsto od Mobtela. U prošloj, 2006. godini, od prodaje našeg zajedničkog nasledstva je ostvareno 3,2 milijarde, i to: 1,5 od Telenora za Mobi 063, 320 miliona evra od prodaje licence Telekomu Austrije, 122 miliona - prodaja Panonske banke, 385 miliona - prodaja Vojvođanske banke, i da ne nabrajam dalje, to su samo značajne privatizacije.
Zašto govorimo samo o milijardi i po prodatog kapitala, ili imovine, Telenoru? Šta je sa ostatkom? Ispod crte, iza crte, okolo, naokolo, u deviznim rezervama. Zašto govorimo selektivno i delimično? Da li planiramo da još nekom sličnom prevarom, koja se zove Nacionalni investicioni plan, prevarom u meri u kojoj uredbama, ponavljam, ne Zakonom o subvencijama, pomažete strane direktne investicije, poljoprivredu i tome slično? To je neustavno. Zakonom o subvencija mora da se obezbedi jednak pristup svima, po jednakim kriterijumima, i to nije zakonito.
S druge strane, nezakonito je da se razne vrste stambenih kredita dodeljuju samo mladima, npr, do 45 godine, a da se kaže da kapitalna prodaja ide u kapitalne namene. E, pa nije. Prodajete blago svih nas, a delite samo nekima.
Ove 3,2 milijarde ste vi ovog puta prikazali kao 1,5 milijardu. Koji je kriterijum?
Kada je gospodin Đelić prve godine uzeo da radi budžet, rekao je - prihodi od privatizacije su, znate, jednokratni, pa ih nećemo unositi u budžet. Šta je danas? Danas je na snazi zakon kojim selektivno unosimo privatizacione prihode. Šta radite s ostalima?
Da li postoji neko drugo mesto gde se o tome polaže račun, ili je to mesto ovo ovde, a istovremeno nam kažete da će se deficiti finansirati i iz kredita i donacija i preneti iz sredstava iz prethodne godine. S jedne strane, imate privatizacioni prihod; imam neku imovinu i nju držim u ćošku, a zadužujem se kreditima.
Gde je tu ekonomska logika? Zaduživati se kreditima, a naši stari su bili pametni kada su rekli da je dug loš drug. Nije uvek. Svaki građanin ili pravno lice se zaduži kada od proizvodnje koja donosi toliki profit, zaradu, može da izdvoji deo kojim vraća kredit. Znači, zaduživanje zemlje ili pojedinca radi ulaganja u tehnologiju, u kapitalne dugoročne investicije, nije loša stvar ako znamo pod kojim uslovima, na koji rok, od koga dobijamo i kome dajemo. Toga u ovom budžetu nema.
U prethodnoj varijanti one debele knjige, dobijene od one prošle, tehničke vlade, bio je jedan deo koji je sadržao šifre, poput stranke koja ga je i ostavila u nasledstvo narednoj vladi, za nekoliko kredita - samo rokove dospeća. Međutim, kada su ti krediti uzeti i pod kojim uslovima? Sa kojom kamatom? Na koji rok? Kome ćete o tome podnositi izveštaj, ako ne nama ovde? Kroz koji dokument, ako ne kroz budžet.
To što vi nemate upravu za javni dug, a 18.6.2005. godine ste doneli zakon o tome, to neka građani sude. Pitam, kako možete da iznosite podatak, zato sam tražila da se to briše, da ćemo u vreme dok imamo privatizacione prihode, sa kojima ne znamo šta ćemo, da se zadužujemo kreditima. To zaista ne deluje logično, jer prenosimo dugove na teret budućim generacijama.
Hvalimo se da smo dobile izuzetne otpise, svojevremeno, od Pariskog kluba, a kasnije, sa Londonskim to nije išlo baš lako. Međutim, državni dugovi su dostigli, znači, javni dugovi, državno garantovani, cifru od blizu 10 milijardi. Ne govorimo o privatnom dugu. Deset milijardi evra.
