E, pa, vidite, za razliku od mene i SRS-a, koji poštujemo demokratska načela i činjenicu da ste vi predloženi za potpredsednika iz vaše političke stranke u danu kada smo gospodin Mrkonjić i ja birani za potpredsednike Narodne skupštine, pošto je to odraz demokratskog i civilizacijskog napretka, valjda, u Srpskoj skupštini, vi, gospodine Albijaniću, niste za nas glasali.
Prema tome, bolje vam je da ćutite i da ne pričate ponovo svoju bruku. Naravno da mi poštujemo to što su vas građani birali...

...ne, moje vreme i vreme stranke kojoj pripadam tek dolazi, a vreme je, možda, isteklo za povredu Poslovnika.
Bilo bi bolje, pošto vam je sada data ta mrvica vlasti, da vi predsedavate najvišim zakonodavnim telom, da prekinete sednicu, da pozovete gospođu Tabaković da ponovo pokuša da sazove Odbor, a u međuvremenu navatajte tog nekog kandidata sa liste G17 plus, dovedite ga, verifikujte mu mandat, ubacite ga u Odbor za finansije, pa da krenemo da radimo.
Je li tako, gospođo Tabaković? Tako je, hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, za koji minut u zgradu Narodne skupštine doći će delegacija koja predstavlja radnike Kragujevačkog metalnog kompleksa.
Juče je Skupština Grada Kragujevca, koja je zasedala sinoć do kasno, do 23,00 sata, zbog nebrige Vlade Republike Srbije morala da zauzme stav, a tiče se njihovog problema koji sam ja aktuelizovala i tokom jučerašnje rasprave i daljeg statusa zaposlenih u metalskom kompleksu, ne samo Grada Kragujevca, već i cele Srbije.
Naime, oni su se u više navrata obraćali predstavnicima novoformirane Vlade i direktno su išli u Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj. Ministar nije našao za shodno da ih primi, već kako je rekao sam predsednik sindikata, gospodin Milić, neki uglađeni, ulickani koji ih je nagrdio i nije želeo sa njima na ozbiljan način da razgovara.
To su časni i pošteni ljudi. Oni su pre pet godina mahom i oni koje oni predstavljaju, delegacija koja je pošla put Beograda iz Kragujevca, izgubili posao u vašem tzv. procesu tranzicije, pre pet godina. Tada je formiran tzv. Zavod za zapošljavanje i obrazovanje, koji u vidu određene socijalne pomoći daje mesečnu nadoknadu, koja je takođe apsolutno minimalna i nemoguće je da sa njom kupite osnovne životne namirnice, a ti ljudi, njih je preko 4.000, traže da se status Zavoda reši.
Ja sam juče vama gospodine ministre postavila pitanje, na koje mi niste odgovorili.
Pitam vas ponovo – u razdelu Tranzicionog fonda gde postoji 7,5 milijardi dinara ste naveli da je taj novac opredeljen i za te radnike sa Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje.
Kao poslanik iz Kragujevca, pošto sam juče zajedno sa kolegom Poskuricom celog dana učestvovala ovde u radu najvišeg zakonodavnog tela, zahtevam od vas, od Mlađana Dinkića, Božidara Đelića, a pre svega Vojislava Koštunice, pošto su eksplicitni zahtevi u pismu radnika, koji će da dođu svaki čas u zgradu Skupštine, da ih pod hitno primite i da im date konkretne odgovore na njihove zahteve.
Naše nije da se mešamo kao političari i narodni predstavnici u posao sindikata, ali mi Srpski radikali potpuno podržavamo sve opravdane zahteve radnika, kako metalskog kompleksa Kragujevca, tako i cele Srbije, a vi morate, jer ste to obećali, kao i prethodna Vlada, da vodite taj dijalog sa ljudima kojima je pomoć neophodna. Oni se nalaze na ivici egzistencije, oni ne znaju kuda dalje ide njihova fabrika, oni ne znaju kako da ljude kojima je ...
(Poslanici dobacuju sa mesta: Vreme.)
Vreme? Vreme je, gospođo, da se vi uozbiljite, ako ste poslanik vladajuće stranke, da me saslušate da vam zaista na najargumentovaniji način ispričam o muci tih ljudi. Mislim da to nije u redu i meni to uopšte ne smeta.
Možete da dobacujete koliko god hoćete, ja uvažavam i vašu funkciju i kao što ste vi predstavnik vaše stranke, ali budite sigurni da tako ne reaguju ti ljudi koji gledaju prenos, a predstavljaju ove radnike i članove njihovih porodica. To je velika muka.
Na neki način ste zaštićeni kada živite u sredini u kojoj nema ili nisu izraženi tako ti problemi, ali nema grada u Srbiji u kojem to nije tako. Poslanici SRS u Beogradu gde živi preko dva miliona ljudi stalno, intenzivno rešavaju probleme i radnika i sindikata i ljudi koji dolaze kod njih po savet ili kod našeg pravnog savetnika i gde god da se pojave u zgradi Skupštine.
