Dame i gospodo narodni poslanici, za mene, kao narodnog poslanika sa stažom u ovoj skupštini dugim više od jedne decenije, bio je poseban izazov da pratim stanje u Carini od momenta kada je, posle petooktobarskog puča, Zabunović upao u Saveznu upravu carine i kada su počele da se dešavaju, u najmanju ruku, čudne stvari, koje su, u kriminogenoj povezanosti vrha državnog režima sa Carinskom upravom i direktnog političkog uticaja pojedinaca iz vrha vlasti, počev od premijera jednog, pa drugog, resornih ministara, na postavljenja (vidimo i do dana današnjeg, to radi gospodin Đidić kao državni sekretar), načelnika Uprave carine, uticale na ovaj veoma važan segment funkcionisanja jednog društva i ekonomije uopšte.
Vi znate, gospodine ministre, kao ekonomista, da je carina jedan vanredni sistem ekonomske aktivnosti i da je ta zaokružena ekonomska celina nekada potpuno, na izvestan način, kao institucija, izolovana u primeni i praksi od samog sistema vlasti i direktne kontrole izvršnih organa vlasti, da je najpodložnija korupciji.
To nije problem sa kojim se suočava samo Srbija, ranije Srbija i Crna Gora, već je to problem za sve zemlje koje imaju urušene institucije sistema, koje nemaju stabilnu izvršnu vlast, u kojima narodni poslanici, kao nosioci najviše zakonodavne funkcije, nemaju interesovanja da se na podrobniji i detaljniji način bave ovom problematikom.
Ja sam, dakle, u poslednjih sedam godina pročitala više studija o korupciji na carini. Jedna je najobuhvatnije do sada napravljena. Uradio je tim ekonomista u našoj zemlji i ljudi koji su se time bavili, uključujući izjave samih carinika, dakle neposrednih izvršilaca ovoga što sadrži Protokol, što je samo osnov za usklađivanje našeg zakonodavstva za ovu veoma važnu oblast.
Vi to treba da znate, ali vidim da ste potpuno demotivisani i nezainteresovani da sa poslanicima uđete u jednu ozbiljnu raspravu o ovom pitanju, o nefunkcionisanju Carine, nesmetanom funkcionisanju i striktnoj primeni carinskih propisa, koji su se ovde, verovatno će vam kasnije gospodin Krasić reći, menjali, u proteklih sedam godina, nebrojeno puta. Imali smo i pre 15 dana izmene Zakona o carinskom postupku i administraciji.
Dakle, to je osnovni uslov da bi carina funkcionisala kako treba i da bi imala pozitivan uticaj na spoljnotrgovinsku razmenu jedne zemlje, na prihode u budžetu i da bi imala uticaj na stimulisanje izvoznika, kroz povraćaj poreza i kroz stimulacije za izvoznike, kojih ovde nema, jer je država u dugovima; spoljnotrgovinski deficit je 20 milijardi evra. Mi se sada nalazimo u potpunom privrednom kolapsu, zbog činjenica da je i ovaj veoma važan segment funkcionisanja društva potpuno zapostavljen.
Možemo da govorimo o korupciji na carini kroz uticaj pojedinaca ili kroz timski rad. Najpre bih da govorim o tom timskom dosovskom duhu korupcije, koji je uveden u našu zemlju vašim dolaskom na vlast.
Neverovatno je bilo, i za neke ljude koji su bili, verovatno, časni i pošteni u namerama da, u skladu sa do tada važećim ili kasnije usvajanim propisima, rade taj posao, a da se nalaze u neposrednom okruženju direktnog uticaja političara iz DS-a, iz DSS-a, G17, NS i svih onih koji su participirali u vlasti. Jednostavno, čovek nije mogao da se otrgne onoga što se zove vrtlog korupcije, u koji je svaki od njih pojedinačno uvlačen.
Da biste vi, kao resorni ministar u novoj Koštuničinoj vladi, novoj - staroj, kako hoćete, izašli za skupštinsku govornicu i ubedili naciju da pokušavate, nekom integralnom strategijom antikorupcijske borbe u oblasti carine, da primenite adekvatne mere, vi biste, prvo, morali, kako je to, u definiciji toga šta je korupcija, rekao izvesni Vito Tanci, da kažete: "Politika neće da ima apsolutno nikakvog uticaja na ovu oblast funkcionisanja našeg društva".
Ali, kako da nema, kada je ima. Imala je od Zabunovića i automatskih pušaka, ima je sada preko Đidića, koji postavlja novog načelnika Uprave carina u našoj zemlji, imala je i u vreme Čedomira Jovanovića, kada je on bio zadužen, zamislite, kao predsednik poslaničke grupe, tada, tog dosovskog konglomerata, da vrši harmonizaciju carinskih propisa u procesu usaglašavanja državne zajednice Srbija i Crna Gora sa Crnogorcima.
Znate kako smo se proveli - kao bos po trnju. Otišao je tamo i rekao: šta ima veze, bolji je holandski krompir od ovog iz Prilika, nemamo mi interesa da štitimo poljoprivrednu proizvodnju. Isto se i vi sada tako ponašate.
Što se tiče tog visokog stepena regulacije i komplikovane procedure, ona je užasno komplikovana. Osvrnula bih se naročito na ovaj posebni deo, kao prilog ovog sporazuma, a to su glava 3. i glava 6, pre svega, carinjenje i druge carinske formalnosti i carinska kontrola.
Reći ću vam, gospodine ministre, da je ova grupa ekonomista, istražujući stepen korupcije na carini, koji je užasno velik za zemlje, kako biste vi rekli, u tranziciji, od samih carinika došla do saznanja, od 42% anketiranih, da su užasnuti tako komplikovanom carinskom procedurom koju moraju da sprovode.
Kažu da je ona izuzetno teška, a što je komplikovanija, to je veća mogućnost za tzv. diskreciono pravo. Diskreciono pravo službenika u Upravi carina i carinika, složićete se, nije jednako kao diskreciono pravo nekog činovnika kojeg vi postavljate u Ministarstvo finansija.
Ovde se radi o konkretnom protoku robe i određenih usluga. Ovde se radi o neverovatnom resursu za sticanje enormnog bogatstva za pojedince, kao što su Cane Žabac i svi oni koji su upleteni u ''duvansku aferu''. Samo je vrh ledenog brega bio Jočićev pokušaj od pre nekoliko meseci da nam pokaže kako je završio posao i kako je krenuo u obračun sa ''carinskom mafijom''.
Evo, vidite izveštaj upućen Odboru za odbranu i bezbednost. To je sve sadržano u jednom pasusu. Nisu valjda bili ovi ljudi zaludni, koji se sa naučnog aspekta bave time, da istražuju godinama i da pišu studije, koje sam čitala i koje imaju po 200 strana, a Jočić nam je u jednom pasusu rekao: tako smo se mi obračunali sa korupcijom na Carini. Naravno da niste, jer sve počinje od vrha, odnosno od Uprave, odnosno od Đidića. Već danas je javna tajna i znamo i novoimenovanog načelnika Uprave, izvesnog Petronijevića.
Veoma važnu ulogu u funkcionisanju carinskog postupka i primeni ovoga, kao i u iskorenjivanju korupcije, ima naše pravosuđe. Sudstvo, koje treba da bude, takođe, oslobođeno političkog uticaja, to, naravno, nije, što vidimo iz slučaja Terzić i svega onoga što se dešavalo unazad sedam godina. Ono je i te kako sklono tome da ne primenjuje oštre sankcije i da ne pokreće krivični postupak za one koji su korumpirani, zbog toga što je, reći će vam i pravnici iz Poslaničke grupe SRS-a i ljudi koji se bave tom politikom, najteže doći do materijalnih dokaza kada je u pitanju korupcija na carini, zato što tu imate slučaj "tet a tet", imate onog koji traži carinskog službenika ili načelnika uprave, ovog novog sada, koji je, verovatno, pošto dolazi iz grupacije vašeg konglomerata, koji je počinio toliko zloupotreba u proteklih sedam godina, sklon korupciji. Postupak se veoma teško dokazuje, jer se, oči u oči, dogovaraju. Tako će da izvrše nelegalni promet robe.
Najveći problem za državu kao što smo mi, naročito zbog činjenice da je južna srpska pokrajina okupirana, jeste, upravo, promet droge, oružja, belog roblja, a da ne govorim o jednoj od najvećih afera za vreme vaše vlasti. Reći ćete vi: "nemam veze s tim", vi ste tada bili samo sitnica, direktor Agencije za privatizaciju, kada je bivši dosovski ministar Milan Veselinov izvezao, to vrlo dobro zna gospodin Batić, smejete se, ali znate da je to istina, preko 200.000 primeraka zaštićenih i retkih ptica iz Zapadnobačkog okruga nekoj italijanskoj firmi; zaradio novac, zadovoljno trljao ruke.
U to vreme, dok je DOS bio na vlasti, mi smo non-stop o tome govorili za govornicom, a vama je to bilo smešno. "Odletele ptičice, šta ima veze". Nije bilo važno što je on zaradio ogromne pare, što se u to vreme znalo kojim kanalima i kako cigaretama trguje Cane Žabac, kralj ''duvanske mafije''.
Vrlo dobro ste znali, a znali su i ljudi iz Uprave carine, da se u paketima smrznutog graška kriju, to je jedan od načina, kutije sa cigaretama, jer su lakše, pa se prikazuje da se u kamionima i šleperima nalazi smrznuto voće i povrće, a za to vreme ste uništavali domaću proizvodnju i voća i povrća. Bilo je važno samo da se pojedinci bogate, da se pljačka državni budžet. To vam je i dalje najvažnije.
Profesionalna carinska služba, pod ovakvom vlašću, koja je sklona manipulacijama, kroz zakonsku regulativu i imenovanje ovako nesposobnih i korumpiranih ljudi, nemojte da se nadate da će u dogledno vreme da bude. Stvarno bih preporučila, i vama koji se lepo smeškate, jer nije smehotresna olimpijada sada aktuelna u Skupštini, iako je ova počela u Beogradu, da nešto pokušate da naučite i da se udubite u ovu problematiku, jer u pitanju je funkcionisanje države. Najlakše je da se smejete i ništa ne znate. Lepo vam je sve, sve je šareno, ja ću sve da slušam, ako mi na jedno uvo uđe, na drugo izađe.
