Za reč se, po amandmanu, javila narodni poslanik gospođa Gordana Pop-Lazić.

Hvala vam, gospođo Pop-Lazić.

Izvinite, gospođo Banović, vaš amandman je sada na redu.

Za reč se javio po Poslovniku narodni poslanik mr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Hvala, gospodine Martinoviću. Pošto ste se javili i citirali čl. 225. Poslovnika, koliko sam razumela, po stavu 1, Narodna skupština je dužna da vam da obaveštenje da biste mogli da vršite funkciju narodnog poslanika, pa molim Službu da vas obavesti u vezi sa ovim vašim pitanjem i da vam da autentično značenje reči koja je sporna u amandmanu koji je predložila Vjerica Radeta.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospođo Banović, izvolite.

Da li još neko želi reč po amandmanu?

Izvolite, narodni poslanik Momir Marković.

Hvala, gospodine Markoviću.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Željko Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem kolegi Tomiću.

Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Pop-Lazić je predloženim amandmanom ne samo pokrenula jedno veoma važno pitanje, već i nama dala nagoveštaj našeg budućeg rada i to je apsolutno ozbiljna stvar za jedan parlament.

Mi do sada, kao Narodna skupština, apsolutno nikakav uvid u to nismo imali, osim što je gospođa Vjerica Radeta neumorno, kao i kolega Krasić i svi drugi pravnici iz tima za odbranu, gospodin Vučić dok je bio narodni poslanik u Skupštini Srbije, govorili o tome šta rade specijalni tužilac i njegov portparol i kakvi su bili susreti sa Karlom del Ponte, koja je bivši glavni tužilac tog antisrpskog kazamata, ali ja sada, na osnovu ove priče gospođe Gordane Pop-Lazić, dolazim do jednog logičnog razmišljanja.

Sasvim je jasno kako će stvari da teku. Ovo je danas skandal i, naravno, nešto što smo mogli da očekujemo, da se jedan osvedočeni zlikovac Naser Orić konačno oslobodi odgovornosti, a znamo da je u njegovoj zoni odgovornosti počinio takve zločine nad preko 3.000 naših sunarodnika u 80 srpskih sela.

Ali, ako je Parlamentarna skupština Saveta Evrope prošle nedelje, odnosno komitet koji se bavi pravnim pitanjima, mogao na osnovu inicijative, pre svega ruske delegacije, a onda su tu bili potpisnici i drugi delegati, odnosno poslanici, koji su želeli da tako nešto podrže, da odredi izvestioca i da pokrene istragu na osnovu knjige tog monstruma Karle del Ponte u kojoj je ona navela da zna za slučaj trgovine organima naših sunarodnika sa Kosova i Metohije, zašto onda Narodna skupština Republike Srbije ne bi mogla da pođe tim istim tragom?

U toj istoj knjizi, u svojim memoarima, Karla del Ponte je, kao što je to izjavila, i vidite da je to bio osnov (ja sam vam pročitala predlog za izvestioca, određen je izvestilac Dik Marti, koji će verovatno do oktobarskog redovnog jesenjeg zasedanja da pripremi celokupan izveštaj o tome), dakle, princip rada je takav da će on sada, uzimajući u obzir isključivo, jer oni su rekli da polaze od navoda iz njene knjige, zašto mi, kao Narodna skupština, ne bismo tim istim tragom i na osnovu izjava iste osobe krenuli da istražujemo?

Ona je u knjizi gde je napisala ovo što je bio osnov za Savet Evrope isto napisala i da joj je Zoran Đinđić rekao: vodi Šešelja i ne vraćaj ga u Srbiju. Prema tome, Narodna skupština Republike Srbije može...

Vi koji vičete: "ua" verovatno ste shvatili da je to bila pogrešna politika takve mafijaške vlade i takvog poteza da jednog političkog protivnika i čoveka koji je zadobio na izborima odmah posle Petog oktobra, i njegova stranka, preko milion glasova, strpate u haški kazamat. Vi mislite da ćete time problem da rešite. Pa, nećete.

Sada bismo mi mogli, pošto smo najveća poslanička grupa, a očekujem da nam se u tome pridruže i kolege iz SPS – bez obzira, ovo je parlamentarni rad, ovo je ozbiljna stvar, vaš predsednik je, gospodo socijalisti, kidnapovan (Kalispera, gospodine Dačiću. Izvinite, sada sam videla da ste ušli, danas sam vas videla, ali nakratko.), tako da zaista možemo da obrazujemo anketni odbor i da tim tragom krenemo da se bavimo tim pitanjem.

Kako bi to u praksi trebalo da izgleda? I vi koji ste odavno u Skupštini, i vi koji ste novi parlamentarci, znate, sećate se rada anketnog odbora. I kada je prof. Šešelj utvrđivao ubistvo bivšeg ministra odbrane Pavla Bulatovića, i gospodin Vučić, nikada nismo dobili taj izveštaj, niti smo ga usvojili, krađa struje od strane kumovskog para Hamović-Lazarević, ovih Dinkićevih mafijaša.

Isto tako, krenemo tim tragom. Pa onda lepo, ne sada u ulozi nalogodavca za isporučivanje živog srpskog mesa, nego da dođe pred anketni odbor Karla del Ponte, gde god da se nalazi, i da da iskaz. Ovde, u ovu zgradu, u ovu salu, i da svedoči o tome ko joj je to naredio, sa kime je razgovarala, kako su izgledali svi ti susreti i da dođemo do konačne istine. A ne svakog puta kada vam to pomenemo vi ili vičete "ua" ili skačete kao sinoć.

