Gospodine predsedavajući, dr Jovane Krkobabić, zamolili ste tako da vas oslovljavamo, pošto smo vas mi upozorili da je naš kolega Paja Momčilov doktor, vi ste rekli, pa ni oni mene ne oslovljavaju. Izvinjavam se, vi ste doktor i moram sada da vam kažem šta je prva asocijacija na vašu novostvorenu koaliciju i na vaše ponašanje.
Naime, vi ste se našli u nebranom grožđu, to je očigledno, kao gospodin koji predsedava i ima tu ulogu možda ste pomislili u prvom trenutku, onda kada smo i mi sa vama razgovarali o nacionalnoj vladi, o boljoj budućnosti za sve naše građane, za penzionere, da sačuvamo našu otadžbinu, da branimo Srbe sa KiM, da se zajedno borimo za prosperitet i bolju budućnost našeg naroda i svih njenih građana, a sada ste posle 15 dana došli u situaciju da vas ljudi povezuju sa Galatasarajem iz Istambula, jer taj šampion Turske u fudbalu ima te boje, crveno žute, ili da vas povezuju sa snagama prošlosti i haosa, a ove druge koji su vaši koalicioni partneri, bezumlja i pre svega otimačine i pljačke države i naroda. Ne vidim kako vi lično doživljavate što ste se našli u toj situaciji i kako vreme prolazi biće vam sve gore i neprijatnije.
Moram da vas, s obzirom na to da uvažavam i vaše zvanje i to što se nalazite na tom mestu, ipak upozorim, kao neko ko ima, mogu slobodno da kažem, drugo decenijsko parlamentarno iskustvo, da vi duboko grešite.
Prvo, sada se nalazite u jednoj situaciji da sedite na mestu predsednika Skupštine u ulozi predsedavajućeg, a da ne znate šta se ovde dešava.
Gospodine dr Jovan Krkobabić, u sali se nalaze ljudi koji su narodni poslanici. Prvo nam objasnite, na osnovu čega ste vi ustanovili da nas ima toliko i toliko u sali. Ako pogledate, videćete na sistemu za elektronsko glasanje da stoji broj 80. Najpre, to nije tačno.
Boško Ristić je u ono vreme haosa i bezumlja Dosovskih snaga, kada je pisao preambulu Ustava koju nikada nije završio, pa je onda glasao za ovaj aktuelni Ustav, pa je napadao ustavne odredbe i ponašao se onako kako se ne bi ponašao jedan čovek koji je prvo pravne struke, a drugo, ko pretenduje da štiti pravo i najvišu zakonodavnu vlast, on je upravo insistirao na tome da poslanici imaju kod sebe identifikacione kartice, što bi bivša predsednik Skupštine rekla - identifikacione kartice, ona je mislila da je to nešto - in, pa je rekla identifikacione, a u stvari se govori o identifikaciji.
Mi treba da se identifikujemo i da znamo ko smo, a mi to ne možemo. Evo iz kojih razloga. Nisu samo razlozi tehničke prirode, već ovog haosa koji se stvara jednom takvom koalicijom.
Gospodine Krkobabić, mi prvo uopšte nemamo te validne kartice. Mi smo danas u privremenom poslaničkom stanju u ovoj sali i imamo privremene kartice za identifikaciju, a neki od nas to nemaju, jer, kako se ko snašao. Najpre, službe nisu imale dovoljno vremena za one poslanike koji su i ranije doneli svoje fotografije u prvom danu, kada su verifikovani mandati, da taj posao završe do kraja.
Prošlog puta smo čekali tri ili četiri meseca da nam Oliver Dulić potpiše naše poslaničke legitimacije, a sada se nalazimo u situaciji da prisustvujemo nečemu što se odigrava u domu, odnosno u zgradi Narodne skupštine, u jednoj od njenih sala, pošto imamo onu svečanu i ovu kao radnu, koja je produkt tog realsocijalističkog vremena, jer smo na osam metara ispod zemlje u podrumu, što bi rekla koleginica Janković.
Mi sada razmišljamo o tome šta smo mi ovde i kakav je ovo skup. Sa naše strane možete da vidite da su naša lica, ipak, iako je ovako teška situacija, iako znamo da nas velika neizvesnost očekuje, pogotovo sa takvom vladom, ozarena. Zbog čega? Zato što znamo da narod gleda u nas srpske radikale i zna da ćemo do kraja da se borimo za njihova prava, i penzioneri, i poljoprivrednici, i radni i svi oni koji su ostali bez posla.
I zato što ćete imati zaista mnogo muke da u takvom načinu rukovođenja sednicom, a pre svega načina kojim ćete da vladate, objasnite građanima kako ste ih pozivali u izbornoj kampanji da se borite za njihova prava, da opravdate to ovako lošim postupcima i ovakvim ponižavajućim, nipodaštavajućim odnosom prema nama koje su građani izabrali. Nemojte da mislite da to građani sada ne vide. Svi smo mi došli iz nekih sredina, svi mi smo suvereni, narod je na nas preneo to svoje pravo da zastupamo njihove interese. Šta mislite kako se sada osećaju građani koji vide da vi tako, u pravom smislu reči, vi i nadležne službe koje vas uvlače u to i ova vaša žuta koalicija, na takav način rukovodite sednicom koja, uzgred budi rečeno, sada prekida rad, jer je nekoliko minuta do 18 sati...
(Predsedavajući: Uvažena gospođice Jovanović, vreme je.)
Jeste, vreme je, još dva minuta možemo danas da prisustvujemo ovome što se zove navodno skupština. Zamolila bih vas, pošto nemamo mogućnosti jer nemamo te validne identifikacione kartice, gospodine Krkobabiću, da u preostala tri minuta ipak, da bi to ostalo zabeleženo, ustanovite koliko je narodnih poslanika prisustvovalo današnjem zasedanju, ako to tako može da se nazove. To ste bili u obavezi prvo da uradite u 16 časova, kada ste nas pozvali i na takav način...
(Predsedavajući: To smo pokušali, pa ste nas onemogućili.)
Oni su vas obavestili da sistem za elektronsko utvrđivanje broja poslanika verovatno nije u redu, a sa druge strane, realno vam govorim da narodni poslanici koji fizički prisustvuju u sali nemaju ni kartice preko kojih mogu da se identifikuju. Ajde da pođemo od te prve lekcije, krenite redom, ali danas je isteklo vreme za to. Dakle, to možemo nekog drugog dana, kada budete uredno zakazali nastavak ove sednice.

Gospodine Đeliću, dame i gospodo narodni poslanici, vama se obraćam, jer sam pokušala sa mesta potpredsednika da vam kažem da je vaša obaveza, pošto ste svesno ili nesvesno, stvarno ne znam da li je to bila vaša namera da se hvalite činjenicom da ste spremni da se odreknete Kosova i Metohije, pročitali nešto što neće sutra biti na sajtu, već dokument koji kaže da vi možete da potpišete Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ali, kako ste rekli, oni se pozivaju na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, da se ne primenjuje na delu teritorije suverene države Srbije. Vi ste to malopre izgovorili.
I gospodin Samardžić i vi, kao ljudi koji moraju da odgovaraju na pitanja, pozivam se, gospodine Mrkonjiću i tražim na osnovu članova 225, 226. i 227. Poslovnika o radu Narodne skupštine, da služba Narodne skupštine, ukoliko u zgradi postoji fotokopir aparat, vi ste izneli zvanični dokument, pročitali ga, ako to služba nema, ako to samo vi imate, na osnovu ova tri člana Poslovnika, zahtevam da se u roku od najviše pola sata dokument umnoži i podeli svim narodnim poslanicima.
To što vi negde imate nešto ispod žita i spremni ste da zbog svojih miliona ili što vas ne dotiče država Srbija, ni srpski narod, prodajete teritoriju, južnu srpsku pokrajinu, to je vaš problem. Zahtevam i kao potpredsednik Skupštine i kao narodni poslanik da odmah služba fotokopira, neka od vas neko uzme dokument ili neka ga pribavi, kako bismo mogli u toku čitave rasprave, celog dana i narednih dana, svuda i na svakom mestu, a to je naše pravo i obaveza, da građanima, kao što ste vi to uradili ovde, čitamo dokument koji ste vi spremni da potpišete i da izdate i prodate državu Srbiju.
Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću, i od vas i od sekretara tražim da nam obezbedite fotokopirani dokument u roku od sat vremena, najviše.

Gospodine Mrkonjiću, javljam se po članu 31. Poslovnika i po članu 104.

Vaša obaveza je, vi ste prekršili Poslovnik kao potpredsednik Skupštine, koji predsedava u ovom trenutku u odsustvu Olivera Dulića, da zaštitite Narodnu skupštinu i da poštujete dostojanstvo, kao i svako ko se javi za diskusiju o ovoj, za Srbiju i srpski narod danas, najvažnijoj tački dnevnog reda.

Mi srpski radikali, sve srpske patriote i svi ljudi u Srbiji koji nemaju rezervnu otadžbinu, za razliku od onih koji poganim jezikom, a koji su mnogo zla naneli našem narodu svojom politikom izdaje i prodaje zemlje, ne možemo da podnesemo, niti nam to dozvoljava naš moral, naše dostojanstvo, pre svega, odnos prema državi i prema onome što nam je sveto, a to je da sačuvamo teritoriju naše zemlje – Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, gospodine Mrkonjiću, da se neko na takav način ruga onome što je radio herojski srpski narod i naša srpska vojska 78 dana, braneći otadžbinu od NATO agresije i od takvog uništavanja svega što je srpsko, ubijanja srpske dece, srpskih civila, uništavanje srpske vojske, srpskih fabrika i škola, srpskih mostova.

Da li treba, gospodine Mrkonjiću, da budete tolerantni u trenutku kada neko u prisustvu jednog od najslavnijih srpskih generala, koji je vaš kolega potpredsednik Narodne skupštine, general Božidar Delić, tako govori o srpskoj vojsci. Mislim da je to sramota.

I svako ko se na takav način usudi da bilo kada, za ovom govornicom, govori i o generalu Deliću i o generalu Pavkoviću i o generalima koji se nalaze u haškom kazamatu, kao i predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, koji će da uništi, naravno, taj kazamat i koji će da učini da pravda i pravičnost pobede i zbog srpskih generala i zbog onih koje su ubili šiptarski balisti, o čemu je govorila gospođa Tabaković, mislim da u duhu u kome smo započeli ovu sednicu, i gospodin Tomislav Nikolić, kao budući, uverena sam, izabrani predsednik Srbije, koji zna šta je i državnička mudrost, koji zna kako treba da se štite nacionalni interesi, mi treba da nastavimo ovo zasedanje.

