Koncentrišite se malo, kolega Džudževiću. Juče sam vas pohvalila, a kad ste jutros počeli pojedinima da se izvinjavate, da se posipate pepelom, vidim da nije trebalo ni da vas hvalim. Član 226. Poslovnika. Gospođo Kolundžija, ovo nije neko udruženje gde smo mi došli iz hobija, građani su nas izabrali ovde. Nemojte da se pravite nevešti da ne znate o čemu se radi.
Danas se pitate, 15. novembra, šta hoće radikali; što se niste pitali 9. oktobra kada se pojavio Dragan Todorović i doneo deo stenograma, jer čovek je imao samo one svoje replike i svoja izlaganja, a sada imamo kompletan stenogram. Imate političku odgovornost i Narodna skupština Republike Srbije rešava sva goruća pitanja u državi. Nije da nije moguće, nego je tako. Mi smo kao ozbiljni ljudi od vas tražili ne pre pet dana, nego, ako vas dobro pamćenje služi, ali ja moram da ga osvežim, pošto nam sada spočitavate da mi nećemo ustavni zakon i nećemo Ustavni sud... Onog trenutka kada vi niste znali ni da li ćete da sastavite Vladu, ni kako će to da bude, dok vas Oli i Havijer nisu naterali, Tomislav Nikolić vam je pisao pismo i tražio je i Ustavni sud i sve prateće zakone iz Ustavnog zakona, i da se saberete i da budete odgovorni, što vi niste, i da vršite posao odgovornog narodnog poslanika, da Skupština radi svoj posao. Prošlo je šest-sedam meseci i desilo se to da je umro izabrani gradonačelnik Beograda, pokojni Nenad Bogdanović, i vi onda navrat-nanos sazivate sednicu za 8. oktobar.
Što je najgore od svega, evo stoji ovde u stenogramu, Dragan Todorović vas na početku sednice, ove vaše tamo "žutaće" u Skupštini grada i ove Aligrudićeve, upozorava i kaže – nemojte ovo da radite, prekinite ovu farsu, ovo će da vam se obije o glavu. Da li ste vi mislili da je to tako konspirativno, ne prenosi Studio B sednice Skupštine grada, završiće se.
Onaj Alimpić će onako malo osvežen (sačuvaj Bože kakav je ovde bio kada je dolazio u Skupštinu) da preuzme funkciju vršioca dužnosti gradonačelnika, pa onda ćete Hrustanovićku da imenujete na nepostojeću funkciju i puj pike ne važi, završili smo posao, ovaj krenuo dalje da radi malverzacije, ovaj haški lobista, što gospođa Radeta malopre kaže da lasom lovi ljude po Beogradu da lažno svedoče protiv profesora doktora Vojislava Šešelja, i ništa.
Nemojte, gospođo Kolundžija, svakoga dana pre nego što otpočne radni dan u Skupštini Dragan Todorović vam lepo sa mesta zamenika šefa poslaničke grupe pristojno kaže – Nado, da li ste rešili problem Alimpića, kršenja Ustava, kršenja zakona, statuta, poslovnika, a vi nemate odgovor. Taj problem nije samo na nivou Skupštine, on je stigao i do predsednika vaše stranke, do Borisa Tadića. Nije valjda da vi ne znate i da Koštunica ne zna da je ovo problem u državi?
Čekajte, gospođo Kolundžija, šta je Kragujevac i budžet grada Kragujevca, i iz svih opština sad da vam izlaze pojedinačno kolege, za budžet Beograda? Pa to je, maltene, država u državi, sa svojim ovlašćenjima, sa svojim preduzećima, sa svojim budžetom. Pljačka, kriminal na sve strane, i mi pred tim da ćutimo? Nećemo. Nećemo da učestvujemo u radu Narodne skupštine Republike Srbije ni po jednom zakonu dok se ne reši pitanje kršenja Ustava i zakona i nelegitimnog izbora tog nesrećnog Alimpića, koji će morati na kraju da završi u zatvoru. On svakoga dana, od 9. oktobra, potpisuje virmane, naloge, raspolaže milijardama, stotinama miliona iz budžeta grada Beograda.
To je politički problem, to je problem za Demokratsku stranku, za Borisa Tadića, za Vojislava Koštunicu i radikali će morati to da isteraju do kraja. Nema više normalnog funkcionisanja u zakonodavnom telu bez toga. To vam je uslov, uzmite ili ostavite, vidite šta ćete.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 1. Poslovnika koji reguliše prava i obaveze narodnih poslanika. Sve ovo o čemu govori kolega Buha, koji je nažalost, predsednik Vlade Republike Srpske Krajine, prognan sa svog vekovnog ognjišta, kao i milion Srba koji su morali da napuste vekovnu srpsku zemlju, dovoljno govori u prilog činjenici da je predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj kada je započeo proces obračuna i potpunog uništenja antisrpskog haškog kazamata pre nekoliko dana objasnio i našim političkim neistomišljenicima i čitavoj javnosti Srbije kako je zapravo srpski narod počeo da strada u obnovljenoj ustaškoj hrvatskoj državi pod rukovodstvom Franje Tuđmana.
Ako ste sinoć pratili svedočenje onoga koji je predvodio vojsku u tom periodu, o čemu je govorio naš predsednik u Haškom tribunalu onomad na Mitrovdan, videćete da ni oni koji su tako nesrećno i nespremno rukovodili vojskom, JNA ne mogu, poput generala Kadijevića i ostalih, da tvrde suprotno od onoga što je brilijantno, učeći pre svega sudije u sudskom veću haškog kazamata... O onoj nesrećnoj Kristini da ne govorim, nju niko ništa ne može da nauči, jer je ta optužnica sklepana i ona je preuzela od monstruma Karle del Ponte, pod rukovodstvom DOS-ovskog režima i Zorana Đinđića kao premijera u to vreme.
Koliko je ubitačna istina koju dr Vojislav Šešelj iznosi... Ako možete, gospodine Milivojeviću, ja ću da vam objasnim šta sve piše u toj knjizi pre nego što krenete da je čitate, ili je kupite, verujem da hoćete, kao i mnoge naše kolege i celokupna javnost. Javila sam se, što je moja obaveza, jer telefon SRS, i u našem poslaničkom klubu i kod mene u kabinetu, neprestano zvoni, kao i na Trgu pobede 3 u Zemunu, građani pitaju gde mogu da kupe knjigu "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić". To je najnovija knjiga predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, koja svedoči o tim događajima o kojima smo započeli priču i po ovim tačkama dnevnog reda i o ulozi ove nesrećnice koja je samo poreklom, nažalost, sa prostora Šumadije. Možete misliti da se takva izdajnička duša nađe u srcu Srbije, u Šumadiji, ova nesrećnica Nataša Kandić.
Profesor dr Vojislav Šešelj, u saradnji sa svojim stručnim timom, pripremajući se da potpuno raskrinka lažnu optužnicu haškog kazamata, u ovoj knjizi, završavam gospodine Džudževiću, kao i u celokupnom svom svedočenju govori o tome da su atmosferu straha, napetosti i tenzija na području Vojvodine upravo širili Nataša Kandić i njoj slični, oni koji su produkt komunističkog režima i oni koji su radili za neprijatelje srpskog naroda, Ameriku i zapadne sile, kojima nikada nije stalo do toga da se Republika Srpska Krajina očuva ili da se izvrši, kako je to govorio predsednik naše stranke, amputacija onog dela AVNOJ-evske Hrvatske koji je vekovima pripadao srpskom narodu.
Nije samo on to zagovarao, nego vas je podsetio u svom svedočenju, još kralj Aleksandar Karađorđević 1920. godine... Ili, da se vratim na period pre ujedinjenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kada je rodonačelnik tadašnje Radikalne stranke Nikola Pašić, velikan naše istorije, govorio – vaše visočanstvo, ...
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
... mi treba da se omeđimo i da znamo šta je naše.
Oni kao što su Nataša Kandić i ostali izdajnici srpskog naroda, pre svega neprijatelji Srba, doveli su dotle da gospodin Buha sada ovde u Srbiji mora da štiti prava naših prognanih sunarodnika, da mi sa skupštinske govornice moramo stalno da vas podsećamo na zločine koje su ustaše izvršile nad našim narodom. A, što se tiče nesrećnice Nataše Kandić i njoj sličnih, završiće kao najmračnija ili najtamnija strana nekoga ko može da se pojavi i da je poreklom sa ovih prostora, a dr Vojislav Šešelj će svojom istinom i, pre svega, iskrenošću da pobedi haški kazamat.
Završiću ovom rečenicom svetog vladike Nikolaja Velimirovića ...
(Predsedavajući: Molim vas, završite.)
... koju je uvodničar u ovoj knjizi, kolega Nemanja Šarović, citirao: "Istina ne zavisi od vremena i nije ni nova ni stara, nego upravo Istina, juče, danas, sutra." I juče i danas i sutra, uvek, svuda i na svakom mestu, dr Vojislav Šešelj je govorio samo istinu, ona je neumoljiva, njegova istina će pobediti, a ja vam najsrdačnije preporučujem da kupite ovu knjigu "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić" i saznate još nešto što možda niste znali, a što će vam pomoći da razumete na bolji način i gospodina Buhu i svakog našeg sunarodnika koji je proteran iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Srpske, svakoga ko se danas muči pod DOS-ovskom vlašću ovde u Srbiji, koja nema sluha i odgovornosti za te ljude. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, bila je potrebna nova norma, u zakonskom obliku, MUP-u da reguliše oblast azila ili utočišta, ako je to sinonim, a u pravu je kolega Krasić za ono što se naziva azil. Međutim, videli ste i sami, a kasnije ćemo još da govorimo o tome, da je to jedan, u pravom smislu reči, tehnički zakon, ali suština ovim zakonom nije obuhvaćena, a to je sve ono o čemu priča kolega Buha i svi mi, pre svega predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj.
Mene od uvaženog kolege Šarovića, koji je jedan od onih iz ekspertskog tima koji su radili na ovoj knjizi i pomažu predsedniku Šešelju u pripremi odbrane, mada znate da je njegova odbrana čvrsto utemeljena ideologijom SRS... Dakle, knjiga "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić" je samo jedan deo onoga o čemu će on da govori u narednim mesecima i pobediće Haški tribunal.
Kada ste već, kolega Šaroviću, pomenuli koleginicu Vesnu Pešić, moram da vam kažem da je predsednik to u jednoj rečenici (u stvari, vi to znate, da vas podsetim) lepo objasnio čitavoj javnosti.
Naime, vidite koliko je nebulozna... Ne govorim vama, jer vi ste jedan od pravnih eksperata koji pomaže predsedniku u odbrani, govorim javnosti. Koliko je nebulozna ta optužnica (ne znam da li su ovi tamo uspeli sudiji Antoanetiju da prevedu reč "nebuloza" sa srpskog na engleski) govori i to da su oni napisali u biografiji našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja da je on bio disident komunističkog vremena osamdesetih godina, da se okupljao i da je održavao sastanke sa srpskim nacionalistima, kao što su Ljubomir Tadić, to je otac Borisa Tadića, gospođa Vesna Pešić i ostali, da ih ne nabrajam.
Zamislite, Vesna Pešić srpski nacionalista! Žena praksisovac, iz jednog komunističkog vremena koje je toliko zla učinilo, otpadak sa Osme sednice, ne znam već šta je, krenula da govori i da širi neistinu, kao što je slučaj Hrtkovci, protiv predsednika naše stranke i zato politički propala...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović...)
... bila na grbači Vuka Draškovića. Evo, završiću sa vama, kolega Džudževiću, jer vi zaslužujete to poštovanje. Dakle, mi koristimo skupštinsku govornicu i svako mesto u Srbiji ćemo obići, a u Kragujevcu je promocija ove knjige već 1. decembra, da govorimo o onima, poput Nataše Kandić, koji su izdajnici srpskog naroda, koji su poreklom Srbi, ali koji su činili mnoga zla da nam se to upravo desi i koji su bili ili nisu bili svesni toga da sinhronizovano rade za račun ustaškog Tuđmanovog režima.
