Gospodine Mrkonjiću, javljam se po članu 198. Poslovnika - a imam poslaničko pitanje za gospodina ministra. Molim gospođu koja vodi beleške da prati, precizno zapiše, a gospodina Šutanovca – da mi odmah odgovori, ako ne, po Poslovniku ima mogućnost od osam dana.
Moje pitanje je vezano za Vojnomedicinsku akademiju. VMA, zdravstvena ustanova, jedna od najprestižnijih, ne samo kod nas, nego i u Evropi i u svetu, nalazi se u izuzetno teškoj situaciji.
Ne mogu sebi da dam za pravo da govorim u ime nekoliko hiljada zaposlenih na VMA, ali, s obzirom na to da dugi niz godina pratim probleme sa kojima se VMA susreće, za vas je konkretno pitanje gospodine Šutanovac – šta ste vi, dolaskom na čelo Ministarstva, uradili, u dogovoru s ministrom zdravlja Tomicom Milosavljevićem, i da li ste, uopšte, pokretali u Vladi Republike Srbije pitanje u vezi s aktuelnom situacijom i inkorporisanjem VMA, moram tako da kažem, jer je to jedini način i mogućnost da se pomogne VMA, u zdravstveni sistem naše zemlje?
Po Zakonu o zdravstvu koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije kada ste vi bili poslanik, pre tri godine, VMA je izopštena.
Naučnoistraživačka delatnost, poduhvati njihovog tima, naročito onog koji vrši transplantaciju organa, spasavanje života ugroženih ljudi, saradnja s ustanovama, institucijama u oblasti medicinske nauke najvišeg ranga, na tako je zavidnom nivou da s pravom možemo da kažemo da, iako živimo u Srbiji, u kojoj je sve izuzetno teško, u kojoj je sve gore i gore od dolaska DOS-a na vlast, ti ljudi, pre svega svojim znanjem i posvećenošću poslu, čine sve da VMA, za koju Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja ne haju uopšte, zato što to nije zdravstvena ustanova koja dobija bilo kakve donacije iz budžeta, na ovome ostane, kao kvalitetna, i da ljudi tamo imaju najkvalitetniju moguću negu.
Što se tiče smeštajnih kapaciteta, što se tiče kapaciteta, kao što sam malopre rekla, za najteže moguće poduhvate, kao i za one, uslovno rečeno, lakše hirurške zahvate koji su neophodni našim građanima, za zbrinjavanje kako mlađih, tako i starijih ljudi, VMA prednjači nad svim kliničkim centrima u našoj zemlji.
Konkretno pitanje – kada ćete, gospodine Šutanovac, da pokrenete pitanje statusa, pre svega, VMA, ako imate neki autoritet, i da li ćete, uopšte, da uložite napor kao ministar odbrane u Vladi Republike Srbije da Republički zavod za zdravstvo potpiše kvalitetan ugovor sa VMA?
Sada to izgleda ovako. VMA, zbog toga što je izopštena iz našeg zdravstvenog sistema, ima ugovor sa Republičkim zavodom za zdravstvo koji svaka podružnica zdravstvene organizacije, odnosno osiguravajućeg zdravstvenog zavoda, može drugačije da tumači. Recimo, ako se vi obratite u Kragujevcu, u kojem živim, i nadležna zdravstvena ustanova vam da uput da izvršite neku intervenciju na VMA, to automatski ne znači da će Zavod za zdravstveno osiguranje to da vam refundira, zbog toga što niko do sada, i do kraja, nije uspeo da rastumači - šta je to što država, odnosno Vlada Republike Srbije priznaje kao uslugu koju može da pruži VMA, a šta je to za šta građani moraju da se snađu na nekom drugom mestu. Pitanje je izuzetno ozbiljno.
Ti ljudi očekuju da se država, naročito posle raspada državne zajednice, pobrine za njih, za njihov status. Bila bi zaista velika šteta, a, pre svega, bruka i nešto što bi išlo vama na dušu i aktuelnom premijeru i ministru zdravstva – da ovakvo neodrživo stanje i dalje opstane. Jer je to, kao što sam rekla na početku, i time ću završiti, zdravstvena ustanova ne samo najvišeg ranga ovde, nego bi mogli na tome da nam pozavide i Amerikanci i svi oni koji imaju i pružaju takve usluge, za najteže moguće operacije, ali su višestruko skuplji nego VMA. Hvala.

Po Poslovniku, gospodine ministre, imam pravo da komentarišem odgovor na poslaničko pitanje.
Dakle, kolega Korać je u pravu, jer je još samo proširio temu, zato što je član Odbora za zdravlje i zbog činjenice da je poenta u tome - ne da li će nabavkom nove opreme, ne da li će omogućavanjem smeštajnih kapaciteta, svaki civil moći da se leči i da dobije uslugu na VMA, nego da li će Republički zavod za zdravstvo, a to je politička odluka, odluka ministra, da ministar to preporuči, dogovorite se u Vladi Republike Srbije, da prizna ovu mogućnost i ovakav slučaj.
O tome je govorio kolega Korać, da bilo koji građanin Srbije, a to je njegovo ustavno pravo, jer ima pravo na zdravstvenu zaštitu, izabere da li će da se leči na nekom od kliničkih centara, gde mu je to pripadajuće pravo po mestu boravka, ili može da odluči, u tome je poenta, da ode na VMA, bez obzira na to da li je u pitanju operacija katarakte, kateterizacija, ugradnja veštačkog kuka i da ne idem dalje.
Da li taj građanin može da dođe i da kaže, po svom slobodnom izboru, želim da mi se to izvrši na VMA? Cenovnik VMA za mnogobrojne intervencije je, čak, daleko niži nego u mnogim privatnim klinikama, a vi, upravo, pozivate građane i kažete, dođite na VMA. To je sve stvar tržišta.
Želim da posluju i privatne medicinske klinike i poliklinike u našoj zemlji, kao i vi, jel tako, da imamo takvo otvoreno društvo gde će ljudi da se nadmeću i gde će da postoji konkurencija.
Mora država da stane u zaštitu onoga što smo decenijama stvarali, i mi, kao pravni naslednici one bivše države gde je stvarana VMA, treba da damo takvu mogućnost i takvo pravo.
U ovom trenutku, vi ste sami rekli, ima 35%, a možda čak i više, možda je to podatak koji su vam dali ljudi sa VMA, smeštajnih kapaciteta za civile. Kako civil tamo da dođe? Ima mnogobrojnih slučajeva u sredini u kojoj živim da ljudi to traže, a ne mogu da odu, jer im Republički zavod za zdravstvo neće da refundira te troškove.
Kažem vam, gospodine ministre, u onim situacijama gde je navedeno šta je to što je podložno refundaciji, svaki zavod to tumači na svoj način i tako se ljudi dezavuišu u pravom smislu reči i nemaju mogućnost da ostvare svoje pravo. To je, dakle, poenta svega.
Treba da Svetlana Vukajlović, ona uvek ide uz ovog Tomicu Milosavljevića, lepo, dođe i pozove načelnika VMA i ljude koji rade taj posao na VMA i da kaže – mi smo otvoreni, kompletno, za saradnju sa vama, vi imate apsolutno isti tretman u državi kao Klinički centar Beograd, Kragujevac, Novi Sad itd. Tako ćemo taj problem da rešimo, a ono što su vojni obveznici, odnosno oni koji imaju pravo da se leče i koje, inače, njihov status u društvu upućuje na VMA, to je nešto drugo. Ovde sam govorila konkretno o saradnji sa civilnim sektorom, odnosno sa civilnim organima zdravstva.

Gospodine Mrkonjiću, gospodin Sreto Perić je znao da ćete vi da predsedavate i rekao mi je da vam prenesem da ima to zadovoljstvo da večeras boravi u Loznici, u centru Lozničkog okruga, čiji je predsednik, i da u ime SRS-a, zajedno s ostalim učesnicima, govori u prepunoj dvorani u Loznici, na promociji knjige prof. dr Vojislava Šešelja "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić".
