Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javljam se po članu 1. Poslovnika. Zamoliću sa skupštinske govornice Mobilnu telefoniju Srbije i Vladu Divca da me ne uznemiravaju, ni mene ni ostale srpske radikale, ni građane. Gospodin Divac čitavog dana uznemirava građane, uz pomoć Mobilne telefonije Srbije, čiji sam korisnik, uz to i korisnik Telenora, da se ne uvredi drugi operater, nemam karticu trećeg operatera.
Vama koji niste razumeli i koji verovatno ne znate da čitate šta vam piše na displeju, a govorim vama iz "žutog preduzeća" DS, pošto je Vlade Divac oduvek bio trojanski konj Borisa Tadića i vaše stranke, a vidim da se otimaju za njega od jutros po štampi ovi iz DSS-a, hoću da kažem da svako može na ovakav način da bude humanitarac i da doprinosi tome da se popravi položaj izbeglih i raseljenih lica.
To je licemerno, pokvareno i bezobrazno i ne samo da bismo mogli da mu otpozdravimo, i koleginica Radeta koja je bila član Anketnog odbora kada je ustanovljeno da je Vlade Divac pokušao i te kako da mulja i muva sa akcijama "Knjaza Miloša", nego je besmisleno da govorimo o ljudima poput njega, koji bi svojim zarađenim milionima evra mogli da utiču i te kako na položaj izbeglih i raseljenih lica, a ne da to rade na ovakav način – uz vapaj građanima putem poruka, koje celog dana stižu preko mreže MTS, da građani uplate 100 dinara za Divca i njegov humanitarni tim.
Kada je on to pokazao humanost na delu, a da nije želeo da se prišljamči nekoj stranci ili da pokuša da otme akcije, kao što je bio slučaj sa firmom "Knjaz Miloš"?
Prema tome, Srpska radikalna stranka koja je uvek i u svakoj prilici, svaki njen poslanik... Vrlo dobro znate da smo odbili da učestvujemo u onome što se zove fond pomoći Vlade Republike Srbije, jer ne verujemo ni Koštunici, nismo verovali ni Dinkiću ni ostalim ministrima koji su otimali iz budžeta Republike Srbije. Mi uvek i u svakoj prilici pomažemo našoj napaćenoj braći na Kosovu i Metohiji. Za razliku od Đilasa, Tadića, Divca (svi ste vi ta žuta mafija koja otima i pljačka građane Srbije), mi od svog novca, svojom solidarnošću utičemo na to da život svih ljudi bude bolji. Mi smo jedina stranka koja je sve škole na Kosovu i Metohiji opremila računarima. To nismo tražili ni od koga, niti smo terali građane da nam uplaćuju na račun stranke, pa ćemo onda mi licemerno to da poklanjamo nekome.
Neka izvoli gospodin, ako ima mogućnosti, ako ima novca, neka osniva šta god hoće, u politiku mu je najbolje da se ne meša jer je potpuni diletant za to, neka radi svoj posao humanitarca kako hoće, ali ne preko građana Srbije. To mu poručujem još jedanput, uz poziv, gospođa Radeta će već da mu otpozdravi svojom porukom kao član Anketnog odbora. Kaže, već je poslala poruku. Ali, neka ne uvlači građane Srbije u ono što je njegov politički marketing, doduše, već neuspeo u pokušaju. Hvala.

Kolega Vujadinoviću, ja mogu da cenim ili da ne cenim vaše spisateljske nadarenosti i aktivnosti koje imate. Vaše pravo je da napišete pet knjiga o Divcu i vaše pravo je da ga zamolite da odigrate basket jedan na jedan i da vam on da 19 fore, da vas pusti da ubacite taj jedan koš i da ga pobedite, ako igrate do 21. Mislim, i da vam se oduži zato što ste tako blagonakloni prema njemu.
Moje je pravo da mu poručim u ime srpskih radikala i svih poštenih građana Srbije da me ne uznemirava. A, kada bude politički propadao slavno, kao neslavni političar, propašće zajedno sa vama, "žutim preduzećem", svidelo se vama to ili ne, i to će vrlo brzo da se desi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja pomažem kolegi Džudževiću, mislim da je to kolegijalno i korektno sa moje strane.
Dakle, gospodine Džudževiću, pošto je kolega koristio Poslovnik, i vama da kažem, uvažena koleginice, imam pravo na repliku jer me je više puta direktno pomenuo. Nemojte da kažete da nemam. Hoćete da se sklonim? Nećete.
Kolega, zapanjuje me stepen da li vaše bezazlenosti, iskrenosti, pa iz iskrenosti vi kažete neku glupost ili istinu, ne znam šta je u pitanju. Ako ste iskren čovek, onda ste, kao neko ko je u isto vreme ispao i ovo drugo, bez da vas uvredim, rekli nešto što je manir stranke kojoj pripadate.
Vi, kao narodni poslanik, izvinjavam se, ne znam tačno iz kog ste mesta, nije ni važno, kao čovek iz kraja iz kojeg dolazite, možete da se bavite poslom za koji vas je poslala i opredelila u parlamentu vaša Demokratska stranka, koju smo mi pobedili na izborima 21. januara, do nogu potukli, je l' tako, da to bude jasno.
Kolega, vi ne možete, a koleginica Radeta može, jer ona je imala mandat i pre vas i imala je legitimitet svih narodnih poslanika koji su za to glasali da uđe, kako vi kažete, u spise i u ono šta se dešavalo oko "Knjaz Miloša". Vi ne možete, jer vi niste ni istražni organ. Očigledno je manir vaše stranke da upadate u sudove, u tužilaštva, da upadate u preduzeća sa automatskim puškama, sa i bez njih, i da sve to radite, da ulazite u spise. Vi ste se našli pametni da nama pričate šta ste saznali i do kakvih ste saznanja došli.
To vi možete, zato što piskarate o Divcu i ne znam kome, da nagađate, da naslućujete, da maštate, da razvijate maštu, ali vi niste Vjerica Radeta i ostali članovi Anketnog odbora, čiji izveštaj mi još uvek nemamo. Nadam se, pošto vi sada imate predsednika Skupštine Olivera Dulića, pošto ste vi čovek koji hoće da istina izađe na videlo, da ćemo uskoro, evo na sledećoj sednici, imati izveštaj Anketnog odbora, pa da vidimo zašto je koleginica Radeta, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, morala pod hitno da dođe tog dana u Narodnu skupštinu na sednicu Odbora za privredu i privatizaciju, koju je vodio kolega Nikola Novaković, da u pravom smislu reči traže da se ta sednica Odbora prekine i da se hitno razgovara o činjenicama, odnosno o situaciji koja se dešavala u gradu Aranđelovcu, gde je, inače, predsednik opštine srpski radikal, uvaženi dr Radosav Švabić. Budite uvereni da mnogo više poznajem prilike ne samo u preduzeću "Knjaz Miloš", nego i u toj opštini i od vas samih.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću kratko, uz zahvalnost kolegi Krasiću, da završim celu ovu epopeju oko Divca i onoga šta je radio ili nije rečima koje je izgovorio na statusnoj konferenciji naš predsednik kada je tražio da gospodin Zoran Krasić bude njegov glavni pravni savetnik – boljeg od njega nema. Mogli ste da vidite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je bila protiv Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji i ispostavilo se na sednici odbora, o čemu je govorio kolega Valjarević... Ne na onoj prvoj u pokušaju, kada je kolega Grujić iz Nove Srbije izostao da dođe, na nalog Velimira Ilića, zato što je bilo potrebno da Natalija Ćatović post festum bude predložena kao kandidat za člana Državne revizorske institucije, već na sledećoj sednici kada je, da li iz nehata ili zato što je tako hteo, Aleksandar Vlahović sav radostan uzviknuo – i mi imamo dva komada kandidata za članove Državne revizorske institucije, a u svojoj iskrenosti gospođa Borka Vučić, zaista legenda naših javnih finansija i bankarskog sektora, koji je Dinkić uništio, rekla je – pa i mi imamo predlog, odnosno kadar naše stranke.