Izvinite, molim vas, opet ću da ponovim ono od sinoć: sud istorije je najbolji sud. Ako neko može, kao što to rade dr Šešelj i drugi haški zatočenici, godinama da se bore i znaju da je sud nepravde, čekaju da vide šta će da ih snađe, a s druge strane država ništa ne radi, onda nemojte da gledate belo kao da ništa niste čuli o tome i ne znate kada vam pričamo i kada vam takav amandman predlaže gospođa Pop-Lazić. Bila sam juče, ušla sam na sednicu Zakonodavnog odbora u trenutku kada je ona to kolegama na Zakonodavnom odboru obrazlagala i vi ste, naravno, to odbili.

Treba li da vam pominjem onog nesrećnika Radoslava Stojanovića koga ste poslali, kao i sve takve i slične protuve, za ambasadora naše zemlje u Holandiju? Šta je taj radio? On se podsmeva haškim zatvorenicima. Na koji način se obraća?

Dao je intervju jednoj ''agenturskoj'' novini, jednom nedeljniku ovde u Srbiji, da ga ne reklamiram, i kaže: Momčilo Krajišnik može da uzme advokata od milion evra, imaju oni ko zna koliko miliona.

Sem što se na takav način obraća našim zatočenicima, za gospodina Šešelja kaže: ma, njega neću ni da vidim.

Šta neće on njega da vidi? Ovaj ga je oterao i rekao mu: nemoj da mi se pojavljuješ na oči. Ni u trenutku kada mu je bilo najteže, kada je život založio štrajkujući toliko glađu, nije hteo ni tu ni slične protuve iz ambasade koji su tamo da služe interesima nalogodavaca da vidi.

Izvinite, ovo je ozbiljan posao i Narodna skupština Republike Srbije ima apsolutno sve mehanizme, pa i da formira anketni odbor, i taman kada se dr Vojislav Šešelj vrati u Srbiju da usvojimo izveštaj anketnog odbora, a dotle da ispitamo sve činjenice i sve okolnosti pod kojima se desilo to da se ovde sklepa ta lažna optužnica protiv njega.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 5. koji govori o ovom čuvenom Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj. To je, u stvari, monopol Mlađana Dinkića u Srbiji i da se taman nadovežem na ovu priču mr Jorgovanke Tabaković i da to sa nekim konkretnim primerima iz svog okruženja ilustrujem.

Ovo na makroekonomskom planu je, videli ste, deo jedne svetske mafije. Nije to neka zavera, ali to su zaista ljudi koji su povezani, koji vrlo dobro znaju šta rade i koji su obučeni da rade taj posao na finansijskom tržištu i to svakoga dana ima sve veću potvrdu.

Sinoć sam, baš kao verovatno i gospođa Tabaković, na jednoj TV pratila izlaganje bivšeg viceguvernera Narodne banke Srbije. On čak ide i korak dalje, zalaže sa za drugačiju monetarnu politiku, odnosno da se ona ukine i da se Srbija odmah preorijentiše na evro, dakle da učinimo isti što i ova separatistička bratija u Crnoj Gori.

Međutim, mi ne samo što treba da jačamo stabilnost domaće valute kroz one normalne i poznate ekonomske mehanizme koje zagovaraju ekonomisti koji hoće zdravu srpsku privredu, već iz ovog predloga, opisa i delokruga rada Mlađana Dinkića vidimo da to jednostavno neće biti moguće. U Srbiji će iz dana u dan svima biti sve gore.

Ono o čemu ja treba da govorim, a to je stav 5. člana koji reguliše šta sve taj veliki gazda Srbije Mlađan Dinkić treba da stavi pod svoju šapu, između ostalog je i politika koja se tiče rada i zapošljavanja.

Da ironija bude veća, ovde je opisno vrlo lepo upakovano šta bi trebalo ministarstvo da radi, pa, između ostalog, da vodi računa o politici zapošljavanja kako u zemlji, tako i u inostranstvu, da se omogući građanima Srbije, naravno, starosne dobi i različitih kvalifikacionih struktura, da pronalaze posao u inostranstvu, da se izvrši prekvalifikacija (zamislite taj cinizam) onih koji su ostali bez posla, a upravo je Mlađan Dinkić taj koji je u Kragujevcu jednim dekretom izbacio te ljude na ulicu.

Znate šta je onaj čuveni Zavod za zapošljavanje i obrazovanje, ZZO Zastavin? Ko ga je osnovao? Ekipa Vlahović, Đelić i Dinkić. Ko ga je ukinuo? Mlađan Dinkić, prošle godine. Kako je postupio sa svim ostalim radnicima iz metalskog kompleksa? Kako je postupio sa invalidima rada?

Da li postoji neka fabrika, evo tu je i kolega mr Živanović iz Šapca, pa u bilo koga da pogledam, bilo sa koje strane, da li su srpski radikali ili kolege iz SPS, pa i vi žuti, da vas pitam - da li ste vodili računa o invalidima rada i da li ima zaštitnih radionica za invalide rada? U Kragujevcu ih nema, ni u fabrici namenskih proizvoda, ni u fabrici automobila. Da li će ih biti sa dolaskom Fijata? Čisto sumnjam, i to je sve na dugačkom štapu.

I onda, podaci koji su vrlo egzaktni (ništa srpski radikali ne govore napamet), više su nego poražavajući. I general Delić, kao i moja malenkost, kao i potpredsednici Skupštine, dobijamo redovno periodične, mesečne izveštaje Republičkog zavoda za statistiku (on se plaća iz budžeta, hajde da pođemo od toga da ima relativno tačne podatke) i kad vi pogledate šta je opis posla Mlađana Dinkića i kada vidite, a to je zvanično saopštenje republičkog organa, kako se kretala zaposlenost onih koji navodno rade u inostranstvu, to je katastrofa.

Ako mi kažemo, a to je tačno i to je bio ključni deo našeg ekonomskog programa u izbornoj kampanji, da je građevinska operativa i da su srpski građevinci (s tim će da se složi i gospodin Mrkonjić, i gospodin Obradović iz DSS, to ne zagovaramo samo mi) zaista proslavljeni u svom poslu u celom svetu, pogledajte, molim vas, kako to izgleda danas.

