Sačekala sam da kolega Šarović replike na koje ima pravo završi, ali i u toku tog kruga replika, povređeno je dostojanstvo Skupštine i vi ste trebali da reagujete.

Naime, mi smo lepo počeli jutros ovu sednicu, sa jednom argumentovanom raspravom i nadam se da ćemo u tom smislu i da završimo i da nastavimo raspravom po amandmanima. Nije potrebno, kolega Milićeviću, da nam se od strane gospodina Malog, mi uvažavamo njegovu argumentaciju, on promoviše politiku Vlade, fiskalnu politiku i sve ono što je on uradio i njegov tim, ali ipak, da nam se stalno govori da mi ne slušamo, ako ne čujemo dobro, ponoviće nam se, ako ne umemo da saberemo. Mi sve to vrlo dobro znamo, ali koncept naše ekonomske politike i politike Vlade Srbije se dijametralno razlikuje.

U okviru svog izlaganja kolega Šarović je stručno, argumentovano… Vi kažete – upliće se politika, pa, naravno, ekonomija je politika i veština mogućeg. Mi ovde govorimo o politici, ovo nije ekonomski forum, ovo je Narodna skupština Republike Srbije i mi smo ovde došli sa jasnim podacima i politikom, našom, SRS koju priželjkuje 99% privrednika i preduzetnika u Srbiji. Odaljili smo se od teme.

Ovi investicioni fondovi, jutros ste počeli rečima – pomoći će preduzećima u Srbiji da na lakši način dođu do kapitala. E, onda nam sad objasnite, mene niste ovom argumentacijom u replikama sa Šarovićem ubedili, dakle, on vas je tu porazio, a sad meni može ministar kasnije da objasni, ali bez ovih, zaista, primesa neke nervoze ili ljutnje, nema za to razloga – kako je moguće da se toliko daje stranim investitorima, a vi vrlo dobro znate i stručan ste čovek iz oblasti ekonomije da svaka zemlja u svetu, koja je želela brži rast BDP od ovoga što te vi planirali, se oslanja na ulaganja za domaće investicije. Domaće investicije, a to je vama poražavajuće u vašem BDP.

Slučaj gradonačelnika Kotora, jednog od predsednika srpskih stranaka, takođe u Crnoj Gori, su samo neki od primera kako Srbi pod režimom mafijaša i srbomrsca Mila Đukanovića moraju da trpe teror zbog toga što izražavaju svoju pripadnost srpskom nacionalnom korpusu i zbog činjenice da mnogi od njih žele da uz državljanstvo Crne Gore, gde žive, imaju i državljanstvo Republike Srbije kao svoje matične države.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsećam vas da smo posle donošenja Ustava 2006. godine odmah imali usvajanje Zakona o državljanstvu, čiju izmenu ovog člana tražimo. Insistirali smo na tome da svako ko oseća pripadnost Srbiji i u svojoj izjavi kaže da državu Srbiju smatra kao svoju maticu, može da zatraži upis u državljanstvo Republike Srbije.

Međutim, taj proces je mukotrpan zbog činjenice da te administrativne barijere, dugotrajne provere, razne procedure onemogućavaju i Srbe iz Crne Gore gde su izuzetno ugroženi, ugrožena je i sprska ćirilica, nasrću mafijaši i izdajnici Mila Đukanovića na Srpsku pravoslavnu crkvu, isteruju ljude sa posla zato što pripadaju srpskom narodu. Zato je potrebno, a i zbog Srba iz Republike Srpske, a njih je preko 50 hiljada podnelo zahtev za dobijanje državljanstva Republike Srbije, zbog zapošljavanja, zbog studiranja, zbog svega onoga što mogu da dobiju.

Na kraju krajeva, i specijalni odnosi koje ima Srbija sa Republikom Srpskom ukazuju na to da mi moramo da dajemo svaku mogućnost i našim sunarodnicima iz Republike Srpske ako žele da se odmah upišu u državljanstvo Republike Srbije. Zašto onda čekaju po dve ili tri godine? Zašto po završetku fakulteta oni ne mogu da zasnuju radni odnos, ne mogu da dobiju sve ono drugo što mogu građani Srbije koji su državljani Republike Srbije?

Zato je potrebno da se rok za konačno odlučivanje u postupku dobijanja državljanstva ograniči na šest meseci. Šest meseci je sasvim dovoljan period da se izvrše sve neophodne bezbednosne i druge provere i da se na osnovu dokumentacije koji su Srbi iz Crne Gore, iz Republike Srpske, a i iz dijaspore, dakle širom sveta, mnogi od njih to žele, podneli nadležnom Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno jedinici da im se da mogućnost da posle šest meseci, odnosno najkasnije do šest meseci budu upisani u knjigu državljana Republike Srbije.

Zato vas pozivam da prihvatite ovu izmenu člana.

Gospodine ministre, kada je usvajan budžet za ovu tekuću 2019. godinu, mi smo vam rekli da ste taj budžet usvojili sa kompromitujućim pojedinim ministrima u Vladi koji su trebali kao kofer da lete, a evo dočekasmo i rebalans budžeta sa tim istim ministrima koji bahato troše novac građana Republike Srbije.

Srpska radikalna stranka je nizom konferencija za novinare našim javnim istupanjima, naročito sa Skupštinske govornice isticala da novac za projekte koje zagovaraju, pre svega Zorana Mihajlović i drugi ministri u Vladi su pare građana Srbije koji oni teškom mukom, mnogi od njih izdvajaju kroz plaćanje poreza i svega onoga što ide u državnu kasu.

