Evo, došli smo do kraja rasprave o Zakonu o autorskim i srodnim pravima.

Gospodine ministre, mi smo smatrali da pojedinim odredbama, takođe, nije mesto u ovom zakonu, a tiče se postupaka sudova, jer mi imamo druge zakone koji su na snazi u Srbiji, koji tretiraju kako građanske parnice, tako i upravne sporove, a evo kolega Sreto Perić me je dobro podsetio i Krivični zakonik koji, takođe, tretira i oblast autorskog prava sa određenim zaprećenim zatvorskim kaznama.

Prema tome, videlo se iz svih ovih naših obrazloženja da smo mi veoma ozbiljno hteli da vam ovim ilustracijama i ovim primerima ukažemo na to da autorsko pravo kao posebna grana prava koja striktno treba da se tretira i da se uređuje samo nacionalnim zakonodavstvom, a ne po modelu EU, u koju Srbija nikada neće da uđe. Treba da bude onako kako bi se primenilo na sve one koji hoće da zaštite svoje autorsko delo.

Autorsko delo, dakle, i jedna jedina rečenica koja bih se plagirala i koja bi bila zloupotrebljena mora da se zaštiti na najbolji mogući način.

Smatramo da kroz Predlog ovakve izmene i dopune zakona, koji je napravljen po osam od deset direktiva EU, autorska i srodna prava neće biti zaštićena na pravi način. Verujte da ćete sigurno, ako ne do kraja ove godine, onda možda početkom sledeće ili u onom sledećem skupštinskom sazivu, po nalogu EU opet doći u Narodnu skupštinu sa izmenama i dopunama zakona, kako vam oni kažu.

Ovaj ste zakon predložili, ušao je u skupštinsku proceduru, evo, sada o njemu raspravljamo, dakle, pre nepunih nekoliko meseci, a posle toga, čini mi se u aprilu mesecu, Evropski parlament doneo je novi Zakon o autorskim pravima koji treba da štiti prava, pre svega, izvorne fotografije i spora koji se vodi oko tog člana i on je sa tesnom većinom izglasan u Evropskom parlamentu. To nas ne treba uopšte da zanima. Ponavljam, autorsko pravo treba da bude isključivo pravo koje se uređuje nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije. Hvala.

Evo, došli smo i do tog ključnog pitanja, pored vaše želje da uđete u EU koja je u raspadanju i koja nas uslovljava. Najpre, većina zemalja članica EU je priznala lažnu šiptarsku državu Kosovo. Rezolucije koje se donose u Evropskom parlamentu su sa ciljem da se stalno zateže svileni gajtan Srbiji oko vrata i mi, jednostavno, ne možemo ni da razumemo takvu politiku, a verujemo i da građani Srbije to u najvećem broju ne mogu ni da prihvate.

Obećanja, obećanja, pa sada na klackalici i uslovljavanje Srbije vezano za STO, a ovaj član je uslovljen upravo pristupanjem Srbiji toj organizaciji takođe je nešto što treba da ima jednu širu raspravu, a tiče se pre svega zaštite naše poljoprivredne proizvodnje.

Mi ne možemo da budemo eksperiment velikih korporacija EU za GMO. Sećate se afere, i vi ste takođe, kolega Arsiću, bili jedan od kritičara takve politike one nesrećne Ivane Dulić i njenih zakonskih projekata koji su Srbiju upravo trebali da uvedu u to vrzino kolo i kako bismo i buduće generacije zaštitili od toga mi moramo da odbijemo sve te vrste pritisaka i ucena, jer ono što je naša zemlja, što je naša proizvodnja i što je, na kraju krajeva, i potencijal celokupne privrede Srbije, je ta prerada i prerađivačka industrija, prerada naših sirovina kako bismo mogli da iskoristimo potencijal koji vi ne koristite, a to je da sve to što proizvedemo u Srbiji, izvezemo na veliko rusko tržište, jer sa Ruskom Federacijom imamo ugovor o slobodnoj trgovini.

I ovde smo došli do nečega što je neka nova vrsta pravne zaštite u Srbiji, i naravno, sve opet po direktivni EU. Da bi građani Srbije znali šta je to, jer zakon je o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda. To su proizvodi koji se, pre svega, kao novi izum i nešto što se proizvodi u računarskoj industriji, štiti od moguće zloupotrebe.

Sada, prihvatanjem od strane dosmanlijske vlasti nečega što je istrgnuto iz intelektualne svojine, i vi ste ušli u taj sistem vrednovanja, kao što to od vas traži EU, pa posebnim zakonom ovo uređujete, jer bila je široka rasprava i tada kada je prvi put ovako nešto došlo u Narodnu skupštinu, da li ovo može da se podvede pod autorsko pravo ili pod patent. Ali, mi imamo Zakon o zaštiti industrijske i intelektualne svojine i zato ste trebali to da stavite u okvir tog zakona, a ne kao jednu posebnu oblast, kako to zahteva od Srbije EU.

Gospodine ministre, Srpska radikalna stranka je protiv ovakvog načina visokog obrazovanja i koleginica Radeta je u načelnoj raspravi iznela niz argumenata i konsekvenci koje će doživeti naše akademsko društvo i budući intelektualci, iz razloga što jedna tako strateški važna stvar, a to je pre svega usmeravanje mladih ljudi na akademska zvanja i politika koja se u tom smeru vodi, ne može da bude kreirana kroz politiku industrije određenih kompanija i zemalja koje dolaze u Srbiju i koje uz subvencije koje im daje Vlada Republike Srbije, koje su od 10 hiljada evra i više, otvaraju radna mesta.

Podaci koji su egzaktni Nacionalne službe za zapošljavanje govore da dve trećine mladih, fakultetski obrazovnih ljudi, dolazi iz društvenih nauka, jedva četvrtina iz prirodnih i tehničkih fakulteta, 11% je onih koji dolaze iz oblasti medicinskih nauka. I sad, ko može od vas da objasni, za ove nezaposlene koji su završili društvene ili slične nauke, kako će oni da se preusmere da rade u, evo, izašla je koleginica, ali, recimo, u "Radijatorima" Kraljevo, u "Simensu" Kragujevac, u nekoj takvoj fabrici i šta mi zapravo hoćemo, odnosno vi šta želite da poručite ovim? Da ta diploma treba da ima u tom trenutku, za tog poslodavca, upotrebnu vrednost? Takvu da se kaže da on taj stepen stručne spreme i da radi na tom i tom radnom mestu, koji se obuči. Pa, znate šta, svi ovi mladići i devojke koji su završili srednje škole i gde je započet taj proces dualnog obrazovanja u srednjim školama su bukvalno preko noći preusmereni da budu roboti i jeftina radna snaga za industriju ovakvu kakva sada jeste, jer nije nikakav problem da jednog gimnazijalca koji je završio neki društveni smer, recimo, jezički, pa i matematički, ili da je novinar-saradnik, ili već kakvih sve smerova ima, preko noći ga naučite da radi na kasi, da radi na benzinskoj pumpi, da radi za mašinskom trakom. Ali, to nije dobro.