Ja im želim puno uspeha na promociji. Znam da će biti uspešna, kao i ona u Kragujevcu, koja je bila u subotu, u prepunoj dvorani Doma sindikata.
Svakoga dana u Srbiji održavamo promociju ove knjige, kapitalnog dela dr Šešelja, koja na pravi način odslikava pravu prirodu Haškog kazamata, lažne svedoke, lažnu optužnicu. Pozivam sve građane da sutra dođu u salu SO u Čačku, u 18 časova, na promociju knjige, gde ću i sama, zajedno s kolegama, učestvovati.
Što se tiče ovog amandmana, dobro je da ste se vratili, gospodine Šutanovac, ovo je veoma ozbiljno pitanje. Ja bih i odustala od rasprave u nekom delu da se niste vratili, zato što za vas imam konkretna pitanja, kao i čitavog dana danas, odnosno jedan konkretan predlog na koji tražim da mi odmah odgovorite.
Ovaj član, na koji je amandman podneo kolega Sreto Perić, reguliše proglašenje ratnog ili vanrednog stanja u zemlji.
Vanredno stanje u Srbiji, na celoj njenoj teritoriji, protivustavno je uvedeno 12. marta 2003. godine. To je bila situacija neverovatnog bezvlašća, diktature, u državi u kojoj je svaki građanin Srbije strepeo za svoje pravo, svaki narodni poslanik, svaki čovek, kao i preko 11 hiljada ljudi koji su privedeni bez ikakve odluke suda, bez mogućnosti da imaju svog advokata, u čuvenoj akciji „Sablja“.
Kasnije je usledio onaj drugi deo, „Perorez“, ili već kako se zvao, i ispostavilo se, na osnovu rada, post festum, našeg odbora za odbranu i bezbednost i na osnovu izveštaja pododbora, u kome je učestvovao, kao predstavnik SRS-a, kolega Petar Jojić, da je skoro svako hapšenje bilo nezakonito, o čemu govori i sama činjenica da je skoro 12 hiljada ljudi privedeno, a da je samo nekolicina njih osuđena na neke simbolične kazne, osim pripadnika ovog vašeg zemunskog i surčinskog klana, vaših pajtaša iz 5. oktobarskog puča.
Tada je država Srbija, a taj slučaj je došao do Međunarodnog suda u Strazburu, ušla u jedan neverovatan eksperiment, koji nikada više ne sme da se desi u Srbiji. Zbog toga je pažnja koju je Ustav Republike Srbije posvetio Narodnoj skupštini Republike Srbije i te kako važna i upravo je u tome suština proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.
Dakle, po Ustavu Republike Srbije, to je isključivo nadležnost Narodne skupštine. Ona odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje.
Pošto ste vi odredbe Ustava, redom, prepisivali, tako i kod ovog člana 88. u zakonu o odbrani, mi smo rekli da je on pravno nelogičan, neprecizan, da su neki članovi apsolutno suvišni, neki su u ovom zakonu, a treba da budu u onom o kojem ćemo raspravljati kasnije, u zakonu o Vojsci, želela bih da se pozabavim ovim drugim delom pitanja, da pokušamo da zaboravimo, mada ne možemo, jer je epilog svega da su ljudi podneli tužbu protiv države zbog nezakonitog hapšenja, zbog svega onoga što su pretrpeli, zbog neverovatnog terora koji je sprovela DOS-ovska vlast, na čelu s Demokratskom strankom.
Na području naše južne pokrajine, gospodine Šutanovac, nije mir, nije bezbedno. Tamo nije rat. On je, navodno, okončan Rezolucijom 1244 i Kumanovskim sporazumom, posle 78 dana besomučne agresije NATO pakta nad našom državom i našim narodom.
Kada je Vojno-tehnički sporazum potpisan, tog 9. juna 1999. godine, moram opet da vas podsetim da je u ovoj sali jedino SRS bila protiv Kumanovskog sporazuma, vojno-tehničkog, i protiv Rezolucije. Međutim, Rezolucija je sada jedini način, jedina slamka spasa da branimo naše pravo nad našom vekovnom zemljom.
Kada je potpisan taj sporazum, gospodine Šutanovac, vi još niste bili ni narodni poslanik, kasnije je usledio taj 5. oktobarski puč, pa ste bili jedan od zanesenjaka revolucije među 176 poslanika, trebalo je da počnu da se dešavaju neke stvari. Vreme je prošlo, vi niste ni sanjali, ali, eto, zadesilo vas je tako nešto, doduše na kratak rok, da postanete ministar odbrane, ali te 2001. godine je trebalo da se obrazuje komisija za saradnju Vojske Srbije i organa MUP-a i snaga KFOR-a i da se prati rad te komisije.
Pošto je kasnije definisana Kopnena zona bezbednosti, opet na štetu Srbije, pošto su definisana prava i obaveze duž tzv. administrativne linije, vi nam sada dugujete odgovor na pitanje šta se dešavalo za sve to vreme, jer vi ste naslednik i Borisa Tadića, i onog Radojevića, i Krapovića, i Davinića, u roku od ovih 7 godina?
Kakvo ste vi stanje zatekli kao ministar odbrane i šta je vas gospodin Popović, pukovnik, načelnik Komisije za sprovođenje Sporazuma, obavestio poslednjih dana?
Ako imate ta saznanja, vi morate hitno, gospodine Šutanovac, da dođete. Nemoguće je da to tražim za sutra, ali, evo, u ponedeljak, pošto je u ponedeljak taj dan „D“, ili bi mogao da bude, kada će neki da se usude ili ne usude da urade nešto protiv države Srbije i našeg teritorijalnog integriteta. Ja vam sada predlažem, ministre, da krenete odmah sutra da pravite taj izveštaj i da se dogovorite s gospodinom Ivicom Dačićem, koji je predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, i u ponedeljak dođete pred Narodnu skupštinu s tim izveštajem. Jedino tako možemo da znamo kakva prava ima sada Vojska Srbije.
Taj vojno-tehnički sporazum je za mene, kao narodnog poslanika, za svakog srpskog radikala ovde, za svakog građanina, mrtvo slovo na papiru. Jer, gospodin Dragan Todorović je bio 5 godina, ili 6, ispravite me ako grešim, gospodine Todoroviću, član Odbora za odbranu i bezbednost Savezne skupštine, pa onda Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora, a oni nikada pred sobom nisu imali sveobuhvatan izveštaj o tome šta naša vojska sme da radi.
Vi vrlo dobro znate, gospodine ministre, da u ovom trenutku duž administrativne linije mogu da lete samo helikopteri KFOR-a. Naša vojska ne sme ništa. Mi smo tu do linije tog tzv. razgraničenja. Šta ćemo dalje?
Da li ste vi, s obzirom na to da ste preuzeli ministarsku funkciju u trenutku kada je došao onaj katastrofalni plan Martija Ahtisarija da nam se otme Kosovo i Metohija, krenuli na posao, jer imate pravo da inicirate aneks tog vojno-tehničkog sporazuma o prisustvu do hiljadu vojnika i policajaca naše vojske, odnosno Ministarstva unutrašnjih poslova?
Sećate se, vi ste bili zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, 17. marta, kada je u tzv. plavi salon došao Boris Tadić, kao tadašnji ministar odbrane. Pojavio se i rekao da nema te ingerencije i da ne može sam da zahteva od KFOR-a, a vidite da je došao ovaj novi zlikovac koji kaže da mi biološki, svi Srbi, treba da pomremo, da nestanemo, da nas nema, rekao je – ja u ovom trenutku, a došao je iz Slovačke gde je bio sa svojim kolegom, tadašnjim ministrom odbrane, ne mogu to od njih da tražim, jer nigde ne stoji u Vojno-tehničkom sporazumu da mi to možemo da tražimo, osim u određenim slučajevima.
DOS-ovska vlast za proteklih sedam godina, a vi ste, evo, ministar koliko meseci, nikada nije insistirala na sprovođenju do kraja tog sporazuma ili, ako ste to tražili, kakav je odgovor bio?