Kolega Džudževiću, ja sam u Srpskoj radikalnoj stranci, među mojim kolegama i među mojim prijateljima u privatnom životu poznata kao osoba koja dragim osobama, ljudima koje ceni najradije poklanja knjige prof. dr Vojislava Šešelja. Dozvolite mi, uz dužno poštovanje prema vama, pošto je predsednik i o tome govorio u Hagu pre nekoliko dana, pozivao na bratstvo i jedinstvo muslimana, Srba katolika, Srba muslimana i Srba pravoslavaca, 1991. i 1992. godine, da vam iz poštovanja prema vama i zbog istorijskih činjenica poklonim ovu knjigu, sa posvetom, a imam ovlašćenje predsednika stranke da se potpisujem na njegovim knjigama. Evo, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, juče su se novinari pojavili sa informacijom koju smo svi mogli da čujemo putem elektronskih medija, danas su o tome pisale sve dnevne novine, a govorio je i gospodin Tomislav Nikolić, o potencijalnoj opasnosti za naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji i činjenici koja nam je predočena i na sednicama Odbora za odbranu i bezbednost, da se teroristička šiptarska organizacija pod nazivom ANA do zuba naoružava i da je to ponovo velika pretnja za preostale Srbe koji žive na vekovnoj srpskoj zemlji.
Samo da vas podsetim, za proteklih sedam godina 312 etnički čistih srpskih naselja potpuno je uništeno i Srbi su proterani i nemaju mogućnost da se tamo vrate. Naši sunarodnici, starci, žene, deca, koji se bore i koji žive u izuzetno teškim uslovima, sa zebnjom čekaju 10. decembar; i ne samo to, nego i tzv. dan albanske zastave i sve ono što šiptarski teroristi najavljuju, a naročito 10. decembar, kao rok za podnošenje izveštaja Pregovaračke trojke o statusu Kosova i Metohije.
Gospodine predsedniče, u petak 9. novembra, pred kraj radnog vremena, verujem baš kao i vi, ali i ostali potpredsednici Narodne skupštine, dobila sam jedan koverat. Kada sam otvorila, videla sam da je naslovljeno na moje ime i prezime kao potpredsednika Skupštine. Zbog toga protestujem i zapanjena sam takvim ponašanjem Ministarstva za Kosovo i Metohiju. O tome sam obavestila gospodina Tomislava Nikolića, jer on kao predsednik naše poslaničke grupe, kao zamenik predsednika naše stranke, o tome ništa nije znao, verujem i druge kolege koji su predsednici poslaničkih klubova, a nisu potpredsednici Narodne skupštine.
Naime, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju nas je u jednom dopisu, koji sadrži opštu situaciju na Kosovu i Metohiji, retrospektivu onoga šta se dešavalo u proteklih sedam godina od dolaska KFOR-a i UNMIK-a, o stradanju i o besomučnom ubistvu naših sunarodnika, između ostalog, obavestilo o trenutnoj aktuelnoj situaciji. To je bilo, navodno, sa namerom da nam se daju instrukcije kako da se ponašamo u međunarodnim kontaktima. Kao da mi potpredsednici Narodne skupštine imamo ekskluzivno pravo, a to pravo nema, recimo, gospodin Šami ili gospodin Milivojević ili bilo koji poslanik, a da nije potpredsednik Narodne skupštine, da ne govorim o svim drugim poslanicima, srpskim radikalima.
Zašto se tako ponaša Ministarstvo za Kosovo i Metohiju? Javljam se po članu 31. i 226. Poslovnika, gospodine Duliću, tražim da odmah stupite sa njima u kontakt i da im kažete da ono što su u vidu svojevrsnog izveštaja dostavili meni, baš kao i vama i ostalim potpredsednicima Narodne skupštine, donesu pred poslanike Narodne skupštine. Mi ne radimo ništa u tajnosti i mi nismo ljudi koji imamo neki ekskluzivitet, nego smo jednaki po pravima i obavezama kao i drugi narodni poslanici. Ti izveštaji sadrže, dakle, opet ću da ponovim, trenutnu situaciju, sa naznakama ovih opasnosti o kojima pišu svetski mediji, agencije, o čemu sam, između ostalog, i ja govorila proteklih dana i danas gospodin Nikolić. Znači, o načinu rešavanja svih problema. Mislim da je u ovoj situaciji, kada raspravljamo o jednom, rekla bih, krajnje tehničkom zakonu, kao što je zakon o azilu, poslednji trenutak, gospodine Duliću, da pozovete srpski pregovarački tim i predstavnike Ministarstva za Kosovo i Metohiju da dođu odmah u Narodnu skupštinu i podnesu nam izveštaj o svom dosadašnjem radu.

Gospodine Albijaniću, dame i gospodo narodni poslanici, red je da podsetimo da bez srpskih radikala vi iz vladajuće koalicije ne možete i ne umete da tumačite ni Ustav ni Poslovnik, jer ste se našli u situaciji o kojoj već dva dana govori gospodin Krasić, a ja sam se javila zbog toga što sam sa predsednikom Skupštine razgovarala o tome, zbog procedure koja će da usledi za nekoliko dana, o načinu na koji će da se glasa za predložene kandidate.
Naime, postoji samo jedan način, po članu 178. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije i postoji nešto što je ustavni uslov koji kaže da Narodna skupština Republike Srbije bira pet sudija Ustavnog suda među deset kandidata koje predloži predsednik Republike, mi imamo tu listu; predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda između deset kandidata koje predloži Narodna skupština. Od deset treba da predložimo deset i nema mogućnosti da ovde sada ima 20, 30 ili, što reče kolega Krasić juče, 50 kandidata, pa sad Narodna skupština određuje i utvrđuje listu. Lista ne može da se utvrđuje na ovaj način na koji je to hteo Oliver Dulić da uradi pre nego što ga je gospođa Radeta upozorila.
Dakle, to je prvo kršenje Ustava i Poslovnika, da je on u startu poređao imena, bez biografija kandidata, i to ne po azbučnom redu već onako kako su pristizale kandidature, kako su ih stranke slale. Pojedine od njih se danas nisu izjasnile, mada je evidentno za pet kandidata sa čije su liste, koje političke stranke.
Sada može da se primeni, i toga je svestan predsednik Narodne skupštine, samo član 178 – da se o svakom kandidatu glasa pojedinačno. To je jedino što može da se uradi. To zna i gospođa Kolundžija, to zna i predsednik Skupštine, i sekretar i zamenik sekretara, i u toj situaciji, kada imate deset kandidata a potrebno je deset, ne važi i ne može da se uputi predlog Borisu Tadiću ako svih deset predloženih ne dobiju kvalifikovanu većinu, a to je minimum 126 poslanika, onda da odgovorim i kolegi Muji Mukoviću koji sada nije u sali, da on ne može na osnovu člana 179. Poslovnika u ovoj situaciji da vrši bilo kakvo osporavanje pojedinačno.
Da postoji lista i da se glasa za listu, kao što kolega Krasić u ime SRS unazad sedam godina i druge kolege osporavaju, prošle godine je to bilo 120 kandidata za nosioce pravosudnih funkcija, onda bi moglo - pojedinačno osporeni kandidat i o njemu se posebno glasa. To je tako bilo i biće ubuduće za izbore drugih nosilaca pravosudnih funkcija.
Kada je u pitanju ovo, to je jasno i to je ono što sam ja lično razjasnila sa predsednikom Dulićem, samo može da se glasa pojedinačno o svakom kandidatu. Posle toga, to je jedna zaista smešna odredba Poslovnika, kaže - odlučuje se tajno ili javno.
U svakom slučaju, glasa se putem elektronskih, odnosno identifikacionih kartica i poslaničkih jedinica. Ranije je u procesu vršenja funkcije gospođa Mićić pravila poslanicima neku zabunu, nije to nikakvo tajno glasanje, jer se, u stvari, glasa upotrebom elektronskog sistema. Ali, potrebno je da svaki od tih kandidata dobije 126 i biće taj rezultat glasanja objavljen i utvrđena ta lista koja će da ide, na osnovu glasanja za svakog kandidata pojedinačno.
U slučaju da se desi da, zbog vaših trvenja i svađa koje traju dva dana sporadično ili već ne znam kako, neko od ovih kandidata ne dobije većinu, a ima deset, treba da se utvrdi deset kandidata, onda nema liste i onda nema predloga Narodne skupštine. Onda moramo da uđemo u ceo postupak ponovo i da dođe novih deset ili više predloga i od tog ukupnog broja predloga glasamo. To je jedini način i jedini put ...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, molim vas, možete li se zaustaviti?)
... i to je ono, znate i vi, pretpostavljam, kolega Albijaniću, samo sam želela da vam pomognem jer vidim da se ne snalazite najbolje u ovoj situaciji pred ovim ključnim ...
(Predsedavajući: Hvala na pomoći. Isteklo je vreme.)
... pitanjima pred kraj rasprave i mislim da ćete mi biti zahvalni zbog toga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošle godine 9. novembra, kada je proglašen Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, s obzirom na reč koju je dao Vojislav Koštunica, tadašnji, a nažalost i sadašnji premijer Vlade Republike Srbije, mi bismo u ovom trenutku imali pred sobom predlog gospodina Tomislava Nikolića, izabranog predsednika Republike Srbije.
Naime, moram da vas podsetim da smo u toj noći, kada smo izglasali Ustavni zakon, mi srpski radikali, a i ostali učesnici na dogovoru oko raspisivanja predsedničkih izbora i njihovog održavanja, dobili čvrsto uverenje od Vojislava Koštunice, i gospodin Tomislav Nikolić je više puta rekao da će stalno na to da ga podseća, da će predsednički izbori biti raspisani i održani do 31. maja ove godine.
Vreme je prolazilo, ništa se nije dešavalo. Dobijali ste pisma upozorenja od Tomislava Nikolića da Skupština mora da radi svoj posao, da zakoni proistekli iz Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava moraju da se izglasavaju, da neko mora da ih da Narodnoj skupštini, i da su verifikovani mandati još 14. februara i da je besmisleno da uzalud prolazi vreme, a da Narodna skupština bude, kako je rekao, a nažalost i danas je, sluškinja Vlade Republike Srbije, da mi budemo kao neki otirač na koji će da dođu i da stanu ministri iz Vlade, pa i predsednik Republike, kada im se prohte ili kada im je Skupština neophodna za izglasavanje nekih predloga.
Evo, mi smo sada došli u situaciju da danas imamo predloge za sudije Ustavnog suda od strane Borisa Tadića, koje je on uputio Skupštini 14. juna, a danas raspravljamo o njima, iako je sasvim očigledno da ćemo kroz nekoliko meseci imati novog izabranog predsednika Srbije i da to neće biti Boris Tadić, već srpski radikal Tomislav Nikolić, i da ćemo doći u situaciju da će politički očigledno, jer su im takve i reference, instrumentalizovani ljudi - sudije Ustavnog suda, koje je predložio predsednik Republike, sedeti u instituciji koja ima svoje važno mesto, po članu 166. Ustava.
Za nju je lepo gospodin Krasić rekao, a i ja sam o tome govorila u petak, da u sudskom sistemu vlasti, ako sudsku granu vlasti posmatramo kao jednu od tri koja treba da bude nezavisna, da je neki četvrti stepen sudske grane vlasti, odnosno mogućnost da sada, po novom Ustavu Republike Srbije, svaki građani pred Ustavnim sudom traži ocenu ustavnosti, zakonitosti, zaštitu svojih prava, da ne mora da ide u Strazbur, da ne mora da svoje pravo ostvaruje po belom svetu, ali samo u slučaju ako su sudije tog suda stručne, visokomoralne, kompetentne osobe, koje nisu podložne bilo kakvom političkom uticaju i koje nemaju kriminogene i druge repove iz svoje prošlosti. Predlozi koje nam je dao Boris Tadić su upravo drugačiji.