Mi ne možemo za buduće generacije da stvaramo onakvu radnu snagu i da ti ljudi imaju to zvanje, a nemaju osnovno ili elementarno akademsko obrazovanje. Obrazovanje znači da to za šta su se oni školovali sutra primenjuju u praksi i da dalje idu na usavršavanje i da na takav način država Srbija kreira svoju obrazovnu politiku. Ovaj model zbog toga uopšte nije dobar i mi ga ne podržavamo.

Gospodine Milićeviću, povređeni su čl. 107. i 161, dostojanstvo Skupštine. Trebali ste da reagujete, jer narodni poslanici SRS sa opravdanim razlozima su podneli ove amandmane. Da li to neko razume ili ne razume, to je naše pravo. Upoređivanje SRS u ovom smislu sa bilo kim drugim je u najmanju ruku besmisleno.

Drugo, pošto sam narodni poslanik koji dolazi iz Kragujevca, ne mogu da shvatim stvarno i time se unižava Skupština i njeno dostojanstvo, kao da ovde sede neki neuki ljudi koji ništa ne znaju, da neko stvarno misli da je fabrika „Fijat Krajsler automobili Srbija“, tako se zove, srpska fabrika. Taj neko je ili smešan ili ništa ne zna.

Tačno je da država Srbija ima 33% akcija u toj fabrici, ali to je većinska fabrika, gospodine Đorđeviću, vi to znate, italijanske korporacije koja istu takvu sa sličnim odnosom akcija ima u Bursi, u Turskoj, gde se proizvodi automobil „fijat tipo“ limuzina koja je doživela procvat, za razliku od ovog „fijata 500l“ koji ide u provaliju, jer je „fijat tipo“ prodat u 500.000 jedinica, a kragujevački „fijat 500l“ ove godine, bednih, 56.000 jedinica za manje od 100 dana.

Pošto ste vi, gospodine Đorđeviću, očekujem da vi to objasnite poslanicima, ministar pod čijim resorom je i Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, dužni ste da kažete, iako ne smete, iako znate tajne odredbe ugovora, da „Fijat“ automobili, odnosno „Fijat Krajsler“ Srbija ne uplaćuju ni jedan jedini dinar poreza i doprinosa u budžet Republike Srbije. Taj izvoz kojim se hvale ove godine je bio ove godine toliko bedan zbog tako male proizvodnje automobila i otpuštanja pre toga skoro 2.000 radnika.

Sa druge strane, Vlada Republike Srbije je u 2018. godini 2,75 milijardi dinara dodatnih, pored onih milijardu i 300 miliona evra, dala „Fijatu“ koji, opet ponavljam, je platio nula dinara poreza i doprinosa za radnike zaposlene u budžet, jer je takva tajnost ugovora. Sada dolazimo u situaciju da „Fijat Krajsler automobili Srbija“ od nekoga ko treba da plaća državi Srbiji, jer je prethodno od grada Kragujevca u infrastrukturi skoro 200 miliona evra, od države Srbije milijardu i 100 miliona evra, je postao neto korisnik budžeta Republike Srbije. To je cela istina.

Gospodine ministre, znači i ovde ćemo da se igramo, jel tako mačke i miša, kako se kaže, jer ono što vi vrtite davanjem „Fijata“ u budžet, pa onda oni vraćaju uplatom poreza i doprinosa, taman posla da nisu plaćeni, naravno, izbio bi veliki skandal, pa i ljudi iz sindikata fabrike, gospodin Mihajlović i njegovi saradnici, već bi do sada bili pred vašim Ministarstvom.

Ali, na koji se način se to radi, taj odgovor mi niste dali, jer to što država Srbija pokriva upravo ono što sam malopre rekla 2,75 milijardi samo prošle godine, davajući dodatne subvencije „Fijatu“, a oni vrate uplatom poreza i doprinosa u budžet Republike Srbije, jer naravno, mora da se poštuje zakon i niko ne može da ga krši, mi se zalažemo za to da se svaki mesec za mesec plaćaju i doprinosi, e to je ono što nije znao da objasni ni Siniša Mali, na moje direktno pitanje više puta i poslanika SRS. Onda je besmisleno da se i vi upinjete da branite jedan projekat, koji je Dinkić doveo ovde zbog svog ličnog interesa, pokupio i podigao rep i pobegao, znači, bez da bude procesuiran i pre toga za sve što je radio, a onda i za ovu katastrofu koju Vlada Srbije mora da vuče na grbači, dokle, videćemo.

Ovi kažu, biće nekog po odluci „Fijat krajlera“ automobila, SUV modela novog 2020. i 2021. godine u mom rodnom Kragujevcu. Za to je potrebna dodatna investicija. A onda se opet postavlja pitanje, a ko će to da plati?

Turska kompanija „Ubursije“ se opredelila da uloži 225 novih miliona evra za redizajnirani model „Fijata Tipo“, i ja to mogu to mogu da razumem, ekonomski opravdan razlog.

Znate, ako ste planirali, kao što su oni, da proizvedu pola miliona jedinica, a jesu, ako 370.000 "Fijata Tipo" izlazi na tržišta, a jeste, pa normalno je da će da ulože dodatni novac. Zašto mi gospodine ministre, ako to oni od nas traže novim ugovor da ulažemo novih 225 miliona, kada sada ovako podvučemo crtu i vidimo da smo u debelom gubitku, a samo oni na dobitku i to korišćenjem naše radne snage. Rekla je malopre koleginica - da, to su inženjeri, a koliko je njih ostalo bez posla i nisu mogli da nađu. Ne samo da su otišli pre dve godine, otpušteni ti radnici, nego je otišli preko 60 "Fijatovih" kooperanata. To je poražavajuća činjenica.

