Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio me je predsednik Akreditacione komisije, gospodin prof. dr Slobodan Arsenijević, da reagujem zato što on nema mogućnost da koristi skupštinsku govornicu i zbog činjenice da su istinite stvari za rad komisije kojom on predsedava toliko bile očigledne srpskoj javnosti  da ne znam zašto bismo mi onda manipulisali i zašto bi se Narodna skupština bavila nekim dezinformacijama.
To govorim zbog toga što je malopre kolega Obradović govorio o radu Komisije i zbog činjenice da je i on sam, dakle prof. Arsenijević, kao i njegove kolege, bio izložen neverovatnim pretnjama, što telefonom i ostalim metodama, kojima su pokušali da se služe neki koji su nezadovoljni, a istina je zapravo ta da se komisija, na čijem je on čelu, isključivo rukovodila standardima i ovako lošim zakonom koji je napravljen, ali on defakto postoji, on je u opticaju.
Vi ste sami želeli licenciranje, sami ste želeli da se sagleda stanje na visokim školama i na fakultetima u našoj zemlji. I onda, kada ljudi koji apsolutno predano, kao pomenuti profesor, rade svoj posao, i kao redovni profesori na fakultetu i kao ljudi koji su potpuno posvećeni nauci, nema mesta nekim pričama koje ne stoje i statistici koja nema stvarno utemeljenje u ozbiljnom radu.
Ne poznajem ostale članove Komisije, zaista. Profesora Arsenijevića znam dugo godina, zna ga kragujevačka javnost i njegove kolege iz oblasti medicinske nauke širom Srbije, naročito zbog grane medicine kojom se on bavi. Neverovatno je da se na uštrb jednih napadaju ili štite drugi. Nema potrebe za tim. I, koliko su netačni podaci koji su malopre izneti, govori činjenica da je upravo jedna privatna sportska škola, mislim da je Viša škola za trenere, dobila licencu bez problema zato što su ispunili sve uslove.
Cilj SRS u procesu promovisanja Zakona i onoga što je više i visoko obrazovanje unazad 17 godina je upravo zaštita studenata, zaštita standarda koji su postavljeni još osnivanjem Liceja krajem 19. veka u Kragujevcu, koji je preteča viših škola i univerziteta. Ne vidim razloga da se sada u štancovanju onoga što se zove više i visoko obrazovanje, što zaista postoji, znate vi koji ste redovni profesori ili asistenti, ili docenti, ili se spremate za ta zvanja, neko to pokuša da zloupotrebi u neke sitne političke svrhe. Valjda je cilj svakoga da se omogući studentima da se normalno školuju, da imaju dobar kvalitet znanja i obrazovanja i da se zaštite roditelji i studenti upravo od onih koji kroz promovisanje visokog i višeg obrazovanja na brzinu, gde ima recimo 20.000 studenata a 100 predavača, misle da na takav način Srbija treba da ide u bolju budućnost.
Prema tome, imala sam zaista tu obavezu i osećala sam odgovornost, pošto me je profesor zamolio da to kažem istine radi, naročito zbog činjenice da su ta anonimna pisma, pa i neke navodne krivične prijave, išle dotle da su nepotpisani nezadovoljnici, očigledno, ili oni koji su ga vezivali i vezuju za neke retrogradne snage, za bivši režim, poslali i takvo pismo u kome je pisalo: samo vas gledamo − nepotpisano, Otpor i pečat. Zaista je neverovatno šta se u Srbiji danas dešava posle sedam godina, kada smo, verujem, mi koji smo suprotstavljeni takvoj politici uspeli da raskrinkamo sve ono negativno, i dalje ćemo činiti, i sve negativne pojave u našem društvu.
Neka stručni ljudi i komisije koje postoje rade svoj posao. Da li će oni koji ne ispunjavaju zakonske forme i standarde ispraviti svoju grešku i upodobiti svoj rad sa zakonom i standardima koji su propisani, to ćemo videti, ali mislim da svi ti ljudi treba da rade bez pritisaka, savesno i odgovorno, kako je i pomenuti profesor do sada radio i trudio se da časno obavlja svoju funkciju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravo na istinito obaveštavanje. Zamoliću vas, gospodine Mićunoviću, da me ne ometate, malo budite pristojniji kad govorim ili slušajte ili izađite, ometate me, zato što galamite u skupštinskoj klupi malopre dok je govorio doktor Dimitrijević i gospodin Vuković, a ako ste nervozni vi izađite.
Dakle, ovde govorim o veoma ozbiljnim temama. Pravo na obaveštenost je osnovno i Ustavom zagarantovano pravo.
Pošto je prošlo tri godine otkada je u gradu Kragujevcu, po Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je donet 2004. godine, ustanovljen ombudsman, juče je zarad samoreklamerstva i to je svojevrsni egzibicionizam, gradonačelnik grada Kragujevca, angažovao agenciju Strateški marketing – kako ona voli sebe da nazove Stratedžik marketing, ona se između ostalog hvali zbog svojih neuspeha i one katastrofe – i jedno od pitanja koje je postavljeno građanima je bilo, kakav je vaš utisak o radu Zaštitnika građana, odnosno gradskog ombudsmana.
To govorim zbog toga što je Kragujevac prednjačio u tome i pre nego što je ovaj Janković imenovan ovde nedavno na nivou Republike, jer je sama institucija ombudsmana doneta na krilima petooktobarskog puča u Srbiji, i mi smo kao poslanici, sećam se te 2001. godine, bili zatrpani raznim brošurama o tome šta jedan ombudsman, odnosno zaštitnik građana može.
Onda smo se mi šalili i znate već u visprenom i u najsvetlijem duhu našeg predsednika profesora doktora Vojislava Šešelja, kada nastupa za skupštinskom govornicom i upozoravao ih je, pošto se to tek pojavilo kao novotarija, da je to zaista institucija koja će da bude u Srbiji izvrgnuta ruglu. Zato što je preduslov da bi ombudsman, zaštitnik građana i poverenik za informacije - evo sada post festum se radi ova sistematizacija - imali osnovne uslove da rade svoj posao je da rade u društvu koje nije tako i sa tolikim stepenom opterećeno kriminalom i korupcijom.
Od jutros čujemo primere i napise iz štampe, pa juče i prekuje smo razgovarali o tome, građani u 68%, koliko se njih izjasnilo, napravljena je neka empirijska studija pre dve godine, čini mi se od jedne organizacije čije ime neću da spominjem, prepoznaju od lokalne samouprave, dakle od mesne zajednice preko opštinskog organa uprave do vrha državne vlasti, u tom procentu, 68%, korupciju.
Postavlja se onda pitanje, kakva je uloga jednog čoveka i celog njegovog aparata, tog Jankovića, koji nije kao što Ustav Republike Srbije kaže potpuno neopterećena, politički nestranačka ličnost, mi to vrlo dobro znamo i razgovarali smo o njegovom slučaju, kada je biran na tu funkciju. Isti vam je slučaj i sa Rodoljubom Šabićem.
Mi smo zbog Šabića koliko proletos ili u toku leta morali da menjamo zakon da bi on krckao do kraja svoj mandat, pošto ga je već započeo neuslovno i šetkajući ovde kroz hodnike Skupštine, bez ikakve mogućnosti da bilo šta radi, nije imao kancelariju, telefon, osnovne uslove. Sada smo, dakle, došli u situaciju da posle toliko godina, od priče o zaštiti građana, o tome da to može jedan čovek, koji predstavlja jedan novi institut u državi na, zaboga, krilima novog demokratskog razvoja, to da radi, ali mu je samo potrebna služba da bi obavljala taj posao. To nije tačno.
Uz našu kritiku, koju je izneo ovlašćeni predstavnik koleginica Radeta, da je ovo preglomazan aparat kojim će da raspolaže, službenika i nameštenika, kako jedan, tako i drugi izabrani i Poverenik za informacije i Zaštitnik građana, nego zbog činjenice da oni treba da se suprotstave državnom aparatu koji je duboko zagazio u kriminal i u korupciju.
Mogu to sada da vam ilustrujem, kao i mnogi od vas, na milion primera. To najbolje znaju ovi predsednici opština u Srbiji i uspešni predsednici opština srpski radikali. Kakav je put od inicijalnog poteza opštine radikalske, koja hoće da se razvija i koja hoće nove projekte, do realizacije tog projekta i na kakve sve barijere, u pravom smislu reči podmetanja nogu, dolaze ti ljudi do vrha državne vlasti, do državne administracije, da moraju da čekaju po par meseci, po godinu dana ili, ako je taj stepen dezavuisanja toliki, zato što je radikal u pitanju, i po dve godine.