I, sad ste vi danas ovde došli sa ovim rebalansom budžeta da pokušate da kod građana Srbije, naročito kod penzionera sa ovom jednokratnom pomoći od 5.000 dinara i rastom plata zaposlenih u pojedinim sektorima širite optimizam. Da bi neko bio optimista u Srbiji mora da bude svestan toga kolika su njegova primanja, a kolike su cene i šta on može da uradi sa svojom platom.

Malopre je rekla koleginica da je potrošačka korpa 37.000 dinara, i u skladu sa tim minimalac koji planirate da povećate treba da bude toliki, ali ne zaboravite to je prosečna potrošačka korpa. U Novom Sadu je, recimo, jel tako gospodine Mirčiću, skoro 40.000 dinara, i u Beogradu je preko 40.000 hiljada i u mnogim drugim gradovima. Onda, vi hoćete da zamažete oči građanima Srbije fantastičnim rezultatima koje ste postigli praveći paralelu šta su radili ovi žuti lopovi pre vas.

Gospodine Mali, kada ste vi pred onima koji vas prate, a to su MMF pre svega, i druge finansijske institucije rekli da će u narednih pet godina BDP u Srbiji da ima rast u periodu od 2019. do 2023. godine, i kontinuirano da beleži visoke stope rasta pa da će čak ukupno kumulativno da se poveća za 21,7%.

To stvarno zvuči neverovatno u situaciji u kojoj imate tako jak uvoznički lobi, ogromne investicije, preko tri milijarde evra do sada za strane kompanije koje su profitabilne u smislu da oni proizvode proizvode koji ne zahtevaju visoku tehnologiju, a Srbija, zamislite taj paradoks usvaja pre mesec dana Zakon o naučnim istraživanjima o patentima o visokom tehnološkom razvoju, a vi u Srbiju dovodite kompanije koje isto tako mogu da se pokupe brzo i da odu, koje traže nisko kvalifikovanu radnu snagu koju minimalno i bedno plaćaju za isti posao koji se u tim kompanijama višestruko plaća u inostranstvu gde je njihovo sedište. To je jedan aspekt.

Drugi aspekt je taj, kako se niste gospodine Mali, vi i Aleksandar Vučić i drugi ministri iz Vlade i premijer zapitali zašto domaći investitori ne žele toliko, odnosno preduzetnici i vlasnici kompanija da ulažu u Srbiju? Njihova ulaganja su u BDP ukupno 7 do 8%, a u Srbiji sa takvom strukturom kapitala preduzetnici i oni koji imaju kapital treba da ulažu 18% u ovom trenutku. Oni imaju strah.

Lako je vama. Vi ovim strancima obećate, evo vam subvencije. Prosek je šest hiljada evra za svako radno mesto pa do deset hiljada. Raznim drugim dajete olakšice, kao što ste „Fijatu“ dali u nedogled, preko milijardu i 500 miliona evra, a domaći preduzetnici i privrednici moraju da razmisle dobro. Oni imaju veliki teret na svojim plećima jer oni znaju da nezaposlenost nije takva kakve je vi prikazujete.

Rekao je kolega Mirčić, prijave se na jedan dan kao zaposleni, a posle toga šta je sa tim ljudima, ali još je drugo empirijsko istraživanje. Preko 300.000 najmanje građana Srbije nije na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Ti ljudi za vas ne postoje. Oni nemaju posao. Što nisu?

Dolazim iz grada gde ima na hiljade takvih ljudi, koji su ostali bez posla u pljačkaškoj Dinkićevoj, Vlahovićevoj, mafijaša Đinđića i ostalih u privatizaciji. Oni više nemaju volje da se prijavljuju na biro rada, kako se to kolokvijalno kaže. Kaže – šta ću ja tamo? Ko će mene u tim godinama da pozove za bilo koji posao? Moja fabrika je propala. Oni koji su došli biraju mlađe da rade i to na određeno vreme i to u tri smene, a za veoma male plate.

Nemojte onda, molim vas, da na takav način nešto što je pokazatelj da je drugačije, i napravile ste pomake u odnosu na ove prethodnike da prikazujete kao fatamorganu i da teče med i mleko i da je to nešto idealno.

Pošto je ograničeno vreme za ovu raspravu, a imaćemo i amandmane, pored ovoga zašto je bojazan kod naših domaćih, eto tako da ih nazovem, industrijalaca, je i drugi aspekt. Oni Srbiju vide kao zemlju gde je temeljna socijalna nesigurnost, i to je tačno.

Ne možete da kažete za ove ljude koji rade u ovim kompanijama stranim, koji su dobili ovde izuzetne subvencije da su sigurni i da su stabilni. Evo ja, u zgradi u kojoj stanujem imam bračne parove, oni imaju i po dvoje i troje dece. Jedna porodica je takva da dvoje njih radi u Milanovićevom, sada „Simensu“, njegovoj. Ne smeju ljudi da uzimaju kredite, ne smeju da se zadužuju. Oni koji rade u „Fijatu“, ne pada im napamet, jer oni ne mogu ni da kupe stan, ni auto, ni nešto da pruže sigurnije svojoj deci. Oni ne znaju kada će da dobiju otkaz, jer već imaju iskustvo onih koji su pre dve godine otpušteni, jer su oni rekli da je to višak radne snage.

Strukturne promene budžeta su bile potrebne, gospodine Mali, da sve ono na šta vam ukazujemo i ne samo vama, nego od 2016. godine, ovde u parlamentu da je nepotrebno da se finansira, preusmerite tamo gde su najpotrebnija davanja. Normalno je da ćete da dođete sada ovde kad je stvoren ovaj ovakav višak. Vi ste danas rekli kolegi Mirčiću – da, to je sve od poreza, povećan je PDV. Nemojte da pričate jer tu ima i poreza za koncesije, za aerodrom „Nikola Tesla“ i drugih jednokratnih naknada koje ste ubrali u budžet, a koje sada na ovakav način…

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Evo, završavam, kolega Arsiću. Na kraju, imaćemo amandmane, a i ove druge finansijske zakone gde ćemo moći da svemu o tome govorimo argumentovano.