Ukoliko se ovakvi incidenti ponove, gospodine Mrkonjiću, da neki, koji nikada ništa nisu uradili da zaštite jedan pedalj teritorije srpske zemlje, tako hule na one koji su srpski heroji i junaci, budite sigurni da ćemo da se teramo naredna dva sata po Poslovniku, što nije bila naša namera.

Ali, budite sigurni da u ovom trenutku ne govorim samo u svoje ime i u ime mojih kolega, časnih ljudi srpskih radikala, već u ime svih onih koji ne mogu da se vrate na svoja vekovna ognjišta, u ime njihovih prijatelja, rođaka i Srba koji žive širom cele planete, ako je izdajnička vlast i politika koju su oni vodili još kao opozicione stranke početkom devedesetih godina dovela dotle, da NATO uradi to što je uradio, i da mi danas dođemo u situaciju da svim međunarodnopravnim sredstvima, što pokušavamo i ovom rezolucijom, branimo našu zemlju, jer mi rezervnu otadžbinu nemamo.

Neka se stidi svako ko sme u prisustvu jednog od slavnih srpskih generala, kao što je general Delić, takve stvari da govori o krvavoj borbi, nažalost, gde su mnogi ljudi i deca izgubili svoje živote braneći našu otadžbinu, braneći ono što je naše i što želimo da povratimo, gde želi da se vrati i gospođa Tabaković sa svoje troje dece i ko zna koliko stotina hiljada Srba, čija imena i prezimena u ovom trenutku mi ne znamo, ali su Srbi, i oni drugi koji nisu pripadnici šiptarske nacionalne manjine, a koji su okupirali, uz pomoć vaših prijatelja, našu južnu pokrajinu. (Aplauz.)

 