Počelo je da se razgovara o tome i bilo je sasvim očigledno koji će kandidati biti izabrani za ovu instituciju koja treba da bude navodno nezavisna i van uticaja političkih stranaka, kako u zakonu stoji, a naročito u članu 18. stav 2.
Ukoliko bi se to poštovalo, dvema gospođama i dvojici kandidata, uz to i predsedniku institucije, bilo bi zabranjeno da se bave ovim poslom zbog činjenice da oni rade u državnim organizacijama, odnosno organima izvršne vlasti koji su usko povezani sa kontrolom javnih finansija.
Posle petooktobarskog puča 2000. godine postojala je ona prelazna vlada, u kojoj Srpska radikalna stranka nije želela da učestvuje nakon što su državne institucije, preduzeća, tužilaštva, Savezna uprava carina "osvojeni" tako što je Dinkić upao sa automatskom puškom u Narodnu banku Jugoslavije, pa i u sva preduzeća i ustanove u našoj zemlji.
Kao učesnici vlasti do septembra meseca te godine, mi smo apsolutno čista obraza izašli; imali smo ministre u koalicionoj vladi sa besprekornim biografijama, sa besprekornim vođenjem ministarstava i koliko god da se Božidar Đelić tada, ateriravši iz Pariza na tetkin kauč, odnosno kao neko ko je podstanar u tetkinom malom stanu, trudio da pronađe u završnom računu za 2000. godinu nešto u ministarstvima koja su vodili srpski radikali, to je bio pucanj u prazno. Pokušao je, reći ću vam kako.
Doktor Branislav Blažić, današnji uspešni predsednik opštine Kikinda, bio je ministar za ekologiju. Kao humanitarac, ali ne kao Vlade Divac, nego kao čovek humanista i kao lekar, učinio je da jednom seoskom klubu kome je bilo neophodno za decu ministarstvo pokloni komplet fudbalskih dresova.
Kolega Milovan Radovanović, slavni ministar vera u toj vladi u kojoj je učestvovala Srpska radikalna stranka, učinio je veliko dobro delo za istoriju i buduća pokolenja štampajući, kao ministar, sabrana dela velikog bokeljskog Srbina i naučnika koji je emigrirao za vreme komunizma Laze M. Kostića. Kolega Aleksandar Vučić, u novijoj istoriji srpskog parlamentarizma i srpske vlade najbolji ministar informisanja, učinio je da se pomogne ljudima kroz davanje bonova. To je zaista bilo nešto najhumanije, za šta je na najgori mogući način žigosan, protiv njega je vođena hajka, kao i pokušaj navodnih istražnih postupaka zbog deljenja bonova za hranu radnicima.
Da ne govorim o humanosti, sada prisutnog, i malo mi je degutantno, gospodina Dragana Todorovića, kao potpredsednika Vlade i ministra za saobraćaj u toj vladi; da ne govorim o svemu onome što je kao potpredsednik Vlade činio naš predsednik dr Vojislav Šešelj, kao predsednik Odbora za budžet i finansije, i gospodin Tomislav Nikolić, najpre u jednoj pa zatim u drugoj vladi.
Sve ste živo, što ste mogli, pročačkali. Mogli ste da izmišljate i protiv gospodina Krasića ne znam šta, i da štancuje Đelić milion krivičnih prijava, ali nema ničega. Ljudi su radili za državu i za narod. Kolega Krasić je u vreme besomučne NATO agresije snabdevao i Kragujevac, Šumadiju, u kojoj ja živim, i celu Srbiju, ne samo neophodnim životnim namirnicama, što vama ne bi pošlo za rukom nikada u takvoj situaciji, jer ste, ne svi, ne obraćam se vama nego vašim čelnicima, mnogi od vas pobegli i sakrili se u mišiju rupu.
Ta humanost na delu bila je toliko velika od strane pojedinih ministara Srpske radikalne stranke da je, recimo, kolega Jovan Damjanović ušao u svako romsko naselje da pomogne svojim sunarodnicima, koje niko do tada na takav način nije obilazio, jer je jedino Srpska radikalna stranka učinila da se prvi put u istoriji Srbije jedan Rom pojavi kao ministar u Republičkoj vladi.
Evo, dođosmo do današnjeg dana, do 18. septembra 2007. godine, od toga da nema nikakvih malverzacija, niti ih je ikad bilo kod ijednog srpskog radikala, dođosmo do činjenice da ima pljačke, otimačine, krađe i ko zna čega sve još iz državnih preduzeća, iz budžeta Republike Srbije, zbog toga što niste bili, što ste obećali, kako vi to volite da kažete – transparentni. Jer, da jeste, mi bismo i bez ove farse od Državne revizorske institucije danas imali pred sobom (evo, ja sam poslanik u ovom skupštinskom domu od 2000. godine) jedan ili, poželjno je, svih šest završnih računa.
Ovako, uvođenjem tog manira da se ništa ne zna gde se otima i gde se pljačka i krade, izglasavanjem 2001. godine Đelićevog Zakona o budžetskom sistemu, mi smo došli u situaciju (to znaju kolege, bez obzira da li su srpski radikali ili iz drugih stranaka, ekonomisti su) da kroz dva konta koja se obeležavaju brojevima 423 - specijalizovane usluge, i 425 - usluge po ugovoru, vi možete u lokalnoj samoupravi u budžetu Republike Srbije da podvedete šta god hoćete, da pljačkate, da kradete, da nikome ne polažete račune.
To je, inače, glavna packa koju vam je dao i onaj koji nadzire rad republičkog Ministarstva finansija i naš budžet, izvesni Harold Hiršhofer, predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda. On vam upravo to zamera, da su ta dva fonda, specijalizovane usluge i usluge po ugovoru, i takav nakaradni Đelićev Zakon o budžetskom sistemu glavna podloga za mahinacije i pljačke. Vi ćete sad nas da ubedite...
Evo, sasvim slučajno ili ne, zbog prirode posla kojim se bavim u Šumadiji, u okrugu u kome živim, poznajem gospođu Ćatović kao kandidata Nove Srbije. O ovim drugima sam mogla da vidim na osnovu referenci i onoga što je pričao Aleksandar Vlahović. Zbog zakona i zbog toga što su oduvek bili u vašim političkim strankama ne mogu da vrše kontrolu budžetskih javnih finansija u našoj zemlji.