Dakle, narod u Srbiji ne živi dobro. Mnogo, mnogo godina treba da prođe, a pre svega da se podigne naš domaći industrijski sektor, poljoprivreda, mnogo veća ulaganja u turizam, u sve ono što može da vrati na uloženi jedan dinar tri puta da bi narod imao bolje plate i bolji život.

Dame i gospodo narodni poslanici, već više od 10 godina traje neviđeni teror Srba od strane mafijaškog režima Mila Đukanovića u Crnoj Gori. Srbi su danas izloženi takvoj vrsti maltretiranja i šikaniranja da se isteruju sa svojih radnih mesta, od njih se traži da se odreknu svega što je srpsko.

Od ukupnog broja onih koji se u Crnoj Gori izjašnjavaju kao Srbi, samo 2% njih je zaposleno u organima državne uprave. Upravo od njih se traži da se odreknu svega, inače i oni i njihova deca da se kupe i da se isele iz srpske Crne Gore, koju uzurpator Milo Đukanović, zajedno sa svojim prijateljima šiptarskim teroristima, u tajnom planu osmislio kao nekakvu državu gde neće biti ničega što je srpsko.

Upravo su oni u problemu, jer mnogi od njih su zbog svega što im se desilo, a nažalost i ostali bez posla i oni i članovi njihovih porodica, podneli zahtev za dobijanje državljanstva Republike Srbije, što im Ustav naše zemlje i zakon koji je važeći omogućava, baš kao i Srbima iz Republike Srpske, a takvih zahteva iz Republike Srpske je do sada preko 50.000, kako zvanično saopštavaju u našem konzulatu, kako u Banja Luci, tako i u drugim mestima gde su otvorene kancelarije.

Zato je potrebno da izvršite promenu, obraćamo se dakle MUP, Zakon o državljanstvu i da prilikom razmatranja zahteva se taj proces ubrza, jer administrativna barijera u ovom slučaju, otezanje odlučivanja o tome da se dobije taj papir da je sve u redu, da neko ispunjava uslove za dobijanje državljanstva, dakle najpre da prizna državu Srbiju kao svoju maticu, a onda da donese sva neophodna dokumenta, nekada traje i po nekoliko godina. Pitamo zbog čega? Svi ovi Srbi o kojima sam sada govorila i u ranijim obrazlaganjima ovog predloga i te kako imaju problem da im gori pod nogama, jer oni ne mogu da reše svoje pitanje egzistencije i članova svojih porodica.

Zato je neophodno da se pristupi izmeni ovog člana zakona i da se ograniči rok od strane državne administracije u kojem će se rešiti pozitivno ili negativno, ali u 99,9% i više procenata je to pozitivno, jer oni ispunjavaju sve te uslove, kako bi se oni spasili i članovi njihovih porodica.

Za razliku od ovog vašeg predloga, koji nije dobro rešenje i nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Srpska radikalna stranka, gospodine ministre, o tome govori i ovaj član 1. na koji sam podnela amandman ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, traži od vas da svim studentima koji su do 10. septembra 2005. godine upisali osnovne studije na fakultetima i višim školama, kao i magistarske i doktorske studije, se omogući da bez ograničenja, po istom planu i programu, što im garantuje Ustav Republike Srbije, završe svoje studiranje.

Vi ste, a to su preneli i svi mediji, kako ovi elektronski, tako i štampani, obrazlažući, eto, dobru volju, kako ste rekli, i iskorak Vlade Republike Srbije i vas lično, da im se da dodatni rok od dve godine, rekli - pa, znate, poslednji je trenutak da se i oni uozbilje. To da li će neko da se uozbilji ili je neozbiljan ili je ozbiljan, to nije ni vaše, gospodine ministre, niti bilo koga iz Vlade Republike Srbije, niti bilo kog dekana, ni rektora, da ocenjuje. Svaka osoba je za sebe neko ko zna da li hoće da studira do kraja, kada će, kakve su mu porodične okolnosti, personalne, da li je imao nekih određenih problema, da li je hteo tako, itd.

Na kraju krajeva, ko smo mi da se bilo kome ko želi da ponese zvanje akademskog građanina ove zemlje i da da svoj doprinos sa tom diplomom, na ovaj ili na onaj način, mešamo u život i da ograničavamo bilo koga i da mu dajemo bilo kakve rokove?

Ako je to tako, onda se postavlja pitanje - kako ste onda došli do toga da neko može to da uradi za dve godine?

Na kraju krajeva, od samog početka te katastrofalne "Bolonje", a na to ukazujemo mi, srpski radikali, evo već skoro 20 godina, studenti su doživeli zaista velike šokove prilikom početka studiranja, od načina bodovanja, krađe bodova, nepriznavanja njihovog realnog rada, jer jedan bod, složićete se, prilikom predavanja i vežbi u ekvivalentu od 25 do 30 sati nije isti, a različito je sve od fakulteta do fakulteta.

