Drago mi je, gospodine Milivojeviću, da ste se ispravili na dve noge i da ste sa ove skupštinske govornice po ko zna koji put rekli takve idiotluke da bolju reč za to nemam.
Samo da vam kažem, nije lepo da kradete tuđe pesme. Šta mislite da sada gospodin Dobrica Erić gleda sednicu Skupštine i vidi da vi kradete stihove iz njegove pesme, gleda gospođa Ivana Žigon, čudi se i krsti. Samo sam očekivala da u onom trenutku, pošto ste imali pesmu ispred sebe i onako teatralno nastupali, kažete to nisam ja spolja, to ste vi iznutra, i da nastavite dalje da govorite, na zaprepašćenje svih ovih ljudi ovde.
Dakle, pesmice kad odete kod Borisa Tadića, vi ste tamo njegov referent, ađutant, šta ste, a pošto ste lepo rekli šta ste po obrazovanju, da sve te škole završili, a počeli ste sa replikama i javili se za reč napadom na jednog čestitog čoveka, srpskog radikala, magistra gospodina Srboljuba Živanovića, zamoliću gospodina Živanovića, koji je magistar tehnoloških nauka, koji živi u jednom selu, odnosno naseljenom mestu Jelenča pored Šapca, koji je ugledan domaćin, srpski domaćin, koji ima zaista mnogo grla stoke koje biste vi mogli da pogledate, da vas pozove na probni rad, da jednom u životu radite u svojoj struci.
Ko gospodin Živanović ustanite svako jutro u četiri sata, u pet sati u štalu, namirite stoku, pa krenite u Narodnu skupštinu, a ne da trujete ljude po Beogradu i Kruševcu onim vašim pokvarenim pljeskavicama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi vrlo dobro znate da ovo u pravom smislu nije zakon, već način da se kroz takvu formu potvrdi Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koja je doneta davne 1985. godine, kada mi apsolutno nismo imali dostupno informisanje o tome šta rade organi lokalne samouprave.
Govorim iz svog, tada mlađanog, iskustva, vi ste još par godina mlađi od mene, ali mnogi ljudi koji sede u ovoj sali, a koji su bili oponenti jednopartijskom sistemu, i činjenici da je, u pravom smislu reči, tradicija o kojoj je govorio juče uvaženi kolega, gospodin Martinović, lokalna samouprava u Srbiji koja je postojala krajem 19. i u 20. veku, sve do Prvog svetskog rata, ugašena onog trenutka kada se prešlo na delegatski sistem odlučivanja.
Kako je ova Narodna skupština Republike Srbije, a tada Skupština Republike u sklopu SFRJ, ranije FNRJ, bila popunjena u klupama sa nekim delegiranim predstavnicima Komunističke partije, bez mogućnosti da ih narod direktno na izborima dira, tako su i organi i jedinice lokalne samouprave postojale da zadovolje formu, da vrše poslove iz okvira nadležnosti koje je tada davao zakon, ali mi koji smo kasnije krenuli u pluralizam i obnavljanje višestranačja, početkom devedesetih godina smo tek počeli da saznajemo, u pravnom smislu reči, šta je to što treba da radi organ, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Na tim prvim opštim izborima koji su održani istog dana, čini mi se 7. decembra 1992. godine, kada je biran predsednik države, jedan parlament, drugi organi lokalne samouprave, počeo je da se testira izborni princip koji će u višestranačju da se primenjuje u Srbiji. Mi smo danas 2007. godine, došli do situacije da vi kao novoimenovani ministar kojeg je izabrala skupštinska većina, treba, što je moguće pre, da izađete pred čitavu javnost i pred narodne poslanike sa ustavom usklađenim zakonom o lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima, kako bismo spremni ušli u izborni proces, za koji se mi, srpski radikali, veoma temeljno pripremamo, očekujemo veoma brzo te izbore i ubeđeni smo da ćemo u većini opština u Srbiji pobediti na tim izborima.
Iskustvo koje smo imali u protekle četiri godine je katastrofalno i čitava ova rasprava koja se vodila od jutros, celo pre podne, ukrštanje koplja između poslanika, pre svega SRS i poslanika DS, je upravo zbog krivica koja je na vama, vas DOS-ovske vlasti, koja nije želela da sluša nas srpske radikale kada je donet zakon posle petooktobarskog puča, prvo o lokalnoj samoupravi i tada o lokalnim izborima, kada smo vam nizom kritika, argumenata i amandmana rekli da se i dalje igrate nečim što je život građana u jednoj lokalnoj sredini.
To što je za jednog stanovnika, gde god da živi, asfalt, voda, kanalizacija, osnovni elementarni uslovi za život, možda vi još uvek, odavno smešteni u ministarskoj fotelji, ne možete da vidite kroz prizmu svih tih ljudi koji nemaju put, koji nemaju struju, koji nemaju osnovne elementarne uslove da žive.
Ali, za ljude poput nas, srpskih radikala, koji smo non-stop na terenu, koji razgovaramo sa građanima, koji gledamo šta se radi u gradu i u prigradu, i u manjim i u više razvijenim selima, veoma je važno da Srbija konačno dobije Zakon o lokalnoj samoupravi, sada usklađen sa novim Ustavom, kojim će građani da budu apsolutno zaštićeni u ostvarivanju svojih prava, što je jedno od tačaka ove povelje, dakle, pisana za države koje su tada imale demokratski sistem i koje su imale višestranačje i u tim godinama.
Međutim, vi gospodine ministre, već unazad dva meseca uopšte ne pokazujete i ne dajete nikakav signal nama predstavnicima najvišeg zakonodavnog tela, niti javnosti, niti ste se obratili na televiziji, niti ste održali konferenciju za novinare, niti ste ovde u bilo kom drugom kontekstu, i kada su sve ove rasprave, rekli, Srbiju po meri Ustava, uređenu jedinicu lokalne samouprave, kao ministar vidim tako i tako, i za to ću da se zalažem na sednici Vlade, čiji je premijer Vojislav Koštunica. Da više ne eksperimentišemo i da ne dovodimo više građane u situaciju da se pitaju, da li će da imaju normalnu vodu za piće, da li će da imaju asfalt, a ne tamo kao ovi neki Veljini koji su kraduckali u drumskoj mafiji, da kraducka pomalo, da asfaltira komšiji, odborniku, snaji, teči, nego da ljudi znaju da je to zakon koji će podjednako da važi za sve.