Svaki od njih i svako od tih građana može o tome da pita i Šabića i Jankovića. Kako oni onda tek dobijaju i kojom efikasnošću informacije. Ova sistematizacija nije napravljena ni na sednici Administrativnog odbora Narodne skupštine, niti su to njih dvojica izmislili nešto, to su već projekti, znate, koji su napravljeni. Sada kada bih pronašla, evo, tu brošuru iz 2001. godine, koja je stigla iz inostranstva i u kojoj se govori šta je opis posla jednog ombudsmana, zaštitnika građana, videli bi tamo jasno da je tada već predviđeno koliki taj aparat treba da bude i kako to treba da postoji po sektorima, kao što ovde i piše, sektor za javno obaveštavanje za informacije od javnog značaja.
Vidite da uopšte niko od njih nije iskoristio svoju priliku do sada, osim kada ih indikuje neko, pa ih natera. Tog Šabića bukvalno morate da bockate, kao iglom svaki čas da ga bockate kao onu vudu-lutkicu i da mu kažete, hajde sada reaguj na ovu pljačku, hajde reaguj na to, hajde traži informacije o ovoj zloupotrebi, onda on kao nešto se muči, pa kaže, dali su mu, nisu mu dali, pa mu sutradan posvete prostor u novinama i onda on ili saopšti javnosti nešto ili ne saopšti ništa.
Dakle, sve je farsa. Evo, opet se vraćam na nezadovoljstvo Kragujevčana, između ostalog, katastrofa kako su nezadovoljni Stevanovićem radom, on je potpuno nesposoban čovek da upravlja onolikim gradom, budžetom i onim javnim preduzećima, kao i njegov tim koji je nesrećno izabrao. I ti koalicioni partneri...

Ajde, ućutite malo, gospodine Albijaniću, slušajte nešto pažljivo pa mi posle recite, kada se vratim gore na mesto do vas, šta vam smeta, nemojte me prekidati usred ove edukativne priče.
Dakle, ombudsman u Kragujevcu, koji postoji tri godine, samo u jednom gradu, dame i gospodo, evo, svedok mi je profesor Poskurica, pošto je, takođe, kao i moja malenkost, odbornik, a to još i bolje zna gospodin Vučićević iz Nove Srbije, koji svakako, kao i mi, kritikuje rad Veroljuba Stevanovića, ombudsman je za samo dve i po godine svog rada primio preko sedam hiljada pritužbi građana na rad gradske uprave i javnih komunalnih preduzeća.
Kada je to toliko u jednom gradu, zamislite sa koliko će pisama i sa kolikim pritužbama građani Srbije, obespravljeni radnici, nezadovoljni penzioneri, studenti, razne asocijacije, udruženja građana, da zatrpaju ovog Jankovića. Pa čak mu ni ovoliki aparat, koji je preglomazan, nije dovoljan, jer efikasnost neće da postigne zato što on nema saradnike sa druge strane.
Kada ministri koji dođu u ovu salu, razmislite, zaista je u pitanju stvar koja je toliko očigledna, dođu na sednicu Narodne skupštine, pozvao ih je predsednik, ovlašćeni su predstavnici, predlagači nekog akta, neće ovde sa lica mesta da odgovore narodnim poslanicima. Jedan čas uđe, pa izađe. Onako se nonšalantno ponašaju.
Evo, gospodin Vuković vam je malopre rekao i kakvi su to nebulozni odgovori, oni njega ponižavaju kao narodnog predstavnika, svakoga od nas kada ih pitamo na sednicama odbora, ma, lako ćemo, kazaćemo vam sutra, zakazaćemo sledeći put, dobićete pismeni odgovor.
Zamislite onda šta će tek neki mučenik, neki građanin kada dođe i pokuca na vrata ili se obrati pismom. Onda građani pišu nama. Oni vide i kažu: slušajte, vi srpski radikali ste jedini zaštitnici ovog naroda koji je opljačkan, ovog obespravljenog sveta. Evo, sada ću vam to izneti na primeru samo studenata, da ne kažete da mi samo pričamo o ovim socijalno najugroženijim, ali studenti su ugroženi jer im roditelji ne rade i s mukom plaćaju tako visoku školarinu.
Evo, najnoviji slučaj iz Kragujevca, jer je to sada najaktuelnije, nastavak na onu aferu "indeks", znate šta se sve tamo desilo i znate koliko je urušen u tim mesecima autoritet, ne celog Kragujevačkog univerziteta, bačena je ljaga na grad, to je ipak i kulturni i univerzitetski centar u tom delu Srbije, ali postavljen je, odnosno postavljena je novi dekan Pravnog fakulteta, izvesna Dušica Palačković.
Možda vam znači ili ne znači ime, ona se u svim onim danima pojavljivala kao neko ko je davao komentare na "indeks" aferu, i gospođa je došla na fantastičnu ideju da studentima, kojima su školarine povećane, odnosno uvedene kao takve od 5. oktobra, pa sada dostigle i neverovatne cifre, čini mi se 140 hiljada za arhitektonski fakultet, je l' tako, profesore Poskurica, ili za elektrotehnički možda čak i više, ali, hajde da je to oko 100 hiljada u Kragujevcu, za one koji nisu uspeli da budu u budžetskom broju studenata.
Ukinula je žena dva ispitna roka. Eto tako, ona rešila, predložila, dekan je, može joj se. I sad, zato što je ona navodno došla da spasava celu situaciju posle onoga što se desilo, ne sme niko ništa da joj kaže.
Evo koliko već dana traje, hiljadu studenata je potpisalo peticiju i žali se zbog toga. Ko će njih da zaštiti?
Pa, njima će da prođe ko zna koliko ispitnih rokova dok oni dođu do ovog Jankovića ili dok sada, recimo, sluša ovo Rodoljub Šabić šta ja pričam i on kaže - aha, tragom te informacije, dakle, on to ne mora i po prirodi svoje funkcije ne mora samo da dobije pisanu informaciju ili zahtev pismeni, može da krene, ako je savestan u vršenju posla i da kaže, da li je tačno to što Nataša Jovanović priča ili Jadranko Vuković, Vjerica Radeta, bilo koji radikal, hajde da krenem i da vidim šta se tu radi. Znate kada će dobiti informaciju? Negde oko Nove godine ili posle Božića. Onda je sve to deplasirano.
O čemu mi ovde pričamo? O gomilanju papira i administracije na muku naroda i građana? Hajde vi budite vlast koja će da se hvali time, pa recite, brzo, sve efikasno rešavaju državni organi. Između ostalog, građani kao što se žale na nemogućnost da u administraciji koja pripada nadležnim ministarstvima Vlade Republike Srbije, isto tako ne mogu organima lokalne samouprave, evo, vidite, kao što je primer grada Kragujevca, jer i to je porazni skor tog istraživanja koje je Stevanović naručio, ne mogu da ostvare svoja prava.
Onda je jako dugačak put da se sama ova sistematizacija sprovede do kraja, a tek da se dođe do pravih informacija, to je u Srbiji, u kojoj su tajkuni, lopovi, kriminalci zaštićeni kao beli medvedi, prosto neverovatno. Sudije rade za njih, korupcija je u pravosuđu i mi uvek se ograđujemo i kažemo, pa nisu sve sudije korumpirane, je l' tako, i nisu svi tužioci, i nisu svi zamenici, ali pogledajte samo šta se radi po beogradskim sudovima.
Evo vam tu i advokata Jerkovića i ostalih iz SRS, gospodina Koprivice, gospodina Jojića, pa će da vam kažu, i kako se štite kriminalci po sudovima, i ko sve radi za njih, i na šta mi ukazujemo toliko godina.
Kada mi, ovakva sila, mislim u smislu podrške birača, više od trećine građana Srbije glasa za nas, sa tendencijom da to bude i daće Bog i narodna volja 50 posto na sledećim izborima, ne možemo da iskamčimo informaciju koja nam je potrebna, danima moramo da koristimo mehanizam koji nam je dozvoljen, kao što je to slučaj grada Beograda i takvog protivustavnog i protivzakonitog izbora Zorana Alimpića, zamislite tek kako će neki radnici, koji sada nemaju gde ni kome ovde u skupštinskim odborima da se žale, a otpušteni su sa posla ili se ne poštuje socijalni program.
Evo, pre neki dan nam je došla jedna gospođa i pokazala izvršnu presudu Opštinskog suda u Kragujevcu za preduzeće "Ortoteks", šta možemo da joj kažemo dr Poskurica ili ja ili bilo koji drugi poslanik - sada na osnovu toga ti imaš pravo žalbe. To je 600 žena koje su jednog dana isterane na ulicu, ko zna, više se ne zna ni koji je taj mafijaš koji je to kupio.
