Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo kolega Rajko Baralić treba prihvatiti zato što on na jedini mogući, Ustavom propisan način, u izmeni i dopuni Zakona o Vladi, uređuje odnos predsednika Republike i predsednika Vlade.
Naime, gospodin Baralić je tražio da se u postojećem predlogu člana 12. izbrišu reči – ''na saradnji''. Radi se o saradnji, odnosno intenciji Vlade da u odredbu Zakona uvrsti nešto što je zaista nepostojeća ustavna kategorija kada je odnos predsednika Republike i predsednika Vlade u pitanju, odnosno odnos predsednika Republike prema Vladi, jer Ustav Republike Srbije koji smo usvojili prošle godine jasno definiše koja su prava i obaveze predsednika Republike, ovog odlazećeg, Borisa Tadića, i budućeg, koji će biti gospodin Tomislav Nikolić, i predsednika Vlade, ma ko on da bude.
U ovom trenutku je to Vojislav Koštunica, ali to dugo potrajati neće.
Zašto vam ovo kažem? Ne znam koja vam je namera bila i ko vam je pisao ovaj član zakona, ali potpuno je besmisleno, jer ste, verovatno, pod uticajem svega onoga što vam se dešavalo unazad sedam godina.
Naime, pošto ste kao rogovi u vreći, uvek vas sastave u poslednjem trenutku, u danu "D", da ne bi radikali preuzeli vlast i odgovornost za bolje vođenje države, sada ste smislili da stavite u zakon nešto što će, navodno, da natera predsednika Republike i predsednika Vlade da sarađuju.
Samo ste još mogli da stavite - a sve to uz potpis i overu Džordža Buša, Havijera Solane i Olija Rena, jer bez njih ne možete ni da sastavite Vladu, bez njih nikako nisu mogli ni da, kako ste to voleli da kažete, kohabitiraju Tadić i, u prethodnoj vladi, Koštunica, odnosno da sada, u ovoj novoj konstelaciji snaga, sarađujete na bilo koji način.
Vi vršite vlast u državi, a naterani ste u dvadeset do dvanaest 15. maja da napravite Vladu, naravno, bez prisustva predsednika Republike. Predsednika Republike i predsednika Vlade viđamo zajedno na sednicama na kojima raspravljamo o Rezoluciji o Kosovu i Metohiji, o zauzimanju stava države prema najvitalnijem državnom i nacionalnom pitanju.
Vi ste članovi DS-a i DSS-a i imate, verovatno, neki od vas, kontakte, jedni sa predsednikom stranke Borisom Tadićem, znam sigurno da ih gospodin Milivojević ima, svakog dana je tu negde oko Predsedništva, viđa predsednika Tadića, razmenjuje s njim mišljenja i utvrđuje strateške poteze za vođenje državne politike, kao što i vi drugi, iz DSS-a, po svojoj prirodi, imate komunikaciju sa Vojislavom Koštunicom.
Recite mi, pošto znate kako su tanki ti odnosi i kako se oni intenzifikuju samo u određenim trenucima, i to baš pod moranje, jer i vi i čitava srpska javnost zna da postoji animozitet između Tadića i Koštunice, a i vi se između sebe ne podnosite baš najbolje, nego vam je slađa funkcija, fotelja, vršenje vlasti, kako mislite da će jedan član zakona da natera na saradnju dvojicu ljudi koji su potpuno suprotstavljeni?
Da stavite u član zakona da oni treba da sarađuju, a to je njihova ustavna obaveza, potpuno je besmisleno.
Zato je gospodin Baralić u pravu, to nije samo višak u rečenici, nego je nemoguće da se to na zakonski način uradi.

Oni su potpuno mirni, gospodine Mrkonjiću, samo razmišljaju glasno o onome što im govorim, jer i oni znaju da je to istina. Po ovim komentarima, koji su i meni korisni, mogu da zaključim da se narodni poslanici i jedne i druge stranke, i one koja ima predsednika, i one koja ima premijera, slažu s ovakvim mojim mišljenjem.
Zbog činjenice da su takvi animoziteti prisutni unazad sedam godina između, najpre Koštunice, koji je bio predsednik Savezne države, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, pa je i on, po prirodi svoje funkcije, morao da sarađuje i sa predsednikom Srbije, dolazimo u situaciju da nemamo predsednika Srbije, pa da v.d. funkciju vrši Nataša Mićić, pa je i ona sama rekla da nema saradnju sa predsednikom Koštunicom u to vreme. Onda, kasnije, izabrani predsednik Vlade Koštunica nema saradnju sa tada izabranim predsednikom Borisom Tadićem.
To nema nikakve veze sa zakonskim uređenjem tog odnosa. Lepo vam sve u Ustavu piše, šta su nadležnosti jednih, šta drugih, bespotrebno je da ih na to terate zakonom. To je sve stvar političke odluke i prirode političke stranke i ideologije koja ima predsednika ili premijera.
Nikakav zakon njih na to ne može da natera, samo mogu, kao što kažem, Buš, Oli Ren ili Havijer Solana, ili drugi mentori, koji su vam sve vreme nad glavom i koji njima dvojici govore šta treba da rade. Oni bi tako rado sarađivali da im ne dolaze ti uslovi sa strane, bi zbog svojih funkcija, ali ne bi zbog opšteg interesa države i naroda.
Prema tome, razmislite malo, ako krenete s ovakvim klauzulama i ugovornim obavezama između organa vlasti, izvršnih, i izabranog predsednika Vlade, izabranog predsednika Republike, dokle će to da nas dovede.