Druga veoma važna stvar je, gospodine ministre, to što ste se vi suočili sa mnogim brljotinama, to je najblaže rečeno, vašeg prethodnika, gospodina Lončara. Bila sam prinuđena da u više navrata sa njim direktno razgovaram i da mu se obraćam sa funkcije narodnog poslanika u zaštiti jedinica lokalne samouprave Aranđelovac.
Samo sposobnošću i voljom srpskih radikala i predsednika opštine Aranđelovac, dr Radoslava Švabića, danas tamo nije stanje kao u Gornjem Milanovcu, o čemu je govorio gospodin Baralić, ili u nekim drugim opštinama u Srbiji. Opština je deblokirana. To je danas, rekla bih, u centralnom delu Srbije jedno od najvećih gradilišta. U selima opštine Aranđelovac se radi, apsolutno u skoro svakom selu, u velikoj dužini novi asfalt.
Tamo se rade projekti za dva nova obdaništa, što Kragujevac nema, gde je desetostruko veći budžet i gde nesposoban, ali sada već odlazeći, gradonačelnik Stevanović je prokockao tri i po godine vlasti, sa tolikim budžetom, a nije pružio ni minimum onoga što je obećao u kampanji za lokalne izbore.
Da ne govorim o projektima oko Bukovičke banje, oko rekonstrukcije centralne ulice, oko izgradnje dva nova bazena, nove autobuske stanice. A priča o Novom Sadu, Kikindi, Požegi, o Zemunu i o svim drugim mestima gde su srpski radikali na vlastima bi potrajala dugo, i sada nemam dovoljno vremena.
Ali, pošto je vlast u Kragujevcu tako nesposobna, pošto je Veroljub Stevanović preksinoć, čini mi se, na jednoj lokalnoj televiziji rekao da će on to da vidi sa vama, vi ste poznajete kao kolege u Narodnoj skupštini. Ne znam samo kada ste se sretali jer ste i vi povremeno dolazili, a on nikako kada je bio poslanik i predsednik one fantomske poslaničke grupe.
Lako će on to sa vama da vidi i kakav će da bude izborni zakon, i šta će da sa pet kragujevačkih opština, jer je statut grada Kragujevca, koji je najpre donela DOS-ovska vlast, na čelu sa vašim tadašnjim gradonačelnikom, obrazovala pet opština u gradu, što je dozvoljeno i preporučljivo ovom poveljom koja je usvojena 85. godine.
A šta su građani Kragujevca znali? Saznali su 92. godine da treba da se donese zakon, po kome će grad Kragujevac da ima najmanje dve opštine. Najnormalnije je bilo, unazad 15 godina za to sam se zalagala, da prirodna linija i granica, dakle reka Lepenica, bude ta koja će da napravi te dve opštine, kao što je slučaj u Novom Sadu.
Mi sada imamo jedno zatečeno stanje tamo. Imamo statut kao najviši pravni akt, kao i u svakoj opštini, koji je u mnogim svojim segmentima u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Imamo situaciju gde vi kao ministar uopšte ne signizirate ni Stevanoviću, ni svima drugima gde ima više od dve opštine, da oni moraju da krenu da vrše pripreme za lokalne izbore koji će biti za nekoliko meseci.
Nemojte da se desi, gospodine Markoviću, o tome smo više puta govorili u tamošnjem parlamentu, Gradskoj skupštini, da sačekamo izbore pa da se konstituiše, gde ono beše Vjerice, Skupština opštine Surčin, koju ste na brzinu produkovali da bi odvukli deo biračkog tela Srpske radikalne stranke, što vam naravno nije pošlo za rukom, nego ste kasnije pučem i otimanjem odbornika to radili, da se konstituiše na livadi Skupština opštine Pivara, ili Stanova, ili Stragari, i Aerodrom. Evo, recimo, Stari grad možda ima uslove jer se nalazi u samom sedištu grada.
Dakle, osnovne pretpostavke još uvek nisu izvršene, a vi kao ministar niti rešavate sve one probleme, niti predstavke o kojima su ljudi od jutros govorili, članovi Srpske radikalne stranke, koji su i odbornici i predsednici odborničkih grupa, niti nam nudite rešenje, gospodine Markoviću.
Vi ste morali, po obavezi koja naša država ima pristupanjem članstvu Saveta Evrope, da izađete sa ovom poveljom.
Ali, ona vam, pored tog katastrofalnog prevoda – nemam dovoljno vremena da i u taj segment ulazim, kako ste neke reči i neke engleske izraze loše preveli pa, evo, juče smo govorili o tome, pa se sad u jednom delu kaže, umesto da ste to preveli da svaki poslanik razume, da je svaki izabrani predstavnik odnosno odbornik zaštićen od bilo kakvog uticaja tajkuna, odnosno da ne treba da bude podmitljiv, vi govorite o tome da on treba da ima normalnu kancelariju za rad. Imaju normalne kancelarije za rad i funkcionerske dodatke svi u Stevanovićevoj vlasti u Kragujevcu.
Ne znam da li ste čuli i da li postoji još neka takva opština u Srbiji.
Gradonačelnik ima platu, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća, i uzgred budi rečeno, saslušajte me dobro, gospodine Markoviću, jedan poslanik koji sedi u poslaničkoj klupi, zove se Nebojša Zdravković, poslanik je grupacije G17, nije trenutno u sali, protivustavno je član Gradskog veća u Kragujevcu. On ne bi mogao ni jedan jedini dan više da bude član Gradskog veća, a on to jeste, jer ga je Stevanović uzeo da ga voda za ručicu kod Dinkića i da mu bude neka veza sa Vladom.
Kakva crna veza sa Vladom, grad sve više propada, on je nesposoban, naravno, bio i da reši probleme iz komunalne infrastrukture, nema nijednog grinfild projekta, nema nijedne investicije. Za vreme njegove vlasti je još toliko ljudi otpušteno s posla, a vi uopšte ne reagujete, gospodine Markoviću, nego samo sedite, niti nam se obraćate, niti nam bilo kakve naznake dajete.