Gospodine ministre, veoma ozbiljno i odgovorno govorim jezikom brojki i činjenica. Da li je vama normalno, vi ste ministar između ostalog za rad i zapošljavanje, ako je neko stalno zaposlen u nekoj fabrici, bilo gde u Srbiji, da li je to privatna kompanija, ova neka koja je došla kao strani investitor, da čovek radi puno radno vreme tokom cele godine? Jel to normalno, da neko radi tokom cele godine, ukupan broj radnih dana u godini, jel to normalno? Za jednu, navodno fabriku koja uspešno radi? Tako bi trebalo da bude. A u fabrici koja doživljava katastrofu, kao što to doživljava "Fijat" ukupno je bilo, videćemo do kraja ove godine, mislim da nema ni 118, 120 radnih dana, možda sada malo više, jer je bio ovaj kolektivni odmor. Odgovorno vam to govorim, jer među mojim poznanicima, prijateljima, komšijama mnogo je zaposlenih, sa srednjom, sa visokom stručnom kvalifikacijom koji rade u toj kompaniji.

Vi ste i mene to stvarno iznenađuje, prvi ministar koji kaže - ja to nisam čuo od Aleksandra Vučića, on je čak rekao suprotno - "Fijat" mora da ostane u Srbiji.

Ne, on tako nije rekao. On je rekao da čeka da istekne ovaj ugovor koji je Dinkić potpisao, da ne može i da je svestan toga da oni ogroman novac uzimaju od države, ali da smo zatekli takvu situaciju da država mora da poštuje, jer bi doživela velike konsekvence zbog nepoštovanja ugovora i da se možda traži alternativno rešenje da neka druga svetska automobilska industrija preuzme fabriku u Kragujevcu pod povoljnijim uslovima sa modelom koji će biti prihvatljiv za kako domaće, tako i za inostrano tržište. Jednostavna činjenica da je ta fabrika prošle godine zabeležila minoran izvozni rast ili već, u odnosu na onu prethodnu koja je bila katastrofa, dovoljno vam govori da oni nisu uspešni u svom poslovanju.

Svi bismo mi voleli da u gradu koji je toliko dao stranoj kompaniji, a u pitanju je infrastruktura, pre toga su sklonjeni, uništeni celokupni pogoni „Zastave“ za koju ne znamo gde su završili, u stvari znamo to su Đelić i ova kompanija mafijaška Dinkić, pretopili i hteli posle toga Esmarku da prodaju bud zašto „Železaru Smederevo“, mi smo to sprečili. Kažem, mi, našim apelom i konferencijama za novinare i onda su Bogu hvala došli Kinezi.

Dakle, moramo da tražimo takve strateške investitore kao što je kineska kompanija koja je preuzela „Železaru“, kao što su druge kompanije, koje ne žele na takav način da iskorišćavaju muku građana Srbije, a pre svega građani Kragujevca i građani „Fijata“ i njihovih kooperanata žele da rade puno radno vreme i da imaju svih 12 meseci u godini punu platu, a ne da se šalju, a da ne znaju kada će to da se desi, na prinudne odmore i da primaju neku bedu i da nemaju da se prehrane i da žive normalno i da obezbede bolji život svojoj deci.

Mi nismo za to i lepo ste naveli primer i Bora i Smedereva. Dakle, na svetskom tržištu auto industrije postoje kompanije koje su mogući i potencijalni kupci onoga što je do sada radio „Fijat“ u našem gradu.

Ugovor koji bude istekao, a uslovljavanje sa novim ugovorom, sa novih 220 ili već koliko, ja stvarno ne mogu to da kažem, to je reč stručnjaka za novi model, bio bi zaista potpuni gubitak za ovu zemlju. Zamislite, 220 miliona evra, koliko dajete za nešto što je neizvesno za budućnost, ko će nama da osigura gospodine ministre, vi kažete – ja sam za to da ostanu. Ovaj 500L nema prođu. Možete vi kako hoćete da se busate u grudi, ni na domaćem, ni na stranom tržištu taj automobil nije opravdao ono što je obećavao ovaj Dinkić i onaj Đelić sa njim i cela ta bulumenta koja je dovela takav projekat u Srbiju.

Vrlo dobro znam i kakva je bila fabrika pre. Na kraju krajeva, moj prvi radni dan je u Fabrici automobila „Zastava“ u sektoru izvoza „Zastava impeks“ davne 1988. godine. Svesna sam toga, kao i što smo zagovarali još pre rata i pre sankcija, da se ta fabrika proda pa makar, što se kaže, za jedan dinar, da je neko hteo to da dođe i da preuzme. Ali, te nove tehnologije i to što „Fijat“ pokušava da uradi u trci sa mnogima drugima koji su davna te modele, tog nivoa, te klase i te visine cene prevazišli, jednostavno nikada neće moći da dostigne, pa tako i taj neki „SUV“ koji bi se pravio, to je onaj džip automobil. Sa takvim pogonom bi doživeo, sigurna sam, propast zato što bi i te kako bio skup u odnosu na ostale konkurente, a ti konkurenti mogu da i te kako budu prihvatljivi za Srbiju samo ako bi Vlada i resorni ministri razgovarali sa njima posle isteka ovog ugovora. Da ostane ovako, da mi njima i dalje upumpavamo novac, a da oni tako privilegovano posluju. Jednostavno to vide i zaposleni u sindikatu i vide svi koji tamo žive i rade, da je to nešto što je sa veoma neizvesnom budućnošću, a to niko ne želi.

Mali tehnički problem.

Gospodine ministre, moraju građani Srbije da znaju da mi sada imamo raspravu o pojedinostima o zakonu koji će da se primenjuje pristupanjem, odnosno ulaskom Srbije u EU. Odgovorno tvrdim da to nikada neće da se desi i to je i programska orijentacija SRS, sve većeg broja mladih ljudi, to je sad preko 40% onih koji svate da je to velika laž i prevara, da oni tamo ne očekuju ništa dobro, a sa druge strane i sama situacija i njihovo odlučno izjašnjenje da na ovom delu, kako oni kažu, Balkana, tog proširenja i onoga što vam je Makron poručio, tako skoro neće biti, daje nam za pravo da to tvrdimo.

Ali, ovde se postavlja jedan drugi problem. Evo, ja ću samo konkretno kod ovih profesionalnih kvalifikacija da govorim o zdravstvu. Vi ste malopre tačno rekli da će kroz par godina, za pet ili deset, možda i za 20, da se pokaže taj nedostatak, ali on je već sada jako prisutan.

Mi smo prilikom rasprave o Zakonu o zdravstvu i o svim pratećim zakonima izneli stav da država nije puno učinila da to javno privatno partnerstvo postane funkcionalno i da zbog toga mnogi ljudi koji bi možda mogli već sutra da počnu da rade, nemaju posla.