Imate ugovore između vas, kao koalicionih partnera, imate ugovore kao koalicija koja je sastavljena i skrpljena tako kao što jeste, kao i o podeli javnih preduzeća, upravnih odbora i ministarskih mesta, pa ste se, vidim, ovih dana nešto oko toga raspravljali i ponovo je aktuelizovana tema da je neko zaboravio neki princip, multi, da li tako beše.
Imate li vi dogovor u vezi s onim za šta ste preuzeli odgovornost - za vođenje države u narednom periodu? Nemate, a hoćete da naterate ugovorom predsednika države i predsednika Vlade da sarađuju, ne ugovorom u pravom smislu reči, nego jednim članom zakona. To je potpuno besmisleno.
Ako hoćete ozbiljnost u državi, ako hoćete da svaki izabrani organ vlasti ubuduće, od sada, pa ubuduće, poštuje ono što proističe iz slova Ustava, prihvatite amandman gospodina Rajka Baralića i time ćete na jedan sasvim normalan način, kakav propisuje Ustav Republike Srbije, bez ovih reči ''na saradnji'', da uredite šta treba da rade predsednik Vlade i predsednik države, a na šta ih obavezuje Ustav.
Ovako ćete da dovodite to u sumnju kod svakog građanina Srbije, i kod onog ko je glasao za vas, a, naravno, mi hoćemo da ih ubedimo da su pogrešili kada su poverovali u vašu nameru da vladate na osnovu Ustava. Ne, nego na osnovu zakona koji će da propiše da su oni obavezni da sarađuju, a pitanje je kako. Gledaju se preko nišana, ili jedan drugog psuju, kao komšinica preko plota.
Ne može tako da se vodi država. Ili će da poštuju Ustav i zakone i obaveze koje iz njih proističu, ili neka se povuku sa tih funkcija i neka kažu - ne podnosimo se, ne možemo da se gledamo, sve ovo radimo da bismo dalje harali i da bismo uništavali Srbiju. Draža nam je fotelja od državnih i nacionalnih interesa. Onda će građani da znaju s kim imaju posla.
Ako ne prihvatite amandman gospodina Baralića, kao i sve ovo što ste do sada radili, biće to zaista posebna poslastica u kampanji za izbor predsednika Republike, a naročito ćemo ovo i te kako da koristimo.
Tomislavu Nikoliću, budućem predsedniku Vlade iz SRS-a ne treba nikakva obaveza u zakonu, ni reči ''na saradnji'', da bi izvršavao Ustavom i zakonom propisane obaveze. Časno, moralno i pošteno, svaki srpski radikal, počev od Tome Nikolića, preko svih nas ostalih, radiće po Ustavu Republike Srbije i po volji naroda, kakva god ona bude bila. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  gospođo Kolundžija, dozvolite mi, kolega Marković mi je ustupio svoj redosled po Poslovniku, i mislim da tu ništa nije sporno.
Javila sam se da reagujem i kao žena, i kao koleginica, i kao potpredsednik Skupštine, jer je gospodin Dragiša Đoković, koji je pet stranaka promenio od kada je višestranačje u Srbiji, poznat veoma dobro kolegama iz DSS-a, kako su ga vukli kao ''mečku Božanu na vašaru'' da pređe iz ...
Pa, jeste, tako se kaže u narodu. Šta vi hoćete, gospođo Kolundžija?
Ja ne mogu, kolega Mrkonjiću, vi ste bili zauzeti jer ste gledali. Dragiša Đoković je, to mu nije prvi put, već drugi, koleginici Vjerici Radeta, jednoj dami, gospođi, heroini ove srpske skupštine, opsovao majku iz skupštinske klupe. Hoću li ja to da trpim kao potpredsednik Skupštine, hoće li to da trpi Nada Kolundžija, hoćete li vi svi to da trpite?
Mi možemo jedni drugima da kažemo šta god želimo, ali da opsujete majku ženi, pogotovo njenu majku, koja je pretrpela strahovite, jezive dane u svojim najstarijim danima, koja je pobegla od ustaškog noža, koja ne može da ode na grob svom pokojnom suprugu, koja je odgajila troje divne dece...
Gospodine Đokoviću, kao Srbin, kao neko ko dolazi sa Kosova i Metohije, ne možete tako da se ponašate, ma odakle da ste došli. To vam nije prvi put.
Mi smo vas upozoravali, gospodin Tomislav Nikolić, u prošlom sazivu, kada ste istu psovku uputili na račun drugog poslanika SRS-a, da to ne radite.
Ako nije čula gospođa Kolundžija, znam da je i dama, i majka, i supruga, i da se nikada s tim ne bi složila. Vi lepo podnesite ostavku, recite da niste dorasli ovom pozivu, recite da ste bruka i sramota za srpski narod i za Srbe sa Kosova i Metohije i za DS koja vas je stavila ovde.
Ja se vama, gospođo Kolundžija, izvinjavam što sam izašla preko reda, ali, verujte mi, nisam mogla da ne odreagujem, naročito zbog činjenice što je to jedna žena, koleginica. Ona može sama da se štiti, ali, poznajući nju i njenu porodicu, njenu časnu gospođu majku, nisam mogla da ne odreagujem, i kao koleginica, i kao ćerka, i, pre svega, kao Srpkinja, koja ne dozvoljava da se na takav način vređa bilo ko i da se urušava dostojanstvo ove skupštine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam izašla da govorim o Milanu Markoviću, reći ću nešto drugo. Izašla sam da zahvalim jednoj velikoj grupi ljudi, ali najpre da kažem da je ministar poznat ko incidentna ličnost. Pre svega, to je osoba koja se identifikuje samo sa Demokratskom strankom.