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je posle NATO agresije 1999. godine ruski intelektualac Aleksandar Solženjicin napisao da nema nikakve razlike između NATO i Hitlera, da je uloga NATO pakta, odnosno Amerike kao predvodnice zapadne vojne alijanse, da na primeru i na bombardovanju Jugoslavije zastraši čitavu planetu i da nastavi sa takvom politikom.
Vi, koji ste tada bili u opoziciji, spremali se da uz pomoć Amerike 2000. godine preuzmete vlast i upadnete u ovaj današnji dom Narodne skupštine, verovatno niste verovali u te reči gospodina Solženjicina.
Ne kažem svi, ali većina od vas koja je svoju politiku i uspostavljanje vlasti u periodu od pre sedam godina gradila na dodvoravanju Americi i NATO paktu, Evropskoj uniji, i time podredila interese Srbije i srpskog naroda.
Danas imamo situaciju da ova rezolucija ima i politički i vojni aspekt. Politički, zbog činjenice da je sve ono što se dešavalo povod okupacije Kosova i Metohije prouzrokovalo da za Srbe tamo nema sigurnosti, za preostale Srbe, da preko 200 hiljada naših sunarodnika, koji su morali da izbegnu pod šiptarskim terorom i posle okupacije ne mogu da se vrate na svoja ognjišta. I vojni aspekt, zbog činjenice da i odlazeći predsednik Republike Srbije, Boris Tadić, NATO kandidat na predstojećim izborima raspisanim za 20. januar, i da baš on, kao i njegova Demokratska stranka, iako su pristali da rezolucija ima ovakav karakter i da u njoj budu složene ovakve rečenice sa nekim nejasnoćama, koje ću da potenciram, i dalje zagovara evroatlantske integracije, ma šta to značilo za gubitak srpske teritorije.
Kao takvog Borisa Tadića vide i u Briselu. I njega i bruku za srpsku vojsku koja je ponižena za ovih sedam godina, od Tadićevog ministrovanja, preko Davinića, pa sada do Šutanovca, jer je naša delegacija, koju je predvodio kolega Ivica Dačić, boravila pre mesec dana u Briselu i NATO čelnici su nam, i u političkom delu obraćanja nama, kao i u bazi takozvanih savezničkih snaga Šejp, rekli da oni Srbiju vide uključenu potpuno u NATO pakt, pošto je aktuelna vlast potpisala ugovor o partnerstvu, takozvanom Partnerstvu za mir i da oni vide Srbiju bez Kosova i Metohije u svom sastavu.
Na moje pitanje šta to znači u odnosu NATO-a i Evropske unije, oni su rekli, zapravo, gospodin koji je portparol ili savetnik generalnog sekretara NATO alijanse Jap de Hop Shefera, da NATO sinhronizovano u političkom delu radi na usklađivanju svojih viđenja situacije u Srbiji, vezano za Kosovo i Metohiju, sa Evropskom unijom i da priključivanje Srbije i integrisanje Srbije u Evropsku uniju za NATO i za sve članice Evropske unije znači oduzimanje, odnosno nezavisnost Kosova i Metohije od Srbije.
Mi smo direktno, po onoj narodnoj „popu pop, bobu bob“, mi srpski radikali, ali u tome je učestvovao i kolega Dačić, prvi put sasvim jasno i konkretno rekli da tri četvrtine građana Srbije ili više, uverena sam u ovom trenutku, što će pokazati izbori za predsednika Republike, ne želi ulazak u NATO pakt, da se građani protive bilo kakvoj trampi i takozvanim evropskim integracijama za oduzimanje 15% naše teritorije, naše vekovne zemlje, i da je apsolutno nemoguće da bilo ko pomisli da će takvom politikom sile i pritisaka, i zloupotrebe svih instrumenata međunarodnog prava, koje su proklamovane u Ujedinjenim nacijama, i u svim važećim dokumentima, uspeti da otrgne iz Srbije Kosovo i Metohiju.
Ako smo mi bili tako spremni i odlučni da kao opozicioni predstavnici Parlamenta to kažemo onima koji imaju nameru, koji su okupirali srpsku teritoriju i koji hoće da istrgnu Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije, postavlja se pitanje, posle usvajanja ove rezolucije večeras, da li ćete i vi kao predsednik države, doduše odlazeći, onaj koji nije položio zakletvu na mestu predsednika države i onaj koji je u obavezi da nam, takođe, kao i gospodin Koštunica, aktuelni premijer, dati odgovor na pitanje da li je potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju direktno uslovljeno otimanjem Kosova i Metohije i da li ćete vi to da uradite, s obzirom na činjenicu da je Božidar Đelić, vaš vrli kadar i potpredsednik Vlade, pročitao tačku u kojoj se jasno i nedvosmisleno kaže, a što je nevešto, to ću vam objasniti gospodine Samardžiću, pokušao ministar za Kosovo i Metohiju da brani. Mi očekujemo odgovore na ta pitanja.
Kada se gospodin Samardžić obratio sa skupštinske govornice, gospodine Tadiću, gospodine Koštunica, vi niste u tom trenutku bili u sali, stvar je vrlo ozbiljna, Božidar Đelić je, iz svog znanja ili neznanja, iz namere ili slučajno, spontano ili već kako, izašao i hvaleći se time da od sutra na sajtu Vlade Republike Srbije možemo da pogledamo kompletan ugovor o stabilizaciji i pridruživanju, rekao da mi vršimo zamenu teza i da naše pitanje nije dobro postavljeno, a vezano je za nejasnoću u tački ''đ'' ove rezolucije. To je kada je u pitanju rečenica u kojoj se kaže – moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, a govori se o međunarodnim sporazumima, uključujući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Gospodin Samardžić je zbog takvog izleta Božidara Đelića to branio činjenicom da to proizilazi iz opšte odrednice Rezolucije 1244. Nije tačno, gospodine Samardžiću. U tri sata noću, u svako doba dana i noći, znam svaku reč iz Rezolucije 1244, koja je za nas jedina slamka spasa. Jedino neka nova rezolucija u Savetu bezbednosti UN može da promeni ovu važeću.
Jedino zbog činjenice da danas imamo, ne u vreme kada je gospodin Solženjicin dao ovu izjavu, u vreme izdajničkog režima Borisa Jeljcina, kao što je ovaj Boris Tadić, sada odlazeći predsednik, mi danas imamo Putina na vlasti, imamo jasnu i nedvosmislenu spoljnu politiku te države.
Nijedan ruski kolega vam ovo neće reći, niti će na takav način da tumači ono što ste vi rekli i što je ovde izrekao Božidar Đelić, kome nije ni stalo do međunarodnog prava, kome nije stalo ni do Rezolucije 1244 i kome nije stalo do toga da od sutra, kao potpredsednik Vlade, krene da zastupa na ovaj način na koji je to definisano u rezoluciji, interese Srbije i srpskog naroda.
Ne očekujem od Božidara Đelića da će on, negde, usput ili na zvaničnom mestu da se sretne sa NATO generalom i da kaže, Srbija hoće da ostane vojno neutralna i neće da ide u NATO alijansu. Uzgred, budi rečeno, oni su nam rekli da još uvek nismo ni pozvani, a nismo pozvani zbog činjenice što su nam, takođe, naglasili da nismo ispunili sve uslove koje od nas traže i da moramo da budemo maksimalno kooperativni kada su u pitanju svi dokumenti koji proizilaze iz Sporazuma o partnerstvu za mir, sigurnosni sporazum itd, da sada vam o tome ne govorim, nemam vremena.
To znači potpuno anuliranje dela rezolucije aneksa vojnog sporazuma, koji se tiče povratka do hiljadu vojnika i policajaca na područje Kosova i Metohije. Mi danas čujemo predsednika države koji se busa u grudi i koji je odlučan i snažan da brani Srbiju, ali malo sutra, i koji kaže, mi smo spremni na to i to.
Gospodine Tadiću, iako vam je glava okrenuta nalevo, a bolje bi vam bilo da svesno gledate udesno, sa svešću o tome da ste vi još uvek predsednik Srbije, iako samo do 20. januara, moram da vas podsetim na to da je takav govor trebalo da nam održite u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, kao vojni ministar.
Vi niste bili pozvani, ali vas je u Narodnu skupštinu primio gospodin Milorad Mirčić, kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost i dozvolio vam da se odbranite. Vi ste imali tada razgovor sa svojim češkim kolegom, doputovali ste iz Češke, i rekli ste da vi ne znate na koji način ćete od NATO alijanse da tražite da se taj deo vojnog sporazuma, odnosno aneksa, poštuje i da se vrati hiljadu vojnika i policajaca, a što je bila naša obaveza i vaša da tražite sve vreme kao aktuelni predsednik Republike, a što niste radili.
Gospodine Samardžiću, pitanje ulaska u EU, trampa za otimanje Kosova i Metohije, nije pitanje za jedan, dva ili tri dana i to je pitanje budućnosti.
Da li vi hoćete politički da idete tim putem, vojno ste već rekli da se opredeljujete, odnosno i DSS kojoj pripadate, deklaracijom ili kako ste već nazvali taj dokument o vojnoj neutralnosti, što vam inače spočitavaju u Briselu, pa su nam rekli, mi znamo da su Tadić, Šutanovac i kažu Ponos, a mi kažemo, ma nije ono ponos, on je bruka za srpsku vojsku, pošto ne umeju da izgovore ime ovog koji bruka srpsku vojsku i generala Delića, gospodine Samardžiću, ne možete onda da kažete da to proističe iz bilo kog dela ili slova Rezolucije 1244.
U njoj lepo piše – ponovo potvrđujući privrženost svih država članica Saveta bezbednosti UN, odnosno svih onih koji su članice UN, suverenitetu i teritorijalnom integritetu SRJ i drugih država regiona kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i Aneksu dva.
Ako oni kažu Božidaru Đeliću, i vama i gospodinu Koštunici, vi ćete moći da potpišete u najavljenom terminu 28. januara, a čuveni bankar Đelić je spremio svoje zlatno penkalo za taj svečani čin, ugovor o stabilizaciji i pridruživanju, ali bez primene na Kosovo i Metohiju. Gde to stoji, kao što ste nevešto pokušali da nam objasnite pre tri sata ovde, u Rezoluciji 1244.
To nije pitanje za danas ili sutra, to je političko opredeljivanje Srbije. Mi vam danas kažemo, i to kaže Tomislav Nikolić, kao kandidat za koga će svim srcem glasati ogromna većina građana Srbije na izborima 20. januara, mi to nećemo, mi to ne nudimo Srbiji i to nama ne treba, jer Đelić je to isto govorio unazad mesec dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
To je zamagljena izdaja u kojoj vi direktno učestvujete i sam Vojislav Koštunica. Ne čudi to mene za Tadića i DS i za ove njegove prirepke. Zbog toga će da doživi takvu katastrofu na izborima 20. januara. Gospodine Koštunica, gospodine Samardžiću, veoma je važno da nam vi kažete zašto vi na to pristajete. Zašto onda potpisujete na takav način i kroz tačku 135. koju nam je rekao i citirao gospodin Đelić, Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju.
Da li mislite da će bilo koji normalan Srbin ili patriota, čuli ste gospodina Otoa Kišmartona, u redovima poslaničke grupe SRS sedi većina predstavnika nacionalnih manjina u našoj zemlji, niko na to ne može da pristane.
Ne možete da nam kažete da je to nešto, eto tako privremeno. Pa, to stanje traje privremeno već osam godina. A stanje traje tako što je Amerika zaokružujući posle agresije teritorijalno, nacionalno, deo teritorije, odnosno južnu srpsku pokrajinu kroz prisustvo malog broja Srba, predstavljajući da su tamo većina oni koji su u stvari nacionalna manjina, išla na to da državnopravno satire Srbe i da na takav način sada nastupa i američki državni sekretar i njihov predstavnik u Kontakt grupi i svuda i na svakom mestu gde su se vršili ovi neslavni i neuspešni pregovori sa šiptarskom stranom.
Ono što je važno je da ćemo pratiti svaki vaš korak od sutra. Ako se ne budete eksplicitno izjašnjavali na ovaj način na koji to stoji u rezoluciji, onda ćete ostati mrtvo slovo na papiru. O tome je govorio sinoć na državnoj televiziji gospodin Tomislav Nikolić, kao čovek koji je, vidi se, odgovoran i budući mudri državnik.
On je lepo rekao, dešava se i kroz istoriju se dešavalo da parlament donese jednu rezoluciju, da izglasa jedan dokument – imamo mi taj primer i za vreme vladavine DS i Đinđića i DOS-a na vlasti, tri rezolucije i dve deklaracije smo doneli jednoglasno u Skupštini, iako smo bili najžešća opozicija, ali vi morate od sutra da zastupate takve stavove.
Koleginica Radeta je pomenula da je pre mesec dana na inicijativu jedne grupe poslanika Nacionalne alijanse u italijanskom parlamentu izglasana rezolucija u kojoj se traži od vlade Italije da odbije svaku mogućnost jednostranog priznavanja Kosova i Metohije i niz drugih mera koje vlada treba da preduzme. A njihova izvršna vlast se ovih dana izjašnjava drugačije. Videćemo kako će da reaguju njihovi parlamentarci, jer je ta rezolucija dobila apsolutnu većinu. To nije pitanje za njih, nego pitanje za nas Srbe, šta ćemo mi da uradimo posle skupštine večeras i ovog glasanja, kada ne znamo na koji način ćete vi da branite interese kroz ovu rezoluciju, da li ste vi na to spremni i sposobni. Mi želimo, kao već vlast za mesec dana, sa nivoa predsednika Republike i uskoro vlast na svim nivoima u zemlji, sada kao najveća stranka, trenutno opoziciona, da postignemo maksimalan konsenzus kada je u pitanju Kosovo i Metohija, što smo činili svih ovih godina.
Nismo želeli nijednom rečju danas da bilo koga iritiramo i da govorimo u nekom drugom dnevnopolitičkim smislu, a da to nema težinu za brigu, pre svega, za državu i narod. Ali, tražimo od vas, ja to ponavljam, kao i mnoge kolege poslanici SRS, da nam kažete šta će se dešavati narednih dana, da li ćete već od sutra svuda i na svakom mestu, u svojim javnim nastupima i da li će to uraditi Boris Tadić, reći da se držite svake tačke i slova ove rezolucije? Jedino tako možemo da budemo sigurni, a verujte mi, ja nisam sigurna, sigurna sam samo u ono što će uraditi Tomislav Nikolić, izborom na mesto predsednika, da ćete vi da poštujete ono što Narodna skupština Republike Srbije izglasa večeras.
Dotle i do vaših sledećih koraka, upućujem građanima Srbije da ne prokockaju još jednu šansu, a ona im se nudi i to da urade olovkom i svojom rukom 20. januara, da glasaju za čoveka koji će moći i umeti, svuda i na svakom mestu onima koji žele da nam otimaju teritoriju, da odlučno, jasno kaže da stoji iza svake rečenice, iza svake reči, ne samo ove rezolucije, nego svih onih koje su bilo kada u Skupštini donete, u cilju zaštite srpskih nacionalnih i državnih interesa.
Ujedno, da obavestim građane, pošto se približava kraj zasedanja, da će za 15 minuta, na prvom programu državne televizije početi dokumentarni film koji je uradio prvi program, odnosno kanal ruske državne televizije. To je dokumentarna istina o stradanju Srba za vreme agresije i kako oni danas žive.
Ta emisija je emitovana u nekom terminu koji nije bio udarni za ruski narod i za ruski državni kanal, ali pošto je gospodin Vladimir Putin pogledao tu emisiju, zahtevao je da se dva puta reprizira i evo, sada, večeras ćemo imati prilike da vidimo kako oni, koji su istinski saveznici našeg naroda i koji su to bili od samog početka, vide našu sudbinu, i na koji način su oni spremni, a ja sam uverena, da jesu, da nam pomognu, u odbrani Kosova i Metohije. Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, niste u pravu. Ne samo što niste u pravu, nego je licemeran takav vaš stav. Malopre sam vas pažljivo slušala, u stvari sve vreme, i vi ste rekli - Ministarstvo ekonomije nema ništa s tim ako neko nije upisan u knjigu državljana Srbije na dan 30. juna 2007. godine.
Zaista je neodgovorno da to kažete, kao ministar u Vladi Republike Srbije. Gospodine Dinkiću, ovo vam govorim iz ličnog iskustva. Kao opozicioni poslanik (javila sam se, kolega Albijaniću, po članu 31. koji reguliše pravo i obaveze potpredsednika Narodne skupštine), želim da vam kažem da je tu, u stvari, najveći problem.
U ovom trenutku ne mogu da vam kažem, to je pitanje za ministra Dragana Jočića i ljude koji rade na poslu prijema zahteva za upis u knjigu državljana, koliko je to hiljada, da ne govorimo o izbeglim Srbima koji su prognani od strane hrvatske ustaške vlasti iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Srpske i o Srbima koji, nažalost, imaju takav status a prognana su lica iz naše južne pokrajine.
Ali, evo, da govorim samo o onim ljudima koji su podneli zahtev za državljanstvo Srbije, a iz Kragujevca su. Recimo da ih znam par desetina. Zar to nije mnogo? Evo, ja znam par desetina takvih, vi možda znate neke ljude i ko zna koliko građana ih zna.
Da li vi verujete, gospodine Dinkiću, da pojedini zahtevi iz oktobra 2005. godine, koje je MUP Kragujevac prosledio ažurno, nisu pozitivno rešeni do današnjeg dana? Evo, imam ovaj najnoviji slučaj. I da vam kažem, ja ne mogu da sedim na grbači gospodinu Nemanji Bojičiću, koga zaista moram da pohvalim, on je jedan od saradnika ministra Jočića, koji mi je uvek izašao u susret u urgentnim situacijama. Evo kakvim.
Pre par meseci mi se desilo da me zaista moli jedna mlada žena, majka devojčice koja ima nekoliko meseci. Ta majka je u međuvremenu sa svojim suprugom podigla tržišni kredit da kupi stan u Kragujevcu, da imaju ljudi krov nad glavom, mladi bračni par, ne može da uknjiži stan ako nije upisana u knjigu državljana. Inače, poreklom je iz srpske Crne Gore, odnosno iz Bara. Zahtev za upis u knjigu državljana joj je prosleđen iz MUP-a Kragujevac u nadležnu službu Ministarstva unutrašnjih poslova pre nego što se udala i rodila dete.
U toj situaciji, jer je bilo biti ili ne biti, ljudi čekaju, konkurisali su kod korporacije, nisu mogli da dobiju ta sredstva, otišli u banku, podigli taj veoma skupi kredit, zaista sam morala da zovem i zamolim, zato što je takva urgentna situacija, da se što pre državljanstvo uradi za tu mladu ženu. A šta da radim sa ovim drugim slučajevima? Imaju kolege tu i druge primere.
Evo, reći ću vam, gospodine Dinkiću. Žena, samohrana majka dvoje dece, ugledni kragujevački advokat, ima 40 i nešto godina, poreklom je iz Bijelog Polja, nije upisana u knjigu državljana. Dugo godina živi i radi, uspešno se bavi advokatskim poslom u Kragujevcu, ima dva već odrasla sina.
U aprilu 2005. godine je gospođa, sada nije korektno da kažem njeno ime i prezime, predala zahtev za upis u knjigu državljana. Njen sin je možda upisan u knjigu državljana, ovaj stariji, mislim da jeste, i drugo dete je skoro stasalo, punoletno, i treba da ostvari biračko pravo. On će imati pravo a majka neće, jer ona nije, to znam sigurno, jer me je zamolila negde u avgustu ove godine da vidim šta je s tim. Znači, na dan 30.07. ona nije bila upisana u knjigu državljana.
Vi ste sve to pre toga morali da rešite sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, naročito zbog činjenice da je mnogo zahteva pristiglo od momenta kada je izvršena secesija Crne Gore iz državne zajednice Srbija i Crna Gora.
To ne da nije korektno, nego toliki će biti bes i gnev tih ljudi jer je neverovatno da država nije uradila najobičniji, gospodine Dinkiću, administrativni posao.
Ljudi otišli u matičnu službu MUP-a, podneli zahtev, platili taksu (ne znam koliko je po Zakonu o administrativnim taksama) i čekaju. Ne mesecima, već godinama. I oni su sada uskraćeni za svoje pravo.
Drugo, moram da vam kažem, kada je u pitanju birački spisak, to je tako fluktuirajuća kategorija. To najbolje znamo mi koji se bavimo izbornim procesima, naročito mi iz SRS-a koji ćemo da pobedimo na izborima 20. januara i naš kandidat za predsednika, ali da pitate vašeg člana RIK-a, to je ovaj beogradski advokat gospodin Aca Nikolić, evo, pitajte ga, on je inače koordinator za Šumadijski okrug, pitajte ga – da li vi znate, odnosno da li ti znaš koliko je birača u Srbiji? On ne može to da vam kaže.
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, zaista biste morali da se zaustavite jer je vreme nametnuta kategorija.)
Rok za upis birača za ove izbore je 4. januar. Mi, kao država, nemamo centralni birački spisak, razumete? To su dve važne kategorije, državljanstvo i birački spisak. I nerešen status izbeglih lica.
Vi kažete – on je imao vremena, 12, ne znam, 15 godina da reši. Pa, problem je u tome što ti ljudi pokušavaju da reše svoj status ali ne mogu, ne dobijaju državljanstvo - je li tako, gospodine Buha? - a gube pravo izbeglice.
Morala sam da reagujem. Primera je milion. Zakon nije korektan i on diskriminiše te ljude.
Gospođa iz Batajnice, 1931. godište, rođena u Benkovcu kod Knina, izgubila je status izbeglog lica a nije upisana u knjigu državljana. Bolesna je, nema zdravstvenu knjižicu, ne može da ide da se leči, stara, nemoćna. Onda sam morala da zovem Sekretarijat i gospodina Dabetića da naknadno tražimo da dobije status izbeglice kako bi ostvarila pravo da se leči.
Ovaj zakon nije dobar. Povucite ga, gospodine Dinkiću, dok ne prepravite ove termine, odnosno prihvatite amandmane SRS-a, jer ovako ćete vi da diskriminišete na desetine hiljada ljudi.
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, molim vas, završite.)
Evo, završavam. Hvala vam, kolega Albijaniću.
(Predsedavajući: Otkad završavate, moram da vam opcigujem vreme za sledeći amandman.)
Možete, nego ja mislim da je ovo i za vas bilo korisno, da naučite nešto o stanju stvari, kako je i što se tiče državljanstva i što se tiče biračkog prava, jer vi sami znate da smo mi ozbiljni ljudi.
Uostalom, videli ste, a i takve su vam impresije na osnovu sinoćnjeg veličanstvenog mitinga u Kragujevcu pred 10.000 mojih sugrađana i građana Šumadije, da je gospodin Tomislav Nikolić svakako čovek koji će da pobedi na izborima i da će njegova pobeda biti garancija da će ljudi dobiti državljanstva i da će rešiti svoj status koji je nerešen u državi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu ove ''naknadne pameti Vlade Republike Srbije'', dakle, sedam godina posle prvog Zakona o privatizaciji, koji je dijametralno suprotan onome što je pre odlaska sa funkcije ministra za privredu pripremila gospođa Jorgovanka Tabaković, međutim, taj zakon nije mogao da se izglasa u Skupštini Srbije, jer smo mi morali da branimo državu i narod od NATO agresije i da se borimo za Kosovo i Metohiju.
Dakle, kada je izglasan prvi Zakon o privatizaciji 2001. godine, bilo je jasno da će, kao i u svim zemljama u tranziciji, doći do privilegovanog položaja onih koji su bliski aktuelnim vlastodršcima, da će ljudi iz sprege vlasti sa onima koji su zaglibili u privredni kriminal ili tako rešili da se obogate, da završe na brzinu posao u toj prvoj fazi rasprodaje srpskih preduzeća, a da će radnici, kako godine prolaze, bez socijalnog programa, bez zdravstvenog zbrinjavanja, bez pomoći za zaista teško obolele ljude, doći u situaciju da uzale u vakuum, što zbog nepovezivanja radnog staža, godinama su to trpeli, što zbog činjenice da mnogi od njih ne znaju, kada budu odlazili u penziju, kakva će im penzija biti i da li će moći ta preduzeća u kojima su oni bili zaposleni, a još uvek rade, a čekaju na proces privatizacije, da izmire svoje obaveze.
Da li je ovo, ministre Dinkiću, dobar način i šta nam on govori. Ako je vaša koleginica i šef vaše poslaničke grupe, očigledno u dogovoru s vama, gospođa Suzana Grubješić izmenila predloženi član 6. zakona, a vi ne prihvatate amandman kolege Arsića, koji zaista na pravi i jedini način traži da se zaštite oni u procesu privatizacije, kako je on rekao - da je u postupku restrukturiranja subjekata privatizacije, koju predviđa ovaj zakon, otpust dugova od strane državnih poverilaca, koji su taksativno nabrojani u članu koji je sada usvojen od strane koleginice Grubješić, mogao da stvori prostor za neregularnost pošto kupac u postupku privatizacije kupuje privredni subjekt sa svim dugovanjima i potraživanjima.
To je zaista tačno. To je jedina istina koju je kolega napisao, jer ako se vratite na slučaj "Sartida", prodaje naših šećerana, cementara, videćete da su budzašto ti ljudi bliski aktuelnoj tadašnjoj vlasti, Zoranu Đinđiću, DS, režimu DOS-a, za džabe, za po tri evra, tri marke, kupili srpska preduzeća, uz to nasledili dugove koji su 10-20 miliona evra. Do dana današnjeg oni nisu izvršili svoje obaveze. To je cela istina.
Gospodine Dinkiću, vi morate da nam kažete, jer i sami znate da veliki sistemi nisu želeli, kao što su NIS, Elektroprivreda, da izvrše otpust dugova kada je prodavan "Sartid". Šta je sa time? Da li će to jednoga dana da ima svoj epilog na sudu? Mislim da hoće i da će morati. Šta ćemo sa šećeranama i cementarama, i šta ćemo sa dugovima?
Sinoć je o tome govorio gospodin Nikolić, kada je prodavan Poslovni centar "Ušće", vi niste bili tu, jer ste proslavljali rođendan, ali time se završila rasprava po ovom zakonu, postavio je to jedino logično pitanje - ko je i da li je od tih kupaca, u stvari tajkuna koji su bliski vlasti, dao sve ono što duguje državi?
Znači, dolazimo u jednu situaciju da će i dalje, u preostalom procesu privatizacije, oni koji su privilegovani moći da koriste praktično ovu vrstu beneficije. Postavlja se pitanje: dokle tako? Dok se sve ne rasproda i dok se ne obogate ili multiplikuju svoje bogatstvo svi oni koji su krenuli to da rade uz pomoć režima od 2001. godine. Ne mislite valjda da su ljudi ili prosečni ekonomisti, sa svojim znanjem, tako glupi, pa ne znaju da prave biznis tako što će da kupe šećerane i cementare za po dva-tri evra.
Preksinoć sam gledala prilog, rekla sam juče Oliveru Duliću, na državnoj televiziji, toliko tendenciozno se ide na urušavanje najvišeg zakonodavnog tela, pa sada anketiraju neke građane i onda kažu kako samo 18% ljudi ima poverenja u Narodnu skupštinu, kako su poslanici ovakvi ili onakvi, onda kažu - tu sede i doktori nauka, prostaci, tu sede ljudi koji ne znam da li imaju četiri razreda osnovne škole. Ne, ovde sede izabrani predstavnici naroda, neko sa ovakvom, neko sa onakvom kvalifikacijom.
Ali, naše je da kažemo lopovima, kriminalcima, tajkunima - dosta više i ne može. Da kažemo Vladi - nemojte to više da radite, nemojte da ih stavljate u privilegovan položaj da bi narod trpeo sa druge strane.
Potpuno sam uverena da će sve morati da se raščisti, da će svi koji su zloupotrebili i Zakon o privatizaciji, dakle važeći zakon, koji su ga izvrgli ruglu, i onaj prvi, izmenjeni drugi, morati da odgovaraju pred nadležnim sudovima, i direktno ljudi iz pravosuđa koji su umešani u privredni kriminal, a mora da se počne od vrha državne vlasti.
Vi to, kolega Grujiću, znate kao mlad i uspešan čovek, sa pretpostavljam legalno stečenim kapitalom, ali znate da, iako je SRS za to da se bori za bogato društvo i pojedince u njima, da sve to mora da se stekne na legitiman način. Onaj ko to nije radio, onaj ko nije isplatio dugove državi, koji su ogromni, a radnici trpe štetu ili su ostali bez posla, ili nemaju zdravstvenu knjižicu, ne mogu da se leče, nemaju osnovne uslove za život, izvinite, jednoga dana to mora da se završi.
Sada mogu da sumnjam i da kažem - vi se plašite i pošto imate posla sa opasnim ljudima, da će da vam se desi ovo ili ono. Vi ste upravo ušli sa tim opasnim ljudima i kriminalcima u kombinacije. Onaj koji se ne boji, onaj koji će moći da stane na put svakome ko se bavi kriminalom i korupcijom je Tomislav Nikolić, i zato je ubedljivi favorit na izborima, i zato će građani da ga izaberu za predsednika države.
Svakome morate da kažete dokle može da ide, a naša država propada, ekonomija se urušava, ljudi su ostali bez posla, situacija je sve gora i gora. Morate, gospodine Dinkiću, da znate da oni koji vas tapšu po ramenu i koji vam daju neke tamo nagrade – koje inače, uzgred budi rečeno nisu nekog prestižnog karaktera, kako vi imate običaj da na domaćim medijima ili kroz plaćene medije predstavite – nemaju dobre namere prema našoj državi i prema narodu. Vidite po pitanju Kosova i Metohije da Evropska unija hoće pošto-poto da nam otme našu južnu pokrajinu, a naročito kada je u pitanju srpska privreda.
Zašto je važno da na čelo države dođe neko ko će da izvrši potpuni zaokret u odnosu na sve ovo što vam se do sada dešavalo. Ovo iz prostog razloga, iskoristiću ovu priliku, nećete mi zameriti, time završavam gospodine Mrkonjiću, verujem da ćete se složiti sa mnom, jer ste i vi veliki rusofil i čovek koji neguje te tradicionalne odnose sa Ruskom Federacijom, pogledajte u današnjoj "Pravdi", jednoj od najtiražnijih dnevnih novina, preneli su deo intervjua američkom "Tajmu" predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina.
Vidite šta on kaže - NATO je prevaziđen. Dakle, ono što zna čitav pravdoljubivi svet, ono što zna čovek jedne od najmoćnijih država i što im u lice kaže i obrazloži, znači, on kaže - bez jake Rusije, bez jakih drugih zemalja koji su naši tradicionalni prijatelji, a koji nisu u NATO savezu, nema ni jake Amerike. Vi morate da tražite saveznike na drugoj strani. Ne možete, s jedne strane, ministre, da nam kažete - nastojaćemo da gotov proizvod, srpski automobil, taj neki koji se bude proizvodio u kragujevačkoj "Zastavi", pa ste rekli, napraviće se i druga fabrika, da se izvozi na veliko rusko tržište, a sa druge strane da gurate Rusima prst u oko i da kažete - ne, mi ćemo sa ovima koji hoće da nam otimaju Kosovo i Metohiju, a mi ćemo evroatlantske integracije.
A čovek lepo sve obrazložio rekao - ta zapadna vojna alijansa, osim politike gole sile, osim politike sprečavanja normalnog razvoja i postojanja drugih zemalja, osim toga što nije zaštitila ni 11. septembra svoje građane, što je Putin lepo obrazložio, nema nikakvu, niti mirovnu ulogu, niti ulogu prosperiteta nijednog naroda u svetu.
Prema tome, pošto vidim i znam, to je i vaša ideologija, i DS, da vi to ne može da promenite i da vam ni pretnja otimanjem teritorije nisu dovoljan putokaz kuda Srbija treba da ide, verujem u građane Srbije i njihovu spremnost i odlučnost da 20. januara glasaju za srpskog Putina, ako tako mogu da kažem, Tomislava Nikolića, da postane predsednik Srbije.