Mi smo i prošle nedelje postavili to pitanje. Da li je sve u redu – jeste. Vidim da me koleginica pažljivo sluša. Jel tako, koleginice Kolundžija? Da.
Mi smo prošle nedelje postavili to pitanje, ali dobili smo odgovor da nikada s naše strane nije usledio takav zahtev.
Morate nas da razumete. Vi ste civil na mestu ministra odbrane. Šta vam kažu operativci, gospodin pukovnik Popović, ljudi iz Generalštaba, i kada ćemo da dobijemo taj izveštaj? U slučaju da se, ne daj bože, desi ono što Amerika i pojedine zapadne sile planiraju, ne piše nam se dobro.
Neodgovorna vam je izjava, gospodine Šutanovac, kada ste bili, 20. novembra, sa svojim separatistima u Podgorici, sa Roćenom i ostalim društvom i sa Filipom Vujanovićem, – da ne verujete da će u slučaju pojedinačnog priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije od strane neke zemlje Beograd preduzeti takve mere da prekine diplomatske odnose.
Ko vam je dao pravo? Rekli ste da to nije dobro ni za Srbe ni za Albance. Ko je vama dao pravo, gospodine Šutanovac, da to govorite? Da li je to stav Vlade Srbije, da li je to stav Pregovaračkog tima?
Juče je bio ministar Vuk Jeremić i rekao je da je to jedan od odgovora Vlade Republike Srbije i zvaničnika iz Beograda, a vi ste rekli nešto sasvim drugo.
Recite nam, da li ste spremni da u ponedeljak dođete? Vi ćete do ko zna kog doba biti na koncertu vašeg tasta, 10. uveče, gde se to već organizuje, da pevate i da se veselite na dan kada se odlučuje o sudbini Kosova i Metohije, pa pošto se rasanite i probudite iz tog mamurluka, dođite u Skupštinu i donesite nam izveštaj o saradnji Vojske i MUP-a sa snagama okupacionih KFOR-ovskih vlasti na Kosovu i Metohiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se vratim na amandman kolege Cvetanovića, jer je on reagovao na jednu sasvim posebnu situaciju, u kojoj predsednik Republike ima izričita ovlašćenja po članu 112. Ustava da izda nalog Vojsci, odnosno da ovlasti Vojsku da reaguje u tim specifičnim uslovima.
Ovaj drugi stav se odnosi na pomoć civilima, građanima Srbije u specifičnim situacijama.
Jedna od takvih specifičnih situacija se u više navrata, nažalost, dešava na području gde živi dr Goran Cvetanović, predsednik Okružnog odbora naše stranke u Jablaničkom okrugu, a naročito su takve situacije, u periodu od 15. marta pa do kraja aprila ove i ranijih godina, bile izražene na području AP Vojvodina, zbog velike količine leda posle zime i nabujalosti reka Dunav i Tisa.
Gospodin Šutanovac je pokušao da opravda zašto ne treba da se prihvati ovaj amandman dr Gorana Cvetanovića, pa je naveo primer da je Tomislav Nikolić, budući predsednik Srbije, u avionu za Tokio, recimo, u avionu za Peking, gospodine Šutanovac, ili za Moskvu, i vi ne možete s njim da stupite u kontakt, a ljudi iz Uprave za borbu protiv ovakvih vrsta elementarnih i drugih, ne daj bože, nepogoda, ne mogu njega da čekaju.
Prvo, niste u pravu i nemojte da obmanjujete javnost i narodne poslanike.
Dakle, ne ide to baš tako. Mogli ste u prethodnom zakonu, gde ta materija nije trebalo da bude regulisana, ali ste to stavili u zakon, da prihvatite amandman kolege Miletića Mihajlovića iz SPS-a, kojim je on želeo da se striktno reguliše, na obostranu korist, odnos jedinica lokalne samouprave, autonomnih pokrajina, javnih preduzeća sa Vojskom, najpre zbog toga da bi Vojska imala od toga koristi, jer prava i obaveze bi bili regulisani posebnim ugovorima.
Vi, gospodine ministre, vrlo dobro znate da ste u okviru Ministarstva odbrane dali poseban zadatak vašim saradnicima, ne znam, konkretno, njihova imena i prezimena, da se angažuju na izradi zakonskih akata koja će da definišu ovu materiju, tako da, u pravom smislu reči, ovde nije trebalo da stoji da predsednik prenosi na vas ta ovlašćenja, zato što je striktno regulisano kako predsednik komanduje Vojskom, po Zakonu o predsedniku i po članu 112. Ustava, a ovde se polazi od druge situacije.
Najpre, to ne bi bilo dobro za Srbiju, ni za Vojsku, pored toliko ljudstva koje postoji, od vodoprivrede, komunalnih preduzeća itd. Mi ovde imamo poslanike koji su na čelu uspešnih preduzeća, kao naš mladi kolega Saša Valjarević, pa je jedno od najuspešnijih komunalnih preduzeća u Srbiji, Komunalno preduzeće u Požarevcu, dobilo nagradu, i kada se desi nešto u Požarevcu, ili u obližnjem Gradištu, neće on da sedi skrštenih ruku, nego će da angažuje taj svoj sektor.
Drugo, šta je sa civilnom zaštitom?
Dakle, i sama intencija, vi to vrlo dobro znate, gospodine Šutanovac, na izradi ovog zakonskog predloga je da sve učine organi jedinica lokalne samouprave, civilna zaštita, pa tek onda Vojska, koja treba da se uključi na kraju.
Zaista želim da odam puno priznanje, a bilo je 9.645 pripadnika Vojske Srbije koji su dali nesebičan doprinos u odbrani građana i države od poplava u periodu koji sam pominjala, s opremom kojom su raspolagali, a to je 290 terenskih i 149 lovnih vozila.
Za svaku zemlju, i za Ministarstvo odbrane i za Vojsku, ovo je veoma važan segment.
Sada za vas imam neko pitanje. Ceo dan postavljam pitanja, na neka mi odgovorite, a na neka ne, možda ćete na kraju rasprave, videćemo, ali zaista sam se trudila da se, u saradnji s pripadnicima Vojske, svojim poznanicima, prijateljima, koje boli neregulisanje na celovit način ove materije, pripremim za ovu raspravu, a i zbog činjenice da dugo godina radim u sektoru odbrane i bezbednosti, kao član Odbora, da bismo razjasnili sve što možemo i da nam kažete dokle ste stigli u tom poslu.
Dakle, što se tiče ove rečne flote Vojske Jugoslavije, mi moramo da se suočimo sa činjenicom, evo, danas, 6. decembra, da je ona u katastrofalnom stanju.
Sada ćete vi lepo da mi kažete, gospodine Šutanovac, kada je izvršena prodaja tri broda Republici Srpskoj, za vreme ministrovanja da li Borisa Tadića, ili Davinića, ili onih prethodnika, i kako je to otišlo u Distrikt Brčko?
Čak je naš vojni analitičar, gospodin Miroslav Lazanski, celu jednu mini studiju o tome napravio, da Vojska Srbije u tom smislu ne tretira Dunav kao glavni plovni put. Jer, ako nemamo te brodove, ako smo iz otuđili, odnosno prodali u Republiku Srpsku, i ostali s nečim čime, u pravom smislu reči, ne možemo da se ponosimo, da kažemo da je za ponos Vojske Srbije, kako će onda, ako se, ne daj bože, desi da se neki eksploziv nađe u rečnom koritu Dunava, bilo ko da reaguje iz Vojske? To je pitanje ugroženosti i bezbednosti civila i ljudi koji okolo žive.
Dakle, mnogo je pitanja o kojima ozbiljno treba da počnete da razmišljate.
U ovom zakonu, ova odredba nije trebalo ni da stoji, kada je već napisan ovaj drugi stav u članu 2. Dr Cvetanović je reagovao i rekao da to može da uradi samo predsednik Republike, a vaša ovlašćenja su već regulisana onim prethodnim zakonom, Ministarstva obrane, i ovim zakonom za koji očekujem da ćete s njim uskoro da se pojavite.