Ja bih kolegu Aligrudića, zaista, razumela da on govori o nekom čoveku koji, koliko do juče, nije bio potpredsednik Skupštine, ali pošto je on bio naš kolega i, tada, vajni opozicionar, kada je vaša stranka bila na vlasti, vrlo dobro se sećam da je s ovog mesta gde ja sada sedim, ili gde sedi gospodin Mrkonjić, on stalno insistirao da ministar Dinkić, Parivodić, Bubalo i svi oni koji su predlagali zakon u vreme kada je Vojislav Koštunica bio premijer prethodne vlade, a Marković, kažem, vajna opozicija, budu prisutni, nije ostavljao na miru skupštinsku govornicu. Non stop je izlazio, insistirao da ministar bude tu, tražio prekid sednice, pozivao se na član Poslovnika.
Sad vidite koliko je on nedorastao toj funkciji. Ja sam to znala, dame i gospodo poslanici, čim sam videla one večeri da on, kao poslanik, sam za sebe glasa da bude ministar, znala sam da će da ostane u ulozi narodnog poslanika. On sa svešću ministra, ljudi, ne može da živi. On je i kao poslanik, i kao partijski funkcioner, neki tamo, otišao na brifing kod Tadića, ili već na žurku, ako su je pravili Krstić i Šaper, on je zgubidan, kao što je Tadić zgubidan, zajedno sa Markovićem i ostalima.
Prema tome, nemojte nas da upozoravate, nego recite ministru da se uljudno ponaša, da se vrati ovde i da se prizove pameti.
Izašla sam da zahvalim građanima Srbije. Pomoći će mi gospodin Todorović ako ne kažem ispravan broj, a nemoguće ga je reći u ovom trenutku, jer se svakog časa, iz sata u sat, ta brojka menja. Preko 600 hiljada građana Srbije je do ovog trenutka potpisalo peticiju, zahtev da se direktno prenosi suđenje predsedniku SRS-a prof.dr Vojislavu Šešelju, koje se očekuje da počne, kako-tako, 7. novembra.
Danas želim da vam kažem da zahvaljujem, pre svega, onim ljudima, njih je sinoć bilo preko 7000, u krcatoj hali ''Pionir'', kada je košarkaški klub ''Partizan'' igrao sa klubom ''Barselona'', zbog činjenice da je više stotina ili, koliko sam informisana, čak, preko hiljadu navijača ''Partizana'' potpisalo peticiju za zahtev da se prenosi suđenje našem predsedniku. To isto su uradili, verujem da će večeras da urade, i navijači ''Zvezde'', kao i ''Vojvodine'', OFK Beograd, ''Radničkog'' iz Kragujevca, ''Rada'' i svuda širom Srbije, i da kroz takav otpor, pre svega, najoštrije žigošu ovaj režim, jer oni skandiraju protiv Tadića, protiv Koštunice, protiv Jočića, koji do dan-danas nije definisao kako mogu da unose zastave i transparente.
Želim da im zahvalim i verujem da ta brojka ni izbliza nije konačna, da će, čak, biti i duplirana i da ćemo zajedno, a ima nas iz svih struktura, i mladih ljudi, i iz navijačkih pokreta, i intelektualaca, profesora univerziteta, poljoprivrednika, penzionera, nezaposlenih, ljudi koji su, čak, različitih političkih opcija, ali su to, pre svega, srpski radikali i srpske patriote, podržati takvu borbu profesora Šešelja i da će po njegovom povratku Srbija da ide mnogo boljim putem, a mnogima od vas će krv da se sledi u žilama onog trenutka kada uđe na ova skupštinska vrata. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, pozivam vas da  iskoristite svoje pravo iz Poslovnika, član 98. stav 3, i u 11 časova prekinete rad Narodne skupštine, zbog toga što je zakazana sednica Odbora za odbranu i bezbednost. Očekujemo dolazak ministra unutrašnjih poslova, Dragana Jočića.
Jer, kada je zakazivao Odbor, doduše, iz trećeg pokušaja, jer su mu tako nagovestili i tražili poslanici vladajuće koalicije, kao i sam ministar, gospodin Ivica Dačić nije mogao da zna kada će biti sednica Skupštine.
Da vas podsetim da je Odbor zakazan, najpre, za 1. jun ove godine, zatim, za 17. oktobar, a onda je opet, od strane ministra, otkazan dolazak za danas, za 24.
Mi treba, dame i gospodo narodni poslanici, kažem vama koji niste članovi Odbora za odbranu i bezbednost, da razmatramo izveštaj MUP-a; danas samo rad Ministarstva, a za sutra je bila zakazana sednica na kojoj je trebalo da nam se obrati direktor BIA, ali je i ona otkazana za sledeću nedelju, za period rada od 1. juna 2006. godine do 30. septembra 2007. godine. Ti izveštaji, koje dobijaju samo narodni poslanici koji su članovi Odbora za odbranu i bezbednost, sadrže sve segmente rada MUP-a i stanja bezbednosti u našoj zemlji.
Mi, srpski radikali, imamo primedbe na izveštaj koji nam je dostavio MUP, ali verujem da i druge kolege, koje hoće da glasaju za izveštaj, da ga komentarišu, ili narodni poslanici koji nisu članovi Odbora za odbranu i bezbednost, žele da prisustvuju i da imaju pitanja koja hoće da postave ministru, da iskoriste tu priliku.