Naučite nešto, pokušajte da se spremite za dnevni red. Nema veze, što kaže Vjerica, na odgovarajuće crveno dugme pritiskate, ali znajte bar šta tu piše, šta se očekuje od vas. Vi ćete i sutra da snosite odgovornost.
Glasali ste za ovo, a to ne znači ništa. Gde su vam svi drugi prateći zakoni? Gde su vam nekorumpirani ljudi u Carini? Gde su ljudi koji su lišeni svakog političkog uticaja u sudstvu? Nema toga. Kako koji segment društvenog života pogledate, svuda korupcija i kriminal, u kojima su najviše pojedinci, u najvećoj meri su, naravno, zaposleni, koji su časni i pošteni ljudi, pojedinci iz vrha vlasti iz tih ustanova umešani do grla.
Ako krenemo od slučaja koji je izneo gospodin Duvnjak, koji je samo jedan u nizu, mi ćemo oštro da se borimo protiv kriminala i korupcije. To je imperativ SRS-a. Budite sigurni da ćemo za veoma kratko vreme da pronađemo mehanizme. Ja ću samo da kažem neke od njih, kada budemo pravili strategiju za borbu protiv korupcije, i u carini, i u zdravstvu, i u celokupnom našem sistemu, zato što mi to smemo i zato što nama niko ne sme da kuca noću na vrata, da nas zove telefonom, da nam preti, da nas ucenjuje. Pošteni smo ljudi, ljudi koji znaju koliki je nivo kriminala u ovoj zemlji, koliko se obični ljudi plaše kada naiđu na uniformisano lice na carinskom prelazu.
Zašto bi se plašio jedan turista koji se vraća iz Grčke ili Turske ili ne znam odakle, a ne plaše se kriminalci koje vi štitite i kojima ste nesmetano davali da se bogate za sve ovo vreme dok ste na vlasti?! Pričajte malo o tome. Onda da razgovaramo o tome kakva je čija politička biografija i da li formalno jesu ili nisu članovi Demokratske ili neke druge stranke, koja ih štiti. To će da nas odvede daleko. Dovešće nas do knjiga prof. dr Vojislava Šešelja.
Gospodine Gavriloviću, ja ću, pošto ste vi na izvestan način simbol demokratije, DS pod znacima navoda, jer ste toliko godina poslanik, da vam poklonim nekoliko izdanja knjiga, koje, možda, niste uspeli da kupite, našeg predsednika. Sve ćete da vidite, kako je po svim šavovima šuplja država, kako se korupcija sprovodi, kako se pojedinci bogate, ko je sve pomešan po vertikalnoj, po bočnoj liniji, i tu nema nikakve filozofije.
Hajde malo da pričamo o tome kakav je direktni uticaj carine i spoljne trgovine. Veoma veliki, ali vi nećete to da priznate, zato što je liberalizacija našeg tržišta i nesmetano poslovanje uvozničkog lobija dovelo dotle da se malinari i ostali voćari, ljudi koji proizvode i drugo povrće i voće, kao i oni koji se bave stočarskom proizvodnjom, hvataju za glavu, zato što uvoznički lobi radi ono što i Carinska uprava, naravno, i što Vlada, ne štiteći domaću proizvodnju, takav liberalizam sprovodi.
Nekada ste začuđeni a najčešće se smejete kada pravimo komparaciju između nas i bratske i prijateljske Rusije. Onda ne znate činjenice, jer se ne bavite, kao gospodin mr Dejan Mirović, tim egzaktnim podacima, kojima on barata i koji su apsolutno tačni. Pre nekoliko dana, kada smo imali razgovore u Domu Narodne skupštine, sam gospodin Grizlov, predsednik ruske Dume, potvrdio je podatke o neiskorišćavanju potencijala koji nam je na tacni dat kroz spoljnotrgovinski ugovor o slobodnoj trgovini sa bratskom ruskom državom.
Izneću samo neke od podataka i time ću da zaokružim ovu priču, koliko je to moguće, jer može satima o tome da se govori, naročito o tom, za mene, najvažnijem segmentu, korupciji na carini, kako ćemo mi da štitimo domaću proizvodnju, kako ćemo da koristimo taj ugovor o slobodnoj trgovini, unapred se zahvaljujući gospodinu Dejanu Miroviću što mi je omogućio da ove, potpuno precizne podatke, pročitam, odnosno da do njih dođem.
Dakle, u Rusiji je 2006. godine bila manja stopa nezaposlenosti nego u Evropskoj uniji. U Rusiji je ta stopa iznosila 6,6%, a u EU 8,5%, u Francuskoj - 8,7%, u Nemačkoj - 7,1%. Rusija je 2006. godine ostvarila budžetski suficit od 65 milijardi dolara i spoljnotrgovinski suficit od 146 milijardi dolara. Onda se vi sada pronađite, i svaka naša fabrika koja može nešto da proizvodi i koju ćemo mi da stavimo na noge na širokom ruskom tržištu, za razliku od naše sadašnje poražavajuće, užasne situacije.
U istom periodu, Britanija je ostvarila budžetski deficit od 67 milijardi dolara i deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 135 milijardi dolara. Nemačka je zabeležila budžetski deficit od 67 milijardi dolara, a Francuska od 61 milijardu dolara.
Rusija je 1995. godine imala deficit od šest milijardi dolara sa EU, ali 2003. godine je Brisel bio taj koji je zabeležio deficit u trgovini sa Rusijom, od 18 milijardi evra.
Toliko o uspešnom Zapadu, a toliko o Rusiji, kako vi imate običaj da kažete, da razgovarate i, naravno, da zamajavate javnost - o ''neuspešnoj'' Rusiji.
Samo ilustracije radi, prošle godine, kada sam u delegaciji naše stranke boravila na Svetskom kongresu patriotskih stranaka u Moskvi, prva vest koju smo čuli te večeri je bila da je Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, u nastavku svoje odlučne borbe protiv korupcije i kriminala, koje je za vreme svoja, sad već, dva mandata, sveo na minimum, tog dana, ne on, nego ruska državna vlast, pohapsila nekoliko stotina carinika koji su otkriveni da su do guše umešani u kriminal i korupciju.
Kada budete tako odlučno radili... Jeste smešno, gospodine ministre, ali doći ćete i vi na red, verujem da će doći dan kada ćete više da imate tužni nego nasmejani pogled, kada će da vam se zaledi taj osmeh.
Naravno, sve to ide svojim putem, sve to ide postupno. Verujem u Srbiju i srpski narod, verujem i u buduću odlučnu radikalsku vlast, i, za razliku od vas, verujem u bratsku Rusiju, naročito u Putinovske metode obračuna sa svim kriminalom i korupcijom, pa i sa korupcijom na carini.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Nebojša Stefanović, poslanik SRS-a, u sadašnjem izlaganju i u ovoj opservaciji koju je napravio o katastrofalnoj situaciji u Automobilskoj industriji u Kragujevcu, pokazao je kako to radi jedan srpski radikal i kako su srpski radikali, bez obzira na to iz kog grada dolaze, zainteresovani za celu Srbiju. Jer, nikako da shvatite, naročito vi iz DS-a, da je Srbija jedna izborna jedinica i da ste tako i birani, po tom zakonu, za narodne poslanike, i da treba da  se malo više, i na takav način, uključite u sva ova goruća pitanja, kada već ministar i ostali neće, naročito oko kragujevačke fabrike automobila.
Ne samo on, već i sve druge kolege koje su pre 10 dana prisustvovale Odboru za privredne reforme, i kolega Topalović, kolega Ljubenović, dali su neverovatan doprinos u rešavanju problema metalskog kompleksa, radnika Kragujevca i cele Srbije.
Uz naše insistiranje i prisustvo, na tom odboru usvojen je, kao prilog, i zahtev vama, gospodine ministre, pa zato tražim da mi odgovorite kako ste rešili pitanje radnika Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje, jer rok ističe i Zavod prestaje da radi po dosadašnjem ugovoru 31. avgusta. Kolega Stefanović i svi ostali srpski radikali su jasno rekli da se ne mire sa činjenicom da Vlada Republike Srbije sedam godina obmanjuje radnike ''Zastave'' i cele države.
Suština problema nije samo u ovoj novoj obmani oko navodne proizvodnje ''opela astre''. Kolega Stefanović zna taj podatak. Taj model, koji je pompezno promovisan i koji će se, navodno, proizvoditi u Srbiji, pre dva dana je zastareo i za Nemačku i za čitavo evropsko tržište.
Vi vrlo dobro znate da je u Nemačkoj važeća godina proizvodnje, a ne dan registracije i da je taj model star tri godine. Vi vrlo dobro znate da automobil ''zastava 10'', odnosno ''punto 2'', nije originalni proizvod napravljen u kragujevačkoj ''Zastavi''. Vi to možda mislite ili živite u nekom drugom gradu. Niste iz Kragujevca, kao ja, pa mislite - rade tamo fabričke trake i svakoga dana se proizvede 300 ili 400 automobila. Ne znam, ali mislim da je 400 automobila ugovorena mesečna proizvodnja za ''zastavu 10''.
To je potpuno uvezen proizvod, baš kao iz one reklame ''Vero italijano'', originalni je italijanski proizvod, sa nalepljenim ''zastava 10'' i samo se dekonzervisanje tog automobila vrši u ''Zastavi'', a o tom potom. Znate kako se kaže - od Soluna 100 somuna.
Da li će ovih dana ili nekada početi sklapanje automobila ''zastava 10'', dakle, sa učešćem komponenti iz naše zemlje, to je veliko pitanje.
Nema guma, nema amortizera, nema motora, nema rasvete, nema sve druge prateće, plastične opreme za instrument tablu i za sve što je potrebno u tom automobilu. A zašto nema? Nema zbog toga što su sve fabrike kooperanti ''Zastave'', za proteklih 7 godina, naročito za vreme direktorovanja gospodina Cvetkovića, prodate u bescenje. Sada, kada poslovodno rukovodstvo ''Zastave'', jedan od direktora i jedan od ljudi koji ima retko svetlu privrednu biografiju, lišenu svakog političkog uticaja, gospodin Miljko Erić, ode u fabriku ''Elektro Rača'' i kaže – izvinite, ali hoću s vama da razgovaram o onome što je nama potrebno za novi model ''punta'' ...