Vrlo dobro znate da je Ustav jasan, naročito u odredbama člana 180. i 191, kada se tiče izbora predsednika opštine odnosno izvršnih organa vlasti, odbornika i sukoba interesa, o čemu govorim u slučaju kolege Zdravkovića, koji nikako po slovu Ustava jedan jedini dan ne može da bude funkcioner izvršne vlasti.
To su sve veoma veliki problemi i, kao i svi poslanici Srpske radikalne stranke, očekujem da ćete vi da idete do poslednjeg ustavnog roka, do samog kraja 2007. godine, jer Ustavni zakon kaže, u roku od 60 dana od donošenja zakona održaće se lokalni i predsednički izbori, a to ne samo da nije dobro, nego će da vas košta, pored svega onoga što ste loše uradili, o čemu smo jutros slušali, naročito zbog najvišeg stepena korupcije koji je zabeležen u lokalnoj samoupravi.
Istraživanja koja su napravljena, to je odradio čak centar u kome aktivno učešće imaju sadašnji ministar Samardžić i supruga Vojislava Koštunice Zorica Radović, pokazuje da je najveća korupcija upravo u lokalnoj samoupravi, od mesne zajednice do opštinskog organa uprave, koju su građani prepoznali, čak u visini od 68%.
Naravno, mi ćemo biti apsolutno spremni, i sa kadrovima i sa onim što već sada nudimo, jer smo ozbiljno shvatili i preuzimanje nadležnosti iz oblasti zdravstva, i razvoj lokalne zajednice, da vas pobedimo na tim izborima, ma kakav izborni zakon da bude i ma koliko se i kako udruživali protiv nas, srpskih radikala. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, u petak, prilikom zakazivanja ove sednice, koja nije otpočela tog dana jer ste očigledno bili nespremni da uđete u raspravu po Poslovniku i na način koji dolikuje Narodnoj skupštini, obaveštena sam pisanim putem od strane gospodina Olivera Dulića da je Radojko Obradović, potpredsednik Narodne skupštine, ovlašćen da u toku odsustvovanja Olivera Dulića – i napisano je od tog dana, ali nije rečeno do kada, tako da mi ne znamo ni kada će predsednik Narodne skupštine da se vrati – vodi Narodnu skupštinu, njome predsedava i obavlja sve poslove predsednika Narodne skupštine gospodin.
Kada sam dolazila u salu na početak sednice, onako sam, više u šali, rekla gospodinu Obradoviću, o, dobar dan, gospodine predsedniče, a on je rekao - pa, nisam, potpredsednik sam. Kažem da, ali potvrđujući ovo što je malopre rekao gospodin Nikolić, sada kada nema predsednika vi ste taj koji vodi računa o radu parlamenta.
Naravno, kasnije je gospodin Obradović rekao da on, u skladu sa nekim svojim principima, i dobro je što je tako postupio, ne želi da vodi sednicu na kojoj će biti onako objedinjena rasprava, koju je predložila, pa zatim povukla, gospođa Nada Kolundžija, stavljanjem u jednu tačku dnevnog reda sve ove ratifikacije i zakone.
Kasnije, po završetku tog rada od jednog i po minuta, čiji ste svedoci, on me nije naknadno, kao ni gospodina generala Božidara Delića, drugog potpredsednika iz SRS, niti kontaktirao, niti obavestio kako će danas da teče ovaj dan i ko će da predsedava sednicom Narodne skupštine.
Meni je manir gospodina Albijanića potpuno jasan. Zaista sam sada začuđena, pošto sam se javila po Poslovniku, da je on uopšte i rekao potpredsednik Narodne skupštine i da mi je dao reč. Nebrojeno puta mi se desilo, dame i gospodo poslanici, dok gospodin Albijanić predsedava da se javim za povredu Poslovnika, a on kaže - ma šta se ti javljaš, ti si potpredsednik, nemaš ti šta da ukazuješ na povredu Poslovnika.
Eto, takav čovek sada predsedava i mene uopšte ne čudi što je on zaposeo predsedničku funkciju, jer u njegovoj bahatosti sve mogu da očekujem. Kad meni sa mesta potpredsednika kaže - ma šta imaš da se javljaš, nije povređen Poslovnik, onda on tako može da dođe i da sedne i da računa da ima 66 godina verovatno ili dan više od gospodina Mrkonjića, kome zaista priliči i jedino može u odsustvu predsednika Skupštine, po Poslovniku, kao najstariji da predsedava.
Dakle, stvar je veoma jasna. Gospodine Albijaniću, ili ste zamislili da imate 65 godina i jedan dan, ili ste vi zamislili da ste bogomdan da predsedavate kad god vam se ćefne i da potpredsednicima, kao meni, tako kažete - ma šta me briga, ili da sednete na mesto potpredsednika na kome sedim od početka i kažete, ma pusti me da glasam, pa ću posle da ustanem. Pa, nismo mi na pijaci, gospodine Albijaniću.
Stvarno ne želim da ulazim u razloge iz kojih je vaša stranka, četvrta-peta po redu u vašoj koaliciji, vas predložila na mesto potpredsednika, ali vi očigledno niste dorasli toj ulozi. Ne možete da budete zamena zamene kada za to nemate ovlašćenje.
Malopre ste rekli jednu istinu i to je dokaz da vi ne možete da predsedavate. Kažete - čuo sam se i on mi je rekao u telefonskom razgovoru, možda ste šetali po Kalemegdanu, ne znam kada ste se to dogovarali, da ga zamenjujem. To po Poslovniku ne može. Evo, kao jedan od potpredsednika, kažem vam, lepo se uklonite, kontaktirajte ovog ovlašćenog potpredsednika Radojka Obradovića, a ako ne po Poslovniku, kada nema najstariji, a to niste vi, jer nemate taj broj godina, gospodin Mrkonjić neka lepo sedne i neka predsedava. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre da vam kažem da mi srpski radikali najoštrije protestujemo što je ova sednica sa ovom tačkom dnevnog reda nije sazvana u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije.