Kako da građani ili manje stručni poslanici dovedu u odnose cifre koje vi iznosite? Da li postoji negde, da li iko zna da li u budžetu postoji podatak koliki nam je bruto društveni proizvod u prošloj godini i na bazi čega je ovaj budžet urađen? Tvrdim da, kada bismo napravili anketu, od ovde prisutnih ljudi, sem poslanika SRS-a koji to znaju, možda bi troje umelo da odgovori na to, i to neki ljudi koji se stručno time bave.
Da li veruju u taj podatak da nam je bruto društveni proizvod 24,3 milijarde evra? Ne veruju.
Kada vam treba da prikažete da je bruto društveni proizvod visok, vi ga iznosite u dolarima. Dugove iznosite u evrima, jer je kurs evra veći, a onda budžet dajete u dinarima da ne bi mogao da se napravi uporedni pregled. To izgleda ovako, preko osam milijardi evra trošimo kroz budžet, bruto društveni proizvod je samo matematikom došao na vrednost od 24,3 milijarde. Godine 2001, on je iznosio 11,9 milijardi dolara. Prosečni rast mu je 5,5 do 6%, samo u jednoj godini - oko 9%.
Kojom je to aritmetičkom, geometrijskom progresijom mogao da naraste na ovu cifru?
Krasić je govorio o tome da ste promenili metodologiju. Da, unete su u obračun bruto društvenog proizvoda finansijske usluge i trgovina, kao nešto što, navodno, povećava ukupan bruto društveni proizvod, da nam beda izgleda manja, a budžet dat u dinarima - da nam inflacija ne izgleda tako velika.
Inflacija koja stoji iza zapisa koje je emitovala Narodna banka, inflacija koja stoji iza kaznene kamate za neplaćanje poreskih obaveza, jer država nikada ne šteti na onom što treba da uzme - iznosi preko 20%. Ta kaznena kamata je otprilike 23%. Odgovorno tvrdim da je upravo zato i projektovan rast plata na 20%, a da je priča od 6,5%, odnosno jednocifrena inflacija, priča za one koji nemaju sreće da na državni budžet budu prikačeni, poput političkih prijatelja i onih moćnika koji na finansijskim malverzacijama i znajući i one tajne o kreditima, o njihovom reprogramu i o štampanju novca kao primarnoj emisiji, sa kojom se danas suočavamo, zarađuju.
Finale svega je pljačka gotovog novca iz Trezora, odnosno na putu od Kovnice novca do Direkcije za trezor u Narodnoj banci. Ne da nije dovoljno štampati surogate novca, a setite se, nekad su ti surogati bili bonovi za hranu, ali ako njima možete da kupite konkretnu robu, to jeste novac, to nije bon, to je hartija od vrednosti. Danas imate primer da se u ogromnim iznosima izgube novčanice na putu...

Nastaviću u drugom izlaganju, samo da završim rečenicu.
...da se izgubi novac koji je odštampan na putu od Kovnice do Narodne banke, ali i da se mimo svake logike i zdrave pameti povuče, navodno, određeni broj novčanica na kojima je uočena greška. Danas se i to može i ja ću vam to obrazložiti u nekom sledećem javljanju.

Predsednik se dvoumi da li imam pravo ili ne. Zahvaljujem. Zaista želim da budem konstruktivna.
Gospodine ministre, kažete da država ostaje vlasnik sredstava kada daje kredit za poljoprivrednu proizvodnju. Gospodin Mašić je govorio o tome kako se i da li se ti krediti vraćaju. Ne da imamo sumnju, mi znamo da ovde nikada niko ne uradi namensku kontrolu korišćenja, znači, to u ovom trenutku, ne samo u ovom trenutku, ne stoji.
Kažete da štampanje hartija od vrednosti nije, kako da se izrazim, nešto što stoji danas. Prošle godine je budžet, odnosno Republika Srbija, u liku Ministarstva finansija, štampala obveznice, odnosno hartije od vrednosti za tekuću likvidnost. Slušajte sad. Svakog 10-11. u mesecu, preduzeća predaju obračun i plaćaju porez. Ako zakasne, 23% kamate ide. Znači, država ima planiran garantovani priliv i ona uzima kredit za likvidnost.