Ono što je koleginica rekla je apsolutno tačno, jer sve zdravstvene ustanove u Srbiji, a naročito klinički centri, imali su obavezu da do nekog meseca prošle godine, ja mislim do juna meseca, dostave svoje sistematizacije i da, na osnovu zatečenog tog stanja, kažu šta je to od kadrova što im nedostaje, naročito kada su u pitanju specijalističke struke.

Da bi se otklonila ta boljka i da bi mnogi koji su završili specijalizaciju počeli da rade, potrebno je da Ministarstvo zdravlja, na čelu sa Lončarom, odobri zaposlenje tog novog specijaliste. To se, konkretno u Kragujevcu, retko dešava. Dešava se, ali na kašičicu. U Kliničkom centru Kragujevac, pa i u domu zdravlja nedostaje mnogo lekara, naročito specijalista.

Lekar specijalista koji nije nigde zaposlen, koji volontira i dobije neku specijalizaciju, on mora sam to da plaća. Da li je tako? Ako on to nema da plati, on mora ili nešto da proda ili njegovi roditelji. Ili, ima takvog slučaja da žena koja je sedam i više godina volontirala i pri tome je kasnije tek postala i doktor nauka, jer je završila doktorske studije, njen suprug je morao da ide u inostranstvo da zaradi novac, da ostavi svoj posao da bi platio specijalizaciju.

Onda se postavlja pitanje - a zašto Zlatibor Lončar koči zapošljavanje tih ljudi? Kako je onda moguće da tvrdi da nema kolapsa u zdravstvu kada toliki lekare poodlaziše. Što kaže koleginica, oni tamo nikada ne mogu da imaju status kao što imaju u Srbiji. Ako je hirurg, on će prvo da bude kao lekar hirurg koji ima iskustvo ko zna od koliko godina u Srbiji, da li je radio na VMA, da li je radio u Kragujevcu, Beogradu, bilo gde, Novom Sadu, tek da bude asistent, pa onda da bude punopravni član hirurškog tima.

Mi smatramo da tim ljudima, pre svega, treba da se omogući, a na kraju krajeva, otišao je ministar Šarčević, reći će vam koliko je problema i u prosveti.

Ako vi od 1. januara sledeće godine ne dozvolite da se oni zaposle, gospodine ministre, i u prosveti i u zdravstvu, kao što oni očekuju da će da bude, nastupiće veliki problemi i ta dva veoma bitna, vitalna, dva stuba društva doći će još u veći problem. Hvala.

Hvala vam, gospođo Gojković.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedna oblast koja je veoma kompleksna i koja zahteva zaista pažnju kako celokupne javnosti, onih koji žive od posla koji se tiče autorskih prava, tako i svih narodnih poslanika, ne samo zbog činjenice da je ovo jedna u nizu izmena ovog zakona, već zbog toga što su pitanja koja tretira autorsko pravo od životne važnosti za opstanak mnogih grana i privrede, kulture, na kraju krajeva obrazovanja i svega onoga što čini život u Srbiji.

Gospodine ministre, došli smo do toga da je i ovaj zakon dokaz da je internacionalizacija srpskog zakonodavstva nešto što je nastavila i ova Vlada, baš kao što je i započela prva dosmanlijska posle 2000. godine. Bili smo i tada poslanici u Narodnoj skupštini i 2004. godine kada je donet prvi zakon u toj dosmanlijskoj vlasti o autorskom i srodnim pravima, dali smo niz primedbi i sugestija, baš kao što je to uradila poslanička grupa SRS i prilikom izmene ovog zakona i podneli smo preko 60 amandmana.

Da je to katastrofa za srpsko zakonodavstvo govori i činjenica da je i ovaj zakon, baš kao i mnogi drugi koji su rađeni po direktivama Evropske unije, a zbog javnosti da kažem da je ova izmena Zakona o autorskom i srodnim pravima urađena na osnovu osam od 10 direktiva i ne bi me začudilo, gospodine ministre, da u redovnom jesenjem zasedanju morate da dođete pred narodne poslanike sa još jednom izmenom, jer ovo ste predložili Narodnoj skupštini pre nego što je Evropski parlament doneo novi Zakon o autorskom i srodnim pravima, oni su to uradili u aprilu mesecu ove godine, na zahtev Gugla i vlasnika velikih kompanije koje su zapravo društvene mreže koje preovlađuju globalnim internet tržištem, ali o tom potom.

Eto kako mi donosimo zakone. Umesto da se ugledamo na neke slavne primere iz prošlosti. Jer, ako niste znali, gospodo narodni poslanici, među malo upućenima su pre svega kolega Martinović, koji je doktor pravnih nauka i upravno pravo mu je nešto što ima u malom prstu, pa moguće je i kolega Atlagić, koji je profesor Univerziteta, i neki drugi, kolega Stojmirović, da znate da je Srbija ovo pitanje u Kraljevini Jugoslaviji tretirala na osnovu Berlinske konvencije još davne 1930. godine.

Kasnije u posleratnoj Jugoslaviji, tada SFRJ, 1971. godine je Savezna skupština ratifikovala izmenjenu i dopunjenu Berlinsku konvenciju. Ona upravo govori o tome da države koje su potpisnice i koje su je ratifikovale ne moraju striktno svoj nacionalni okvir za autorska i srodna prava da primenjuju onako kako primenjuju neke druge zemlje koje su potpisnice, a vi ste, eto tako što vam se žuri i što mislite da ćete da uđete u Evropsku uniju, pa zato i pretposlednji član ovog zakona i kaže da će zakon prestati da važi ulaskom Srbije u Evropsku uniju, što nikada neće da se desi i mi ćemo učiniti sve da to sprečimo, dakle, donosite zakon za koji unapred znate da je osuđen na propast. Koliko je to, prvo, tehnički, pravno, gramatički nepismeno urađeno, videćete kroz amandmane.

Mi smo morali jedan po jedan stav u ključnim članovima zakonima da menjamo, da ispravno jezički, evo, i predsednik Skupštine gospođa Gojković, što je zaista najpohvalnije nešto, zalaže se za striktnu primenu srpskog jezika, mi smo morali da promenimo bukvalno čitave rečenice i stavove u zakonu, da prilagodimo našem srpskom jeziku. Najpre smo razmišljali, gospodine ministre, da jedan po jedan član zakona brišemo, jer su i velika udruženja, kao što je Sokoj, kojih se tiče ovaj Zakon o autorskom i srodnim pravima, tražila njegovo momentalno povlačenje.