Jer, ako je očigledno, a jeste, da je i globalna klimatska atmosfera takva i da ćemo, po proceni stručnjaka, morati, kao i stanovnici cele planete, da se borimo protiv ovakvih nepogoda, hajde da krenemo ozbiljno da radimo, ako ste to u stanju, a ja mislim da niste, da brzo delujemo i usvajamo te zakone, koji će svakog u državi da obavežu, a ne da razmišljamo da li ćete da nađete Tomislava Nikolića u avionu tu i tu, ako se desi poplava u Jablaničkom okrugu.
Uverena sam da će gospodin Nikolić svoja ovlašćenja iz Ustava da koristi na najbolji mogući način, da će u svakom trenutku da pruži građanima Srbije neophodnu pomoć, u saradnji sa Vojskom, ako to bude bilo potrebno, ali, ne daj bože da imamo situacije kakve smo imali. Međutim, s obzirom na to u kakvom svetu živimo i šta se dešava, kakve su sve nedaće zadesile čitavo čovečanstvo, pa i nas ovde, zbog tih atmosferskih promena i globalnog zagrevanja, očigledno je da ćemo imati tu vrstu problema.

Nije sada prajm-tajm, gospodine ministre. Uvek je, i u deset, kada vi ne gledate Skupštinu, nego švrćkate negde, i u dva sata, kada je uoči pauze, i u pet, i u dvanaest, i do pet ujutru, kada hoćete da radimo. Ovde se radi o činjenici da ste vi pogrešno protumačili Ustav, da kolegu Šormaza Koštunica to nije naučio. Sigurna sam da je Koštunica bar savladao, ako ga ne poštuje, ovaj tekst Ustava. Jel on beše ekspert za ustavno pravo?
Vi ste jasno rekli u ovom stavu 3. i nemojte opet da nas zamajavate. Dođite sledeći put spremni, gospodine ministre, na sednicu. Lepo ste napisali i tu se radi o opštem zakonu – upotreba Vojske Srbije van granica Republike Srbije uređuje se zakonom.
Ovde su vas ubeđivali poslanici SRS-a i kolega Petronijević da to nije baš tako i da će Narodna skupština Republike Srbije imati zadatak da niz takvih sporazuma ratifikuje, to je njena uloga. Dakle, ne radi se o jednom opštem zakonu, kako stoji ovde. Ja ne znam šta ste vi mislili? Vi ste napisali – uređuje se zakonom i to je tako.
Gospodine Šutanovac, jutros sam vas već pitala, i ne znam već kada, da ćete vi morati pred Narodnu skupštinu. Ako ne dođete s tim, kršićete Ustav, imaćete novog predsednika Republike, a dotle i ne možete da uradite sve to. Vi morate da dođete sa sledećim zakonima, ili sporazumima, kako će već da se zovu, koji proističu iz onog prezentacionog dokumenta, ali mi moramo da ih razmatramo kao Narodna skupština.
Dakle, to su sporazumi o procesu planiranja i revizije. Šta predstavlja taj proces planiranja i revizije? Neću da vam čitam ovde, jer izbegavam tu englesku verziju, kako to izgleda. Podrazumeva upotrebu Vojske. Ne govori se o upotrebi Vojske, gospodine Šutanovac, samo da mi idemo i nećemo da ratujemo ni za koga, niti da idemo u te i takve mirovne misije, dok nama otimaju Kosovo i Metohiju, ali je očigledno da ste vi na sebe preuzeli obavezu, vi i Boris Tadić i Vlada Republike Srbije, da donesete ova dokumenta. Kako će da se zove taj dokument nego zakon ili sporazum o procesu planiranja i revizije, je li tako?
Vi znate kako izgleda taj dokument, zato što su vam ga dostavili iz NATO pakta, vi ga sada razrađujete, a on kaže da utvrđuje osnovu za normativno uređenje. Dakle, to je jedan zakon, a ko zna koliko će ih takvih da bude u nizu? Znači, nije u pitanju samo jedan, ovaj, kako ste vi napisali.
''Formiranje i procena snaga i osposobljenost za multinacionalnu obuku''. Prvo to da vidimo, da dođe pred Skupštinu, da li mi to kao država hoćemo, iako smo pristali, odnosno vi ste pristali na priključenje ''Partnerstvu za mir''. Ali, kada se otvore sve karte, da vidimo o čemu se tu radi. Onda, obaveze i zadatke koji proizlaze iz ovog mehanizma ''Partnerstva za mir'' Republika Srbija će dosledno ispunjavati i u tome sagledava doprinos reformi sopstvenog sistema odbrane.
Ako je to reforma sistema odbrane i ako je to poseban sporazum, on mora ovde da bude u vidu zakona. Oni su nama to jasno rekli. Njih uopšte ne zanima da li to ide na ratifikaciju u Narodnu skupštinu. Oni očekuju da Skupština Srbije, da Vlada Republike Srbije, odnosno nadležna ministarstva, sve to urade u saradnji s njima.
Tačno je da zbog toga i borave ovi predstavnici NATO-a u našoj zemlji, ali to mora da dođe pred Narodnu skupštinu, kao što je došao onaj sporazum, potpisao ga je Vuk Drašković, beše u julu 2005. godine. Onda je to bilo nekako zabašureno, a tek se kasnije podigla prašina. Ali, posle dva ili tri meseca, taj jedan, pojedinačni zakon o prolasku NATO trupa, tako se zove, došao je pred Veće građana Savezne skupštine, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, i on je ratifikovan. Dakle, to je samo jedan.
Šta ćemo sa Akcionim planom partnerstva za izgradnju institucija odbrane? To je, takođe, upotreba Vojske. Da li je to tim ljudi koji će da rade? Jeste li me čuli, gospodine Šutanovac? Ili vi objasnite, ako ja nisam u pravu. Onda ćete vi da kršite Ustav, ako sve ovo moramo da donesemo, sve ove sporazume, ovaj prethodni akcioni plan partnerstva za izgradnju institucija odbrane i ovaj koji se tiče Poverilačkog fonda ''Partnerstva za mir''.
Izvinite, da li vi hoćete da krijete koliko para dobijamo iz NATO pakta?
Nama nisu dali tu informaciju. Rekli su – da ste ovde još jedan dan više, mi bismo vam rekli koliko je NATO opredelio ove godine za Srbiju. Došao je tamo neki Slovenac, neki Janšin propali teritorijalac, hvali se kolika je slovenačka vojska i taksativno nam je nabrojao za mnoge zemlje ''Partnerstva za mir''. Ali, kaže – pošto ste vi uključeni u Poverilački fond NATO-a tek ove godine, ne mogu sada da vam dam informacije.
Pokušaću do kraja radnog vremena, je li tako, kolega Cvetanoviću, i nije ni došao s tom informacijom.
Dakle, svi ovi sporazumi koji proističu iz ovog dokumenta moraju da dođu na ratifikaciju u Narodnu skupštinu. Samo jedan, da je potreban oficir za vezu, trojica ljudi koji rade, to je upotreba Vojske, to nije civil, da li se slažete s tim, kao i sve kolege narodni poslanici?
Mi ćemo morati, dakle, niz takvih zakona da ratifikujemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tadić je potpisao SOFA sporazum samo s Amerikancima, ali mora da se potpiše onaj generalni SOFA sporazum koji od nas očekuju, pa bezbednosni – u sve to je uključena Vojska, ne upotreba Vojske van granice, u smislu da idu naoružani vojnici i da se priključuju tamo snagama koje vode, odnosno šaljemo vojnike u Darfur.
Kažemo, sada smo ih poslali da se reši situacija, a pitanje je da li će da se reši. Čuli smo da i NATO-ovci beže otuda krajem marta sledeće godine. NATO ide i ostaće ovi tzv. plavi šlemovi, a znate, gde oni čuvaju bezbednost, kako tamo ljudi prolaze. Dolazi do građanskih ratova, do pokolja i do genocida, kao što se tamo to već i dešava.