Meni je razumljivo da kredit za likvidnost uzimaju preduzeća. Vi imate kaznene mere, kao država, da naplatite i da obezbedite tu likvidnost.
U isto vreme, štampate te hartije, a, sa druge strane, plaćate kamate, Narodna banka i Ministarstvo finansija, jedni između drugih. To je potpuno nezamislivo. U isto vreme, gospodin Dinkić priča o suficitu u polovini godine, a lepo se zna - dok nemate sve obaveze svedene i sve izvore prikazane, suficit ne može da bude iskazan. Jednostavno, doveli ste, ne vi, vaši prethodnici, a vas molimo da to ne uradite, a počinjete ovim budžetom, doveli ste ekonomiju do apsurdne nauke.

Drage kolege, povodom amandmana koje je podneo Saša Valjarević, a tiče se našeg zahteva za realnim finansiranjem budžeta, bez deficita i vraćanja dugova za koje nemamo informaciju kada su i zašto uzeti, koristim priliku da dopunim ili pitam za dva kredita koje je pomenuo gospodin Zoran Krasić kao obaveze države Srbije za vraćanje - kredit za razvoj privatnog i bankarskog sektora i kredit za prilagođavanje privatnog finansijskog sektora.
U budžetu za 2007. godinu stoji kao obaveza vraćanje kredita. Dakle, kada su uzeti i ko ih je koristio, to ne znamo.
Verujte mi, sasvim je slučajno, nisam znala da će Krasić pomenuti ovu temu, ali "Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori'' iz 2001. godine nosim sa sobom od trenutka kada je objavljen.
Neki će podnositi krivične prijave, one će sedeti u nekim fiokama, a ovaj ''Službeni list - Međunarodni ugovori'' u kom je trasiran put propasti srpske privrede će ostati večita optužnica DOS-ovske vlasti. U njemu su objavljena dva međunarodna ugovora, koja se zovu - donacije Starateljskog fonda za razvoj finansijskog sektora i za razvoj privatnog sektora.
Mnogi od vas se možda i sećaju, usvojeni su u Saveznoj skupštini, materijal je podeljen u toku dana i o njima se glasalo u roku od nekoliko sati. Mnogi nisu uspeli ni da vide sadržaj materijala.
To što danas gospodin Krasić naziva kreditom i budžet to lepo obuhvata, to su, u stvari, donacije koje su bile vredne po šest miliona dolara. Ponavljam, donacija vredna šest miliona dolara za razvoj bankarskog sektora je predviđala, piše u "Službenom listu - Međunarodni ugovori'' broj 8, od 28. septembra 2001. godine, da se četiri miliona i 730 miliona dolara vrati agentima prodaje za konsultantske usluge, a da se bankarski sektor restrukturira metodom isecanja, od slučaja do slučaja.
To je projekat koji staje u jednu rečenicu - metodom od slučaja do slučaja, a 2002. godine, 1. januara, četiri velike banke su ugašene po mafijaškom principu - ubij poverioca i nemaš više dug. Donacija od šest miliona dolara vraćena je pošiljaocu, agentima prodaje u zemljama banaka donatora, a za taj sitan novac koji je preostao uništili ste bankarski sektor.
Danas u ovom budžetu stoji obaveza za vraćanje kredita. Ovo je donacija, dar, koji nije donacija i dar, jer besplatni sir postoji samo u mišolovci, to svi znate. Donacija je bila, navodna, nagrada za određeno ponašanje, a rezultat je vidljiv svima.
Privatizacija privatnog sektora je, takođe, ovde iscrtana. Nacrtane su organizacije koje će se formirati, od Agencije za privatizaciju, do Agencije za mala i srednja preduzeća.