Kolega Vujadinoviću, ne možete da branite ono što je neodbranjivo. Vi kao ekonomista i kao čovek koji ste lepo procenili šta je realno stanje bilansa ili ne može da se utvrdi u pomenutim preduzećima, znate kakav je bilans bio za ove šećerane i cementare o kojima pričate.
Ne znam koji je vaš interes da vi branite srpske tajkune. Sinoć sam sa vama pričala o tome i lepo vas pitam, a pita vas i Tomislav Nikolić - dugovi koji su ostali, a koje su preuzeli ti ljudi, vi kažete - niko nije izvršio otpis dugova. Pitam ministra Dinkića, pitam i vas, da li su ih platili? Nemojte da sležete ramenima. Znači, vi ih branite, a ne znate da li su dali ono što treba. Ako nisu, ići će u zatvor, gospodine Vujadinoviću, ali kada dođe predsednik države i vlast koja će kriminalce da kažnjava za njihove zloupotrebe.
Gospodine Mrkonjiću, od vas tražim da me zaštite od bilo kog pojedinca, neznalice, političkog diletanta ili nekog ko ne zna za šta služi ova govornica, jer se njome služim unazad 12 godina, da promovišem stavove SRS. Koliko sam uspešna u tome, pitanje je, ali ipak građani na to daju odgovor i ja i ostali srpski radikali. Zasad nas ima najviše u Srbiji, zasad nam građani najviše veruju i ima nas sve više i više.
Dok traje izborna kampanja i dok bude sednica Skupštine naravno da ću da govorim o onome ko je najbolji, o Tomislavu Nikoliću i o činjenici, pošto dolazim iz grada gde zaista ima dosta pripadnika romske manjine, ubeđena sam da će 99,9 posto onih u mom Kragujevcu, a pripadnici su romske nacionalne manjine, glasati za svog sugrađanina, za onoga s kojim su zajedno odrastali, išli zajedno u obližnju školu "Stanislav Sremčević" i koga znaju od svog rođenja, za našeg Tomu Nikolića. Hvala.

Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo poslanici, javljam se po članu 104.
Gospodine Đuriću, koji ste izašli iz sale, to je vaš manir da vređate, pa napuštate sednicu, a i vi ga niste prekinuli gospodine Mrkonjiću, zato što vam je sve one hvalospeve rekao i slažem se u najvećem delu sa tim da vi nastojite da kao korektan čovek predsedavate Skupštinom.
Ali, kada neko sa skupštinske govornice optuži jednu političku stranku ili pojedince da su, citiram šta je rekao Rajko Đurić, pošto pojedine uvažene kolege nisu tada bile u sali „lovci na ljudske duše“, recite mi da li ima veće uvrede i da li je normalno da tako neko nešto kaže sa skupštinske govornice?
Dakle, to je najteža moguća uvreda koju sam čula, ne znam unazad koliko godina, da se na takav način optužuju ljudi, časni, pošteni, srpski radikali ili predstavnici drugih stranaka, koji za sebe to isto smatraju, koji promovišu svoje ideje svog predsedničkog kandidata.
Što se mene tiče i što se tiče SRS, ogromnog broja građana romske populacije u ovoj zemlji, ponosna sam na Jovana Damjanovića, ponosna sam na činjenicu da je on jedini Rom u istoriji srpske države i naroda koji je bio ministar na predlog predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja.
Sve ostale, da ne kažem nebuloze, nego bljuvotine i gnusne laži neću da komentarišem, jer mi ne dozvoljava moje dostojanstvo i kao srpskog radikala i potpredsednika Skupštine, ali sam isto tako ponosna na sve druge koji su inkorporisani u rad SRS kao predstavnici nacionalnih manjina, i na gospođicu Marinu Toman, i na Stefana Zankova, i na našeg uvaženog brata Spahu i na sve druge, Oto Kišmartona, i na druge koje vi ne znate, a koji žive i rade u svojim gradovima i kao odbornici, i kao direktori javnih preduzeća, kao lojalni građani Srbije, odgovorni ljudi.
Jer oni vrlo dobro znaju da naša stranka i predsednik naše stranke, koji štiti u haškom kazamatu ne samo Srbe, već i nesrbe za optužbe i za razbijanje naše države i uništavanje našeg naroda i svih lojalnih građana države, vrlo dobro znaju da će njihove interese, na način na koji to oseća i svaki srpski radikal koji je u poslaničkim klupama, a predstavnik je nacionalne manjine, da štiti izabrani predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić.
Mi nikada nismo zloupotrebljavali nacionalne manjine samo u svrhu biračkog tela i mašinerije koja treba da izvede birače u drugom izbornom krugu. Oni to znaju i shvataju svi, i Mađari, i Romi, i Slovaci, i Rusini, i Bugari, i Srbi muslimanske veroispovesti i svi oni kojima je Srbija otadžbina na srcu i koji se bore za interes države i ovog naroda. Pažljivo slušajte reči, kada god se pojavi za skupštinskom govornicom, gospodina Jovana Damjanovića. On vam kaže – jesam Rom, radikal, ali pozivam sve dobronamerne ljude, sve ljude kojima je sloboda, kojima je Srbija na srcu i otadžbina da rade u interesu ove države i ovog naroda. To su reči za svako poštovanje, zbog toga mu se zahvaljujem i predstavnicima naroda koje on predstavlja kao srpski radikal u poslaničkoj klupi.