Tako od jednog grada do drugog, od preduzeća do preduzeća, a da ne govorim o onima kojima je potrebna, to je tek bolna priča, govoriće kasnije dr Paja Momčilov, zdravstvena pomoć.
Vi sada morate, a mnogo je građana Srbije, preko milion je takvih, ako su na birou rada, odnosno na državnoj evidenciji za zapošljavanje, da dokazujete da ste vi taj koji nema posao. Zamislite vi kakvo je to ponižavanje za ljude, evo, i time bi trebalo da se bavi Zaštitnik građana ili Poverenik za informacije, da oni moraju zbog takve odluke Tomice Milosavljevića, dakle ministra, Vlade, on personifikuje Vladu Republike Srbije, ova Svetlana Vukajlović što je štiti i ne daje, nikako da je pusti, ni u jednom ni u drugom smislu, patološki vezan čovek za nju, pa vidite kako je ne da da je smene sa mesta direktora Republičkog SIZ-a zdravstva, i vi morate da dokazujete da ste vi nezaposleno lice.
Kako su odlučili da to radite? Ko komunisti 45. posle rata - dovedite dva svedoka. Pa, vi možete da dođete tamo ispred, to je u Kragujevcu u Ulici Svetozara Markovića, u nekom drugom gradu je neka druga ulica, i zamolite nekog prolaznika, a samo takvi tumaraju, verujte mi, ulicama grada u radno vreme, jer nemaju gde, ljudi ostali bez posla i kažete, hajde uđi, molim te, i daj tamo izjavu, je l' imaš ličnu kartu kod sebe - imam, molim te, posvedoči da nemam nikakva primanja, da sam nezaposleno lice, jer u protivnom ne mogu da dobijem zdravstvenu knjižicu.
Je l' nešto nije u redu, kolega Vukoviću?
(Predsedavajući: Samo vi nastavite dalje. )
Čudne se stvari dešavaju, gospodine Albijaniću, morate da reagujete i na pojave, i na ljude i na događaje u ovoj skupštinskoj areni, malo se skoncentrišite, mene on ne može da dekoncentriše. Pričam o obespravljenim ljudima koji nemaju zdravstvenu knjižicu, vi imate i zdravstvenu knjižicu i pet platnih kartica, verovatno, u džepu, a za to vreme jedan ide i beči mi se ovde.
Stvarno ne mogu da shvatim dokle je Srbija došla, verujte mi. Hajde ljudski da govorimo, da razgovaramo kao ljudi koji treba da izađu među komšije, među prijatelje, među naše sugrađane, da ne kažete posle meni, pojavi se neko, pa kaže - pa to je demagogija. Znate da nije, idete i vi, ne idu ove vaše glavešine, ne idu ni Tadić ni Koštunica, to je već neka vrsta autizma.
Oni zovu one svoje posilne pa kažu - šta se dešava napolju. Stalno zamišljam Koštunicu, neka memla oko njega, on sedi i onako sav...

Dobro, na moje metafore i na moj slikoviti prikaz, i na moju moć retorike ne možete nemoćno da reagujete tako i pre svega, kako bih rekla, na neki način ljubomorno da me prekidate.
(Predsedavajući: Dužnost mi je da vas upozorim.)
Vi onda vežbajte, gledajte, edukujte se malo. Znate, retorika je moć koju možete da uvežbate, a koja vam je od boga dana. Sad ja vama treba da kažem - jao, gospodine Albijaniću, zato što vi to ne možete na takav način, vi ste desetkovan čovek. Vi dobro sabirate brojeve, rešavate jednačine. Pustite mene da pričam, obraćam se građanima Srbije i oni mene odlično razumeju šta ja njima hoću da kažem.
Dakle, neverovatno je koliko je obespravljen svaki građanin danas. Čak i onaj koji ima redovni posao. Evo, govorimo i o pravima žena ovih dana i o onome kako su ugrožene, poput gospođe Banković u Kniću, koju su mogli, nije reagovao, je li tako, koleginice, nije reagovao ni Zaštitnik građana, niti je Šabić tražio tu informaciju. Došla sam kao koleginica da potražim informaciju od vas zato što mi tamo imamo opozicionu odborničku grupu i niko od naših odbornika nije želeo da učestvuje u tako nečasnom činu.
Samo te stvari da razgrnemo malo od prethodnih dana ili nekoliko nedelja unazad, videćete da ovo u suštini ništa ne znači. Doći će ljudi po nameštenim konkursima, kao što su i ova dvojica političke ličnosti, tako će i ovde da dođu oni koji imaju određeno zvanje, stručno zanimanje, dobiće posao, a kada će, pa znate, po onoj staroj izreci ''do Soluna sto somuna'', oni da dođu do pravih informacija za građane, to je veliko pitanje.
Mislim da je svakome u Srbiji danas jasno da je ovaj moj današnji nastup i svaki govor poslanika SRS-a u pravom smislu reči treba da predstavlja poziv tim građanima da nam se obrate. Oni znaju, kao što se obraćaju i predsedniku Skupštine i svim potpredsednicima, predsednicima Odbora, da mi ne možemo da rešimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije to njihovo pitanje.
Ali, za razliku od svih ostalih i za razliku od ove dvojice koji ćute pred očiglednim zloupotrebama i svemu onome što se dešava u državi, mi ćemo to da kažemo.
Da li ćete vi mene prekinuti kolega Albijaniću, da li ća na vašem mestu sedeti neko drugi, da li će to biti član ovaj ili onaj Poslovnika, nebitno je, ali ne samo zbog naše savesti, nego zato što to javnost treba da zna, mi ćemo uvek da govorimo takve stvari.
Mislim da je u tome veličina svakog srpskog radikala, svakog čoveka koji hoće časno i pošteno da radi ovaj posao na koji ga je narod izabrao, jer ne reći i ćutati pred činjenicama koje su neumoljive, a koje kriju neki kriminal, neku zloupotrebu, malverzaciju, pre svega je veliki greh, a naročito zbog toga što će kad-tad politička kazna da stigne svakog takvog koji učestvuje u tim nečasnim radnjama.
Toliko puta smo vam rekli i kada govorimo o vašoj stranci, mislim vašoj kolega, i o G17, i o Dinkiću, Jelašiću... Jeste, o tim lopovima, i kada govorimo o tim pljačkama i zloupotrebama ...

Vidite, narod i predstavnici naroda, i gospodin Todorović i ostali poslanici SRS-a mi samo sufliraju i dobacuju ono što narod govori o njima, a i vi to mislite intimno, ali ne smete da kažete.
Dobro, doći će dan kada ćete i vi morati mnogo toga da, što bi naš narod rekao, kažete ili propevate.
Ali, dobro, u svakom slučaju, kada vama to govorimo, vi znate, pošto i vi dolazite iz raznih sredina, obraćam se i vama kolege iz DS-a, iz DSS-a, i iz Nove Srbije, iz G 17, vi znate da je to cela istina. Vi ne možete u tom trenutku možda ni da reagujete.
Možda bi neko od vas hteo, ali računa - ma eto, to je tako, sada ću da ćutim, neka se neko bavi drugi tim pitanjima, neka to tamo neko na vrhu rešava, a za to vreme, vreme prolazi, Srbija gubi svakog dana sve više i gube građani.
Mislim da tome mora da se stane na put.
Pozvala bih gospodina Šabića, da li prati ovo ili ne, ali neka mu prenesu svi oni koji su njegovi do juče partijski drugovi, nije tu gospodin Meho Omerović, ali možda ćete i vi negde da ga sretnete, gospodine Albijaniću, da mu kažem da su građani Srbije poručili da je najvažnija informacija od javnog značaja u Srbiji, pošto je on Poverenik za informacije, i da je najvažnije da danas građani u Srbiji, čitava patriotska Srbija, i oni koji su poverovali svima onima koji su uništavali našu državu i narod je, da dobiju informaciju o suđenju, procesu koji će antisrpski Haški kazamat da vodi od sedmog, kako su najavili, novembra protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja.
Pa ako će već da dobije ovoliki državni aparat i ako je on već čovek koji se zalaže za to da osluškuje šta građani traže, evo ja mu sa govornice poručujem da više stotina hiljada ljudi, a već će vam za dve nedelje gospodin Todorović saopštiti koliko je to tačno, to je impozantna cifra, odnosno broj građana koji plaćaju pretplatu, traži da se obezbedi javni prenos na RTS-u suđenja našem predsedniku.