Te 2001. godine privatizacija se nije ni obavljala dok vam ovde nisu rekli kako se radi, a rekli su da to rade agenti prodaje, koje bira banka donator ili administrator donacije, i da ne smete ni razmisliti, ni odlučiti da dodelite nekome ono što je preko 50.000 dolara, ni za kupovinu robe, ni za usluge iz ovog projekta, a da se donator ne pita.
Do dana današnjeg, o privatizacionim savetnicima, finansijskim savetnicima odlučuju oni koji su to počeli da rade 2001. godine.
U ovom ''Službenom listu'' je zacrtana i odluka, koja je danas na snazi, da se 5% provizije plaća onome ko realizuje postupak privatizacije, i to pre nego što budžet i vidi prihode od privatizacije. Pre uplate cene za prodaju neke fabrike, izdvaja se 5% za privatizacionog savetnika, odnosno onog ko je obezbedio uspeh u privatizaciji, ne iz kredita, ne iz donacije, nego iz kapitala prodatog preduzeća, odnosno iz ostvarene cene. To piše u ovom ''Službenom listu'', na strani 27, a kasnije je pretočeno u pravilnik gospodina Bubala, po članu 41. Zakona o privatizaciji, i o tome ću govoriti povodom člana 23. budžeta.
Naša propast počela je prihvatanjem ovakvih uslova. Ovo nisu prijateljske pomoći, ovo je mamac koji je, navodno, glasio - šest miliona po jednom projektu donacije, preostalo su mrvice.
Kakav je to mamac ili poklon bio ako mi danas imamo kredit? S pravom pitam, kakva je donacija kredit, jer ovde ne piše kada je ovaj kredit za istu namenu dobijen, pod kojim uslovima i sa kojim rokom vraćanja.
Hvala.

Kolega Zoran Antić je podneo amandman na član 5. Razdeo 3, glava 3. i 4, funkcija 110, kojim se, u stvari, predlaže brisanje troškova namenjenih za Kancelariju za saradnju sa medijima.
U najkraćem, obrazloženje za ovaj amandman je u sledećem. To je uobičajeni posao saradnje Vlade sa medijima, koji bi mogao da radi Generalni sekretarijat, a koji nema beznačajna sredstva, jer su vrlo značajna sredstva namenjena, i to 312.390.000, za taj sekretarijat. Mislimo da bi on mogao da obavi taj posao bez dodatnih troškova od milion evra. Čemu služi Kancelarija za saradnju sa medijima? Očigledno da je Vlada svesna da je reč o proizvodu koji bez reklame ne može da prođe, odnosno da je potrebno oblikovati mišljenje javnog mnjenja i uveriti građane u ono u šta se ne mogu uveriti, primajući platu, razmišljajući o svojoj budućnosti i procenjujući rezultate rada Vlade.
Znači, potrebno je sarađivati sa medijima, a ova stavka - usluge po ugovoru, znači da je od ukupno 73 miliona namenjenih za stavku Kancelarije, 23 miliona namenjeno za usluge po ugovoru u okviru ove kancelarije. To je praksa započeta 2000. godine, to je tekovina DOS-ove revolucije, da bi se ekonomisti, koji su iole znali da pišu o monetarnoj sferi i da iznose podatke koji bi kritičkoj javnosti služili da ocene rad Vlade, zaposlili u Narodnoj banci, u raznim centrima za liberalne studije, raznim nazovinevladinim stručnim organizacijama, i tako se ućutkaju da ne pišu kritički o Vladi.
Po tom principu, vi imate danas finansiranje i ''okruglih stolova''. Danas ih je najviše u režiji lista "Ekonomist", čiji je većinski vlasnik gospodin Božidar Đelić, čovek koji je vlasnik firme "Sopar sas" koja je sa 9,99 posto vlasnik Meridijan banke, članica Kredit agrikol grupe, čovek koji ima firmu "Altis investment", a koja je osnovala firme "Altis konsalting" i "Altis investicionu banku", a iz Holandije je, i koji je, prema sopstvenoj izjavi, obavio savetovanje u transakcijama vrednim 500 miliona evra.