Možda se vama čini, predlagačima tačke dnevnog reda o ratifikaciji specijalnih odnosa Republike Srbije i srpske države Republike Srpske da je to u redu.

Međutim, vi ste imali, da ste hteli i da nije u pitanju vaše licemerje, a pokazuje se načinom na koji ne poštuje Narodnu skupštinu nijedan od potpisnika ovog sporazuma, ni ministar spoljnih poslova, član 114. Poslovnika Narodne skupštine, koji govori o tome da Narodna skupština Republike Srbije saziva posebnu sednicu.

Ako ste vi gospodo iz DS, DSS-a i G17 u prošlom sazivu glasali za izmenu i dopunu Poslovnika da postoji takva posebna sednica, koja se održava u domu Narodne skupštine, bivšem saveznom parlamentu, onda je bilo najlogičnije da ovo bude najposebnija stvar danas, koju 16. jula treba da ratifikujete pritiskom na crveno dugme.

Sećam se te, za vas davne, ali za mene koliko juče, 1998. godine. Izabran je predsednik Republike Srpske i odmah posle toga sazvana je zajednička sednica Veća građana i Veća republika Savezne skupštine. Tada sam bila poslanik u Veću građana Savezne skupštine.

Sednica je zakazana kao svečani čin, čini mi se, za 18,00 časova tog oktobra ili novembra, ne zamerite mi, a sve sam to naravno mogla da vam kažem i da vam čitam delove tog sporazuma da on negde postoji na zvaničnom sajtu Vlade Republike Srbije.

Dakle, sporazum koji je uspostavljen odmah posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, sporazum čijoj su ratifikaciji prisustvovali Slobodan Milošević i tadašnji predsednik Republike Srpske Nikola Poplašen, i čitavo državno rukovodstvo je najoštrije napadano od strane DS-a, DSS-a i SPO-a.

Moram da vas podsetim da je DS, zajedno sa DSS-om, u tim najtežim danima po srpsku državu i srpski narod i sa ove i sa one strane Drine bojkotovala rad u Veću građana i Veću republika Savezne skupštine, tako da vi niste ni prisustvovali ratifikaciji onoga što se zove Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih veza između Republike Srbije i Republike Srpske.

Moram da vam kažem, zaista sam se malopre prisetila kao na filmskoj traci celog tog događaja kada je gospodin Nikolić o tome govorio, o Vaskrsu 1995. godine, bio je to 14. april. Eto, sticajem okolnosti, jer me lično vezuje taj datum pošto je datum mog rođenja.

Znam da smo tog dana išli, na čelu sa predsednikom naše stranke prof. dr Vojislavom Šešeljem, posle mitinga koji je održan na trgu u Loznici, da probijemo blokadu na Drini.

To ushićenje koje sam osetila tada i najmanje 10.000 ljudi koji su krenuli u tu protestnu šetnju probijanja blokade, prvo kada sam ugledala dečaka i devojčicu u narodnoj nošnji, a onda vojnike Republike Srpske i zagrljaj sa njima je nešto što ću pamtiti čitavog života.

Takav osećaj i osećaj pripadnosti narodu, koji se tamo borio za svoju slobodu i koji dan-danas živi pod okupacijom, iako samo formalno se čini da ima nekakvu slobodu, to je taksativno nabrojano ovde, da vi želite da našom saradnjom poboljšate da oni u svim segmentima života žive isto kao i mi, to jednostavno nije tačno, naročito zbog toga što je nedorečenost u ovom tekstu u odnosu na onaj iz 2001. godine.

A da niste posle 5. oktobra, jer naravno istorija srpskog naroda počinje sa vama, a ne sa onim što se desilo, izbrisali i skinuli sa svih zvaničnih sajtova republičke i savezne tadašnje vlade, Sporazum iz 1998. godine, vi biste videli da je on do najsitnijih detalja razradio zaista pravu saradnju koju smo mi želeli da imamo i koja je ratifikovana u prisustvu predsednika jedne i druge države.

Šta ste vi tada govorili i za Slobodana Miloševića i za nas, srpske radikale, i za sve srpske patriote toga dana kada je ratifikovan taj sporazum, pa kasnije sporazum o ujedinjenju Savezne Republike Jugoslavije, Rusiji i Belorusiji?

Da je to nešto strašno, da se time učvršćuje režim u Beogradu, da je to nešto što će da nas dodatno posvađa sa celim svetom.

Kako taj ceo svet danas i ta Evropa, koja poštuje vašu servilnost i to što dolazite na tepih američkih i drugih ambasada, tretira Srbe na Kosovu i Metohiji u Republici Srpskoj?

Evo, vi ste javne ličnosti, poslanici ste i istaknuti ste čelnici vaših stranaka, hajde, uputite se, recimo, na BN televiziju, na neku od onih emisija u kojima se govori o aktuelnim političkim temama.

Šta će prvo da vas zamoli gospođa Suzana ili neki drugi novinar te televizije? Da se precizno izražavate.

Naravno, vi ne biste drugačije, i da kad pominjete okupatora morate da kažete visoki predstavnik, jer ako to ne kažete, ako kažete da je okupator, a on to jeste, ta ili neka druga televizija će da plati neverovatno veliku kaznu.

Moram da vas podsetim šta je bilo, mada vas to ne zanima, kao što niste pratili svih ranijih godina stradanje i muku naroda u Republici Srpskoj, da je desetine hiljada žrtava položeno na oltar otadžbine, jer je Republika Srpska za minimum svoje slobode to morala da izbori u krvi srpskog naroda, da je gospodin Tomislav Nikolić, na mitingu Srpske radikalne stranke u Bijeljini, 6. septembra 2004. godine, obraćajući se građanima na prepunom trgu u Bijeljini rekao da on tu nije gost da je to samo jedna od stanica na putu prema Banjaluci, prema takođe srpskoj zemlji, i da je to sve Srbija.

Naša stranka, koju napada takav čovek koji je premijer Republike Srpske, a potpuno do guše umešan u kriminal, Milorad Dodik, trpi najgore moguće posledice vladavine takvog režima i prethodno SDS-a, oteli su ime Srpskoj radikalnoj stranci, zabranili naše političko delovanje i izmislili neke radikale koji tobož štite interese srpskog naroda i koji se tako lažno, uz pomoć Dodika i Čavića, predstavljaju na izborima.

Moram ponovo da vas podsetim, gospodine Markoviću, verovatno ste tada bili u Ekspo dvorani na Novom Beogradu, da je taj nesrećni Dodik, koji je premijer zapadne srpske republike, došao na vašu, kako vi to kažete, konvenciju, to je valjda od one engleske reči, to je tako lepo, rekao da se nada na kraju svog govora, pred svima vama, pred Tadićem, pred vama, pred Ružicom Đinđić i ostalima koji ste se okupili, celom tom bulumentom, uz onaj medijski lobi koji je došao, odnosno navodno kulturnih poslanika, da će u noći između 21. i 22. januara, on kao premijer Republike Srpske da slavi.

To je rekao pred vama, gospodine Markoviću, jer će u Srbiji da pobedi Demokratska stranka Srbije.

Naravno da ste odmah zaćutali i da ste videli o kakvom se čoveku radi.