Kada su bili u Republici Srpskoj Krajini, onog trenutka kada su se povukli, ustaše se krenule akcijom "Bljesak" i "Oluja" na nezaštićeni srpski narod.
Dakle, radi se o više zakona o upotrebi Vojske, a samo sam neke od njih navela. Budite sigurni da ću da insistiram na tome.
Ućutite, gospodine Šormaz, dok pričam, nemojte da me zbunjujete. Vas sam pažljivo slušala, pa posle izađite i komentarišite.
Dakle, svaki taj sporazum, odnosno zakon mora da se ratifikuje. Onda nam recite, hoćete li to da radite ili nećete, ili ćete jednim opštim zakonom, koji će, možda, da dođe pred Skupštinu, da regulišete upotrebu Vojske? Kakva, onda, ovlašćenja ima predsednik? Nikakva. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, žalosno je što je ministar Šutanovac došao s ovim zakonima pred Narodnu skupštinu a da Srbija nema nacionalnu strategiju bezbednosti, nacionalnu strategiju odbrane i Vojske. To je bio osnov, pa i za svakog polaznika Vojne akademije je to pitanje na koje lako može da da odgovor, da zakon proistekne iz takvih doktrinaranih dokumenata. Ali, njih nema, a nema ih zbog toga što se sistematski urušava naša vojska. To kažu ljudi koji se bave problematikom Vojske, evo, da kažem, posmatrači su sa strane, to nismo mi političari.
Mi, srpski radikali, smatramo da smo izuzetno odgovorni ljudi kada je Vojska Srbije u pitanju i to smo nebrojeno puta pokazali. Uostalom, jedan od najslavnijih srpskih generala je potpredsednik Narodne skupštine, član najužeg rukovodstva naše stranke, general Božidar Delić. Očekujem da se vrati već sutra, posle briljantnog svedočenja u korist odbrane generala Lazarevića u Haškom kazamatu, pa će sutra sam moći da se uključi, pred kraj ove rasprave.
Dakle, takvi ljudi, koji su čitav svoj život posvetili profesiji, zgranuti su nad činjenicom da nemamo vojnu doktrinu, da nemamo strategiju nacionalne bezbednosti, kada smo već dobili jedan zakon koji je, u terminološkom smislu, loše uređen. Može da priča kolega Vlatko Ratković šta god hoće, ali on može sam, kao pravnik, da vidi, kao predsednik Odbora, da je tu dosta stvari koje su nelogične, pravno neutemeljene, a takav je i ovaj član.
Koleginica Vjerica Radeta, kao jedan od veoma dobrih pravnika, žena koja godinama radi na zakonodavnoj aktivnosti Narodne skupštine, čime je dala svoj pečat i u jednom i u drugom odboru, i kroz amandmane i kao poslanik, želela je da pomogne ministru i njegovim savetnicima za pravna pitanja da se ovo bolje uredi. Mi ovako dobijamo jedan potpuno konfuzan član.
Ovo pre toga, pravo da vam kažem, čitao je dr Cvetanović, ne znači ništa. To je odredba iz vojnih udžbenika, nešto što je poznato svakom od vas koji ste služili vojni rok. Postoji kopnena vojska, PVO, vazduhoplovstvo, jaka filozofija. Da pitamo to i devojčice u osnovnoj školi, i one to znaju, a ne dečaci.
Pošto je to izum ministra Šutanovca i pošto je to fantastičan član, s ovom konfuzijom na kraju koju je koleginica Radeta pokušala da ispravi, onda je ovo dobra prilika, opet nema ministra u sali, da vidimo od čega se sastoji danas Vojska Srbije.
Dakle, tačno je da imamo tu kopnenu formaciju Vojske, pa da vidimo šta je od toga ostalo. Dana 5. juna 2006. godine, Vojska je imala 45.180 pripadnika, 11.041 regruta, 11.994 civila, ostali su bili podoficiri, vojnici po ugovoru.
Neko je od uvaženih kolega pitao zašto nema ovih iz G17. Od kada Davinić, njihov lopov, nije na čelu Ministarstva odbrane, oni nemaju više nikakav interes za Vojsku. Pokušali su Dinkić i kompanija da zgrabe 300, 400 miliona evra, ili dolara, i pošto su, što bi naš narod rekao, provaljeni, tj. taj po državu i Vojsku štetan ugovor, oni ga se odrekli na brzinu, navrat-nanos, ovog kriminalca Davinića i sada ih ne zanima više Vojska.
A, tu ste, kolega Albijaniću, vi ste vrsni vojni strateg. Očekujem da ćete sada da se uključite u raspravu o ovom amandmanu koleginice Radete i da mi kažete svoja saznanja o kopnenoj vojsci, o vazduhoplovnom delu i protivvazdušnoj odbrani.
Dakle, gde sam stala? Donet je plan u Ministarstvu odbrane, sa kojim se nikako ne slaže SRS. Sećate se da je general Delić odmah alarmirao, u ovom novom sazivu Skupštine, čitavu javnost, da je to katastrofa, urušavanje Vojske, naše odbrambene moći, onoga što kao država kroz vekove negujemo kao tradiciju, da je Vojska pala na najniže moguće grane s takvim formacijskim snagama. Pre svega, dovedena je u pitanje naša nacionalna bezbednost, jer mi nikada nismo nikoga napadali, a ovde se stalno čuju kojekakve gluposti – mi smo ratovali, pa gubili ratove.
Gde smo mi to ratovali? Mi smo se branili i kroz čitavu istoriju je Srbija vodila samo odbrambene ratove, nikada osvajačke. Morali smo da branimo našu rodnu grudu. Zato i vidim da vam ovde savest i moral nalažu kakva će da bude strategija odbrane u onom prethodnom zakonu.
Zašto se ne držite slova Ustava? Zašto ste bežali od te formulacije? Što ih vi ne upozoriste, gospodine Ratkoviću, nego savest i moral? Da se sada pozivam na savest i moral Šutanovca, Tadića i Ponoša?! Oni, kada pođu od kuće, ne znaju neki put gde im je glava, da li su poneli to što se zove savest i moral, a da li ih imaju uopšte, to je veliko pitanje.
Što se tiče brojnog stanja danas, za godinu dana, pogledajte, ovo su egzaktni podaci, od 45.180 pripadnika, pa sam rekla koliko ih je bilo u civilu, koliko regruta, danas je ostalo 27.000 ljudi. Tu su ljudi iz Ministarstva odbrane.
I vi, gospodine, koji ste, uzgred budi rečeno, gradski odbornik. Da li ste gradski odbornik? Jeste. Da li poznajete Ustav Republike Srbije? Ne možete da budete u izvršnom organu vlasti, a da budete gradski odbornik. To je neverovatno, kako vas ne naučiše prvo to da je tamo trebalo da podnesete ostavku.
Osam hiljada vojnika, četiri hiljade u jedinicama, četiri hiljade u centrima za obuku, a ostali su profesionalni pripadnici Vojske.
Sa čime se mi suočavamo danas? Ne dobih odgovor od ministra Šutanovca. Ako je takva situacija uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom, odnosno u Kopnenoj zoni bezbednosti, ako je očigledno da nam fali vojske, onda se postavlja pitanje, iako se u prošlom ili pretprošlom mesecu, hvala Bogu, pokazao pozitivan trend rasta onih koji hoće da idu na služenje vojnog roka, šta je to što danas treba da motiviše mladog regruta? Kako će to da ga pozove ministar odbrane, ili predsednik Republike, ili takav načelnik Generalštaba?
To treba da bude, valjda, čast i ponos za svakog Srbina i svakog drugog građanina, bez obzira na nacionalnu pripadnost, koji priznaje državu Srbiju i koji zna da bez toga nema šta da razmišlja normalno o životu i o budućnosti svoje i tuđe dece.