Dakle, po njegovoj izjavi - 500 miliona evra, od čega, da je samo pet posto provizije uzeo za taj posao, to je 25 miliona evra, za koje gospodin Đelić tvrdi da su pošteno zarađene pare, a ja ću da ponovim još jednom, zarađene su u vreme kada ta agencija nije imala registrovan žiro račun. Znači, registrovana je u junu 2005. godine, sa ulogom od 500 dolara, "Altis" njegov, iz Holandije, a ostalo su platili - ministar Slobodan Milosavljević - 100 evra, gospodin Marko Hinić - 100 evra, gospodin Mićanović - 100 evra, i to je tih 800 evra od uloga.
Taj gospodin Đelić, da dodam, po principu sukoba interesa i po principu prekršenog člana 161. i 162. Zakona o radu, klauzule - zabrana konkurencije, da se stečene veze, informacije i tajne ne mogu koristiti kod drugog poslodavca, odnosno u sopstvene svrhe, izabrao je za poslodavca kod koga će besplatno obavljati usluge savetovanja gospodina Bojana Pajtića i pojavljivao se u 2004. godini, znači, pre nego što je registrovao žiro račun, tekući račun firme "Altis", i izjavljivao da on tamo dolazi besplatno, da volonterski savetuje gospodina Pajtića, jer on tu sreće klijentelu za koju radi kao vlasnik firme "Altis".
Da li je plaćao porez? Ujedno pozivam odgovorne da provere. Međutim, nije ni mogao, jer nije ni registrovao žiro račun, ali se predstavljao kao bivši ministar finansija, vlasnik agencije "Altis".
Znate li šta je sve to imalo za rezultat? On je bio konsultant u privatizaciji DDOR-a, znači, isplatio se boravak u Novom Sadu. Između ostalog, bio je savetnik za spajanje "Grand proma" i "Kolinske", ministre, onog "Grand proma" kome vi danas smanjujete akcizu sa 40 na 30, jer je kafa roba široke potrošnje, ali je luksuz, ali je dizel gorivo, koje se koristi za građevinske mašine, za vas luksuz, zato što ga opterećujete sada porezom, odnosno isključujete ga sa prava na refundaciju poreskih obaveza.
Znači, gospodin Božidar Đelić je imao mnogobrojne uspešne savetničke poslove, a to mu je omogućio pristup sopstvenog reklamiranja državnim parama.
Po istom principu, danas Kancelarija za saradnju sa medijima intervjuiše samo one ekonomiste koji pozitivno pišu o pridruživanju Evropskoj uniji, koji ne kažu građanima da je članstvo u Evropskoj uniji 1,24 posto od bruto društvenog proizvoda, a da povratno dobijaju od pristupnih fondova 2 posto od bruto nacionalnog proizvoda. Znači, neto dobitak od ulaza bi trebalo da bude negde oko 0,7 posto.
To nije tačno, zato što je procena ekonomskih stručnjaka da sve zemlje koje ulaze u Evropsku uniju imaju trošak zbog usklađivanja svojih propisa za ulazak u EU, koji se meri vrednostima od dva do tri posto bruto nacionalnog dohotka.
Znači, izračunata neto šteta od eventualnog ulaska u EU bi bila minus 2,3 posto. Citirala sam ekonomiste koji o ovome pišu, a koje ne plaćaju ove i ovakve kancelarije.
Takvi ekonomisti i analitičari se ne pozivaju na ''okrugle stolove'' ekonomista, njih ne slikaju na televiziji, ni u dnevniku, a to nije beznačajno, jer oni koje ovakve kancelarije i Vlada preporuče, čije se izjave emituju, oni su zanimljivi kao vlasnici savetničkih kuća, raznih advokatskih kancelarija, kojima, takođe, ovim zakonom omogućavate da uđu u onu grupu paušalaca ako prijave da ostvaruju godišnji promet, ranije je bilo do dva miliona, a sada do četiri miliona.