Prihvatite, gospodine ministre, imate ustavni osnov za ovo i učinićete veliko dobro svima onima koji žele kad-tad, a to je njihovo pravo, da završe svoje studije.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Gospodine ministre, drago mi je da ste se vratili u toku ove rasprave zato što i treba da je usmerimo u pravom toku, kako ovaj zakon i ovaj predlog nalaže, a to je Zakon o izmeni i dopuni Zakona o patentima, jer pred ovu pauzu koja je usledila, došlo je do zaista nekih pojmova koji su, da tako kažem, pobrkani i netačnih informacija iz nekog ranijeg perioda, kako su se ljudima priznavali patenti u radnom odnosu. Član na koji smo mi podneli amandman, se upravo na to odnosi.

Zbog javnosti, a i zbog vas koji ste čovek, kao i profesor Obradović, koji se školovao u to vreme, eto i neki od vaših saradnika, imam slobodu da kažem kao, na kraju krajeva, i ljudi iz moje generacije, moram da kažem da nije tačno da su ljudi i u vreme sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina, koji su pronalazili i izumeli određene patente, koji se primenjuju u industrijskoj i drugoj proizvodnji bili samo plaćeni na svom radnom mestu u tim fabrikama, a nisu dobijali naknadu za svoj patent.

Drugačiji je bio postupak i drugačije je to bilo pravno regulisano. Ja sam jedno vreme radila kao saradnik na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu i mi smo tada kao platformu postavili, u stvari, tadašnji profesor akademik Dušan Simić i grupa naučnika sa tog fakulteta i Instituta „Zastava“ automobili, platformu za novi automobil „Jugoflorida“. On nije baš slavno prošao na tržištu, kasnije se strmoglavila proizvodnja u čitavoj „Zastavi“ zbog sankcija i rata koji je usledio.

Pamtim da u tom periodu kada je prvi projekat počeo, ljudi Zastavinog instituta su i te kako bili nagrađivani i od strane Mašinskog fakulteta i od same grupacije „Zastava“ za svaku komponentu koju su oni izumeli, a da to ranije nije postojalo na onim ranijim modelima koje je „Zastava“ proizvodila na tom modelu.

Nije bio samo slučaj to, nego već i u drugim velikim firmama širom Srbije, pa i u kragujevačkoj „Zastavi“, fabrici „Filip Kljajić“, pa i u „21. oktobru.“ Jednostavno, ovaj zakon sada i ovo vreme koje je došlo, pre svega zbog tehnološkog razvoja, a naročito zbog razvoja ovog IT sektora, dovodi do toga da ljudi moraju da pronađu način, ako to poslodavac naravno prepoznaje kao nešto što su oni ostvarili da zaštite svoj patent, jer na taj način jedino mogu na tržištu da ga eksploatišu iz radnog odnosa.

Mi smo zbog toga reagovali u ovom članu, jer smatramo da nije dovoljno precizno definisan i da se ne štite baš na precizan način prava onih koji treba da zaštite svoj patent iz radnog odnosa, jer poslodavac njemu može da da tu mogućnost, odnosno da mu da poziv da krene u postupak. Znate, to nije ni jednostavno. Da biste vi nešto što ste izumeli kao novo, kao proizvod koji će da se primenjuje u privredi, da od toga dobijate određenu korist, put do toga nije ni jednostavan, ni lak, počev od prijave, počev od toga da Zavod za intelektualnu svojinu i drugi nadležni organi utvrđuju da li je to nešto zaista potpuno novo, pa do toga da vi to plasirate na svom tržištu. Zato smo reagovali da bude precizniji ovaj član.

Saglasni smo sa tim, gospodine ministre, da svako bude upoznat u trenutku sklapanja ugovora o radu, da je to nešto što mu daje mogućnost iz radnog odnosa. Opet ponavljam, to je i ranije postojalo u onoj bivšoj Jugoslaviji, ali je bilo regulisano na drugačiji način. Dakle, nije tačno da su ljudi radili samo za platu.

Sad, dolazimo do toga da li država dovoljno podstreka daje onima koji se upuste u to? To zaista jeste ozbiljan i veliki posao, da dođe do sertifikata da je ono što su oni izmislili patent, jer svaki čovek koji je uložio određeni intelektualni rad, ako smatra da je to nešto novo i ako je naučnik iz te i te oblasti, ako to nije zaštitio, onda on ima samo određeno autorsko pravo ili intelektualnu svojinu nad tim, a patent je nešto drugo i mi o tome raspravljamo.

Mnogi su se usudili u Srbiji da to urade, a nikad ih niko nije ni pominjao sa ove skupštinske govornice. Dozvolite mi zbog toga da i neke ljude koji su to uradili u proteklih 10, 20 i 30 godina, ovde apostrofiramo, koji su sami, najčešće iz nekih svojih malih radionica, iz kućnih radinosti izumeli projekte koji se i te kako primenjuju, ne samo u Srbiji, nego u čitavom svetu.

Dobro vam je poznat i gospodin Predrag Pešović koji je one čuvene nautilus baterije patentirao sa ekološkim gumicama koje su zaštićene još u 30 zemalja.

Onda, imate gospođu Mirjanu i njenog supruga Stevana Oberkneževa iz Novog Sada. Možda niste znali, to su ljudi koji su izumeli patent kako da se na najbolji mogući način, a naročito je važno kada su ove poplave i sve nadaće izvuče vlaga iz zida koji je prečnika do jedan i više metara, da se ne bi uništilo to.

Naravno, moram da pomenem i porodicu Milinković, zbog toga što smatramo, mi srpski radikali, to smo više puta govorili, ali sa ovakvim ministrom kao što je Zorana apsolutno je nemoguće da građevinari razvijaju domaći sektor građevinarstva, porodicu Milinković koji su jedan novi sistem gradnje izumeli i zaštitili svoj patent, a koji, nažalost nije dovoljno, još uvek, primenjen u Srbiji.