Zamislite kako to izgleda kada ste predstavnik naroda i to stranke za koju je narod glasao u najvećoj meri, to je SRS, koja je najveća opozicija u ovom režimu, a živite u Kragujevcu u kome ja živim.
Od izlaska iz zgrade u kojoj stanujete, preko odlaska na pijacu, preko odlaska u kancelariju ili komunikacije svakodnevne sa ljudima vi vidite da je ta muka velika i da je to potpuno drugačija slika od one koju možda neki od vas zaštićeni i funkcijama i drugačijim načinom života ne mogu da vide.
Muka i briga za obične ljude je pre svega naš imperativ, nas srpskih radikala, a dokle god mogu i verujem da će mi i njihova odlučna borba za to davati snagu, ja ću se boriti za prava radnika, baš kao i moje kolege.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo zbog čega je SRS pojedinačno najjača stranka i u gradu Kragujevcu i zašto pobeđuje u Kragujevcu. Zato što mi, kao timska grupa i kao grupa odbornika koja je najžešća opozicija aktuelnoj vlasti, uvek radimo tako da se nikada ne oseti kada neko od nas nije prisutan.
Gospodine Vučićeviću, ne samo da sam u toku, nego i pre nego što se to našlo na dnevnom redu, prekjuče, kada vi niste bili, iz opravdanih ili neopravdanih razloga, u Skupštini, ja sam to pitanje aktuelizovala.
Pošto sam predsednik odborničke grupe naše stranke, u svakom trenutku znam šta rade odbornici i kada sam u Skupštini Srbije, gde najoštrije kritikujem ovu Koštuničinu vladu, kojoj i vi pripadate i podržavate je.
Upravo vam kažem i obaveštavam ministra, po članu 226. i po članu 1. Poslovnika, taj zaključak jeste donet, ali tražim, kao poslanik SRS i sve moje kolege, da koliko danas premijer i resorni ministri prime te radnike. Teče rok od 14 dana. Pošto vi očigledno imate više uticaja, jer ste deo vlasti, izvolite, pozovite Koštunicu telefonom, ubedite gospodina Cvetkovića, ubedite Božidara Đelića, kada se vrati sa ovog putešestvija, ubedite Mlađana Dinkića.
Oni ne traže samo subvencije. Tu ima šest zaključaka njihovih zahteva. Oni traže da se promeni Zakon o privatizaciji, da bi se nastavilo sa privatizacijom onih preduzeća koja su ušla u proces restrukturiranja, a nisu privatizovana, jer je istekao rok krajem marta meseca.
Oni traže da im se omogući da ljudi koji su za penziju pod privilegovanim uslovima, odnosno uz obeštećenje države odu u penziju. Oni traže da njihova otpremnina, sa sadašnjih 100 evra, bude 300 evra. Oni traže da im država i ministar finansija kažu odmah do kada će da traje finansiranje tzv. Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje, jer oni vide da od toga nema nikakvog posla, što naš narod kaže "hleba od toga nema", nisu prekvalifikovani i lepo su ljudi ceo problem sagledali kao što svi u Srbiji vide.
Veliki sistemi ne rade, nema malih i srednjih preduzeća, nema mogućnosti da se oni ponovo vrate na posao i voljni su da razgovaraju u tom smislu da se vidi, na osnovu njihovih, pre svega godina staža, socijalnih karata i svega onoga što oni predočavaju pred Vladu Republike Srbije, a ja sam ih pozvala, oni će verovatno da se obrate i vama, da dođu u zgradu Narodne skupštine. Očekujem ih da dođu u najskorije vreme. Javili su da oko devet sati polaze. Kolega Poskurica i ja ćemo ih primiti u kancelariji poslaničke grupe SRS i moje je, kao opozicija, ovom režimu i ovakvoj Vladi da tražim danas odmah prijem za te radnike.

Opet me niste razumeli gospodine Vučićeviću. Ne dolaze oni kod mene, nego i kod vas, kod kolege Davidovića i kod kolege Vučkovića. Dakle, oni će da dođu u zgradu Narodne skupštine i samo je splet okolnosti što će prvo da razgovaraju sa mnom i sa kolegom Poskuricom. Onda će vas da traže, obavestite ljude na ulazu da ste spremni da ih primite i da razgovarate sa njima.
To je njihovo pravo, rok teče od juče i oni sada žele da vide šta ste vi konkretno kao i ja i kolega Davidović i kolega Vučković spremni da uradite, ja se izvinjavam, i kolega Zdravković u zaštiti njihovih prava. Dakle, oni hoće danas da dođu u zgradu Skupštine da ono što je juče usvojeno kao zaključak donesu nama i da mi krenemo tim putem. Nemojte da očekujete od mene ili od bilo kog poslanika SRS da ćemo da pišemo i da telefoniramo ministrima u Vladi.