Što se tiče tog današnjeg brojnog stanja, nažalost, ide se sa mnogo restriktivnijim merama u Vojsci. Plan je da se 2010. godine Vojska svede na ispod 20.000 vojnika, što regruta, što onih koji su aktivno zaposleni, to je uslov ovih NATO zlikovaca i to su nam otvoreno, čak, rekli prošle nedelje.
Postavlja se pitanje, koji je naš cilj, kao države, da se okrećemo njima, odnosno vi to radite, pa i da prihvatamo ''Partnerstvo za mir'' kada su takvi striktni i rigorozni uslovi? Gde nam je savezništvo s onima koji mogu drugačije uslove da postavljaju NATO-u, kao što je bratska i prijateljska Rusija?
Malopre je neko pitao, čini mi se, kolega Zlatan Jovanović, gde je kancelarija ruskog ministarstva odbrane ili kakva je saradnja s njihovim atašeom za odbranu kada su u pitanju ovako rizične situacije za našu državu?
Dakle, mi se ne slažemo, a to hoće da projektuju ovi iz NATO pakta, da 2015. godine imamo od 0,2 do 0,4% pripadnika Vojske, u skladu s brojem stanovnika. Prvo, šta oni uzimaju kao ukupan broj stanovnika kada su nam već oteli Kosovo i Metohiju? U stvari, oni tako razmišljaju. Oni računaju, u NATO paktu, Srbija bez Kosova i Metohije.
Drugo, da li će s ovako urušenom privredom toliki broj vojnika da bude, mi se ne slažemo, mislimo da je to malo i da Srbiji treba više, da li je dovoljno da vojni budžet bude 2,4% od neto društvenog proizvoda Srbije, koliko bude u tom trenutku, 2015. godine?
To su sve neki snovi, neke fantazije, neke izmišljotine i o svemu ovome bismo mogli drugačije da razgovaramo, a sada moramo samo na osnovu sporadičnih izjava ljudi koji operativno rade na tim planskim dokumentima.
Ministar ćuti, ovi njegovi saradnici nemaju pravo reči, a nemamo ova dokumenta na koje se poziva koleginica Radeta.
Sada da vidimo sa čime smo mi to ostali 2007. godine. Brojno stanje ljudi – 27.000. Šta imamo od kopnene vojske?
Od tih formacijskih snaga, imamo četiri mehanizovane pešadijske brigade, jednu mešovitu artiljerijsku brigadu, specijalnu brigadu i gardijsku brigadu. To je ovaj kopneni deo. Od vazduhoplovstva i PVO-a, sastavljeni su od dve vazduhoplovne baze, 204. i 98. raketne brigade i PVO i Centra za vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje.
Gde su avioni, gde su ovi MIG-ovi? Neko ih je pominjao danas, mislim, u dva navrata. Ima ih Srbija ukupno pet, pet MIG-ova 29. Dva su na remontu u Rusiji.
Opet vidite, decenijski, sve što imamo u Vojsci je rusko ili je vezano za Rusiju. Fabrika namenskih proizvoda u Kragujevcu, koju je počeo Tadić da uništava, bila je opredeljena, pre svega, na stratešku saradnju s Ruskom federacijom i s nekim drugim zemljama sa kojima sada ne možemo ni da potpisujemo ugovore.
Dakle, čime mi to raspolažemo? Imamo pet MIG-ova 29, dva su na remontu. Rekli su u Rusiji, mi verujemo u njihovu ozbiljnost kada je Vojska u pitanju i sve, uopšte, da će biti vraćeni u Srbiju i remontovani do kraja godine. Druga dva treba da se remontuju do marta 2008. godine, a za ovaj peti nema para.
Šta ćemo s ovim što je ostalo u Crnoj Gori i kada će separatisti to da nam vrate? Koliko je aviona ''galeb 4'', to su oni avioni za obuku, nosivosti 1.800 kilograma, ostalo u Crnoj Gori, na aerodromu Golubovci ili gde?
Jeste, gospodine Vasiljeviću, da li vas čudi što, kao žena, sve ovo znam? Jednostavno, mene to zanima i želela sam da zaista ozbiljnu raspravu vodim s ministrom ovde. Međutim, njega nema, ili ga to ne zanima.
Jedan avion ovde, drugi onde, šta je po Crnoj Gori? Malopre vam kažem da su tri broda iz rečne flote prodata Republici Srpskoj, tamo nekom privatniku, i sada treba da se lomi led kroz korito Dunava, a mi nemamo čime, da ne govorim o razminiranju svih ovih područja.
Vi znate, kolega Vasiljeviću, svako u ovoj sali zna da ima ko zna koliko još lokacija minskih polja koje su zlikovci ostavili. Nama je Jan Petersen prošle nedelje rekao da je on, kao posrednik za vezu NATO-a i Vojske Jugoslavije, kada smo razgovarali u Briselu, učinio da se potpiše ugovor o saradnji i da se 256 lokacija, od toga je 155 na Kosovu i Metohiji, razminira.
Da vas sada pitam, i ministra, šta je na aerodromu ''Ponikve'', tu je blizu kolega Jovanović, neka nam kaže ministar šta se nalazi ispod betonirane staze na aerodromu ''Ponikve''?
Lako je Velji Iliću da lupeta svašta. On popije jednu-dve, izađe na televiziju ...

On priča o tome kako će to da postane uskoro civilni aerodrom, pa međunarodni, a čovek ne zna da je tu minsko polje i šta se nalazi ispod jedne dužine, ne znam koliko metara, te jedne strane piste u ''Ponikvama''. Sve su to veoma ozbiljne stvari. Vi se igrate sa strpljenjem ljudi i, ne daj bože, sa životima. Da se setimo Paraćina, šta nam se desilo, ili takvih situacija, ko zna koliko ih je već. Ovo su sve ozbiljne stvari o kojima, očigledno, nema ko u Vojsci Srbije da vodi računa. Mi smo tamo otišli i rekli – vi imate ovog Ponoša, on je vaš NATO oficir, za saradnju sa vama, ali taj nikada ničim nije komandovao u životu i, što kaže gospodin Dragan Todorović, da ga neko napadne, ne daj bože, povredio bi se puškom, ne bi znao kako njom da rukuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da dam jedno obaveštenje kolegi Baraliću, možda ne zna.
Na sajtu Sjedinjenih Američkih Država, koje su predvodnica zlikovačke alijanse NATO-a, možete jednostavnim klikom da nađete, evo, kolega Milivojević, koji je poneo ovaj svoj laptop, može sada da vam pronađe nacionalnu strategiju odbrane SAD-a. Dakle, isto je i za sve zemlje u okruženju, za sve zemlje, bez obzira na to da li su članice NATO-a ili nisu. To su dokumenta koja su dostupna javnosti, sa formacijskim snagama koje imamo.
Ja ovde na stolu imam mnogo biltena za sve zemlje članice ''Partnerstva za mir'', o tome čime raspolažu. Dakle, u tom strateškom smislu to nije bitno, bitno je ovo drugo što ste vi rekli, kolega Baraliću, sa čime se apsolutno slažem. Da li su na čelu Vojske i Ministarstva odbrane ljudi koji vode računa o državi i koji su patriote, pre svega?
Složićemo se i vi i ja da nisu, ni Šutanovac, ni Ponoš, ni predsednik države, jer da im je stalo do države Srbije, oni bi odlučno rekli ne onima koji nam kroje kako treba da izgleda Vojska i koji je projektuju za 2015. godinu.

Gospodine Šutanovac, vi ste šteta sami za sebe, a što se tiče nespornog autoriteta...
Molim, šta hoćete? On nije Aligrudić, on je Albijanić, a vi ste u Skupštini, ne možete...

Gospodine Šutanovac, vi niste narodni poslanik, vi ste to bili do 15. maja uveče, pa ste sami za sebe ovde pritiskali dugmiće i glasali i zaboravili ste gde ste. Sada ste vi ovde taj koji mora da bude miran kao bubica, da sedi i da pažljivo sluša, da beleži.