Vidim da vam je neprijatno, kolega Albijaniću, javljam se po članu 93. Poslovnika i 226, možete da mi date odgovore na sva pitanja. Zanima me gde se nalazi Mlađan Dinkić.
On je jutros bio 20 minuta, mislim ni toliko, u skupštinskoj sali, otišao je nekim poslom, a onda, pošto očigledno da nije obavešten da imate probleme u vladajućoj koaliciji, moram da obavestim građane, što su mogli i da vide, da niste imali kvorum da izglasate budžet za 2008. godinu, red je da nam kažete kada će ministar da se vrati, kako bismo mogli da razgovaramo o amandmanima koje smo podneli na izmene i dopune Zakona o privatizaciji, iz razloga što kolege srpski radikali čitavog dana, danas i juče, juče je otišao zbog rođendanske proslave, pokreću pitanja zloupotrebe u procesu privatizacije iz raznih krajeva Srbije.
Dakle, uopšte nismo govorili ovde uopšteno, nego sa konkretnim primerima šta se sve desilo, zbog činjenice da su bliski saradnici režima DOS-ovskog, pre svega DS, zloupotrebili svoj položaj, odnosno upotrebili ga za sebe i za sticanje enormnog bogatstva, a da su radnici ostali oštećeni. Sve ovo što je govorio kolega Despotović, ono što sam govorila juče o fabrici automobila, "Filipu Kljajiću", "Raketi" Užice, "Magnohromu" Kraljevo, PIK-u Zemun, samo su neki u nizu primera gde su radnici u procesu tzv. tranzicije ostali bez ičega, na ulici, zbog toga što su zakoni bili loši, a niste želeli da prihvatite ni 2001, ni 2004, ni sada 2007. godine amandmane SRS.
Zaista je najinteresantniji član 6. sa otpustom dugova od strane Republičkog fonda, jednog i drugog, za socijalno osiguranje, zdravstvo, Republičkog fonda za razvoj i da nam objasnite, celog dana to pitamo Mlađana Dinkića, ne mogu da odgovaraju njegovi saradnici, gospođica i gospodin pomoćnik državni sekretar, nemaju na to pravo, da li su ti srpski tajkuni, koji su se obogatili za vreme DOS-ovskog režima, platili državi sve one dugove koje su nasledili kada su kupili ta preduzeća.
Lako je bilo da kupe za dva-tri evra fabrike i da ljudi ostanu bez posla, ali njihov dug prema državi i prema drugim poveriocima je jako veliki i nas interesuje da nam to neko odgovori, kako se ta grupacija množila, širila se godinama. Sada je izborna kampanja i mi moramo kao odgovorni ljudi da uputimo građanima poruku - ko je taj ko će da se obračuna sa kriminalom i korupcijom. Neće Dinkić, neće Tadić, jer su to sve njegovi tajkuni, neće Božidar Đelić, jer je on jedan od njih, hoće Tomislav Nikolić.
Zbog toga, gospodine Albijaniću, dok se ne snađete i ne pronađete Mlađana Dinkića, koristim priliku, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, građani Kragujevca i Šumadije, da vas pozovem kao domaćin tog skupa, da u ponedeljak, 24. decembra, u 18,00 časova dođete na početak pobedničke kampanje gospodina Tomislava Nikolića.
U Kragujevcu, u Sportskoj dvorani "Jezero", održavamo veliki predizborni miting, očekujemo dolazak velikog broja ljudi, mnogo većeg nego što sama dvorana može da primi, svesni činjenice da će Kragujevčani i Šumadinci, baš kao i svi građani Srbije svim srcem glasati za promene, za Srbiju, za Tomislava Nikolića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Cvetkoviću, vi ste izabrani na funkciju ministra 15. maja i pretpostavljam da je vaša obaveza bila i da vidite, da se suočite s tim šta ste nasledili u Ministarstvu finansija i šta su propustili vaši prethodnici da urade.
Javila sam se povodom amandmana gospodina Krstina zbog jednog velikog problema, to je i zaključak Odbora za poljoprivredu, kojim je predsedavao 2005. godine profesor dr Zoran Mašić. Naime, 9. jula 2005. godine, Kragujevac i okolinu, kragujevačka sela je zadesila teška elementarna nepogoda. Direktna šteta na poljoprivrednim usevima, procenjena od strane glavnog gradskog agronoma, gospođe Snežane Katić, i resornog odbora za poljoprivredu grada Kragujevca, uz dopis gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, prosleđena je Odboru za poljoprivredu, kada smo razmatrali štetu koja je naneta čitavoj Vojvodini i Jablaničkom okrugu.
Te godine, Vlada Republike Srbije je odlučila da se, na osnovu izveštaja koji se dostave Vladi od strane jedinica lokalne samouprave, a koje usvoji Odbor za poljoprivredu, obezbede, odnosno opredele sredstva za štetu koja je naneta našim poljoprivrednicima.
Procenjena šteta, imate taj dokument u Vladi, i od strane grada Kragujevca, i od nadležne službe, imate i izveštaj Odbora za poljoprivredu, iznosi 156 miliona dinara. U budžet grada Kragujevca je 2006. godine uplaćeno, i to samo iz Ministarstva za kapitalne investicije, u tu svrhu, osam miliona dinara.
Postavljam pitanje šta je sa ostalim iznosom, gospodine ministre, i kada će taj novac da dođe u budžet grada Kragujevca?
Mada ovde ima predstavnika stranaka koje su u vlasti, oni nisu postavili to pitanje, a ja se, evo, kako godinama usvajamo i rebalanse i planira se budžet za grad Kragujevac, zalažem za to, jer je već treća godina kako novac ne stiže. Iako su srpski radikali tamo žestoka opozicija aktuelnoj vlasti, oni cene taj moj stav i zalaganje.
Profesor Mašić je detaljno upoznat s tim izveštajem, po domaćinstvima, i ti ljudi s pravom očekuju da im država to nadoknadi, jer to je vaša obaveza.
Evo vam idealne prilike. Ono što je predložio gospodin Krstin je, upravo, u tu svrhu i ako prihvatite njegov amandman, a vidim da nemate volje, ni želje, i tako ste odlučili na Odboru, možete sve te probleme da rešite, za ostale dugove iz tog perioda.
Mora da se napravi i analiza onoga što se desilo ovog leta. Kragujevac je, kao i mnogi drugi gradovi Srbije, znate da se ove godine isto desilo, pogođen drugom elementarnom nepogodom. Opet su ista domaćinstva, koja se nisu oporavila, stradala, stradali su objekti i infrastruktura u gradu. Nešto je sanirano, još mnogo toga ima da se uradi.
Pitam vas, da li uopšte znate da sanacija nije završena za taj period iz 2005. godine?
Dakle, naknadno je, da vas ne zbuni to, jer su to dva odvojena izveštaja, stigao taj za Kragujevac, jer je pre toga Odbor razmatrao samo za okruge u Vojvodini, Jablanički i Nišavski okrug, a mene zanima realizacija tog posla, da li su i koliko opredeljena sredstva i da li ste vi s tim upoznati?
Ja ću do kraja da insistiram, to traže i nadležne službe i aktuelna vlast u gradu, da Vlada Republike Srbije taj novac uplati u budžet grada Kragujevca, jer grad je prezadužen. Sredstva koja ima na raspolaganju budžet grada Kragujevca nisu dovoljna za projekte i subvencije u poljoprivredi, a ovi ljudi, evo, već više od dve godine čekaju da im država isplati tu štetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekujemo i trebalo bi, po Zakonu za sprovođenje Ustava, da do kraja ove godine, dakle, sledeće nedelje, u skupštinsku proceduru uđu zakoni o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima. To je prilika da razgovaramo o zakonu koji mora da bude mnogo bolji, pre svega, zbog toga što je Ustav promenjen, a i zbog činjenice da zakon o lokalnoj samoupravi koji je donet posle dolaska DOS-a na vlast nije izvršio decentralizaciju lokalnih samouprava na način na koji ste vi to govorili do 5. oktobra, kritikujući ondašnji režim i svaku vlast koja nije bila iz tog vašeg tzv. demokratskog korpusa. Ovaj član zakona o budžetu, upravo, govori o tome.
Javila sam se da bih vam dala neke podatke i jasni prikaz kako može jedinica lokalne samouprave da radi i da obezbedi plate zaposlenima do onog limita, ne ovakvim ograničenjem kao što vi predlažete, ako je ta vlast sposobna i ako, po onoj domaćinskoj našoj narodnoj – svako zna koliki mu je guber i toliko se ispruži.
Ovako dovodite u situaciju svaku jedinicu lokalne samouprave da, kroz direktive koje vam stižu preko zakonskih rešenja, ulaze u neke nedozvoljene radnje i da izmišljaju nešto mimo zakona, kako bi, eventualno, sredstva koja mogu da daju svojim zaposlenima upotrebili, a da se to ne prikazuje kao plata. Jer, ovaj limit, povećanje od 10 posto, možda je projektovan u skladu s navodnim budućim inflatornim tokovima, za koje niko ne zna da li će biti takvi, jer se ove godine pokazalo da su i Dinkić i Jelašić promašili nivo inflacije koja će zadesiti Srbiju.
Sinoć ste imali jedan prilog na državnoj TV, pa su se, otprilike, pravdali time da je poskupljenje cena hrane i energenata dovelo do veće stope inflacije nego što je predviđena – 6,5 ili 7 posto.
Moram da vas podsetim, gospodine ministre, stvarno ne znam šta ste radili pre 2000. godine, verovatno ste se bavili finansijama u oblasti vaše struke i nauke, na slavni period vladavine srpskih radikala, koji i dan-danas vladaju u opštini Zemun, ali i na period izbora dr Vojislava Šešelja na mesto predsednika opštine Zemun.
U to vreme smo zatekli, 1996. godine, u opštini haotično stanje i izvršena je potpuna rekonstrukcija svega, počev od organa opštinske uprave, do obnove i postavljanja na zdrave noge javnih preduzeća, projektovanja takvih kapitalnih investicija koje i dan-danas imaju i te kakvog značaja, i imaće ih tek. Jer, u ono vreme, onome ko je razmišljao o ''Busijama'' ili o ''Plavim horizontima'', naseljima koja su tek nicala za izbegla lica i za sve one koji su želeli po izuzetno povoljnim cenama da kupe te placeve, vi ste se smejali, kao i trafikama i svemu onome što je predsednik naše stranke, kao izabrani predsednik opštine, dao ljudima kao mogućnost da žive i da rade.
Gospođa Radeta, koja je bila načelnik jedne od najvažnijih opštinskih uprava, svedok je toga da su, upravo, te parcelizacije i taj novac koji se slivao u budžet opštine Zemun dovele do boljeg položaja svih zaposlenih. Tako treba da radi svaka lokalna vlast.
U redovima naše stranke sedi jedan mladi čovek, možda će mu biti neprijatno što je u sali, poslanik, gospodin Saša Valjarević, koji je dobio i priznanje za ovu godinu kao jedan od najuspešnijih direktora javnih preduzeća, pošto je on direktor JKP u Požarevcu. Njega limitirate, limitirate sve uspešne ljude koji mogu da inkasiraju i profitiraju u opštini ako su odgovorna vlast kakva je bila zemunska, kako on vrši posao direktora, kako to rade radikali u celoj Srbiji, i kažete – vi imate ta sredstva, vi niste prezaduženi, vi niste opština koja je ima probleme, ali ne možete da nagradite svoje zaposlene preko ovog nivoa od 10 posto, zato što smo mi to linearno odredili.
Gde je tu pravičnost? Gde je tu decentralizacija?
Sada ću, ako pogrešim, tu je koleginica Radeta da me ispravi, ali verujem da neću, da vam ispričam kako je onda ta odgovorna vlast, sa Vojislavom Šešeljem na čelu, u Zemunu uradila već u sledećoj budžetskoj, 1997. godini.
Pošto je zatečeno takvo stanje, pošto smo krenuli da koristimo resurse koji su stajali netaknuti decenijama, pošto je krenulo da se gradi i radi, da se direktno od prodaje, pre svega, tih placeva, novac sliva u budžet opštine, predsednik naše stranke je odlučio da u skladu s tim, pošto je opština uspešno poslovala, poveća plate zaposlenima, i to mnogostruko.
Sećam se te 1997. godine, kada sam u Skupštini grada Kragujevca čitala, po platnim razredima, koliko ima ložač, koliko ima portir, koliko spremačica, to je bilo u to vreme isto kao što je bila plata poslanika.
Kolega Mićunović i ja smo bili poslanici u Veću građana, verujte mi da je plata službenika ili portira u opštini Zemun bila skoro ista kao naša poslanička plata u Saveznoj skupštini.
To je, zaista, cela istina, a da ne govorimo o načelnicima uprava itd.
Nije to bilo bahaćenje vlasti, nego mogućnost da se ono što postoji iskoristi, da ti ljudi budu nagrađeni za svoj rad. Mi smo objavili u "Zemunskim novinama", opštinskom glasilu koje i dan-danas izlazi, kompletno kako to izgleda, od 1. do 9. platnog razreda. Niko nije mogao da veruje i svi su se čudili. Ja sam tada to u Kragujevcu, sa skupštinske govornice, čitala, a oni su se pitali – kako je moguće da neko ima takve i takve plate?
Nije nam cilj i namera da sada, u opštinama gde radikali vrše vlast, predsednik opštine ima 300-400 hiljada dinara, a da u gradu kao što je Kragujevac, gde 40 hiljada ljudi nema posao, ljudi nemaju ništa. Dajte, molim vas, mogućnost, niko nije nenormalan, pa da ide u neku krajnost i da povećava plate, prvo, predsednik opštine sebi, pa direktori preduzeća, do nekog nivoa do kojeg to sada rade ovi iz javnih preduzeća koja su pod vašom kontrolom. Videli ste, kada je gospodin Todorović čitao, ili ja govorila za Elektrošumadiju Kragujevac, koliko su to visoke plate, po 10 puta veće od prosečne plate u Srbiji, a da ne govorimo o Kontroli leta itd.
Gospodine ministre, ovo ne može da doprinese razvoju lokalne samouprave i kosi se sa svim tim standardima koji će biti inkorporisani u zakon o lokalnoj samoupravi, koji treba Skupština da usvoji. Dajte mogućnost svakoj, i najmanjoj opštini u Srbiji da radi i da se razvija, da oni procene i vide kako će raditi, prilikom projekcije sredstava.
Zaista se slažem s tim da država mora da bude veoma energična i, u tom smislu, da se izvrši svaki limit i zabrana ako lokalna zajednica krene u zaduživanje koje ide preko dozvoljenog limita ili je na toj granici.
Sećam se da je ova Vesna Džinić, čak, i preko dozvoljenog nivoa zaduživanja pojedinih lokalnih samouprava, to odobravala u ime Ministarstva i Mlađana Dinkića.
Tu treba država da bude veoma rigorozna, jer lokalna samouprava nema sama po sebi cilj da se zadužuje i da uzima kredite, da tako servisira potrebe građana, nego da nešto radi, da projektuje i zaradi.
Svaka sredina ima svoju specifičnost. U nekoj sredini vi možete da imate grinfild investiciju, u nekoj možete da imate razvojne projekte iz oblasti poljoprivrede, negde u oblasti turizma, na primer, u Zlatiborskom kraju, po našim banjskim klimatskim mestima, ali u Staroj Pazovi – četiri industrijske zone. Koliko je to novca koji je dobila lokalna samouprava?
Sada i pitanje šta će biti s privatizacijom RTB Bora, pošto ste Ruse i gospodina Deripasku stavili na stendbaj, što bi rekli?
Vi ste mogli, da ste želeli, kao država, direktnom pogodbom s tom kompanijom, iza koje stoji vrh državne vlasti i, direktno, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, da dogovorite prodaju RTB Bora posle onoga što se desilo, a ne javnim pozivom, pa da se pojavi sada ta austrijska firma. Mogla je i neka iz Teksasa, ili iz Australije, i zbog činjenice da nude 94 ili 96 miliona više, a u ukupnom bilansu njihovog ulaganja, ali ne nude socijalni program, niti nude investicije za naredni period, kao što to nudi ruska firma gospodina Deripaske, mi dolazimo u situaciju da, kao država pod vašom vlašću, ko zna koji put kažemo Rusima da su nepoželjni za naše tržište.
Mi to nećemo, mi hoćemo da imamo savazništvo u svakom pogledu sa Ruskom Federacijom i sa svakim ko hoće ovde da donese kapital, ali ne da ostavi radnike na cedilu, kao što se desilo u ''Sartidu'' i u mnogim drugim fabrikama, i da posle godinu dana ti ljudi nemaju ništa. Ne, nego da vode računa o tome da ti ljudi moraju da se zbrinu, a da oni koji rade budu dobro nagrađeni.
Vidite kako posluju te njegove kompanije. Tu je magistar Mirović, koji je ekspert za rusku privrednu i turističku scenu, da ne pričam sada napamet neke podatke, on bi vam to prosuo iz rukava, da vam kaže samo koliko ljudi imaju, i to, oni kažu – to je ova nova ruska elita, to su mladi ljudi, školovani u Rusiji, koji imaju ogromne plate i u kompaniji gospodina Deripaske i svuda gde rade i uspešno posluju.
Nismo mi demagozi u tom smislu, pa da sada kažemo – Valjareviću, ti si jedan od najuspešnijih direktora javnih preduzeća, ali te je Cvetković limitirao i tvoja plata je tolika. Dakle, ne možemo da idemo u takvu vrstu demagogije, a isto vreme se, pogotovo ovi vaši ''žuti'', i tamo gde su predsednici opština, i tamo gde su opozicija, zalažu za to da decentralizujemo odnos države prema lokalnoj samoupravi. Kroz tu priču, a to je bila samo prazna priča, vi ste u mnogim gradovima u Srbiji dobili poverenje građana 2004. godine.
Neka građani znaju, kada završimo ovaj posao i izaberemo Tomislava Nikolića, 20. januara, za predsednika Srbije, izaći ćemo na lokalne izbore gde god da budu, verujemo, odmah posle toga, ali po zakonu koji mora da se promeni, možda već sledeće nedelje da uđe u proceduru. Neka tada biraju srpske radikale, jer će se oni boriti za to da svaka opština ima dovoljne prihode, da se ne zadužuju, da, kao danas pomenuti kolega i ostali, posluju uspešno i da to bude za dobrobit zaposlenih u toj opštini i svih građana Srbije.