To je ono što mi znamo, ali to vas baš briga, dokle god vam služi i dokle god on kao takav, kao ranije Biljana Plavšić, služi okupatoru, vama je dobar jer vi imate zajednički interes, zajedno pravite sve te poslove, i nemojte mi reći da vi ne znate ništa o poslovanju, naravno Dinkić i te kako dobro zna, Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića u Republici Srpskoj, i pod čijim pokroviteljstvom je to urađeno.

Što niste napisali ovde, suzbićemo kriminal i korupciju u Republici Srpskoj? Pa vi nećete da se obavežete da to radite ovde, jer je vrh državne vlasti i te kako upleten u sve te kriminalne radnje.

Dakle, svi vi koji danas na ovakvoj sednici, na kojoj nema ni jedne trećine poslanika, četvrtine iz vladajuće koalicije, hoćete da ratifikujete odnos između dve srpske države, nikada niste imali iskren odnos prema tome. Moram da vam kažem ko je danas ministar odbrane, ne čudim se uopšte, to je prvo što je primetio gospodin Nikolić, i to je razlika između ovoga iz 2001. i ovog sporazuma iz 2006. godine, što se tiče odbrane na potpuno transparentan način.

Prvo, kako će da zagovara Dragan Šutanovac odbranu na potpuno transparentan način, kada ono što treba da bude transparentno za nas i za odbranu naše zemlje i što vojska treba da radi nije za NATO pakt, jer oni imaju drugačije ciljeve i drugačije metode delovanja. Zato im je Šutanovac dobar kao ministar odbrane.

Verujem da je njegov uticaj bio još u to vreme, ako ga je uopšte imao tada, da se takva odredba izbriše iz Sporazuma. Moram da vam kažem nešto što je on naknadno i priznao, on je posle toliko godina od potpisivanja tzv. mirovnog Dejtonskog sporazuma, tek 2005. godine prvi put prešao sa druge strane Drine, dok su poslanici Srpske radikalne stranke, ovi iz sadašnjeg saziva, oni iz prošlog, da ne govorim o tome, možda bi mu bilo neprijatno jer jedan od istaknutih boraca, dobrovoljaca koji je branio svoj grad, kolega Ognjen Mihajlović, do poslednjeg dana je bio na Grbavici i branio svoju rodnu grudu i mnogi drugi koji su ovde, vi ste se šetkali po Beogradu, išli po belom svetu, vodili kampanju protiv tadašnjeg režima, protiv tadašnjeg sporazuma iz 1998. godine.

Niti ste skupljali humanitarnu pomoć, niti ste davali krv, niti ste išli na ratište, na prve linije fronta, nije vas to ništa zanimalo, pa me zato i ne čudi što vi niste na Petrovdan bili u Bratuncu. Jer nikada ne govorite o srpskim žrtvama, one vas nikada nisu interesovale.

Da ne govorim o činjenici da je jedan od onih, koji je u svojoj vladi imao tri ministra Demokratske stranke, Milan Panić, na jednom od mitinga u Banjaluci rekao - poštovani građani Vrnjačke Banje. Isto to mogu da očekujem i od vas.

Otkud vi znate gde je Popovo Polje, gde je Mareva Ljut, gde je Nevesinje, gde je Trebinje, gde je Banjaluka, gde je Bijeljina? Vi to znate, ali samo na geografskoj karti, nikada tamo mnogi od vas nisu bili.

I onda ćete danas, potpuno licemerno a ne iskreno, kao što je to uvek radila naša stranka i naš predsednik, koji je zbog te ideje da svi Srbi žive u jednoj državi već pet godina u haškom kazamatu, da ratifikujete Sporazum. Naravno, nećete da pohrlite ni na jednu televiziju i da sa ponosom kažete - da, mi smo to uradili jer nam je Srbija u srcu, srpska zemlja i Republika Srpska, samo zbog toga što vam je to potrebno, ali u kratkoročne propagandne svrhe.

Da ste imali uslove, vi biste izvršili ovu ratifikaciju odmah posle potpisivanja, jer bi vam to trebalo uoči izborne kampanje. Ovako, to danas radite tako bledo, anemično, potpuno nezainteresovani za sudbinu tog naroda tamo i za činjenicu da u onome što se naziva muslimansko-hrvatska federacija, a kako to ovde lepo stoji u Sporazumu, niko od Srba ne može da ostvari svoja prava.

Pitajte Vjericu Radetu kada je zadnji put bila u Guberu, opština Livno, u svom rodnom selu, i da li ona, pošto je to u sastavu federacije, slobodno, kao poslanik, kao Srpkinja, sme da ode tamo. Pitajte to isto Momčila Duvnjaka, da li on sme da ide u svoj Malovan. Pitajte bilo koga od Srba, koji imaju tamo svoju imovinu i čiji su grobovi predaka tamo, da li smeju da odu od 1992. godine.

Naravno, vas to ne zanima, sve je to za jednokratnu upotrebu i samo onda kada vam treba, ali narod Republike Srpske, narod Srbije i svi Srbi koji su izbegli iz Republike Srpske Krajine to vrlo dobro znaju.