Zato bi bilo dobro, gospodine Duliću, pošto ste se priključili, došli pred kraj rasprave, da pozovete kolegu Obradovića, da vidite gde je. Ili, prekinite ovu farsu, pošto imamo kandidate koji ne ispunjavaju uslove, pošto je Državna revizorska institucija farsa, lepo povucite ovaj predlog sa dnevnog reda, vi imate to ovlašćenje. Ili, neka to uradi kolega Obradović.
U protivnom ćete poslati poruku građanima, uz upozorenje Srpske radikalne stranke, da je i dalje svakome sve dozvoljeno. Natalija Ćatović i svaki drugi kandidat koji bude izabran danas ovde nikada neće doći u lokalnu samoupravu u preduzeće u kome ste vi na vlasti da pokuša da ustanovi gde se pljačka i krade. Nastaviće se, a građani će to skupo da plaćaju.
Zato je, gospodine Duliću, na vama, što bi naš narod rekao, i nož i pogača, izvolite, vi ćete da snosite odgovornost.
Nemojte na sledećoj sednici da nam govorite kako ćete da zaokružite član 5. Ustavnog zakona, kad ste sami uvučeni u celu ovu farsu, i svi vi koji ćete o tome da glasate. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, izdvojila sam mišljenje, kao i ostale kolege srpski radikali, zbog činjenice da tog dana ministar policije Dragan Jočić nije bio na sednici Odbora, pa nije mogao da nam da konkretne odgovore u ime Ministarstva i Vlade Republike Srbije u vezi s našim konkretnim primedbama na Predlog zakona o putnim ispravama. Zato se tog dana nisu stekli uslovi da razgovaramo o Predlogu zakona u pojedinostima, a verujem da ćemo to učiniti već sutra u Odboru.
Srpska radikalna stranka je, kao najozbiljnija politička stranka u Srbiji, iako je trenutno opozicija, ozbiljno shvatila posao oko novih putnih isprava. Nažalost, posle separatističkog referenduma koji se desio 21. maja prošle godine i izglasavanja novog ustava Republike Srbije, mi smo u situaciji da moramo da uradimo puno posla.
Onaj redosled poteza koji je trebalo da uradi ova vlada, a tiče se ove sednice i onih svih prethodnih, tj. neizglasavanje zakona iz člana 5. Ustavnog zakona a dolazak na dnevni red ovog zakona, koji, takođe, proističe, kao novonastala obaveza, iz Ustava Republike Srbije, daje nam za pravo da uložimo konkretne amandmane i primedbe, zato što ovaj zakon nije samo tehničke prirode.
On je veoma važan, jer svaki građanin i svi Srbi koji budu dobili državljanstvo, nadam se da ste, gospodine ministre, dobro razmislili i da ste već u fazi prihvatanja ovog našeg amandmana na član 16. zakona o državljanstvu, dakle, kada se steknu svi ti uslovi i kada dobiju u ruke putnu ispravu države Srbije, moraju da znaju da je taj dokument apsolutno besprekorno urađen, da su svi poslovi, pa i odlučivanje narodnih poslanika o izradi dokumenta, putne isprave kojom treba neko da putuje van granica ove naše zemlje, urađeni na najbolji mogući način.
Mi mislimo da ovde to nije slučaj. Najpre, zbog činjenice da vi uopšte niste imali razloga, gospodine ministre, da bežite od toga kako treba da izgleda pasoš Srbije.
Ovih dana se mnogo spekulisalo u javnosti oko toga kako samo 11% građana Srbije ima putnu ispravu, pa i mnogi mediji, a naročito oni koji su u službi hajke i harange protiv svega što je srpsko, nacionalno, da ih sada ne pominjem, zlurado komentarišu kako ljudi nisu hteli da uzmu pasoš koji je imao ta obeležja; šta će im, kada ne mogu da putuju.
Najpre, moram da vas podsetim da je lično Boris Tadić u, kampanji za predsednika Srbije, obećao da će naša zemlja biti na beloj Šengen listi.
S druge strane, treba da postavite pitanje sami sebi, vi koji govorite o tome kako je to najveći problem, da li ljudi, uopšte, imaju sredstava za normalan život i da li su danas kupili hleb, mleko, da li su platili račune za struju, jer je to primarno.
Tek posle toga će da razmišljaju o tome šta su izjave pojedinih političara i još uvek aktuelnog predsednika Republike o stavljanju zemlje na belu šengensku listu. Nije to glavni prioritet za milione ljudi u ovoj zemlji.
Kada već treba da odu u Ministarstvo unutrašnjih poslova i da zatraže putnu ispravu, onda unapred treba da znaju da li smo mi poslanici dobro razmislili kada smo pojedine odredbe u ovom zakonu usvajali, odnosno nismo usvajali.
Ovakvi zakoni se u ozbiljnoj državi i u ozbiljnim vladama razmatraju veoma dugo.
Primera radi, evo, kolega Mirović je svedok takvog slučaja kada je u pitanju Ruska Federacija, posle raspada SSSR-a. Takav i slični zakoni, kojima se identifikuju građani, evo, kroz putnu ispravu, imaju dva ili tri čitanja pre nego što dođu pred narodne poslanike.
Ministar je malopre rekao - svi ste ga dobro proučili i imate zakon ispred sebe. Nisam baš sigurna u to, gospodine Jočiću, možda ovi vaši iz DSS-a jesu, ali ne verujem da su svi.
Prvo, pitanje je koliko ljudi ima u ovom trenutku na poslaničkim klupama zakon o putnim ispravama, a, s druge strane, pitanje je koliko je njih do detalja razmišljalo i ulazilo u samu suštinu onoga što je trebalo da se promeni i što nije dobro.
Rok za izdavanje novih putnih isprava je vaše dezavuisanje svega u Srbiji, kao što to činite i neusvajanjem zakona iz Ustavnog zakona od sastavljanja ove vlade, koja je skrpljena s koca i konopca.
Vi uopšte nemate razloga, gospodine ministre, da kao rok za podnošenje novih putnih isprava stavljate šest meseci. Zašto? Ako su službe dobro uradile svoj posao, nije dobro da samo vi znate i da stoji u članu zakona da ministar određuje obrazac novog pasoša.
Moramo da kažemo da smo mi, srpski radikali, da sada ne ulazim u detalje, to precizno napisali, jer znamo kako izgledaju državna obeležja. Znamo kako izgleda grb Republike Srbije, kakve su dimenzije, po svim standardima, i koje oznake i na kojim jezicima moraju da stoje u putnoj ispravi jedne države. Zašto da to uređuje ministar nekim podzakonskim aktom, nema razloga za to.
Dakle, o tome treba da razmislite i da se ova sednica završi usvajanjem ovog zakona.