Naravno, ovo nije tačno. Tačno je na osnovu podataka koje ima Republički zavod za statistiku, ali je stvarnost sasvim drugačija. Zašto? Zato što Mlađan Dinkić ne radi posao koji mu je ovde dat. Niti ga je radio, niti će da ga radi. Niti je to prethodno radilo Ministarstvo za rad i zapošljavanje čiji bi to izvorni delokrug trebalo da bude. I zato sam ja podnela taj amandman.

Pogledajte šta se navodi, recimo, kao podatak za Rusku Federaciju – samo 422.933 radna sata u oblasti građevinske operative u onolikoj državi, odnosno prosečan broj radnika iz Republike Srbije je 203 radnika.

Onda vidite da Dinkić i Vlada Srbije nikoga skoro nisu uputili u Rusku Federaciju da radi. I vi znate, imate toliko i rođaka i prijatelja ili čujete da tamo ima više hiljada Srba. Samo preduzeće Putevi Užice ima negde oko 1.500 radnika koji rade na velikim poslovima i projektima u Rusiji prema Sočiju, a da ne govorim o drugim privatnim firmama (jedna isto tako jako poznata firma iz Leskovca, pa tako redom).

Vidite onda da država ništa ne čini da, u saradnji sa nama prijateljskim zemljama, koje vape za našim kadrovima, oni dobiju siguran posao, da idu preko naše države, da u tom smislu kao što to ovde stoji budu socijalno osigurani. Ti ljudi se snalaze sami.

Ja, evo, znam, na primeru tog jednog gospodina, pa i ovog gospodina, ne znam mu ime, iz Putevi Užice, možda neko od vas zna kako se zove i preziva, on sve ljude iz svog kraja vuče i ako pođe iz kuće polaze i otac i sinovi.

Šta je sa zaposlenima na istim poslovima u Crnoj Gori najbolje znate vi koji živite u blizini Brodareva i koliko ovih dana imaju problema naši ljudi kojima je istekla lična karta, pa čekaju na ličnu kartu, a treba da pređu u Crnu Goru zato što su angažovani na poslovima kod ruskih investitora koji su tamo kupili određene kuće, odnosno vile ili već nešto drugo i sada imaju potrebu da dođu srpski majstori, koji su najbolji.

Pogledajte koliko je to u satima – tek nekoliko stotina hiljada radnih sati, a koliko je radnika koji odlaze iz Srbije u Crnu Goru – 719. Mislim da ih sada, u ovom trenutku, u Sutomoru ima najmanje 500, da ne kažem 1.000, a u Budvi ko zna koliko. Država je registrovala 719, toliko ih je Mlađa poslao, odnosno država im omogućila i garantovala im socijalno osiguranje i da će taj rad da im bude ubeležen u njihovoj radnoj knjižici. To bi tako trebalo da bude.

U ovim prijateljskim zemljama gde su nekada išle i kolege gospođe Dejanović, u Libiji, pa onda u drugim bliskoistočnim, dalekoistočnim zemljama, vi da pogledate, pa to je smešno – dva, tri, pet zaposlenih ljudi. I vi se onda hvalite time kako imamo ne znam koliko kadrova i eksperata svuda po svetu. To je žalosno.

Kada je u pitanju ovo interno zapošljavanje, da li je trend porast nezaposlenosti u odnosu na 2005. godinu? Naravno da nije. Da li se smanjio broj nezaposlenih? Nije. Mi imamo jednu fantastičnu, rekla bih naučnofantastičnu, priču aktuelnog gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića. Baš šteta što nije ovde, kažu on je u parlamentu da bi mogao da odgovara na ono što se kaže kad se pomene njegovo ime.

Čovek u gradu u kom ima blizu 40.000 nezaposlenih, gde je ovaj njegov pajtaš Dinkić dekretom ukinuo ljudima mogućnost da se prekvalifikuju i ti takvi ljudi, koji su sada dobili tu neku po principu ''uzmi ili ostavi'' bednu otpremninu, neće moći da se vrate i da konkurišu, da rade u novoj automobilskoj industriji, ako ona uopšte dođe.

A pitanje je i koliko će tamo ljudi da bude zaposleno jer znate kakav je trend u svetskoj automobilskoj industriji. Tamo gde je potpuno robotizovana proizvodnja, gospodin Marković se trudi da to zaista lepo prikaže, glumi robota, ali zaista na sto jedinica automobila je samo jedan zaposleni, ajde ovde neka bude i tri, pa preračunajte, a znamo koji su realni kapaciteti. To je strašno.

I onda opet dolazimo na onu priču gde se sve troše pare, i sve to ide preko agencija za pronalaženje posla. Zamislite koliko je daleko otišla njihova drskost, evo general i ja smo pronašli koji je to iznos u budžetu za ovu godinu. Kome su oni pronašli posao, kome su oni pomogli?

Da se vratim na ovog pomenutog Stevanovića. On kaže - u Kragujevcu je prošle godine (priča neke neverovatne cifre) zaposleno 6.000-7.000 ljudi. Jeste, u njegovoj mašti. I vi vrlo dobro znate, evo i gospodin Rogović, pa svi vi drugi koji ste privatnici, privatni preduzetnici, da nekoga prijavite i on radi izvesno vreme kod vas, ali taj posle ne radi. Takav mora da se registruje na birou rada, je l' tako? Ili imate fluktuacije, naravno.

Danas jedna devojka ili mlada žena radi u samostalnoj trgovinskoj radnji i ako ima sreće da bude prijavljena, pošto su sada tako rigorozne kazne, naravno za one koji su miljenici lokalnih G17 i žutih te kazne na važe, ali ako ima sreće, posle nekoliko meseci kaže joj gazda - nema ovde više za tebe posla, slab mi je promet, i ona ide na drugu stranu grada i traži posao na drugom mestu. I to je prijavljeni zaposleni i to ulazi u tu fantastičnu cifru o kojoj on priča.