Evo, sad ću završiti. Jeste, gospodo, vreme, ali i vreme je da pomognete tim ljudima. Ili prestanite da ih obmanjujete, ili podnesite svi ostavke i povucite se s vlasti, jer ste nesposobni bilo šta da rešite.
Hvala.

Hvala vama, gospodine Mrkonjiću, vi ste čovek koji, u skladu sa svojim šarmom i načinom da relaksirate atmosferu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predsedavate u trenutku kada nema poslanika iz vladajuće koalicije.
To je vaš izbor i vaše pravo. Na kraju, vi ste, bez uvrede, najstariji potpredsednik, iako pokazujete ponekad, energijom koju imate, da nadvladavate vaše mlađe kolege.
Vi znate da, od samog početka, ni general Delić, ni ja, ne želimo da preuzimamo tu ulogu koju vi sada imate, upravo iz razloga što je nemoguće zaustaviti sve ove uvrede i svu ovu mržnju koja dolazi od strane DS-a.
Ako za govornicu izađe gospođa koja je diplomirani pravnik, iz Kraljeva, narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović, a koja je majka troje dece, koja najozbiljnije, kao pravi predstavnik naroda i kao pravnik, ukazuje koje su sve greške napravljene u sazivanju sednice i na bruku i sramotu da na ovakav način sudijska funkcija prestaje ljudima koji su odavno morali da idu u penziju, i ako vi ne čujete, a ja vam ne zameram, jer znam da niste u trenutku čuli šta je jedan od poslanika DS-a, već čuveni "primerak" i slika i prilika DS-a, dobacio majci troje dece, onda je to problem za vas, gospodine zameniče predsednika te vajne DS, i za sve vas ostale, koji ste, takođe, očevi i majke, neki od vas imaju i unuke, što slušate takve bljuvotine i takve gadosti koje je vaš kolega izgovorio i dobacio gospođi Nikolić dok je odlazila sa skupštinske govornice.
Ako vi mislite da ću ja sa mesta potpredsednika i kao narodni poslanik da ćutim pred činjenicom da ste nevaspitani, da nemate elementarnu kulturu, da ne želite... Uuuu, pa, hvatajte se za glavu, kolega, vi ste predvodnik nekulture, vi ste onaj koji čkilji kroz prazan papir.
Zaista je neverovatno. Pokušavamo godinama, vi bar znate, tome nas je oduvek učio predsednik naše stranke, da nikada, to znaju kolege koji su od prvih dana, od početka višestranačja sa nama u klupama, da nikada nemamo nikakvu primesu mržnje prema političkim neistomišljenicima. To zna i gospodin Petrović. Zna i kolega Gavrilović i ostali iz suprotnog tabora, odnosno vladajuće, sada, Demokratske stranke. Ali, onda prenesite malo više iskustva i znanja, ako ga bar vi imate, na vaše mlađane kolege i na one koji su eksponenti vaše politike, i u medijima i na svakom mestu.
Ako hoćete da se na takav način brukate, samo izvolite, ali nemojte da vređate čast i dostojanstvo jedne Srpkinje, opet ponavljam, majke i žene, koja je, koristeći svoje pravo kao narodni poslanik, lepo rekla da ćete ostati zbog ovoga, i zbog svega što ste radili. Verujem da ćete i nastaviti do kraja vaše vladavine, samo se nadamo, i mi i građani Srbije, da to neće biti dugog veka, da činite to na tako nečastan način.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, ovaj predlog konvencije nije mogao, po Ustavu Republike Srbije, da se nađe na dnevnom redu i država Srbija ne može da ratifikuje jedan ovako potpisani Sporazum, koji ste vi potpisali prošle godine.
Vi ste se pozvali na član 97. Ustava Republike Srbije i samim tim, što bi se narodski rekli, sebi uskočili u usta, jer se u 1. stavu 1. tačke člana 97, na koji se pozivate, kaže da Republika Srbija, ali tek u drugom delu ove tačke, može da uređuje svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.
Ali ono što vas sprečava i zbog čega država Srbija ne može da ratifikuje ovu konvenciju je tačka 1. i njen sami početak, da su suverenost, nezavisnost, teritorijalna celovitost i bezbednost Republike Srbije, pa onda ide i njen međunarodni položaj, dakle, zbog suverenosti, zbog celovitosti, zbog nezavisnosti i, pre svega, zbog bezbednosti, mi kao država ne možemo da potpišemo ovaj sporazum.
Ne možemo da ga potpišemo ni zbog člana 16. Ustava Republike Srbije, koji takođe govori o međunarodnim odnosima koje uređuje naša država, a i naročito zbog činjenice što suverenost građana, a mi smo dužni da štitimo suverenost naše teritorije, počinje suverenost države od njenih građana, i eventualno bi na nekom referendumu građani mogli da se izjasne da li mi hoćemo da nam država bude na izvolte, kako to predviđa ova konvencija, mada ona to jeste od petooktobarskog puča do današnjeg dana, zbog tzv. nevladinog sektora, zbog CIA-e i ostalih špijunskih organizacija koje nesmetano, a naročito danas spominjanih istražitelja antisrpskog haškog kazamata, vršljaju na području Republike Srbije, a da vi o tome ne prozborite nijednu reč, gospodine Jočiću.
Vi verovatno znate da u ulici Jevrema Grujića br. 11 postoji zatvor haškog kazamata, Hag u malom, da se tamo privode ljudi, da se tamo ljudi zadržavaju više dana i više noći, da ih isleđuju i da se tamo ljudi, uz prisilne metode, nagovaraju da lažno svedoče protiv predsednika SRS prof. dr Vojislava Šešelja i ostalih tzv. pritvorenika, onih koje je Hag već unapred osudio.
Ovaj sporazum i konvencija ne mogu da se potpišu, gospodine ministre, sve i da imate neko uporište, zato što je sve ovo što ovde piše laž i obmana. Vi ste verovatno dobro zapazili da vam je kolega Todorović rekao da je potpisnik Sporazuma Rumunija, koja je ušla u Evropsku uniju. Naravno, u njihovoj gradaciji je sada na prvoj lestvici ulaska.
Ali, kako vam nije simptomatično da Bugari nisu potpisali ovaj sporazum? Mi smo, kao Odbor za odbranu i bezbednost, vi to vrlo dobro znate, sa gospodinom Nikolom Svinarovim, bivšim ministrom, a sada predsednikom Odbora za bezbednost Republike Bugarske, imali više bilateralnih kontakata i saradnju u vreme kada je Odbor vodio kolega Milorad Mirčić. Iste probleme u okviru trgovine drogom, oružjem, organizovanog kriminala i, pre svega, kriminala koji sprovode Šiptari na području i te države, imaju oni, kao što imamo i mi u jednom delu. Naravno, kod nas je taj problem mnogo izraženiji.
Sada me zanima, kada ste u maju prošle godine razgovarali, prilikom potpisivanja, sa resornim kolegom iz Albanije, da li ste se vi usudili, gospodine Jočiću, pošto ovde stoji da je ta saradnja tako sveobuhvatna, da mu postavite određena pitanja? Da li ste vi vašeg albanskog kolegu upitali koji su to sve centri moći, a javna je tajna da, pored Amerike, CIA-e, pre svega zapadnih mentora šiptarskih terorista i albanska država stoji iza centara obuke šiptarskih terorista, koji se nalaze na području te države.
Da li ćete vi moći, na vašu inicijativu, kako vam to ovde daje mogućnost član 5, da obrazujete zajednički tim, je l' tako, da biste izvršili razmenu informacija o tome šta se radi na području Albanije. Vi, lepo dođete kod njega, ili ga pozovete i kažete – meni član 5. Konvencije daje mogućnost da se obrazuje zajednički tim, pa da vidimo gde se koljači srpske dece na Kosovu i Metohiji naoružavaju, ko ih finansira, kakva su vaša saznanja o tome, da li i tamo, kao i u Srbiji vršljaju agenti CIA. Naravno, da vršljaju.
Moram da vas podsetim na period kada niste bili ministar, već poslanik i sedeli ispred nas, da se organizovana grupa britanskih obaveštajaca spremala da pre dobrovoljne predaje našeg predsednika, prof. dr Vojislava Šešelja, haškom kazamatu, u pravom smislu reči, izvrši desant na njegovu kuću, da ga kidnapuje i odvede u Hag.
Mi smo to sprečili dobrom organizovanošću članova SRS i buradima punim benzina i nafte i automobilima koji su buli parkirani ispred njegove kuće, od početka skoro do kraja ulice Posavskog odreda.
Podsetiću vas i na to, gospodine ministre, da vi veoma dugo, sada već u drugom mandatu ministra, pratite situaciju, odnosno stanje opšteg haosa i ogromne ugroženosti našeg naroda na području Kosova i Metohiji.
Vi ste nama, članovima Odbora za odbranu i bezbednost, dostavili Izveštaj oradu MUP-a u proteklih godinu dana. Obuhvatili ste period od juna prošle, do juna ove godine.