Još nešto. Mi mislimo, s obzirom na činjenicu da su ljudi s iščekivanjem gledali, i u vas, kao ministra, i u Vladu, kakav će zakon biti predložen i da to nije samo tehnička stvar, hajde sada, zarad onih preko 11% koji će prvi put otići da uzmu pasoš i da ga zatraže po proceduri od Ministarstva unutrašnjih poslova, da im ne ograničavamo važnost na ovaj rok, nego na 10 godina i da im olakšamo tu proceduru. To ćemo, naravno, sve obrazložiti kroz amandmane koji slede.
Veoma je ozbiljno politička grupa SRS-a razmatrala Predlog ovog zakona. Ni ovi, ni mnogobrojni drugi amandmani, koji su na izgled tehničke prirode, nisu to, već su suštinski, zbog toga što mislimo da ovakav zakon treba da bude jedan, pa za sva vremena, a ne da se menja i da se na njemu interveniše kroz nekoliko godina. Već sada treba da uradimo sve kako treba, apsolutno precizno i jasno, da građanima olakšamo da što pre dođu do putne isprave. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, jutros sam, prilikom obraćanja kod izdvojenog mišljenja o Predlogu zakona o putnim ispravama, naglasila da ovo nije stvar tehničke prirode ni za države u svetu koje su uvele biometrijsko očitavanje podataka na ličnim dokumentima.
Mi to sada imamo kod naših ličnih karata, uz alternativno opredeljenje građana, a uz obavezu da po standardima za izdavanje putnih isprava, pasoša, kao međunarodnog dokumenta, postupimo na ovaj način na koji je to predlagač predložio.
Međutim, to nije ni malo beznačajan i bezazlen posao, naročito za MUP u našoj zemlji, za koji ne znamo ni kojom opremom raspolaže, jer su više puta od jutros kolege pominjale onu čudnu nabavku bez tendera koju je sproveo Dušan Mihajlović. To je bilo, u više navrata, i moje poslaničko pitanje u Odboru za odbranu i bezbednost, unazad nekoliko godina.
Žao mi je što trenutno u sali nije gospodin Milić, pošto je bio zamenik ministra, a mogao bi da nam kaže da je to oprema koja je zastarela u eri ovakvog razvoja tehnologije.
Jednom je to lepo rekao gospodin Tomislav Nikolić, prilikom pojave prvih personalnih računara, kada je svom starijem sinu, koji sada već ima svoja dva sina, objašnjavao da nikako ne vredi da se neko trka s tehnikom i tehnologijom, jer će uvek da izgubi tu trku. Postavlja se pitanje koliko će država Srbija i MUP morati da izdvoje za ono što se zove mašinsko očitavanje putnih isprava.
Jutros je general Božidar Delić govorio o nečemu što je zaključak više ljudi, eksperata iz oblasti bezbednosti u svetu uopšte, o usvajanju, sada već poznate, za one koji su želeli to da prate i malo da se udube u ovu materiju, Budimpeštanske deklaracije.
Nije nimalo slučajno što su se sastali stručnjaci iz raznih zemalja, onih koje su bezrezervno prihvatile uvođenje biometrijskih čipova u lična dokumenta, da raspravljaju o prednostima, o manama i o tome koji nivo bezbednosti jedna država treba da uvede kako bi zaštitila svoje građane, kako bismo mogli, na osnovu onoga što je očigledna namera i MUP-a u našoj zemlji, da podatke sa dokumenata drugih državljana, koji dolaze u Srbiju, očitavamo.
Mere za smanjenje rizika od provale bezbednosti, krađe identiteta, i kada su u pitanju ovakvi čipovi, nisu dovoljno efikasne u svetu. Amerikanci su pribegli, čak, najvišem stepenu zaštite, pa vidite da od toga nemaju nikakve koristi.
Niko ne može da kaže, pogotovo ja ne mogu za sebe da kažem da sam ekspert za ovu oblast. Postoje ljudi koji su učeni i samo to rade i postoje ljudi koji pretenduju da samo to rade, kao što je gospodin Todorović, koji je stručan u domenu svog posla u Ministarstvu.
Ministar je politička ličnost, gospodin Jočić je diplomirani pravnik, do juče je bio političar, a pre neki dan je rekao da mu je žao što više nije poslanik, da može malo žustrije da polemiše.
Kada su u pitanju ovakve stvari, hajde da pitamo ljude koji se uskostručno, samo time bave.
Mislilo se, čak, uvođenjem tih zaštitnih metalnih vlakana na koricama pasoša, da će krađa identiteta, odnosno da će očitavanje podataka sa čipa američkih pasoša biti potpuno nemoguća. Ispostavilo se da nije.
Svaka zemlja je pribegla svom načinu kontrole, odnosno zaštite, ali niko nije do sada, u zemljama u kojima je to urađeno do savršenstva, niti će ikada moći da zaštiti podatke jednog pojedinca. Onda se, s pravom, postavlja pitanje za sve naše građane.
Zamislite, mi sada raspravljamo o ovome, a pre toga nije bilo nikakve rasprave na tu temu, niti su građani o tome čuli, osim sa skupštinske govornice, od jutros samo o tome govore poslanici SRS-a, odnosno, u 99% ovog vremena, i sada vi objašnjavate ljudima, onima koji čine onih 89%, ako je taj podatak tačan, koji nikada nisu imali i nemaju u ovom trenutku putnu ispravu, šta ih čeka na tom putu. Jasno im je da moraju da dobiju uverenje o državljanstvu, kako će da prođu tu proceduru, ali ih, i to je prirodno kod svakog čoveka, zanima i kako će štititi te svoje podatke.
Postavlja se pitanje da li treba da bude, što biste vi rekli, transparentno i na uvidu nekim drugim organima i organizacijama kada naš građanin putuje u inostranstvo i koliko je to bezbedno?
Nije uopšte. Da biste boravili u nekom hotelu, bilo gde u inostranstvu, kao dokument i prijavu za boravak morate da date vaš pasoš, a uređaj za mašinsko očitavanje podataka sa tog biometrijskog čipa uopšte nije skup, pa može da ga ima, primera radi, svaki hotel. Ljudi su se bavili pitanjem koliko i kome na uvid to samo treba da se da. Postavilo se pitanje da li to treba da bude očitavanje na toj ili onoj daljini i koliki je stepen rizika, koliko je umanjen rizik, u zavisnosti od toga kakav je čip, odnosno na koji način se očitavaju podaci.
Nije zato nimalo slučajno što je gospodin Božidar Delić, slavni srpski general, naš uvaženi kolega, koji je ovlašćen za ovu tačku dnevnog reda, jasno tražio od vas, gospodine Todoroviću, sada moram vama da se obratim, jer ministra nema, da građani u svakom trenutku znaju, pošto je očigledno prisutna ne fama oko toga, nego opravdan strah kod ljudi, šta sadrži taj čip, na koji način i ko može da ga očitava. Valjda je to elementarno pravo, po svim međunarodnim konvencijama, da znate ko je taj ko u svakom trenutku raspolaže podacima o vama.