Gospodine predsedniče, niste u toku, zato što ova priča traje već više od pola sata. Naime, moram da vam kažem da sam izašla po čl. 225. i 226. Poslovnika, ujedno i da zatražim  od vas obaveštenje. Ne vidim više Vesnu Pešić u sali.
Najpre, moram da zahvalim koleginici Vukićević, koja je prvi put u Skupštini Srbije, posle 17 godina, kao umetnik i kao žena koja se svim srcem, kao što se Toma bori za Srbiju, bori za svoju struku, pokrenula pitanje ljudi koji su dali nemerljiv doprinos u oblasti naše kulture i umetnosti.
Ne bih se uopšte javila da ona nije pomenula slučaj uvažene profesorke Dubravke Nešović i njenu više nego tragičnu situaciju. Ona ima penziju od 17, koliko ste rekli, koleginice, 18 hiljada dinara.
Ja sam, kao njen nekadašnji đak i pridruženi član hora kojim je ona rukovodila u vreme kada je organizovala manifestaciju "Veliki školski čas" u Kragujevcu, ponosna na taj period svog života, što smo imali nju, kao članovi hora, kojim je ona dirigovala i učila nas mnogo čemu, ne samo iz te oblasti, nego i o ponašanju i odanosti svojoj državi i svom narodu, jer je žena čitavog života radila za svoju naciju.
Vesna Pešić, u lagodnom, propalom političkom zanosu, takva je od početka i od osnivanja, jer nikada nije samostalno izašla njena stranka na izbore, ona sama uvek je bila na grbači nekoga, može da priča i da selektuje ljude iz oblasti kulture i umetnosti po političkim strankama, jer je ista kao i ovi iz DS-a, Gorica Mojović, koji to rade od 2000. godine. Ali, ovde je koleginica Vukićević pokrenula pitanje koje se tiče ne samo Beograda, jer nema samo Beograd, kao grad i kao naša prestonica, kulturno istorijsko nasleđe, nego i drugi gradovi u Srbiji.
Moram da vas podsetim na to, a to koleginica Lidija zna, da Komisija, takvim svojim radom, koja je bila više nego pristrasna, nikako objektivna, koja nije uzela u obzir ni socijalne aspekte, ni ovaj doprinos, nije dodelila nacionalnu penziju nijednom umetniku iz Kragujevca, a mi imamo prvo srpsko pozorište, koje je obeležilo jubilej prošle godine, Teatar "Joakim Vujić", da ne pričam o kruševačkom, vranjskom ili užičkom pozorištu, itd.
Dakle, koncentracija političke i finansijske moći, u ovom slučaju, direktno ide preko Gorice Mojović, koja je navikla na to od dana koji ste vi pomenuli. Za razliku od nje, vaš otac, koleginice Vukićević, bio je častan čovek i verovao je u te ideale, bio je poslanik nekada, delegat i u ovoj skupštini.
Znate, kad neko navikne, i ona, i Vesna Pešić, i taj ceo klan, tako da rukovodi sudbinama ljudi, onda ne treba uopšte da se pitamo zbog čega smo dovde došli i zbog čega, naročito ljudi u manjim sredinama, moraju da se bore za svoja prava, a i te kako su vrsni umetnici i ljudi koji daju veliki doprinos razvoju naše kulture, pre svega, neguju srpsko kulturno-istorijsko nasleđe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog građana Kragujevca, pre svega, ali i svih drugih koji žive u gradovima gde su bivši, nadam se, i potencijalni kooperanti Fabrike automobila ''Zastava'', moram da postavim pitanje gospodinu Dinkiću, ministru čiji je resor, pre svega, da brine o preostalim sistemima koji su, pod vođstvom Aleksandra Vlahovića, Božidara Đelića i onog nesrećnog tadašnjeg ministra za rad, boračka i socijalna pitanja, a lažnog sindikalca, Dragana Milovanovića, doživeli sudbinu kakvu su doživeli 2001. godine, prilikom otpočinjanja procesa privatizacije i restrukturiranja, odnosno,  kako je ispravnije da se kaže na srpskom jeziku, restrukturisanja preduzeća o kojima država treba da se brine, sistemima koji treba da se privatizuju.
Gospodine Dinkiću, kako je došlo do toga da Fabrika automobila ''Zastava'', kako je bilo dogovoreno, ne uđe u proces privatizacije do kraja ove godine, odnosno da se ne raspiše tender za Fabriku automobila, za koju, verovatno, i vi mislite, kao i ostali ministri u Vladi, ovi iz DS-a, da nema nikakvu budućnost?
Za razliku od vas, ja tako ne mislim. Naime, reći će neke kolege narodni poslanici, koji su iz nekih drugih gradova, a dešavalo mi se to u TV emisijama, kako je iluzorno da razmišljamo o tome da obnavljamo automobilsku industriju u Srbiji u situaciji kada smo pretrpani uvozom stranih automobila, kako to nema nikakve šanse, zašto se mi, uopšte, zanosimo tom idejom. Stvarnost je, ipak, drugačija.
Ovde se ne radi o projektu, i zato je potrebno da Vlada Republike Srbije, što ona neće da uradi, ali zato će Tomislav Nikolić, svim srcem, kada bude izabran za predsednika Republike, da utiče na to da se nađe najpovoljnije rešenje za ''Zastavu''. Ovde je problem u tome, gospodine Dinkiću, što sedam godina niste ''Zastavi'' našli strateškog partnera. Onda ste prošle godine, kao neko ko, navodno, nema dlake na jeziku, pa baš vas briga, nije vam tamo neko biračko telo, niste ni prošli cenzus na lokalnim izborima, rekli – ja sam taj koji ću da saopštim da oni ne mogu više da žive na grbači naroda, radnici ''Zastave – zapošljavanje i obrazovanje'', koje u međuvremenu niste ni obrazovali ni zaposlili. Onda će im dati, u nagodbi s vama, tu otpremninu, a šta dalje sa fabrikom?
Radi se o tome da su stručnjaci, pre svega, moram da istaknem zalaganje ljudi iz Regionalne privredne komore Kragujevca, a i poslovnog rukovodstva, pre svega, dela poslovnog rukovodstva Fabrike automobila, precizno izračunali da srpsko tržište godišnje može da apsorbuje 60.000 novih automobila.
U sadašnjoj situaciji, kada se sve uzme u obzir, dakle, koliko zastupnika stranih proizvođača, kompanija širom sveta, ima, kada se uzme u obzir naše okruženje, pre svega, rumunska proizvodnja ''logana'', što je u ovom delu Evrope i Balkana najveća konkurencija ''Zastavi'', kada se uzme u obzir proizvodnja ''Fiatovog'' modela ''marea'', koji se sada drugačije zove, ovaj koji je doživeo restajling u Turskoj, i kada se uzme u obzir to da ''Zastava'', tako dekomponovana, ali sa linijom za proizvodnju automobila, treba da bude osnov za bilo koju fabriku u svetu, onda je potrebna pomoć Vlade Republike Srbije, koja se uopšte više, ako ste primetili, dame i gospodo poslanici, ne oglašava po tom pitanju. Od onih Bubalovih izjava s početka ove godine i otpuštanja radnika ZZO, niko nije otvoreno govorio o tome kada će i na koji način da se izvrši privatizacija i da li imate u vidu ili lobirate za neko strateško partnerstvo.
Zbog toga ste vi dužni, gospodine Dinkiću, da nam kažete na koji način mislite da to rešite?
Dakle, u igri je više potencijalnih partnera za kupovinu ''Zastave'', ali vi morate da znate da ćemo mi dostići na svetskom tržištu veću cenu samo u slučaju ako stignu obećane pare.
Vi ćete reći – mene baš briga, ali vi ste tada bili ministar finansija. Dakle, 19. maja 2006. godine, u sali Skupštine grada Kragujevca ste održali govor pred poslovodstvom i pred predstavnicima Sindikata i lično ste im obećali, gospodine Dinkiću, da će ''Zastava'' dobiti još 15.000.000 pomoći za obnovu proizvodnih kapaciteta, a u ovom trenutku je za lakirnicu potrebno oko 20.000.000 evra. Izvinjavam se stručnjacima ''Zastave'' ako ne govorim, što kažu, u milion precizno, ali, otprilike, toliko.
Dakle, jedina šansa je, obzirom na ovaj probni ugovor sa ''Opelom'', oko ''astre klasik'', koja se prodaje preko dilerske ''Zastavine'' novoosnovane kuće, da konkurišemo ili kod ''Dženeral motorsa'' ili kod bilo kog drugog velikog proizvođača sa linijom za proizvodnju bilo kog drugog automobila. Ako se osposobi, a ne može to da se uradi bez pomoći Vlade, linija za proizvodnju bilo kog automobila, kod kojih će da se menja, kako dolazi novo vreme, sam izgled itd., kako to proizvođač ili onaj ko osmišljava novi automobil zahteva, ako budemo u tome uspeli, odnosno ako država pomogne na takav način, ne samo da će automobilska industrija imati budućnost, nego i kompletan pojas oko Fabrike automobila, a to je velika površina, pre svega, zbog braunfild investicija za pokretanje onih pogona koji su do sada neiskorišćeni.
Dakle, to su sve stručne analize koje su ljudi radili, pre svega, iz Privredne komore, ali i stručnjaci iz Fabrike automobila.
Vlada mora do kraja godine da izađe s predlogom o tome šta misli. Neophodna je finansijska injekcija da bi se to završilo kako treba, jer u tom slučaju bi ne samo grad Kragujevac bio podignut na noge, nego bi i svi kooperanti koji treba da posluju i da nastave dalje da rade s ovim komponentama vezanim za ''zastavu 10'', samim tim, bili motivisani da nastave saradnju, pre svega, da se nađu rešenja za one koji ne poštuju već potpisani ugovor.
Mi imamo sada problem, govorimo o sklapanju ''zastave 10'' u Kragujevcu, zbog činjenice da su u procesu privatizacije, pojedini, Vladi poznati tajkuni, ali ne toliko široj javnosti, nije to baš neko kao što je Janjušević, Kolesar ili Dragan Đilas...