Želim građanima da objasnim šta to znači, a to znači da se s jednim advokatom tog tipa, koji paušalno plaća porez, dogovorite da mu advokatsku uslugu ne platite po fakturisanom računu, sa PDV-om, dakle onoliko koliko ona zaista košta, nego se kaže, daj ti meni jedno 25 hiljada, a ja ću to da prikažem, jer sam paušalac, a u stvari mi plati 100 hiljada, koliko košta.
Tako je država oštećena, ali je takvim advokatima i konsultantima i marketinškim stručnjacima lako moguće da uspostave prijateljske odnose i da to budu protočni bojleri za šetanje novca sa računa Vlade, preko tih marketinških i konsultantskih kuća, na način koji narod zove - pranje para.
Plaćati usluge iza kojih ne mora da stoji radni nalog, konkretan proizvod i iza kojih sutra ne može da se uradi precizna kontrola.
Ono što za mene jeste porazno, to je da ste za Kancelariju za medije predvideli gotovo milion evra, a za Državnu revizorsku instituciju devet miliona evra i 14 zaposlenih, ali o tom amandmanu će kolega Obradović pričati. Predvideli ste devet miliona evra za 14 ljudi koji treba da organizuju i kontrolišu šest nepredatih završnih računa ove ustanove, odnosno Vlade Republike Srbije, budžet Republike, sva javna preduzeća na republičkom nivou, sve opštine, lokalne samouprave, gradove, njihova javna preduzeća, sva privatna preduzeća koja po osnovu javnih nabavki posluju sa tim javnim preduzećima, sve političke stranke.
Da li se Vlada ovakvim pristupom zalaže za borbu protiv korupcije ili za korupciju? Da li se Vlada ovakvom raspodelom para kroz budžet zalaže za istinu o kretanju novčanih tokova? Da li se zalaže za reklamu, odnosno samoreklamerstvo ili zaista želi da građanima Republike Srbije položi račune za osam milijardi evra koje prikuplja ovim računom?
To je pitanje na koje će građani dobiti odgovor od Vlade ali i od nas.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče, što ste mi omogućili da u skladu sa članovima 100. i 104. Poslovnika, za javnost i prisutnog ministra, od koga tražim pažnju, demantujem nekoliko podataka koje ste izneli.
(Mnogi poslanici izlaze iz sale.)
Ne sporim pravo. Molim?
(Dragan Todorović, upadica sa mesta: Molim vas, upozorite predsedavajućeg na ono što se sada dešava. Videli ste, to se odnosi i na ministra. Pogledajte kako se ponašaju vaši poslanici u vezi vaše rasprave. Pogledajte ovaj stampedo. E, to je ono što smeta.)

Meni to ne smeta.

Meni to ne smeta. Mi danas razgovaramo o najvažnijem zakonu koji, u stvari predstavlja cilj zbog kojeg se namećemo u političkoj borbi da pred narodom kažemo kako ćemo voditi državu i kako ćemo raspolagati sredstvima. Meni lično ne smeta ni selektivno izveštavanje ni način kako mediji obaveštavaju javnost o primedbama na budžet, ali mi smeta ministrovo selektivno odgovaranje na pitanja. Trudiću se da budem najkraća i najargumentovanija.
Narod pre svega zanima posao, kako su to i opozicioni poslanici govorili, koliko u budžetu imamo mogućnosti da radimo, oni koje još nisu otpustili, odnosno kakve će nam biti plate.
Primedba na koju ste odgovarali, gospodine ministre, nije primedba poslanika. Primedba o tome da su plate visoke i da mogu da uslove, po sistemu gledanja, povećanje opšteg nivoa plata, pa da nam zato ne dolaze investitori, objavljena je u ovoj knjizi – Beloj knjizi o direktnim investicijama i o stranim ulaganjima. U kratkim primedbama na ono što mi kao poslanici imamo dug spisak primedbi, od korupcije, zakona itd, najveći broj primedbi tih ulagača se odnosi baš na Zakon o radu.
To se odnosi na previše benificiran Zakon o radu po kome se mi usuđujemo da tražimo topli obrok, godišnji odmor, sigurno radno mesto i slično.