Takođe, u skladu sa stavom 1. člana 5. ove Konvencije, vi biste onda morali opet da pozovete svog albanskog kolegu, države koja je izuzetno neprijateljski nastrojena prema nama, jer ima otvorene pretenzije da otme suvereni deo teritorije naše države, a vi sa njima potpisujete sporazum, da ga pitate – kakva su vaša saznanja o ovim aktivnostima koje se dešavaju, a koje čine vaši sunarodnici.
Jer, verovatno i oni imaju neke svoje obaveštajne jedinice i agente koji bi morali nešto o tome da znaju o tome, i da se interesuju i u tom pograničnom delu i dalje za ta dešavanja.
Iako vi dobro znate da su tokom 2007. godine, na području okupirane opštine Uroševac, u selima Jezerce, Kamena glava, Miraš, Talinovac, Brod, Firaja i drugim nastanjenim albanskim stanovništvom, primećene naoružane grupe maskiranih lica u crnim uniformama koji sebe nazivaju pripadnicima tzv. Vojske nezavisnog Kosova. Vaš albanski kolega bi morao nešto da zna o tome.
A vi, kao ministar Republike Srbije, koji pokazuje da se iz petnih žila trudi da zaštiti teritorijalnu celovitost Kosova i Metohije, morali biste da sva ova pitanja pokrenete.
Ako bi to bilo tako, kako piše, gospodine Jočiću, morali biste u okviru duvanske mafije da idete korak dalje, a ne sve da se zadrži na saopštenju.
Raspisana je Interpolova poternica i treba da pozovete Jusufa Kalamperovića, vašeg crnogorskog kolegu, pa da ga u skladu sa članom 5. pitate da li je moguće organizovati jednu radnu grupu.
Pošto ima operativnih saznanja da se Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije, pojedini članovi njegove porodice i oni koji su mu pomagali, kriju na području Crne Gore.
Vi mislite da će, iako je potpisnik ovog sporazuma Jusuf Kalamperović, prihvatiti takvu ideju – i da obrazujete radnu grupu i da će on doći i pokucati na vrata Mila Đukanovića koji je do guše umešan i predvodnik je kriminalnih aktivnosti.
Nemojte da nas zasmejavate, Jočiću.
Kako ste napravili saradnju vi i kolega iz Republike Srpske i kako ste rekli u saopštenju u noći između 30. i 31. maja – u sadejstvu snaga, slušajte, MUP Republike Srbije i Republike Srpske, valjda ste vi i vaš kolega plivali sa druge strane Drine, pa ste se sreli na pola, uhapšen je general Zdravko Tolimir. Mislim da je to, stvarno neverovatno.
Ne samo da je to bezočnost i puka laž o čemu ćemo kasnije, već u septembru mesecu, što ide toliko dalje, gospodine Jočiću, da ste vi nama u ovom saopštenju, tačka d) istraživanje ratnih zločina i traganje za nestalim licima, napisali, ta drskost ide još dalje, u zvaničnom izveštaju MUP-a, jer vi stojite iza ovoga, a o tome ćemo već sutra u 12,00 da vas propitujemo i o mnogim drugim stvarima, i o onome što ste nasledili kao obavezu Dušana Mihailovića, jer vi ne možete da se krijete iza toga, i prava i obaveze ste nasledili od bivšeg ministra.
Vi ste nas obavestili, a to stoji u zagradi, nabrajate – u izveštajnom periodu preduzete su intenzivne aktivnosti na pronalaženju haških optuženika.
Verovatno tražite pomoć iz Bosne i Hercegovine i zemalja u okruženju, naročito Crne Gore, da lociraju srpske heroje, da biste vi dojavili Karli del Ponte. Vi ste čak i u ovom izveštaju napisali da je uhapšen 31.05.2007. godine, na teritoriji Republike Srpske.
Ovo je neverovatno i predstavlja neprofesionalnost, laž, nego se sada, a ovo će ostati zabeleženo za sva vremena, nalazi se u zvaničnom izveštaju MUP-a Republike Srbije.
Pošto ste čoveka strpali u mrtvačku kesu i odveli ga u teškom stanju sa Bežanijske kose, u sred noći u Haški kazamat, najpre u Bijeljinu, a zatim u okolinu Bratunca da ga uslikate tamo u blizini vojnih objekata i izdali takvo saopštenje, najpre ste rekli jedno, pa onda drugo, pa onda su se saglasili ovi nesrećnici, isto uhvaćeni u laži kao i vi, iz Republike Srpske, došli ste na ideju da takvu laž stavite u zvanični izveštaj.
Ko onda vama da veruje da ćete poštovati ono što su vaša Ustavom zagarantovana prava, na šta ste se vi kao ministar policije, zadužen za bezbednost svih građana Srbije, obavezali kada ste u onoj noći, 15. maja, ovde drugi put, položili zakletvu.
Ne samo ovi primeri, nego i činjenica, o čemu je govorio kolega Radiša Ilić, vi vrlo dobro znate da se na teritoriji bivših jugoslovenskih republika, koje su ostvarile samostalnost pomoću zapadnih sila, nalaze i određeni pripadnici zemunskog klana, koji su u bekstvu.
Bio bi red da kažete da li ste i sa svojim kolegama iz Crne Gore, Jočiću, razgovarali o toj činjenici.
Da li ste ih pitali – imaju saznanja i za Žapca, pa onda za ove iz zemunskog klana, Čedine prijatelje i ostalih i DS i DOS-a, pa onda da razmišljamo o tome kakva bi bila ta saradnja.
Da se vratimo na početak, na član 2. stav 1. i članove 16. i 97. Ustava – da mi ne možemo i ne smemo, kao država ovo da ratifikujemo.
Potpuno neupućenim kolegama ili onima koji ne razmišljaju o budućnosti države ili naroda može zvučati grubo ili neosnovano ono što ću reći, ali vidite dokle ide politika vaših zapadnih mentora i Havijera Solane, ali pre svega onih koji su predvodnici takve politike na državničkom nivou, u procesu stvaranja tzv. nove Evrope, u koju mi treba da uđemo pošto ispunimo sve uslove – rasprodamo državu, dozvolimo agentima da vršljaju, rade šta koji hoće, pa i da budu naoružani.
Vi vidite ovde član Konvencije gde oni mogu, po članu 13. tačka 5. slovo e) ''Službena lica koja učestvuju u gonjenju mogu nositi svoje službeno oružje; njegovo korišćenje je zabranjeno osim u slučajevima legitimne samoodbrane''.
Kakva je to legitimna samoodbrana? Onakva kako su se pripadnici KFOR-a ponašali na Kosovu i Metohije, kada pored šiptarskih terorista koji ubijaju našu nejač tamo svu silu primenjuju u situaciji kada ti nedužni ljudi nisu ništa uradili.
Ili se setite bahatog ponašanja UNPROFR-a i u Makedoniji, imate slučaj i to je bio vaš kolega po resoru koji je stradao ili imate druge slučajeve koji su se desili unazad 15 godina. Sve sada mi ovo treba da uradimo i da bezrezervno prihvatimo stvaranje te takozvane nove Evrope i da se sukobimo sa onom starom, čiji smo mi zaista izvorni pravni deo, jer nisu znali pojedini od njih koji nam sada kroje sudbinu, šta su to evropske vrednosti i šta su to vrednosti naše kulture i civilizacije kroz vekove.
Najveći problem u svemu tome, gospodine ministre, jeste što vi ne razmišljate kao ostali deo slobodarskog sveta na duge staze.
Vi verovatno pratite šta radi antiglobalistički pokret u Evropi i u celom svetu. Nikada nijednoj državi koja se zdušno bori protiv antiglobalizma, naročito u Latinskoj Americi, ne bi palo na pamet da ovako svoju državu stavi na tacnu i da kaže izvolite dođite i radite šta god hoćete. Rusija ovo da uradi, pa to bi bio čin veleizdaje, gospodine ministre, da se ovako nešto nađe...
I da mi danas upoznamo gospodina Grizlova i predstavnike Ruske državne Dume, šta mi radimo i kako mi prodajemo, odnosno vi rasprodajete državu i kako je dajete u ruke stranim moćnicima i oni bi se ljudi uhvatili za glavu, a to su predstavnici Državne Dume sa kojima vaša stranka danas potpisuje sporazum o saradnji.
Vi pre nego što saslušate ostale kolege, odnosno posle, pardon, i koji imaju još nešto da kažu u prilog ove konvencije, možete da nas obavestite, da smo vas ubedili ovim argumentima koji su više nego osnovani i koje bih ja mogla da vam nabrajam, još narednih sat, ali već sam na 18 minutu, a još dosta kolega iz Srpske radikalne stranke treba da govori, ali imate mogućnost i sami ste rekli na početku i pošto je ovo po principu uzmi ili ostavi, da kažete ne ostavljam, nego sa gnušanjem odbacujem kao Srbin i kao srpski patriota, i kao ministar policije ovakav jedan sporazum.
Ubedićete me onda, a i kolege iz Srpske radikalne stranke i čitavu javnost da ste vi spremni da se do kraja borite i za Kosovo i Metohiju i za zaštitu svih građana i za to da strane obaveštajne službe i agenti i mentori Amerike i onih sa Zapada, koji nam uništavaju državu i narod, ne mogu da rade u ovoj državi šta hoće. U protivnom, vi ćete za mene biti u istom košu kao i oni, a oni su najveće zlo koje se nadvilo nad Srbijom i protiv kojeg će da se do kraja bori i izboriće se Srpska radikalna stranka. Hvala vam.