Završiću kako to danas rade milioni Srba, a ne samo srpski radikali, jer milion puta smo vam rekli, ako to možete da shvatite i da dopre do vas, da su se u poslednjem otadžbinskom ratu u Republici Srpskoj i deca četnika i deca partizana nazivali četnicima, pa je tako, nekada samo slogan Srpske radikalne stranke, danas slogan za sve ljude kojima je i Republika Srbija, i Crna Gora, i Republika Srpska i Republika Srpska Krajina u srcu, Srbija je večna dok su joj deca verna.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika, jer je ministar povredio dostojanstvo Narodne skupštine.
U svemu ovome što je loš prevod, gospodine ministre, kako ste navrat-nanos i preuzeli funkciju, onda kada ste sami za sebe glasali, kada već niste mogli to da učinite, falio vam je lektor. Kao što ste već rekli i što piše u ovom tekstu, ovo je dokument iz Saveta Evrope, potpisan davne 1985. godine.
Da nisam bila, kao i predsednik naše poslaničke grupe i koleginica Donka Banović, sada ja po prvi put, a oni imaju više iskustva, naročito gospodin Tomislav Nikolić i gospodin Todorović, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, mislila bih da to tako treba.
Međutim, radi se o tome da su dokumenti koji tamo dolaze pred poslanike Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, što će naravno u skladu sa svojom strukom i koleginica Banović da vam kaže, u nekom specifičnom slengu.
Samo uzmite član 9. tačku 7, o čemu je mislim govorio kolega Martinović, a i mi smo to za stolom predsedavajućeg komentarisali, koliko je to rogobatan i katastrofalan prevod.
Evo verujem, gospodine ministre, pošto ste vi za Evropu, za Evropsku uniju, verujem da ste pored pravničkog znanja i sa te druge strane obrazovan čovek, da govorite engleski jezik, čitate i pišete, pogledajte samo kako je smešno prevedena tačka 7. oko provizije kod finansiranja lokalne samouprave.
Nemojte onda da pričate i nama, a naročito gospodinu Nikoliću, sa njihovim perfektnim znanjem jezika koji mi ne govorimo, jer najradije govorimo srpski. Ali, tek toliko da znate da nisu radikali ljudi bez znanja i da ne znaju šta tamo piše.
Ako krenemo od jedne do druge tačke videćete, a valjda vam je to vaše jezičko znanje doprinelo da shvatite, da je katastrofalan prevod i da je suština, čak i suština, i ako se autentično prevodi od reči do reči sa engleskog jezika smešna u odnosu na terminologiju koja se primenjuje, kako vam je gospodin Martinović rekao, u srpskom jeziku.

Dame i gospodo poslanici, zaista ne razumem vas kolege iz DS, koji se toliko upinjete da dokazujete unazad 17 godina, ali uvek ste udruženi sa nekim protiv radikala i tamo gde dođete na vlast otimačina je i provizija, evo ovaj ministar pravde vam je Dule 10 posto ili kako ga zovu tamo Šapčani, je li tako, gospodine magistre, da nam govorite o tome i dobacujete iz klupe - šta vi to hoćete i šta vam smeta taj dokument.
Meni je žao što je izašao gospodin ministar, daću mu ovaj šlagvort, eventualno za taj argument mogao je da kaže - znate, 15. oktobra 1985. godine imao sam 15 godina i ništa ne znam.
Mislim da je rođen 1970. godine i sada može da kaže - veze nemam sa ovim dokumentom, ni šta tu piše, jer sam tada bio školarac i nisam imao pojma da ću na krilima dosovskog puča i takve nazovidemokratije, u stvari nasilja nad Ustavom i zakonom, da postanem to što jesam, da ću da budem tako osion i bahat, da me ne zanima šta poslanici govore, da me ne zanima ta kritika, da me ne zanima da li je taj prevod sa engleskog jezika u redu.
I onda nas zaista ponižavate sa ovakvim tekstom i dokumentom koji je došao pred nas. Malopre je o tome govorio gospodin Todorović. Pobogu, niste vi valjda mislili, ako ste uopšte čitali, ili da napravi gospodin Mrkonjić pauzu, pa svi lepo da pronađete gde vam je ovaj materijal, ako ste ga negde zaturili, da ga noćas pročitate i da sutra dođete.
Samo taj primer o kome je on govorio. Ne govori se ovde o uslovima pod kojima izabrani predstavnici lokalne samouprave, misli se na predsednike opština, uglavnom su to ovi vaši koji uzimaju provizije i prave dogovore sa tajkunima, ili direktori preduzeća koje vi imenujete, ili odbornici rade taj posao.
Ne govori se o tome da li se oni nalaze na osam metara ispod zemlje, kao što je ova sala, imaju veštačko svetlo i veštački vazduh, i nije to suština tog dokumenta, nego, što i govori to poglavlje, da budu nepotkupljivi i da budu toliko samostalni u svom poslu da nijedan tajkun ne može da utiče na njih i da uzima proviziju.
Vi ste preveli namerno pogrešno to, zato što vi ne možete da se obavežete pred vašim prijateljima iz Evrope i 22 godine kasnije... hvala vam kolega, dobro me vidite, moram da pokažem šta je kolega uradio, ne vidi, pa mora ovako, dobro, šta ćete, sada ne znam kako bih ga nazvala.
Vama da kažem da to nije uslov za vaš rad u Kraljevu, vi ste poslanik iz Kraljeva. Da li je odbornik, Vesna? Izabrani predstavnik naroda. Pa ne piše u ovoj povelji da vi treba to da radite, nego da ne trpite nikakav uticaj bilo kog lokalnog moćnika, da ne otimate i da ne kradete, a vi sve vreme to radite i zato pogrešno prevodite ovakav tekst, jer nećete da se obavežete da ne budete korumpirani. Hoćete, i to vam je najslađe, da trpate i trpate u džepove, sve dok ne obezbedite i svoje praunučiće.