Neka izvoli gospodin Šabić, neka se obrati i on Tijaniću i neka kaže - informisan sam, ili neka potraži informaciju, može kaže od državnih organa i organizacija, neka se obrati dopisom gospodinu Todoroviću, on će na kraju akcije, pozivam građane da i dalje daju svoj potpisa za peticiju podrške tom našem predlogu, dobiće konačnu informaciju i videće da je to ogroman broj ljudi, i da bi on morao u tom slučaju, ako ne uspe da se izbori za to, ili ovaj zaštitnik građana, kod Tijanića i Upravnog odbora, da podnese ostavku kao moralni čin.
Ali, mislim da oni ne bi trebalo da se šale sa tom stvari, jer toliko je očigledno i jasno da građani hoće, jer to je najviše potpisa u istoriji Srbije za neku podršku i podršku jednom čoveku. Ali, nije to bilo koji čovek, to je prof. dr Vojislav Šešelj, danas najveći srpski junak, onaj koji će da nas brani i da nas odbrani.
Hvala vam što ste me saslušali.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je prof. dr Vojislav Šešelj napisao knjigu ''Cijin major Grujica Spasović'', to je bilo pre sedam godina, on je na osnovu ne samo njegovih izjava, nego i raznih medijskih nastupa, pres-klipinga, dijagnostikovao još jednog izdajnika među tom branšom, koga vi, gospodine Vujadinoviću, hvalite.
Međutim, tragedija našeg naroda je što su najgori od najgorih i došli na vlast 2000. godine i što nas takvi, nažalost, predstavljaju u našoj diplomatiji. Njega ste poslali upravo tamo gde on treba da štiti interese napaćenog srpskog naroda, kome je oteta jedna trećina teritorije i kome hoće da, sada zaokruženu celinu Republiku, otimaju i dalje i da nas potpuno obesprave. Međutim, moram da vam dam jedno obaveštenje. Zbog svoje veleizdajničke delatnosti, sada na mestu kao ambasador, koga ste vi iz DOS-a postavili, on je u međuvremenu u Ciji avanzovao, pa više nije major, nego je pukovnik i verovatno će da nastavi dalje, pošto mu je izdajnička uloga takva.

Javljam se po Poslovniku.

Javljam se po Poslovniku i ne mogu da čekam.

Hvala. Resetujte vreme, kolega. Hvala.
Gospodine Iliću, mislim da je u vašem interesu da pokušate da stupite u kontakt sa gospodinom Mirkom Cvetkovićem, vašim kolegom ministrom u Vladi Srbije, da ga zajedno pitamo ono što je koleginica Radeta malopre apostrofirala, ali bi bilo i interesantno da nam vi kažete šta mislite o tome.
Vi ste ministar u Vladi Republike Srbije koja se oglasila, BIA, tako se zove, dala je javni oglas i pozvala izdajnike u Srbiji da cinkare slavnog srpskog generala Ratka Mladića, gospodina Hadžića i Župljanina, raspisala nagrade, Radovana Karadžića i ostale srpske junake, samim tim sve one ljude za koje smatraju da njima pomažu.
To je najnečasniji čin koji može da doživi jedan čovek koji ima ulogu ministra da sedi sa takvima u okruženju, sa takvom, moram da kažem, bandom izdajnika, koja je u toj nečasnoj ulozi dodvoravanja Karli del Ponte, koja je direktno odgovorna za to što su ubijeni Srbi u Haškom kazamatu, što je predsednik naše stranke, na pravdi boga, već pet godina tamo.
Vi znate, gospodine Iliću, pošto ste juče sve lepo ispričali ko je i kada otpočeo od dosovske kriminalne vlasti sa pisanjem lažne optužnice protiv našeg predsednika. Lepo da vi pozovete vašeg kolegu da dođe, pošto se on onako izbezumljen smejao u kameru pre dva dana kada su krenuli sa tim oglasom i pozvali izdajnike da to rade, i rekao - pa nije nikakav problem, ima para u budžetu, lako će to da se reši. Kaže - nisam čuo za to, ali naći će se 2,5 miliona evra za prodaju srpskih junaka, srpskih glava.
U međuvremenu nam je stigla informacija da se na taj broj koji je BIA dala, 9191, javljaju neki izdajnici odjutros u Srbiji. Raspituju se da li se plaća u kešu, da li treba da plate PDV i takve stvari. Poručujem svima onima koji bi, zajedno sa izdajničkom vlašću, koja je spremna da tako trguje, da se upuste u tako nešto da će uvek na pameti da mi bude, zbog takvih koji bezočno to rade i ne znaju šta rade, slika od pre par meseci kada smo u Batočini održali promociju jedne knjige Vojislava Šešelja. Naime, tamo je došla grupa srpskih patriota sa majicama sa likom slavnog srpskog generala Ratka Mladića i pored toga što je pisalo ''uhvati me'', dole je stajalo ''malo sutra''.
Malo sutra će to i da se desi ili u nekom zaboravljenom mestu gde je održana neka sednica AVNOJ-a davne 1943. godine. Vi se, gospodine Iliću, zapitajte kao Srbin, kao ministar u Vladi Republike Srbije, kakva je onda vaša uloga u svemu tome, kakva je uloga svakoga koji podržava takve izdajničke poteze u vlasti u traganju za onima koji su čuvali i branili srpske nacionalne interese. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika.
Imam pitanje za predsednika Skupštine, koji je, baš kao i ja i ostali potpredsednici, juče dobio pismo koje nam je faksom prosleđeno iz Gnjilana od predsednika Upravnog odbora Zdravstvenog centra Gnjilane gospodina Božidara Perića i za ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića.
Moram da vas podsetim, napraviću kratki uvod, da sam pre mesec dana, kada sam saopštila javnosti da se jedan častan oficir, pukovnik Vojske Srbije nalazi u štrajku glađu u selu Šilovo, pokraj Gnjilana, zbog nečasnih radnji, odnosno kriminalnih aktivnosti dr Milorada Todorovića, člana DSS.
On je bio, podsetiću vas, prvi šiptarski ministar, odnosno Srbin ministar u šiptarskoj vladi – zar to nije isto, podvucite znak jednakosti – koji je godinama harao, žario i palio po Kosovskom Pomoravlju i koji je bio načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga, a da smo godinama sa skupštinske govornice govorili o njegovim mnogobrojnim zloupotrebama i mahinacijama, otimačini para, naročito preko tadašnjeg Koordinacionog centra, koji je vodio Nebojša Čović.
Tražila sam od rukovodstva DSS da mi objasni, bilo ko od njih, tu je sedeo na mestu gospodina Ilića tada ministar Jočić, potpredsednik DSS, ko štiti ovog kriminalca? Čoveka koji ne radi za interes Srba, nego za interes Šiptara, i to svaki čovek u ovoj sali zna, svako ko ima bilo kakvu sponu i veze sa Srbima na Kosovu i Metohiji.
Reakcije su bile takve da su me ljudi danima zvali, nepoznati ljudi, slali SMS poruke, zahvaljivali se, iz Novog Brda, iz Klokota, iz Šilova, ne mogu više da se setim, ali niko nije reagovao.
Šta se dešava? Juče nam gospodin Perić šalje pismo i od nas traži, od Narodne skupštine, od predsednika i potpredsednika, da zaštitimo lekare u Zdravstvenom centru Gnjilane od osionog i bahatog ponašanja člana DSS dr Milorada Todorovića.
Jer je Upravni odbor, koji broji 20 članova Zdravstvenog centra Gnjilane, dobio u nasleđe od prethodnog da izvrši izbor direktora Zdravstvenog centra na mandatni period od četiri godine.
Oni su to, u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima, uradili. Izabrali su dr Jelicu Krčmarević, izvinjavam se, pošto je nečitko i stigao ovaj faks, ako se gospođa doktor tako ne zove.
Međutim, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, na čijem čelu je ministar Slobodan Samardžić, a čiji je savetnik član DSS ovaj kriminalac, evo završavam, gospodine Džudževiću, ovaj Milorad Todorović preti Zdravstvenom centru, svim zaposlenima, i gospodinu Božidaru, Periću, i dr Jelici Krčmarević, da će da poništi njen izbor zbog toga što nije po volji Todorovića. Todorović vam je kao UNMIK i KFOR okupator, samo u ulozi koju su mu dali, i legitimitet, Vlada Republike Srbije i ministar Samardžić. Šta vi sada hoćete? Da krene ceo Zdravstveni centar da štrajkuje ili ne znam šta da radi, da sednu u autobus i ne znam kako da biraju dan kada im je slobodan prolaz i kada se stavljaju u božije ruke, i da dođu u Beograd da štrajkuju ispred Vlade, da traže Samardžića.