Pominjao se ovde i srpski genije na kojeg smo svi ponosni, Nikola Tesla. On nije pokušao, pa zbog toga osujećen da štiti svoje patente i zbog toga izgubio na sudu iz radnog odnosa, nego baš, naprotiv, on je pokušao da ono što je uradio u drugim evropskim zemljama zaštiti i u Nemačkoj. Međutim, Nemačka tada nije bila potpisnica Pariske konvencije i zbog toga mu nije dala pravo prvenstva da to uradi pre onih koji su plagirali njegov naučni rad, a bili su neki naučnici iz Amerike.

Mi smatramo da, zaista, država više treba podstreka da da ovim ljudima. Znate, gospodine ministre, možda će vam reći, ako pogledamo kratko ovo vreme za raspravu, koliko je registrovanih patenata u Zavodu u Srbiji. Nisu oni svi našli svoju adekvatnu primenu. Imate ljude koji su samo ljudi od nauke i dođu do toga, do tog mukotrpnog puta da zaštite svoje patent, ali nisu možda sposobni, kao gospodin Pešović, kao porodica Milinković ili neki drugi, da to plasiraju na nekim drugim tržištima.

Nas su besomučne sankcije zapadnih neprijatelja Srba i otadžbinski ratovi osujetili u nameri da mi dalje neke svoje tehničke i tehnološke procese razvijamo i sada mi moramo da idemo u korak sa onima koji su, dok su nas bombardovali, razvijali svoju ekonomiju i svoju privredu. Ali, zapamtite, ekonomija znanja, a ne stranih investicija, je nešto što je budućnost Srbije.

Gospodine ministre, potrebno je da se ovaj zakon povuče iz procedure zato što je neprecizan i nejasan, jer u članu 2. pokušali smo amandmanima SRS da ukažemo na to da ste izostavili neka autorska prava. Najpre ljudi da znaju, svako onaj ko ovog trenutka nešto piše i stvar, da trenutkom pisanja i nastajanja autorskog dela, on stiče i autorsko pravo. To je automatsko pravo za razliku od onog malopre gde smo utvrđivali na koji način se štiti patent. To najviše intelektualno i duhovno, kako god hoćete, izražavanje mora u svakom smislu da bude zaštićeno od početka do kraja i svaka rečenica.

Ovde ste izostavili i to je ovaj amandman, da u opisu autorskog dela pod knjigama i drugim pisanim stvaralaštvima uključite i priručnike. Zašto je to važno? Malopre je i koleginica govorila, a ja sam u načelnoj raspravi o ovom skandalu plagijatora, prljavog, podlog plagijatora Stevana Lilića, ali ko zna koliko je još, čak je bilo i raznih i novinskih natpisa o tome da je taj broj povećan, takođe na Pravnom fakultetu i u Beogradu i u Kragujevcu i u drugim gradovima gde se stvaraju ti priručnici koji se zapravo sabiraju od raznih autora, ko zna od kada i sa kojih strana, pa na kraju krajeva i prevođeni od stranog autora i onda se kao takvi koriste u nastavi, a da oni ovde nisu označeni kao autorska dela i nemaju, samim tim, automatski pravo. Naravno, svako taj ko bi ušao u sudsku zaštitu, ako bi do toga došlo, dokazao bi da je to njegovo autorsko delo, jer jedna jedina, kako reče koleginica, rečenica koja se stavlja u kontekst nečega što nije napisano od strane tog autora, već preuzeto, jedna prosta, proširena rečenica je plagijat, krađa i najstrožije mora da se sankcioniše.

Sada imate onaj deo u zakonu, gde vi kažete šta je to citiranje, kad je to moguće, navođenje od početka do kraja i ime autora? Svako onaj ko pribegne tome, radi ilustracije svog dela, tu ima ljudi koji su stvaraoci, a koji bi koristio nečiji citat, na način na koji bi povredilo ugled autora. Vi se hvalite, je li tako, gospodine Atlagiću juče ceo dan, ja ne sporim to. Zamislite sad neko uzme vaš citat, Bakić i citira vas i on kaže – sada ću ja nešto da napišem, dopalo mi se ovo od njega i ja to stavljam u neki kontekst. Može da bude iskrivljeni kontekst koji će da vređa i vaš intelekt i vaše autorsko pravo.

Dakle, niste dobro u Zakonu tu mogućnost citiranja definisali kako treba. Znate, to su vrlo osetljiva pitanja, a onda dolazimo u situaciju da svako onaj ko jednu jedinu svoju rečenicu prepozna mora da ide na sud, ko zna koliko, ja sam govorila o tome i za pojedine knjige i za fotografe. Ti sporovi dugo traju, tako da do toga ne bi došlo, potrebno je da se ovaj zakon povuče iz procedure a mi sve to nismo hteli da brišemo jedan po jedan član, neke smo zaista i brisali, koji su direktno preuzeti iz jedne od osam direktiva EU, već smo išli na to da vam kroz ovu priču i ovu raspravu damo dodatne argumente zašto ovaj zakon nije dobar.

Ovaj član o kojem sada govorimo treba da zaštiti autorska dela u koja spadaju i zbirke narodnih, književnih i umetničkih dela.

Ovo rešenje nije dobro, već je bolje ovo koje je postojeće u zakonu. obrazložiću i zbog čega.