Ono što jedino mogu da uradim, što hoću i što je moje pravo i po članu 1. Poslovnika pre svega i kao poslanik iz Kragujevca je da ovako sa govornice i putem javnog direktnog prenosa pozovem ministre da to urade. Očekujem od gospodina Cvetkovića da kaže u roku od ovih 14 dana kada je on spreman da ih primi, jer ja njemu postavljam konkretno pitanje – ja ne znam šta se krije i koliki je iznos opredeljen za Zavod za zapošljavanje i obrazovanje od ovih 7,5 milijardi. Ne znate vi, ne zna ni gospodin Davidović, to samo u ovom trenutku zna gospodin Cvetković. Je l' tako ministre? Vi jedino znate koliki je to iznos, do kada će to da traje i da li je to dovoljno za ove njihove zahteve.
Drugo, kolega Vučićeviću, to uopšte nije ni korektno niti tačno. Da li ste korektni ili niste vaša je stvar, ja ne ulazim u vaš način i metod političke borbe. Prvo, nije otadžbinska nego Centralna otadžbinska uprava SRS, najviši organ stranke koji ima 100 članova na čijem čelu je profesor stranke dr Vojislav Šešelj. To je jedna stvar.
Drugo, nikada nismo poslali nijedan dopis gospodinu Miliću niti bilo kome vezano za sastanak u grupi "Zastava" koji je organizovan, već obaveštenje da se mi kao stranka od svog osnivanja ne mešamo direktno u posao sindikata, da nikada ne idemo u fabričke hale i krugove da obavljamo razgovore sa sindikatima, već imamo stav, i mislim da je u redu i da je po zakonu, valjda ste se i vi za to borili, da radnike i sve one ljude kojima je potrebna pomoć narodnih predstavnika pozovemo da, mi kao dobri domaćini i kao visokomoralni ljudi, dođu kod nas tamo gde obavljamo tu funkciju.
U zgradu Narodne skupštine ću da primim svakoga bez obzira na to za koga je ko glasao, ko kakav problem ima. To je jednostavno moja obaveza i obaveza svih ovih ljudi iz SRS, jer nas je zato narod i birao. Takav odnos imam, prema tome, oduvek, od osnivanja stranke, tako će biti i ubuduće i mislim da ljudi to cene. Znate, desilo se mnogo puta, milion puta, da mi ne možemo realno da pomognemo ljudima zato što smo opozicija, a vlast ne želi da sluša ono što mi predstavljamo kao problem. Ali znate u čemu je veličina nas predstavnika SRS? Što ti ljudi uvek, iako imaju tešku muku, odu i kažu – bar nas je neko saslušao. U tome je razlika. Hvala.

Da repliciram kolegi Vučićeviću.
Problem je baš u budžetu. Nema para u budžetu za to što oni traže. Nema kolega Vučićeviću. Jeste li vi ministar finansija? Niste. Možete jednog dana da budete.
Nema veze što ste vi uvaženi, ja vam priznajem, za razliku od Veroljuba Stevanovića, vašu doktorsku kvalifikaciju. Vi ste stručan čovek u grani medicine kojom se bavite. Ali teško ćete da budete ministar finansija.
Ne znam zašto se vi osećate povređenim kada ja prozivam ministra da mi kaže, evo već treći dan, gde su pare i zašto nisu subvencionisane fabrike, kao što je fabrika ''Zastava'', ''Filip Kljajić'' i ostale.
To je tek u dogovorima, ako bude bilo. Vi znate kako je bilo prošli put, ko je je zvao Koštunicu da vas tužaka. Nije hteo ni ovog Davidovića. Nije hteo niko da mu se javi, osim sekretara i Dejan Mihajlov mu kaže – hajde, ja ću da razgovaram sa njim, žao mi ga je, i dobio je neki odgovor. Težak je put da se dođe do njih kada zasednu u ministarske fotelje i nije to baš tako lako.
Što se tiče dolaska ljudi i radnika, oni dolaze kod nas, profesor Poskurica i ja ćemo da razgovaramo sa njime i nastavite posle toga. Postavlja se samo jedno pitanje, a ne vama direktno, nego ovom gospodinu koji sedi ovde, ministru Cvetkoviću, gde su pare? Verovatno će gospodin ministar da izađe i da kaže gde su pare.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, biografija gospodina Rodoljuba Šabića je poslanicima SRS i čitavoj srpskoj javnosti prezentovana onog dana kada je DOS posle petooktobarskog puča došao na vlast.
Naime, gospodin Šabić je kao funkcioner jedne strančice koja je bila ravnopravni član konglomerata od 18 stranaka, bio je i istaknuti funkcioner te političke organizacije. Bespredmetno je i da pominjem, jer uopšte više kao takva i ne postoji. U dva navrata se modifikovala sa izborom drugog predsednika.