Moram da vas podsetim da je, po Poslovniku, ministar dužan da dva puta godišnje podnosi izveštaj, kao i direktor BIA, i da su to jedine dve situacije, jedine dve prilike koje samo ovaj odbor ima, jer je tako uređen njegov rad, da narodni poslanici i članovi Odbora razgovaraju o vitalnim pitanjima za našu zemlju.
Šta je važnije od stanja bezbednosti Srbije danas? U situaciji u kojoj se nalazimo, zbog sve učestalijih pretnji i namere da nam otmu Kosovo i Metohiju, zbog privrednog kriminala, korupcije, pljačke, sve ovo, kao i mnogi drugi slučajevi i razni akti koji se ugrožavaju bezbednost građana Srbije, i te kako treba da interesuju ne samo nas, članove Odbora, nego i druge narodne poslanike.
Gospodine Duliću, pošto je jedini način da napustimo sednicu, a vidite da imamo puno obaveza i posla, da raspravljamo o amandmanima na Predlog izmene i dopune Zakona o Vladi i dalje, po dnevnom redu, te je neprimereno da usred zasedanja održavamo tako važnu sednicu, pozivam vas da iskoristite vaše pravo iz člana 98. stav 3, koji kaže da predsednik Narodne skupštine Republike Srbije može da odredi prekid u zasedanju i u drugim slučajevima, jer su prethodna dva već navedena, kada nema kvoruma ili u drugoj situaciji kada to Skupština zaključi.
Mislim da je interes svih da donesemo takav zaključak i da vi, na osnovu moje jasne argumentacije, sugerišete poslanicima, kako bismo nesmetano otišli da razgovaramo o ovom važnom pitanju, o izveštaju, i da postavljamo pitanja gospodinu Draganu Jočiću. Hvala.

Gospodine Mrkonjiću, ja bih vas zamolila da se koncentrišete i da pratite tok rasprave, kada vam se ko javlja i ko o kojoj temi priča. Ako ne znate, ja ću da vas podsetim da se raspravlja o amandmanu kolege Nemanje Šarovića, a ovaj čovek koji je izašao odavde zove se Miloš Aligrudić, predsednik je Poslaničke grupe DSS-a.
Tu ste, kolega, ne vidim vas, stvarno, kolega Davidović vas je zaklonio.
Vi ste, kolega Aligrudiću, diplomirani pravnik. Bili ste u prošlom sazivu. Malo ućutite, malo se smirite, budite pristojni. Kada vas već nije disciplinovao predsednik vaše stranke koji vam je dao da kao poslanik vodite jednu poslaničku grupu, saslušajte onda argumente.
Javila sam se po članovima Poslovnika koji regulišu proceduru predavanja i pisanja amandmana. To su čl. 146. i 147, kolega Aligrudiću.
Dakle, bili ste predsednik Zakonodavnog odbora i sami sada sebi uskačete u usta, jer ste u prošlom mandatu branili stav koji je ispravan, odnosno mogućnost predlaganja amandmana po članu 147.
Vi sada celu priču, i kolegi Krasiću, koji je, takođe, diplomirani pravnik, i koleginici Radeti, a i ministar se u to uključio, pažljivo sam slušala šta ste govorili, bazirate na činjenici da ovom amandmanu kolege Šarovića nije mesto u ovom zakonu. Kada mu nije mesto u ovom zakonu, zašto ga niste odbacili, jer izveštaji i Zakonodavnog i Odbora za pravosuđe kažu da predlažu Narodnoj skupštini da se amandman odbije.
Dakle, od viška ne boli glava. Ono što nije zabranjeno, dozvoljeno je. Vi možete samo da ga odbijete i da kažete, kao vladajuća većina, da nećete da to imate u ovom zakonu, jer ste tako zamislili zakon, kao i da se to odnosi na drugi zakon, koji nije predmet ove rasprave, o kome smo raspravljali u junu, a ne da kažete i da ministar izađe i vređa narodne poslanike, da kaže - vi nemate pojma o čemu pričate.
Da, mi imamo pojma o čemu pričamo i mi koristimo naše poslovničko pravo po članu 147, koji nije povređen, jer da jeste, mi bismo po članu 146. dobili obaveštenje da mora da se odbaci ovaj amandman, jer je uvredljiv, jer mu je neprilagođena sadržina, jer ne može da se nađe u ovom zakonu. Mi smo ga uvrstili u ovaj zakon, iako po vašoj koncepciji njemu nije mesto u ovom zakonu, zbog činjenica koje su iznosili, nizom primera, i kolega Todorović, i koleginica Radeta, i kolega Krasić, da su se dešavale mnogobrojne zloupotrebe, baš od strane vladajućih struktura, od 5. oktobra do današnjeg dana.
Uopšte ne vidim zbog čega se ljutite što koristimo naše poslovničko pravo, jer, da nismo u pravu, to bi bio odbačen amandman i po članu 146. ne bi bio ni predmet rasprave. Da je tako kao što je, uvredljivo, rekao ministar, koji upravo ulazi, da nemamo pojma o čemu pričamo i da amandman kolege Šarovića ne zaslužuje mesto u ovom zakonu, mi uopšte ne bismo ovih pola sata razgovarali o tome.
Eto, toliko da vam objasnim kako stoji stvar sa Poslovnikom, a što vi imate drugačiju koncepciju, što krijete sve te činjenice ili pokušavate da ih zataškate, da su se strine, tetke, muževi i žene zapošljavali, da sve to rade, da zloupotrebljavaju svoj položaj, to je druga stvar. Mi možemo do sutra te primere da iznosimo, ali je činjenica jedna i istina je jedna. Ovaj amandman je mogao da se nađe i mi ćemo, kada budemo preuzeli vlast, upravo ovo da uvrstimo u Zakon o Vladi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Radosavljeviću, da vas pozdravim, pošto ste moj sugrađanin, prvi put ste u Skupštini, ali vidite da ovde ima još težih slučajeva nego u Skupštini grada Kragujevca, čiji ste do skoro odbornik bili.