Ne možete da sprovodite tzv. javnu raspravu, a da pravite selekciju koga ćete da pozivate, ko će da vam daje instrukcije, onaj ko se uklapa u stavove EU, aha, taj je za nas dobar da nam daje neke primedbe i sugestije, onda prođe jedan drugi krug, kažemo - super, mi smo to završili i sada donosimo zakon koji je nedorečen, koji je neprimenljiv.

Na kraju krajeva, gospodine ministre, vi ste ovde u celoj situaciji možda ni krivi ni dužni. Evo, ovde ima puno pravnika i advokata i ljudi koji su od te struke. Šta će vama oblast autorskog i srodnog prava u vašem ministarstvu? Evo, i vi se pitate.

Dakle, uopšte nije prirodno da autorsko i srodno pravo i patenti budu u vašem ministarstvu. To je pravna oblast. Evo, i gospođa Gojković je pravnik i advokat, kolega Mandić je tu iza mene, i još koliko ima pravnika u našoj poslaničkoj grupi, to je predmet koji se izučava na pravnom fakultetu, pravna oblast, jer zakon i kaže da on zahteva sudsku zaštitu. Zašto je ovaj zakon predložen ako se on krši da vidimo ko je su konsekvence za onoga koga krši? Ko će to da utvrdi? Utvrdiće sud. Zašto onda u ovom zakonu gospodine ministre, čitavi opisi sudskog postupka za eventualno kršenje autorskog prava? Pa, to uopšte nije predmet ovog zakona. Ako neko učini povredu autorskog i srodnog prava on mora da se nađe u sudskom postupku, a epilog toga videćemo kakav će da bude, a imamo razne primere iz novije istorije.

Da li treba da vas podsećam, mislim da je sada taj nesrećnik u penziji, prljavog, podlog plagijatora, tada je bio recenzent knjige SRS, bio je i profesor Atlagić, podli plagijator Stevan Lilić, redovni profesor je bio pravnog fakulteta, čitavu knjigu prepisao od slavnog profesora predratnog Pravnog fakulteta Laze M. Kostića administrativno pravo koje je knjižara Geca Kom štampala pre rata i pojavio kao svoj udžbenik pred studentima.

Mi smo pokrenuli sudski spor, žigosali u javnosti, ali ovim dosmanlijama to ništa nije smetalo, on je i dalje nastavio da hara. Možete misliti da su ti žuti nesrećnici prilikom bilo kog autentičnog tumačenja nekog člana Ustava, tog idiota konsultovali, taj koji je plagijator, koji je pokrao delo slavnog naučnika da on vrši autentično tumačenje nekog člana Ustava Republike Srbije.

Takvih primera, nažalost, gospodine ministre, e to je sad vaša oblast, je mnogo na pravnom fakultetu, i kad biste vi sad malo zagrebali, kada biste pogledali, videli biste da su svi oni išli na tu za njih kao srećnu okolnost kojim daje ovaj zakon da citatima ilustruju neku situaciju u svojoj naučnoj oblasti.

To jednostavno nije moguće, jer autorsko delo, nije moguće u smislu kako su to oni radili, istrgavši iz konteksta, prikazujući kao svoj naučni opus, jer zašto pojedini poslanici kažu - citiram, završen citat, nekome je to smešno, ali ako vi nečiju naučnu tezu, originalno delo, jer autorsko delo je duhovno delo jednog čoveka, to ne može da uradi ni kompjuter, niti životinja.

Da napravim jednu malu digresiju, možda ćete se smejati, ali stvarno je taj slučaj završio na sudu u Indoneziji sa onim selfijem makaki majmuna. Čovek mu je pomogao da postavi telefon, ali selfi nije njegov, tako da fotografija nije od majmuna, nego je od čoveka koji mu je pomogao da uključi aparat. A, ne, mi ovde imamo obrnutu situaciju, da ljudi koji su navodno moralni, koji drže do etičkog kodeksa, do profesionalnosti, zloupotrebljavaju nečiju građu, a to je i na kraju krajeva i građa koja je kulturno, etno i istorijsko nasleđe na najbrutalniji, najbezočniji način i to rade redovni profesori pojedinih fakulteta i univerziteta u zemlji. Zamislite, na Pravnom fakultetu koji treba da bude centar za zakonitost, za nešto što je princip u pravu i u poštovanju zakona.

Ovaj zakon ima mnogo nedorečenosti zato što sama definicija toga šta je autorsko delo ne daje za pravo nikome da pronalazi tzv. rupu u zakonu i da se poigrava sa tim. Upravo će ovaj zakon zato što nije precizan do kraja da dovede to toga da ćemo imati ko zna koliko, a možda ni jedan jer neko neće znati na koji način da brani svoje pravo pokrenutih sudskih sporova u građanskim parnicama, pred Upravnim sudom zato što ljudi neće znati kako da dođu do toga da zaštite svoje delo.

Vi ste sada rekli – u razvoju te IT tehnologije kod tzv. internet kriminala, kod razvoja tog sektora u našoj zemlji potrebno je da sve te ljude, pojedince koji daju nedvosmisleni doprinos da Srbija to ima kao jednu svoju veoma važnu izvoznu komponentu, a to su softveri, razni programi, da se ti ljudi zaštite.

To jednostavno, ovim zakonom neće biti moguće zato što ste vi prihvatili da donesete zakon po pravilima EU, a upravo ona Konvencija koju je potpisalo preko 170 zemalja u svetu o kojoj sam pričala, to su uglavnom sve zemlje koje su članice UN, lepo kaže da zaštita autorskog prava nema međunarodni karakter.

Objasnite mi sada, molim vas, neki čuveni fotograf, prelepih turističkih predela iz naše zemlje, evo to može da bude moj sugrađanin, Zoran Petrović, čuveni fotograf Dragan Bosnić ili neko drugi, kako da traži pravnu zaštitu svog autorskog prava pred nekim sudom, recimo u Britaniji ili negde drugo, u SAD, ako SNN, kažem hipotetički, ili neki drugi časopis preuzme njegovu fotografiju? To, jednostavno, nije moguće jer ti ljudi nisu zaštićeni. Evo, upravo kada nabrajate na početku šta je to sve autorsko delo, vi niste ni fotografiju prepoznali na način na koji su to oni od vas tražili, ne mogu svoje fotografije da zaštite ni u Srbiji jer u eri interneta raznih programa, moduliranja, svako dete će senčenjem, nekim dodatnim fotošopiranjem, tzv. kropovanjem ili tako dalje, tu originalnu fotografiju da modulira po svojoj potrebi i da je prikaže kao svoju.