Moram da se vratim na taj period kada je još prve sistematizovane zbirke narodne poezije i umotvorina sistematizovao Vuk Stefanović Karadžić i mi svi imamo te, pretpostavljam, zbirke u svojim kućama i ako pažljivo pogledate, kao i druge zbirke pesama i narodnog stvaralaštva koje imate u svojoj kućnoj biblioteci, još lektire iz osnovnih škola, videćete da sve te zbirke i sve te knjige imaju svoje delove, tako da je prihvatljivije bilo ovo što je postojalo u zakonu, da ta zbirka ima svoje delove i kao celokupni takav sistematizovani deo po deo predstavlja jednu knjigu sa zaštićenim autorskim pravima.

Ovo što ste vi napisali, pretpostavljam zaista da ste integralno preveli sa engleskog jezika, jer oni to tako kažu, njene sadržine, je prvo neprihvatljivo i gramatički, a drugo, nije ni svrsishodno. Znate, gospodine ministre, u svim tim udžbenicima narodnih pesama imate zbirku koja sadrži pretkosovski ciklus sa pesmama, kosovski ciklus, pokosovski ciklus, hajdučke pesme itd.

Sad vi stavljate nešto što postoji u EU i u njihovom zakonodavstvu u kontekst našeg stvaralaštva, koje ima svoje etape i svoje delove.

Mi smo tražili brisanje celog ovog člana zato što smatramo da zakon treba da se povuče iz procedure. Ali, verujte, i godinama je bilo ovako, da je bolje ovo rešenje koje je bilo u postojećem zakonu, nego ovo što ste predvideli da se brišu delovi, a da se stavi ovaj izraz njene sadržine.

Gospodine ministre, napravljen je veliki propust u ovom članu i izostavljena su neka umetnička dela u popisu likovnog i umetničkog stvaralaštva. Mi smo pokušali amandmanom da reagujemo. I zaista, bio bi ogroman propust kada ne biste i ovo uvrstili u pobrojana dela likovne umetnosti, a to su mozaici i sva ona dela koja su napravljena na kamenu i u grnčariji. Evo zbog čega.

Zamislite sada da, to je jedna od intencija pre svega Srpske akademije nauka i, na kraju krajeva, Ministarstva kulture, da se crkva posvećena svetom Đorđu na Oplencu stavi na listu UNESKO. To je najveći mozaik, jedan od najvećih na svetu. Ne samo da je najveći, nego je specifičan po tome što je rađen ne u kamenu, već u muralnom staklu, na 3.750 kvadrata, remek delo našeg proslavljenog umetnika, jednog od najvećih srpskih slikara, Paje Jovanovića, sa 15 hiljada nijansi boja. Zar to za vas nije umetničko delo? I svi drugi koji nastavljaju putem Paje Jovanovića i svih ovih koji su stvaraoci mozaika, po vama, nisu oni koji treba da budu priznati?

Isti je slučaj i sa grnčarijom, kako pirotskom tako i zlakuskom. Koliko je meni poznato, one su zaštićeni kao narodno stvaralaštvo iz tog kraja koje postoji vekovima i onda je zaista neočekivano da to ne uvrstite u ovaj član zakona.

Da ne govorim o kamenu, koji ste takođe izostavili. Jer, nije dovoljno da se prepiše sve ono što je iz direktive EU. Pa, oni to nemaju. Niti imaju "Belovodsku rozetu" pokraj Kruševca, niti imaju takvu tradicionalnu grnčariju kao što ima Srbija, koja je narodno, vekovno stvaralaštvo i zato je bilo zaista neophodno da se neko malo u ministarstvu posveti ovome i na pažljivi način to da pogleda.

Dolazimo i do ovog modernijeg dela. Iako je fotografija kao umetnički izraz prepoznata još pre više od vek i po, ali, u današnje vreme, nešto što će vam reći svi ovi, posebne škole se uče za to, na fakultetima, i pravci, u fotografiji nije isto sada i pre sto godina. Ono što vi ne biste možda nazvali fotografijom, a to su razni fotografski pravci ili neko da dođe do sudske zaštite, kaže - aha, dođe sudija i kaže: "ovo meni nije fotografija, ovo je nešto što liči na to, ali to ipak nije". A to je umetnički izraz nekoga ko se za to školovao. Na kraju krajeva, ne mora ni da bude školovan, već da ima božji dar za tako nešto i to je njegovo autorsko delo koje se smatra zaista priznatom umetnošću.

Prema tome, bilo je potrebno da uvrstite i ova nabrojana dela i da prihvatite ovaj amandman.

Tražili smo brisanje ovog člana, gospodine ministre, jer je on potpuno besmislen, evo složiće se i kolega Rističević, dok se ne uredi poslovanje RTS i njihova pljačka građana Srbije, a samim tim i svih nosioca autorskih prava, pre svega interpretatora.

Brojne afere, milionske zloupotrebe i pljačke, po receptu Dragana Đilasa, koji je izvršio Upravni odbor i direktor RTS, će verovatno epilog imati u nekom sudskom sporu. Međutim, dok se to ne desi, naša obaveza je, kao predstavnika naroda da podsetimo na neke od tih afera i na ne plaćanje autorskih prava interpretatorima, od strane RTS u više milionskim iznosima.

Naravno, pošto je organizacija koja treba da štiti prava interpretatora u Srbiji, u jednom potpunom rasulu i umesto da se bavi time, oni se bave nekim svojim drugim pitanjima, a kasnije smo amandmanima i pokušali i to da vam označimo, kao problem i oko raspodele prihoda, podnošenje izveštaja, sprečavanje malverzacija, onda je besmisleno da postoji samo na papiru jedan ovakav član, jer moraju, pre svega da se rasvetle svi ti i po građane Srbije, nepovoljni ugovori. Ako građani Srbije, iz budžeta dakle, koji pune budžet, a mi iz budžeta plaćamo RTS, pa onda pretplatom koja je određena za svako električno brojilo, onda dozvolite da moraju, pre svega da se apsolutno rasvetle sve te zloupotrebe, raspodele prihoda i ne plaćenih autorskih prava.