Mi srpski radikali, kao što vrlo dobro znate, nikada se nismo bojali da govorimo istinu. Jedini smo to i radili. Ne bežimo od toga da ad personam govorimo o ljudima za koje imamo nepobitne dokaze da su umešani u kriminal, u korupciju, da su časni i da nisu moralni, jer to je naša obaveza.
Mi, kao narodni poslanici koji treba sada unapred za nekonstituisani Ustavni sud da štitimo njegov integritet, moramo sa skupštinske govornice da kažemo sve ono što znamo.
Kakvi bismo bili mi to ljudi, kakva bi nam savest bila kada bismo prećutali koji su to tajkuni ili drugi klanovi uticali na Borisa Tadića, ko je dolazio u zgradu predsedništva na Andrićev venac i donosio mu kandidature za pojedine ljude.
Možete da uočite, a lepo ih je gradirao u prvu i drugu kategoriju kolega Krasić, kada su oni davali saglasnost.
Na osnovu toga možete da vidite ko su VIP kandidati, a ko su oni drugi, jer ovi na koje on sigurno računa, a ovaj jedan za koga se zdušno zalaže mesecima, to je taj inkriminisani Dragiša Slijepčević, predsednik Ustavnog suda, kao i još neki drugi kandidati, između ostalog, koji su već 8. juna prihvatili kandidaturu, pozvali se na član 174. Poslovnika, pa je bilo srceparajućih izjava kod pojedinaca, pa se bogzna kako na početku zahvaljuju Borisu Tadiću, a onda kažu da prihvataju kandidaturu za sudiju Ustavnog suda.
Ko su ti ljudi? Šta stoji iz ovih biografija koje su napisane tako pompezno i tako očaravajuće da ste mislili da ćete da nas zasenite nekim monografijama i stručnim radovima koje treba da svaki asistent pripravnik ili docent na fakultetu, da ne govorim o redovnim i vanrednim profesorima, objave, da bi uopšte radili u naučnoj oblasti.
Gde su drugi kriterijumi na koje mi pokušavamo da vam ukažemo prilikom konstituisanja Ustavnog suda?
To su, pre svega, moralna podobnost, ne politička, DS, DSS i G17, kako ste vi to navikli.
Sećate se, gospodine Ristiću, da ste jednog dana došli ovde kao vrli zagovornik reformi u pravosuđu DOS-a, posle petooktobarskog mafijaškog puča, pa ste nam predložili čoveka koji je bio vršilac dužnosti direktora neke gumarske industrije u okolini Surdulice, pa je taj izabran za sudiju opštinskog suda, pa je prošlo nekoliko meseci, pa je izabran za predsednika opštinskog suda.
Tako ste Borisu Tadiću, ne podmetnuli, ili njemu treba staralac, a da to nisu ovaj Krstić i Šaper, ovi zgubidani koji pevaju po ceo dan, nego neko ko će da mu kaže ko su ovi ili da lepo vas ukori i da vama iz DS kaže, da je on pametan i da ima odgovornost, kao što je nema, očigledno, da ovakvi ljudi ne mogu da budu ni kandidati za člana saveta mesne zajednice više, da se potpuno otresete od njih i da kažete - pobogu, ko je ovaj ko može izvesnog Dragišu Slijepčevića da mi predloži za kandidata za sudiju Ustavnog suda, a čak i za predsednika Ustavnog suda, za šta se sam Tadić više meseci zalagao, kao i drugi čelnici DS.
Pošto nemam mnogo vremena, jer će govoriti i drugi srpski radikali, pažnju ću da fokusiram samo na tog Dragišu Slijepčevića.
Dakle, Dragiša Slijepčević je kadar iz zrenjaninskog suda koji je, zajedno u tandemu sa Jovanom Prijićem, po zlu svima poznatog u srpskom pravosuđu, došao u Beograd.
Njegova biografija počinje od ranih dana, što bi se reklo, i radova, preko kadrovisanja u okviru julovske organizacije, jer je bio član JUL-a i kandidat te, uslovno rečeno, političke stranke u to vreme, da bi postao predsednik Privrednog suda u Zrenjaninu, a kasnije je došao u Beograd i izabran je sa sudiju Vrhovnog suda. Tu započinje svoj biznis. On je to napredovanje u oblasti pravosuđa, koje mu je JUL omogućila, a vi ga kasnije, kao dosovski kadar, prihvatili posle petooktobarskog puča, iskoristio za mnoge situacije i za mnoge nepravilnosti u kojima je i te kako učestvovao.
Ovo što imam ispred sebe, dame i gospodo narodni poslanici, samo je deo iz dosijea Slijepčević.
To je samo nekoliko krivičnih prijava protiv njega, a da ne govorimo o brojnim novinskim napisima i o apelima stručne javnosti.
Jer, ako je za vas neki ugledni beogradski ili neki drugi advokat, sa referencom stručnog čoveka da radi taj posao, stručna javnost, onda poslušajte malo šta govore ljudi koji i te kako mnogo znaju o ovom ne kandidatu koji ne bi mogao nikako, ni po jednom parametru, da se nađe ovde, nego svako bi se postideo da za Ustavni sud predloži ovakvog čoveka.
Gospodin Slijepčević je delovao u tandemu sa drugim licima kojima je vlast to omogućila. Najpre julovska, a kasnije dosovska, i on je poznat po tome što je uzeo jednu, za biznis i za manipulacije kod takvih nečasnih ljudi interesantnu oblast u oblasti prava, a to je trgovinsko, odnosno privredno pravo, jer je kao predsednik Trgovinskog suda iz Zrenjanina došao, kao što rekoh, na mesto sudije Vrhovnog suda.
Ne samo to, on je i svoju suprugu veoma lepo udomio na mesto zamenika republičkog javnog tužioca. Ona bi podizala zahtev za zaštitu zakonitosti u sporovima kod dobrostojećih kompanija, a Dragiša Slijepčević u dogovoru sa svojom drugom, lepšom polovinom bi to koristio kao predsednik veća i te zahteve je usvajao. On je, inače, poznat među svojim kolegama sudijama što u svom bahatom stilu na posao dolazi u džipu, valjda tako pokušava da demonstrira svoju moć i svoj upliv u biznis, samo ne radi onaj posao koji treba po zakonu da radi.
Krivične prijave koje su podnosioci protiv njega i drugih lica, kao što su, između ostalih, ovaj nesrećni Ješić, predsednik opštine Inđija, Mlađan Dinkić i ostali, direktor preduzeća Vodovod i kanalizacija iz Inđije, podnosili protiv Slijepčevića, njega uopšte ne dotiče.
On je radio neverovatne stvari. Posle 10 godina, evo vam jednog primera, vođenja sudskog spora pred nadležnim sudovima, najpre opštinskim, pa zatim okružnim, pa presude koja je obavezujuća Vrhovnog suda Srbije, Dragiša Slijepčević je svojim, pre svega, političkim uticajem, i sistemom manipulacija i u vezi sa vodećim srpskim tajkunima, uticao na to da se posle 10 godina vođenja jednog spora sud oglasi nenadležnim. Gde to ima?
Razumem da ovi zlikovci u haškom kazamatu sada žele u ovom trenutku, posle onakvog brilijantnog svedočenja, i u istorijskom, i u pravnom i u političkom smislu, predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja, odnosno njegove uvodne reči, na koju je ponosan svaki građanin Srbije kome je stalo do istine, da bi oni najviše voleli da se oglase nenadležnima za slučaj Šešelja i da kažu, mi nemamo ništa sa tim, nekako da pokušamo da se oslobodimo, teško nama kada je ovako uspeo da nas rasturi za ova četiri sata uvodne reči, a šta nas tek čeka u narednim mesecima. Što ćete videti, a videće i svako onaj ko se bavi pravnom naukom i, pre svega, svaki građanin koji zna da je istina na strani dr Vojislava Šešelja i srpskog naroda.
Ali, da se oglasi nenadležnim sud pred kojim se vodi jedan tako egzaktan spor za očiglednu zloupotrebu, za mahinaciju koja je vredna milion evra, a da u tome učestvuje Slijepčević, to nas onda dovodi na put kriminala i korupcije, i takvog nam čoveka predlaže Tadić za kandidata za sudiju Ustavnog suda. Ono što su moje pouzdane informacije, da mu je lično preporuku, odnosno saglasnost Dragiše Slijepčevića u kabinet na Andrićevom vencu doneo Dušan Petrović, a što znači da je ministar pravosuđa direktno umešan u ovaj način predlaganja.
Dakle, to nisu kandidati Borisa Tadića, a jesu kandidati DS, čim zamenik predsednika te stranke ušeta u kabinet predsednika i kaže mu, evo taj i taj je, dakle, mesec dana posle svog izbora, i to nelegitimnog, jer je sam glasao za sebe, Dušan Petrović dođe u Tadićev kabinet i ovakvog čoveka predloži za sudiju Ustavnog suda.
O tome, svakako, mnogo znate i vi, kolega Ristiću, kao i druge kolege iz DS.
Zašto ćutite ili se nadate ili u ovom izvlačenju iz bubnja, koje će da se desi za nekoliko dana, vi računate, neće on da prođe. Želeli smo, pošto je sklon takvim mahinacijama i može da završi svaki posao, bio bi nam koristan da radi za našu stvar, da ga promovišemo čak i za predsednika Ustavnog suda.
Sada, pošto je javnost toliko uzburkana, pošto smo mi danas krenuli da raskrinkavamo slučaj Slijepčević, kao što su radili ugledni beogradski advokati i ovi ljudi iz "Putogradnja-inženjeringa" iz Beograda, koji su oštećeni za milion evra u parnici koju su vodili pred nadležnim sudovima, samo zbog toga što ih je lično u njihovom načinu i pokušaju da dođu do pravde stopirao sudija Slijepčević, vi morate da položite račune, jer vi niste upozorili predsednika vaše stranke i predsednika Republike da ovakvi ljudi ne zaslužuju pažnju, osim da se njima bave nadležni državni organi zbog mnogobrojnih zloupotreba koje su počinili.
Ono što je važno, a to je da će i budući saziv Skupštine i posle sledećih parlamentarnih izbora, koji će se desiti veoma brzo, odmah nakon održavanja predsedničkih, a najbolje je da imamo izbore na svim nivoima i da se ova vaša nesposobna i očigledno trgovačka koalicija trange-frange, onako kao što je navikao Dragiša Slijepčević, što pre rasturi i raspadne, desiće se to da će Ustavni sud imati očigledno nesposobne ljude, pored Slijepčevića, ako se desi da ga izaberete, a upozoravam vas da to nikako ne uradite, jer to bi bila katastrofa i to bi u startu već danas i pre izbora, ako imate takvu nameru, bacilo ljagu na Ustavni sud.
Šta će nam onda zakon? Šta će nam uopšte Ustavni sud, uz sve ove druge, uz ovu drugu koja je kadrovik DOS i koja je bruka i za pravni fakultet i za pravnu nauku, sada su u tom smislu loši kandidati.
Ali, ako nekoga ko je do guše umešan u kriminal i korupciju izaberete za sudiju Ustavnog suda, onda bolje recite, mi za ovo nismo sposobni, mi ovo ne možemo da uradimo, on će da postoji u tom krnjem sazivu, imaće svojih deset članova.
Kako će oni da odlučuju i po čijem nalogu, vidi se iz Predloga zakona o Ustavnom sudu koji ste pisali, jer će Dragiša Slijepčević i svi kandidati DS i Borisa Tadića da se ponašaju upravo onako kao što ste to napisali u članu 93. Ustavnog zakona.