Međutim, on je tada kao istaknuti političar, naravno ranijeg Brozovog komunističkog vremena, kako je za sebe govorio ''ugledni'' beogradski advokat, sa advokatskom kancelarijom na Trgu republike, koja verovatno i dan-danas radi pod nekim drugim imenom, on je državni Poverenik za informacije – podržavao sve kriminalne radnje i sve ono što je radio režim na čelu sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, Demokratskom strankom i svima onima koji su formirali Vladu posle 5. oktobra.
Nije prošlo ni godinu dana, dame i gospodo narodni poslanici, a predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je na veoma jasan i argumentovan način, pažljivo me slušajte gospodine Jovanoviću, objavio celokupnoj javnosti i počeo da objavljuje simbiozu vrha državne vlasti i mafije u našoj zemlji. To je posao koji je bio veoma odgovoran, posao koji bi trebalo da radi državni Poverenik za informacije, Zaštitnik građana, pre svega Republički državni tužilac. Ali kako je u to vreme mogao da radi Republički državni tužilac, kada je i on sam bio mafijaš. Sećate se njegovog imena.
Au, gospodine Gavriloviću, sada već možda zaboravljeni, ali meni ne, javnosti i svim poštenim ljudima koji su pokušali da od njega traže pravdu – Rade Terzić. Posle ga je nasledio, u akciji ''Sablja'', je l' tako gospođo Radeta, izvesni Ostojić iz Novog Sada. Onda se u potpuno nebranom grožđu našao ovaj čovek koji je današnji Republički javni tužilac, gospodin Janković, koji se čak toliko zbunio da je dva puta izlazio da polaže zakletvu i želeo da nam drži ovde neki govor, a treba da radi po krivičnim prijavama, pre svega SRS, a onda i drugih ljudi koji u ovoj državi žele da se obračunaju sa kriminalom, korupcijom i mafijom.
Sada zamislite, u takvom odnosu stvari, u jednoj državi gde se apsolutno ne zna, gde bi trebalo da se zna koja grana vlasti šta radi, Republički javni tužilac, jedan, drugi, pa treći ili je bio, Vjerice, neki četvrti između Ostojića i ovog Jankovića, ne mogu precizno da se setim, ne radi svoj posao i to po krivičnim prijavama lično gospodina Tomislava Nikolića. On je, čini mi se, 25. oktobra 2005. godine, lično predao Republičkom javnom tužiocu krivičnu prijavu protiv tajkunskog para, inače veoma bliskom, u kumovskim vezama su sa Mlađanom Dinkićem, i ostalim predstavnicima vlasti, Hamovića i Lazarevića.
Sada pošto ste vi pojedine kolege, dame i gospodo narodni poslanici, možda prvi put u ovom sazivu, neki od vas su bili u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora, gospodina Šabića znate ili ste ga nekada videli uživo ili niste, nekada ste mu rekli dobar dan i do viđenja. Zamislite Rodoljuba Šabića, a mi ga vrlo dobro znamo i ko je i šta je i kakve je sposobnosti, ne što se tiče advokature i pravne struke, da on juri ove mafijaše, koje je taksativno nabrajao i u svojim knjigama, poput ove koju držim u ruci, sa veoma interesantnom naslovnom stranom, ''Stanko Subotić – Cane Žabac, kralj duvanske mafije'', napisao dr Vojislav Šešelj.
Ova knjiga je danas nešto čime se bave državni organi. Znate, vi niste mogli u to vreme, ne vi, vi iz DOS-a jer vas to nije interesovalo, jer vi ste poslanici, šta su oni bili izuzev gospodina Jovanovića, koji je, naravno, tada bio alfa i omega tog režima, ostali poslanici iz svih ostalih Dosovskih stranaka, šta su mogli?
Dođu ljudi na sednicu i odu i šta oni znaju ko će da se puškara i ko će koga da ubije na ulici i kako će da se vrši likvidacija, za razliku od gospodina Jovanovića koji je sve to, naravno, znao. I, naravno da je znao da dr Vojislav Šešelj sve to zna i kasnije objavljivao u svojim knjigama.
Dakle, gospodin Šabić je od nas imao informaciju i to je nešto čime treba da se bavi Poverenik, a vidite koliko je njemu prof. Šešelj olakšao stvar.
On je otišao pre pet godina dobrovoljno u haški kazamat pošto mu je ovde napisana u Beogradu optužnica od strane Dosovskog režima i ostavio je blago za državne organe i za MUP.
Da je to normalna država i da oni nisu mafijaši, i da nisu korumpirani, samo da krenete od prve do poslednje strane ove knjige i mnogih drugih doći ćete do neverovatnih saznanja, i onda sve ono što niste mogli da saznate, a što će biti za Šabića tajna i o čemu neće moći da zucne, ni kada je sam sa sobom, ni kada legne noću da spava, ni da pomisli da goni takve mafijaše, vi možete da pročitate u ovim knjigama. Znate kako se kaže – zaklela se zemlja raju da se sve tajne odaju.