Drago mi je, gospodine Milivojeviću, da ste se ispravili na dve noge i da ste sa ove skupštinske govornice po ko zna koji put rekli takve idiotluke da bolju reč za to nemam.
Samo da vam kažem, nije lepo da kradete tuđe pesme. Šta mislite da sada gospodin Dobrica Erić gleda sednicu Skupštine i vidi da vi kradete stihove iz njegove pesme, gleda gospođa Ivana Žigon, čudi se i krsti. Samo sam očekivala da u onom trenutku, pošto ste imali pesmu ispred sebe i onako teatralno nastupali, kažete to nisam ja spolja, to ste vi iznutra, i da nastavite dalje da govorite, na zaprepašćenje svih ovih ljudi ovde.
Dakle, pesmice kad odete kod Borisa Tadića, vi ste tamo njegov referent, ađutant, šta ste, a pošto ste lepo rekli šta ste po obrazovanju, da sve te škole završili, a počeli ste sa replikama i javili se za reč napadom na jednog čestitog čoveka, srpskog radikala, magistra gospodina Srboljuba Živanovića, zamoliću gospodina Živanovića, koji je magistar tehnoloških nauka, koji živi u jednom selu, odnosno naseljenom mestu Jelenča pored Šapca, koji je ugledan domaćin, srpski domaćin, koji ima zaista mnogo grla stoke koje biste vi mogli da pogledate, da vas pozove na probni rad, da jednom u životu radite u svojoj struci.
Ko gospodin Živanović ustanite svako jutro u četiri sata, u pet sati u štalu, namirite stoku, pa krenite u Narodnu skupštinu, a ne da trujete ljude po Beogradu i Kruševcu onim vašim pokvarenim pljeskavicama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi vrlo dobro znate da ovo u pravom smislu nije zakon, već način da se kroz takvu formu potvrdi Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koja je doneta davne 1985. godine, kada mi apsolutno nismo imali dostupno informisanje o tome šta rade organi lokalne samouprave.
Govorim iz svog, tada mlađanog, iskustva, vi ste još par godina mlađi od mene, ali mnogi ljudi koji sede u ovoj sali, a koji su bili oponenti jednopartijskom sistemu, i činjenici da je, u pravom smislu reči, tradicija o kojoj je govorio juče uvaženi kolega, gospodin Martinović, lokalna samouprava u Srbiji koja je postojala krajem 19. i u 20. veku, sve do Prvog svetskog rata, ugašena onog trenutka kada se prešlo na delegatski sistem odlučivanja.
Kako je ova Narodna skupština Republike Srbije, a tada Skupština Republike u sklopu SFRJ, ranije FNRJ, bila popunjena u klupama sa nekim delegiranim predstavnicima Komunističke partije, bez mogućnosti da ih narod direktno na izborima dira, tako su i organi i jedinice lokalne samouprave postojale da zadovolje formu, da vrše poslove iz okvira nadležnosti koje je tada davao zakon, ali mi koji smo kasnije krenuli u pluralizam i obnavljanje višestranačja, početkom devedesetih godina smo tek počeli da saznajemo, u pravnom smislu reči, šta je to što treba da radi organ, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Na tim prvim opštim izborima koji su održani istog dana, čini mi se 7. decembra 1992. godine, kada je biran predsednik države, jedan parlament, drugi organi lokalne samouprave, počeo je da se testira izborni princip koji će u višestranačju da se primenjuje u Srbiji. Mi smo danas 2007. godine, došli do situacije da vi kao novoimenovani ministar kojeg je izabrala skupštinska većina, treba, što je moguće pre, da izađete pred čitavu javnost i pred narodne poslanike sa ustavom usklađenim zakonom o lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima, kako bismo spremni ušli u izborni proces, za koji se mi, srpski radikali, veoma temeljno pripremamo, očekujemo veoma brzo te izbore i ubeđeni smo da ćemo u većini opština u Srbiji pobediti na tim izborima.
Iskustvo koje smo imali u protekle četiri godine je katastrofalno i čitava ova rasprava koja se vodila od jutros, celo pre podne, ukrštanje koplja između poslanika, pre svega SRS i poslanika DS, je upravo zbog krivica koja je na vama, vas DOS-ovske vlasti, koja nije želela da sluša nas srpske radikale kada je donet zakon posle petooktobarskog puča, prvo o lokalnoj samoupravi i tada o lokalnim izborima, kada smo vam nizom kritika, argumenata i amandmana rekli da se i dalje igrate nečim što je život građana u jednoj lokalnoj sredini.
To što je za jednog stanovnika, gde god da živi, asfalt, voda, kanalizacija, osnovni elementarni uslovi za život, možda vi još uvek, odavno smešteni u ministarskoj fotelji, ne možete da vidite kroz prizmu svih tih ljudi koji nemaju put, koji nemaju struju, koji nemaju osnovne elementarne uslove da žive.
Ali, za ljude poput nas, srpskih radikala, koji smo non-stop na terenu, koji razgovaramo sa građanima, koji gledamo šta se radi u gradu i u prigradu, i u manjim i u više razvijenim selima, veoma je važno da Srbija konačno dobije Zakon o lokalnoj samoupravi, sada usklađen sa novim Ustavom, kojim će građani da budu apsolutno zaštićeni u ostvarivanju svojih prava, što je jedno od tačaka ove povelje, dakle, pisana za države koje su tada imale demokratski sistem i koje su imale višestranačje i u tim godinama.
Međutim, vi gospodine ministre, već unazad dva meseca uopšte ne pokazujete i ne dajete nikakav signal nama predstavnicima najvišeg zakonodavnog tela, niti javnosti, niti ste se obratili na televiziji, niti ste održali konferenciju za novinare, niti ste ovde u bilo kom drugom kontekstu, i kada su sve ove rasprave, rekli, Srbiju po meri Ustava, uređenu jedinicu lokalne samouprave, kao ministar vidim tako i tako, i za to ću da se zalažem na sednici Vlade, čiji je premijer Vojislav Koštunica. Da više ne eksperimentišemo i da ne dovodimo više građane u situaciju da se pitaju, da li će da imaju normalnu vodu za piće, da li će da imaju asfalt, a ne tamo kao ovi neki Veljini koji su kraduckali u drumskoj mafiji, da kraducka pomalo, da asfaltira komšiji, odborniku, snaji, teči, nego da ljudi znaju da je to zakon koji će podjednako da važi za sve.
Druga veoma važna stvar je, gospodine ministre, to što ste se vi suočili sa mnogim brljotinama, to je najblaže rečeno, vašeg prethodnika, gospodina Lončara. Bila sam prinuđena da u više navrata sa njim direktno razgovaram i da mu se obraćam sa funkcije narodnog poslanika u zaštiti jedinica lokalne samouprave Aranđelovac.
Samo sposobnošću i voljom srpskih radikala i predsednika opštine Aranđelovac, dr Radoslava Švabića, danas tamo nije stanje kao u Gornjem Milanovcu, o čemu je govorio gospodin Baralić, ili u nekim drugim opštinama u Srbiji. Opština je deblokirana. To je danas, rekla bih, u centralnom delu Srbije jedno od najvećih gradilišta. U selima opštine Aranđelovac se radi, apsolutno u skoro svakom selu, u velikoj dužini novi asfalt.
Tamo se rade projekti za dva nova obdaništa, što Kragujevac nema, gde je desetostruko veći budžet i gde nesposoban, ali sada već odlazeći, gradonačelnik Stevanović je prokockao tri i po godine vlasti, sa tolikim budžetom, a nije pružio ni minimum onoga što je obećao u kampanji za lokalne izbore.
Da ne govorim o projektima oko Bukovičke banje, oko rekonstrukcije centralne ulice, oko izgradnje dva nova bazena, nove autobuske stanice. A priča o Novom Sadu, Kikindi, Požegi, o Zemunu i o svim drugim mestima gde su srpski radikali na vlastima bi potrajala dugo, i sada nemam dovoljno vremena.
Ali, pošto je vlast u Kragujevcu tako nesposobna, pošto je Veroljub Stevanović preksinoć, čini mi se, na jednoj lokalnoj televiziji rekao da će on to da vidi sa vama, vi ste poznajete kao kolege u Narodnoj skupštini. Ne znam samo kada ste se sretali jer ste i vi povremeno dolazili, a on nikako kada je bio poslanik i predsednik one fantomske poslaničke grupe.
Lako će on to sa vama da vidi i kakav će da bude izborni zakon, i šta će da sa pet kragujevačkih opština, jer je statut grada Kragujevca, koji je najpre donela DOS-ovska vlast, na čelu sa vašim tadašnjim gradonačelnikom, obrazovala pet opština u gradu, što je dozvoljeno i preporučljivo ovom poveljom koja je usvojena 85. godine.
A šta su građani Kragujevca znali? Saznali su 92. godine da treba da se donese zakon, po kome će grad Kragujevac da ima najmanje dve opštine. Najnormalnije je bilo, unazad 15 godina za to sam se zalagala, da prirodna linija i granica, dakle reka Lepenica, bude ta koja će da napravi te dve opštine, kao što je slučaj u Novom Sadu.
Mi sada imamo jedno zatečeno stanje tamo. Imamo statut kao najviši pravni akt, kao i u svakoj opštini, koji je u mnogim svojim segmentima u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Imamo situaciju gde vi kao ministar uopšte ne signizirate ni Stevanoviću, ni svima drugima gde ima više od dve opštine, da oni moraju da krenu da vrše pripreme za lokalne izbore koji će biti za nekoliko meseci.
Nemojte da se desi, gospodine Markoviću, o tome smo više puta govorili u tamošnjem parlamentu, Gradskoj skupštini, da sačekamo izbore pa da se konstituiše, gde ono beše Vjerice, Skupština opštine Surčin, koju ste na brzinu produkovali da bi odvukli deo biračkog tela Srpske radikalne stranke, što vam naravno nije pošlo za rukom, nego ste kasnije pučem i otimanjem odbornika to radili, da se konstituiše na livadi Skupština opštine Pivara, ili Stanova, ili Stragari, i Aerodrom. Evo, recimo, Stari grad možda ima uslove jer se nalazi u samom sedištu grada.
Dakle, osnovne pretpostavke još uvek nisu izvršene, a vi kao ministar niti rešavate sve one probleme, niti predstavke o kojima su ljudi od jutros govorili, članovi Srpske radikalne stranke, koji su i odbornici i predsednici odborničkih grupa, niti nam nudite rešenje, gospodine Markoviću.
Vi ste morali, po obavezi koja naša država ima pristupanjem članstvu Saveta Evrope, da izađete sa ovom poveljom.
Ali, ona vam, pored tog katastrofalnog prevoda – nemam dovoljno vremena da i u taj segment ulazim, kako ste neke reči i neke engleske izraze loše preveli pa, evo, juče smo govorili o tome, pa se sad u jednom delu kaže, umesto da ste to preveli da svaki poslanik razume, da je svaki izabrani predstavnik odnosno odbornik zaštićen od bilo kakvog uticaja tajkuna, odnosno da ne treba da bude podmitljiv, vi govorite o tome da on treba da ima normalnu kancelariju za rad. Imaju normalne kancelarije za rad i funkcionerske dodatke svi u Stevanovićevoj vlasti u Kragujevcu.
Ne znam da li ste čuli i da li postoji još neka takva opština u Srbiji.
Gradonačelnik ima platu, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća, i uzgred budi rečeno, saslušajte me dobro, gospodine Markoviću, jedan poslanik koji sedi u poslaničkoj klupi, zove se Nebojša Zdravković, poslanik je grupacije G17, nije trenutno u sali, protivustavno je član Gradskog veća u Kragujevcu. On ne bi mogao ni jedan jedini dan više da bude član Gradskog veća, a on to jeste, jer ga je Stevanović uzeo da ga voda za ručicu kod Dinkića i da mu bude neka veza sa Vladom.
Kakva crna veza sa Vladom, grad sve više propada, on je nesposoban, naravno, bio i da reši probleme iz komunalne infrastrukture, nema nijednog grinfild projekta, nema nijedne investicije. Za vreme njegove vlasti je još toliko ljudi otpušteno s posla, a vi uopšte ne reagujete, gospodine Markoviću, nego samo sedite, niti nam se obraćate, niti nam bilo kakve naznake dajete.
Vrlo dobro znate da je Ustav jasan, naročito u odredbama člana 180. i 191, kada se tiče izbora predsednika opštine odnosno izvršnih organa vlasti, odbornika i sukoba interesa, o čemu govorim u slučaju kolege Zdravkovića, koji nikako po slovu Ustava jedan jedini dan ne može da bude funkcioner izvršne vlasti.
To su sve veoma veliki problemi i, kao i svi poslanici Srpske radikalne stranke, očekujem da ćete vi da idete do poslednjeg ustavnog roka, do samog kraja 2007. godine, jer Ustavni zakon kaže, u roku od 60 dana od donošenja zakona održaće se lokalni i predsednički izbori, a to ne samo da nije dobro, nego će da vas košta, pored svega onoga što ste loše uradili, o čemu smo jutros slušali, naročito zbog najvišeg stepena korupcije koji je zabeležen u lokalnoj samoupravi.
Istraživanja koja su napravljena, to je odradio čak centar u kome aktivno učešće imaju sadašnji ministar Samardžić i supruga Vojislava Koštunice Zorica Radović, pokazuje da je najveća korupcija upravo u lokalnoj samoupravi, od mesne zajednice do opštinskog organa uprave, koju su građani prepoznali, čak u visini od 68%.
Naravno, mi ćemo biti apsolutno spremni, i sa kadrovima i sa onim što već sada nudimo, jer smo ozbiljno shvatili i preuzimanje nadležnosti iz oblasti zdravstva, i razvoj lokalne zajednice, da vas pobedimo na tim izborima, ma kakav izborni zakon da bude i ma koliko se i kako udruživali protiv nas, srpskih radikala. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, u petak, prilikom zakazivanja ove sednice, koja nije otpočela tog dana jer ste očigledno bili nespremni da uđete u raspravu po Poslovniku i na način koji dolikuje Narodnoj skupštini, obaveštena sam pisanim putem od strane gospodina Olivera Dulića da je Radojko Obradović, potpredsednik Narodne skupštine, ovlašćen da u toku odsustvovanja Olivera Dulića – i napisano je od tog dana, ali nije rečeno do kada, tako da mi ne znamo ni kada će predsednik Narodne skupštine da se vrati – vodi Narodnu skupštinu, njome predsedava i obavlja sve poslove predsednika Narodne skupštine gospodin.
Kada sam dolazila u salu na početak sednice, onako sam, više u šali, rekla gospodinu Obradoviću, o, dobar dan, gospodine predsedniče, a on je rekao - pa, nisam, potpredsednik sam. Kažem da, ali potvrđujući ovo što je malopre rekao gospodin Nikolić, sada kada nema predsednika vi ste taj koji vodi računa o radu parlamenta.
Naravno, kasnije je gospodin Obradović rekao da on, u skladu sa nekim svojim principima, i dobro je što je tako postupio, ne želi da vodi sednicu na kojoj će biti onako objedinjena rasprava, koju je predložila, pa zatim povukla, gospođa Nada Kolundžija, stavljanjem u jednu tačku dnevnog reda sve ove ratifikacije i zakone.
Kasnije, po završetku tog rada od jednog i po minuta, čiji ste svedoci, on me nije naknadno, kao ni gospodina generala Božidara Delića, drugog potpredsednika iz SRS, niti kontaktirao, niti obavestio kako će danas da teče ovaj dan i ko će da predsedava sednicom Narodne skupštine.
Meni je manir gospodina Albijanića potpuno jasan. Zaista sam sada začuđena, pošto sam se javila po Poslovniku, da je on uopšte i rekao potpredsednik Narodne skupštine i da mi je dao reč. Nebrojeno puta mi se desilo, dame i gospodo poslanici, dok gospodin Albijanić predsedava da se javim za povredu Poslovnika, a on kaže - ma šta se ti javljaš, ti si potpredsednik, nemaš ti šta da ukazuješ na povredu Poslovnika.
Eto, takav čovek sada predsedava i mene uopšte ne čudi što je on zaposeo predsedničku funkciju, jer u njegovoj bahatosti sve mogu da očekujem. Kad meni sa mesta potpredsednika kaže - ma šta imaš da se javljaš, nije povređen Poslovnik, onda on tako može da dođe i da sedne i da računa da ima 66 godina verovatno ili dan više od gospodina Mrkonjića, kome zaista priliči i jedino može u odsustvu predsednika Skupštine, po Poslovniku, kao najstariji da predsedava.
Dakle, stvar je veoma jasna. Gospodine Albijaniću, ili ste zamislili da imate 65 godina i jedan dan, ili ste vi zamislili da ste bogomdan da predsedavate kad god vam se ćefne i da potpredsednicima, kao meni, tako kažete - ma šta me briga, ili da sednete na mesto potpredsednika na kome sedim od početka i kažete, ma pusti me da glasam, pa ću posle da ustanem. Pa, nismo mi na pijaci, gospodine Albijaniću.
Stvarno ne želim da ulazim u razloge iz kojih je vaša stranka, četvrta-peta po redu u vašoj koaliciji, vas predložila na mesto potpredsednika, ali vi očigledno niste dorasli toj ulozi. Ne možete da budete zamena zamene kada za to nemate ovlašćenje.
Malopre ste rekli jednu istinu i to je dokaz da vi ne možete da predsedavate. Kažete - čuo sam se i on mi je rekao u telefonskom razgovoru, možda ste šetali po Kalemegdanu, ne znam kada ste se to dogovarali, da ga zamenjujem. To po Poslovniku ne može. Evo, kao jedan od potpredsednika, kažem vam, lepo se uklonite, kontaktirajte ovog ovlašćenog potpredsednika Radojka Obradovića, a ako ne po Poslovniku, kada nema najstariji, a to niste vi, jer nemate taj broj godina, gospodin Mrkonjić neka lepo sedne i neka predsedava. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre da vam kažem da mi srpski radikali najoštrije protestujemo što je ova sednica sa ovom tačkom dnevnog reda nije sazvana u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije.