Vi znate, kroz raznorazne slučajeve, time su se, takođe, ovi eksperti bezbednosti bavili, da je ustanovljeno da se na potezu od dva do deset metara, radio frekvencijom, mogu očitavati podaci nosioca pasoša. Koliko god da usavršavate tehniku zaštite podataka na čipu, toliko će se truditi i onaj ko hoće da vam doskoči, bez obzira na to da li su to razne terorističke organizacije, a uglavnom jesu, da li su to razne organizacije koje se bave špijunskim delatnostima, kakve su očigledno prisutne u našoj zemlji i bez uvođenja ovakvih putnih isprava, koje tom subverzivnom delatnošću idu na podrivanje političkog sistema i institucija sistema. Vi morate građanima da kažete, ako smo mi kao država prihvatili, bez ikakvog opiranja, da ovakav pasoš bude, koliko će građani biti zaštićeni.
S druge strane, veoma je problematičan stav zakona koji reguliše dostavljanje podataka nadležnim organima kada su u pitanju boravci naših ljudi u inostranstvu.
Ne možete na ovakav način da se poigravate s onim što se zove prava čoveka i građanina u našoj zemlji. To što je on, potpisivanjem i priznavanjem države Srbije kao svoje, obavezan da poštuje Ustav i zakone ove zemlje, ne znači da u svakom trenutku treba da bude glineni golub ili neko ko će da stavlja svoj život ''na izvolte'' organima nekih drugih država, naročito kada su u pitanju ovi slučajevi hrabrih srpskih heroja.
Koleginica Radeta, koja je, inače, jedan od članova tima odbranu našeg predsednika, prof. dr Vojislava Šešelja, već dugi niz meseci se bavi ovim slučajevima lovaca na one koje Haški tribunal želi da instrumentalizuje da lažno svedoče protiv našeg predsednika.
Kada govorimo o pravljenju lista nepoželjnih za dobijanje putne isprave, pomenula je skandalozno obraćanje juče ovog Bruna Vekarića, ovog nesrećnika, jer znate, kakav sud - takav i portparol, takav i tužilac.
U pravu je Toma Nikolić kada je za ovog Vukčevića rekao - pre je za ludnicu nego za sudnicu.
Isti vam je slučaj i sa ovim Vekarićem. Zamislite vi da je on u Dnevniku ove Tijanićeve TV, televiziji ovog JUL-ovskog ministra informisanja, na najgori mogući način napao Srpsku radikalnu stranku i predsednika naše stranke koji se nalazi pet godina u Haškom kazamatu, kome se ne poštuju njegova ljudska i procesna prava.
Taj nesrećni Vekarić kaže, a propo obraćanja gospodina Vučića juče i konstatacije da ti zlikovci to rade, da teraju te ljude da lažno svedoče i da prihvataju to izmenjeno njihovo pravilo - izjave nekih mrtvih svedoka, u pripremi procesa našem predsedniku - možda je to zbog činjenice što je jedan od njih član Srpske radikalne stranke, a radi se o procesu ''Ovčara''.
To vam je dovoljan dokaz da zaista nije za sudnicu nego je za ludnicu, ne samo zbog toga, nego zbog činjenice da bi taj gospodin Vekarić, zbog takve izjave, mogao krivično da odgovara i da se njime bave nadležni državni organi.
Oni će to i te kako morati da urade, jer on, kao portparol nekog specijalnog suda, kvalifikuje ljude po pripadnosti političkoj stranci i na taj način se i dalje vrši hajka.
Na takav način vršite pritisak na sve ljude koje ovi zlikovci iz Haga traže, zato što su članovi Srpske radikalne stranke, da moraju da urade to i to ili će oni, raznim podmetačinama i ucenama, da naškode njima lično i članovima njihove porodice. Nemojte da mislite da će to da se desi.
Ovaj Vekarić, da li ima dupli pasoš ili nema, verovatno da nema, međutim, apsolutno sam sigurna da će uskoro pravda da zavlada u Srbiji i da takvi neće moći da pobegnu glavom bez obzira, a što se njega tiče, meni je apsolutno svejedno da li je on član Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije ili čak podružnice HDZ-a ovde u Srbiji, jer je očigledno da nije normalan kad takve izjave daje.
Hvala.

Hvala vam, kolega Albijaniću.
Ja se, upravo, zbog toga javljam i člana 93. Poslovnika. Nije povređen, ali je zloupotrebljen, ili nije upotrebljen od strane ministra Dragana Jočića.
Ovo stvarno nema smisla, ovo je skandal. Ministar je znao da smo, sa liste prijavljenih, govorili samo mi iz SRS-a.
Bilo je dvoje kolega iz SPS-a, iz vladajućih stranaka, mislim na vas koji čas jeste ulevo, čas niste, iz DSS-a i DS-a - troje-četvoro njih je govorilo. Ovo nema smisla zbog toga što član 93. Poslovnika predviđa da ministar, posle izlaganja narodnih poslanika, ima i završnu reč.
On može da koristi svoje pravo ili ne mora, ali je bio red i trebalo je da ga upozorite, gospođo Kolundžija, da ostane do kraja, jer smo imali veoma bitne primedbe na Predlog ovog zakona, naročito zbog toga što se oštro protivimo članu zakona koji kaže da će posle usvajanja ovakvog zakona o putnim ispravama, koji nije precizan, koji je nedorečen, koji ima neke kontradiktornosti, ministar, podzakonskim aktom, čak ne ni Ministarstvo, nego ministar, da određuje izgled pasoša.
Sad da pitam vas, preostale kolege iz DS-a i vas nekoliko iz DSS-a, slušajte me pažljivo, gospodine Matiću, jer je ministar iz vaše političke stranke - da li ste vi razmišljali o tome, nemojte to lično da shvatite, da pored izgleda pasoša, koji treba da sadrži srpski grb u zlatotisku, da bude tamnoplave boje, da bude određenih dimenzija, na drugoj strani, po otvaranju pasoša, bude mapa Republike Srbije, odnosno naše države? Time ćemo da potvrđujemo i da se i na takav način obavezujemo, kao što nam i preambula Ustava Republike kaže, da su Kosovo i Metohija neotuđivi deo naše teritorije i da čuvamo teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje.
Jer, ako u pasoš stavite mapu države koja je nedeljiva i čije jedinstvo morate na svakom mestu da čuvate, odlaskom sa tom putnom ispravom, vi ćete onda da se dokažete kao ljudi koji se zalažu za to kroz postizanje najvišeg stepena nacionalnog konsenzusa, pokazaćete da želite to da demonstrirate i odlaskom, i vi lično i vaši prijatelji i rođaci, a da ne govorimo o milionima drugih građana, u te zemlje koje ovih dana kidišu i žele da nam otmu KiM. To je jedna stvar.
Druga stvar je to što je ministar morao, na osnovu naših pitanja, i u toku rasprave i na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, pored ove nove sugestije koju mu dajem, da razmotri sve primedbe i da svoje mišljenje.
Najbolje bi bilo da se prihvati naš amandman, pa bi on, u toj tehničkoj redakciji, mogao da sadrži i ovo, kada bi bilo sreće da se svi složite.
Nema razloga da odemo odavde. Otići ćemo iz sale na neku uobičajenu pauzu, a da nemamo mišljenje ministra o tome kako treba da izgleda pasoš. To zaista nema smisla. A razgovaramo o zakonu u kome se njemu daje ekskluzivno pravo.