Gospodin dr Vojislav Šešelj je zbog javnosti i zbog toga što se nikada nikoga nije bojao, baš kao i svaki srpski radikal koji je spreman da se bori.
Mi smo ljudi koji potpuno slobodno živimo u ovoj zemlji i odgovaramo građanima za ono što su nas poslali ovde, da svakom kriminalcu sve u lice kažemo, odnosno da im poručimo i sa ovog mesta da smo mi ljudi koji će da se do kraja bore protiv toga.
Sada zamislite u procesu privatizacije ''Naftne industrije Srbije'', ''Elektroprivrede Srbije'', Rodoljuba Šabića kako ganja mafiju i kako pokušava da razotkrije i čiji je tajkunski klan, da li će Tadićev ili Koštuničin da prevlada i ko će da otme državnu imovinu.
Zamislite Rodoljuba Šabića koji kreće još korak dalje, ali on je već tri godine državni Poverenik za informacije, i kako raskrinkava privatizacionu mafiju. Ja sada vidim da on ovde treba da radi ozbiljno svoj posao.
Na kraju je dobio posle dve godine kancelariju i zamišlja da sedi, a oko njega najmanje 300, 400 kg papira i on kreće od jednog do drugog preduzeća, od slučaja do slučaja, pojavi se i kaže, on ima to pravo po zakonu da kaže, taj i taj je do grla upleten u kriminal i korupciju i taj je blizak sa Demokratskom strankom, ovaj sa DSS, ovaj sa G 17 plus.
Naravno, on to neće da radi. Da je pravi Poverenik za informacije, on bi nam do sada saopštio sve ono što smo mi, evo, kao politička stranka i naš predsednik izneli u javnost, a on je morao da dođe do tih saznanja po službenoj dužnosti.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo poslanici, iako je i o tome govorio gospodin Krasić, da je slučaj džipa koji je otet za vreme dok je celu taktičku varku, da je tako nazovem, osmislio gospodin Jovanović ovde u Skupštini, iz ovog drugog reda ovde, nešto čime će se baviti do kraja i pravosudni i nadležni državni organi.
Kao član Odbora za odbranu i bezbednost, najmanje šest ili sedam puta sam pitala ovog starog-novog ministra Dragana Jočića, na osnovu presuda Vrhovnog suda koje poseduje Srpska radikalna stranka, kada će biti vraćena imovina, odnosno džip Srpske radikalne stranke koji nam je otet ispred zgrade predsedništva u trenutku dok je sa Dedinja kidnapovan bivši predsednik Srbije, Slobodan Milošević, koji je ubijen u haškom kazamatu.
Ne samo to, nego da je i gospodin Šabić radio svoj posao i po onim krivičnim prijavama koje smo mi imali protiv pojedinaca i on bi do sada isterao na čistac, zašto Srpskoj radikalnoj stranci i dr Vojislavu Šešelju nije isplaćena javna nagrada od 900 hiljada maraka. Ako državni organi nisu bili u stanju tada da rade svoj posao, kao što neće biti ni ovi, niti će Jočić u pravom smislu reči da juri kriminalce, niti će ovaj Janković da radi svoj posao. Kako je onda moguće da se, evo, koliko je godina prošlo, četiri ili pet, ćuti pred činjenicom da je jedan čovek uspeo sam da raskrinka sve ono što drugi državni organi nisu.
Gospodine Stanimiroviću, vidim da vi mene pažljivo slušate i znam, pošto sam vam tri-četiri knjige prodala. Prvo ste kupili jedan primerak, pa ste mi posle tražili još, još, kao i svi vi koji ste bili poslanici DOS-a u to vreme. Samo gospodin Jovanović nije hteo, verovatno nije imao sitno, ali on to sve zna, a nije ni važno. On zna, šta će njemu. U svakom slučaju, najviše sam knjiga prodala upravo vama koji sedite sa Dosovske strane. Vidim da vi mene pažljivo pratite, jer vi svi znate šta ovde piše i računam da ste od korice do korice sve pročitali iz ovih knjiga. Problem je što svoj posao ne rade državni organi.
Sada zamislite ovog ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana. On je tek taj koji po zakonu može mnogo toga više da uradi. Ako Šabić kaže – je l' tako, Meho, vi ga najbolje poznajete, bivši ste i partijski drugovi, i ja ne mogu i ja idem, kucam i tražim i oni mi ne daju informaciju i ovaj zaštitnik građana, bogami, može da uradi mnogo toga. Njegova ovlašćenja su velika i on pred nadležnim državnim organima pokreće postupak protiv onih koji su zaposleni u javnim preduzećima, u državnim organima i organima uprave. On je taj koji može da pokrene postupak pred Ustavnim sudom.