U isto vreme, završavam gospodine Džudževiću, jer i vi ste trebali takođe da izađete po ovom dopisu, i gospodin Dulić, i svaki potpredsednik, i da pitate ove iz DSS, čekajte, što vi držite tog kriminalca više u vašim redovima. Ko je taj čovek? Kako on sme tako da se poigrava sudbinama ljudi? Je li je taj glavni tamo? Šta je on?
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
Vi mi se zahvaljujete i lepo je to što se vi meni zahvaljujete, vi samo da me otkačite i da ne koristim više vreme. Tražim konkretan odgovor, pravo da vam kažem. Jer ovi ljudi zahtevaju, kao i svi privrednici sa Kosova i Metohije, to je drugo pismo koje sam primila, na moje ime naslovljeno, jer ste ih izabrali iz registra privrednika.
Ti ljudi, koji su obespravljeni, koji znaju da država njih mora da štiti, jer je preuzela obaveze na to po Rezoluciji 1244, ona vam je potrebna samo deklarativno da pričate o Kosovu i Metohiji, o zaštiti Srba, a vidite šta mi šalju u prilogu. Da mi pomognu da vama ilustrujem kako Tadić i Koštunica ne brinu o Srbima na Kosovu i Metohiji, šalju mu Glasnik Kosova i Metohije, pa kažu - bio je Boris Tadić, 13. februara 2005, pa kažu - molim vas, ostanite tu, bez vas mi ne postojimo.
Naravno da ne postoje, jer država ne brine o njima. Prepušteni su na okupiranom području sami sebi, a vi izvolite iz DSS-a, koliko sutra, zovite Koštunicu, zovite Samardžića, zaustavite ovo bahato ponašanje Todorovića i obavestite nas da ste se takvog kriminalca, jednog od mnogobrojnih, oslobodili iz svojih redova.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Iliću, za vas imam jedno obaveštenje i pitanje, mada ne znam koliko ste upoznati sa ovim što ću sada da iznesem pred javnost kao ministar u Vladi Republike Srbije.
Pre 10 dana izvršili ste vi u Vladi raspodelu plena na osnovu participiranja političih stranaka, kome će da pripadne koji deo kolača što se tiče javnih preduzeća i upravnih odbora. ''Službeni glasnik'' je pripao DS u vašim novim mahinacijama, trgovini i uceni jednih prema drugima. Dobila sam katalog izdanja Službenog glasnika za 2007. godinu. Pažljivo me slušajte.
Službeni glasnik je javno preduzeće, čiji je osnivač Republika Srbija, i koji je, pre svega, zadužen za to da objavljuje propise i zakone koje usvoji Narodna skupština Republike Srbije, ali, naravno, ima onaj deo svog izdavaštva koji ide u komercijalne svrhe i treba, kao i svako preduzeće, da proceni da li mu se isplati da u tom komercijalnom smislu, u te svrhe štampa ili ne štampa neko izdanje iz bilo koje oblasti, bez obzira da li su publikacija, udžbenici, brošure, monografije itd.
Ono što sam pogledala, verovatno ćete i vi svi ako dobijete, naša reč je zakon, i videla u ovom katalogu za 2007. godinu je zaista skandalozno. Postavljam pitanje vama, a vi pitajte na Vladi Republike Srbije, jer onda ste i vi, gospodine Iliću, nepravedno izostavljeni, a sada ću da vam objasnim kako.
Koji je interes Vlade Republike Srbije da štampa sabrana dela Dragoljuba Mićunovića? Knjiga kaže - Reči u vremenu, Dragoljub Mićunović, 14h20 centimetara, 469 strana, tvrd povez itd.
Kaže - 106 skupštinskih govora sakupljenih u knjizi - Reči u vremenu.
Pa ako je tih 106 skupljenih govora Dragoljuba Mićunovića, zamislite koliko knjiga treba da se štampa poslanicima SRS. Meni bi trebalo da štampaju 10 tomova, Tomislavu Nikoliću 30, 50, 60, gospodinu Vučiću, o predsedniku Šešelju da ne govorim i svakom radikalu pojedinačno.
Zamislite, vi štampate i kažete - to je doajen srpske demokratije, našeg parlamentarnog života i ima interes Službeni glasnik kao javno preduzeće da štampa Mićunu tu knjigu.
Slušajte dalje, Narodna skupština Republike Srbije usvoji zakone iz raznih oblasti, Zakon o turizmu, Zakon o crkvi i verskim zajednicama, pa niz drugih zakona, o zaštiti potrošača, državnim službenicima, predgovor, pogovor, sve na naslovnoj strani knjige. To nije osnovna uloga tog javnog preduzeća da objavi zakon, ne, nego predgovor ili pogovor pompezno naslovljen.
Napiše ministar bivši ili aktuelni, ovom Lončaru je svejedno, on je bio ovo, sad je ministar za prosvetu, samo se istumbao sa jedne na drugu stranu, njegovo autorsko delo.
Onda se zaista postavlja pitanje - šta vi to radite sa narodnim parama, kako to upravljate javnim preduzećima? Vi da zgrabite ko će da bude predsednik upravnog odbora, ko će da primi koliku nadoknadu, 100, 200, 300 hiljada dinara.
Razumem da štampate knjige profesora Miodraga Jovičića, zaista jednog od vrsnih pravnika, naslednika učenja i dela Slobodana Jovanovića, ali da štampate englesko i srpsko izdanje Božidara Đelića - Kada će nam biti bolje, zapitajte se kada će stvarno da nam bude bolje. Kad sve vas oteramo sa vlasti i kada građani budu imali ovaj sat koji je Đelić stavio na svoju ruku kada se slikao za ovu knjigu, koji košta najmanje par desetina hiljada evra. Tada će da nam bude bolje i kada kriminalci završe tamo gde im je mesto.
A ovakve publikacije i ovakvo razmetanje državnim parama, to je nešto što je stvarno skandal i treba građani da vide. A vi se onda zamislite - što su vas, gospodine Iliću, izostavili. Vi ste ministar koji je autor, u tom izvornom smislu, kao ministar u prethodnoj vladi, pojedinih zakona, pa vidite što vama nisu dali. Što? Vi niste sposobni, nepismeni ste pa ne znate da napišete predgovor ili pogovor...
(Predsedavajući: Vreme.)
... i da objave vaše autorsko delo? Ovako ćemo mi da javno žigošemo svaku zloupotrebu položaja svakog državnog funkcionera, a ovo je više nego zloupotreba pri vršenju javne funkcije. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, ne znam šta je sa vama iz DSS-a, ali ako ste se bar malo prikupili, pošto ste učestvovali u ovom bezakonju u Skupštini grada, red je da pozovete gospodina Palalića, jer je on meni obećao prošle nedelje da će pod hitno da sazove sednicu Odbora za lokalnu samoupravu.
Na osnovu stenografskih beležaka koje mi imamo ovde i na osnovu činjenica koje mogu da se utvrde iz toka sednice Skupštine grada, vi možete, a ja sam rekla da je to posao za Dragana Jočića, ministra unutrašnjih poslova, da vidite da se Zoran Alimpić lažno predstavlja. Dakle, vi ste učestvovali u kriminalu, kršenju Ustava i zakona ove zemlje, vi iz DS-a i DSS-a. To je sada posao za više državnih organa.
Najpre, istekao je rok od pet dana kada je Vojislav Koštunica, odnosno nadležno ministarstvo trebalo da obustavi izvršenje tog nezakonitog i nelegitimnog akta o izboru Zorana Alimpića, jer je prekršen ne samo Zakon o lokalnoj samoupravi, o čemu je govorio kolega Martinović, već i Zakon o lokalnim izborima. Zakon o lokalnim izborima daje za pravo građanima grada Beograda posle onog što se desilo, a to je da je preminuo neposredno izabrani gradonačelnik Beograda, da iskoriste svoje ustavno pravo.
Javljam se, gospodine Mrkonjiću, da reklamiram da su na najgori mogući način prekršeni, između ostalog, član 3. i član 52. Ustava Republike Srbije.
Najviši pravni akt ove zemlje, u koji ste se zaklinjali, a pre svega Vojislav Koštunica u referendumskoj kampanji i kada je polagao zakletvu kao novoizabrani premijer, prekršen je, jer su građani grada Beograda uskraćeni za svoje izborno pravo. Građani grada Beograda ne mogu da se izjasne o tome koga hoće za gradonačelnika Beograda.
Oliver Dulić je bio dužan da nam da odgovore na ta pitanja i da, u konsultaciji sa predsednikom Vlade, koji je morao da obustavi, odnosno Vlada Republike Srbije, a tu su i dvojica ministara, i gospodin Cvetković i gospodin Ilić...