Drugo, vi niste prepoznali ako ste hteli da budete moderni, ali ne kako vam to kaže EU, nego kako je realnost i mogućnost da se dela slična fotografisanju, a to su snimci iz ovih novih tehnološki opremljenih dronova prikažu kao autorsko delo. Nemojte sad da mislite da sve što stiže od EU je primenljivo na Srbiju. Nije, jer mnogi sporovi se vode, a mnogi ljudi nisu zaštićeni ni iz radnog odnosa za svoja autorska dela.

Zato je apsolutno neprihvatljivo, gospodine ministre, da ne ulazim sad u te pojedinosti da se nekome ograničava pravo korišćenja njegovog autorskog dela dok je u radnom odnosu i podneli smo amandman na to kod tog poslodavca u trajanju od pet godina. To jednostavno nije fer i nije korektno, jer znate, onaj ko radi za platu, radi to da bi radio posao korektno, ali da ste rekli – u periodu dok se štampa da publikacija ili tako nešto, evo konkretno kod ovih fotografa koji rade ove publikacije koje su namenjene tržištu i ne samo komercijalnoj upotrebi, nego jednostavno da ljudi imaju uvid u to šta se dešava u nekom delu zemlje.

Dakle, tu ste pre svega bili nekorektni prema tim ljudima, pa opet moram da pomenem i tog fotoreportera koji godinama vodi spor sa organizacijom u kojoj radi, u svom matičnom gradu u Kragujevcu, zato što su mu ukrali njegovo autorsko delo. I to traje i traje. Jednostavno, mnogi će doći u tu situaciju, kao što eto videli ste da to rade ti profesori pravnog fakulteta.

Ovaj zakon nije definisao problem koji imaju biblioteke. Mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije imamo pravu riznicu bibliotekarske građe, jednog nasleđa koje ima Narodna skupština od svog postojanja i zaista, da ne zvuči pretenciozno zato što je u pitanju neko koga poznajem, moram da pohvalim rad gospođe Stojanović koja se potrudila da tu građu sistematizuje u nizu godina koliko radi taj posao.

Verujte mi da bibliotekari, ona to, sigurna sam, zna, ali u mnogim bibliotekama u Srbiji ne znaju kad su oni u stanju da krše autorsko pravo, a kada nisu, jer vi jednostavno kao građani dođete, član ste biblioteke i kažete – dobar dan – dobar dan, dajte mi tu knjigu na korišćenje. Naravno, vama je ta knjiga dostupna, a ta autorska dela dalje idu, eksploatišu se i to neverovatnom brzinom i inflacijom, kao, kako to sad popularno studenti kažu, rideri, skripte, a da to jednostavno nije moguće, jer taj neko je zaštitio autorsko delo.

Autorsko delo je zaštićeno i posle smrti autora u narednih, je li tako, 70 godina. Pa, kako je onda moguće da se vrše takve zloupotrebe? Zato što ni zakon do kraja nije definisao i da se lepo kaže tim ljudima dokle oni smeju da idu ne samo kada su u pitanju građani, nego i institucije, jer u institucijama ove zemlje preuzimanje i prenošenje određenih metodologija, određenih znanja je besplatno, odnosno ne plaća se nikakva naknada autoru, a i tu dolazi do mnogobrojnih zloupotreba, jer smo imali slučajeve da nama i pojedini zakonski predlozi dolaze sa korišćenjem nekih metodoloških, naučnih i drugih istraživanja koja su radili neki ljudi, a onda je to nekome palo na pamet, to su uglavnom radili ovi „žuti“ u svojoj vlasti, da to inkorporiše u predlog zakona ili na taj način nastupa koristeći naučna istraživanja od nekog pojedinca.

Gospodine ministre, nije zaista fer i korektno da se vama opet na grbaču i na leđa stavlja nešto zbog čega će biti veoma negativan odijum onog dela javnosti koji štiti autorska prava interpretatora, kompozitora, pisaca tekstova i njihove naknade.

Vi ste trebali, pre nego što je ovaj zakon došao u skupštinsku proceduru zbog naknade koja se plaća, koja naravno u minimalnom nekom iznosu treba da postoji, a ne da se dere koža našim preduzetnicima, da poslušate mišljenje i iz Udruženja poslodavaca Srbije, s jedne strane, a s druge strane da poslušate mišljenja vodećih ljudi SOKOJ-a koji su, kao što sam na početku ove rasprave rekla, tražili povlačenje ovog zakona iz procedure.

Vama je sada data ta mogućnost da vi potpisujete ugovor sa onim udruženjem koje će da vrši raspodelu prihoda. Šta će vama to, gospodine ministre? Što vi u to uopšte da se uplićete? Oni sami neka se između sebe dogovore.

Na kraju krajeva, ne treba ni tu da se pravi neki monopol ili neki lobi da bi se pokupio kajmak, odnosno taj novac. Oni treba da odluče ko će njih da predstavlja. Ono koje je većinsko udruženje neka konkuriše i neka kaže - mi imamo najveći broj članova, mi smo ti koji imamo legitimitet i mi smo ti koji treba da ubiramo prihode, a ne da se to radi na ovakav način, da onda sutra i vi kao ministar dođete u nezgodnu situaciju i vaše ministarstvo koje opet uopšte to ne treba da radi, jer vi ste sad došli i, pored toga što ovo nije vaša oblast, u situaciju da razmišljate o prihodima, jel tako, od muzičkog, tzv. dinara, odnosno od toga kako će on da se raspoređuje. Jednostavno, bolje vam je bilo, pošto vam je ovo striktno nametnuto rešenje iz Poglavlja ili direktiva, da povučete zakon.

E, gospodine Orliću, sami ste tražili ovakav dijalog i debatu, ali naši argumenti su mnogo jači.

Zapravo, počeli ste onako, uz put, u onoj brzini vašoj, u petoj brzini, pred pauzu, pa evo ovi što su u opštini Stari grad u koaliciji itd, i sad, kad smo došli do konkretnih činjenica i podataka, da ste u julu mesecu 2012. godine, u poslednjem trenutku napravili koaliciju jer ste želeli da budete na vlasti u opštini Rakovica sa Đilasovim odbornicima koji su vam bili za petama, vi ste imali 17, oni 16 odbornika, SPS, čini mi se, sedam, a ovi Dinkićevi lopovi tri, i onda je vaš Miličković rekao – to je odlično! Zašto da se sporimo oko nečeg dobrog kad je to lokalna politika i to nema nikakve veze sa politikom zemlje?

Onda ste došli do toga da definišete šta je i gde se vi nalazite kao politička stranka, vaša ideologija. Pa, zar nije na osnivanju vaše stranke Tomislav Nikolić rekao da je vaša ideologija da budete srećni građani EU? To je bilo pre deset godina. Srbija nikada neće postati član EU, a vi ste nastavili, opet vam je tu genezu događaja lepo ilustrovao kolega Damjanović, politiku DS i srljanja u EU.