Što se tiče amandmana gospodina Petronijevića, nekoliko reči o neslaganju ovog člana zakona, koji ste vi predložili, sa malopre citiranim članom Ustava od strane gospodina Petronijevića.
Nadzor nad radom opštine, član 192. Ustava, gospodine Albijaniću, citiraću i molim da mi uračunate to vreme, kaže: "Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti. Vlada može, pod uslovima određenim zakonom, raspustiti skupštinu opštine" itd.
Šta se dešava kad se raspusti? Imenuje se privremeni organ.
Kada su ljudi koji prate sednice Narodne skupštine prvi put čuli za član 192. Ustava, da ga više puta citiramo, obrazlažemo i da tražimo da se po njemu postupi, mislim prvi put od proglašenja Ustava, od Mitrovdana prošle godine? Upravo pretprošle nedelje, kada se desio skandal i protivzakoniti, protivustavni, nelegitimni izbor Zorana Alimpića na mesto v.d. gradonačelnika Beograda.
U vreme dok mi raspravljamo o ovome, zaseda Odbor za ustavna pitanja. Videćemo epilog svega kasnije i kako će da postupi predsednik Skupštine gospodin Dulić, koji je sam juče, kada je dao intervju, ili izjavu za jedan dnevni list, priznao da smo mi radikali bili u pravu kada smo pre 10 dana rekli da se i on i ministar Marković bave hipotezama.
Evo o čemu se radi. Radi se o tome da je celokupna priča, na naše protivljenje takvom bezočnom kršenju zakona i Ustava pri izboru Alimpića, izmišljanja funkcije v.d. zamenika gradonačelnika, jedini suvisli odgovor i gospodina Dulića i gospođe Kolundžija bio - znate, pošto je do izbora za lokalne organe vlasti ostalo manje od šest meseci, eto, desilo se, šta ima veze, prekršili zakon i Ustav. Naravno, oni to nisu rekli, ali misle u sebi, plen je tu, namirila se DS sa DSS, nastavićemo mi tako, Alimpić će da radi sve ono što mu mi kažemo. Dobro je ovima iz DSS-a, prezadovoljni su ovi iz DS-a, a za Ustav i za zakon niko ne mari.
Pozivao se Oliver Dulić na Ustavni zakon i rekao: "Do kraja 2007. godine, po Ustavnom zakonu, moram da raspišem izbore". Pri tome je govorio isključivo o predsedničkim izborima. Tek kada se pojavio ovaj problem s Alimpićem, počeli ste da govorite, uopšte, o nekom hipotetičkom terminu raspisivanja izbora za organe lokalne samouprave. Pitam se samo po kojim zakonima.
Gospodine Radosavljeviću, vi vrlo dobro znate, baš kao i ministar Marković, da ti zakoni nisu pripremljeni. Možda su u nekoj izradi. Juče sam slušala Milana Markovića, koji je govorio u ''Beogradskom programu'', da DS ima jednu koncepciju, videće šta će, da li će imati većinu, kako će biti napravljen zakon o lokalnim izborima.
Dakle, sva argumentacija kojom je pokušao Oliver Dulić da se brani prošle nedelje, juče je pala u vodu, a danas ga citiraju svi mediji, pa i državna televizija, kada je rekao da ni on sam ne zna, a i mi znamo da je to fizički nemoguće, kada će biti raspisani lokalni izbori.
Zašto, uopšte, da se bavimo time? Ovaj problem je kumulativne prirode, najpre zbog toga što se ovde govori, u članu gospodina Petronijevića, gde on reaguje na to šta Vlada treba da uradi u roku od pet dana, ne samo da treba da obustavi od izvršenja opšti akt, nego da pokrene, obavezno, u skladu sa članom 192, predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti.
Ne samo da to niste uradili, a mislim da je prošlo tri nedelje od nelegitimnog izbora Alimpića na mesto navodnog v.d. gradonačelnika Beograda, nego Vlada nije reagovala ni obustavom, a kamoli da pokrene postupak. Gde da pokrene, pred kojim Ustavnim sudom?
Dakle, država se nalazi u haotičnom stanju. Predsednik Skupštine Srbije, najodgovorniji za to što sam ne poštuje zakon, ne znam samo čime se sada brani pred nadležnim skupštinskim odborom, koji je morao, u roku od 15 dana po konstatovanju smrti gradonačelnika izabranog na tu funkciju, da raspiše neposredne izbore za gradonačelnika, bavio se, baš kao i svi vi iz DS-a i DSS-a, koji ste se utrkivali u izjavama, braneći ono što je neodbranjivo, time kada će biti izbori.
Juče je priznao da on to ne zna i lepo je rekao, dao izjavu "Večernjim novostima", danas ga svi citiraju ", ako se saglase DS i DSS, onda to neću da uradim u predviđenom roku po Ustavnom zakonu, ako dođe do stvaranja dvotrećinske većine za promenu Ustavnog zakona".
Opet se vraćate na klizav teren, i jedni i drugi. Za sve to što pokušavate da radite, bez obzira na to što mislite da ste mnogo moćni i jaki, uvek morate da pitate Tomislava Nikolića i SRS.
