Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pažljivo sam slušala vaše uvodno izlaganje i interesuje me, s obzirom da ste vi četiri meseca ministar, a da je to pitanje koje se tiče rada prethodnog ministarstva, gospodina Popovića, ako nisam taj deo propratila, ali mislim da sam vas veoma pažljivo slušala, da li je napravljen nacionalni, da tako kažem, inventar svih štetnih gasova, od pet pobrojanih, naročito količina ugljen-dioksida u našoj zemlji?
Da li ste upoznati sa elaboratom Elektroprivrede Srbije, s obzirom na to da moram još nekoliko puta ili već po ko zna koji put kažem stav SRS da se u ovoj opštoj tajkunizaciji Srbije mi protivimo prodaji Elektroprivrede Srbije i naftne privrede Srbije, na način koji je to pokušala prethodna Koštuničina vlada, s obzirom na to da je i kolega Valjarević, a i neki drugi su pominjali taj ekonomski aspekt Kjoto protokola.
Sad da izuzmemo sve ovo o čemu pričamo, da smo i mi mala zemlja, da nam je uništena proizvodnja od 1990. godine, da je ovo, što se tiče odnosa Amerike prema svim zemljama potpisnicama, o nama i ne razmišljaju, govorim o ovih 37 najrazvijenijih, potpuna farsa, i da nam kažete da li ste vi kao ministar i kao neko ko danas zagovara da mi potpišemo Kjoto protokol, upoznati sa tzv. Postkjoto procesom, u koji je pre svega uključena američka vlada.
Jer sve to izgleda i liči na ovo o čemu je govorio gospodin Krasić, pa me i asocirao da vas sve ovo pitam, a da nam date precizne odgovore, da Amerikanci čekaju da 2012. godina bude godina u kojoj će oni da krenu sa nulte tačke.
Dakle, uslovljene su sve ove zemlje, ne mi jer smo zemlja u razvoju, da od 2008. do 2012. godine, kako koja, smanje emitovanje gasova i onda da oni, sa sasvim novim protokolom, koji će da nazovu kao velika i globalna sila, čemu moramo mi da se suprotstavimo i sve druge zemlje, krenu od nulte tačke i oni diktiraju uslove, a da nema nikakve veze sa ovim šta piše u Kjoto protokolu.
Zamolila bih vas da mi date odgovore na ta pitanja jer, bez obzira na to što je Srbija danas zemlja u kojoj nema, osim pojedinačnih slučajeva i gradova, velike i opšte opasnosti, kao što je to u drugim tehnološki razvijenim zemljama, ipak da bismo znali, i ako već zagovarate proces uključivanja i u ono što je očuvanje zemlje planete, čime ste lepo završili razgovor, da nam kažete šta će dalje da se dešava po vašem mišljenju i gde se mi uopšte kao država u svemu tome nalazimo, da li nas neko nešto pita i da li mi uopšte imamo uticaja na sve te događaje i na te tokove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se javila da nije bilo nekorektnog izlaganja gospođe Stojanović-Plavšić. Koleginice, vi vidite da gospođa Elena Božić-Talijan nije u skupštinskoj sali i prema tome, neprimereno je da spočitavate ženi koja je predsednik jednog skupštinskog odbora, koji ne sprovodi zakone već ih samo razmatra i Skupština se o njima izjašnjava, da treba da uradi ovo ili ono. Vaše je bilo da reagujete, kao i ostalih koleginica, ali zaista je to neverovatno.
Vi time vređate i moje dostojanstvo, koleginice Radeta i koleginice Vukićević i ostalih koleginica iz SRS zato što sebi dajete za pravo da preuzimate ulogu zaštitnika žena u Srbiji, a to ne radi Narodna skupština u ovom trenutku. Vaše je da se izjasnite i da kažete svoj stav, ali nemojte da tražite od skupštinskog odbora da razmatra pitanja koja nisu u njegovoj nadležnosti.
Prema tome, za razliku od vas iz G17 plus i drugih stranaka, vrlo dobro znamo i kada glasamo protiv nekih zakona, a opozicija smo, da ih je izglasala neka skupštinska većina.
Ne treba da vas upozoravam na to da je gospodin Nikolić još pre deset godina govorio o sličnim stvarima, reč je o fotografijama starice od 80 godina i to nije ništa novo, ali nemojte da tražite da skupštinski odbor, i da zahtevate to od koleginice Božić-Talijan, reši slučaj koji treba da bude u nadležnosti organa za sprovođenje zakona, Zakona o javnom informisanju, Krivičnog zakona, zbog počinioca takvog zlostavljanja nad jednom ženom i ostalih koji treba tim slučajem da se bave. Politizacija i puka politizacija zarad sticanja političkih poena nije zaista primerena u ovakvom trenutku i zbog jednog ovakvog slučaja.

Ja bih, gospodine predsedavajući, ukazala na član 93. Poslovnika.
Gospodine ministre, ja bih ukazala na neke stvari i vi kao predlagač izmene Zakona o duvanu možete po članu 93. stav 1. da se javite kad god zatražite reč.
Dakle, bez obzira na to da li su prijavljene liste poslanika, šefova poslaničkih grupa, pozivam vas da koristite taj član, da ne bismo ostali bez odgovora kao na mnoga pitanja koja vam je postavljala koleginica Tabaković, kada je bila rasprava o budžetu, da ne bismo ostali bez odgovora kada je u pitanju CEFTA, sa čime je vezan svakako i ovaj Zakon.
Sada koristim ovu priliku, ako mi dozvolite gospodine predsedavajući, na osnovu člana 226. kako ulazimo u raspravu o Zakonu o duvanu da postavim neka pitanja gospodinu ministru. To je preduslov, gospodine ministre, da bismo mogli dalje sa vama da razgovaramo i da vi koristite ovaj član da nam dajete odgovore, da nam replicirate, odnosno da dajete odgovore na ta pitanja. Da vas obavestim, vreme vam nije ograničeno i možete koliko god hoćete da govorite. Očigledno, vi nemate šta da kažete ili vam više odgovara da ćutite.
Vi ste bili zamenik ministra Aleksandra Vlahovića 2003. godine kada su privatizovane naše domaće industrije, odnosno fabrike duvana.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja moram, vezano za ovo o čemu je govorio gospodin Krasić i o čemu će da govore narodni poslanici SRS, da vas podsetim na to da je onemogućavanje domaćih proizvođača duvana otpočelo dolaskom DOS-a na vlasti.
Naime, organska veza tadašnjeg Đinđićevog režima i najvećeg mafijaša DOS-a, Stanka Subotića-Caneta – Žapca, prethodila je privatizaciji ove dve domaće fabrike.
Onda su tu bile razne varijante, s obzirom na to da je to glavni kanal šverca duvana, u koji su bili umešani Zoran Đinđić i Cane-Žabac, koji se velikodušno čitavoj Vladi Republike Srbije stavio na raspolaganje rekavši – nudim vam svoje usluge, jer kada je u pitanju jedan tako veliki mafijaš i kada je u pitanju šverc cigareta, to znači sve što treba, sve prljave poslove za vas da završi.
U isto vreme ste bili zamenik ministra, gospodine Cvetkoviću, kada je taj isti Stanko Subotić - Cane – Žabac, zajedno sa vama i gospodinom Vlahovićem i tadašnjim premijerom, učestvovao u privatizaciji "Sartida", kao član delegacije Vlade Republike Srbije.