Onda nam sada niste objasnili, ako je i to vaša ideologija, desnog centra nacionalne politike i tako dalje, kako vi onda u koaliciji sa Ugljaninom u Novom Pazaru, u Tutinu, u Prijepolju, a on je za to da staru Rašku oblast otcepi od Srbije, on je za to, čak je kršeći Ustav pozivao i na neke militantne akcije između redova, priznaje šiptarsku tzv. državu Kosovo i onda nam objasnite, otkud vi u takvoj koaliciji? Zašto ne raskinete tu koaliciju koja je protiv države Srbije? Tamo vam je lepo i vaši članovi tamo primaju i naknade za upravne i za nadzorne odbore, oni su članovi veća, imaju razne funkcije, direktore i preduzeća.

Koliko smo mi principijelni, evo, tu je gospodin, vaš poslanik iz tog okruga, da kaže. Mi u Šapcu, gospodine Orliću, kao stranka koja principijelno nastupa protiv lopovluka, pljačke i svega što taj Zelenović radi, već dve nedelje učestvujemo zajedno sa građanima Srbije, kao i članovima vaše stranke, u protestima protiv tog lopova Zelenovića, jer to je naš princip tamo, za Šabac, to je odluka našeg opštinskog odbora, jer želimo da raskrinkamo svuda mafiju i na svakom mestu.

Svako ko bi pokušao, a to su zapravo oni pokušavali, ali naravno, nikad ništa nisu, ni kada su došli posle 5. oktobra na vlast, mogli da učine, kada je naša stranka u pitanju, da bilo kom srpskom radikalu, bilo gde i bilo kada kaže da je nešto uradio ovako ili onako protiv zakona, taj sebe politički ukopava, jer nema tog živog srpskog radikala koji se ogrešio na takav način o zakon, bilo da je učestvovao na nivou republičke vlasti, bilo da je bio u nekoj od koalicija na lokalnom nivou.

Naša principijelnost, odgovornost i briga za državu i za narod oduvek su bili na prvom mestu i naša ideologija je takva da uvek interese države i naroda stavljamo na prvo mesto.

Repliciram kolegi Orliću.

U trenutku kada Sulejman Ugljanin veliča nekakvu sjeničku deklaraciju i zagovara otcepljenje stare Raške oblasti od Srbije, vodi intenzivnu kampanju, govori sve protiv države Srbije, vi umesto da ga kaznite, gospodine Orliću, vi i SNS, to je kao bomba odjeknula ta vest – Vučić u koaliciji sa Ugljaninom, Ugljanin sa naprednjacima, naprednjaci častili Ugljanina, vi u koaliciji sa njim, i to traje, traje i traje i trajaće do sledećih izbora.

Šta onda možemo da očekujemo posle sledećih lokalnih izbora? Da ćete mu dati ne zna šta? Njegovi članovi, članovi Ugljaninove SDA Sandžaka, gospodine Orliću, ne znam koji je danas datum, možda tamo primaju platu 10, možda su danas primili 100.000 dinara platu, vi ih častili za separatizam, oni direktori preduzeća, članovi veća, a onda vi govorite nešto što apsolutno nema veze sa političkim principima, niti sa kontrolnom funkcijom opozicije.

Rekli ste da smo mi vama dali, ponudili. Nije tu u pitanju nikakvo nuđenje, znate. Vi osvojite broj određenih mandata u jednom gradu, u jednoj opštini i tražite koalicionog partnera ili ga želite ili možete samostalno da formirate vlast… Nemojte vi ovde sada da pravite od toga ne znam šta i da građani Srbije misle da smo mi nešto tu kamčili, tražili – ne. Mi odgovorno obavljamo posao za koji nas je narod izabrao. Mi smo svim našim lokalnim odborima dali mogućnost da u lokalnim samoupravama posle lokalnih izbora razgovaraju sa potencijalnim koalicionim partnerima.

Da li se negde desilo da se bilo koji srpski radikal ogreši o zakon ili učini nešto? Je li uhapšen predsednik opštine, tada legitimno izabrani, Božić iz Požege? Jeste. Da li je uhapšen neki radikal uz njega? Nije. Da li je SRS bilo šta uradila u bilo kojoj koaliciji koja bi nanela neku štetu građanima?

Znate, gospodine Orliću, kad već govorite o nekim političkim principima i o svemu, jer vi ste prešli na nivo ove državne politike a, molim vas, imajte u vidu da nije isto da ste sa bilo kime drugim nego sa Ugljaninom u koaliciji. Možete sa bilo kime da bude u lokalnoj samoupravi, ali kad ste sa Sulejmanom Ugljaninom, pa to je zaista jedan skandal. Jednog separatistu, nekoga ko hoće da ruši državu Srbiju častite, nagradite ga, dajete pare njegovim odbornicima, njegovim funkcionerima i onda kažete – vi ste ovakvi i onakvi. Prvo pogledajte u svoje dvorište, pa onda recite nekome nešto, a nama tek nemate šta u vezi toga da kažete.

Gospodine Đorđeviću, vi znate da mi imamo pozitivno mišljenje što se tiče vašeg zastupanja Vlade zato što vi kao predstavnik vladajuće koalicije se zaista nikada ne ustručavate, a to i jeste posao svakog ministra u Vladi, da govorite i odgovarate na pitanja poslanika i učestvujete, kako u raspravi u načelu, kada nisu zakoni iz vašeg resora, tako i u pojedinostima.

Možda, vi ste u prošlom mandatu, bili vojni ministar i sada vodite resor koji obuhvata i invalide otadžbinskih ratova, decu palih boraca i sve one ljude koji možda jednog dana i dođu u situaciju da dobiju krov nad glavom, ali je svakako ovde trebalo da sedi i da odgovara na amandmane gospođa Zorana Mihajlović, čije je Predlog zakona upravo ovaj o kojem raspravljamo.

Neverovatno je da, osim što sa sat vremena odlaganja počinje sednica, taman smo mislili da ona ima neki mini susret, razgovor danas, eto, kraj nedelje, sa Kajlom Skotom, ili da vidi kako to sa predstavnicima „Behtela“ će da krene ova operacija otimačine 300 miliona evra iz budžeta, pa kažem – ma, hajde da sačekamo i tih 11,00 sati, međutim – nema je.