U redu je da gospodin ministar razgovara sa mnom kao komšinica preko plota?!

Vidite da gospodin Šutanovac ne zna kako se prezivate, vidite koliko ste tek vi onda jadni, on ne zna ko ste,  a vi ga branite, stvarno ne razumem šta hoćete.
Što se tiče vas, gospodine Šutanovac, znate da su to ćorava posla. Milion puta ste pokušali sa mnom tako i uvek ste prošli ko bos po trnju. Nemojte nikada sa mnom da se kačite, ni preko klupe, ni ovako, ni onako.
Dakle, bolje vam je da ćutite, a što se tiče ove argumentacije koju sam iznela i ove statistike, moguće je da tu ima odstupanja, ali to sam pronašla na sajtovima vaših saradnika i operativaca koji imaju ugovore s Ministarstvom odbrane i Vojskom. Dakle, moguće je da je tu bilo nekih odstupanja i grešaka.
Što se tiče autoriteta u SRS-u, nesporni autoritet za čitav srpski narod, za celu SRS je genije kakvog ste vi imali prilike da upoznate i koji vam se obraća u skladu s vašim mogućnostima da shvatite njegovo obraćanje s ove govornice, a to je prof. dr Vojislav Šešelj.
Što se tiče autoriteta danas, pošto on nije u Srbiji, a uskoro će da se vrati, najveći autoritet u srpskom biračkom telu, kod pripadnika nacionalnih manjina, kod svih onih koji će da izađu na izbore, bili oni 20. januara ili ne znam kog februara, ima gospodin Tomislav Nikolić; on je predsednik naše poslaničke grupe i mi nemamo ni levu ni desnu stranu.
Mi nemamo ni one koji manje i koji malo više kraduckaju ili kradu, kao vi u DS-u, ni one koji više sarađuju s kriminalcima i tajkunima i one koji se zadovoljavaju da kradu po javnim preduzećima i po lokalnoj samoupravi. To su moralni ljudi, ljudi koji znaju šta je vojska, šta je odbrana države, šta je očuvanje onoga što imamo, a vi ste svoje pokazali svojom politikom, a vi, lično, svojim stavom. Vi ste se i do dolaska na mesto ministra odbrane zalagali za potpunu destrukciju u svim segmentima našeg društva.
I da je tako, gospodine Šutanovac, evo, hoćete li da vam pokažem kakve mi poruke stižu, govori to što ste išli u Paraćin da otvarate neko klizalište, a niste se pobrinuli da tim ljudima bude nadoknađena šteta.
Ovde sedi vaš poslanik kao mumija, žena sedi i gleda. Izađite, gospođo Vesna... (isključen mikrofon)

Dakle, predlažem vam, gospodine ministre, da se uozbiljite. Dala sam vam, kao član Odbora, predlog, mislim da je rok razuman, sutra je petak, u ponedeljak dođite, sa svim ovim što imate kod sebe u kabinetu, što su vam pripremili vaši saradnici, pred Odbor za odbranu i bezbednost.
Nikada nećemo da kafenišemo s vama u Ministarstvu odbrane, ne pada nam na pamet. Ja bih to shvatila kao neku poluprivatnu ili ne znam kakvu posetu. Ozbiljna sam osoba, poslanik najjače poslaničke grupe, stranke koja će uskoro da dođe na vlast i nikada nismo išli kod ministara na kafice, da razmenjujemo mišljenja.
Možda ste imali najbolje namere, možda ste vi, kao predlagač, i vaše kolege imali najbolje namere, ali je loš Predlog zakona. Ne vidim odakle toliki jed, takav bes i takva mržnja, zaista.
Ako govorimo nešto što se ne slaže s vašim zvaničnim podacima, pobogu, gospodine Šutanovac, mi smo civili koji smo predstavnici naroda, vi ste civil, ministar odbrane, a oko vas je Vojska, donesite nam egzaktne podatke i da to ne bude prepucavanje moje s vama, iz klupe. Prvo, ružno je, zato što ste vi nosilac izvršnog organa vlasti, ministar ste odbrane, da se tako ponašate.
Izvolite, dođite u ponedeljak na sednicu Odbora za odbranu i bezbednost, onda ću da dođem i da kažem, po Poslovniku ili po nekoj tački dnevnog reda, gospodin Šutanovac je izašao s tim i tim podacima, mi reagujemo na to.
Što se tiče ovih ''plavih šlemova'', niste me pažljivo slušali. Dakle, to je bilo onako, uzgred budi rečeno, neko naše pitanje oko situacije u Sudanu, odnosno u oblasti Darfur, činjenice da će NATO da ode odatle, iako je to veliko žarište, iako se tamo svakodnevno ljudi međusobno ubijaju. Onda sam, u kontekstu te misije Ujedinjenih nacija, na osnovu našeg gorkog iskustva, rekla da su dobili mandat, da je Republika Srpska Krajina bila zaokružena celina, da je trebalo da štite srpski živalj na području Republike Srpske Krajine, ali da su na jedan signal otišli.
Priznajem, sada je mnogo drugačiji odnos snaga u svetu, u korist Srbije. Sada imamo nedvosmislenu bratsku, prijateljsku podršku Vladimira Putina i Ruske Federacije, Indije, Indonezije, Kine, čitavog arapskog sveta, latinoameričkih zemalja, svih prijateljskih zemalja koje znaju da ne možemo da se odreknemo dela naše teritorije.
Što se tiče tih ''plavih šlemova'' i njihove misije u Republici Srpskoj Krajini, znate kakav je ishod bio. To je bila sinhronizovana akcija neprijatelja srpskog naroda i napad ustaških vojnih snaga na nezaštićene Srbe, pokolj i ubistva tolikog broja naših sunarodnika. Ja se na vašem mestu ne bih tek tako poigravala s tim.
I, niste u pravu kada kažete da smo bili izbačeni iz UN-a. Vlast posle 5. oktobra je tako htela da predstavi naše članstvo, a ono nikada nije bilo u pitanju. Dobijali ste upozorenja sve to vreme, svih tih godina, pre svega, Koštunica i ministar inostranih poslova Goran Svilanović, onaj koji sada radi za Šiptare i lobira za njih. Nikada nismo ni morali da podnosimo poseban zahtev da se učlanimo, jer mi smo, kao država i pravni sledbenici one bivše, Brozovske Jugoslavije, jedni od osnivača UN-a. Hvala.

Gospodine Džudževiću, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 136. Poslovnika. Naime, formalno postoji ustavni osnov, ali ne postoji osnov u Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava, gospodine ministre, da se ovakav zakon nađe na dnevnom redu, zato što član 3. Zakona za sprovođenje Ustava jasno definiše šta mi danas moramo da imamo na dnevnom redu.
Ovo što imamo je nešto što liči na zakon, ali to nije ono što izvire iz slova Ustava i zakona. Osnove uređenja službi bezbednosti Republike Srbije uopšte ne treba da budu predmet našeg razgovora.
Sada ste iz izlaganja kolege Baralića, naročito sinoć i iz izlaganja predsednika naše poslaničke grupe, videli da mi apsolutno ništa ne možemo ovim zakonom da rešimo. Mnogobrojni su primeri. Evo, ja ću da vam navedem samo neke od njih.
Dakle, da ste vi želeli ozbiljno, a ne pro forme, zbog skorog raspisivanja predsedničkih izbora, da pristupite izradi ovog zakona, mi danas uopšte ne bismo morali da se bavimo ovim nagađanjima. U Srbiji je to veliki problem, jer je međusobna saradnja ove tri službe nedefinisana. Mi to kao članovi Odbora za odbranu i bezbednost najbolje znamo, a to zna i gospodin Dačić, predsednik našeg odbora.
Prvo, prošle godine mi smo, kada je izvršen separatistički referendum u Crnoj Gori, preuzeli nadležnosti bivše savezne države. Mi ne možemo ovim zakonom da uređujemo osnove bezbednosnog sistema, misli se na Vojno-obaveštajnu službu i Vojno-obaveštajnu agenciju, što je bila nadležnost bivše državne zajednice Srbija i Crna Gora.