Onda bi trebalo da nam objasnite, da li ste vi u to vreme, kao i čitava Vlada Republike Srbije, imali direktne veze sa Canetom-Žapcem i da li ste tada znali, gospodine Cvetkoviću, da ćete jednoga dana, i da li ste o tome hipotetički razmišljali jer ste zagovarali Sporazum CEFTA, i pored toga što je privatizovana domaća industrija duvana, da dovedete proizvođače u još goru situaciju ako predložite upravo ovakav zakon. Jer će zbog CEFTE i zbog ovoga zakona, koji nam sada predlažete, naša domaća industrija duvana biti oštećena za više stotine miliona evra.
Pošto ste verziran čovek u proces privatizacije ove dve fabrike, ''Britiš Ameriken Tabako'' i ''Filipa Morisa'', vi onda, kao tadašnji član Vlade,...
(Predsedavajući: Vreme.)
... odnosno zamenik ministra, to je obećao, čitava Vlada u to vreme, nosiocima tog posla – da ćete štititi proizvodnju cigareta te dve kompanije koje su kupile naše domaće fabrike, odnosno da ćete koristiti zaštitne mere do 2009. godine.
Pošto je rasprava o CEFTI završena, pošto su izvršni direktori ove dve fabrike u našoj zemlji već pre godinu dana, i najave CEFTE, pokrenuli ovo pitanje, a vi ste sada resorni ministar finansija, izađite, gospodine Cvetkoviću, i recite nam sledeće: da li je poslednja izmena Zakona o akcizama dovoljna da se obeštete ove dve sada strane kompanije koje su kupile naše domaće ili ćete neki novi namet, pošto je sada očigledno da čerupate ove proizvođače duvana i da ih dovoditi u situaciju da je to potpuno neisplativ, obezvređen posao, koji je inače veoma težak i krvav za svakoga ko se time bavi?
Ali sada lepo recite da li ima dovoljno sredstava u budžetu Republike Srbije na osnovu povećanih akciza i ko će da obešteti ''Britiš Ameriken Tabako'' i ''Filip Moris'' zbog tako štetnog ugovora ili ćete nekim novim nametima, ili svim onim što radite građanima Srbije i udaranjem po džepu ovako siromašnih građana, da se snađete, jer to je vaša ugovorna obaveza, bez obzira što je to bio neki vid džentlmenskog sporazuma.
Ali, vi ste tada, vi, kao zamenik ministra Aleksandra Vlahovića i čitava Vlada Republike Srbije, preuzeli na sebe obavezu da se tako ponašate do 2009. godine.
Sada od vas tražimo konkretan odgovor, kako ćete i na osnovu čega ćete da obezbedite taj i toliki novac. Nemojte da to ostane bez odgovora ili da nam date neki nemušti odgovor, jer, gospodine Cvetkoviću, pre dva meseca sam vas pitala, kada je bila rasprava o budžetu, šta će biti sa radnicima kragujevačkog Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje, kada sam pronašla stavku u budžetu da je tamo izdvojeno sedam milijardi 50 i nešto miliona u tranzicionom fondu za te ljude.
Vi ste izišli da replicirate, odnosno koristili ste ono vreme posle diskusije svih poslanika, govorili ste pred kraj, 5-10 minuta, rekli ste nema nikakvih problema, znamo da postoji to, to je nasleđeno, to postoji već šest godina, biće sve u redu, biće obeštećeni radnici, država će da brine o njima.
U međuvremenu oni su dobili kakvu-takvu otpremninu, oni to nisu želeli, želeli su da se vrate na posao. Vi se, eto tako, poigravate danas sa sudbinom proizvođača duvana, pre toga sa radnicima u Boru, kojima je tadašnji premijer u vreme Dosovske vlade, Đinđić, poručio da mogu da se bave proizvodnjom kikirikija i proizvodnjom nameštaja, tako se danas poigravate sa sudbinom ovih ljudi i sa ulogom države u ovom poslu koji je u to vreme bio od veoma velike važnosti.
Vama se žurilo da tada izvršite privatizaciju dve domaće fabrike da bi se zataškali tragovi i povezanost tadašnjeg vrha vlasti sa duvanskom mafijom, kako ono Milo Đukanovića, naravno, preko Caneta-Žapca u Crnoj Gori, tako sa čitavim kartelom na području Balkana. Vi mislite da smo to zaboravili.
Znate, vaše veze sa okorelim mafijašima i sa onim što ste vi radili ne samo da će ostati zabeležene u istoriji beščašća države Srbije, već sada to su konkretne posledice i preuzeli ste na sebe rizik i obavezu i sada ste, evo na nesreću srpskog naroda, ponovo sastavili neku vladu da vladate, pa nam recite odakle ćete vi da nam isporučite taj novac.
Gospodine ministre, to nije ništa smešno, nego je za odgovor čoveka koji ima budžet Republike Srbije u svojim rukama.
Dakle, da li je Zakon o akcizama dovoljan da se oni obeštete, kako ćete to da uradite, s obzirom na činjenicu da je kod nas stopa carine mnogo niža nego u ostalim zemljama koje su potpisnice CEFTA, odnosno u Hrvatskoj je 38%, i njihova je namera da oni od države traže to obeštećenje. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, na časovniku Narodne skupštine Republike Srbije je 18,48 časova.
Od JUL-ovskog ministra informisanja, Aleksandra Tijanića, dobili smo dopis da će danas direktan prenos Narodne skupštine trajati do 18,55 na drugom programu, a da će potom, do završetka rasprave po ovoj tački, kako je i planiran rad sednice Skupštine, biti odloženi prenos tog dela zasedanja, takođe, na drugom programu, od 21,30 časova.
Mi, srpski radikali, JUL-ovskom ministru informisanja, Aleksandru Tijaniću, nikada nismo, niti mu verujemo, na osnovu dopisa koji je prosledio i lično ga potpisao, to je njegov komunistički manir da tako komunicira sa predstavnicima naroda, da se bahato i osiono ponaša, zato građani Srbije plaćaju pretplatu.
Mi zbog toga, zbog takvog ponašanja JUL-ovskog ministra, Aleksandra Tijanića, u 18,55 časova, kada nam je inače javljeno i dobili smo zvanično obaveštenje, evo ga na stolu predsedavajućeg, kojeg sam videla, lično ga je rukom potpisao JUL-ovski ministar Aleksandar Tijanić, mi srpski radikali, koji se protivimo takvom ponašanju i ukidanju direktnog prenosa Skupštine Srbije, napustićemo za danas zasedanje i vratićemo se sutra u 10,00 časova.
Prema tome, očigledno je jasno i nama narodnim poslanicima koji se borimo za demokratiju, a JUL-ovskom ministru, Aleksandru Tijaniću, nije da ne može na takav način da se poigrava sa predstavnicima naroda, naročito sa nama srpskim radikalima, građani će ovo razumeti i znaće da osude takvo njegovo ponašanje i vas koji ga držite na vlasti i čiji je on, kao JUL-ovski ministar, danas sluga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu članova 225. i 226. Dobro je što je ministar Jočić ovde, ne samo u funkciji ministra unutrašnjih poslova, već i potpredsednika Demokratske stranke Srbije. Ja vam se najpre obraćam zbog očiglednog problema i osobe koja je član DSS-a. Ako nije, vi se javno distancirajte i recite da nemate ništa sa tim čovekom.