Predlažem da se, u svakom slučaju, obično je grb države na drugoj strani, to je onaj deo koji je kartonski, nije plastificiran ...

... na drugoj strani pasoša, odnosno putne isprave, da mi, lepo, stavimo mapu naše države i napišemo ono što je potrebno po ovim međunarodnim konvencijama na srpskom, francuskom i engleskom jeziku. Ali, koga to da pitam i kome da predlažem kad nemam pojma gde je u ovom trenutku ministar Jočić?
Nema smisla da na ovakav način raspravljamo, da se ozbiljno spremamo. Vidite koliko dugo smo iznosili naše argumente, ubeđujući vas da prihvatite neke od amandmana, najbolje bi bilo sve, da bi ovaj zakon imao smisla i ličio na nešto. Na kraju, ministra nema, što je zaista skandal. Očekujem, gospodine Albijaniću, da javno upozorite ministra i da se složite s ovim što sam rekla, po mom povratku na mesto pored vas, i da uzmete u zaštitu predstavnike naroda od takvog bahatog stava predstavnika izvršne vlasti, da kažete da to nije u redu i da na takav način ne možemo da raspravljamo o zakonima.
Jer, u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo...
Evo, završavam, gospođo Kolundžija, vidim da gledate, pošto je prošlo pet minuta, a tri je dozvoljeno, ali ako je to jedini problem u ovoj sali i u državi, bila bi lepa sreća da je samo to.
... u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, pošto ne puštate više onog Balinovca nigde ni nos da promoli, sinoć je, zaista ne znam kako se zove gospodin, izvinjavam se, zamenik direktora je rekao - stvarno ne znam šta Skupština traži od nas, ili Vlada Republike Srbije.
Trenutno su samo tri predloga zakona u skupštinskoj proceduri. Toliko o efikasnosti i toliko o navodnoj, kako god da to nazivate, opstrukciji nas koji mislimo da su vam zakoni loši.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar Jočić nije bio u sali pred kraj prepodnevnog dela rasprave. S obzirom na to, gospodine ministre, da, po članu 93. Poslovnika, vi sada treba da izađete i odgovorite na ove naše primedbe, ako možete malo da me saslušate, ministre.
Sve je to u redu, ali ja moram konkretno da vas pitam da bih tražila i konkretan odgovor. Jesu li vam preneli? Nisu. Znači, nije bio tu gospodin Todorović.
Amandman SRS-a koji je podneo gospodin Nemanja Šarović, kojim treba da se precizira izgled pasoša, apsolutno je, do detalja, opisao kako pasoš treba da izgleda, putna isprava.
Dakle, pored biometrijskog čipa, 125 puta 85 milimetara, da bude tamno plave boje, da ima zlatotiskom utisnut grb Republike Srbije i da piše - Republika Srbija, ispod toga na srpskom, engleskom i francuskom - pasoš.
Ja sam vam danas, u prepodnevnom delu sednice, rekla da treba da nam kažete, ako ste već ovlašćeni po zakonu da osmislite izgled pasoša, u pitanju je ova druga, ključna stvar, kako izgleda i gde će biti stavljen biometrijski čip, da li će to biti kao u američkom pasošu - na korici pasoša, ili će biti na drugom mestu, na drugoj strani.
Predložila sam da na drugoj strani, to je ona koja nije plastificirana, koja je kartonska, umesto grba, koji bi ovde bio u zlatotisku, odmah po otvaranju pasoša, bude mapa Republike Srbije. Time ćemo, i izgledom pasoša, ako već imate neku ideju, vi ćete nam je reći, pretpostavljam da imate, potvrđivati teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje, nedeljivost Srbije i očuvanje Kosova i Metohije.
Osim toga, time ćete, gospodine ministre, verovatno, sprečiti ili odbiti mogućnost onoga o čemu je govorio dr Goran Cvetanović, da se predstavnici šiptarske nacionalne manjine, koji bi iz raznoraznih razloga da dođu u posed srpskog pasoša, odbiju od te mogućnosti, jer bi im jasno bilo stavljeno do znanja, a to je ono što svakako ne žele da prihvate, tj. ta mapa koja bi stajala na drugoj strani govorila bi da je u pitanju Srbija sa čitavom svojom teritorijom i da će to zauvek tako i ostati.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Tomiću, mislim da ste vi izvršili zamenu teza. Javljam se zato po članu 104. Poslovnika, zato što je gospodin Vučić na najargumentovaniji način, bez ikakve ostrašćenosti, na osnovu ličnog iskustva i onoga što se dešava, govorio o Predlogu ovog zakona.
Mislim da niste u pravu, zato što je ovaj zakon indukovan takvom politikom i odlukama UEFA, jer je UEFA bila rigorozna u stavu, naročito u ovim poslednjim nemilim događajima, upravo zbog činjenice što je nekome bilo potrebno da se naši klubovi kazne, što je to atak na srpski sport, da ne ulazimo u te segmente, ali, s druge strane, veoma je ozbiljno to što su takve odredbe unete u naše zakonodavstvo i što to nema nikakve veze, kao što vam je rekao gospodin Vučić, sa pozitivnim krivično-zakonodavnim pravom, koje je u Krivičnom zakoniku jasno definisalo koje su to odredbe.
Pažljivo sam pratila ovu diskusiju, naročito kada je govorio gospodin Vučić.
Kada ste, posle, vi izašli da govorite, pitali su vas iz klupe poslanici za neke konkretne odredbe, naročito za ovu koja se tiče uzvikivanja koje širi rasnu, nacionalnu i versku mržnju. Vi ste rekli - to nema nikakve veze.
Vi time priznajete da to nije tačno, pošto je i nemoguće da se to desi u Srbiji, i ne dešava se, hvala Bogu, zato što je srpski narod, pre svega, narod koji poštuje slobodu mišljenja, veru, pripadnost naciji i svaku drugu slobodu. To je prepisano, o tome smo govorili u Odboru za odbranu i bezbednost, kompletno je prepisana odredba iz Pravilnika UEFA, koja ima tako rigorozne mere i kaznila je naše vodeće klubove.
Kada vas, konkretno, poslanici iz klupa pitaju, u nekoliko navrata vam je to rekao i gospodin Vučić, a i vi sami idete na te sportske priredbe, onda nam odgovorite - da li će biti kažnjeni navijači ili navijači u grupi koji skandiraju na fudbalskim utakmicama – ''Branićemo generala od Haškog tribunala''?
Recite nam da li se to svrstava pod kaznu, ako ovi drugi primeri nisu bili verodostojni, ili neki slični, i da li je to zbog toga ili zbog nošenja majica sa obeležjima likova generala Mladića ili Radovana Karadžića, koje navijači nose i s ponosom uzvikuju njihova imena?
To vam je konkretan primer, jer ste malopre rekli, obraćajući se gospodinu Vučiću - dajte neki konkretan primer. To su konkretni primeri. Da li je to nalog sa strane, možda od Karle del Ponte ili bilo kog mentora, nalogodavca, da se tako nešto radi, da li će, tako, patriotsko navijanje biti zabranjeno na ulicama? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kratko je vreme pošto ima puno prijavljenih govornika SRS-a. Pokušaću da samo u pet minuta iznesem neke naše zamerke, čuli ste jedan deo, na ovaj predlog zakona.