Nema vremena, zaista ne da je malo 15 minuta, satima bismo mogli samo o ovim izveštajima Republičkog zavoda za statistiku da govorimo, ali pogledajte koliko je poražavajuća situacija u ovom trenutku. Evo, šest meseci je prošlo u 2008. godini, jurili su, skupili se, skrpili se i sada će da naprave tu tajkunsku vladu po volji Zapada. I vi mislite da će nešto da se promeni?

Ovo je poražavajuće. Govorimo o tome koliko je ljudi gladno, koliko je ljudi bez posla. Dakle, ako je njihova evidencija da je to nešto preko 800.000 ljudi, a mi govorimo da ima najmanje 200.000 ljudi koji nisu evidentirani kao nezaposleni, nisu motivisani, pa čak i zbog toga da nemaju tu zdravstvenu knjižicu, ali pogledajte, kada pomisle na to da dovedu dva svedoka da bi dobili overenu zdravstvenu knjižicu, ko zna koliko je desetina hiljada ostalo demotivisano i ne radi ni to.

Pogledajte kako se kreće stanje u prvoj polovini 2008. godine. To je rezultat kako prosečan građanin Srbije živi. Ne Dinkić, ne ostali lopovi i tajkuni, oni imaju šta god hoće i svakog dana grabe i žive kao lordovi. Prosečan građanin Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, mora da potroši na hranu 39,9% svoje zarade, ako ima neku zaradu.

Od ukupnih prihoda redovan prihod za jedno domaćinstvo je 53,2%. A znate šta ulazi sa 29,8% - evo, tu su gospoda penzioneri - penzije. To ulazi u ukupan budžet jednog domaćinstva. Pa se kaže da postoje situacije, nažalost, da penzioneri izdržavaju svoju decu, decu koja su ostala bez posla, i unučiće, a oni sami ne mogu da prežive od tih penzija.

Koliko se izdvaja na stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva? Oko 17%. Jer, ljudi najpre moraju da prežive i da kupe tako skupu hranu. Govorite o tome kako naša omladina treba da se obrazuje i da se školuje. Pa, naravno da treba. Imamo, i ja to tvrdim, najbolje rasadnike talenata u svim gradovima Srbije po raznim oblastima. Ali, evo, ova neumoljiva statistika govori da za to samo 1,9% može da se izdvoji iz kućnog budžeta.

Mlađan Dinkić sebi pravi ski-centre, rasipa se kako hoće, u maniru pijanog milijardera, može mu se, znate kako kažu ova deca – ''ima se, može se'', a za rekreaciju i sport prosečno srpsko domaćinstvo izdvaja, evo, ovde piše, bednih 0,8%. Ako hoćete da pratite kulturna i sportska dešavanja, to je negde ispod 2%.

Gde se mi nalazimo? Nalazimo se u društvu gde mafija, moćnici i sada kroz institucije sistema, kroz razno-razne agencije ovo ministarstvo povlači za sobom produkciju takvih neradnika i štetočina.

Dakle, nekoliko hiljada, ili da kažemo koliko ih je, i da ih je 10.000 ili 20.000, žive kao lordovi, kao bubrezi u loju, a građani pate i biće sve gore i gore. Zašto? Zato što je, evo, prošlo već pola godine, profesor Mašić zna koliko površina nije zasejano, nemam vremena to da pročitam, ali to je ovde poražavajući podatak, nekoliko stotina hiljada hektara obradive površine, i kad sve to vidite i kad pogledate ovaj bilans, koliko je proizvedeno a koliko je bio izvoz, to je ona razlika od 40 milijardi evra o kojoj je govorila i gospođa Tabaković i gospodin Todorović.