Vodim računa, gospodine Albijaniću, ali vi treba da vodite računa da me ne prekidate u situaciji kada govorim o ljudima koji su ostali bez posla i kada otvaram jedan problem, za koji sam ministar zna, kao i čitava Srbija, da je veliki i da treba da ga rešava i naredna vlada.
Lako je vama, gospodine Albijaniću. Vi ste iz svog grada došli, školovali se, ostali da živite u Beogradu. Ja sam u svom rođena, odakle počinje kampanju budući predsednik Srbije, u ponedeljak, 24. 12. u 18 časova, gospodin Tomislav Nikolić, koji je, takođe, tamo rođen i u koga, sigurna sam, radnici imaju poverenja i nadu da će on uticati, sa pozicije predsednika Srbije...

Kaže: ''S tim u vezi, obaveštavam vas da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja navedenog predloga zakona, određen dr Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga''.
Gde vam je kolega Bubalo? Doći će? Ne mogu da ponavljam sve ovo. Vi zapamtite dobro, pa mu prenesite.
Dakle, dužni ste da nam kažete da li, u tom smislu, imate i dalje kontakt s rukovodstvom Fabrike automobila, da li su vam poznati svi ovi problemi i šta vi mislite o ovoj i jedinoj racionalnoj ideji, a to je da se linija proizvodnje osposobi za bilo kog kupca koji će bilo koji automobil moći da sklapa tamo. Pre toga je potrebno, i te kako, da Vlada Republike Srbije da dodatna sredstva.
Prodajom zgrada, objekata i svega onoga što ''Zastava'' ima ne mogu da dođu do te magične sume od 20 miliona za Lakirnicu, i još 10 je najmanje potrebno, znači, 30 miliona evra.
Pogledajte kakve su sve uštede moguće u budžetu. Samo je za Agenciju za promociju izvoza odvojeno u budžetu, čista trošadžijska stavka, za pranje para, 2,5 miliona evra. I te kako je trebalo da se založite da, pre nego što se raspiše tender, ''Zastava'' dobije taj novac. Tako bismo bili sigurni da Fabrika, grad Kragujevac i cela Srbija i automobilska industrija imaju i te kakvu budućnost.
Vidite da se ljudi bore. Neko je mislio da je to čist dilerski posao sa prodajom "astra klasika".
Znate, oni su bili prinuđeni da to urade, da nekog potencijalnog partnera na taj način privuku, jer neće nijedan veliki proizvođač iz bilo koje grupe, naročito "Dženeral motorsa", da dođe na naše tržište ako tu nema automobila koje oni proizvode, ako nisu prisutni na tržištu, jer tu idu ostale komponente.
Hoću da vam kažem da je kod ovih kooperanata koji su dužni da proizvode komponente za "zastavu 10" veliki problem.
Što se tiče guma, proizvođača guma za "zastavu 10", mi u Srbiji ih nemamo, jer nijedan proizvođač nije mogao da ispuni standarde koje "Fiat" traži. To je veoma veliki kompleksan problem, s kojim mora da se suoči Vlada. Nije to nešto od čega zavisi sudbina jednog čoveka, nego na stotine hiljada ljudi.
Tražim od vas odgovor i očekujem do kraja ove rasprave, gospodine Dinkiću, da ćete da mi kažete kakve su vaše namere i kako je moguće da, pored svih tih apela i vašeg ličnog obećanja, pre svega, Predraga Bubala, on se isticao u tome, još uvek obećanih 15 miliona evra nije stiglo? Hvala.