Šta vam je, gospodine Albijaniću, zašto non-stop zvrckate? Vi ste, gospodine Obradoviću, i ne možete da me dekoncentrišete, ali, ozbiljna je stvar u pitanju.

Hvala vam, kolega, zaista je u redu i kolege su izuzetno strpljive i pažljivo slušaju. I to što se komešaju i što reaguju, to je zbog činjenice da su oni svesni toga da su svi ovi podaci koje ja iznosim tačni. Mislim da ćemo morati da uradimo reprint ovih izdanja, kako biste mogli da nabavite da vi koji nemate te knjige da ih pažljivo pročitate. To su originalni spisi ljudi koji su se usudili u to vreme, doduše anonimni su, da za razliku i od Šabića i od ovog Jankovića koga ćete da izaberete, svoj autoritet i integritet u službi u kojoj su radili ulože da dođu do materijala koje će da prezentuju javnosti preko predsednika naše stranke.
Postavlja se pitanje da li vi stvarno verujete, a glasaćete i zalažete se za društvo u kome se naravno poštuju ljudske slobode, prava čoveka i građanina, prava radnika i prava dece, da li vi zaista verujete da će Šabić i ovaj vaš kandidat za Zaštitnika građana imati, što bi naš narod rekao, petlju i srce i hrabrost da se suoči sa mafijom za koju možda neko od vas pojedinačno ne zna? Opet ponavljam i kažem – vi ste ljudi koji ste predstavnici tih političkih stranaka, čiji su vrhovi tesno povezani sa kriminalcima i mafijom. Kao kada mi kažemo: Albijanić, on se čudi na sve te pljačke i krađe Mlađana Dinkića i G 17, ma dobro, ko tebi šta priča, nisi ti ništa ukrao, nego ovi tvoji i on sleže ramenima. Tako isto i kod vas.
I možda je to vama čudno u ovom trenutku, ali budite sigurni, kao što se posle mnogo godina, nekima je u to vreme to bilo čudno, ispostavilo da su svi ovi navodi iz ove knjige tačni i time se sada bave državni organi. Još će klupko da se okreće narednih dana i u to budite sigurni. Svašta će još da se desi. Tako budite sigurni da su svi argumenti kojima raspolaže Srpska radikalna stranka u svakom slučaju mnogo bolji i autentični, za razliku od onoga što treba da rade ovi ljudi koji se po zakonu i po Ustavu Republike Srbije sada biraju.
Mislim da je jedini put, s obzirom na to da je izbor Zaštitnika građana, a po tom personalnom rešenju ne mogu sada da stignem ni da govorim, jer neke stvari iz biografije su interesantne i koje će verovatno kasnije kolege srpski radikali da prokomentarišu, mislim da je ovo čitava farsa i da će Rodoljub Šabić, zbog koga ste pre neki dan menjali zakon, svoj mandat u trajanju od sedam godina da krcka tako što će u nekoj kancelariji uz jutarnju kaficu i uz čitanje dnevnih novina i uz pristizanje informacija koje će za njega nešto da znače ili ne znače, do kraja da krcka svoj mandat. A građani će ostati od strane državnih organa uskraćeni za informacije za svoja prava.
Međutim, budite sigurni da ćemo mi nastaviti ovim putem koji je započeo da raskrinkava sve mafijaške afere naš predsednik 2000. godine i da ćemo biti spremni i upravo je ova skupštinska govornica mesto sa kojeg ćemo da iznosimo sva naša saznanja, kako bismo ohrabrili ljude koje dan-danas pozivamo da nam dostavljaju dokumentaciju koju ćemo i da objavljujemo i o kojoj ćemo smeti, i to nam je cilj i obaveza, da govorimo. Hvala vam.

Evo, iz ovog izlaganja od malopre smo mogli da čujemo na kakvoj će muci da bude gospodin Rodoljub Šabić. Svi mi to znamo, nisu samo ta tehnička pomagala i sredstva jedan problem. Najbolje ću to da vam dokažem i pokušam da vam pokažem kako će da izgleda njegova komunikacija sa, recimo, jednim državnim organom, na jednom primeru, kada on dođe kao poverenik za informacije da potraži informaciju.
Pitali decu u obdaništu u televizijskoj emisiji "Kefalica" kako treba da izgleda predsednik. I tako od deteta do deteta, jedno dete kaže – da sluša na času i da ne priča gluposti. Boris Tadić izgleda nije slušao na času, a najčešće priča gluposti. Zamislite da Šabić od takvog dobije informaciju. Nemoguće, gospodine Meho.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, budžet jedne države je prvi ispit za Vladu koja se formira, ove naše - posle tri meseca ucenjivanja i trgovine DS-a i DSS-a. U svakoj normalnoj demokratskoj zemlji to je prvi ispit i ocena za Vladu. Međutim, vi ste pre toga pali na ispitu - kidnapovanjem generala Tolimira, o čemu ćemo da govorimo već za dva dana.