Možda se vama čini, predlagačima tačke dnevnog reda o ratifikaciji specijalnih odnosa Republike Srbije i srpske države Republike Srpske da je to u redu.

Međutim, vi ste imali, da ste hteli i da nije u pitanju vaše licemerje, a pokazuje se načinom na koji ne poštuje Narodnu skupštinu nijedan od potpisnika ovog sporazuma, ni ministar spoljnih poslova, član 114. Poslovnika Narodne skupštine, koji govori o tome da Narodna skupština Republike Srbije saziva posebnu sednicu.

Ako ste vi gospodo iz DS, DSS-a i G17 u prošlom sazivu glasali za izmenu i dopunu Poslovnika da postoji takva posebna sednica, koja se održava u domu Narodne skupštine, bivšem saveznom parlamentu, onda je bilo najlogičnije da ovo bude najposebnija stvar danas, koju 16. jula treba da ratifikujete pritiskom na crveno dugme.

Sećam se te, za vas davne, ali za mene koliko juče, 1998. godine. Izabran je predsednik Republike Srpske i odmah posle toga sazvana je zajednička sednica Veća građana i Veća republika Savezne skupštine. Tada sam bila poslanik u Veću građana Savezne skupštine.

Sednica je zakazana kao svečani čin, čini mi se, za 18,00 časova tog oktobra ili novembra, ne zamerite mi, a sve sam to naravno mogla da vam kažem i da vam čitam delove tog sporazuma da on negde postoji na zvaničnom sajtu Vlade Republike Srbije.

Dakle, sporazum koji je uspostavljen odmah posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, sporazum čijoj su ratifikaciji prisustvovali Slobodan Milošević i tadašnji predsednik Republike Srpske Nikola Poplašen, i čitavo državno rukovodstvo je najoštrije napadano od strane DS-a, DSS-a i SPO-a.

Moram da vas podsetim da je DS, zajedno sa DSS-om, u tim najtežim danima po srpsku državu i srpski narod i sa ove i sa one strane Drine bojkotovala rad u Veću građana i Veću republika Savezne skupštine, tako da vi niste ni prisustvovali ratifikaciji onoga što se zove Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih veza između Republike Srbije i Republike Srpske.

Moram da vam kažem, zaista sam se malopre prisetila kao na filmskoj traci celog tog događaja kada je gospodin Nikolić o tome govorio, o Vaskrsu 1995. godine, bio je to 14. april. Eto, sticajem okolnosti, jer me lično vezuje taj datum pošto je datum mog rođenja.

Znam da smo tog dana išli, na čelu sa predsednikom naše stranke prof. dr Vojislavom Šešeljem, posle mitinga koji je održan na trgu u Loznici, da probijemo blokadu na Drini.

To ushićenje koje sam osetila tada i najmanje 10.000 ljudi koji su krenuli u tu protestnu šetnju probijanja blokade, prvo kada sam ugledala dečaka i devojčicu u narodnoj nošnji, a onda vojnike Republike Srpske i zagrljaj sa njima je nešto što ću pamtiti čitavog života.

Takav osećaj i osećaj pripadnosti narodu, koji se tamo borio za svoju slobodu i koji dan-danas živi pod okupacijom, iako samo formalno se čini da ima nekakvu slobodu, to je taksativno nabrojano ovde, da vi želite da našom saradnjom poboljšate da oni u svim segmentima života žive isto kao i mi, to jednostavno nije tačno, naročito zbog toga što je nedorečenost u ovom tekstu u odnosu na onaj iz 2001. godine.

A da niste posle 5. oktobra, jer naravno istorija srpskog naroda počinje sa vama, a ne sa onim što se desilo, izbrisali i skinuli sa svih zvaničnih sajtova republičke i savezne tadašnje vlade, Sporazum iz 1998. godine, vi biste videli da je on do najsitnijih detalja razradio zaista pravu saradnju koju smo mi želeli da imamo i koja je ratifikovana u prisustvu predsednika jedne i druge države.

Šta ste vi tada govorili i za Slobodana Miloševića i za nas, srpske radikale, i za sve srpske patriote toga dana kada je ratifikovan taj sporazum, pa kasnije sporazum o ujedinjenju Savezne Republike Jugoslavije, Rusiji i Belorusiji?

Da je to nešto strašno, da se time učvršćuje režim u Beogradu, da je to nešto što će da nas dodatno posvađa sa celim svetom.