Izvolite, malo pogledajte Ustav, ako niste do detalja upoznati sa tim šta se dešavalo u Skupštini grada. Zar to nije smešno? Vama je sve smešno, gospodine Cvetkoviću, lako je vama. Vi kao na pijaci, prodajete srpske glave, smešno vam je što je budžet grada Beograda...
(Predsedavajući: Nataša, nemojte.)
... u rukama jednog čoveka koji ne može da raspolaže sredstvima građana, koji ne može da upravlja po Ustavu i zakonu. Vama je smešno, i ne znam odakle vam pravo da vi pričate za šta služe pare u budžetu, ali sigurno ne da uzimate od siromašnih građana da biste se dodvorili Karli del Ponte.
Prema tome, zakon je jasan. Sada ću da završim sa tim i da vam to pokažem na jednom primeru. To bi isto bilo kao kada bi Boris Tadić kada odlazi na skupa putovanja, na fudbalske utakmice, sve o trošku građana Srbije, za v.d. predsednika postavio onog zgubidana Krstića, a onda Krstić kaže, ne mogu ja sam, Tadić je otišao, moj će v.d. da bude Šaper, i zajedno pevaju, onako im je lepo i zamajavaju narod. Ne može tako da se radi. U državi u kojoj postoje Ustav i zakoni morate da se vladate po njima.
Red je, gospodine Mrkonjiću, da upozorite, pošto ne znam da li vi u toku celog dana predsedavate, evo, ja reagujem i kao potpredsednik Skupštine, da se odmah zakaže Odbor za lokalnu samoupravu. I vama iz DSS-a kažem da to prenesete Palaliću.
Moramo na osnovu ovoga što gospodin Šarović ima kod sebe, i o čemu je govorio gospodin Todorović, stenograma, da utvrdimo šta se tamo desilo i da Odbor preduzme sve ono što je u njegovoj nadležnosti. Odbor može da reaguje i da odmah uputi predstavku Vladi i da se oglasi da se krše Ustav, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o lokalnoj samoupravi. Jedino tako možemo da izađemo iz tog neustavnog stanja. Još uvek nije kasno da se razvlasti Alimpić i da idemo na izbore za gradonačelnika Beograda.

Gospodine Mrkonjiću, javljam se po članu 31. stav 1. koji kaže: "Potpredsednici Narodne skupštine pomažu predsedniku Narodne skupštine u radu".
Vi ste svedoci, dame i gospodo poslanici, da sam prošle nedelje sa govornice uputila poziv Oliveru Duliću da poštuje Ustav i zakon.
Gospodin Dragan Todorović je apsolutno do detalja upoznao celokupnu javnost i vas narodne poslanike, jer mi jedino da umnožimo u 250 primeraka (umanjeno za 81, jer mi smo to proučili) stenografske beleške sa sednice Skupštine grada... Da ne mislite vi iz Demokratske stranke, naročito iz Demokratske stranke Srbije, koji niste odbornici, ali znate da trguju Tadić i Koštunica i da ste vi ovde slepi izvršioci njihove trgovine i tajkunskih radnji koje obavljaju u Beogradu... Beograd je grad koji ima najveći priliv sredstava iz budžeta. Ovde se javna preduzeća bave velikim poslovima. Kako je haos kod mene u Kragujevcu, to je ništa u odnosu na ovo u Beogradu. Tamo je onaj, koji je još uvek gradonačelnik, toliko zaglibio u kršenju svih odredaba i Ustava i zakona, u pojedinim odlukama, ali da se desi da vi ovako bezočno kršite Ustav i Zakon o lokalnim izborima, to je neverovatno.
Zaista vam se divim, gospodine Dragane Todoroviću, kako ste mogli sve vreme, videlo se da ste uložili svoje brilijantno znanje, napor i političko iskustvo, da objašnjavate tom izvesnom Ožegoviću i Beliću, ali je neverovatno, deset puta ponovite - ne može, ni po članovima 8. i 9. Poslovnika, a on nastavlja dalje.
Videlo se i vidi se, dakle, neko ko se nikada nije bavio ovim poslom, običan građanin koji ima izborno pravo, kome vi sada uskraćujete to pravo, vidi da je u pitanju sila, osionost, bahatost tog Belića. Objašnjavate mu na lep način, upozoravate ga - nemoj da kršiš Ustav, zakon, prizovi se Poslovniku. Na sve to on kaže - vi ponavljate, nemate više šta. Moramo da vam ponovimo deset hiljada puta.
Vi mislite da će i ovo danas tako da se završi da i mi nećemo sutra i narednih dana... Mi moramo, jer vi ne vodite računa o državi, o Beogradu, o građanima Srbije, moramo da štitimo narod od vas. Kud ste toliko zabrazdili u pljački i kriminalu, mi moramo da štitimo ustavno pravo svakog građanina ove zemlje da može da bira i da bude biran. Vi ste odbornicima, koji su na izborima 24. septembra 2004. godine dobili deo suvereniteta koji je narod preneo na njih, uskratili mogućnost da biraju predsednika Skupštine grada, koji nikako ne može da bude vršilac dužnosti gradonačelnika, što vi mislite da ćete tek tako tim tumbanjem da izvedete. To je apsolutno nemoguće.
U sredu imamo Odbor za odbranu i bezbednost. Ovo su pitanja i za ministra unutrašnjih poslova, naročito zbog činjenice, na to vas upozoravam već danima, da Zoran Alimpić koristi sva sredstva iz budžeta. On je, po zakonu, direktni nalogodavac za izvršenje budžeta. On svakoga dana potpisuje naloge. Mi ne znamo kako on mulja i šta radi sa državnim i narodnim parama.
Prema tome, pošto je tu samo neko od poslanika NS, da sačekamo da se vrati i gospodin Velimir Ilić. Borislav Borović, to je verovatno brat ovog advokata Borivoja Borovića, predsednik Gradskog odbora Nove Srbije, takođe se izjasnio da je u Beogradu haos, da ništa nije urađeno po zakonu, pa izvolite, neka dođe gospodin Ilić i neka kaže da li stoji iza onoga što pričaju predstavnici njegove stranke u Beogradu. Da li smo onda u pravu mi srpski radikali koji tražimo da se i on i svi ministri iz Vlade izjasne i da se ovo bezakonje prekine? Kada se bude vratio ministar Iliću salu, onda ću da vidim da li on ima veze sa svojim odborom u Beogradu i sa gospođom Filipovskom i sa ostalima koji su pre nekoliko dana bili ispred "Ruskog cara" i koji su napali beogradsku gradsku vlast i rekli da je haos i bezakonje.

Javljam se na osnovu člana 31. Poslovnika stav 1.
Moja obaveza je, gospodine Duliću, da vam pomažem u radu kao potpredsednik.
Naravno, to govorim zbog očigledne neobaveštenosti vas kao predsednika Skupštine o tome šta se dešavalo i zašto je sednica poprimila takav tok, kako vi kažete - haos, mada u Skupštini Srbije nikakav haos se nije dešavao.
To je sve zbog toga što ste vi navrat-nanos sazvali sednicu, što je neustavno sazvana i što ljudi koje ste ovlastili da je vode, isključujući gospodina Mrkonjića, jer je on uletao u kritičnim situacijama, nisu bili sposobni da vode sednicu Narodne skupštine.
Javila sam se da pomognem koleginici iz Nove Srbije i celoj Novoj Srbiji kako da rešite taj problem.
Slučaj Snežane Banković mi je poznat, to se dešava u Šumadiji. Srpska radikalna stranka je opozicija u opštini Knić, a predsednik našeg odbora gospođa Ljiljana Žiropađa i ostali odbornici nisu želeli da učestvuju u šikaniranju člana vaše stranke gospođe Banković.
Za nas je osnov za smenu, i nje, i predsednika opštine i svakoga iz Nove Srbije koji hara opštinom Knić, javašluk i nered u toj opštini prouzrokovan lošom vladavinom.
To što su odbornici Demokratske stranke, vi i gospođa Kovačević ih niste identifikovali, stavili svoje potpise za smenu gospođe Banković, zato što je rodila i donela na svet živo i zdravo dete, verovatno je – ako nije, onda nemate šta da pričate, ni vi kao lekar, ni vaša koleginica, onda je to hipokrizija kod vas – razlog da napustite koaliciju sa Demokratskom strankom.
Šikaniraju jednu ženu, člana vaše stranke, to se dešava na očigled naše javnosti, reagovao je Odbor za ravnopravnost polova, reagovali su svi mediji.
Izvolite, gospođo, kod Velje Ilića i recite - nećemo sa tim žutim mafijašima više da budemo. Šikaniraju ženu koja je majka i koja je htela da radi svoj posao. Što se žalite meni? Što se žalite bilo kome drugome? Izvolite kod Borisa Tadića preko puta.