Ako se govori o strateški važnom dokumentu, koji je po svojoj važnosti odmah posle Ustava Republike Srbije, zakonu o budžetu, ovaj budžet nije kreacija gospodina Cvetkovića i ove vlade, jer su se poslanici Srpske radikalne stranke, u čekanju Predloga budžeta, bavili stavkama i ekonomskim klasifikacijama onako kako ih je predvideo Milan Parivodić. Razlika je u tome, u nominalnom iznosu je nešto mala razlika, što su uvedena nova ministarstva.
Desilo se ono što sam pretpostavila, pa sam jednog od vodećih eksperata iz oblasti budžeta, koleginicu Tabaković, pitala šta misli, kada bude došao budžet gospodina Cvetkovića, da li će, kako vi kažete, biti transparentna sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, a ona je rekla da misli da neće.
Bile smo u pravu i ona i ja, jer ono što je bila ekonomska klasifikacija 463 za AP Vojvodina, a to je malopre rekao i kolega iz stranke G17 plus, da mu je nejasno što se to desilo, pa me čudi što nije uložio amandman, jer to je institucionalni put da nešto promeni, ako sme vama da da neku packu, gospodine ministre, i 489, imam taj deo iz Parivodićevog budžeta, dakle, apsolutno po gradovima aproprijacije NIP-a, to je samo nešto, moram da upozorim i druge kolege iz vladajućih stranaka, što stoji na papiru, a da li će da bude, ne zna se.
Piše - 2007 - 2008. godina i svako je ovde govorio negujući manir lokalpatriotizma, regionalne zastupljenosti, što je zaista suludo, jer Srbija je jedna izborna jedinica. Naravno da svako voli svoj grad i svoju sredinu, i ja ću najviše da pričam o problemu Kragujevca i nečega što se danas desilo, a lično se vas tiče, gospodine ministre Vlade. Hajde, vi nama objasnite ko garantuje, vi ili Dragan Đilas, ili Koštunica, ili cela Vlada, da će ovo ovako da ostane.
Ako postoji za 2007. i 2008. godinu aproprijacija iz NIP-a po nekim projektima, vi znate kako su ti projekti dobijani, tako što je G17 imao nekog uticaja ili je ucenjivao lokalnu vlast, pa onda, hajde, daćemo vam nešto, dok je Dinkić delio šakom i kapom, a sada je sve to u izmaglici, pa će da se pitaju oni iz oblasti zdravstva i školstva.
Baš me interesuje što nema Đilasa, da ga, recimo, pitam za gondolu od Ade Ciganlije do Novog Beograda, kada će građani da se voze gondolom, jer to je jasno stajalo u onom prethodnom planu.
Neke će baš da zaboli glava, a to su vaši saradnici, ili su vas podržavali u lokalnoj samoupravi, kao što je slučaj grada Kragujevca i ovog, još uvek, gradonačelnika Stevanovića. Njemu su obećane te pare, po principu - ja ću da ti dam, a ti mene podržavaj, imaj devet poslanika, sve do kraja te vlade, a od toga tada neće biti ničega.
Druga stvar koja je neverovatna, gospodine Cvetkoviću, u državi kakva je Srbija, i na to vas je upozoravala koleginica Tabaković, to je da ne možete da izađete sa jasnom cifrom kolika je naša donja granica siromaštva. Budžet nije socijalni, jer nema tu socijalnu komponentu, a i tamo gde ima socijalnu komponentu, to je klasifikacija 472, opet je sve u izmaglici.
Ono što mene konkretno zanima, to je metalski kompleks Srbije, u ovom slučaju, grada Kragujevca, jer je danas, pored Skupštine Srbije i vas iz Vlade, i Koštunice i Dinkića, Gradska skupština morala da zauzima stavove o tom pitanju.
Opet su najglasniji bili odbornici Srpske radikalne stranke, jer su došli ljudi iz metalskog kompleksa i traže odgovore na, za njih, jednostavna pitanja, ali, očigledno, za vas komplikovana.
Ovde ste opredelili sredstva u tzv. tranzicionom fondu, u iznosu od 7,5 milijardi dinara, za preduzeća, odnosno za socijalnu pomoć onima koji se nalaze u procesu tzv. tranzicije, a to je otimačina, pljačka, otpuštanje s posla, bedna otpremnina od 100 evra, i sada se oni pojavljuju sa konkretnim zahtevima.
To je danas odluka jednog predstavničkog tela, kao što je Skupština grada Kragujevca. Mi smo inicirali da to dođe na dnevni red, danas su i ovi drugi imali sluha. Dakle, radnici metalci iz cele Srbije sada od vas traže da im odgovorite na pitanje (pošto je jedan ovlašćeni predstavnik ovde, i to iz vladajuće stranke, u tri minuta nekog svog napisanog govora rekla - restrukturiranje, odnosno restrukturisanje, kako se drugačije i pravilnije kaže, preduzeća nije obavljeno do kraja, proces privatizacije u društvenim preduzećima nije završen do kraja marta ove godine) - šta će sada da bude?