Ako se desi, hipotetički, da se brzo konstituiše Ustavni sud, sa ovakvim kadrovicima od strane Dulića, odnosno svih podeljenih interesnih sfera iz ove koalicije i Borisa Tadića, a Narodna skupština Republike Srbije, što je njeno pravo, zatraži da Ustavni sud da ocenu o radu Borisa Tadića, dok je još ovih nekoliko meseci na funkciji predsednika Republike, kada dođe takav zahtev Narodne skupštine, jer ste takav zakon napisali i očigledno ćete da ga usvojite, jer nemamo odgovor Petrovića koji je predlagao Slijepčevića i ostale Borisu Tadiću, mi dolazimo u pat poziciju kao Narodna skupština, da nam sudije Ustavnog suda, ovakvi kao što su Slijepčević i ostali, kažu, e, mi moramo da preispitamo da li ste vi, gospodo narodni poslanici, imali na to pravo, šta sadrži vaše obrazloženje i da li ćemo uopšte da uđemo u opoziv predsednika Republike.
Za to neće biti potrebe u trenutku kada se Tomislav Nikolić od strane građana izabere na predsedničku funkciju. Ali, sada, sudeći po ponašanju Borisa Tadića, i da smo imali i da imamo časne sudije u Ustavnom sudu, i te kako bi bilo mnogo posla za njih, i te kako bi bilo mnogo mogućnosti od strane narodnih poslanika i razloga da podnesu predlog za opoziv ovakvog predsednika Republike, koji nam daje predloge za koje ne samo da imamo najoštrije reči kritike, nego smatramo da su zaista bruka za svakog narodnog poslanika, da ovakve biografije i ovakvi ljudi uopšte dođu u situaciju da se njihova imena i sve ono što su radili štampa u pisarnici Narodne skupštine.
Glasaćemo protiv i nastavićemo, jer ovo je samo jedan deo od onoga što je radila dinastija Slijepčević, da govorimo sve dok bude trajala ova i sledeća tačka dnevnog reda. Hvala.

Gospodine Omeragiću, vi ste potpuno u pravu. To jeste sramota, ali vi imate način to da rešite. Zaista ne znam što ste napali čoveka kada je u pravu, vi iz DS poslušajte njegov apel.
Dakle, gospodine Omeragiću, zakazana je vanredna sednica Vlade i usvaja se budžet, je l' tako? Vi prisustvujete svakoj sednici Vlade, vi ste jedini narodni poslanik koji ima ekskluzivni status. Vi ste poslanik, a ujedno ste i neka vrsta ministra. Ili možda dopisni član, što kaže kolega Šarović.
Vi sada lepo da odete na sednicu Vlade, imate vremena, niste valjda toliko ljudi ili ne smete tamo da ima kažete, nego samo sa govornice. Pa lepo za ruku ministra policije, ministra vera, ovog Naumova, pa Koštunici sve u brk kažete i rešite posao.
A ne nama da se žalite i promašili ste tačku dnevnog reda. Vama je krivo što govorim o onome što je važno za građane Srbije i kažete, pričate tamo o Hagu. Da ne pričam o tome, gospodine Omeragiću, ne bi imala ni država budućnost, niti deca koja ovde treba da žive, niti bi imala izgleda za bilo kakvu budućnost u ovakvom odnosu snaga i u ovakvom svetu da nas tamo na takav način ne brani profesor doktor Vojislav Šešelj.
Pošto verujem da ste i vi to pratili, baš kao i milioni građana. Verujem da ste vi to s pažnjom, i to u dva navrata pratili, vama je sada očigledno jasno ko se bori za nacionalne manjine, ko vas štiti svuda i na svakom mestu i zbog čega treba ubuduće da glasate za SRS. Da se manete ovih koji vas samo lažu u vreme predizborne kampanje, i onda dođete i kažete, nema kandidata za sudije Ustavnog suda, što jednog, što ne dva, što tri kandidata.
Ali, neće vas Boris Tadić, neće vas Koštunica. Još vam prave probleme svuda i na svakom mestu i onemogućavaju decu, koja su pripadnici vaše verske nacionalne manjine i etničke grupe, da izražavaju svoju slobodnu volju.
Izvolite vi lepo u jedan sat na sednicu Vlade i recite im da ste vi ugroženi, da vas oni ne slušaju, da vas niko ne štiti, a tek kada izberete ovakve sudije Ustavnog suda, jer su mnogi ljudi morali do sada, pošto nismo imali Ustavni sud, da traže pravdu u Strazburu i da se žale raznim međunarodnim organizacijama, tek tada, gospodine Omeragiću, nećete imati nikakvu zaštitu.
Prema tome, put vam je veoma jednostavan, ali budite zahvalni na svemu onome, kada ste već to pomenuli i to je bio osnov zbog čega sam se javila, što danas i za vas, i za srpski narod i za sve nacionalne manjine u Hagu radi i što će u narednim mesecima da učini profesor doktor Vojislav Šešelj, predsednik naše stranke. Hvala vam.

Kolega Varga, izvinite, vi ste se javili kao šef poslaničke grupe, je l' tako? Upravo se javljam zbog toga.
Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS je jedan od vodećih pravnih eksperata u našoj zemlji, istaknuti pravnik, gospodin Zoran Krasić, dobro poznat domaćoj i svetskoj javnosti, naročito zbog činjenice što je glavni savetnik u procesu koji antisrpski Haški tribunal vodi protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja. Nije sporno kolegi Krasiću uzeti učešće kao ovlašćeni predstavnik od 20 minuta, nije nikakav problem, i pre podne je govorio o predlozima Borisa Tadića zajedno sa nama, kao i kolega Varga.
Ali, vi ste, gospodine predsedniče Skupštine, gospodine Duliću, sad u jednoj veoma nezgodnoj situaciji. Oni koji su vas naterali da izađete sa ovim predlogom su vas u ovom trenutku izdali. To su Nada Kolundžija, gospodin Miloš Aligrudić, gospođa Grubješić i eventualno, ako je u tome učestvovao, kolega Ivica Dačić.
Vi ste rekli malopre da ste vi neka svojevrsna transmisija ovde od poslaničkih grupa, odnosno kako kažete najšireg mogućeg konsenzusa koji je postignut. Znate da u svemu ovome nije želela da učestvuje SRS. Mi se izričito protivimo tome da bilo koji kandidat bude kandidat koga će da predlaže neka politička stranka.
Dakle, jasno je po Ustavu Republike Srbije da vi, kao predsednik Narodne skupštine, treba preko nadležnog odbora, odnosno odbora koji ste vi sazvali na osnovu našeg upozorenja, pošto smo pre toga dobili samo papir koji nije značio ništa, imena kandidata bez biografija, bez predloga Odbora, da učinite to da kao ovlašćeno lice po Ustavu i po Poslovniku to iznesete pred Narodnu skupštinu.
Vi ste se pojavili u vreme kada mi počinjemo sa tom tačkom dnevnog reda, ali znate, nas zanima gde su ovi stvarni predlagači, oni koji stoje svojim integritetom i svojih političkih stranaka iza tih kandidata. Jer sad da vas pitam redom od prvog do poslednjeg teško da ćete vi, gospodine Duliću, moći ne znam kako da se bijete u grudi i da branite svakog od ovih kandidata.
Jedan je Ivicin, drugi je Maricin, ne zbog kolege Dačića, nego se to tako kaže inače, jedan je od Suzane, drugi od Miloša, za trećeg lobirala Nada, pa mislim, na šta to liči. Gde su ti ljudi? Predsednici poslaničkih grupa, koji su učestvovali u nečemu u čemu nije želela da učestvuje SRS, a sada ih nema da nam obrazlože ove kandidature, zaista je besmisleno. Mi smo pristali jutros, pošto je to neka poslovnička praznina, jer je Ustav donet prošle godine, a Poslovnik je već dugi niz godina na snazi, da, kada je u pitanju ova lista koju je predložio Boris Tadić, otpočnemo raspravu bez, praktično, ovlašćenog predlagača. Mi smo to uradili, to smo završili.
Vi ste sada ovlašćeni predlagač, ali u sali uopšte ne vidim, jer kamera je fokusirana samo na jedan deo poslanika koji su prisutni u sali, predsednike poslaničkih grupa. Hoćete li vi onda svaki čas da izlazite i na naše primedbe ili komentare o ovim predloženim ljudima? Onda ćete zaista morati, ali da znate da su vaši saradnici, koalicioni partneri, gospođa koja je predsednik vaše poslaničke grupe, doveli u veoma nezgodnu situaciju.
Vi se sada branite kako znate i umete, ali je zaista neverovatno odsustvo interesovanja za kandidate koje su oni predložili. Ljudi, zar to nije nelogično, da njih nema u sali i da nisu pratili ceo dan, kao što ste vi, pa ste došli iz kabineta, pa ne možete da stignete da odete na sednicu Predsedništva DS, ali nije ni važno, ništa tamo neće značajno da se odluči ni za državu ni za narod, možda nešto oko vašeg funkcionisanja, ali da nema svih ovih šefova poslaničkih grupa, gospodin Varga, gospodin Krasić, Zoran Krasić i gospodin Pastor su samo u sali, ovo je zaista neverovatno.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS je pitanje važnosti ustavnog suda tretirala punih sedam godina od dolaska DOS-a na vlast. Jutros sam čula informaciju koju je objavila neka televizija u jutarnjem programu, da smo mi država koja već godinu dana nema Ustavni sud, što može da se gleda samo tako kratkovremenski.
Međutim, bili smo u situaciji da dugo vremena, i to u više navrata, naročito za vreme protivustavnog vanrednog stanja u našoj zemlji, nismo imali Ustavni sud i da smo, ne samo mi, kao politička stranka, koji smo uputili mnogobrojne predstavke i žalbe nepostojećem Ustavnom sudu, već svi građani, državni organi, organizacije i svi oni koji imaju mogućnost i prava, a imali su i po prethodnom ustavu, bili onemogućeni da dobijemo autentično tumačenje i da se odlučuje po našim žalbama.
Veoma često se dešavalo, što su pominjale moje uvažene kolege i gospodin Krasić i gospođa Radeta, da mi o odlučivanju po ustavnoj žalbi, na ono na šta se žalila SRS, saznamo iz nekih sasvim sporednih, da tako kažem, kanala, a ne od institucije za koju s pravom svako u ovoj zemlji, mislim i svaki odgovorni narodni poslanik, svako ko se bavi poslom pravosuđa u ovoj zemlji, svako ko je i na početku studiranja pravnog fakulteta, a da ne govorim o nosiocima najviših funkcija u ovoj oblasti, smatra da treba da postoji, jer je važnost ustavnog suda za nas, zapravo, prouzrokovala da mi ozbiljno pristupimo ovom predlogu zakona, koji je dao gospodin Dušan Petrović i Vlada Republike Srbije i da podnesemo 29 amandmana.
Amandmani SRS, dame i gospodo, kao što ste videli i vidim da su zaista pojedini članovi DS i DSS pažljivo to proučavali, jesu i suštinske i pravno-tehničke prirode. Sve su samo nisu nekog formalnog karaktera, jer to nam nije bio cilj, kao što znate, vama je ovo došlo na red da se bavite pitanjem Ustavnog suda, jer je to obaveza koja je proistekla iz Ustava, a za nas je to bilo najvažnije pitanje svih ovih sedam godina. Setite se, vi koji ste bili u onom prvom mandatu posle petooktobarskog puča na vlasti, koliko je puta izašao za ovu govornicu predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj i rekao vam: a šta da govorim i šta da vam pričam kada nemamo Ustavnog suda. I mi ga nemamo ni dan-danas.
Dakle, ušli smo u ovu problematiku potpuno svesni činjenice da ovaj zakon ne bi smeo da bude jedan od onih zakona koji će za par meseci ili godinu dana sa nekim izmenama i dopunama da dođe pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, već, a to nam je bila namera, da gospodin Petrović, Vlada i nadležno ministarstvo shvate da su omaškom ispustili da usaglase terminološki, recimo, neke odredbe Ustavnog zakona sa novim Ustavom, da neka rešenja moraju dosta preciznije da se urade i da ne sme da postoji nikakva dilema u pogledu pojedinih rešenja.