Mi smo zemlja u kojoj bez suštinskih promena, a očigledno je da ih može doneti jedino, i doneće ih, SRS, nema pomoći i nema pomaka.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Pop-Lazić je upravo ušla u salu, i morala je verovatno da prekine svoj rad na Zakonodavnom odboru o razmatranju u pojedinostima Zakona o ministarstvima, a ona je baš kao i kolege iz drugih poslaničkih grupa u ime poslaničke grupe SRS podnela amandman na prvi član izmene i dopune Zakona o vladi.
Naime, taj član je u stvari brisanje 3. stava člana 13. osnovnog zakona, koji govori o tome da se jednostavno ukida potpredsednik Vlade koji zamenjuje po ovlašćenju premijera budućeg, ovog Cvetkovića, ako se nekako skrpi ta vaša većina posle svih ovih problema koje ste napravili strankama nacionalnih manjina, a da jednostavno dolazi jedan zamenik predsednika, i potpredsednik i zamenik u isto vreme, koji ima ekskluzivitet da zamenjuje predsednika Vlade na takav način.
Mi smatramo da je to nezabeleženo i u bilo kom normalnom političkom sistemu, demokratskom sistemu jedne zemlje, da ste neozbiljni ljudi, vi koji ste predložili ovako nešto, pre svega mislim na ovu stranu iza ovog žutog preduzeća i grupacija G17, što govori i činjenica da ste vi navodno pristupili otvorena srca, kao ljudi koji brinu za državu i narod, donošenju novog ustava Republike Srbije, a sada se pokazalo da vi u stvari samo mislite na svoje funkcije i na svoje fotelje.
Da bih vam rekla koliko je to besmisleno govori činjenica da, po nom stripu, neće baš tako da bude. Znate, u onom stripu broj 1 je uvek broj 1. Ovoga puta to neće da bude Mirko Cvetković, zato što on nema tu političku snagu da bude broj jedan, iza njega ide šef, taj bi sad trebalo da bude ovaj potpredsednik ili zamenik predsednika.
Onda zamislite čitavu tu galeriju likova, od Dinkića koji se sebi prigrabio toliki budžet i tolike poluge moći i vlasti, zamislite Đelića i svu tu bratiju koja se skupila u toj novoj budućoj Vladi, samo da bi nastavila da otima od naroda i da narod sve gore i teže živi.
Ujedno želim da kažem da je gospođa Pop-Lazić koristila ovo vreme i sada je morala da prekine, pošto ona to naravno, skromna je žena, neće nikada za sebe da kaže, raspravu o Zakonu u pojedinostima upravo u trenutku kada je branila amandman za pomoć haškim optuženicima, jer vam je dobro poznata činjenica da ste po nalogu vaših zapadnih mentora sve srpske junake isporučili haškom kazamatu.
Naš predsednik je već šest godina, dobrovoljno se predao, i vidite da svakoga dana, ako ste gledali sinoć, ono je zaista više za neku smehotresnu olimpijadu nego za nekog ozbiljnog svedoka koje dovodi tužilaštvo koje ga tereti za ono što on nikako, ni u snu nije pomislio a kamoli uradio, pa onda neka vama služi na čast što na takav način imate i tako se ophodite i prema ministarstvima koja su zadužena i koja bi trebalo da rade na pomoći našim srpskim junacima, a i prema ovom članu i prema ovakvom zakonu o vladi.
Da je gospodin Tomislav Nikolić, koji je časno ušao u pisanje i najveći doprinos dao novog ustava Republike Srbije, znao da ćete toliko daleko da idete, ali svima je jasno o kakvoj je prevari reč i koliko vam je samo stalo do vlasti, insistirali bismo na tome i nikada Ustav Srbije ne biste doneli, precizirali bismo da to ne može da se desi nego da precizno stoji šta je predsednik vlade, koji su to potpredsednici, koliko mora da ih ima i jednostavno da i vaše parohije omeđimo ustavom, pa tako i broj.
Ovako, mi smo mislili da će ozbiljni ljudi da donose zakon o vladi i da će da razmišljaju o budućnosti države i naroda, a ne samo o svojoj ličnoj koristi. Zbog toga u članu 135. Ustava i stoji - donosi se zakon o vladi. Ali, kojoj vladi?
Vladi koja će da rasprodaje državne i nacionalne interese, vladi koja će i dalje da se ponaša tako bahato da narod živi sve gore i teže.
Budite sigurni koliko god ekskluzivaca da bude u toj vladi i kako god mislite da ćete u institucionalnom smislu to da provučete sa ovom tesnom većinom, da promenite zakon, da vam se već sada vidi kraj, da to narod oštro osuđuje i da smo mi tu da ukazujemo na sve vaše greške i na ono što ćete da radite, što svakako neće biti u interesu građana i države.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega moram da kažem da se obraćam zbog toga što je priroda mog posla da sve čujem na mestu potpredsednika, pa tako čujem i šta govore druge kolege koje se nalaze za stolom predsedavajućeg.
Naime, moram da dam objašnjenje, očigledno to nekima nije jasno. Meni je žao što moram ove početne korake nekome da objašnjavam, a neko će da se prepozna u tome. Dok je gospodin Tomislav Nikolić govorio bilo je jasno da se on javlja po amandmanu na član 1. izmene i dopune Zakona o vladi, koji se odnosi na osnovni član 13. stav 3. zakona.
Moram da podsetim neke ovde da su amandman u istovetnom tekstu na član 1. podneli - Slobodan Maraš, Gordana Pop-Lazić. Vreme poslaničke grupe SRS, na amandman koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić, iskoristili smo gospođa Pop Lazić i moja malenkost u 15 minuta i zajedno narodni poslanici Ivan Andrić, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Razumela sam gospodina Tomislava Nikolića da se javio po amandmanu Slobodana Maraša, je li tako, ima još 15 minuta na raspolaganju po amandmanu koji su u istovetnom tekstu podnele i druge kolege koje sam pročitala, da ne bi bilo zabune. Jer to što podnosimo amandmane u istovetnom tekstu očigledno nas je muka naterala, pa i ove eldepeovce koji su bili protiv Ustava. Sada su oni doživeli da brane Ustav Republike Srbije.
Da ne bi bilo zabune, pozivam poslanike SRS, pre svega i ove vrsne pravnike, a i druge, da iskoriste vreme i da se jave po istovetnom amandmanu koje su podneli kolege Ivan Andrić, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević. Hvala.