Radi se o tome da su mi se obratili, kao narodnom poslaniku, građani Kosovskog Pomoravlja, ne samo iz sela Šilovo gde u ovom trenutku, već peti dan, pukovnik u penziji gospodin Živojin Džaklić ispred Doma kulture štrajkuje glađu. On štrajkuje glađu zbog vašeg doktora Milorada Todorovića, koji je počeo da vršlja od početka okupacije, odnosno kasnije od dolaska DOS-a na vlast, ne samo na području Kosovskog Pomoravlja, već u svim okupatorskim i šiptarskim institucijama vlasti. Milorad Todorović je poznat po raznim mahinacijama koje je imao sa Nebojšom Čovićem, dok je ovaj bio na čelu Koordinacionog odbora za Kosovo i Metohiju; sve ono što je bilo opredeljeno za projekte ili za određene objekte on je zloupotrebljavao, a to čini i danas.
Gospodin pukovnik koji traži, baš kao i svi građani sela Šilovo gde je pre sedam dana, mogli ste da pratite na nekim od medija, otkrivena jedna spomen-ploča u znak podrške tim ljudima da ostanu da žive tamo... Činjenica je da će SRS uvek da brine za njih. Ali, očigledno je da Milorad Todorović to ne želi, on brine za sebe i za svoj džep, pa je počeo gradnju privatne bolnice u Ćupriji. To verovatno znaju i lekari iz vaših redova, iz vaše stranke. Ali, ne bi to bio najveći problem, nego je najveći problem, gospodine Jočiću, što on preko tih stranačkih, uskostranačkih i materijalnih interesa svađa meštane tog kraja, odnosno tzv. srpskih enklava, kojima je svakoga dana tamo život ugrožen.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, vas koji ne znate, ali znaju kolege iz DSS-a i iz drugih stranaka, kao i SRS naročito, da smo više puta za proteklih sedam godina apostrofirali ime Milorada Todorovića, doktora, pedijatra, da je on jedno vreme bio i ministar u šiptarskoj vladi i da je 2001. godine vršio pritisak na kompletno medicinsko osoblje da budu inkorporisani u okupatorske institucije na Kosovu i Metohiji. Od početka je radio za okupatora, a kasnije ste ga, verovatno da ga nagradite za sve njegove marifetluke, jer on to radi i otima sve što mu padne na pamet... Dakle, čovek je prinuđen da u ime meštana štrajkuje već pet dana glađu.
(Predsednik: Vreme.)
Gospodine predsedniče, zaista je ozbiljna stvar. Ja sam apsolutno uverena, ako ima sada struje u ovom mestu Šilovo nadomak Gnjilana, da čitavo selo sada prati, i celo Kosovsko Pomoravlje, i Srbi na Kosovu i Metohiji, jer je u pitanju čovek koji je potpuno ogrezao u institucionalni kriminal. Ova vlada, stranka kojoj on pripada, najpre prva dosovska vlada, Đinđićeva, pa kasnije i Živkovićeva, pa ga je čak Koštunica nagradio, postavili ste ga za načelnika Kosovsko-pomoravskog okruga, onda kada ste hteli možda da sa na kratko distancirate od njega... Bio je čak i poslanik u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. On je sada i dalje u situaciji da nesmetano vršlja, otima i da radi šta god hoće.
Zato vas pozivam, gospodine predsedniče, da mi u toku današnjeg dana date, a da gospodin ministar, i sa stranačke funkcije i sa funkcije ministra unutrašnjih poslova, ispita...

Javljam se po članu 100. Poslovnika. Gospodine predsedniče, povredili ste moje dostojanstvo i dostojanstvo Narodne skupštine, jer ste u trenutku... Ja jesam prekoračila vreme, izvinjavam se narodnim poslanicima, ali trebalo je da vidite da ja sa pažnjom i veoma argumentovano govorim o jednom od kriminalaca iz redova vlasti, o doktoru Miloradu Todoroviću, zbog kojeg je već šesti dan, u selu Šilovo ispred Doma kulture, pukovnik u penziji Živojin Džaklić u štrajku glađu.
On je pozvao sve građane Kosovskog Pomoravlja i sve ljude koji znaju – baš kao što je znala i gospođa Sanda Rašković-Ivić prilikom svoje posete, pre nego što je smenjena sa te funkcije – da je reč o takvom čoveku i znaju za njegove mahinacije parama građana Srbije i ono što dobija od strane šiptarske okupatorske vlasti. Malopre sam još jedan veoma važan podatak zaboravila da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, i vama kao koalicionim partnerima stranke koja promoviše dr Todorovića, da je on nedavno postao i savetnik Slobodana Samardžića. Ako će takav čovek da učini da mi očuvamo Kosovo i Metohiju i ako takav treba da nas brani, bolje da nas ne brani.
Gospodine Jočiću, vi kao potpredsednik Demokratske stranke Srbije i Vojislav Koštunica, koji vrlo dobro zna put ovog čoveka, a znaju i vaš narodni poslanici i svi ljudi, narod u Kosovskom Pomoravlju i na Kosovu i Metohiji, morate odmah nešto da preduzmete, jer u pitanju je život jednog čoveka koji, evo, već šesti dan istrajava u svojim zahtevima, ali i svih ljudi dole koji ovakav teror ne mogu da trpe.
Ako neko krene od 2001. godine, znači to je bila prva mrvica vlasti koju je on dobio, da vrši takav pritisak na ljude, da tera ljude da se uključe u okupatorske institucije, a inače nemaju posla, od portira preko medicinskih sestara, preko svih lekara koji rade u Domu zdravlja čiji je on direktor...
On je sada nadležan za čitavo zdravstvo na Kosovu i Metohiji i ne treba da vas podsećam na to, gospodine Jočiću, da smo mi kritikujući zloupotrebe, mahinacije i krađu po stavkama iz budžeta Koordinacionog odbora pronalazili i imali taj dokazni materijal.
Gospodin Vučić i kolega Kragović su više puta iznosili za skupštinskom govornicom da nije bilo nijednog doma zdravlja napravljenog, da su umesto toga za septičke jame plaćali 350 ili 400 hiljada maraka, u to vreme, iz budžeta.
Ovo je dalje neodrživo. Teror jednog čoveka u situaciji kada mi pozivamo na opštenacionalno jedinstvo, na konsenzus svih političkih stranaka, to je nešto što vi morate da sprečite, jer ovo je moguće da isteraju tim zahtevima ne samo gospodin pukovnik Živojin Džaklić, već i svi meštani iz Šilova i svi koji žive u Kosovskom Pomoravlju, a verujte mi da isto mišljenje imaju, jer loš glas se daleko čuje, i oni ljudi koji ga nikada nisu uživo videli, a žive u nekim drugim mestima na Kosovu i Metohiji.
Od vas, gospodine predsedniče, tražim da preduzmete nešto. Dole je u pravom smislu reči sada alarmantna situacija; ja vam garantujem sada, da možemo da odemo u selo Šilovo, da se čitavo selo podiglo na noge, da su se ljudi okupili oko pukovnika Živojina da mu daju podršku i traže da Vlada Republike Srbije hitno reaguje, i vi kao predsednik Narodne skupštine, jer to je nešto što više niko tamo ne može da trpi i toleriše. Hvala.