Mi smo počeli sa tretiranjem amandmanski Ustavnog zakona od člana 13, od onog što se zove prestanak sudijske funkcije u Ustavnom sudu, a to su sudije koje mi tek treba da izaberemo. Od onih osnovnih razloga, kao što je, ne daj bože, smrt sudije, preko činjenice ko može da razreši sudiju Ustavnog suda, obratili smo pažnju na to da ne može da bude u nadležnosti Ustavnog suda pitanje konstatovanja prestanka sudijske funkcije, jer on sam sebi ne predlaže sudije, već to rade nadležni državni organi.
Tako je i gospodin Krasić tražio je da se u Predlogu zakona u članu 15. stav 2. izbriše, zato što je sasvim jasno da ''ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda'', kao što ste vi gospodine Petroviću stavili u Predlog zakona, ''utvrđuje Ustavni sud'', ne može da opstane u Predlogu zakona.
Verujem da ste, kao i sve druge, i pitanje ovog amandmana ozbiljno razmatrali, jer kao što ćemo već popodne da uđemo u razmatranje predloga predsednika Republike Borisa Tadića, pa onda Narodne skupštine Republike Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud ne može da razmatra da li su se stekli uslovi da neko bude razrešen sa te funkcije. Na to ima pravo predlagač.
To je i pojasnio u svom amandmanu kolega Krasić, da mora da se sledi ustavna norma i da samo ovlašćeni predlagač utvrdi da li su se stekli uslovi za prestanak sudijske funkcije. To je ono osnovno što na početku moramo da raščistimo, kako bismo krenuli dalje.
Svi ovi amandmani tretiraju skoro sva poglavlja predloženog zakona, s tim što smo mi insistirali naročito na jednoj stvari. Videćete, ako se vratite na sve ove skupštinske rasprave, na javljanja po Poslovniku, na insistiranje gospodina Dragana Todorovića da se ozbiljno uzme u razmatranje kršenje Ustava i zakona prilikom izbori Zorana Alimpića za nekog v.d. gradonačelnika Beograda, onda ćete videti da zbog svih budućih situacija, ma kakvi da budu zakoni o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima, ovaj zakon mora da ima posebno poglavlje, a što smo vam mi i predložili posle člana 90, koje će da tretira pitanje koje se tiče postupak po žalbi zbog onemogućavanja vršenja nadležnosti AP i lokalne samouprave.
Ne mogu ta prava da se uređuju kao jedna opšta ustavna žalba, zato što su organi jedinice lokalne samouprave i AP u svom funkcionisanju, po Ustavu Republike Srbije, po zakonima koji su sada na snazi i koji će da dođu, odgovorni pred Ustavom i zakonom i to ne može da bude kao obična ustavna žalba. Mislim da to treba da odvojite i da prihvatite ovaj amandman koji je podneo gospodin Amdžad Migati, naš kolega, narodni poslanik SRS, kako biste dali značaj Ustavnom sudu u rešavanju sporova, odnosno kršenju zakona kada su u pitanju lokalni organi vlasti i AP.
Sada možemo da dođemo do jednog zaključka na osnovu i vaših izlaganja, a pre svega izlaganja SRS, a to je da Ustavni sud praktično predstavlja neki četvrti stepen sudske vlasti, mi to možemo da kažemo, na izvestan način on izlazi iz opšteg okvira ustavnosudske zaštite, zato što se po ustavnim žalbama građana i drugih organa, odnosno podnosilaca ustavne žalbe odlučuje, ali pre svega zbog činjenice da se odlučuje o pravima i obavezama građana.
Mislimo da treba na taj način, i zbog toga smo napisali ovako suštinski važne amandmane, da se promeni shvatanje o Ustavnom sudu. U tom smislu, i stručnost, i kompetentnost, i nepristrasnost sudija Ustavnog suda mora da se podigne na najviši nivo, a o kandidatima i o njihovom izboru ćemo da pričamo kasnije.
To je ono što je suština naše poruke biračima. Ustavni sud, kažemo građani Srbije, jeste mesto gde ćete moći da štitite svoja prava, ako ti ljudi budu, kao što mi srpski radikali želimo, radili objektivno, stručno, kompetentno i nepristrasno svoj posao, svuda i u svakom trenutku, da ne morate da se obraćate drugim međunarodnim sudovima i da pred njima tražite zaštitu, jer država Srbija i Ustavni sud u svakom trenutku moraju da garantuju vaša prava.
Smatramo da je obaveštenje po odlučivanju o ustavnoj žalbi za podnosioca ustavne žalbe, gospodine Petroviću, veoma važno. Dakle, mora da bude osam dana ranije jer imamo gorko iskustvo, kao što sam rekla na početku, da smo to saznavali iz raznoraznih drugih izvora, na neke neprimerene načine, to je bila naša dovitljivost i mogućnost da nam neko to dojavi.
Zaista, ne vidim zašto to ne biste prihvatili kao amandman SRS da se ta odluka objavi u Službenom glasniku. Kao što neko juče ovde reče, svako gubljenje ličnih dokumenata se oglašava u novinama, svaki zakon se oglašava u "Službenom glasniku", a, zamislite, ne i kada se vi sada žalite na neku odluku po zakonu i usvoji se ustavna žalba.
Imali smo ovde mnogo situacija, evo mi kao narodni poslanici, da moramo da štitimo naša prava, poslanici SRS. Sećate se šta nam je radila bivši predsednik Skupštine i tadašnja vlast, kako su se kršila osnovna prava.
Pa da je opstao onakav Poslovnik, gospodine Petroviću, u tom skupštinskom sazivu, prvom posle petooktobarskog puča, mi ne bismo uopšte mogli danas da podnosimo ove amandmane. Mogao je jedan poslanik samo da govori, niti druge poslaničke grupe, niti bismo mogli da se javljamo po Poslovniku.
Mnogo je drugih odredbi i kršenja koje na pravi način i u tom kratkom vremenu onaj politički Ustavni sud, sa Vučetićem na čelu, nije tretirao, jer su oni selektivno pristupali. Sećam se da smo podneli, recimo, žalbu Ustavnom sudu na neustavne odredbe Poslovnika i koje su u suprotnosti sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, a sud nam dostavio odgovor na našu žalbu posle godinu i više dana, striktno selektivni pristup.
Tačno koliko treba da se pušta "demokratija", toliko su nam dali, jer kažu: ovo može, ovo ne može i dosta je tih spornih odredbi. I gospodin Konstantinović, i sve druge kolege iz DS i DSS sada moraju o tome da vode računa prilikom predlaganja novog Poslovnika. Vi ne smete da pravite iste greške koje su napravljene u tom periodu, pa odmah poslanici imaju pravo da se kod Ustavnog suda, kada treba da se konstituišu, žale.
Što se tiče ovog, za nas veoma važnog, pitanja, mislimo kada je u pitanju postupak razrešenja predsednika Republike, verujemo da izbori za predsednika Republike slede pre ili kasnije i verujemo da će budući izabrani predsednik, posle Borisa Tadića, svakako biti gospodin Tomislav Nikolić.
Isto tako, verujemo da će se on držati slova Ustava i zakona, koji treba da se donese o predsedniku Republike, i zaista biti toliko savestan i odgovoran u vršenju predsedničke funkcije da neće morati da dolazi Narodna skupština Republike Srbije u situaciju koja je data članom 118. Ustava - da pokrene postupak za razrešenje predsednika Republike. Mi ovo ne pišemo za jednu osobu. Zakon o Ustavnom sudu, kao i Ustav, pišu se za naredne generacije, za stabilnost države, našeg pravnog poretka i za funkcionisanje svih državnih institucija.
Pošto smo mi pošli od toga kada smo učestvovali u pisanju Ustava, za nas je neprihvatljivo da ostane ova odredba u članu 93. stav 4, gde vi kažete: ''Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom...'' - to je nemoguće i to se direktno kosi sa Ustavom. Zato što je, gospodine Petroviću, Narodna skupština vlasna da pokrene postupak za razrešenje predsednika Republike.
Što god da odluči, to vam govorimo već 17 godina, to vam je toliko puta govorio i prof. Šešelj, predsednik naše stranke, šta god da odluči Narodna skupština, potrebnom kvalifikovanom većinom u Narodnoj skupštini, Narodna skupština je u pravu.
Ne može sada da se pojavljuje Ustavni sud i da kaže - aha, vi ste iskoristili pravo iz Ustava, a mi ćemo sada da procenjujemo da li je predsednik Republike povredio Ustav ili nije i da li uopšte ima indicija da on treba da bude razrešen sa funkcije predsednika Republike. To je potpuno besmisleno. U bilo kom trenutku može da se stvori hipotetički drugačija većina od one koja štiti vlast predsednika Republike i koja je trenutno na snazi.
Zaista moram da vas podsetim na to, da napravim jednu malu digresiju, da smo imali neverovatnu situaciju, setite se pretprošle godine. Prava radnika zaposlenih u Srbiji su na najrigorozniji način smanjena Lalovićevim zakonima. Najpre, onim zakonom kada je ovaj iz Soluna glasao karticom, Novaković iz Novog Sada, pa posle izmene i dopune Zakona o radu.
U jednom trenutku, to je bilo u martu 1995. godine, stvorila se skupštinska većina da se izglasaju pojedini amandmani SRS i SPS i da se radnicima vrate prava koja su po ranijem zakonu postojala, a tiču se - i godišnjeg odmora, prekovremenog rada, regresa i svih onih davanja koja nisu socijalna kategorija, nego su veoma važna iz oblasti radnog prava i mogućnosti da ljudi to koriste u državi u kojoj rade, oni koji uopšte rade. Ovih milion i nešto koji su ostali pod vašom vlašću bez posla ne mogu da se nadaju ničemu.
Mi smo u martu 2005. izglasali, čak ste i vi koji ste bili idejni tvorci onog prvog zakona, pa ste ga falsifikovali nepostojećim glasom ovog Novakovića iz Soluna, čak su i vaši poslanici DS glasali za te amandmane zajedno sa srpskim radikalima i SPS. Šta se desilo?
Sećate se, gospodine Petroviću, pojavio se posle dva meseca Slobodan Lalović. Oni su se hvatali za glavu, Koštunica, Lalović, Dinkić, koji su bili tada na vlasti, mislim Koštuničina vlada, čiji kontinuitet vi sada nastavljate i kažu - jeste, u tom trenutku nas je Narodna skupština prešla, stvorila se jedna većina te noći, pošto smo noću kasno glasali, ajde mi sada kroz izmenu i dopunu Zakona o radu sve da vratimo na staro.
Vi sada vidite koliko je to bilo drsko i kako se neko poigrava voljom narodnih poslanika. To zaista može u budućnosti da se dešava, ali to će da košta svaku buduću vlast koja se tako bude ponašala. Kao kada bi vi sada, a vi niste isključili mogućnost da ne prihvatite amandmane SRS, izašli kao resorni ministar i rekli - ne prihvatam nijedan amandman srpskih radikala. Ali sam obaveštena i vi ste sami rekli da razmatrate, pozivam vas da prihvatite sve amandmane, jer su zaista stručno napisani, sa namerom da popravimo zakon, da on bude odličan za građane i za državu Srbiju uopšte.
Ovi vaši neće da vas slušaju. Boško je gledao amandmane, kao i gospodin Konstantinović.
Gospođa Kolundžija preporuči poslaničkoj grupi i kaže - ipak su radikalski amandmani dobri, kao što jesu. Prihvate se svi amandmani i vi se pojavite posle nekoliko meseci kao resorni ministar, tražite izmene i dopune i vraćate na ovo vaše staro. To je besmisleno, gospodine ministre. Želela sam ovim primerom da vam kažem koliko je suludo, moram taj izraz da upotrebim, da bilo ko razmišlja da ruši volju Narodne skupštine Republike Srbije koja se jasno potvrdi u određenom trenutku. I ako su narodni poslanici pokrenuli inicijativu za razrešenje predsednika Republike, ne može onda Ustavni sud kao prethodnica da odlučuje o tome da li je to bio ovaj ili onaj razlog, zbog čega i čime smo mi bili motivisani. Motivisani smo činjenicom da smo pogledali i da se on nije držao slova Ustava.