Kako taj ceo svet danas i ta Evropa, koja poštuje vašu servilnost i to što dolazite na tepih američkih i drugih ambasada, tretira Srbe na Kosovu i Metohiji u Republici Srpskoj?

Evo, vi ste javne ličnosti, poslanici ste i istaknuti ste čelnici vaših stranaka, hajde, uputite se, recimo, na BN televiziju, na neku od onih emisija u kojima se govori o aktuelnim političkim temama.

Šta će prvo da vas zamoli gospođa Suzana ili neki drugi novinar te televizije? Da se precizno izražavate.

Naravno, vi ne biste drugačije, i da kad pominjete okupatora morate da kažete visoki predstavnik, jer ako to ne kažete, ako kažete da je okupator, a on to jeste, ta ili neka druga televizija će da plati neverovatno veliku kaznu.

Moram da vas podsetim šta je bilo, mada vas to ne zanima, kao što niste pratili svih ranijih godina stradanje i muku naroda u Republici Srpskoj, da je desetine hiljada žrtava položeno na oltar otadžbine, jer je Republika Srpska za minimum svoje slobode to morala da izbori u krvi srpskog naroda, da je gospodin Tomislav Nikolić, na mitingu Srpske radikalne stranke u Bijeljini, 6. septembra 2004. godine, obraćajući se građanima na prepunom trgu u Bijeljini rekao da on tu nije gost da je to samo jedna od stanica na putu prema Banjaluci, prema takođe srpskoj zemlji, i da je to sve Srbija.

Naša stranka, koju napada takav čovek koji je premijer Republike Srpske, a potpuno do guše umešan u kriminal, Milorad Dodik, trpi najgore moguće posledice vladavine takvog režima i prethodno SDS-a, oteli su ime Srpskoj radikalnoj stranci, zabranili naše političko delovanje i izmislili neke radikale koji tobož štite interese srpskog naroda i koji se tako lažno, uz pomoć Dodika i Čavića, predstavljaju na izborima.

Moram ponovo da vas podsetim, gospodine Markoviću, verovatno ste tada bili u Ekspo dvorani na Novom Beogradu, da je taj nesrećni Dodik, koji je premijer zapadne srpske republike, došao na vašu, kako vi to kažete, konvenciju, to je valjda od one engleske reči, to je tako lepo, rekao da se nada na kraju svog govora, pred svima vama, pred Tadićem, pred vama, pred Ružicom Đinđić i ostalima koji ste se okupili, celom tom bulumentom, uz onaj medijski lobi koji je došao, odnosno navodno kulturnih poslanika, da će u noći između 21. i 22. januara, on kao premijer Republike Srpske da slavi.

To je rekao pred vama, gospodine Markoviću, jer će u Srbiji da pobedi Demokratska stranka Srbije.

Naravno da ste odmah zaćutali i da ste videli o kakvom se čoveku radi.

To je ono što mi znamo, ali to vas baš briga, dokle god vam služi i dokle god on kao takav, kao ranije Biljana Plavšić, služi okupatoru, vama je dobar jer vi imate zajednički interes, zajedno pravite sve te poslove, i nemojte mi reći da vi ne znate ništa o poslovanju, naravno Dinkić i te kako dobro zna, Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića u Republici Srpskoj, i pod čijim pokroviteljstvom je to urađeno.

Što niste napisali ovde, suzbićemo kriminal i korupciju u Republici Srpskoj? Pa vi nećete da se obavežete da to radite ovde, jer je vrh državne vlasti i te kako upleten u sve te kriminalne radnje.

Dakle, svi vi koji danas na ovakvoj sednici, na kojoj nema ni jedne trećine poslanika, četvrtine iz vladajuće koalicije, hoćete da ratifikujete odnos između dve srpske države, nikada niste imali iskren odnos prema tome. Moram da vam kažem ko je danas ministar odbrane, ne čudim se uopšte, to je prvo što je primetio gospodin Nikolić, i to je razlika između ovoga iz 2001. i ovog sporazuma iz 2006. godine, što se tiče odbrane na potpuno transparentan način.

Prvo, kako će da zagovara Dragan Šutanovac odbranu na potpuno transparentan način, kada ono što treba da bude transparentno za nas i za odbranu naše zemlje i što vojska treba da radi nije za NATO pakt, jer oni imaju drugačije ciljeve i drugačije metode delovanja. Zato im je Šutanovac dobar kao ministar odbrane.

Verujem da je njegov uticaj bio još u to vreme, ako ga je uopšte imao tada, da se takva odredba izbriše iz Sporazuma. Moram da vam kažem nešto što je on naknadno i priznao, on je posle toliko godina od potpisivanja tzv. mirovnog Dejtonskog sporazuma, tek 2005. godine prvi put prešao sa druge strane Drine, dok su poslanici Srpske radikalne stranke, ovi iz sadašnjeg saziva, oni iz prošlog, da ne govorim o tome, možda bi mu bilo neprijatno jer jedan od istaknutih boraca, dobrovoljaca koji je branio svoj grad, kolega Ognjen Mihajlović, do poslednjeg dana je bio na Grbavici i branio svoju rodnu grudu i mnogi drugi koji su ovde, vi ste se šetkali po Beogradu, išli po belom svetu, vodili kampanju protiv tadašnjeg režima, protiv tadašnjeg sporazuma iz 1998. godine.

Niti ste skupljali humanitarnu pomoć, niti ste davali krv, niti ste išli na ratište, na prve linije fronta, nije vas to ništa zanimalo, pa me zato i ne čudi što vi niste na Petrovdan bili u Bratuncu. Jer nikada ne govorite o srpskim žrtvama, one vas nikada nisu interesovale.

Da ne govorim o činjenici da je jedan od onih, koji je u svojoj vladi imao tri ministra Demokratske stranke, Milan Panić, na jednom od mitinga u Banjaluci rekao - poštovani građani Vrnjačke Banje. Isto to mogu da očekujem i od vas.

Otkud vi znate gde je Popovo Polje, gde je Mareva Ljut, gde je Nevesinje, gde je Trebinje, gde je Banjaluka, gde je Bijeljina? Vi to znate, ali samo na geografskoj karti, nikada tamo mnogi od vas nisu bili.

I onda ćete danas, potpuno licemerno a ne iskreno, kao što je to uvek radila naša stranka i naš predsednik, koji je zbog te ideje da svi Srbi žive u jednoj državi već pet godina u haškom kazamatu, da ratifikujete Sporazum. Naravno, nećete da pohrlite ni na jednu televiziju i da sa ponosom kažete - da, mi smo to uradili jer nam je Srbija u srcu, srpska zemlja i Republika Srpska, samo zbog toga što vam je to potrebno, ali u kratkoročne propagandne svrhe.

Da ste imali uslove, vi biste izvršili ovu ratifikaciju odmah posle potpisivanja, jer bi vam to trebalo uoči izborne kampanje. Ovako, to danas radite tako bledo, anemično, potpuno nezainteresovani za sudbinu tog naroda tamo i za činjenicu da u onome što se naziva muslimansko-hrvatska federacija, a kako to ovde lepo stoji u Sporazumu, niko od Srba ne može da ostvari svoja prava.

Pitajte Vjericu Radetu kada je zadnji put bila u Guberu, opština Livno, u svom rodnom selu, i da li ona, pošto je to u sastavu federacije, slobodno, kao poslanik, kao Srpkinja, sme da ode tamo. Pitajte to isto Momčila Duvnjaka, da li on sme da ide u svoj Malovan. Pitajte bilo koga od Srba, koji imaju tamo svoju imovinu i čiji su grobovi predaka tamo, da li smeju da odu od 1992. godine.

Naravno, vas to ne zanima, sve je to za jednokratnu upotrebu i samo onda kada vam treba, ali narod Republike Srpske, narod Srbije i svi Srbi koji su izbegli iz Republike Srpske Krajine to vrlo dobro znaju.

Završiću kako to danas rade milioni Srba, a ne samo srpski radikali, jer milion puta smo vam rekli, ako to možete da shvatite i da dopre do vas, da su se u poslednjem otadžbinskom ratu u Republici Srpskoj i deca četnika i deca partizana nazivali četnicima, pa je tako, nekada samo slogan Srpske radikalne stranke, danas slogan za sve ljude kojima je i Republika Srbija, i Crna Gora, i Republika Srpska i Republika Srpska Krajina u srcu, Srbija je večna dok su joj deca verna.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika, jer je ministar povredio dostojanstvo Narodne skupštine.
U svemu ovome što je loš prevod, gospodine ministre, kako ste navrat-nanos i preuzeli funkciju, onda kada ste sami za sebe glasali, kada već niste mogli to da učinite, falio vam je lektor. Kao što ste već rekli i što piše u ovom tekstu, ovo je dokument iz Saveta Evrope, potpisan davne 1985. godine.
Da nisam bila, kao i predsednik naše poslaničke grupe i koleginica Donka Banović, sada ja po prvi put, a oni imaju više iskustva, naročito gospodin Tomislav Nikolić i gospodin Todorović, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, mislila bih da to tako treba.
Međutim, radi se o tome da su dokumenti koji tamo dolaze pred poslanike Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, što će naravno u skladu sa svojom strukom i koleginica Banović da vam kaže, u nekom specifičnom slengu.
Samo uzmite član 9. tačku 7, o čemu je mislim govorio kolega Martinović, a i mi smo to za stolom predsedavajućeg komentarisali, koliko je to rogobatan i katastrofalan prevod.
Evo verujem, gospodine ministre, pošto ste vi za Evropu, za Evropsku uniju, verujem da ste pored pravničkog znanja i sa te druge strane obrazovan čovek, da govorite engleski jezik, čitate i pišete, pogledajte samo kako je smešno prevedena tačka 7. oko provizije kod finansiranja lokalne samouprave.
Nemojte onda da pričate i nama, a naročito gospodinu Nikoliću, sa njihovim perfektnim znanjem jezika koji mi ne govorimo, jer najradije govorimo srpski. Ali, tek toliko da znate da nisu radikali ljudi bez znanja i da ne znaju šta tamo piše.
Ako krenemo od jedne do druge tačke videćete, a valjda vam je to vaše jezičko znanje doprinelo da shvatite, da je katastrofalan prevod i da je suština, čak i suština, i ako se autentično prevodi od reči do reči sa engleskog jezika smešna u odnosu na terminologiju koja se primenjuje, kako vam je gospodin Martinović rekao, u srpskom jeziku.