Najpre sam htela da se javim, gospodine Duliću, da postavim pitanje Mlađanu Dinkiću, na osnovu člana 226, ali sada ću morati vama da održim jedno poslovničko predavanje, jer vi apsolutno ništa ne znate.
Pokušala sam pre izlaska za govornicu da vas upozorim da ne radite ovo što ste malopre uradili, jer to Nataša Mićić nikada ne bi; ona bi dala jednu opomenu, pa drugu, pa bi u svom maniru isključila tog poslanika, oduzela bi mu reč, a vi hoćete, kao, da budete fini, niste, kao, rigorozan predsednik kao što je bila Mićićka, pa se kao fini i dobri predstavljate javnosti, nego pritiskom na dugme i nestala struja, a ti, Krasiću, idi na mesto i mikrofon - ništa. Ne može, gospodine Duliću, zato što je to nepoštovanje Poslovnika. Vi se izigravate sa Narodnom skupštinom.
Možda ćete vi, pošto ne znam šta stoji u ovoj radnoj verziji Poslovnika, tamo da napišete ili da izglasa vaša skupštinska većina, u trenutku kad vi procenite da to prolongirano vreme posle tri minuta više nije vreme koje ćete vi da trpite i da tolerišete, da pritisnete dugme i nestane struja, ali sada ne možete, jer, po članovima 106. i 107. Poslovnika, vi samo u jednoj situaciji možete, kao što ste to jutros na početku zasedanja uradili u mom slučaju, sada u slučaju gospodina Krasića, da oduzmete reč narodnom poslaniku.
Povredili ste član 106. jer je najpre trebalo, ako ste hteli da primenjujete striktno ovaj poslovnik, da vidimo šta bi onda usledilo, jer je čovek govorio, na osnovu kršenja Poslovnika Narodne skupštine, o činjenici da Mlađan Dinkić ne može da bude predstavnik po ovoj tački dnevnog reda...
Trebalo je, ali samo u tim slučajevima, znači, nikako to niste mogli da primenite na Zoranu Krasiću i na meni jutros, da izreknete opomenu: ako je narodni poslanik prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, što Zoran Krasić nije uradio (ovo citiram i to ne može da mi ulazi u vreme); govori pre nego što je zatražio i dobio reč - nije, sačekao je strpljivo, iako je vaš prethodnik prenebregao činjenicu da se Krasić javio pre nekih drugih poslanika; "koji i pored upozorenja predsednika Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu" - apsolutno nije, objašnjavao vam je zašto Mlađan Dinkić ne može i zašto ga je Vlada, protivno Poslovniku Narodne skupštine, poslala ovde; "ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje" - naravno da to nije uradio niko od poslanika SRS, "odnosno ometa govornika"; "iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica" - ne, nego na neslavnu ministarsku i guvernersku prošlost Mlađana Dinkića, sve je argumentovano čovek rekao; "upotrebljava psovke i uvredljive izraze", i "ako drugim postupcima narušava red na sednici". Onda vi izreknete jednu, pa drugu opomenu, pa onda tek ide član 107 – mera oduzimanja reči.
Gospodine Duliću, vi ste prekršili članove 106. i 107. Isključivanje struje nigde ne postoji. Možda će jednog dana vas da strefi strujni udar, stvarno ne znam, kako ste krenuli i navikli da prekidate narodne poslanike. Ako vi hoćete da nastavite, a vi ste svi u istom konglomeratu, da radite kao Nataša Mićić, neka onda ona izađe i neka vam kaže kakve su to rigorozne mere, pa se onda nečasno upišite u istoriju predsedavanja Skupštine, kao što je to i ona uradila.

Gospodine Albijaniću, javljam se na osnovu člana 1. Poslovnika, da nam kažete kakve su vam namere u toku današnjeg dana, šta vas je obavestio, ili nije, Aleksandar Tijanić, šta ste se dogovorili sa predsednikom koji vas je ovlastio da ga zamenjujete, zato što reprezentacija Srbije nastavlja sa, verujemo i danas, svojim uspešnim rezultatima u odbojkaškim mečevima, kao i večeras u fudbalu, ali vi morate da nam kažete do kada planirate da Skupština zaseda, s obzirom na to da će prenos biti prekinut u 17.30 časova.
Očigledno je da i ministar Dinkić nije zainteresovan za ovu raspravu. On je verovatno pomislio, kada mu je koleginica Tabaković pričala o špageti-trgovini, odnosno o tom modelu, kroz bilateralne sporazume između zemalja koje su potpisnice CEFTA, da je neki špageti-vestern u pitanju, ili tako nešto, što njemu nije jasno. Ali, bar vi nama objasnite, računam, ozbiljan ste čovek, iako ste u G 17, predsedavate, znate kako dalje treba da teče današnji radni dan, da bi poslanici SRS, a uglavnom su oni preostali na listi onih koji treba da učestvuju u raspravi o CEFTA sporazumu, znali kako i na koji način da zastupaju interese građana, što jedini i radimo u ovoj skupštini, to je sasvim očigledno.
Vidi se da vas predsednik vaše stranke uopšte ne poštuje, gospodine Albijaniću, i to vam samo dodatne poene daje kod srpskih radikala. Načinom na koji ste do sada rukovodili Skupštinom, jer niste isključivali mikrofon i kada poslanik prekorači vreme, a hoće nešto ozbiljno da kaže, pokazali ste da imate veći demokratski potencijal od samog predsednika parlamenta.
Prema tome, nastavite i danas da se ponašate u tom demokratskom duhu i lepo nam saopštite do kada su direktni televizijski prenosi, da bismo znali dalje kako da učestvujemo u radu. U slučaju da vas je Tijanić obavestio da planira neki odloženi prenos, ne znam kada, u koje gluvo doba noću, da znate da poslanici SRS neće u tome da učestvuju i da se ne šali ni on, niti bilo ko u Narodnoj skupštini sa našim strpljenjem. Sa argumentovanom raspravom, koju vodimo o svakoj tački dnevnog reda, želimo da nastavimo u ovakvom duhu i atmosferi, ali i da znamo, a ne da nam se to saopštava u pet do 12, šta nas dalje čeka.
Zato zahtevam od vas da nam odmah date odgovor, da bismo znali dalje da se organizujemo i da se ne bismo ovde domunđavali po klupama, da naslućujemo, ili da nam kažu ljudi iz tehnike RTS-a – to smo planirali i to će da nas strefi.

Gospodine Albijaniću, u trenutku kada je predsednik dao tu informaciju bila sam na Odboru za odbranu i bezbednost koji je zasedao skoro dva sata. Ali, samo da vam kažem, sad sam čula od poslanika da nije dao tu informaciju...
(Predsedavajući: Tačno u 15 časova je dao objašnjenje, kada je nastavljen popodnevni rad.)
On je mogao da pročita to što je sastavio, što se dogovorio sa nekim, ali osnovni red i praksa u ovoj skupštini je da pita predsednike poslaničkih grupa i da im saopšti to što je dobio kao informaciju. Gospodin Dragan Todorović ni juče ni danas nije uopšte bio konsultovan od strane Olivera Dulića; Oliver Dulić je ne konsultujući druge šefove poslaničkih grupa sam, na svoju ruku odlučio da to tako bude. Onda, pošto je kasnije, pod našim pritiscima i argumentima da je to besmisleno i da mi sad imamo jedan celodnevni tok rasprave...
Doduše, nema ministra, njega to ne zanima, čovek se ne razume u to, ispričao nam je nešto što nema veze sa realnim stanjem, niti ima uporište u zvaničnoj statistici Republičkog zavoda.