Upozoravao je Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, pre mesec dana, Olivera Dulića, pre nego što se desio ovaj skandal s Alimpićem, u kakvom se stanju država nalazi i da se on privatno ne igra tim stvarima, na znak Tadića i ovih njegovih zgubida, Šapera, Krstića, ili već ko ga savetuje, pa javljaju Duliću - "sad postupi ovako, sad onako". Nije raspisivanje izbora Tadićeva i Dulićeva privatna stvar i nije to njegova privatna stvar ni za jedan medij, iako je on predsednik Skupštine koji može da daje izjave, ali on ih daje kao izjave političke prirode. Mi treba ozbiljno o tome da razgovaramo ovde.
Kako onda uopšte da slutimo da ćete bilo kada da poštujete i ovakav član zakona, bez ove odredbe koja je morala da bude inkorporisana iz Ustava, da je Vlada obavezna da pokrene ocenu ustavnosti i zakonitosti, kada vi ne biste poštovali ni ovako napisan zakon?
Da li je tako, gospodine Petronijeviću? Kada bi samo ovakav član ostao, bez ove vaše intervencije, oni ništa ne bi uradili, jer, prošlo je mnogo dana a oni nisu obustavili taj nelegitimni akt o izboru Zorana Alimpića. Besmislena je dalja priča. Dakle, čekamo da se završi Odbor za ustavna pitanja, ali budite siturni da to neće da ide tako lako.
Iskoristiću ovu priliku, pošto ste tu, gospodine Radosavljeviću, nemojte da mislite da je nekorektno, vi ne možete da mi odgovorite, zato što ste na toj funkciji, ali prenesite gospodinu ministru.
Juče sam u Kragujevcu celu konferenciju Srpske radikalne stranke za novinare posvetila tom pitanju.
Radi se o tome, i vi ste svedok toga, da je Skupština grada pre dve godine usvojila statut o definisanju pet gradskih opština grada Kragujevca. Kako mi ne posmatramo stvari kao Dulić i kao neozbiljni političari, onog trenutka kada se steknu uslovi, kada se donesu prateći zakoni i raspišu izbori, počinje da teče rok za konstituisanje, u pravno-formalnom smislu, tih pet opština, jer treba da se izabere po 25 odbornika, osim u opštini Stragari, gde se bira 15 odbornika.
Treba da se stvore elementarni uslovi u infrastrukturnom smislu da počnu da funkcionišu te opštine, pa zbog toga treba da intervenišete kao nadležno ministarstvo i da uputite poslednje upozorenje Veroljubu Stevanoviću, gradonačelniku Kragujevca, da se uzme u pamet i da stvara uslove da te opštine počnu da funkcionišu za nekoliko meseci, ili u prvoj polovini 2008. godine.
Ovako, igrali smo se nečega, napravili smo statut koji je, i sami znate, u pojedinim odredbama neustavan, a ni tada Vlada Republike Srbije, ona prethodna Koštuničina, nije obustavila takav akt, i to je nešto što nas čeka i što je veliki problem; samo se gomilaju problemi, a niko ih ne rešava.
Zbog toga smo ovde mi, srpski radikali, da vas na vreme upozorimo, a ne da se posle hvatate za glavu - nismo znali, nismo mogli. Pre će biti da niste hteli.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je podneo kolega Bajatović svakako ima smisla, zato što je Ustav najviši pravni akt ove zemlje i stariji od svakog zakona. Jer, zakoni se menjaju kako koja vlast dolazi, a primer su i ove izmene i dopune Zakona i činjenica da su ovaj amandman, koji je kolega podneo pre nekoliko meseci, kao i amandmani SRS-a, došli na red 23. oktobra.
Od jula smo to pomerili na oktobar, zbog skidanje tadašnjeg dnevnog reda, odnosno otkazivanja te sednice, koju je prvobitno zakazao Oliver Dulić, jer se setio da ima nešto preče po Ustavnom zakonu, pa, hajde, kako mu je to došlo na red, povući će ovo.
Onda smo došli u situaciju da je, bez zakona, a pretpostavimo da je ovaj zakon došao na dnevni red tek za nekoliko meseci, neko u ovoj zemlji, član Vlade ili bilo koji drugi izabrani funkcioner, pošto je nespojivost funkcija jasno definisana Ustavom Republike Srbije, i kod predsednika opštine, i kod narodnog poslanika, i kod odbornika, i kod člana Vlade, mogao da radi šta hoće. Baš zbog toga da se ne bi desilo da u nekom trenutku neko pomisli da može na bilo koji način da izvrgne zakon, treba usvojiti ovo.
Reći ću vam da se u Srbiji dešava da pojedinci, u sukobu interesa i u nespojivosti funkcija, upravo to rade. Očigledan primer je kolega Nebojša Zdravković, narodni poslanik iz stranke G17, koji je još uvek član Gradskog veća Skupštine grada Kragujevca, to vi, gospodine Radosavljeviću, vrlo dobro znate, tako da je apsolutno bespredmetno da razgovaramo o članu zakona kojim nije jasno precizirano da neko mora da se drži Ustava.
Bilo bi u redu, gospodine Markoviću, ministre, pošto ste se sada vratili, da razmislite o tome i da prihvatite ovaj amandman, jer jedino ćete tako biti sigurni da će neko, držeći se slova Ustava, to striktno da poštuje.
Postavlja se, u stvari, pitanje za vas. Evo, recimo, ja sam iznela primer kolege Zdravkovića. Zaista se ovde ne radi ni o čemu ličnom, nego o situaciji u kojoj se on sam našao, a što bi rekao naš narod - pravi se blesav. Baš ga briga, ja sam i tamo i ovde, radim šta hoću i niko mi ništa ne može.