Dame i gospodo poslanici, zaista ne razumem vas kolege iz DS, koji se toliko upinjete da dokazujete unazad 17 godina, ali uvek ste udruženi sa nekim protiv radikala i tamo gde dođete na vlast otimačina je i provizija, evo ovaj ministar pravde vam je Dule 10 posto ili kako ga zovu tamo Šapčani, je li tako, gospodine magistre, da nam govorite o tome i dobacujete iz klupe - šta vi to hoćete i šta vam smeta taj dokument.
Meni je žao što je izašao gospodin ministar, daću mu ovaj šlagvort, eventualno za taj argument mogao je da kaže - znate, 15. oktobra 1985. godine imao sam 15 godina i ništa ne znam.
Mislim da je rođen 1970. godine i sada može da kaže - veze nemam sa ovim dokumentom, ni šta tu piše, jer sam tada bio školarac i nisam imao pojma da ću na krilima dosovskog puča i takve nazovidemokratije, u stvari nasilja nad Ustavom i zakonom, da postanem to što jesam, da ću da budem tako osion i bahat, da me ne zanima šta poslanici govore, da me ne zanima ta kritika, da me ne zanima da li je taj prevod sa engleskog jezika u redu.
I onda nas zaista ponižavate sa ovakvim tekstom i dokumentom koji je došao pred nas. Malopre je o tome govorio gospodin Todorović. Pobogu, niste vi valjda mislili, ako ste uopšte čitali, ili da napravi gospodin Mrkonjić pauzu, pa svi lepo da pronađete gde vam je ovaj materijal, ako ste ga negde zaturili, da ga noćas pročitate i da sutra dođete.
Samo taj primer o kome je on govorio. Ne govori se ovde o uslovima pod kojima izabrani predstavnici lokalne samouprave, misli se na predsednike opština, uglavnom su to ovi vaši koji uzimaju provizije i prave dogovore sa tajkunima, ili direktori preduzeća koje vi imenujete, ili odbornici rade taj posao.
Ne govori se o tome da li se oni nalaze na osam metara ispod zemlje, kao što je ova sala, imaju veštačko svetlo i veštački vazduh, i nije to suština tog dokumenta, nego, što i govori to poglavlje, da budu nepotkupljivi i da budu toliko samostalni u svom poslu da nijedan tajkun ne može da utiče na njih i da uzima proviziju.
Vi ste preveli namerno pogrešno to, zato što vi ne možete da se obavežete pred vašim prijateljima iz Evrope i 22 godine kasnije... hvala vam kolega, dobro me vidite, moram da pokažem šta je kolega uradio, ne vidi, pa mora ovako, dobro, šta ćete, sada ne znam kako bih ga nazvala.
Vama da kažem da to nije uslov za vaš rad u Kraljevu, vi ste poslanik iz Kraljeva. Da li je odbornik, Vesna? Izabrani predstavnik naroda. Pa ne piše u ovoj povelji da vi treba to da radite, nego da ne trpite nikakav uticaj bilo kog lokalnog moćnika, da ne otimate i da ne kradete, a vi sve vreme to radite i zato pogrešno prevodite ovakav tekst, jer nećete da se obavežete da ne budete korumpirani. Hoćete, i to vam je najslađe, da trpate i trpate u džepove, sve dok ne obezbedite i svoje praunučiće.

Ne javljam se zbog činjenice da su argumenti i pravničko znanje kolega iz SRS, za razliku od predsednika Zakonodavnog odbora, uticali na kolegu Milovanovića koji je to i rekao sada, već se javljam zbog povrede Poslovnika u delu koji se tiče izveštaja Administrativnog odbora.
Gospodine ministre Milane Markoviću, vi ste, koliko svi mi znamo vrlo dobro, godinama bili narodni poslanik. Danas ste se, 5. jula, u ulozi ministra za državnu upravi i lokalnu samoupravu, za razmatranje tačaka u pojedinostima ovog zakona neustavno koji predlažete, pojavili pred Administrativnim odborom.
Budite toliko ljubazni, pa izađite i recite što ste tražili vi danas da razmatrate amandmane na Administrativnom odboru. Da li je to logičan red stvari ili vi hoćete da unapred menjate Poslovnik o radu Narodne skupštine, ili je stvar vrlo jednostavna, što, naravno, gospodin Albijanić nije priznao, ali je toliko očigledno.
Dakle, ovde imamo predsednika Zakonodavnog odbora Vlatka Ratkovića iz DS, imamo gospođu Vjericu Radetu, pravnika i to vrsnog iz SRS, mr Aleksandra Martinovića iz SRS, pravnika, takođe članove Zakonodavnog odbora, i druge srpske radikale i imamo neke koji se navodno nalaze negde.
Prvo, gospodine Ratkoviću, članovi Zakonodavnog odbora se uopšte ne nalaze u Strazburu. Taj koji vam je to rekao taj vas je grdno slagao. Bila je gospođa Vjerica Radeta, ali se vratila istog dana kada i ja sa njom u subotu, jer je završeno parlamentarno zasedanje. Ako mislite na gospodina Aligrudića, on je iz Strazbura otišao dalje nekim svojim poslom, glumi velikog državnika.
Mi sada razgovaramo o tome da li je i zašto je nama ovaj Petar Cvetković, zamenik predsednika, koga ste uhvatili na brzinu da predsedava Administrativnim odborom dostavio izveštaj Administrativnog odbora, jer je gospodin Dragan Todorović, predsednik Administrativnog odbora, potpredsednik naše stranke, predsednik izvršnog odbora kao častan čovek i koji zna, za razliku od vas koji ste pravnik, i ako gospodin Todorović ima bolje pravničko znanje kao diplomirani inženjer od vas pravnika ministra.
Žalosno je da se vi pojavljujete u nedostatku kvoruma koji nije sposoban da vam obezbedi vaš Vlatko Ratković.
Ima neki Vlatko Rajković iz Kragujevca, isto iz DS, pa vas mešam stalno, ali taj isto pravi brljotine kao vi ovde, gospodine Ratkoviću.
Prema tome, zaista je ovo vrhunac drskosti. Znate na šta ste se pozvali? Kažete - u skladu sa članom 79. i 147. Dame i gospodo narodni poslanici, član 79. kaže da odbor odlučuje većinom. To je upravo priznanje da ste bili nesposobni vi, gospodine Ratkoviću, da sazovete matični nadležni odbor i bez tog mišljenja ne može dalje da se raspravlja, i mora da se prekine sednica.
Pa onda ste pobrkali babe i žabe, pa kažete - hajde. Mogli ste da nahvatate predsednika Odbora za kulturu i informisanje, ili ovog za trgovinu i turizam, ili da pitate profesora Mašića, predsednika Odbora za poljoprivredu - hoćete vi Mašiću, ako ima kvoruma, da raspravljate o ovome.
Ovo je stvarno neverovatno šta ste vi danas uradili i vi ste direktno, gospodine ministre, učestvovali u kršenju Poslovnika kao dugogodišnji poslanik i to ste svesno uradili.

Gospodine Albijaniću, zamenik sekretara je trebalo da vas opomene, ako vi niste uspeli da naučite, zamenik zamenika, dve odredbe Poslovnika. Zaista sam na više načina pokušavala, i formalno i neformalno, da vas ubedim da vam to nekako uđe u glavu.

Onog momenta kada se narodni poslanik javi za povredu Poslovnika, vi ste dužni da istog trenutka date reč poslaniku koji prijavljuje povredu Poslovnika.

Vaša snishodljivost prema članovima Vlade, kako one prethodne, i ove sadašnje, toliko je više degutantna, gospodine Albijaniću, da dovoljno govori o vama.

Ne znam šta vi još treba da uradite, ponesite četku ujutru, pa pogledajte kakve su cipele gospodina Markovića, ako treba da mu brišete cipele, jer vi ste to navikli i kod Dinkića, kod svih članova prethodne Vlade, pa računate kada ste tako bili snishodljivi ...

Ne, to je vaš način ponašanja, toliko očigledan, ne znam koju reč da upotrebim kao soba sa dostojanstvom, ali to je zaista ispod minimuma ljudskog dostojanstva.

Kada vas lepo upozorim, a milion puta vam je rekao gospodin Nikolić da nije Skupština robinja Vlade, vi ste potpredsednik Skupštine, treba da štitite prava narodnih poslanika i pravo Narodne skupštine nad bahatim ponašanjem ministra.

A ministar je zaboravio da je u ulozi ministra od 15. maja, umislio je da je i dalje narodni poslanik, i osim toga što ste glasali gospodine ministre onda kada ste podneli ostavku sami za sebe, to je tek priča o kojoj možemo da raspravljamo, ali potpuno ste dezinformisali javnost koja možda ne zna da ste vi onaj Milan Marković koji je preskakao preko klupe da donosi odluke koje nisu bile u skladu sa Ustavom i zakonom.

Ovekovečeni ste za sva vremena, skoro se niste ni promenili, isto izgledate i sada i pre četiri godine, kada ste čak preko dve klupe preskočili da glasate tuđom karticom ili da izvadite nečiju, da pravite neke mahinacije.

Vi sada nama pričate, gospodine Markoviću, kako ste vi jedan čovek potpuno depolitizovan, a za svog zamenika ste postavili kolegu Radosavljevića iz Kragujevca.

Niste vi tražili nekog tamo depolitizovanog nekog pravnika, nego člana DS-a, koga je servirala DS iz Kragujevca.

Sada što je najžalosnije od svega, vi ste gospodine Markoviću, zajedno sa drugim vašim kolegama, preskačući preko klupe ili na već druge načine nekako, skrpili tada tu većinu, čak išli toliko daleko da ne možete da radite sa državnim službenicima i po vertikali sve da postavljate u vaše ministarstvo članove DS, to je nesporno i ne može da vas opere ni Sava ni Dunav, to se zna da je tako.

Vi ste čak u jednom danu glasali za čoveka, sećam se, to je bilo 2002. godine, da se ne zna...

Sačekajte malo da čujete nešto pametno, vi ste tada bili u nekom zapećku, da vam kažem za taj flagrantni primer kršenja dostojanstva.