Ne javljam se zbog činjenice da su argumenti i pravničko znanje kolega iz SRS, za razliku od predsednika Zakonodavnog odbora, uticali na kolegu Milovanovića koji je to i rekao sada, već se javljam zbog povrede Poslovnika u delu koji se tiče izveštaja Administrativnog odbora.
Gospodine ministre Milane Markoviću, vi ste, koliko svi mi znamo vrlo dobro, godinama bili narodni poslanik. Danas ste se, 5. jula, u ulozi ministra za državnu upravi i lokalnu samoupravu, za razmatranje tačaka u pojedinostima ovog zakona neustavno koji predlažete, pojavili pred Administrativnim odborom.
Budite toliko ljubazni, pa izađite i recite što ste tražili vi danas da razmatrate amandmane na Administrativnom odboru. Da li je to logičan red stvari ili vi hoćete da unapred menjate Poslovnik o radu Narodne skupštine, ili je stvar vrlo jednostavna, što, naravno, gospodin Albijanić nije priznao, ali je toliko očigledno.
Dakle, ovde imamo predsednika Zakonodavnog odbora Vlatka Ratkovića iz DS, imamo gospođu Vjericu Radetu, pravnika i to vrsnog iz SRS, mr Aleksandra Martinovića iz SRS, pravnika, takođe članove Zakonodavnog odbora, i druge srpske radikale i imamo neke koji se navodno nalaze negde.
Prvo, gospodine Ratkoviću, članovi Zakonodavnog odbora se uopšte ne nalaze u Strazburu. Taj koji vam je to rekao taj vas je grdno slagao. Bila je gospođa Vjerica Radeta, ali se vratila istog dana kada i ja sa njom u subotu, jer je završeno parlamentarno zasedanje. Ako mislite na gospodina Aligrudića, on je iz Strazbura otišao dalje nekim svojim poslom, glumi velikog državnika.
Mi sada razgovaramo o tome da li je i zašto je nama ovaj Petar Cvetković, zamenik predsednika, koga ste uhvatili na brzinu da predsedava Administrativnim odborom dostavio izveštaj Administrativnog odbora, jer je gospodin Dragan Todorović, predsednik Administrativnog odbora, potpredsednik naše stranke, predsednik izvršnog odbora kao častan čovek i koji zna, za razliku od vas koji ste pravnik, i ako gospodin Todorović ima bolje pravničko znanje kao diplomirani inženjer od vas pravnika ministra.
Žalosno je da se vi pojavljujete u nedostatku kvoruma koji nije sposoban da vam obezbedi vaš Vlatko Ratković.
Ima neki Vlatko Rajković iz Kragujevca, isto iz DS, pa vas mešam stalno, ali taj isto pravi brljotine kao vi ovde, gospodine Ratkoviću.
Prema tome, zaista je ovo vrhunac drskosti. Znate na šta ste se pozvali? Kažete - u skladu sa članom 79. i 147. Dame i gospodo narodni poslanici, član 79. kaže da odbor odlučuje većinom. To je upravo priznanje da ste bili nesposobni vi, gospodine Ratkoviću, da sazovete matični nadležni odbor i bez tog mišljenja ne može dalje da se raspravlja, i mora da se prekine sednica.
Pa onda ste pobrkali babe i žabe, pa kažete - hajde. Mogli ste da nahvatate predsednika Odbora za kulturu i informisanje, ili ovog za trgovinu i turizam, ili da pitate profesora Mašića, predsednika Odbora za poljoprivredu - hoćete vi Mašiću, ako ima kvoruma, da raspravljate o ovome.
Ovo je stvarno neverovatno šta ste vi danas uradili i vi ste direktno, gospodine ministre, učestvovali u kršenju Poslovnika kao dugogodišnji poslanik i to ste svesno uradili.

Gospodine Albijaniću, zamenik sekretara je trebalo da vas opomene, ako vi niste uspeli da naučite, zamenik zamenika, dve odredbe Poslovnika. Zaista sam na više načina pokušavala, i formalno i neformalno, da vas ubedim da vam to nekako uđe u glavu.

Onog momenta kada se narodni poslanik javi za povredu Poslovnika, vi ste dužni da istog trenutka date reč poslaniku koji prijavljuje povredu Poslovnika.

Vaša snishodljivost prema članovima Vlade, kako one prethodne, i ove sadašnje, toliko je više degutantna, gospodine Albijaniću, da dovoljno govori o vama.

Ne znam šta vi još treba da uradite, ponesite četku ujutru, pa pogledajte kakve su cipele gospodina Markovića, ako treba da mu brišete cipele, jer vi ste to navikli i kod Dinkića, kod svih članova prethodne Vlade, pa računate kada ste tako bili snishodljivi ...

Ne, to je vaš način ponašanja, toliko očigledan, ne znam koju reč da upotrebim kao soba sa dostojanstvom, ali to je zaista ispod minimuma ljudskog dostojanstva.

Kada vas lepo upozorim, a milion puta vam je rekao gospodin Nikolić da nije Skupština robinja Vlade, vi ste potpredsednik Skupštine, treba da štitite prava narodnih poslanika i pravo Narodne skupštine nad bahatim ponašanjem ministra.

A ministar je zaboravio da je u ulozi ministra od 15. maja, umislio je da je i dalje narodni poslanik, i osim toga što ste glasali gospodine ministre onda kada ste podneli ostavku sami za sebe, to je tek priča o kojoj možemo da raspravljamo, ali potpuno ste dezinformisali javnost koja možda ne zna da ste vi onaj Milan Marković koji je preskakao preko klupe da donosi odluke koje nisu bile u skladu sa Ustavom i zakonom.

Ovekovečeni ste za sva vremena, skoro se niste ni promenili, isto izgledate i sada i pre četiri godine, kada ste čak preko dve klupe preskočili da glasate tuđom karticom ili da izvadite nečiju, da pravite neke mahinacije.

Vi sada nama pričate, gospodine Markoviću, kako ste vi jedan čovek potpuno depolitizovan, a za svog zamenika ste postavili kolegu Radosavljevića iz Kragujevca.

Niste vi tražili nekog tamo depolitizovanog nekog pravnika, nego člana DS-a, koga je servirala DS iz Kragujevca.

Sada što je najžalosnije od svega, vi ste gospodine Markoviću, zajedno sa drugim vašim kolegama, preskačući preko klupe ili na već druge načine nekako, skrpili tada tu većinu, čak išli toliko daleko da ne možete da radite sa državnim službenicima i po vertikali sve da postavljate u vaše ministarstvo članove DS, to je nesporno i ne može da vas opere ni Sava ni Dunav, to se zna da je tako.

Vi ste čak u jednom danu glasali za čoveka, sećam se, to je bilo 2002. godine, da se ne zna...

Sačekajte malo da čujete nešto pametno, vi ste tada bili u nekom zapećku, da vam kažem za taj flagrantni primer kršenja dostojanstva.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, pošto se više ne obraćam predsedavajućem, pre svega vama gospodine ministre, da nastavim onu priču od malopre.

Član 104. za vašu informaciju.

Znači da ne znate da čitate. Ako otvorite neku stranicu u Poslovniku i vidite šta znači član 104, biće vam lakše da razumete šta hoću da kažem.

Ministar je povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Da li me pažljivo pratite? Da li je dovoljno sporo za vas i za vaš kapacitete razmišljanja i shvatanja?

Dakle, povredio je dostojanstvo Narodne skupštine činjenicom da nas je obmanuo da je u periodu od kada je on aktivni političar, u celom duhu vaše rasprave ste se obraćali kolegi Krasiću i koleginici Radeti, da oni mogu da vode politiku svoje stranke, da se bore za ideju na nekom drugom mestu, a kada su u pitanju ovakve stvari, izbor državnih činovnika, odnosno službenika, da tu nema nikakve politizacije.