Šta je bio neposredan povod da dođe do izmene i dopune ovog zakona? On je napisan 3. avgusta, upravo, to je bio događaj koji se desio na fudbalskoj utakmici ''Zrinjski''-''Partizan'' u Mostaru, sa druge strane reke Neretve gde je, kako reče gospodin Vučić, u rasadniku ustaštva u Širokom brijegu, policija, do zuba naoružana, dočekala navijače iz Nevesinja, koji su sa srpske strane prešli i došli tamo da navijaju za svoj klub.
Odluka UEFA, o čemu je govorio i gospodin Tomić, jeste nepravedna, skandalozna, zbog činjenice da navijači tog fudbalskog kluba, apsolutno, nisu učinili ništa što bi dovelo do takve sankcije. Nosili su obeležja naših srpskih junaka i, što je najgore od svega, na najzverskiji način su isprebijani.
To se desilo, čak, jednom momku iz Kaća, to je, evo, ako govorite o sociološkoj, ili bilo kojoj strukturi ljudi koji odlaze na utakmice, znači, ima onih koji su temperamentniji, da ne kažem agresivniji, i onih koji nisu, sasvim tihom i povučenom momku, koji je zadobio prostrelnu ranu ruke, koji, jednostavno, voli svoj klub, ide s obeležjima svog kluba na utakmice.
Kada je usvojen Zakon, 2003. godine, rezimirali smo.
Ja sam četiri godine član Odbora za odbranu i bezbednost i bavili smo se uporednim zakonodavstvom.
Ovako nešto, kao što reče koleginica Radović, postoji samo u Velikoj Britaniji, odnosno u Engleskoj, ali tamo su incidenti svedeni na minimum, i to ne zbog toga, kao što ona kaže, što se ljudi boje.
Vi imate čitave delove grada Londona, imate jedan klub koji igra u trećoj engleskoj ligi, zove se ''Milvol'', to je deo grada gde čitave porodice, počev od najmanjeg deteta, preko čoveka koji možda ima i 90 godina, najstariji je član porodice, idu obučeni na specifičan način. To nisu ni psihopate, niti neki ludaci, nego, jednostavno, ljudi koji navijaju. U žaru te borbe, ako igraju sa nekim, takođe, iz svoje lige, konkurentskim ili klubom rivalom iz Londona, dešava se da pojedine grupe izazivaju te situacije.
Međutim, ovde je iz čista mira jedan zakon, koji je, inače, jedan od najrigoroznijih, sada pooštren sankcijama i kaznenim odredbama koje postoje u krivičnom zakonodavstvu, pa je ovaj zakon, kao što ste čuli i od gospodina Vučića i od gospodina Nikolića, leks specijalis u odnosu na taj i ne može da opstane, što bi rekli pravnici poput gospođe Vjerice i kolege Jojića koje sada vidim u sali, u pravnom prometu.
Kako ćete vi, molim vas, gospodo, da izmerite koliko je tačno to 1000 metara? Neverovatno je da se neko na takav način poigrava s jednom zakonskom odredbom i kaže da će tri sata pre i tri sata posle fudbalske utakmice biti zabranjeno točenje alkohola u krugu od 1000 metara.
I, sada ćete da merite od stadiona JNA, od beogradske ''Marakane'', stadiona čika Dače, koliko je to tačno 1000 metara.
Pa ćete da kažete, evo sada da banalizujemo stvari, jer stvarno je za ismejavanje, gospođi Svetlani Ražnatović - znaš, ti stanuješ na 100 metara, preko puta ''Marakane'', jeste ti danas rođendan, jeste da ti je deci rođendan, ali ti u krugu svoje bašte ne možeš da slaviš ništa.
Ili ćete da kažete čoveku koji je tog dana dobio unuka, ili čoveku koji tog dana ima krsnu slavu - e, ti ne možeš da točiš alkohol, zato što živiš u blizini tog stadiona.
Zaista je neverovatno čega ste se dosetili, a da to ne može da prihvati niko ko bi trebalo da sprovede taj zakon.
Drugo, redarska služba, žandarmerija i uprava klubova ne mogu sinhronizovano da deluju u onome što se naziva navijačka grupa, ili da u dogovoru s njima preduzimaju određene aktivnosti.
Vi znate da u svim državama u svetu, u svim velikim klubovima, u određenim trenucima, imamo slučaj i kod nas u zemlji, postoji animozitet između određenih navijačkih grupa i uprave klubova, zbog toga što su kod nas, kako je rekao gospodin Nikolić, fudbalski klubovi politički instrumentalizovani.
Imate ljude koji se, jednostavno, nalaze u navijačkoj grupi i ne žele da imaju nikakve veze sa političarima.
Ja sam, unazad godinu i po dana, evo, i kolega Krasić je revnosan u tom smislu, što se tiče mojih kolega iz SRS-a, o gospodinu Vučiću da ne govorim, bila na svim kvalifikacionim utakmicama naše reprezentacije, Srbije, naročito u periodu od kada je došlo do naših samostalnih kvalifikacija.
Ono što me zaista raduje, jeste da na sve te utakmice, koje su igrane protiv Finske, Belgije, Jermenije, na beogradskoj ''Marakani'', dolaze ljudi sa malom decom, čitave porodice, s obeležjima i sa trobojkama, dolaze na utakmice.
I po ocenama o bezbednosnim rizicima, gospodine Todoroviću, koje ste morali da pratite, a mi imamo te izveštaje policije kao članovi Odbora, nijedan razlog nije postojao, od 2003. godine do današnjeg dana, da se na utakmicama tzv. visokog rizika, pa i u derbijima ''Partizana'' i ''Crvene zvezde'', odnosno obrnuto, tako nešto preduzme.
Radi se o tome da je to bilo ili dodvoravanje ili vaša loša procena i namera da se dalje iritiraju ljudi. Imam za vas konkretna pitanja, molim vas, zapišite ih, pa, kad ministar bude došao, dajte mu.
Mi smo delovali amandmanima, vezano za ovu formulaciju o navijanju, jer navijači, uglavnom, na utakmicama kada igra Srbija, štite svojim povicima i Ratka Mladića i Radovana Karadžića, i skandiraju našem predsedniku dr Vojislavu Šešelju, naravno, daju mu ono što je njegovo zvanje, a to je četnički vojvoda, tako i skandiraju.
Molim vas, recite mi da li postoji u ovim drugim zemljama Evropske unije zabrana o unošenja jedne baklje, unošenja transparenata, jer vi ste rekli - šalovi, majice, kape, a ne transparenti?
Koja je to zemlja i koja reprezentacija gde, po koreografijama koje se prave na stadionima, nema velikih transparenata, odnosno zastava, tzv. šetalica, koje su dimenzija 30x35 metara, i zašto da na tim zastavama, kada igra reprezentacija Srbije, ne stoji - Srbija, Kosovo i Metohija u srcu Srbije?
Zaista ne razumem kako ste mogli tako nešto da napišete i zbog čega vam je bio potreban ovaj zakon.