Kakva je sankcija za takvo postupanje jednog pojedinca, za nespojivost funkcije, od strane Vlade ili Ministarstva, kada neko ne poštuje Ustav?
Izabran je po novom ustavu Republike Srbije na poslaničku funkciju i lepo mu piše, lepo je rečeno, što važi za svakog predsednika opštine, svakog ko je bio na listi političke stranke, koga je stranka kandidovala, da neće sutra moći da se nađe u poslaničkoj klupi, osim u slučaju ako ne podnese ostavku na tu funkciju.
Isti je slučaj i sa članovima Vlade, odnosno 126. članom Ustava, da član Vlade ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini, a vi ste, gospodine Markoviću, to mogli u periodu od, koliko beše, 20 minuta, kada ste sami za sebe glasali, a to niste mogli.
Ni vi, ni gospodin Šutanovac, vi na trećoj stolici, on na četvrtoj, pa računate – aha, da iskoristim priliku, ionako izmiče vreme i svašta će ovde da se dešava, da ulovim još ovih 20 minuta, da se ustoličim na ministarsku funkciju. Lepo, klik, i ko će sada vas da sankcioniše i kako vi uopšte mislite da ste regularno izabrani ministar?
Naravno da niste, ali u Srbiji sve može, od onog trenutka kada ste vi sami, gospodine Markoviću, preko dve klupe, gipko, preskakali i ubacivali kartice za glasanje za Zakon o radu, karticom Novakovića iz Soluna, pa preko slučaja Nede Arnerić.
Sve to nema veze, ostavili smo iza nas, baš nas briga, mi smo sada demokrate, pa poštujemo Ustav, pa poštujemo Zakon. A, vi sami, na svom primeru, niste poštovali Ustav, kao poslanik ste glasali da postanete to što ste danas - ministar. I to kakav ministar, ministar koji nema odgovore na sva ova pitanja koja mu postavljamo.
Ne mogu, gospodine Markoviću, da pratim te programe RTS-a i sve gde se vi pojavljujete. Ja sam slučajno, malopre, morala da kažem gospodinu Radosavljeviću i poslanicima da sam uhvatila juče kada ste vi gostovali u ''Beogradskom programu''. Sami sa sobom razgovarate, jer ova je žena tu pro forme radi; ona - o vremenu, o pijačnom barometru, pa, došao ministar, hajde da pitam i njega nešto. Ima onaj sinopsis i šta žena zna šta je Ustav, šta je zakon i šta vi treba da uradite.
Vi sami, pred kamerama RTS-a, sa sobom razgovarate i kažete, ne znam, bilo bi dobro da zakon o lokalnim izborima bude ovakav, a ako ne bude - biće drugačiji, pa ćemo videti. U svakom slučaju, potrebno je da bude dovoljno poslanika da se usvoji.
Naravno da je potrebno, jer bez većine ne možete da uradite ništa. Sada vas muči ta većina, vas iz Demokratske stranke, u svim ovim dilovima koje pravite sa Koštunicom, a znate, kako naš narod kaže, što se njega tiče - on niti se tera, nit se vodi, od dana do dana.

Vi ste čovek Šumadinac, sa sela, gospodine Albijaniću, i dobro znate da su vas roditelji učili narodnim izrekama i da ih u pravom trenutku koristite.
Zašto opet na mene, zato što ih ja koristim u ovom trenutku. Nema problema, vi ovo zapišite, pa kada vam bude pravi trenutak, evo, u nekoj emisiji, kada gostujete sa gospodinom Markovićem, vi možete isto učiniti, ja se ne ljutim, stvarno.
Što se tiče, gospodine Markoviću, ove primedbe koju je, amandmanom reagujući na ovaj član zakona, dao kolega Bajatović, to, svakako, treba da prihvatite, jer biste time svaku narednu vladu i svakog pojedinca osujetili da bilo šta slično pokuša; samim tim mu stavljate do znanja, to ste inkorporisali u zakon, da on krši Ustav i da mu je jedna funkcija nespojiva s drugom.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, nemam ispred sebe obrazloženje Vlade Republike Srbije, kasnije ću od koleginice Radete da vidim, da saznam, ili će ona da se javi, interesuje me šta je to Vlada pametno napisala u odgovoru na ovaj potpuno nebulozni amandman.
To nije zabranjena reč i ja se ne slažem sa vama, uvaženi kolega Mrkonjiću, ovo nije Kneset ili drugo mesto predstavničkog doma gde je napravljena lista tzv. zabranjenih izraza. To su pokušali ovi separatisti u Crnoj Gori da urade, pa sve uvijeno, pa sve u rukavicama, oni izbaciše iz Ustava Srpsku pravoslavnu crkvu, srpski jezik i rade šta hoće.
Bolje je da mi ovde, u Skupštini Srbije, gde nas je narod, koji je na nas preneo deo svog suvereniteta, poslao, razgovaramo kao ljudi koji predstavljaju ideju, otvoreno, narodnim jezikom, o svemu i da se borimo protiv ovakvih pojava, u ideološkom i političkom smislu, na koje imaju pravo gospođica Jerkov i gospodin Marton, ali to je nešto što građani Srbije nikada ne mogu da prihvate.
Ne radi se samo o tome da vi ne možete da dobijete veliku podršku za ideju iz ovog amandmana, nego o činjenici da je on protivustavan. Dakle, vi morate amandman da prilagodite Poslovniku i važećem ustavu Republike Srbije, jer je svaka pretenzija na nešto što ne postoji i hipotetičko razmišljanje o tome da Srbija ima neke regione, protivustavno. Baš me zanima ko vam je podvlačio te crte i kako ste došli do te fantastične ideje da je Šumadija - Šumadija, a Niš je region, ili Raška oblast, a ne kažete stara Raška oblast u geografskom i teritorijalnom smislu.