Danas je govorio o tome koliki je naš izvoz prema zemljama CEFTA sporazuma, koliki uvoz, i dao je netačne podatke i pokupi se čovek, što kaže - ne znam ja ništa, hajde da idem, a vi ostanite pa sami sa sobom razgovarajte.
Mi sad treba, gospodine Albijaniću, kažete, uz garancije Aleksandra Tijanića, da razmišljamo da li će to da bude ili neće.
(Predsedavajući: Pisana garancija.)
Koja pismena garancija? Pa, povodom akcije SRS, u kojoj ćemo prikupiti najmanje milion potpisa građana Srbije (od kojih se traži pretplata) za zahtev da se direktno prenosi suđenje našem predsedniku u haškom kazamatu, koje će otpočeti u novembru mesecu, taj čovek se drznuo sutradan da kaže da on to hoće i razmisliće ako Tomislav Nikolić ili Aleksandar Vučić priznaju da je RTS najgledanija televizija, ako mu kažu ovo ili ono.
Ja takvom čoveku treba da verujem? Pa nikakve pismene garancije... Vi ste potpisali da nećete da kidnapujete Slobodana Miloševića i da ga isporučujete u haški kazamat, pa ste ga oteli i odveli ga tamo i tamo su ga zlikovci ubili. Nemojte da mi pričate o pismenim garancijama i o tome kako se vi poigravate i sa srpskim herojima i sa predstavnicima naroda.
Prema tome, gospodine Albijaniću, možda bismo bili spremni vama... Eto, da vas opet pohvalim, po treći put danas (ali ako krenete ovim stopama Dulića, bogami, i vama neće dobro da se piše), da ste se do sada uvek kad ste predsedavali sednici Narodne skupštine koristili isključivo onim što su vaša prava i ovlašćenja. Sada vas je Oliver Dulić opet ostavio u nebranom grožđu, i to vam nije prvi put. Lepo recite da nećete u tome da učestvujete i da nikakve garancije ne mogu da remete redovan tok sednice Narodne skupštine.
Dakle, svim srcem, ispod srpske trobojke ovde i u srcima sa našim odbojkašima, fudbalerima i bilo kojim sportistima navijamo i radujemo se svakom uspehu, ali onda da sačekamo (kao što je to radio gospodin Predrag Marković, vi vrlo dobro znate) da se završi ta utakmica, pa da nastavimo rad. I, nije isto, gospodine Albijaniću, ni u žaru političke borbe (vi to vrlo dobro znate, kao i svaki iskusan poslanik), kada govorite i znate da se nešto snima i da će ide odloženi prenos ili da govorite a znate da vas u tom trenutku gleda toliki auditorijum.
Prema tome, mi ne želimo da se na takav način igramo sa javnošću rada Skupštine i ne prihvatamo, i da znate da ćemo u skladu sa tim i da postupimo, kada rekoste ono, u 17.50.

Dame i gospodo narodni poslanici, direktor programa RTS... Ovo sam uzela sa stola predsedavajućeg, jer kao potpredsednik takođe treba da budem obaveštena o tome šta će dalje da se dešava u Skupštini.
Vama ću sada, gospodine Gavriloviću, malo da osvežim pamćenje, vidi se da ste dugo bili odsutni iz Narodne skupštine Republike Srbije. A i kako biste, kada ste propali na izborima 1997. godine, pa niste bili ni u jednoj skupštinskoj klupi. Srpska radikalna stranka je imala 82 poslanika. Ovih iz propalog SPO-a je bilo 45. Vi imate potpunu amneziju što se tiče svih događaja, gospodine Gavriloviću; od kad niste, od početka devedesetih godina, vi kao Slobodan Gavrilović, ovde u Narodnoj skupštini, ne znate i sve lončiće ste pobrkali.
Sad ću na to da se vratim i da vam kažem kako je to hronološki teklo, a onda ću da pročitam šta ovde piše. Kaže, neki Vladan Škrkić je rekao da će odloženi prenos ići, vidite šta piše, ili noćas u 2 sata, možete li to da zamislite, ili sutra u 8 ujutru.
Na šta mi vama, gospodine Gavriloviću, ličimo? Šta biste vi u to vreme, kada ste bili opozicija i kada vas je bilo tu sedam-osam sa sve Đinđićem i ovih iz DSS-a, Koštunica, onaj jedan Petrović, drugi Petrović, Jočić i ona šačica, koliko vas je bilo, po sedam-osam, bilo vas je sedam plus sedam ili devet plus devet, nije važno, šta biste vi onda uradili?
Gospodine Gavriloviću, podsetiću na činjenicu da se baš samo Srpska radikalna stranka za to izborila. Jer, kad su nas vukli i tukli u Narodnoj skupštini Republike Srbije baš zbog tih direktnih prenosa, neki su upali, kao što ste i vi posle, samo u sofisticiranoj verziji, takve iste ste doveli u Narodnu skupštinu, na Dedinje, svuda, i u Narodnu banku Srbije, 2000. godine. Nisu vas ovde razvlačili, nego gospodina Todorovića i gospodina Nikolića.
Vi se sećate da je tada postojala odluka svih opozicionih stranaka, te 1995. godine, da se napravi neki tzv. alternativni, odnosno paralelni parlament. Mi opšte u tome nismo želeli da učestvujemo jer je bilo sasvim očigledno da je i vaša stranka u to vreme, jer je već radila na ukidanju Zakona o privatizaciji kada vam je Đinđić bio predsednik, pa je Vuk Drašković celog života, tada kao navodno opozicija, šurovao sa režimom... Evo, tu vam je gospođa Pešić, koja doduše kao samostalni učesnik nije imala nekog velikog uspeha, i tadašnja njena stranka, ali hajde da vam malo osvežimo pamćenje.
E, onda je 1997. godine Srpska radikalna stranka na velika vrata, sa najvećom podrškom birača, ušla u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Počeli su direktni TV prenosi od tog saziva ponovo i redovno.
Onda je SRS, o čemu je govorio gospodin Todorović, učestvujući u vlasti u koaliciji sa SPS-om i JUL-om bila krajnji i potpuni zagovornik direktnog prenosa rada Skupštine.
Čak je u jednom trenutku predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj, tada potpredsednik Vlade, sa skupštinske govornice rekao, na upozorenje građana koji su se javili Draganu Veselinovu da dok on govori, ili Jožef Kasa, ne mogu sada da se setim, ali bilo je u više navrata takvih slučajeva, javlja se direktno izveštač RTS-a iz one kabine i ne čuje se šta Veselinov ili Kasa pričaju, mi smo rekli da se ne šale sa time, da bez obzira na to da li smo u vlasti ili opoziciji mora da bude direktnog TV prenosa.
Budite sigurni, gospodine Gavriloviću, kada se neka skorija istorija bude pisala ili pravila analiza od strane ljudi koji će ozbiljno time da se bave, a ne vašim petooktobarskim pučem, da će svetlim slovima biti zabeležen svaki radikalski pokušaj za razvoj parlamentarne demokratije u ovom najvišem skupštinskom telu.