Gospođo predsedniče, znam da Vlatko Ratković nije otišao da lista Vujakliju i da traži značenje reči kazamat, jer da ima to osnovno znanje, na šta ga je upućivala gospođa Pop-Lazić, on bi znao, a zna i gospodin Batić, da ta reč gotovo svuda ima isto značenje u svakom smislu. A vi ste pominjali, da sad ne ponavljam kako neki pravni termin ili bilo koja reč, u etimološkom, na kraju krajeva i u tradicionalnom smislu imaju značenje, ali mene to ne iznenađuje.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 93, zato što predstavnik predlagača, kako neko juče reče, obrazlagač Vlatko Ratković nije ovde. Boško Ristić je onaj koji treba da dođe kao sledeći. U svakom slučaju, mi želimo ovde da imamo predstavnika predlagača i da znamo zbog čega nam se ovo dešava. Koji god da je od njih dvojice, isti su.
Apsolutno je neprihvatljivo i vi vrlo dobro znate da smo uvek u takvoj situaciji, kada je u pitanju ministar, a predlagač je u ime Vlade Republike Srbije, bilo koji da je zakon u pitanju, pravili pauze do dolaska onoga ko u ime, ovog puta 122 poslanika, predlaže izmenu i dopunu zakona.
Oni nemaju argumente, niti su imali na Zakonodavnom odboru i na brzinu su to hteli, i bez kvoruma i ne pozivajući predstavnike opozicije da izglasaju, obilo im se brzo o glavu, jer ko se sa nama dokači, to obično ispadnu ćorava posla.
Prema tome, upozoravam ga, a vas gospođo predsedniče da odmah reagujete i da gospodina prizovete da dođe u salu, jer stvarno nema smisla. Strpljivo smo čekali toliko sati. Bilo je dileme oko toga da li ste vi na početku zasedanja rekli da otvarate raspravu o ovoj tački dnevnog reda, kako se stvorila ona cela, ne halabuka, nego naš osnovani protesti jutros, neko je čuo, neko nije. Naravno, postoji u stenografskim beleškama.
Počeli smo posle 18,00 časova da radimo po ovoj tački dnevnog reda. Neka dođi taj vajni pravni ekspert, sada je ovo vrlo zanimljivo, naročito u članu 2. predloženog zakona, da nam obrazloži ovog potpredsednika odnosno zamenika, da vidimo šta je pisac hteo da kaže i da vidimo šta je mislio. Ne mora da nam nacrta ko je to.
Malopre je rekao gospodin Nikolić, nas to uopšte ne zanima u personalnom smislu. Kako ste se dogovarali, tako će i da vam bude, ali na osnovu Ustava ne može, na osnovu shvatanja i poimanja onoga šta je Narodna skupština, šta je Vlada Republike Srbije, ne može.
Još jednom, pozivajući se na Ustav Republike Srbije, pozivam Ustavni sud, jer lepo se kaže u poglavlju koje govori o Ustavnom sudu, da Ustavni sud može sam da pokrene ocenu ustavnosti nekog zakona i očigledno je da je ovo neustavan zakon.
Ne znam šta ti ljudi rade. Njih je desetoro, među njima i onaj čuveni Dragiša Slijepčević. Pošto je ovaj diktator Boris Tadić više puta na televiziji rekao - pozivao sam Tomu Nikolića da da svoje sudije, zamislite, kao da ih on drži u džepu, kao da je on nečastan čovek, daleko bilo, kao što je Boris Tadić, pa da ima neke svoje kombinacije i da poziva sa liste neke, evo, odobrava gospodin Batić. Tako je, gospodine Batiću, to je bilo vaše društvo, ona 18-oglava aždaja - DOS posle 5. oktobra.
Sada lepo se vidi ko je ko i da postoje nečasni i časni ljudi. Dajte nama časnima zaista da radimo posao kako treba. I da odgovorim onome ko nije u sali.
Kaže - ko je formirao u Srbiji, jednom zasvagda to da završimo, komisiju koja će da kaže - a ko to više voli Srbiju od tamo nekih. Formirala je Narodna skupština Republike Srbije, a komisija se zove RIK i gospodin Odalović je bio član.
RIK je ustanovila da je pojedinačno najveća stranka u Srbiji, koja zadobije najveće poverenje birača, SRS. Komisijski je utvrđeno da mi najviše volimo Srbiju, naš narod i sve njene građane.
Prema tome, zamolila bih da više niko ne postavlja tako glupa pitanja.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, razumela sam kolegu Miloša Aligrudića da je želeo, ne kako neko to reče, da poboljša zakon, nego da ga uskladi sa Ustavom i da jasno i precizno, kroz jedinu moguću pravnu normu kaže kako to treba hipotetički da izgleda kada Vlada Republike Srbije, po Ustavu, ima jednog ili više potpredsednika.
Zamislimo da Vlada Republike Srbije ima nekoliko, tri-četiri potpredsednika.
Ona mafijaška Đinđićeva Vlada posle 5. oktobra je imala šest potpredsednika, jedan od potpredsednika je bio Aleksandar Pravdić iz DSS koji je, čini mi se, ispraviće me kolege iz DSS ako grešim, već početkom 2002. godine napustio tu Vladu, valjda shvativši s kime ima posla, a i zbog činjenice da se desilo ubistvo Momira Gavrilovića, koje ni dan-danas nije rasvetljeno.
U stvari, počinioci, odnosno nalogodavci su apsolutno bili jasni odmah posle tog ubistva, jer je predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj dostavio nadležnim organima, moram da podsetim vas koji ste to zaboravili, tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Dušanu Mihajloviću, sva potrebna saznanja, jer je bila raspisana javna nagrada. Tu je gospodin Milić, koji je tada bio njegov zamenik i on vrlo dobro zna da, do dana današnjeg, na taj javni poziv ta nagrada nije isplaćena SRS. Ali, o tom-potom, što bi naš narod rekao - teraćemo se još, ima vremena.
Vidim, gospodine Milivojeviću, da ste vi nestrpljivi, bliži se 22 sata i snimak suđenja iz haškog kazamata, koji vi svako veče uredno pratite, i mi ne želimo, naročito mi srpski radikali, da remetimo tu satnicu. Imamo još dva amandmana, govorićemo o tome. Znam da vi svakog dana s pažnjom, i divite se pravničkom i političkom znanju prof. dr Vojislava Šešelja, pratite suđenje. Upućujem vas da to uradite i večeras.
Ovde sam želela da kažem da je gospodin Aligrudić zapravo hteo jasno da stavi do znanja da, ako je u pitanju jedan od potpredsednika, da ovo nije trajna kategorija. Bira se Vlada i dođe ovde Mirko Cvetković, on je taj koji će biti, ako se to desi i ako vam do tada opstane ta većina.
Ova manjinska grupa se već pobunila, jer je jasno da nisu iskrene vaše namere da štitite njihova manjinska prava, što smo i mi govorili, i mi znamo, jer imamo predstavnike skoro svih nacionalnih manjina, gde jedino SRS, poštujući Ustav, što naš narod kaže - njih drži kao malo vode na dlanu, da ih svi ostali zloupotrebljavaju od izbora do izbora, kad su predsednički izbori, kad su jedni parlamentarni, lokalni, pokrajinski itd, i vreme će da pokaže da su jedino naše namere i u tom smislu iskrene.
Ali, on je želeo ovim amandmanom, i potpuno ga podržavam u tome, da kaže da je taj, jedan od potpredsednika, neko, zamišljena ličnost, samo u situaciji kada predsednik Vlade nije u mogućnosti da obavlja svoje Ustavom i zakonom propisane obaveze, a ne da trajno određuje jednog, pa da kaže - sada je izabran Cvetković i do kraja mandata.
Ne, nego da to vrati u ustavne okvire i u poslovničke odredbe i one bivše Vlade, govorim kada je imala šest potpredsednika, posle pet, jer je Pravdić napustio Vladu, i vrlo se dobro sećam, znamo to mi koji smo tada bili narodni poslanici, da su bukvalno svakog dana u nedelji tadašnji potpredsednici Vlade imali svoj dan za dežurstvo.
Ako smo mi imali, recimo, zakon na dnevnom redu ili amandmane, pa čekamo mišljenje Vlade na amandmane koje smo podneli, na neke od tih katastrofalnih zakona iz tog perioda DOS-a, koji se sada nastavlja, tada su počeli da se usvajaju zakoni koji su ukinuli prava radnika, i seljaka, i penzionera itd, ako je to, recimo, utorak, znamo da će sve da potpiše Žarko Korać.
Dakle, on je bio dežurni tog dana. I tako redom.
U tom smislu je jedino moguće da se sa Ustavom i sa pozitivnim normama uskladi, ovakvom izmenom ovog člana, izmena i dopuna Zakona o Vladi, jer drugačije je nemoguće.
Pokušavate da stvorite privid, a otvorila se na našoj nacionalnoj televiziji, na RTS, druga tema o kojoj je govorio i dr Paja Momčilov. U stvari, ovde je stvar vrlo jednostavna.
Ako ćete da imate, protivustavno naravno, jer ovo će jednog dana morati da padne na Ustavnom sudu.
A nemamo Ustavnog suda, koliko god vi da mislite da je on konstituisan izborom ovih desetoro, uvodi se na mala vrata predsednički sistem u državi Srbiji. O tome su sinoć sasvim otvoreno govorili i oni navijači ovog žutog preduzeća, a i gospodin Antonić, koji je bio u neku ruku iskren, i realan, i objektivan, i koji je upozorio na to, ko je pratio tu emisiju, da je, između ostalog, i to jedna stvar koja se kosi sa našim Ustavom.
Onda je trebalo, gospodo, da stvorite takvu većinu i takvu klimu u Srbiji da mi imamo predsednički sistem, ne predsednika vlade, nego predsednika države u liku Borisa Tadića, koji je sada politički uzurpator. I kada ste već, gospodine Ratkoviću, vratili ste se u salu, rekli da je kazamat za vas i kao pravnika i kao predsednika odbora neka nepoznata reč, rekli ste da zbog toga odbijate amandman koji je predložila gospođa Pop-Lazić, vi morate da znate da se građani Srbije u ovom trenutku, i svi mi koji se protivimo ovakvom načinu donošenja zakona, koji su protivustavni, nalazimo u jednom vašem globalnom kazamatu.
Izvinite, molim vas, ali kako drugačije da se osećamo mi koji hoćemo da štitimo i pravo i pravdu, a na takav način, uzurpacijom vlasti, vi sprovodite sve ove zakone. Još nisu seli ovi vaši vajni ministri, i predsednik, i taj zamenik predsednika i potpredsednici u ministarske fotelje, namere su vam jasne.
Na koji način ćete da vladate, to naravno neće da bude dobro, ali najveća je opasnost, opet ponavljam, o tome danas imate napise u skoro svim dnevnim novinama, na ovaj ili na onaj način, pitaju se naši kolumnisti, razni novinari, oni koji su vas i podržavali posle tog petooktobarskog puča, što bi neki rekli revolucija, da je to najveća opasnost danas u Srbiji, što jedan čovek koji ne sedi u Nemanjinoj, nego na Andrićevom vencu, a nije predsednik vlade, nije Mirko Cvetković i ne liče Tadić i Cvetković nikako, koji je uzurpacijom svoje predsedničke funkcije, a ima sasvim jasne nadležnosti kao predsednik države, došao do toga.
Vi vrlo dobro znate da smo mi srpski radikali, ali smo zbog nacionalnog interesa, zbog odbrane Kosova i Metohije, nastojali, pre svega Tomislav Nikolić, da postignemo najširi mogući konsenzus usvajanjem Ustava.
Mi smo se čak zalagali za to da imamo izbor predsednika iz reda narodnih poslanika i to je naša ideja oduvek, od osnivanja SRS, međutim, to je očigledno bilo da nije moglo da prođe, ostao je taj neposredan izbor predsednika države, ali ovakav način uzurpacije te funkcije i ovakvo ponižavanje Narodne skupštine Republike Srbije naravno je neki tihi uvod i u diktaturu u pravom smislu reči.
Možda će vama da se učini da su ovi moji izrazi previše jaki ili da nisu baš u skladu sa ovom trenutnom situacijom, ali vreme će da pokaže da jesu. Čekam i znam odakle će da dođu prvi glasovi da je to tako, već sada dolaze, kada već pominjemo i supruge i tetke itd, od supruge jednog od vaših koalicionih partnera, jer ona vrlo dobro zna s kime se uhvatila u kolo sada.
Dala je jednu banku, sada bi pet da izađe iz tog kola, ali u svakom slučaju videćete i na osnovu onoga što budete čuli od te gospođe, koja neće da ćuti pred činjenicom da ste tako omalovažili i tu njenu stranku i njenog supruga, i da radite već vi šta god hoćete. Ako kažete da je to neozbiljna reč o kome se radi, pogađajte o kome se radi, vi svi vrlo dobro znate.
U svakom slučaju, i dalje će celokupna srpska javnost s pažnjom to da prati. Nemojte da se začudite koliko će i specijalnih emisija i svega toga da bude na našim medijima, i koliko napisa i u periodičnoj štampi o tome da jedan čovek danas, naravno, lepo reče dr Momčilo, koji je marioneta zapadnih sila, Boris Tadić, želi da kao pravi diktator vlada i upravlja Srbijom.
Vlada Republike Srbije, šta god da vam znači ovaj specijalni potpredsednik, isključivo i striktno će da poštuje njegove naloge, odnosno naloge DS.
Svi ostali, bez obzira na to, vaša demokratska volja, matematička većina, kakva bi drugačije i bila... to je samo on jednom u nizu gluposti taj Boris Tadić rekao, stvorena je u Beogradu matematička većina. Tamo je stvorena je i matematička i politička, i ono što je za dobro građana Beograda, da jedan takav častan čovek bude i biće Aleksandar Vučić, voljom odbornika gradonačelnik Beograda.
Ali, ovde se stvara ne neprincipijelna, nego opasna većina za uvođenje Srbije u nešto protiv čega ste vi se navodno borili, a u stvari ispostavilo se da niste nikakvi demokrati, da ste uzurpatori i da je to stanje bezumlja i haosa neprihvatljivo.
Mene zaista iznenađuje da se niko od vas nije javio i da nije pomislio, pa čak i da kaže, tu je ovaj, pretendent na ministarstvo za KiM, gospodin Bogdanović, nije u sali, znate da ne volim da govorim o ljudima koji nisu prisutni, osim ako nije obavezan, kao ovaj Boško Ristić, da bude ovde, a nije u sali.
Niko se od vas nije oglasio, od vas iz DS, vajni ste dušebrižnici, a u stvari vidi se koliki licemeri za Srbe sa KiM, pa da kažete da ih podržavate i ono što oni rade, kako su uspeli i zaista im na tome čestitam, i gospodinu Ničiću, jer je na Vidovdan osnovana skupština zajednice kosovsko-metohijskih opština.
To je ono o čemu vi treba da razmišljate, ali kada smo već kod toga da vi ne znate ono što je opšteprihvaćena reč, čak i kod ovih koji su ukrali srpski jezik, a to je reč kazamat - zatvor, kako god hoćete da kažete, mene ne bi začudilo da vi apstrahujete i reč nacija. Kod vas se ona od prilike do prilike i menja. U istorijskom smislu, za vas nacija ništa ne znači, nego se poigravate time, samo da biste zadržali vlast i da biste nastavili sa korupcijom, pljačkom i otimačinom u Srbiji.