Od gospodina ministra nismo čuli i nemamo podatke, možda ostale kolege imaju, tj. u izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova nijedan neposredan povod ne postoji, u to budite uvereni, dame i gospodo poslanici, da se ovakav zakon, odnosno izmene Zakona donesu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, vi ste opet, po ko zna koji put, kolateralna šteta zato što ste častan čovek i zato što  niste mogli da odbijete, jer to je vaš stav i princip, s vama sam razgovarao više puta o tome, da započnete ovu sednicu kao najstariji potpredsednik u radnom danu koji je osnovni uslov ispunio da ima 84 poslanika u sali.
Ali, ono što se desilo sinoć, prilikom prekida rada Narodne skupštine i obaveštenja julovskog ministra Aleksandra Tijanića da od 18,55 časova nema više direktnog prenosa Skupštine Srbije, jeste skandalozno.
To je samo uvod u gašenje demokratije i, rekla bih, probni balon vas iz vladajućeg režima uoči izrade novog Poslovnika, po kome želite da nam uskratite sva prava koja nam je narod dao.
Za vas narodni poslanik očigledno ne znači ništa, za vas je Skupština jedna obična prćija ili otirač Vlade Republike Srbije. Morate da znate da tako ubuduće neće moći i da ćemo mi, i ako se skupite i bilo kada prihvatite od julovskog ministra Aleksandra Tijanića, od bilo koga, obaveštenja koja ne idu u prilog radu Narodnoj skupštini, mi, srpski radikali, pronaći ćemo načina da štitimo interese građana.
Kakav je lažljivac taj julovski ministar informisanja i kakvi ste vi koji ga slepo slušate, dovoljno govori činjenica od sinoć. Naime, moram da podsetim građane da smo mi, srpski radikali, u 18,55 časova, za vreme dok je govorio naš kolega Momir Marković, napustili skupštinsku salu, jer nam je javljeno, po obaveštenju koje vam je julovac Tijanić poslao, da skupštinskog prenosa od 18,55 časova nema.
To isto obaveštenje važi i za danas 14. septembar. Julovski ministar Aleksandar Tijanić je napisao da će odloženi prenos da ide na Drugom programu od 21,30 časova. Čista laž, jer se sednica Narodne skupštine, dame i gospodo, i vi koji niste bili u sali, nastavila i posle završetka govora gospodina Momira Markovića.
Dakle, gospodin Momir Marković je otprilike minut jedan govorio, a da nije bio u direktnom prenosu. Posle toga, pametni Miloljub Albijanić je nastavio da predsedava sednicom, iako je bilo očigledno da svi prijavljeni na listi SRS napuštaju salu. Taj pametnjaković Albijanić, onako važan i onako smeo kako ga je bog dao, krene lepo da čita praznom delu sale, u kome nema ni jednog srpskog radikala, a šćućurili se ovi iz DS i ovih par iz DSS, samo ovo da prođe i da bežimo što pre kući, i kaže: ''Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.'' Prazna klupa – to je inače Mićićkin manir od ranijih godina, pa kako je radila, i ceo taj režim, tako su i završili – on kaže: ''Hvala, doviđenja.'' Ništa.
''Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić (čoveka nema u sali), izvolite. Radiša Ilić, hoćete li vi reč.'' To je čisto izigravanje sa voljom naroda i podsmevanje u lice građanima koji to nisu mogli da vide. Nastavio je taj pametnjaković Albijanić dalje, pa onda kaže: ''Reč ima Zdravko Topalović, ni vi Topaloviću niste u sali, doviđenja, prijatno.'' Tako do kraja.
I onda je pametnjaković krenuo da čita to visokoumno pismo julovskog ministra Aleksandra Tijanića. Čita redom kako je ovaj nesrećnik obavestio Skupštinu, a inače sam saznala da je juče ujutru bio ovde, jer julovski ministar vama naređuje kako ćete da radite, izdaje vam naloge i piše vam nalog za radno vreme.
Onda kada je sve to pročitao, on nesrećnik na kraju kaže: ''Rad nastavljamo sutra po sledećoj tački dnevnog reda u 10,00 sati.''
Kako je Narodna skupština Republike Srbije, dame i gospodo poslanici, obaveštena da će taj odloženi deo da se emituje u 21,30 časova, navrat-nanos sam žurila da stignem u svoj Kragujevac i da uključim televizijski prijemnik i sve vreme se fokusirala na Drugi kanal. Da li vi mislite da je toga bilo u 21,30 časova? Naravno da nije. Nije bilo ni u 21,30 časova, ni kasnije.
Osim što je na drugom TV kanalu sa nacionalnom frekvencijom Aleksandar Vučić do nogu potukao one što su došli s njim da pričaju o najvažnijem pitanju za državu i narod, Kosovo i Metohiju, a onda sam, u tom patriotskom i nacionalnom duhu, nastavila da gledam na opet drugoj televiziji i da slušam pametnu ženu kao što je Olivera Miletović da govori o zlikovcima iz haškog kazamata. Sve sam propratila i ni na jednom kanalu, pa ni na dečijoj "Hepi" televiziji, nije bilo ovoga o čemu je Tijanić pričao. Ako je nekom ustupio prava, molim vas...

Gospodine bivši propali Otporašu Konstantinoviću, baš lepo što se vi vašim umilnim glasićem sada oglašavate, jer vi ste zagovornik upravo gašenja demokratije. To je verovatno u otporaškom maniru, jer sam evo usput, jutros, slušala na onoj kriminalnoj i mafijaškoj...

...stanici B92 i vašu izjavu o novom poslovniku. Kako ste to lepo sročili, ali to nema veze, završavam gospodine Mrkonjiću, ni sa demokratijom, ni sa pravima narodnih poslanika. Kako vi to da znate kada ste vi izdanak buldožer revolucije, kada ste vi tako na juriš upali u Skupštinu, pa vas ovi iz DS doveli na listu. Vi ništa ne znate ni o demokratiji, ni političkom životu.
Prema tome, gospodine Mrkonjiću, upozorite ove vaše mlađane kolege, pošto vidim da danas nema ni Radojka Obradovića, ni tog pametnog Albijanića, ni Olivera Dulića, on skoro nikada i nije tu, bude sat vremena i ode... gospođo Kolundžija, kada vi budete uspeli da smislite nešto da govorite za šest minuta, tada ću da vam čestitam, ali vaš...
(Predsedavajući: Hvala Nataša.)
...opseg je negde 2-3 minuta koliko možete da kažete, i ako kao šef poslaničke grupe niste naučili nešto novo, uzmite nešto od onih Čovićevih govora koje ste mu pisali, jer kada ste neslavno završili kod Čovića...
(Predsedavajući: Hvala Nataša, dajte da poštujemo vreme.)
...a ovi vas preuzeli, ali vi očigledno, gospođo Kolundžija, ne znate ni šta je demokratija, ni šta je Skupština, ni kako treba da se vrednuje rad narodnog poslanika. Ovo nije za šest-sedam minuta, ovo je za celodnevnu raspravu, jer vi gušite parlament i prava poslanika. Hvala.