Vi se sećate da su u tom periodu predstavnici vaše stranke, iako vas je bilo tako malo, a moj sugrađanin a vaš tadašnji kolega Borivoje Radić bio je u vašoj poslaničkoj grupi, napisali preko 1000 amandmana na Zakon o lokalnoj samoupravi. Niko reč zbog toga tada nije rekao, a danas se usuđujete da kažete da mi vršimo opstrukciju i da upotrebom naših prava koja izviru iz Ustava, iz Poslovnika mi zapravo zloupotrebljavamo... Dobro, vi to niste rekli, kažete - promoviše se. Pa, šta ćemo drugo da radimo nego da promovišemo naše političke ideje? Naše političke ideje i naša briga za Srbiju i za narod u svakom slučaju su iskrene, časne, sa najboljim namerama, za razliku od vas, jer ste se usudili da malopre obmanete građane i da mislite da ovde nema nas koji se sećamo hronološki kako se sve to dešavalo.
Prema tome, direktan prenos, pa ćemo mi da nastavimo da radimo u demokratskom duhu i atmosferi, koja će da pokaže građanima Srbije ko je ko u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, razlozi za kršenje Ustavnog zakona o kojima je govorio gospodin Aleksandar Vučić i koleginica Radeta su više nego očigledni, ali, pored tog drastičnog kršenja Ustavnog zakona, mi se, kao Narodna skupština, nalazimo po prvi put u situaciji da moramo da kršimo i odredbe Poslovnika, koje nas obavezuju, zapravo, obavezuju Odbor za odbranu i bezbednost i članove tog odbora da razmatraju veoma važno pitanje, a to je jedini odbor u Narodnoj skupštini koji ima tu obavezu, dva puta godišnje - pitanje rada MUP-a i BIA.
Ovim putem se ne obraćam kolegi Dačiću, koji je spletom okolnosti, našeg dogovora i konsenzusa svih stranaka, izabran na mesto predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, već vama i ministru Jočiću i direktoru Bezbednosno-informativne agencije.
Ovo je vrlo ozbiljna stvar, ako želite da shvatite, jer je prvi put Narodna skupština Republike Srbije u situaciji da je prošlo godinu i dva meseca a da Odbor nije razmatrao stanje sveukupne bezbednosti u državi.
Za vreme dok je gospodin Mirčić bio predsednik tog odbora, pa čak i za vreme njegovih prethodnika, i u ono najgore vreme, kada je taj odbor radio bez učešća Srpske radikalne stranke, dva puta godišnje smo morali da imamo izveštaj o radu Ministarstva unutrašnjih poslova.
Najpre, zbog činjenice da taj izveštaj za nas, za članove Odbora, kao i za sve narodne poslanike, sadrži informacije koje su potrebne naročito sada, u situaciji u kojoj se Srbija nalazi - pred novim naletom Amerike i drugih Zapadnih sila u otimanju Kosova i Metohije.
Prioritet je da o tome razgovaramo, i na otvorenoj sednici, na kojoj raspravljamo o izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova, i na sednici Bezbednosno-informativne agencije, za koju smo se izborili da bude javna za sve narodne poslanike i za sve pripadnike medija.
Moram da vas obavestim, vas ostale narodne poslanike, da taj izveštaj postoji. Obuhvaćen je period do juna ove godine. Izveštaj je veoma ozbiljan, mi srpski radikali imamo i neke primedbe i, naravno, iznećemo ih na sednici Odbora, ali pitamo se kada će biti ta sednica.
Ja sam sada, u prolazu do govornice, pitala gospodina Krasića, koji je za trenutak zastao kod vrata - šta čeka, a on odgovara - čekam da mi Jočić vrati onaj džip.
Zaista je stvar ozbiljna i u tom delu. Dakle, postoje obaveze Ministarstva unutrašnjih poslova i prema presudi Vrhovnog suda, kada je u pitanju džip koji je svojina Srpske radikalne stranke.
Postoji niz kršenja zakona od strane bivšeg ministra unutrašnjih poslova i stvari koje nas interesuju iz oblasti javne bezbednosti i iz oblasti koja se tiče analize rada Ministarstva u pogledu svih dosadašnjih kriminogenih grupa, koju je pominjao gospodin Vučić.

Gde možemo da postavljamo ovakva pitanja, tj. treba da se da prilika samom gospodinu Vučiću da pita ministra unutrašnjih poslova - da li ima saznanja da je deo te mafije, odnosno da su ključni ljudi iz mafije, kojima se on bavio u Anketnom odboru, sada sufinansijeri Demokratske stranke, i dalje na slobodi, vršljaju i rade šta hoće.
Mnoga druga pitanja su važna, ali, pre svega, ona koja se tiču sveukupne bezbednosti u zemlji.
Ako vi, dame i gospodo narodni poslanici, smatrate da u ovom sazivu treba da raspravljamo o zakonu o putnim ispravama, nemam ništa protiv, to je obaveza nadležnog odbora.
Ako izmena i dopuna Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama treba da nam bude najpreča, to da li će neko, uzvikujući parolu koja se tiče podrške haškim zatvorenicima, kao što je naš predsednik, ili onima koje Haški tribunal goni, na sportskim utakmicama, da dobije pet ili deset godina zatvora, onda smo mi neozbiljno zakonodavno telo.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno ministar, morao bi, koliko sutra, da dođe, jer je taj odbor, sa izveštajem koji mi imamo i koji smo pročitali, u više navrata odlagan.
Zaista je veoma važno da ga održimo što pre, kako bismo sva ova bitna pitanja za državu i za njene građane postavili. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, javljam se po Ustavu Republike Srbije, što je najviši pravni akt u našoj zemlji, naročito zbog onih koji su, vršeći za vreme dosovske vlasti državne funkcije, na čelu ministarstava, morali da znaju šta sadrži prethodni i ustav koji smo proglasili prošle godine na Mitrovdan, a konkretno se tiče člana 43. Ustava koji govori o slobodi izražavanja misli, savesti i veroispovesti.
Reklamiram član 100. Poslovnika, zbog izlaganja gospodina Batića i činjenice da je on, govoreći malopre, povredio Ustav Republike Srbije i član 43, on bi to morao da zna, zato što se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti garantuje Ustavom Republike Srbije.
Stav 2. tog istog člana govori, gospodine Batiću, da niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.
Onim svim što ste govorili malopre, pominjući visoka sveštena lica Srpske pravoslavne crkve u Srbiji, vi ste, gospodine Batiću, uvredili ne samo moja verska osećanja, nego i osećanja svih građana Srbije koji slobodno izjašnjavaju svoju pravoslavnu veroispovest.
Dakle, slobodna sam da vam kažem da sam pravoslavna Srpkinja, ali, isto tako, da vas upozorim, trebalo bi to da znate, ako ste Srbin pravoslavac, a tako se izjašnjavate, ili ste bar nekoliko puta to sa skupštinske govornice rekli, da nije pravo nas pravoslavnih Srba i da naša vera, koja je jedna od najplemenitijih, ne propoveda da na bilo koji način govorimo o verskim licima, bez obzira na to da li je to svešteno lice koje kod vas dolazi, ili je u pitanju preosvećeni vladika, kao što je vladika Filaret, koji je prošao kroz najgore moguće muke da bi izborio pobedu za srpski narod. Jer, to nije bio atak na administrativnu granicu ili administrativnu zabranu, nego na SPC, a time je crnogorska separatistička vlast atakovala na čitav srpski narod, složićete se.