Ono čime ću da završim, da bi i druge kolege iz SRS koji treba da govore iskoristile svoje vreme, da svako od nas može o ovome da govori najmanje po sat vremena, to je nadležnost organa. Nemojte to da shvatite kao neku sada primedbu sa govornice, jer nemate amandmane SRS u tom smislu, pa sada ultimativno tražim od vas da vi izađete i kažete - mi ćemo sada to nekim Vladinim amandmanom da promenimo.
Mislim da to može da stvori veliki problem u funkcionisanju nadležnosti organa, jer vi ste predvideli situaciju samo kada se dva organa oglase nenadležnim i onda Ustavni sud dolazi u situaciju da odlučuje koji od ta dva organa je nadležan. Vi niste predvideli situaciju, gospodine ministre, kada oni proglase da su nadležni, pa nastave da rade. Ko će tada da odlučuje o tome, razumete?
Verovatno će naći Ustavni sud i sudije Ustavnog suda neki metod da oni u toj datoj situaciji odlučuju o tom pitanju, ali mi iz SRS smatramo da ste to pitanje morali mnogo ozbiljnije da tretirate, da se Ustavni sud ne bi bavio, po prirodi svog odgovornog posala budućeg, nekim situacijama koje mogu po Ustavu da budu ovakve ili onakve i da se ne tumače uvek na isti način.
Jer, kasnije i posledice kod odluke o nadležnosti dva organa koji se proglase ili se ne proglase nadležnim mogu da budu dalekosežne. Mi kao odgovorni ljudi i poslanici kojima je zaista stalo da Srbija po slovu Ustava ima Ustavni sud kojim će svako da se ponosi, kao što rekoh, to je četvrti stepen sudske zaštite - da svaki građanin Srbije zna u svakom trenutku da može ustavnom žalbom da štiti svoja ustavom i zakonom zagarantovana prava. Verujem da ćete na kraju diskusije u ovoj načelnoj raspravi moći da nam dati neke naznake o tome i na osnovu ovih naših dodatnih argumenata šta ste spremni da prihvatite. Još jednom vas pozivam da prihvatite sve amandmane SRS, jer su suštinski veoma važni i isključivo su usaglašeni sa onim što stoji u Ustavu Republike Srbije, a za zakon koji će svakako biti za dobrobit čitave države i naših građana. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošle godine na Mitrovdan, 8. novembra, na drugoj Posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, u domu Narodne skupštine, proglašen je novi Ustav Republike Srbije.
Pošto je malopre gospođa Radeta pokrenula pitanje odsustva predsednika Skupštine Olivera Dulića, javljam se po članu 31. Poslovnika.
Naime, zapanjena sam, kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine, da je predsednik Narodne skupštine otputovao danas kada je dan Ustava Republike Srbije, što pokazuje njegov odnos prema tom, za istoriju srpskog naroda, svakako značajnom datumu.
Ali i odnos Demokratske stranke i Vlade Republike Srbije, jer ni Dušan Petrović koji je kasnio dva sata danas na sednicu nije izašao za govornicu i čestitao narodnim poslanicima i građanima Srbije Ustav Republike Srbije.
Koristim ovu priliku, pošto sam čula da je to gospodin Obradović već uradio na početku, da čestitam vama, uvažene kolege narodni poslanici i vama gospodine predsedavajući, kolega Mrkonjiću, Ustav Republike Srbije.
Da čestitam krsnu slavu gospodinu Tomislavu Nikoliću, njegovoj porodici i svima onima koji danas slave Mitrovdan, jer nije ni slučajno što je baš danas, na Mitrovdan prošle godine, usvojen Ustav Republike Srbije.
Nije ni slučajno što je danas, na Mitrovdan, na dan ustavnosti – kada Srbija mora od prošle godine samostalno da se bori, ali da se bori na duge staze da povrati ono što je naša vekovna srpska zemlja – predsednik naše stranke posle pet godina, prof. dr Vojislav Šešelj, počeo svoju odbranu, odnosno uništavanje Haškog tribunala.
Verujem da, iako ste danas imali prilike to da pratite putem interneta, naročito pojedini čelnici Demokratske stranke i poslanici koji apsolutno ništa o tome nisu znali, ni o istoriji srpskog naroda, ni o tome kako se branilo srpstvo unazad 17 godina i kroz vekove, večeras u odloženom prenosu na Drugom programu RTS mogu iz te lekcije o istoriji srpskog naroda, a to je prvih sat i po vremena uvodnog izlaganja, od današnjih četiri sata njegove uvodne reči, da nauče mnogo od dr Vojislava Šešelja.
Tu sintezu koju je on napravio ne samo kao predsednik SRS, što je učinio danas za celokupnu srpsku naciju, za pripadnike svih nacionalnih manjina koje je pominjao danas u najpozitivnijem kontekstu, onih koji su želeli da ostanu da žive u zajednici sa svojom srpskom braćom, učiniće da danas 8. novembra, dakle prve godine posle donošenja Ustava, on u Haškom kazamatu uspostavi nove temelje i vrednosti u međunarodnom pravu.
A mi srpski radikali ovde da vas podsećamo da vam nije stalo do interesa države i naroda, jer da jeste danas bi Oliver Dulić sedeo ovde, danas bi pozvao i Predraga Markovića, jer to je bio neki red, koji je bivši predsednik Narodne skupštine, da dođe ovde. Danas bi narodni poslanici u jednoj, pa makar nakratko, u svečanoj atmosferi od 10 ili 15 minuta obeležili donošenje Mitrovdanskog ustava.
Ovako na nama ostaje da to uradimo sa izabranim predsednikom Republike, koji će svakako biti gospodin Tomislav Nikolić sledeće godine na njegovu krsnu slavu i da nekako u to vreme, ako da Bog, a verujem u istrajnost dr Vojislava Šešelja, sačekamo i da se on kao pobednik vrati u otadžbinu.

Gospodine Duliću, niste u pravu. Naime, imamo obaveze proistekle iz Ustava Republike Srbije. Zarad podsećanja, sutra je dan Ustava Republike Srbije, sutra je veliki pravoslavni praznik, slava svetog Dimitrija - Mitrovdan i dan kada smo proglasili Ustav Republike Srbije prošle godine posle uspešnog referenduma.
Posle godinu dana dolazimo, evo i sutra ne možemo da zaokružimo celinu, u situaciji u kojoj se država Srbija našla nakon proglašenja Ustava, odnosno pre toga izvršenog separatističkog odvajanja srpske države Crne Gore iz sastava državne zajednice Srbija i Crna Gora. To pokazuje svu našu ozbiljnost, odnosno neozbiljnost Narodne skupštine aktuelne vlasti.
Vi sada možete da kažete da Poslovnik nije usklađen sa obavezama koje su proistekle iz novog Ustava, možete da kažete, to nigde eksplicitno ne stoji kod Odbora za pravosuđe i upravu, vi imate drugi stav koji kaže - Odbor daje mišljenja o predlozima odluka o izboru predsednika sudova i sudija (o čemu se ovde radi: o sudijama najviše sudske instance u našoj zemlji), javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i drugih funkcionera u oblasti pravosuđa i uprave određenih zakonom i podnosi predloge odluka o prestanku njihovih funkcija, odnosno razrešenju.
Kolega Batić je pokrenuo ovde jedno vrlo zanimljivo pitanje - da li se neki od ovih ljudi nalaze u statusu koji treba da imaju u našem društvu, a to je da su već penzionisani i da im po tom osnovu prestane sudijski staž. Niste u pravu zbog toga što imate dvostruke aršine.
Moram da vas podsetim da, iako ne postoji ovakva odredba člana koji govori i definiše rad Odbora za finansije, gospođa Jorgovanka Tabaković je kao predsednik Odbora za finansije, po dobijanju predloga za članove Državne revizorske institucije, što je takođe institucija koja je proistekla iz novog Ustava, stavila predloge koji su stigli, osim predloga koje nismo želeli, kao ni da učestvujemo u ovoj ujdurmi oko izbora predsednika Ustavnog suda, odnosno sudija Ustavnog suda.
Jedino što sada možete da uradite, gospodine Duliću, jeste da kažete predsedniku Odbora za pravosuđe i upravu, da priznate da ste pogrešili, ništa to nije strašno, doduše, bilo bi vam drugi put za 10 dana, ali savetujem vas kao potpredsednik Narodne skupštine da to uradite, da skinete sa sebe toliko breme odgovornosti, da vi kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ulazite direktno na sednicu sa predlogom, odnosno spiskom ljudi za koje ne znamo ni odakle su stigli, ni kojim načinom. Ove šture biografije, gospodine Duliću, meni ne znače ništa.
Nisam član Odbora za pravosuđe i upravu, kao i mnoge druge kolege, ali hoću da odem na Odbor za pravosuđe i upravu i da postavim pitanja. Nisam ni član Odbora za finansije, pa sam bila, iako mi nismo imali predloge za članove Državne revizorske institucije, postavila sam pitanja, dobila odgovore o pojedinim kandidatima, znate koliko smo se sporili oko toga.
Nemojte, molim vas, da najvišu sudsku instancu i zakon o kome tek treba da raspravljamo unapred urušavamo jednim ovakvim potezom koji ste bespotrebno izveli, reći će vam i gospodin ministar, koji je do juče bio poslanik i šef poslaničke grupe, i kolega Aligrudić i svako u ovoj sali da to nije u redu, i to je jedini način.
Zaista, nisam znala jer nisam član Odbora za pravosuđe i upravu, dok koleginica Radeta nije izašla, da to nije prošlo Odbor. Ovo ovako ne može da uđe u skupštinsku proceduru, odnosno na sednicu, na način na koji ste nam to malopre dostavili, odnosno nadležne službe. Hvala.

Gospodine Ristiću, ne vredi, objašnjavanje sa vama o bilo kom pravnom pitanju je nemoguća misija. Pokušavamo s vama sedam godina, a vi ste onaj čuveni ustavotvorac koji nije stigao dalje od preambule, jeste do Miločera i Svetog Stefana, ali slovo niste napisali i ustav nismo imali.
Kada ste nam vi tumačili odredbe Ustava mi smo imali krađe u Narodnoj skupštini, glasanje iz Soluna, iz Bodruma, raznorazne zloupotrebe 308 poslanika umesto 250. Malopre ste rekli tako neviđenu glupost da ja stvarno moram da reagujem, a inače ne bih. To je jedna u nizu onih koje ste izrekli kao ''pravni ekspert''.
Vi ste malopre rekli, gospodine Ristiću, da Ustavni sud nije sud. Rekli ste, što je tačno, da je Ustavni sud samostalan i nezavisni državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Koliko vi ništa ne znate, gospodine Ristiću, govori stav 2. člana 166. Ustava, koji kaže - odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Dok vi meni kažete da je Vrhovni kasacioni sud najviša sudska instanca. Jeste u redovnom sudskom postupku, ali reći će vam druge kolege pravnici, advokati, pošto vi to ne znate, da odluke Vrhovnog kasacionog suda mogu da budu takve, odnosno Vrhovnog suda Srbije do sada, da se vrate na drugostepenu sudsku instancu, a za ove kažu, kada je u pitanju Ustavni sud - da su obavezujuće i konačne. Toliko o tome šta je Ustavni sud.
Nemojte, molim vas, da se dalje upetljavate u tumačenje Poslovnika. Jer kad je Poslovnik pisan, stvarno moram da pokušam to da vam objasnim na najkolegijalniji način ... Vas zaista ničega nije sramota. Pažljivo sam slušala.
Gospodine Ristiću, hoćete li da me saslušate. Gospodine Ristiću, vama se obraćam, nemojte da ga ometate.