Aleksandra Ljubojević, supruga našeg preminulog kolege poslanika Dragana Ljubojevića, posle petooktobarskog puča otpuštena je s posla zato što je bila u drugom stanju. O čemu vi pričate? Pokušali smo da spasemo tu ženu i na sva zvona smo govorili o tome. Bila je na trudničkom bolovanju tada i otpuštena je iz ministarstva gde je radila.
Prema tome, vi ste sada u vlasti. Mi smo pokušali da zaštitimo integritet Aleksandre Ljubojević i njena prava, kao opoziciona stranka, bilo nas je samo 23 tada, a vas 176, učestvovala je i Nova Srbija u tome i ceo DOS.
Izvolite, saopštite ovim "žutima" da nećete više sa njima da budete u koaliciji, a ne da se posipate pepelom tako što ćete navodno da štitite Bankovićkina prava, a da budete sa njima zarad otimačine i vlasti. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moram da vas podsetim na jednu istinu u kontekstu ove dosadašnje rasprave koju je izrekla koleginica mr Tabaković pre petnaestak dana, ako se sećate, da je danas novac najubojitije oružje.
Ove strane banke, osnovane uz pomoć aktuelne Vlade i bivšeg i sadašnjeg ministra Dinkića i guvernera Jelašića, koje posluju po povoljnim domaćim uslovima ne samo da duplo skuplje prodaju novac koji dolazi iz njihovih matičnih zemalja, već u pravom smislu reči vode stanovnike Srbije u dužničko ropstvo.
To što se Jelašić dosetio da brine o džepovima naših građana ograničavajući te keš kredite o kojima je govorio kolega Buha na rok otplate od dve godine ne znači ništa, jer na isti takav način, kroz druge vidove potrošačkih kredita, sa izuzetno visokom kamatom kakva ne postoji nigde u zemljama u okruženju, naši građani dolaze u situaciju da im je svakog dana dug sve veći, a u svojim kućama i u svojim domaćinstvima nemaju ništa opipljivo, možda neki televizor, neki novi tehnički uređaj, i to je dotrajalo, ima po 15-20 godina, uglavnom je to za namirivanje visokih komunalnih računa, za golu egzistenciju, za školovanje dece, jer je godišnja upisnina na fakultete za one koji nisu u budžetskim sredstvima od 1.500 evra pa naviše, zavisi o kojim se fakultetima radi.
Prema tome, to je jasno, očigledno i to su cifre koje su neumoljive, kao i malopređašnja komparacija što se tiče cena životnih namirnica.
Da ostavimo i Slovence i ove zemlje koje se nalaze u regionu tzv. jugoistočne Evrope, evo, mi smo prošle nedelje kao delegacija našeg parlamenta bili u Francuskoj, gotovo su izjednačene cene, i niže, pojedinih prehrambenih proizvoda u Francuskoj, sa takvim prihodima i sa takvim zaradama i sa takvim penzijama u odnosu na Srbiju gde... Kako kaže koleginica Radeta, recite gde to ljudi imaju 350 evra platu, gde je to prosek i koliko je to ljudi.
Možda postoje, ali koliko je to u odnosu na broj stanovnika i aktivno zaposlenih stanovnika?
Mi danas treba da razgovaramo o potvrđivanju nekoliko sporazuma koji su pretočeni u formu zakona a koji, kako ovih nekoliko poslanika iz vlasti, pošto vas ima desetak u sali, i ministar kažu, doprinose stabilnosti i razvoju ekonomske politike Srbije.
To je tačno samo u delu koji se odnosi na dva sporazuma sa Indijom, jednom od najmnogoljudnijih zemalja na planeti, koja je istinski prijateljski saveznik svih ovih godina, decenija, a naročito u ovoj situaciji kada se borimo za sudbinu Kosova i Metohije, naše države i našeg naroda.
Moram da vas podsetim da je ovo za vas samo mrtvo slovo na papiru i sada ću to vam objasnim, kao i građanima, da vi ovo radite samo pro forme radi, jer je neko, odnosno izvesni Ivanović, u ime Saveta ministara Srbije i Crne Gore, na inicijativu indijske vlade, u Nju Delhiju 7. februara 2006. godine potpisao ova dva sporazuma.
Futuristički gledano, ta dva sporazuma mogu da imaju i te kako pozitivne efekte na srpsku privredu i na bolji život i standard naših stanovnika, naročito u sektoru direktnih stranih investicija, ali je to za vas samo nešto što piše i za šta se u institucionalnom smislu ne trudite da stvarno funkcioniše.
Da je to tačno govori podatak da još uvek Vuk Jeremić nije otišao u Indiju u zvaničnu posetu kao ministar inostranih poslova, što mi je i sam priznao u jednom neformalnom razgovoru, kad mi se hvalio - znaš koliko sam obišao zemalja za dva meseca. Ja kažem - koliko. On kaže - 20. Ja kažem - hajde, ređaj. On sve počeo okolo, juče je bio u Portugalu. Pitam ga - jesi li bio u Rusiji? Kaže - nisam. Pitam - jesi li bio u Kini? Kaže - nisam. Jesi li bio u Indiji? Nisam. Jesi li bio u Indoneziji? Nisam. Šta si tražio i od koga si tražio pomoć da nam pomogne za odbranu Kosova i Metohije i da nam pomogne za investicije?
Sve ovo je lepo, jer najvećim delom su u pisanju ovih sporazuma učestvovali odgovorni ljudi iz te države, iz Indije, ali u pravom smislu reči država ništa ne radi, niti preduzima jasne korake da privuče indijsku vladu i njihove investitore da dođu u našu zemlju.
Da je to tačno govori podatak da se u Srbiji organizuju dani Indije, u srcu Srbije. Ta manifestacija će se održati početkom decembra meseca i trajaće osam dana, dva dana u Beogradu i šest dana u Kragujevcu. Jedan gospodin, čije ime ne želim da pominjem da ne bi bilo u funkciji neke reklame, koji je uspešan kragujevački preduzetnik, privrednik, na sebe je, u izvesnom smislu reči, preuzeo ulogu države. On je već dugo godina vezan svojim poslom za tržište Indije i kroz mnogobrojna poznanstva koja izgrađuje u tom poslovnom odnosu (inače je diplomirani ekonomista po obrazovanju) shvatio je da je to zemlja koja, u ekspanziji politike globalizma koju sprovode Amerika i zemlje zapadne Evrope, svakako ima nameru da ulaže na svetsko tržište i na tržište Evrope, u koje se valjda i mi računamo, jer je to strateška odluka indijske vlade od pre dve godine.
Naime, pošto su oni u proteklih nekoliko godina kroz izgradnju ogromnog broja industrijskih parkova, što manjih, što većih, malih i srednjih preduzeća, kao država doživeli fantastičnu ekspanziju privrednog rasta, industrijskog rasta, koji je na godišnjem nivou 8,6 posto, sa tendencijom da bude sve veći, shvatili su da zemlja, i to je precizan podatak koji imam, sa milijardu i 200 miliona stanovnika, koja je u proteklih nekoliko godina zaposlila 20 miliona svojih građana, može da ima i te kako značajnu ulogu u Evropi i u našem delu Evrope, u regionu, kako vi to volite da kažete. Oni su odlučili da od tih sredstava koja su za plasiranje na evropsko i svetsko tržište, od 220 milijardi dolara, ulažu i u našu zemlju.
Naravno, nije bilo nikakve indukcije takve vrste sa srpske strane, niti su se na oglašavanje velikih kompanija iz Indije oglašavale i naše privredne komore, kako Srbije, verujem i grada Beograda. Onda su ti pojedinci, poput ovog gospodina koji je u pravom smislu reči rukovodilac celog projekta za organizovanje dana Indije u srcu Srbije, odnosno u Beogradu i u Kragujevcu, odlučili da stvari uzmu u svoje ruke.
Naravno, u tome im je pomogao indijski ambasador, i bez toga to ne bi bilo moguće.
Ovom prilikom se u ime SRS, a pre svega i građana Kragujevca (za koje očekujem da će i te kako biti značajne koristi u privrednom smislu), zahvaljujem njegovoj ekselenciji gospodinu Svarupu što je imao toliko sluha da, uprkos očiglednoj nesposobnosti aktuelne vlasti, za ono što mi imamo kao narod i u metaloprerađivačkoj industriji, i u automobilskoj industriji i u raspoloživim kapacitetima, odnosno sada već pustim fabričkim halama, zainteresuje grupu privrednika. To nije mala grupa, već oni koji prednjače u ekspanziji industrijskog rasta Indije. Došli su u Srbiju i u formi okruglih stolova i direktnih pregovora, kako sa poslovnim rukovodstvom grupe "Zastava", tako i sa ostalim privrednim subjektima našeg glavnog grada, Kragujevca i drugih gradova, ostvarili prve konkretne kontakte u toj, nadamo se i verujemo, budućoj uspešnoj komunikaciji.