Prema tome, moj vam je savet da više nikada, ni na jednom mestu, ne kažete da se bavimo onim ili ovim vladikom. Srbi, pravoslavni, to ne rade. Oni poštuju svoju veru. Nije naš posao da se bavimo sveštenim licima, već da verujemo u Gospoda Boga i da na svoj način ispovedamo svoju veru, kako nam to Ustav dozvoljava.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo razgovarali o osnovnom tekstu ovog zakona, nažalost, ministre Jočiću, nismo slutili u to vreme da će ovako nešto da se desi i da će separatistički režim Mila Đukanovića, uz pomoć mentora, poput Lajčeka, šiptarskih separatista i na nelegalan način, koji je kasnije verifikovan kao zaokruživanje posebne države Crne Gore, da učini to što je učinio 21. maja prošle godine.
Zabrinuti za sudbinu srpskog naroda, mi, srpski radikali, u toj srpskoj republici smo otpočeli odmah posle separatizma u Crnoj Gori i stvaranja nezavisne crnogorske države da hrabrimo naš srpski narod, koji je, kao što je gospodin Martinović rekao, jasno i nedvosmisleno, na popisu koji je obavljen pre separatističkog referenduma, u odnosu od preko 30% rekao da želi da se identifikuje sa svojom matičnom državom. Svuda u svetu, bez obzira kom narodu da pripadate, uz osećaj pripadnosti svojoj naciji, valjda je prirodno i normalno da želite da se identifikujete sa svojom matičnom državom.
Zbog toga ovaj zakon, odnosno izmene i dopune, može da ima smisla samo ako prihvatite amandman Srpske radikalne stranke.
Mi smo danas ovde govorili o našoj braći u Crnoj Gori zato što je to sada veliki problem za ljude koji nam se i porukama, i putem mobilnih telefona, što bi rekli, direktnim kontaktom, celog jutra javljaju. Njihove oči su uprte u vas, gospodine ministre, i u Narodnu skupštinu, zbog toga što će oni sada rešiti svoj veliki problem.
Pošto se, de fakto, desio separatizam i stvaranje crnogorske posebne države, na ovaj način ćemo, gospodine Jočiću, da pokušamo da ispravimo jednu istorijsku nepravdu koju je doživeo srpski narod pod Brozovim komunističkim režimom. Zato što je stvaranje veštačke crnogorske nacije otpočelo za vreme Drugog svetskog rata, delovanjem i crnogorskih ustaša tog vremena, o čemu je mnogo govorio, a naročito pisao, i u tamnici haškog kazamata, i pre odlaska u Hag, naš predsednik dr Vojislav Šešelj, a naročito zbog činjenice da se tzv. veštačka crnogorska nacija veličala pod režimom Josipa Broza i da su sledbenici režima koji ugnjetava Srbe u Crnoj Gori, bez obzira na to da li pripadaju Demokratskoj partiji socijalista, Socijaldemokratskoj partiji ili već ne znam kome, upravo oni koji su sve vreme, i kao članovi Saveza komunista, ili njihovi očevi, ili oni čiji su oni sledbenici, 50 godina zagovarali da se zatre srpsko ime u srpskoj Crnoj Gori i da se guši srpski nacionalni identitet.
Oni su pokušali da kroz takav vid pritisaka zaplaše svakog Srbina uoči tog separatističkog referenduma prošle godine. Naravno da u tome nisu uspeli, jer sve ono što je moglo da izađe na biralište, u 99,9% slučajeva je tog dana glasalo za zajedničku državu. Baš zbog činjenice da su se mnoge porodice borile protiv te brozomanije, izmišljene crnogorske nacije, što bi rekao naš predsednik - oni mogu da se zovu i eskimi, i marsovci, i kako god hoće može sebe da naziva Jusuf Kalamperović ili ostala separatistička bratija, bilo bi nečasno i nepravedno prema napaćenom srpskom narodu koji je ostao da živi van matice svoje države da mi tog izvesnog Kalamperovića ili nekog drugog izjednačimo sa pripadnikom srpskog naroda koji traži svoja prava.
Mi danas moramo da pomognemo tim ljudima i da im damo nadu i signal da ovakvo stanje neće da ostane zauvek. Oni to vrlo dobro znaju.
I ako je neko mislio, ako je to mislio i predsednik crnogorske države, i ondašnji premijer, sada predsednik najuticajnije stranke koja je na vlasti, da može da zaplaši Srbe, situacija je, to vam govorim iz iskustva i zbog činjenice da smo general Delić i ja otpočeli seriju tribina, u februaru ove godine, u gradovima širom Crne Gore, pod nazivom "Sloboda Šešelju", danas, godinu dana posle separatističkog referenduma, zaista drugačija.
Srpski narod se podigao, zato što Srbi ne daju na svoju crkvu, na svoje manastire, zašto što Srbi znaju kome pripadaju i znaju da moraju da se bore za ono što je njihovo pravo bilo kroz vekove.
I predstavnici Srpske liste, koji su danas u Beogradu i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i skoro 300 hiljada Srba tamo, ne traže ništa drugo nego da se identifikuju sa svojom matičnom državom.
Imate problem, gospodine Jočiću, administracije u MUP-u. Imate problem zbog činjenice što sam ja, kao i mnoge druge kolege iz SRS, u zaista teškoj situaciji kada je neko, ne daj Bože, bolestan, kada se nekome rodi dete, pa, takođe, ima problem, podneo je zahtev za upis u knjigu državljana, ili je reč o ljudima o kojima je govorio gospodin Buha, koji na to čekaju već 15 godina, jer bez intervencije kod vašeg mlađanog kolege i saradnika, gospodina Bojčića, ti ljudi, a potrebno im je odmah, bilo je nekoliko slučajeva da je ljudima potreban upis u knjigu državljana da dobiju putnu ispravu, da mogu da otputuju u inostranstvo na lečenje, oni to ne mogu da urade.
Dakle, proces upisa u knjigu državljana za one ljude koji su podneli zahtev 2005, 2006. godine, vi morate da ubrzate, da ažurirate, jer mi očekujemo, to je napomenuo i general Delić, iako je dat ovaj rok od 5 godina, da će Srbi iz srpske Crne Gore, a i Srbi širom sveta, ako prihvatite ovakvu identifikaciju sa onim šta je državljanin Srbije po amandmanu SRS-a, želeti da što pre dođu i podnesu zahtev za upis.
Malo su poznate činjenice o tome da su kolonije Srba iz Like, Banije, Korduna, pre 100 i više godina, odlazile trbuhom za kruhom preko Atlantskog okeana, pa tako u Americi, u državi Montana, postoji jedan skoro potpuno etnički čist grad, za koji verovatno niste znali, zove se Bjuk, i u njemu živi oko 37 hiljada Srba.
Mnogi od njih, ta deca (u tom mestu je, hvala Bogu, pre nekoliko godina sagrađena, a nedavno i oslikana, srpska pravoslavna crkva), znaju da su pripadnici srpskog naroda i došli bi u svoju matičnu državu, a postoje generacije koje nikada nisu došle.
Da ne govorim, a to je ono što ja najvažnije, o stotinama hiljada izbeglica i Srba, pre svega, sada u Crnoj Gori, kojima je državljanstvo potrebno.
Da bismo to uradili i da bismo pomogli, pre svega, srpskom narodu u Crnoj Gori, vi morate, gospodine ministre, verovatno zbog toga niste bili par sati u sali, dobro da razmislite o tome šta danas radimo, da činimo veliko delo za budućnost i za opstanak naše države i zato smo mi, srpski radikali, bili u pravu.