Znači, nije primedba poslanika da su plate visoke. To je primedba onih koji bi ovde da ulažu kao u zemlje Jugoistočne Azije i prete nam sledećim rečima. Najava povlačenja investitora iz Rumunije, Poljske, Centralne i Zapadne Evrope uslediće upravo zbog povećanih troškova radne snage, vi to prevedite ''povećane plate'', to je zbog toga što radnici hoće visok standard, pa nama kao zemlji koja očekuje da uđe u Evropsku uniju savetuju da držimo što niži nivo plata da bi bili atraktivni za te i takve zemlje, koje žele ovde da ulažu i da im najniži trošak u ulaganju budu plate.
Mi vam ovu primedbu nismo iznosili i vi ste odgovarali upravo njima. Ono što smatram najvećom neistinom, nemam drugu reč, jeste to da mi ne razumemo, da vi u stvari nemate deficit, jer je on pokriven prihodima od privatizacije.
Prvo, prihodi od privatizacije, koje lažno ili sistemski vam je moguće da prihode od privatizacije zovete stranim direktnim investicijama, u 2006. su iznosili 4 milijarde evra, od čega je 3,2 prodaja preduzeća. Samo 0,8, ono što mi zovemo su grinfild investicije. Znači, prodaja zajedničkog nasledstva je 4 milijarde. Vi sada nama kažete da nemamo deficit od 13 milijardi, jer smo negde neku milijardu utrošili za to.
Građani Srbije, mi svi imamo pravo na nasledstvo ove države koje iznosi 4 milijarde samo u 2006. godini, odnosno čist prihod je od 3,2 milijarde. Znate šta je problem? Taj novac je deponovan kod Narodne banke na deviznom računu. Za taj novac vam kažu da su to devizne rezerve i povećane su, pa na bazi tog istog novca štampaju obveznice, odnosno hartije od vrednosti, pa kažu isplatili smo penzionerski dug, pa na bazi tog istog novca kažu – finansiramo Nacionalni investicioni plan. Samo još malo.

Ja moram da završim ovo, predsedniče, molim vas.

Za ekonomiste i za sve one koji znaju šta to znači i za one koji ne znaju, ja ću reći. Vi na bazi jedne devize, jedne valute, jedne novčanice – ne možete tri puta da prikazujete vrednost. To se zove emisija novca – da li direktna ili prikrivena. Ne možete od nas očekivati da vam progutamo obrazloženje, da na bazi tih, nazovistranih direktnih investicija, nije nego prodaje kapitala, prodaja imovine, pokrivate i gubitke i investirate i najveći problem je u tome što tvrdite –  da je to zakonito.
Nije zakonito kada na Uredbi i mimo Zakona delite podsticajna sredstva, na primer, firmi ''Kalcedonija'', koja i nije firma odavde, samo je registrovala predstavništvo i dajete 2000 evra po radnom mestu. Nije zakonito uređivati Uredbom kriterijume za raspodelu sredstava iz zajedničkih para, davati selektivno, a prodavati zajedničku imovinu.
Ja vam verujem na reč da je vama teško što vam 16 milijardi dinara nije prikazano, duga, za Republički zavod za zdravstvo. To je neverovatna činjenica. Zahvaljujem se na iskrenosti. Cele 2006. i polovina 2007. obaveza prema zdravstvu nije bila prikazana. To znači da je priča o suficitu bila lažna, da mi imamo iskrivljene podatke o uspešnosti i troškovima. To je porazna činjenica za vas kao koalicionog partnera, a za nas kao građane to se zove šteta, to se zove krađa, to se zove utaja, to se zove prikrivanje.
(Aplauz.)

Samo bih još nešto rekla.

Po pitanju izravnavanja, opterećenja domaće i uvozne proizvodnje samo ste pomenuli sokove i bezalkoholna pića, a niste rekli da sam ja stavila primedbu da ste oslobodili poreza kerozin za avione, a uveli novo poresko davanje, kako ga god zvali, na auto-gas kojim sirotinja ne zagađuje sredinu, a vozi taksi vozila da prehrani porodicu.