Opet da se vratim na onaj samo jedan, a mnogo ih je u nizu, ali da vam kažem, gospodine Markoviću, kada ste vi bili poslanik vladajuće DS-a, kao što ste sada, u jednom danu ste, kršeći sve elementarne norme, pre svega stručnosti – a da ne govorim o činjenici da ste ljude gvozdenom metlom poterali sa mesta na kojima su bili do 5. oktobra 2000. godine, da ste kriznim štabovima upadali u fabrike, u ustanove, u tadašnji Privredni, kasnije Trgovinski sud, da ste to uradili u Narodnoj banci Jugoslavije, odnosno Srbije, i vi nama govorite o depolitizaciji, o stručnosti – a u jednom danu ste i vi, Milan Marković, glasali za to: čoveka koji je bio v.d. direktor neke propale gumarske industrije izabrali za sudiju Opštinskog suda u Surdulici, pa ste ga posle dva meseca postavili na mesto predsednika tog istog opštinskog suda. O čemu vi onda pričate? O nekoj stručnosti.

Zaista bi bilo dobro, ne želim uopšte lično da govorim ovde, pogotovo o osobama koje nemaju mogućnost ni reč da govore kada prisustvuju sednici i asistiraju vam, što kaže gospođa Radeta, da vam dodaju neku dokumentaciju, ali znate, razvojni put raznih Bora šnajdera je tako interesantan, pa je bolje da ne otvaramo tu priču.

Malopre smo pomenuli jednog, koliko je ko prošao, odnosno ona ili on stranaka i koliko režima, bilo bi veoma interesantno, zato vam je bolje da ćutite i da to ne ističete, nego recite lepo - biće kadrovi koje meni daje DS iz Kragujevca, Pirota, Vranja, Novog Sada, Beograda, to ću da radim zato što sam ministar i tako će da bude dok ministrujem, a nemojte da pričate o nekoj stručnosti, o kvalifikacijama ljudi koje možda postoje, ali pre svega su uslovljeni članstvom u vašoj Demokratskoj stranci i drugim strankama koje su na vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Albijanić dezavuiše narodne poslanike čitavo vreme, zato što bi on morao, kao potpredsednik stranke koja je direktni krivac zato što se nije sastao, odnosno sastao se, ali nije odlučivao o ovome, Odbor za finansije, da da odgovor narodnim poslanicima.
Gospodine Albijaniću, ako niste obavešteni, a očigledno niste, osoba koja nedostaje da bi radio Odbora za finansije, gde stručno, kompetentno i argumentovano predsedava gospođa Jorgovanka Tabaković, gde bismo savesno i odgovorno hteli da razmenimo argumente o katastrofalnom budžetu za ovih pola godine, koji nam je predložila Vlada i ministar Cvetković, jeste vaš poslanik, iz Poslaničke grupe G17 plus, jer, više se ne zna ko izlazi a ko ulazi u vašu poslaničku grupu. Od kako ste dobili ovih par ministarstava, počela je jagma - ovaj će da bude državni sekretar, ovaj pomoćnik, ovaj tamo, neki ne znam šta, potrčko Dinkićev, ovoga ili onoga - nastala je pometnja.
Građani Srbije moraju da znaju ko su narodni poslanici. U tome prednjače, naročito, poslanici iz Kruševca. Moram da vam kažem slučaj Kruševca. U Kragujevcu se to još nije desilo.
U Kruševcu su gotovo svi poslanici iz ove vladajuće strukture, jel tako, Duvnjak, brzopotezno podneli ostavke, izabrani na funkcije narodnih poslanika, pa kada ste skrpili, kako-tako, ovu novu tajkunsku vladu, oni kažu - ma šta imam ja da sedim osam metara ispod nivoa zemlje, u ovoj skupštinskoj sali, veštačko svetlo, da se mlatim s ovim zakonima i sa budžetom, odoh ja na neku važnu državnu funkciju.
Tako su svi podneli ostavke, i ovaj iz G17 plus, on zato što je dobio packu od Tomice, loše je kadrovisao u Kruševcu, i ovaj Milivojević iz DS-a, nećkao se da li će, šta će, kibicovao neko mesto u nekom ministarstvu i na kraju mu rekli, očigledno - nema ništa. On je podneo ostavku na mesto odbornika, kaže - zašto da dolazim u Kruševac da budem i odbornik.
Tako, od jednog do drugog, dođoste u situaciju, gospodine Albijaniću, da sada nemate poslanika.
Nije se sastao taj odbor vaše organizacije, ne znate koga ćete, kome će da se smiluje Dinkić ili već ko kod vas odlučuje o tome, i nedostaje poslanik G17 plus. Blokiran je rad Odbora. Zamislite, do juče ste imali toliku brigu za finansije i toliko ste ščepali s jedne i sa druge strane, a sada vas ne zanima Odbor za finansije!
Gospođa Tabaković je uredno sazvala Odbor. Videli ste u argumentovanoj raspravi, u kojoj ministar ništa nije mogao da odgovori i da kaže, jer su tako ubojiti i jaki bili njeni argumenti za sve što je rekla. I, sada vi nama kažete da će prisutni gospodin ministar, hajde da ga ne znamo, ali upoznali smo ga za ova tri ili četiri dana, ovi radnici iz hiljade preduzeća koje je on privatizovao mnogo dobro su ga upoznali za ovih sedam godina, odnosno tri, koliko je upravljao radom Agencije za pljačku srpskih preduzeća, odnosno da nema veze što se nisu sastali nadležni odbori i ubeđujete poslanike SRS-a kako će ministar da izlazi i da odgovara o svakom podnetom amandmanu.
Čovek je ćutao tri dana. Juče se javio u 13,55 časova, na kraju rasprave u načelu o budžetu i o ovim tačkama objedinjene rasprave, a šta je rekao, da ne pričam o lapsusima, jer čovek ne zna kako se zove zavod za zapošljavanje i obrazovanje, to je trenutno najveći problem u Kragujevcu, pa kaže RZZO, izmisli neko novo ime. Pobrkao je cifre, kaže, imamo milijarde, mislim da je pomenuo evre, na nekom posebnom računu, i to nije ušlo u budžet, ali mi znamo gde to ima. Ni ovako stručni ljudi, kao što su poslanici SRS-a, a kamoli laik, nisu razumeli šta priča, a vi kažete kako će on nama da odgovara.
Verujem da će on da presedi sve vreme, ili će da klima glavom ili neće da pogleda u poslanika, a ne da vodimo sa njim raspravu.
Vi znate vrlo dobro, imate dugogodišnje iskustvo u radu Parlamenta, zato ste, valjda, predloženi od strane vaše stranke za potpredsednika Skupštine, gospodine Albijaniću, da je rad odbora...