Dakle, godinama kada ste pravili razne brljotine što se tiče Ustava, krađe u Skupštini, razne zloupotrebe, sa skupštinske govornice vam je to objašnjavao predsednik naše stranke, dr Vojislav Šešelj, i rekao vam je da okačite tu vašu pravnu diplomu znate gde. Vi ste opet napravili povratak, nekako vas izbacili iz bubnja ovi iz DS, pa ste imali neki prekid, pa ste se ponovo vratili u skupštinsku klupu i n
Zaista vas kolegijalno savetujem da to više ne radite. Može da pomisli gospodin predsednik Skupštine koji je doktor, lekar, specijalista, ortoped da vi nešto o pravu znate, a vi u stvari ne znate ništa.

Kolega Vučićeviću, vi ste samo presvukli odelo, i to vam je dobro, to sivo, juče u Skupštini grada je bilo tamnije, znači, vi ste se samo promenili, od juče ste druga ličnost. Juče ste bili opozicija u Skupštini grada Kragujevca, što vam ne sporim, jer i mi smo tamo, samo mnogo veća opozicija Stevanoviću.
Celog dana ste držali poziciju propalog Stevanovića i onu šačicu oko njega, kao i odbornici SRS, po povredi Poslovnika, zbog toga što ne radi dobro, što ne poštuje Ustav, što ne poštuje zakon i ponašali ste se u skladu sa vašim opozicionim pravom.
Juče je u Skupštini grada Kragujevca pokrenuli jedno pitanje koje je aktuelno za kragujevačku javnost. Evo, da upoznam i širu srpsku javnost i narodne poslanike, radi se o eventualnoj zloupotrebi prilikom izrade projekta dvomostovlja u Kragujevcu.
Mi imamo reku Lepenicu, po kojoj se grad proslavio. Ona naravno nije više takva kao što je nekad bila. Nažalost, grad ne brine mnogo o građanima za druge projekte. Ljudi nemaju osnovne uslove za život, a odlučila se gradska vlast da pravi dva mosta. Stari kameni most, koji vodi do ulaza u Topolivnicu, odnosno u Zastavu će biti potpomognut još jednim koji ide pored. Kolega Vučićević je juče izneo razloge zbog kojih traži, opravdano sumnja da je gradonačelnik Stevanović, jednu ruku ovde, drugu ruku onde, i njegovi saradnici, je l' tako, da se tu radilo svašta sa parama iz budžeta građana.
Onda je on, da bi se odbranio, baš kao malopre i Dulić, da skine odgovornost sa sebe, jer je shvatio da je pogrešio, Stevanović je predložio formiranje anketnog odbora, kako bi se ispitale sve te činjenice, jer ste vi izneli te podatke i predložio je da svaka politička stranka izađe sa po jednim kandidatom.
Vi ste, kao čovek koji dobro zna Poslovnik o radu Skupštine grada, ali očigledno ne znate ovaj o radu Skupštine Srbije, rekli da hoćete ili nećete u tome da učestvujete.
Gde vam je logika, kolega Vučićeviću? Za jedan anketni odbor, koji treba da ispita malverzaciju koja postoji ili ne postoji, Veroljuba Stevanović, vi kažete da je potreban ili tvrdite, legitimitet svih političkih stranaka, a kada mi ovde u Skupštini Srbije za Ustavni sud Srbije tražimo da to prođe nadležni odbor, vi kažete - mi smo zli, mi smo ovakvi, onakvi, zloupotrebljavamo to, sve nam nešto smeta.
Ako neko hoće da imamo ustavni sud, to je SRS. Jer po našim sporovima nije imao ko da rešava, na kraju krajeva, i povodom brljotina i zloupotreba gradonačelnika u gradu u kome mi živimo.
Nemojte onda da se pretvarate da ste nešto što niste, gospodine Vučićeviću. Kada znate da ste opozicija na jednom mestu, ostanite dosledni pa dozvolite ljudima koji to jesu, a mi smo najveća opozicija i buduća vlast u Republici Srbiji, da koristimo svoje pravo.
Na kraju, predsednik Skupštine je priznao, i pored sve pomoći koje su pokušali ovde razni njegovi pravni eksperti da mu daju, da je pogrešio i da to mora da prođe Odbor za ustavna pitanja, i zato ga je zakazao za 17,30 sati.
Nepotrebno ste se javili i zato sam morala da reagujem jer pokazujete dvostruke aršine i čovek ste koji ne poštuje osnovna demokratska načela. Pustite vi opoziciju da ovde radi svoj posao, a mi ćemo tamo u Skupštini grada Kragujevca, kao opozicija da radimo posao koji smo juče vrlo uspešno radili u obaranju sa vlasti Stevanovića i njegove kriminalne klike. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislila sam da ću iz jedne potpuno nezrele atmosfere koja trenutno vlada u Skupštini grada Kragujevca, gde sam provela celo pre podne i gde smo govorili o katastrofalnoj vladavini Veroljuba Stevanovića...
(Predsedavajući: Koji član Poslovnika.)
... član 225. i 226. i član 1, ako hoćete i 26. i 27...
Dakle, da govorimo o argumentima, kolega Nedimoviću, naš je posao i obaveza u ovom najvišem zakonodavnom telu. Pošto ste vi neko ko želi put u Evropu, to je vaše pravo, ja želim da u Srbiju dođu ljudi iz čitavog sveta koji neće da nam otimaju Kosovo i Metohiju, koji hoće da zapošljavaju ljude, koji hoće da mi nastavimo kada preuzmemo vlast da se borimo protiv kriminala i korupcije, da se tajkunizacija Srbije ne radi po receptu Tadić-Koštunica.
Za vašu informaciju, pošto me čudi da to ne znate, kako ste tako neinformisani došli da govorite o ovoj temi i da nama pričate kako da privlačimo strane investicije. Vi dolazite iz Srema, je l' tako? Vi znate da je opština Stara Pazova jedna od najperspektivnijih trenutno opština u Srbiji.
Dižite vi ruku, ne morate da stojite, možete da sednete lepo da saslušate, ja ću da vam kažem kako to dolaze strani investitori.
Dakle, Srđo Komazec, predsednik opštine, srpski radikal, najzaslužniji je što je najmanje 22 kompanije iz celog sveta došlo u tu opštinu i što se radi četvrti industrijski park. Tamo je zaposleno, za sada, "prava sitnica", osam hiljada ljudi sa tendencijom da ih bude sve više i više. Vi nama pričate o nekoj beloj šengenskoj listi i o tome kako ljudi treba da idu i da trče u EU, koja neće da nam obezbedi pare za readmisiju. Sa druge strane, odgovorite na pitanje zašto Vojislav Koštunica, pa posle njega Zoran Đinđić, pa Zoran Živković, pa Vojislav Koštunica, pa opet Vojislav Koštunica, Boris Tadić, ne ukidaju vize za ruske državljane koji hoće da dođu u našu zemlju i da ulažu?
Jeste li vi, kolega, bili u sali kada smo razgovarali o sporazumu dvostrukog oporezivanja i o činjenici da potencijalni investitori iz Indije ne mogu da dođu ovde i da je to bila zvanična primedba njegove ekselencije ambasadora Svarupa na činjenicu indijske države da ne mogu da dođu ovde nesmetano bez viza, a hoće da ulažu, i to ko zna koliko milijardi dolara?
Prema tome, kolega, govorite samo o egzaktnim podacima. Dakle, svuda gde su u lokalnim samoupravama srpski radikali na vlasti radi se, gradi se, zapošljavaju se ljudi, otvaraju se fabrike, nema kriminala, nema korupcije, već samo produktivnosti i bolje budućnosti za sve građane koji žive u tim opštinama.
Kada budete dostigli taj nivo, kada ne dođete u situaciju da se kao vaš kolega predsednik odborničke grupe DSS u Kragujevcu, koji je davao podršku takvoj vlasti, danas posle četiri godine "posipa pepelom" i kaže – pa, mi smo ga podržavali, on ne radi dobro. Onda dođite i razgovaraćemo argumentovano. Vama hvala, gospodine Albijaniću, izvinite što sam prekoračila vreme. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, navodni Sporazum o olakšavanju dobijanja viza za zemlje Evropske unije, što je korak do dolaska na belu Šengen listu, jeste obmana u smislu pompeznog najavljivanja nečega čega neće biti. Sam predlagač je u obrazloženju pored ustavnog osnova naveo razloge za donošenje zakona i ciljeva koji se njima žele postići.
Malopre je i koleginica Marković nabrojala kategorije, ali je vešto izbegla da kaže da ovaj sporazum samo utiče na broj dokumenata koji treba da se podnesu prilikom aplikacije za vizu u zemlje Evropske unije, da li se ona izdaje za jedan ili više boravaka, videćemo kako će i koja država da uslovi prilikom određivanja kvota, jer to nije jednostavno.
Šta će da vam traže od podataka? Naravno, uz stalni radni odnos, redovna primanja, da imate čekovnu karticu, da imate bankovni račun, da ste solventni, da imate stambeni prostor u kome živite, da redovno plaćate sve dažbine državi. Ranije su vam tražili i devojačko prezime vaše babe, i babe po ocu, i babe po majci, samo što nisu tražili broj cipela, a sada će to možda biti u nekoj manjoj formi i nećete te podatke morati da popunjavate, ali odnosi se isključivo na određene kategorije građana, što je sam predlagač i prilikom potpisivanja Sporazuma prihvatio.
U obrazloženju ste naveli, moram vama da se obratim gospodine Todoroviću, jer ministra nema, da se odnose na poslovne ljude –advokate, lekare, arhitekte i druge pripadnike samostalnih profesija, vi ste naveli i građevinske inženjere. Kako će sada gospodin Mrkonjić da putuje, njega nema ovde, pobrojali ste sve. Jeste li naveli i diplomirane ekonomiste, diplomirane pravnike? Nema ih. Politikolozi, nastavnici, poljoprivrednici, pa njih nema. Dakle, jasno je da se odnosi eksplicitno na određene kategorije ljudi.
Kako se to sada radi kada su u pitanju, recimo, turistička putovanja ili poslovna putovanja na seminare, na kongrese, evo mi tu imamo kolege koje putuju na razne kongrese u zemlje Evropske unije zbog prirode svog posla, i kako oni moraju da podnose zahtev? Tako što će da se ponižavaju do najviših granica. Tako što će morati da mole one koji organizuju za njih putovanje. Ništa u tom smislu neće da se promeni, jer ovde se nije povećao broj onih koji mogu da traže vize. Svaka zemlja članica EU je ograničila broj državljana Srbije koji mogu u tom mesecu da putuju.
Ne mislite valjda, koleginice Marković, hipotetički, i da imaju para, a nemaju, u Srbiji su jako osiromašeni pod režimom od 5. oktobra do današnjeg dana, da oni hoće da putuju u neku zemlju EU, negde u inostranstvo, radi turističkog boravka i, sada, svi planiraju svoj polazak, a to bi sve bilo idealno kao u onom Dinkićevom spotu, imaju dobre plate, dobre automobile, rešeno stambeno pitanje, visoke zarade, prihode, hoće da šalju decu tamo, hoće da putuju oni, odluči se par desetina hiljada građana da idu u jednom trenutku u Italiju, u januaru mesecu. Vi mislite da će Italijani da odobre tolikom broju građana Srbije da odu u tu zemlju? To su prave olakšice i to je ono o čemu treba da pričate, ako govorite o nečemu što ste pompezno najavljivali.