Toliko o vašem zalaganju i o tome da ste ne nesposobni da odlazite kod takvih prijateljskih zemalja i da oni dolaze i investiraju na naše tržište i da imamo sporazume koji će da funkcionišu... Malopre je kolega pomenuo Rusiju i rekao - odvedite nas vi tamo. Hoćemo, drage volje, jer vaš aktuelni ministar, kao i ministar u prvoj dosovskoj vladi, pa kasnije predsednik Privredne komore, Slobodan Milosavljević za to nije bio sposoban.
Naši privrednici su pokušali 2004. godine – svedok tih događaja je, uostalom, i gospodin Goran Cvetanović, kao tadašnji predsednik SO Leskovac, dr Branislav Blažić, kao predsednik opštine Kikinda – na privrednom sajmu koji je organizovan u Moskvi da promovišu srpsku privredu, naše gradove i ono što mi imamo u oblasti budućih braunfild i grinfild projekata za potencijalne investitore, ali to je doživelo, u pravom smislu reči, krah, katastrofu, jer je država tamo otišla nezainteresovana i nespremna.
Počeli ste da se interesujete tek onog trenutka kada ste shvatili da takve zemlje, Indija, Indonezija, Kina i svi oni koji se danas bore protiv politike globalizma, mogu da nam pomognu da sačuvamo i da odbranimo Kosovo i Metohiju.
Koliko je iluzorno da samo pričate o integracijama u okviru EU govori podatak da su prošle nedelje na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope na dnevnom redu bile dve rezolucije.
Jedna je govorila... Čak je, za vašu informaciju, Britanac Toni Lojd napravio izveštaj o globalizaciji, novom svetskom poretku i socijalnoj politici u Evropi i kako se to odražava na evropske zemlje, šta sve zemlje trpe zbog takve politike Amerike, u kakvoj su nemilosti pojedine zapadne kompanije zbog takve politike koju Amerika sprovodi u procesu globalizacije.
Druga rezolucija se odnosila na dosadašnju saradnju zemalja članica OECD-a, zapravo, nosila je naziv - OECD i svetska politika. Generalni sekretar OECD-a nam se obratio u Savetu Evrope prošlog petka, zamolivši da učinimo sve preko naših zemalja i preko odbora koji se bavi tim pitanjem, da pozovemo Rusiju, Indiju i Kinu da postanu članice te svetske organizacije. Zbog čega oni to žele? Zbog činjenice da je privreda tih zemalja u takvoj ekspanziji i da je potrebno, baš kao i Indiji da dođe na ovo tržište i na tržište cele Evrope, i da druge evropske zemlje i njihove industrije sarađuju sa ovim zemljama.
Malo poznati podaci koje mi je pripremio gospodin iz Kragujevca, u saradnji sa njegovom ekselencijom gospodinom Svarupom, više su nego impresivni, kada je u pitanju kompletna industrijska politika i privreda Indije. Te činjenice su zanimljive, ali su veoma malo dostupne našoj javnosti.
Ja ću da vas pozovem, kao i druge građane, da se zainteresujete i da koristite mogućnost da putem sajta www.india-serbia.org dobijete dodatne podatke o mogućnosti povezivanja naše i ove mnogoljudne i prijateljske zemlje. Činjenica je da je indijska telekomunikaciona mreža i njihova tehnologija u tom smislu jedna od najboljih u svetu i da oni nisu do sada mogli da imaju pristupa na našem tržištu zbog Hamovića, Lazarevića i ostalih tajkuna koje drži aktuelna vlast DS-a i DSS-a.
Taj državni monopol na razne oblasti u našoj zemlji je toliko prisutan da je pitanje, kada ovi ljudi početkom decembra dođu i kada izraze spremnost i dobru volju, u šta ja verujem, kako će da se probiju i kako će da se suprotstave farmaceutskoj mafiji koju predvodi ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Indijski lekovi i njihova farmaceutska industrija danas zauzimaju...
(Predsedavajući: Nataša, nemojte upotrebljavati teške reči.)
... jedno od vodećih mesta u svetu. Što se tiče njihovih lekova, i te kako su malo prisutni na našem tržištu, jer u procesu licenciranja novih lekova, a svedok toga je i moj uvaženi kolega prof. dr Mileta Poskurica, pošto trenutno i on sam radi na jednom projektu, moraju stručna komisija, agencija koja radi licencu za velike pare kod jedine naše farmaceutske kompanije, dakle, da ispitaju tržište, sve, da bi se u funkciju stavio lek. Imate primer, takav lek, jedan od njih, neću da ga pominjem pošto je uglavnom za reumu, za takve vrste bolova, verovatno većina vas koristi, a upravo dolazi sa indijskog tržišta.
Šta ćete više? Da li mi možemo onda da govorimo o tome da moderne tehnologije dolaze samo iz zemalja Evropske unije? Naravno da ne, jer dolaze i iz Kine, Rusije. Mi smo zemlja koja treba jasno da se opredeli i da sarađuje sa čitavim svetom.
Pitanje je koliko će da funkcionišu ova dva sporazuma, jer ja ne verujem da će to biti za vreme vaše vladavine. Zato verujem da će napredak u tom smislu, i pravi privredni oporavak Srbije i dolazak tih investicija iz ovih zemalja kao što je Indija doći u trenutku kada gospodin Tomislav Nikolić bude pobedio na izborima za predsednika Republike Srbije. On je jedini imao sluha da u više navrata primi akreditovane ambasadore iz ovih zemalja i da sa njima razgovara o takvoj saradnji i o najvažnijoj činjenici da oni pomažu našoj državi da sačuva svoj teritorijalni integritet.
Što se tiče buduće prodaje Fabrike automobila "Zastava", želim da vam kažem da je Indija jedna od zemalja koja je poznata po industrijskim parkovima, gde se proizvode komponente za najveće auto-industrije u svetu, a i sama je jedna od zemalja gde su neke velike kompanije prisutne.
Verujem da će u tom smislu i oni napaćeni radnici, čitavi drugi gradovi i kompletna industrija u našoj zemlji imati sreće da neko tako otvoren ne samo dođe na naše tržište, nego da kroz stratešku proizvodnju i ulaganje u "Zastavu" u budućnosti proizvodi automobil koji može i svojom kubikažom i izgledom i pre svega cenom da konkuriše na zaista jakom svetskom tržištu, da se opredele da do kraja ove godine, a naročito u tim danima, jer jedan dan je čitav posvećen samo tome – ulaganju u automobilsku industriju u Kragujevcu, to urade na najpovoljniji način za našu državu i za naš narod.
Ovo su samo neki od podataka koje sam iznela zbog činjenice da želim da ostavim i drugim kolegama vremena da o tome govore. Zaista želim da vas podsetim da je, pored njegove ekselencije ambasadora Rusije Aleksejeva više puta u više navrata, gotovo u svakom javnom istupanju i ambasador Svarup govorio o tome da su Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije i da mora da se poštuje Rezolucija 1244.
Koliko se sve ovo danas, dakle 2007. godine uklapa u onu priču koju zagovara SRS još od početka devedesetih godina, da moramo da gledamo ko su nam tradicionalni prijatelji, da u tom smislu moramo da izvršimo privatizaciju našeg preduzeća... Kamo te lepe sreće da su tadašnji direktori u "Zastavi", a i vlastodršci, poslušali našeg predsednika, pa da je Fabrika automobila privatizovana još 1991. godine. Mi bismo danas, iako su nam te zemlje, dakle, vaši prijatelji koji nisu želeli dobro našem narodu i državi, uveli sankcije 1992. godine, ipak imali kontinuirani industrijski razvoj i održali bismo našu auto-industriju.
Gde bi nam kraj bio da je, recimo, Indija, Japan ili Koreja uložila ogromne milijarde u tom trenutku. Moram da vam kažem da je njihov cilj da u narednih 10 godina 1,5 miliona dolara ulože u industriju, odnosno u razvoj evropskih zemalja. Gospodine predsedavajući, na kraju želim, podsećajući se na ono o čemu govorimo već 17 godina, da iskoristim priliku da čestitam rođendan našem predsedniku dr Vojislavu Šešelju, da mu poželim dobro zdravlje i da nastavi do kraja da se bori sa novim svetskim poretkom i globalistima u haškom kazamatu. Uverena sam da će on to da uradi tamo, a mi, za dobrobit Srbije i zbog toga što smo mu to obećali, ovde. Hvala najlepše.