U ovom trenutku, gospodine Markoviću, mi moramo da imamo jasno definisan zakon. Mi imamo Zakon o BIA, koji reguliše odnos BIA prema Vladi, prema Skupštini, prema predsedniku Republike. Izvinite, a koja su naša prava u nadzoru nad ove dve vojne agencije, odnosno službe? Objasnite mi, da li ćete vi sada, gospodine Markoviću, ili će to da uradi Boris Tadić, dok ne ode sa mesta predsednika Republike, ili Koštunica, da kažete ljudima iz vojnog vrha, odnosno Vojno-obaveštajne agencije i službe - vas će da nazire Narodna skupština Republike Srbije. Oni će da kažu - ne, to ne stoji u zakonu koji reguliše naš rad. Ovaj zakon ne reguliše njihov rad, samo osnove sistema, kako treba sistem bezbednosti da funkcioniše u državi. Možemo mi to da kažemo Radetu Bulatović i on to zna i zato dva puta godišnje dolazi i podnosi nam izveštaj. Ovi to nisu u obavezi da rade.
Evo, na primer, ovaj slučaj o kojem je malopre govorio kolega Vasiljević - da je to tačno, a jeste, da snage okupatorskog KFOR-a, po sporazumu Vuka Draškovića, prolaze kroz Republiku Srbiju. Koja je služba od ove tri koja to zna i kojoj mi da se obratimo da joj postavimo pitanje?
Recite mi, gospodine Markoviću, da li je bilo normalno da direktor, u stvari, načelnik Vojno-obaveštajne agencije za vreme akcije "Sablja" gospodin Aca Tomić bude uhapšen, a da niko ne zna gde je? Znaju ovi iz BIA, ali ovi njegovi ne znaju. Ovi ga negde strpali zato što je uvedeno protivustavno vanredno stanje, pa su kolege iz DSS-a, tada poslanik Jočić i Mamula, njega, Banđura i Radeta Bulatovića tri dana tražili i mislili su ko zna gde su završili, u nekom jarku ili ih pokopali ko zna gde.
Nemoguće je da mi razgovaramo o nečemu što nije predmet i ne treba da bude predmet našeg razgovora. Sve će da ostane isto.
(Predsedavajući: Vreme.)
Evo završavam, gospodine Džudževiću. Dakle, savet, biro za komunikaciju, a u ovom izuzetno osetljivom trenutku po državu i narod, u trenutku kada nam se preti otimanjem Kosova i Metohije, kada mora interventno da zaseda Odbor za odbranu i bezbednost, gospodine ministre, po ovom zakonu niko od vojnih obaveštajnih službi i iz saveta Agencije nije u obavezi da dođe i da podnosi izveštaj pred narodnim poslanicima. Rade Bulatović da, kao direktor BIA, a ovi ljudi ne, jer njih zakon na to ne obavezuje. Do Soluna sto somuna, evo, sada će 10. decembar, događaji idu neverovatnom brzinom, nažalost, sa sve većim pretnjama našem narodu i po bezbednost u okruženju i za jug Srbije, da ne govorim za stanovništvo na Kosovu i Metohiji, a mi ne znamo koga ćemo to da pitamo i kako će ova tri organa da sarađuju.
Znali su iz Vojno-obaveštajne agencije i službe da hapse Perišića jer je Nejboru prodao državnu tajnu, odnosno ono što je znao o našoj vojsci, ali to nisu znali ljudi iz BIA. Eto, to vam dovoljno govori da ne postoji njihova povezanost, ni saradnja i da to ovaj zakon nije regulisao.

Bili smo, kolega Albijaniću, dame i gospodo narodni poslanici, strpljivi, sačekali smo duže nego što je vreme uobičajeno za pauzu i, pošto je pauza prošla, od vas tražim da nam objasnite ko će u ime Vlade Republike Srbije prisustvovati na sednici.
Niko u zgradi nije primetio Dragana Šutanovca, da li je na nekom logorovanju u Ohaju, gde se nalazi, to zaista ne znam, ali ne možemo bez ovlašćenog predstavnika Vlade da počnemo raspravu o ovoj tački dnevnog reda. Ni ovaj Čovićev bivši kadar, Jovičić, koji ulazi, ne znači ništa. Dakle, koji ministar, ko predstavlja Vladu Republike Srbije?
Zakon o odbrani, Zakon o Vojsci, zakoni su koji ne samo da proističu iz Ustava, već su privukli veliku pažnju javnosti i časnih oficira, kao i onih koji su zbog takvog ministra, takvog bivšeg ministra odbrane Borisa Tadića, i takvog predsednika države, nažalost, iz svoje službe istupili, što voljno, što nevoljno, zbog načina na koji su to uradili oni kojima nije stalo do Vojske, a to su aktuelni vlastodršci - predsednik Republike, ministar odbrane i Ponoš, kao i svi oni koji sistematski urušavaju ugled srpske vojske.
Prema tome, gospodine Albijaniću, mi smo se, poslanici SRS-a, i zbog amandmana i zbog veoma velike važnosti koju svi građani pridaju značaju naše, srpske vojske i odbrani naše zemlje, pripremili za ovu raspravu, ali je to besmisleno, mada znam da ćete vi pažljivo da slušate i da pratite šta ćemo da kažemo i kako su nam čvrsti i jaki argumenti. Želim samo da nam objasnite zašto ste počeli sednicu kada vidite da u sali nema ovlašćenog predstavnika predlagača, odnosno nema predstavnika Vlade? Gospodin Zoran Krasić, čiji amandman je prvi u nizu na zakon o odbrani, kao i svi poslanici, srpski radikali, nemaju adekvatnog sagovornika u sali.
Pro forme radi, misli Dragan Šutanovac da je adekvatan sagovornik zato što je, eto, spletom nesrećnih okolnosti, ministar odbrane, što je strašno i poražavajuće i za oficire i za svakog građanina Srbije. Ali, to bismo morali da prihvatimo kao de fakto stanje, dok se okolnosti ne promene i dok on ne ode sa mesta ministra odbrane.
Ovako, sklon je da pravi diplomatske incidente i skandale. Malopre sam čula za nešto što se desilo pre nekoliko dana u italijanskoj ambasadi, ali, uz sve to, to je bruka i to je odgovornost DS-a.
Kao poslanik, ni ja, niti ijedan srpski radikal, ne možemo da prihvatimo da imamo, navodno, ozbiljnu raspravu o odbrani, o Vojsci, a da nemamo ovde ministra koji će nama da odgovori na pitanja.
Primili smo mišljenje Vlade, možete da nađete tamo, u članu Poslovnika, čak i neku prazninu i da kažete - pa, nije u ovom trenutku potrebno, ili je sprečen, ali to nas ne opravdava pred građanima. Bez obzira na naše suprotstavljene političke stavove, ja sam samo deo onoga, i u političkom, i u stručnom smislu, iznela šta mislim o aktuelnom ministru odbrane Draganu Šutanovcu. Pre nekoliko dana i te kako je javnost pratila, to znam po pozivima koje sam primila, verovatno i vi i ostale kolege srpski radikali, od oficira koji su pratili sednicu, kada smo govorili o zakonu u načelu. Videli ste i sami da se nismo puno zadržavali na pojedinačnim rešenjima, jer, jednostavno, nije bilo vremena.
Sada, kada o tome možemo sasvim otvoreno da razgovaramo, s našim zaista jakim argumentima, treba nam sagovornik iz Vlade Republike Srbije, neko ko će sa nama aktivno da učestvuje u diskusiji, kako bismo mogli da ubedimo one neverne Tome, a njih je malo u Srbiji, da smo mi srpski radikali u pravu i da Vojska i njen ugled mogu da se povrate samo smenom vlasti i izborom pravog predsednika države, kao i promenom na čelu Generalštaba, što će gospodin Nikolić uraditi odmah čim stupi na predsedničku dužnost. Hvala.