Koje je to onda licemerstvo, gospodine ministre, da mi donosimo zakon o autorskom i srodnim pravima, a javni servis RTS prva je kršila ta prava. Da li treba da vas podsećam na onaj čuveni ugovor, sa nekim Bugarskim provajderom, od pre nekoliko godina? Da li je tako gospodine Rističeviću i onih postavljanja video klipova na njihov YuTube kanal, potpuno neovlašćeno? Onda, su oni, zamislite oni kažu, ma ne taj ugovor nije morao da se pokazuje javnosti, jer to je jednostavno nešto što ne podleže, ni Zakonu o javnim nabavkama, davali toj kompaniji jednom 20%, pa onda 30% za te njihove usluge. Pa, naravno da je neko od toga uzeo procenat.

Sve tačno po Đilasovoj šemi i školi, pljačkanje i građana Srbije i nosioca autorskih prava. Zbog toga smo tražili da se amandmanom ovaj član briše.

Evo, došli smo do kraja rasprave o Zakonu o autorskim i srodnim pravima.

Gospodine ministre, mi smo smatrali da pojedinim odredbama, takođe, nije mesto u ovom zakonu, a tiče se postupaka sudova, jer mi imamo druge zakone koji su na snazi u Srbiji, koji tretiraju kako građanske parnice, tako i upravne sporove, a evo kolega Sreto Perić me je dobro podsetio i Krivični zakonik koji, takođe, tretira i oblast autorskog prava sa određenim zaprećenim zatvorskim kaznama.

Prema tome, videlo se iz svih ovih naših obrazloženja da smo mi veoma ozbiljno hteli da vam ovim ilustracijama i ovim primerima ukažemo na to da autorsko pravo kao posebna grana prava koja striktno treba da se tretira i da se uređuje samo nacionalnim zakonodavstvom, a ne po modelu EU, u koju Srbija nikada neće da uđe. Treba da bude onako kako bi se primenilo na sve one koji hoće da zaštite svoje autorsko delo.

Autorsko delo, dakle, i jedna jedina rečenica koja bih se plagirala i koja bi bila zloupotrebljena mora da se zaštiti na najbolji mogući način.

Smatramo da kroz Predlog ovakve izmene i dopune zakona, koji je napravljen po osam od deset direktiva EU, autorska i srodna prava neće biti zaštićena na pravi način. Verujte da ćete sigurno, ako ne do kraja ove godine, onda možda početkom sledeće ili u onom sledećem skupštinskom sazivu, po nalogu EU opet doći u Narodnu skupštinu sa izmenama i dopunama zakona, kako vam oni kažu.

Ovaj ste zakon predložili, ušao je u skupštinsku proceduru, evo, sada o njemu raspravljamo, dakle, pre nepunih nekoliko meseci, a posle toga, čini mi se u aprilu mesecu, Evropski parlament doneo je novi Zakon o autorskim pravima koji treba da štiti prava, pre svega, izvorne fotografije i spora koji se vodi oko tog člana i on je sa tesnom većinom izglasan u Evropskom parlamentu. To nas ne treba uopšte da zanima. Ponavljam, autorsko pravo treba da bude isključivo pravo koje se uređuje nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije. Hvala.

Evo, došli smo i do tog ključnog pitanja, pored vaše želje da uđete u EU koja je u raspadanju i koja nas uslovljava. Najpre, većina zemalja članica EU je priznala lažnu šiptarsku državu Kosovo. Rezolucije koje se donose u Evropskom parlamentu su sa ciljem da se stalno zateže svileni gajtan Srbiji oko vrata i mi, jednostavno, ne možemo ni da razumemo takvu politiku, a verujemo i da građani Srbije to u najvećem broju ne mogu ni da prihvate.

Obećanja, obećanja, pa sada na klackalici i uslovljavanje Srbije vezano za STO, a ovaj član je uslovljen upravo pristupanjem Srbiji toj organizaciji takođe je nešto što treba da ima jednu širu raspravu, a tiče se pre svega zaštite naše poljoprivredne proizvodnje.

Mi ne možemo da budemo eksperiment velikih korporacija EU za GMO. Sećate se afere, i vi ste takođe, kolega Arsiću, bili jedan od kritičara takve politike one nesrećne Ivane Dulić i njenih zakonskih projekata koji su Srbiju upravo trebali da uvedu u to vrzino kolo i kako bismo i buduće generacije zaštitili od toga mi moramo da odbijemo sve te vrste pritisaka i ucena, jer ono što je naša zemlja, što je naša proizvodnja i što je, na kraju krajeva, i potencijal celokupne privrede Srbije, je ta prerada i prerađivačka industrija, prerada naših sirovina kako bismo mogli da iskoristimo potencijal koji vi ne koristite, a to je da sve to što proizvedemo u Srbiji, izvezemo na veliko rusko tržište, jer sa Ruskom Federacijom imamo ugovor o slobodnoj trgovini.

I ovde smo došli do nečega što je neka nova vrsta pravne zaštite u Srbiji, i naravno, sve opet po direktivni EU. Da bi građani Srbije znali šta je to, jer zakon je o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda. To su proizvodi koji se, pre svega, kao novi izum i nešto što se proizvodi u računarskoj industriji, štiti od moguće zloupotrebe.