Zaista ne bih, gospođo predsedniče, da trošim dragoceno vreme. Ostali su nam još amandmani na preostale članove zakona.
Interes mi je, kao i svih građana Srbije, da u 22,00 sata posle prenosa sednice Narodne skupštine otpočne snimak današnjeg suđenja predsedniku stranke prof. dr Vojislavu Šešelju. Ne razumem zašto gospodin Maraš hoće da bude veći katolik od pape, kako se to kaže.
Gospodine Maraš, pošto vi sve vreme govorite, i malopre ste rekli, da ovde iznosim neko mišljenje. Vi mislite, tako pošla pa iznosim neko mišljenje, razmišljala, neosnovano pričam ili to neko radi od članova SRS. Nemam nameru da vas učim nečemu što vi niste odavno naučili, a već ste drugi put poslanik u Narodnoj skupštini.
Sa velikim zadovoljstvom, ali naravno u odsustvu autora, pokloniću vam jednu knjigu koja ima 1.100 strana, a koja govori o onome o čemu sam malopre pričala i malo obratite pažnju. Rekla sam da nisam bila sigurna, znam da je u to vreme gospodin Milić bio u Vladi Srbije, kasnije je otišao za zamenika ministra, a nemojte da ispravljate, pogotovo bilo koga od srpskih radikala.
Da se vratimo na ono što se dešavalo u višestranačju između dva svetska rata, tu nemate šta sa nama da tražite, a kamoli u ovom obnovljenom višestranačju od 90. godine do današnjeg dana. Znamo skoro u svakom mesecu kada je šta bilo, u bilo čije vreme, kada je god koja vlada bila i kada su god koji poslanici sedeli ovde u Skupštini. Mogu toliko da učinim i mislim, a inače to poklanjam svojim prijateljima i svima onima koji mi traže knjige prof. Šešelja. Evo i vama ću sa zadovoljstvom da poklonim jednu takvu knjigu, da nešto bar naučite.