Evo, već 17 godina, kad god završavamo neke od naših stranačkih skupova, a to rade i radikali u srpskoj Crnoj Gori, u Republici Srpskoj i svuda gde okupljamo narod, završavamo rečima - Srbija je večna dok su joj deca verna.
Sve dok država Srbija nema vernu decu koja žele sa njom da podele sve ono što je i dobro i zlo, a nadamo se dobru u budućnosti, nemamo pravo ni da se nadamo da ćemo imati jaku i stabilnu državu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, još malo vremena je preostalo za našu najveću poslaničku grupu, ali ste čuli iz izlaganja gospodina Tomislava Nikolića i mojih uvaženih kolega da je prvi i osnovni državni i nacionalni interes, i ono što stavljamo u svakom trenutku iznad stranačkog i ličnog interesa, Kosovo i Metohija, kao neotuđivi deo naše zemlje.
Od petooktobarskog puča do današnjeg dana imamo sedmu rezoluciju na dnevnom redu i imali smo jednu deklaraciju povodom tzv. Hakerupovog ustavnog okvira.
Mnogo toga se promenilo i sam gospodin Samardžić zna, koji se dugo godina bavi kosovsko-metohijskim pitanjem, da smo sve do sada to mogli da posmatramo u tom, kako je on sam jednom prilikom naveo, trouglu mi,Srbi-tzv. međunarodna zajednica-šiptarski separatisti.
Ali, sada se, na svu sreću po nas, pojavio četvrti, veoma važan faktor i odlučujući u budućnosti o pitanju naše južne pokrajine, a to je Ruska Federacija.
Pošto se Rusija, pod vođstvom predsednika Vladimira Putina, uspravila na noge i pošto je Vladimir Putin jasno i nedvosmisleno, preuzevši vlast i ojačavši Rusku Federaciju posle Jeljcinove vladavine, rekao da niko ne može na takav način da se poigrava međunarodnim pravom i Poveljom UN, mi možemo apsolutno da budemo sigurni, naročito posle dolaska predsednika Ruske Državne Dume ovde u Dom Narodne skupštine pre nekoliko dana i svih izjava ruskih zvaničnika, da će ta supersila jasno i nedvosmisleno da brani interes naše države. To je jedini put i pravac kojim Srbija mora da ide i gde vi morate da se okrenete.
Gospodin Boris Tadić je u avgustu 2006. godine, čineći se kao neko ko je dobronameran i kao neko ko hoće da se predstavi drugačije od bivšeg Miloševićevog režima, ponudio Albancima na Kosovu i Metohiji pomoć u lečenju dečijeg meningitisa i epidemije koja se tada širila.
Ne samo da nije bilo odgovora, već odmah posle toga svi šiptarski listovi u Tirani, i „Sot“ i „Metropol“ i ostali su krenuli sa najgorim mogućim osudama svojih političkih navodnih vođa, inače ubica i koljača poput Haradinaja i Čekua, na ikakvu mogućnost da oni sede u istoj prostoriji i da pregovaraju sa predstavnicima našeg naroda.
Rekli su da oni žele realbanizaciju severnog dela Kosovske Mitrovice i svih mesta gde žive Srbi na Kosovu i Metohiji osam godina pod okupacijom NATO pakta. Rekli su da je režim u Beogradu isti fašistički, baš kao i u vreme Miloševića.
Onda je besmisleno, gospodine Tadiću, da im se dodvoravate i da u svom govoru pominjete taj deo naše istorije, kada ste vi bili negde drugde, verovatno sigurni, nasmejani i sa blaženim osmehom, a kada se naš narod 78 dana borio protiv agresije NATO pakta i kada je naš kolega, general Delić, bio na najtežim položajima, predvodeći srpsku vojsku.
Prema tome, put i pravac je jasan, ali je nedorečena rezolucija koja se nalazi pred nama. Kada smo 14. februara, u danu kada je verifikovan mandat svakog novog poslanika posle održanih izbora i pobede SRS na tim izborima, imali onu prethodnu rezoluciju, još se nije znalo i nije se naziralo ko će u vašoj kombinatorici da zauzme premijersko mesto.
Ali sada, kada se to već zna, kada ste se obavezali u ovoj rezoluciji, za koju ćemo mi da glasamo, ali koja je nedorečena, koja je morala da bude dosta eksplicitnija, koja je morala da zauzme stav o pitanju eventualnog samoproglašavanja Kosova i Metohije kao nekakve samostalne države, vi morate, gospodine Koštunica, kao premijer srpske Vlade, u tom novom pregovaračkom timu da ispunite ono što ste obećali Srbima kada se usklikivali na vašim mitinzima „Živela Srbija“.
Bez obzira na to što pored sebe imate gospodina Samardžića i bez obzira kakav će biti sastav tog pregovaračkog tima, vi morate da vratite državu Srbiju na Kosovu i Metohiju. Nikakav problem nije ako koristite Rezoluciju 1244, a znate da imate, bez ikakvog kaluklisanja, kako to zlurado hoće da predstavi „B92“ i drugi mediji koji su upereni na to da ruše i remete proces postizanja nacionalnog jedinstva, dakle imate mogućnost da, kroz zahtev da se primeni Rezolucija 1244, tražite prisustvo države Srbije u našoj južnoj pokrajini. To niko od vas nikada nije izgovorio na mestu gde ste ne pregovarali, nego pokušali da pregovarate, na način na koji to treba odlučno da kažete.
Ono što vam je rekao i poručio, kao bivši diplomata u našoj zemlji, a vaš politički mentor koji vam je pomogao da dođete na vlast u Srbiji, Vilijam Montgomeri, jeste jedna cela istina koju on i svi Amerikanci, američke diplomate i zvaničnici znaju – u Beču se nikada nisu vodili nikakvi pregovori. Baš kao što je prošle godine, još u septembru, pisao bečki „Standard“ i kao što je Montgomeri više puta rekao – to je jedna farsa i to je ono o čemu nikada, za razliku od vas, gospodine Koštunica, i Borisa Tadića, Vladimir Putin nije imao nikakve iluzije.
Pošto je raskrstio sa mafijom, pošto je povratio Rusiju kao supersilu, ne samo na prostor Balkana i tako ravnopravan strateški odnos želi sa nama, on je jasno rekao da nema nikakvih iluzija u pogledu odnosa Rusije i Amerike, predstavnika iz Grupe G8 i uloge Rusije u Kontakt grupi. Nikakvih iluzija ni u pogledu istorijskih prijatelja i neprijatelja, ni strateških partnera, jer je jasno i nedvosmisleno poručila ta nama prijateljska zemlja, i to je jedini pravac kojim treba da idemo, njoj da se okrenemo i ostalim prijateljima u svetu, da su KiM neotuđivi deo Republike Srbije.
Mene veoma raduje što će gospodin Tadić, sa drugačijom pričom i svojom željom da Srbija uđe u NATO pakt, i dodatnim stavljanjem prsta u oko i Putinu i Ruskoj federaciji doživeti debakl na predstojećim predsedničkim izborima, ali je to veoma opasno po našu državu i narod na KiM. Zato vam je poslednji trenutak da se uzmete uz pamet, da se okrenete jedinim prijateljima koje Srbija ima u svetu, da bismo sačuvali KiM u sastavu Srbije. Hvala vam na pažnji.