Gospodine Marton, vi ste mlađi kolega i poslanik od februara u ovoj skupštini, ali bio je neki ovde predstavnik tzv. Lige za Šumadiju i, zamislite, taj je bio, čak, ravnopravni član onog DOS-ovskog konglomerata kada je bilo 18 članica, DOS-a, kako ste voleli da se nazivate, i bio je jednak u glasanju sa Đinđićem i Koštunicom. Taj, izvesni Cole Kovačević, ja ga, kao i Kragujevčani, zovem Cole Manojle, to je onaj što ste se vi s njim, gospodine Marton, pre deset dana, našli u Kragujevačkoj gimnaziji da pokušate da trujete kragujevačku omladinu nekim nebuloznim pričama o neofašizmu u Srbiji, o čemu ćemo tek da raspravljamo i čime će da se bavi skupštinski odbor.
Dakle, taj izvesni Cole Kovačević, čija je, otprilike, ideja, kao i vaša, ovakvo razmišljanje o celoj Šumadiji, administrativnom okrugu Šumadiji, odakle sam ja, koji ima Kragujevac i još šest opština, odnosno, kragujevačkih pet i još šest, dobio je, a svedok mi je kolega Radosavljević, peti put ga pominjem danas, čitavih 356 glasova. Zna kolega Radosavljević, jer je bio član RIK-a, tako da je stvarno smešno ovo što vi predlažete.
U najmanju ruku je, malopre sam rekla, nebulozno, i još niz takvih lepih izraza u srpskom jeziku mogu da pronađem, tako da je zaista besmisleno da više to komentarišem, ali mogu, kao ozbiljan političar, da komentarišem, eventualno, ono što će koleginica Radeta da iznese, a to je odgovor Vlade Republike Srbije.
Jer, bez obzira na te floskule koje ste malopre izneli, pa ste nešto pokušali da lojalnost državi, Ustavu, provučete kroz obrazlaganje ovog ustavno neodrživog amandmana, neodrživog po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, autonomiji, lokalnoj samoupravi, kako god hoćete, opet iz vaše priče izvire da imate pretenzija prema nečemu čega su se, još u prvim danima posle petooktobarskog puča, odrekli Vojislav Koštunica, Zorica Radović i celo to društvo, koje je prvobitno imalo nameru da se zalaže za Srbiju podeljenu po regionima, da se stvaraju uslovi, sutradan, ne daj Bože, za svaki vid separatizma.
Ne spočitavam to vama, da ste to mislili kada ste pisali amandman, ali očigledno da to negde izvire, vidi se između ovih redova da biste vi to voleli i ne bi vam ništa smetalo.
Prema tome, nemoguće je da zagovarate bilo kakvo, ako je to bila namera, ekonomsko jačanje, ekonomsku samostalnost, kroz decentralizaciju, kroz izvorne prihode, a da ne poštujete postojeći ustav Republike Srbije, koji je prošao široku raspravu, za koji niste glasali, rekli ste to, jednom smo bili zajedno u jednoj televizijskoj emisiji. To je, onda, vaš problem.
Većinska podrška građana Srbije je bila da imamo ovakav Ustav, koji je prošle godine, 28. i 29. oktobra, naišao na veliku podršku građana Srbije i svečano proglašen na Mitrovdan, i to je to.
Sada možete da imate neku političku ideju, ali ona ne može ni u formalnom smislu da se na ovakav način nađe u skupštinskoj proceduri, jer je takvo razmišljanje pogubno.
Zato to narod ne prihvata, a bilo bi opasno da vas Vlada Republike Srbije u odgovoru nije opomenula da tako nešto ne možete da radite po postojećem ustavu i po svim pratećim zakonima, ili ovima koji treba tek da se donesu, ali koji će morati da se stave u ustavne okvire.

Izvolite, gospodine ministre.

Dame i gospodo poslanici, u trenutku kada sam sela za sto predsedavajućeg, na listi prijavljenih kod gospodina Mrkonjića i sekretara, gospođe Tamare, bili su narodni poslanici Momir Marković, Nebojša Stefanović, dr Goran Cvetanović, Slaviša Topalović, Aleksandar Martinović, Nikola Savić.
U trenutku kada su se za reč po Poslovniku prijavili poslanici, svi iz SRS-a, svi iz DS-a, svi iz DSS-a i iz SPS-a ... (Žamor u sali.)
Gospodine Aligrudiću, zaista je besmisleno da se sada raspravljamo. Molim vas da me saslušate. Ne bih želela da u ovoj situaciji, kada je, očigledno, iznerviran onim što se desilo u sali, u trenutku kada je nastao žamor i kada su svi poslanici istovremeno podigli ruku, gospodin Mrkonjić reagovao, moram da postupim po Poslovniku i po onome što sam dobila od sekretara, a to je da najpre sve ove koje sam pročitala prozovem, a onda da, u skladu sa javljanjima i sa snagom političke stranke ... (Poslanici vladajuće koalicije napuštaju salu.)
Nema razloga da reagujete tako, gospođo Kolundžija.
Za reč se, po Poslovniku, javio gospodin Momir Marković. Izvolite.

Za reč se, povodom Poslovnika, javio narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Za reč se, po Poslovniku, javio narodni poslanik dr Goran Cvetanović.

Za reč se javio narodni poslanik Slaviša Topalović, po Poslovniku.