Hvala vam, gospodine Aligrudiću, uvek ste bili džentlmen, zahvaljujem i ovog puta.
Gospodine Maraš, razlika između nas i vas, nas srpskih radikala i vas iz te vaše stranke i ovih koji sede u ovoj sada političkoj opciji, pre svega ovi koji sebe nazivaju demokratama, jeste što je za nas najvažniji sud istorije. Pustite vi sud istorije da pokaže ko je bio u pravu, a ko nije.
Ponosna sam na to što ste vi, pomenuvši takav uticaj predsednika naše stranke na mene, i na celokupnu javnost, i na sve članove stranke, izuzetno veliki, i to je nesporno, ali tražite od mene da budem previše darežljiva.
Pomenuli ste još neke naslove, drage volje, ali evo ova knjiga koju ću da vam poklonim je 600 dinara, a sada tražite još 100 naslova da vam poklonim, po 600 dinara, izdvojte malo od vaših primanja i nema problema, slobodno vam je da kupite koju god želite od tih naslova koji su potkrepljeni činjenicama.
I to ne radi neko ko je, za razliku od ovih vaših dušebrižnika, puko piskaralo, nego neko ko je u tamnici Haškog kazamata, vredno i marljivo radi, i želi da da doprinos na rasvetljavanju novih događaja iz naše istorije, kao i onoga što se dešavalo pre više vekova.