Što se tiče ovog zakona, gospodine ministre, verovatno ste bili u prilici da pratite, znam da to sigurno, kad imate mogućnosti radite, kada i nisu zakoni iz vaše oblasti. Ovaj zakon nije dobar. Nije dobar iz razloga što je on obuhvatio samo jednu kategoriju zaposlenih, a to su ljudi koji rade u Sektoru bezbednosti. Mi najpre, kada je zakon donet prošle godine rekli da izražavamo sumnju da će u gradovima gde su određene lokacije za pravljenje ovih stanova to da ide tako glatko.

Govoriću sad samo o Kragujevcu iz kojeg dolazim. Određena je lokacija koju je grad ustupio za izgradnju ovih stanova, treba da se izgradi 1029 stanova, u prvoj fazi 216 ili 226, na lokaciji Denino brdo. To je zaista katastrofa. Katastrofa iz razloga što vas je Radomir Nikolić još uvek aktuelni gradonačelnik Kragujevca obmanuo. Vladu Srbije koja treba da uloži toliki novac, a samim tim i sve one zainteresovane pripadnike snaga bezbednosti koji će da konkurišu za ove stanove, pod ovim povlašćenim uslovima. Ta lokacija je potpuno urbanistički neuređena. Znate šta znači jedna livada? Livada na kojoj je potrebno taman toliko, gospodine Đorđeviću da se uloži novca za kolektor, za kanalizacioni sistem, za vodovod i za se ono, i za gasne stanice, za nove trafoe. Sad vi kad sve saberete, ta prateća infrastruktura je još sigurno toliko ili nadmašuje iznos cene gradnje svih tih kvadrata koje imamo u obzir.

To grad Kragujevac ne može da finansira zato što je grad u dugu od preko sto miliona evra, poslednji kredit koji je Radomir Nikolić uzeo je deve i po miliona evra, to znaju i poslanici koji su iz vladajuće koalicije. Grad će doći u situaciju da će nastati potpuni kolaps. Jednostavno ne možete tako tek a da ne sagledate sve okolnosti da ulazite u neke projekte sa neizvesnošću njihovog završetka.

U ovom zakonu, hteli smo da ovim amandmanom obuhvatite i samohrane roditelje. Dakle, da i samohrani roditelji mogu pod ovim povlašćenim uslovima da kupe stanove, jer oni su zaista heroji današnjice.

Ne zna se ni tačan broj, možda vi gospodine ministre znate, i ako centri za socijalni rada ne vode evidenciju po tom statusu, ali je ta cifra zaista velika, oko 300 hiljada samohranih roditelja, većinom su to majke, ali ima i očeva koji žive u Srbiji. Mnogi od njih su bez posla, dve trećine njih radi za minimalac, uglavnom, i to je zaista veliki problem za ovo društvo.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom je u izmenama i dopunama prepoznao mogućnost da oni ostvare pravo na socijalni dodatak, ali samo ako ispune sve one druge uslove, kao što ispunjavaju i porodice gde žive oba roditelja. I to čak nije dobro rešenje, mnogi od njih su zbog te mamutske birokratije, zaista odustali da traže svoja prava, mnogi jedva plaćaju neku sobicu, garsonjericu, jedva žive, znate u kako ne uslovnim uslovima pojedine majke, koje traže bilo šta da rade, a kada nađu taj posao, rade na crno, jer poslodavac neće da ih prijavi. Pa, čak jedna četvrtina poslodavaca u Srbiji, ne prepoznaje u legalnim tokovima ovu kategoriju.

Zato smo smatrali, gospodine ministre, jer sredstava ima i mora da se nađe ta mogućnost, ako želite da vodite neku ozbiljnu populacionu politiku, a imamo za to i ministarstva. Ako želite da budete odgovorni prema svakom detetu u Srbiji, onda prihvatite ovaj amandman, jer to će stvoriti mogućnost da svaki samohrani roditelj može da dobije tračak nade, da će uz ovakve uslove dobiti i neku šansu da uđe u taj projekat i da kupi stan za svoje dete.

Volela bih da mi replicirate, jer ne bih trošila više, a i nemam puno vremena, kako bismo se osvrnuli na priču, a tu imate i samohrane roditelje, vojnih beskućnika, gde su oficiri bivše JNA, nažalost preminuli, a njihova deca i te udovice nisu sačekali, i oni se sada zovu, nažalost, vojni beskućnici. Izdvajali su godinama po 4,5% bruto dohotka za stambeni fond, a nisu dobili stanove. U Kragujevcu još imate mogućnost, ali naravno čim smenite ovog nesposobnog Radomira, meni je o tome čak rekao i bivši gradonačelnik Stevanović, da je lično o tome obavestio i predsednika republike i pisao o tome, jer smo mi doneli odluku da se Radomir Putnik, kao odbornička tada grupa učestvovali smo u tome, odredi za lokaciju od osam hektara gde će se izgrađivati takvi stanovi.

Jao, baš ste duhoviti, gospodine Arsiću. Sada pričamo ko je odakle… Ja znam odakle su i vaši roditelji, pa nećemo da idemo sada u detalje.

Ništa što bi naškodilo ovom izlaganju koleginice, jer ona je htela da afirmiše grad Niš i njihove postupke, a ja sam, nažalost, htela da vam kažem, gospođo Žarić Kovačević, da dolazim iz grada gde to uopšte nije slučaj.

Mi imamo Gradsku stambenu agenciju, odnosno direktora gde su rodbinske veze takve da je novi direktor svastika Radomira Nikolića. To je stvarno neverovatno. Kako mi da očekujemo u Kragujevcu, nije ni bitno što je gospođa došla iz Kraljeva, ona uopšte ne poznaje ni našu socijalnu strukturu, ni probleme samohranih roditelja, nego, zamislite to, šurak u poreskoj upravi, svastika ovde i šta mi da očekujemo?

Nije problem u tome da to radimo tako, vi ste razumna žena i pravnik po obrazovanju i to razumete, sistemski to treba da se uradi. To je intencija ovog mog amandmana, da se da mogućnost Vladi da u ovom zakonu, a opet sam pominjala još dva prateća zakona, a to su Zakon o stanovanju, Zakon o finansijskoj podršci porodice sa decom, stvore uslovi kako bi samohrani roditelji ostvarili sebi pravo, što im na kraju i Ustav garantuje, da budu izjednačeni sa svima drugima i da mogu pod tim povoljnim uslovima da uzimaju te stanove.

Verujem da ste vi u Nišu do sada uspeli da napravite neki popis i evidenciju toga koliko imate stanova pri Gradskoj stambenoj agenciji, jel se tako i kod vas zove? Kod nas takođe, koji su…