Postavlja se pitanje, kako građani Srbije bilo gde da putuju? Mnogima je želja, a ja sam ubeđena u to, da putuju i u Rusku Federaciju, da ne idu u zemlje EU. Mnogi hoće da idu u Kinu, koja je mnogo daleko, ali nemaju para, nemaju od čega. Lepo je ovo sve ovako taksativno nabrojano, ali pitajte decu koja su u srednjoj školi, kojima ste vi do juče predavali kao njihov profesor, da li oni jedva skrpe kraj sa krajem, pošto su i oni obuhvaćeni ovim sporazumom da idu na đačke ekskurzije, pa moraju da im pomognu tetke, stričevi, pa babe da skupe neku paricu da otputuju bilo gde, gde je njihova škola ugovorila putovanje za drugi i treći razred srednje škole ili za maturante, ili za apsolvente, kako oni dolaze do mogućnosti da bilo gde odu?
Dakle, sama priča Borisa Tadića je bila zasnovana u kampanji 2004. godine na laži i obmani, zato što se on tog dana kada se odlučio na takav vid kampanje, a sve je bila laž i obmana, usudio da ode ispred nemačke ambasade, video je jedan mladi bračni par i pitao ih je da li imaju dece, oni su rekli – da, mi želimo da putujemo kod naših roditelja u Nemačku, da povedemo našu decu, evo ovo mlađe dete baba i deda nisu videli otkad je rođeno, a on je na to kazao: strašno, pa to je zaista tragično, zamislite kako je to potresno za vas i za to dete koga baba i deda nisu mogli da vide toliko godina. Mojim izborom na mesto predsednika Republike, ja ću to da vam omogućim za nekoliko dana. Od tada je prošlo i, hvala bogu, bliži se kraj njegovog mandata, a on to nije uradio.
To nisu bila obećanja Tomislava Nikolića, jer je Tomislav Nikolić obećao – neću da sarađujem slepo i poslušno sa onima koji hoće da otimaju srpsku teritoriju. Hoću da prihvatim svaku vrstu integracija ali na ravnopravnim osnovama, bez ucena i bez pritisaka. Hoću da sarađujem sa svima kojima je Srbija kao ravnopravni partner interesantna za ekonomska ulaganja, za kulturnu saradnju, a mi govorimo o ovome kao najvećem projektu, a uz to, i svedoci ste toga, i gospodin Dulić, da je pre dva meseca predsednik Ruske Državne dume došao i u pravom smislu reči nas opomenuo.
Znate šta je rekao – pa, vi iz Srbije na nivou Vlade Republike Srbije, na nivou Parlamenta, na nivou drugih državnih institucija, u oblasti kulturne saradnje sa Ruskom federacijom nemate nikakve projekte unazad tri godine. O čemu mi onda pričamo?
Mi nećemo da sarađujemo i na toj, na privrednoj, i svakoj drugoj osnovi sa jednom od najvećih sila u svetu koja se protivi tome da nam otmu Kosovo i Metohiju, onda ćemo da kažemo ovo je sve u redu, ali sve da ispunite iz Sporazuma o readmisiji.
Taj izvesni Zoran Martinović, gospodine Todoroviću, vi verovatno znate ko je on, bio je član srpske delegacije koja je 21. marta ove godine putovala u Brisel, pre nego što je Dragan Jočić potpisao Sporazum o readmisiji. On je po povratku rekao da se tamo radilo o mehanizmu postepenog, usklađenog, prilagođenog povratka. Znate šta je izjavio? Taj, izvesni, Zoran Martinović je rekao – članice EU, kako ste vi naveli ovde Evropske Zajednice, kao uslov za readmisiju pružiće potpunu finansijsku podršku Srbiji u tom poslu, a to se sada ovde i ne pominje.
Dakle, lažu, lažu vas vaši prijatelji iz EU da će da zbrinu i da će, o čemu je govorio i kolega Varga, o strategiji za readmisiju, dati bilo kakav novac da ti ljudi imaju sigurnu budućnost ovde.
Izvesni A.N. iz Tutina, koji ima 45 godina, pošto je takvih dosta u staroj Raškoj oblasti, a ne u Sandžaku, o čemu ste vi pričali i pominjale su neke druge kolege, a njega navodim kao primer, usred noći je pokupljen od strane policije u Nemačkoj. Na aerodromu mu je, pošao je sa ženom i petoro dece, oduzet i poslednji evro, poslednji cent, zbog toga što je prekoračio boravak. Vraćen je u mesto svog porekla bez posla, bez krova nad glavom, sa ženom i petoro dece, potpuno neprilagođen sredini u kojoj živi, jer je i sam rekao da ne zna dobro srpski jezik.
Šta da kažemo o sunarodnicima i našim prijateljima, braći Romima, sunarodnicima gospodina Damjanovića. Šta da kažemo o činjenici da su oni pod bombama NATO pakta morali da izbegnu sa Kosova i Metohije kao i Srbi, više stotina hiljada, a ni dan-danas nemaju pristojan krov nad glavom. Mislim da je podjednak broj i Srba i Roma u nekadašnjem kulturnom zdanju, mislim na Raču Kragujevačku, u Domu Vožda Karađorđa, koga su oni iz muke nazvali Rambuje, kada su proterani sa svojih ognjišta. I ti Srbi i Romi znaju da se država od 5. oktobra do današnjeg dana uopšte nije za njih pobrinula. Imaju neku jadnu i bednu pomoć, a u toj strategiji, koju je pokazivao gospodin Varga, jasno stoji šta treba da se uradi i šta je preduslov da bi se zbrinuli ti ljudi koji su potencijalni povratnici. Mnogi od njih neće ni za živu glavu da se vrate.
Taj A.N. iz Tutina, koga sam pomenula, išao je dotle da je toliko para koliko je imao potplatio nekog nemačkog psihijatra da mu izda uverenje kako je nesposoban da preživi taj put i da to pokaže policiji kada mu zakuca na vrata.
Čuli ste šta se dešava sa Romima širom zemalja EU. U toj strategiji stoji, ona je napravljena mislim 2002. godine, vi ste tada bili u Ministarstvu Rasima Ljajića, napravljena je pre više godina ali nikada nije došlo na usvajanje u Skupštinu državne zajednice Srbija i Crna Gora, a ona je trebalo da obezbedi celokupnu pomoć zajednici, bez obzira da li su u pitanju Romi ili pripadnici muslimanske veroispovesti, ili neki drugi predstavnici nacionalnih manjina, ili Srbi, koje hoće da proteraju otuda, a njih je potencijalno od 50 do 150 hiljada, najviše je Roma, kao što je rekao gospodin Damjanović. Dakle, uopšte se ne zna, iako je Nacrt te strategije napravljen pre više godina, koliki je to broj ljudi.
Ispred sebe imam preporuku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, pod oznakom 1633/2003. godine. Ta preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u 12 tačaka definiše koje su to opasnosti koje vređaju povratnike, odnosno one koje treba da prihvati naša država ili lokalna zajednica u koju hoćete da je stavite.
I tu se jasno definišu sve te opasnosti, od činjenice da oni nemaju nikakve materijalne uslove za život, jer i oni sami znaju i ovi iz Saveta Evrope, da smo mi prezadužena zemlja, da ovde ima mnogo ljudi bez posla, da im nije bezbedan povratak u pojedine sredine. Razmislite malo da li je to tako, a naročito da teraju Rome da se vrate na Kosovo i Metohiju, jer su oni izbegli sa tog dela srpske teritorije, to je zaista suludo.
Hoćete li vi da kažete, mi smo prihvatili i potpisali Sporazum o readmisiji, a sada vi, gospodo, iz UNMIK-a i KFOR-a, koji ćete da pobegnete prilikom prvog naleta terorističke šiptarske organizacije, čuvajte i povratnike, jer vidimo kako ste zaštitili za ovih osam godina i Srbe i Rome i sve koji su ostali iz etničkih zajednica da žive pod teškim uslovima.
To su priče bez ikakvog pokrića. Svako od državnih funkcionera, svaki neodgovoran ministar, a takvi su svi iz Koštuničine Vlade i ove sadašnje i prethodne, ode u Brisel, ode u bilo koju zemlju EU, obično se ti sporazumi potpisuju u Briselu, i kaže – ja to sve slepo prihvatam, oni to već sve serviraju. A šta ćete vi da radite posle?
Dakle, taj član, a to je bila prethodnica, ovaj Jočić je otišao, što bi rekli, kao šlag na tortu, tek na kraju kada su ga pozvali i rekli to ti je dead line, ajde dođi, moraš to da uradiš, inače gotovo je, kraj, to je prva ucena. Druga je da vršite pritisak na porodicu generala Ratka Mladića. Treća je da i dalje sprovodite tzv. ekonomske reforme koje znače otpuštanje radnika i dalje uništavanje srpske privrede i srpske ekonomije, pa onda da ispunite sve što stoji u Sporazumu o readmisiji.
A kako to da uradite kada ni sami ne znate kojih se obaveza prihvatate, jer ta Strategija kaže da moraju da se osnuju centri koji će da prate način i dinamiku povratka ljudi koje teraju iz zemalja EU.
To, da li su socijalno obezbeđeni, a hoćete li vi, koleginice Marković, ili bilo ko od vas, ili gospodin Todorović, ministra tu nema, da garantujete tim ljudima da će da dobiju zdravstvenu knjižicu, da će da dobiju posao, da će da imaju osnovno socijalno osiguranje. Koliko je stotina hiljada ljudi u Srbiji danas koji stalno žive ovde, a koji to nemaju. Da li vi znate da je Tomica Milosavljević uveo novi režim i pravilo da ako hoćete da dobijete zdravstvenu knjižicu, a isterali ste ih sa posla, vi morate da nađete dva svedoka sa ulice i da ga odvedete u prvo u biro rada, pa onda u Zavod za socijalno osiguranje i taj neko sa ulice, a tako ljudi tumaraju svaki dan po gradovima Srbije, treba da potvrdi da vi nemate osnovno zdravstveno osiguranje.
Znači, istina je ovo što je rekao predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Nikolić, oni tamo žive u svojevrsnom getu, ali njihovi uslovi tamo u takvom getu su mnogo bolji nego što će ih snaći ovde kada dođu bez igde ičega. Kao što ste vi generala Zdravka Tolimira sa vrećom na glavi, mrtvačkom vrećom, kidnapovali i odveli odavde iz Srbije sa Bežanijske kose u Haški tribunal, tako isto oni nameravaju da se obračunaju sa tim potencijalnim povratnicima.
Prema tome, da li ćete vi da potpišete Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju, šta ćete da uradite i da o tome pričate danima i noćima po televizijama, građane ne zanima. Interesuje ih da se sačuva Kosovo i Metohija, interesuje ih da li ćete, kao što je to kolega Željko, iz SPS, predložio u svom amandmanu, da prekinete odnos sa svakom zemljom EU koja prizna nezavisnost Kosova i Metohije.
Takođe, građane Srbije u ovom trenutku, danas, 6. novembra, najviše interesuje početak suđenja predsednika naše stranke, prof. dr Vojislava Šešelja. U toku je Statusna konferencija u haškom kazamatu, dan uoči početka njegovog suđenja. Danas je 1715. dan od kada se on nalazi u Haškom tribunalu.
Građane Srbije će najviše da obraduje njegov povratak u Srbiju onog dana kada se do kraja obračuna sa onima koji su vama ispostavljali sve uslove, kojima je i dalje namera da uništavaju Srbiju i srpski narod. Pošto mi je koleginica Radeta malopre dobacila, ekskluzivno, vest koja može sve građane Srbije da obraduje, a to je, namera tzv. Javnog servisa da odloženo emituje prenos suđenja, od danas u 21,00 sat, uveče, predsednika naše stranke. I vama koji ćete to, verujem, sa velikom pažnjom da gledate i samo to da pratite, pošto je Statusna konferencija u toku, koju trenutno možemo da pratimo samo preko interneta, od danas će svima onima koji nisu verovali u snagu, odlučnost jednog čoveka i pobedu njegove ideje za Srbiju i srpski narod biti sve mnogo jasnije, a verujem da se bliži njegov povratak ovde, kao i ljudi koji to budu hteli sami da urade, a ne da ih kao pse teraju i da ih na takav način dočekuje ova i ovakva nesposobna vlast u Srbiji. Hvala.