Sada, prihvatanjem od strane dosmanlijske vlasti nečega što je istrgnuto iz intelektualne svojine, i vi ste ušli u taj sistem vrednovanja, kao što to od vas traži EU, pa posebnim zakonom ovo uređujete, jer bila je široka rasprava i tada kada je prvi put ovako nešto došlo u Narodnu skupštinu, da li ovo može da se podvede pod autorsko pravo ili pod patent. Ali, mi imamo Zakon o zaštiti industrijske i intelektualne svojine i zato ste trebali to da stavite u okvir tog zakona, a ne kao jednu posebnu oblast, kako to zahteva od Srbije EU.

Gospodine ministre, Srpska radikalna stranka je protiv ovakvog načina visokog obrazovanja i koleginica Radeta je u načelnoj raspravi iznela niz argumenata i konsekvenci koje će doživeti naše akademsko društvo i budući intelektualci, iz razloga što jedna tako strateški važna stvar, a to je pre svega usmeravanje mladih ljudi na akademska zvanja i politika koja se u tom smeru vodi, ne može da bude kreirana kroz politiku industrije određenih kompanija i zemalja koje dolaze u Srbiju i koje uz subvencije koje im daje Vlada Republike Srbije, koje su od 10 hiljada evra i više, otvaraju radna mesta.

Podaci koji su egzaktni Nacionalne službe za zapošljavanje govore da dve trećine mladih, fakultetski obrazovnih ljudi, dolazi iz društvenih nauka, jedva četvrtina iz prirodnih i tehničkih fakulteta, 11% je onih koji dolaze iz oblasti medicinskih nauka. I sad, ko može od vas da objasni, za ove nezaposlene koji su završili društvene ili slične nauke, kako će oni da se preusmere da rade u, evo, izašla je koleginica, ali, recimo, u "Radijatorima" Kraljevo, u "Simensu" Kragujevac, u nekoj takvoj fabrici i šta mi zapravo hoćemo, odnosno vi šta želite da poručite ovim? Da ta diploma treba da ima u tom trenutku, za tog poslodavca, upotrebnu vrednost? Takvu da se kaže da on taj stepen stručne spreme i da radi na tom i tom radnom mestu, koji se obuči. Pa, znate šta, svi ovi mladići i devojke koji su završili srednje škole i gde je započet taj proces dualnog obrazovanja u srednjim školama su bukvalno preko noći preusmereni da budu roboti i jeftina radna snaga za industriju ovakvu kakva sada jeste, jer nije nikakav problem da jednog gimnazijalca koji je završio neki društveni smer, recimo, jezički, pa i matematički, ili da je novinar-saradnik, ili već kakvih sve smerova ima, preko noći ga naučite da radi na kasi, da radi na benzinskoj pumpi, da radi za mašinskom trakom. Ali, to nije dobro.

Mi ne možemo za buduće generacije da stvaramo onakvu radnu snagu i da ti ljudi imaju to zvanje, a nemaju osnovno ili elementarno akademsko obrazovanje. Obrazovanje znači da to za šta su se oni školovali sutra primenjuju u praksi i da dalje idu na usavršavanje i da na takav način država Srbija kreira svoju obrazovnu politiku. Ovaj model zbog toga uopšte nije dobar i mi ga ne podržavamo.

Gospodine Milićeviću, povređeni su čl. 107. i 161, dostojanstvo Skupštine. Trebali ste da reagujete, jer narodni poslanici SRS sa opravdanim razlozima su podneli ove amandmane. Da li to neko razume ili ne razume, to je naše pravo. Upoređivanje SRS u ovom smislu sa bilo kim drugim je u najmanju ruku besmisleno.

Drugo, pošto sam narodni poslanik koji dolazi iz Kragujevca, ne mogu da shvatim stvarno i time se unižava Skupština i njeno dostojanstvo, kao da ovde sede neki neuki ljudi koji ništa ne znaju, da neko stvarno misli da je fabrika „Fijat Krajsler automobili Srbija“, tako se zove, srpska fabrika. Taj neko je ili smešan ili ništa ne zna.

Tačno je da država Srbija ima 33% akcija u toj fabrici, ali to je većinska fabrika, gospodine Đorđeviću, vi to znate, italijanske korporacije koja istu takvu sa sličnim odnosom akcija ima u Bursi, u Turskoj, gde se proizvodi automobil „fijat tipo“ limuzina koja je doživela procvat, za razliku od ovog „fijata 500l“ koji ide u provaliju, jer je „fijat tipo“ prodat u 500.000 jedinica, a kragujevački „fijat 500l“ ove godine, bednih, 56.000 jedinica za manje od 100 dana.

Pošto ste vi, gospodine Đorđeviću, očekujem da vi to objasnite poslanicima, ministar pod čijim resorom je i Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, dužni ste da kažete, iako ne smete, iako znate tajne odredbe ugovora, da „Fijat“ automobili, odnosno „Fijat Krajsler“ Srbija ne uplaćuju ni jedan jedini dinar poreza i doprinosa u budžet Republike Srbije. Taj izvoz kojim se hvale ove godine je bio ove godine toliko bedan zbog tako male proizvodnje automobila i otpuštanja pre toga skoro 2.000 radnika.

Sa druge strane, Vlada Republike Srbije je u 2018. godini 2,75 milijardi dinara dodatnih, pored onih milijardu i 300 miliona evra, dala „Fijatu“ koji, opet ponavljam, je platio nula dinara poreza i doprinosa za radnike zaposlene u budžet, jer je takva tajnost ugovora. Sada dolazimo u situaciju da „Fijat Krajsler automobili Srbija“ od nekoga ko treba da plaća državi Srbiji, jer je prethodno od grada Kragujevca u infrastrukturi skoro 200 miliona evra, od države Srbije milijardu i 100 miliona evra, je postao neto korisnik budžeta Republike Srbije. To je cela istina.