Postavlja se pitanje za vas, gospodine ministre, da li ćete vi da promenite, brzopotezno, po peti put, Zakon o privatizaciji i retroaktivno da ga primenite? Šta ćemo sa tim preduzećima, kao što su Grupa "Zastava", "21. oktobar", "Filip Kljajić", ko zna koliko još preduzeća u Srbiji, u kojima nije izvršen proces privatizacije, a nije urađeno ni ono što ste obećali, odnosno DOS-ovska vlast, 2001. godine.
Šta ćemo sa otpremninama tih ljudi i da li vi možete sada da izađete za govornicu i da kažete šta sa ovih skoro 6.000 zaposlenih na Zavodu za zapošljavanje i obrazovanje? Niti ste ih prekvalifikovali, niti su stvoreni uslovi za rad tih ljudi u malim i srednjim preduzećima, jer ih nema, i sve ovo što se nalazi u ovim klasifikacijama od ministarstva do ministarstva, 423 - usluge po ugovoru, i 424 - specijalizovane usluge, to je fantastičan metod za pranje para, odnosno za uzimanje koliko kome treba, od ministarstva do ministarstva.
Pošto je ovo ovako aproksimativno dato, dakle, to je iznos koji je opredeljen u budžetu za 2007. godinu od 7,5 milijardi, da li ste spremni da kažete konkretno za socijalne programe, za grad Kragujevac, za Bor, za Vranje, koliko treba i kako će biti obeštećeni ti ljudi. Oni to od vas traže i to je ono u čemu ćemo da istrajavamo, to su zahtevi koji su za nas potpuno opravdani, ne samo od strane metalaca, nego svih radnika, i verovatno će ta inicijativa da krene sada kroz celu Srbiju.
Da li ste formirali Vladu? Da li ste rekli da imate odličan prihod u budžetu? Da li su za vas vanredni prihodi od prodaje jednog resursa? To ste nasledili od Mlađana Dinkića. Da li ste razdelili, kako ćete to da krčmite?
Lepo, sada njima kažite kako će oni da se obeštete, a da im se smanji rok za penziju, pošto im, očigledno, država nije obezbedila posao, nisu im obezbeđeni strateški partneri i nema nikakvih projekata koji bi to omogućili.
Ovo što je Dinkić stavio u Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, nekakve «start-ap» kredite, a to bi trebalo da znači da vi počnete neki novi posao, to je samo za one koji su podobni partijski. Isti je slučaj sa poljoprivrednicima, za šta rok ističe sutra.
Evo, gospodin Krstin i druge kolege narodni poslanici iz SRS-a su danas proverili.
Treba onda da izađete za skupštinsku govornicu i da kažete tim seljacima, poljoprivrednicima u koju stranku noćas da se učlane, da li kod vas ili kod Dinkića, da bi, eventualno, sutra, pod prinudom učlanjavanja, dobili kredite.
U celom Šumadijskom okrugu samo je jedan čovek, iz jednog sela u Račanskoj opštini, dobio kredit od čitavih 40.000 dinara, a da nije učlanjen u stranku G17 plus ili neku drugu iz prethodne vlasti. Svi drugi, a nemam vremena, već sam dosta potrošila vremena Poslaničke grupe SRS-a, da vam ređam sva sela na području Šumadije.
Niko ko je došao pošteno da traži kredit od države i prethodnog ministarstva, a to se sada odnosi i na ovo aktuelno, nije mogao da dobije jedan jedini dinar, jer gulite kožu kako radnicima, tako i seljacima, ali kako radite tako će vam i biti.
Hvala.

Gospodine Džudževiću, trebalo je da opomenete ovog Nešovića iz G17 da nema pravo na povredu člana 101, zato što vi niste ni predsednik, ni zamenik predsednika Poslaničke grupe G17 plus. Ako je došlo do nekih promena, recite.
Što se tiče povrede dostojanstva i člana koji ste reklamirali, sami ste povredili član Poslovnika, jer ste grubo narušili dostojanstvo srpskih seljaka i poljoprivrednika.
Način na koji vršite pritisak na njih, kao što je rekao gospodin Todorović, ne samo da znate iz kog su sela, nego mislim da znate i šta ti ljudi imaju u štalama i ko su im članovi domaćinstva.
Nije smešno, gospodine Nešoviću, reći ću vam slučaj jednog čoveka koji je, eto, spletom okolnosti ili ne, član neke druge stranke, nije G17. Neću vam reći iz koje je. Iz podrudničkog je sela Dobrača. On se 26 puta obraćao Ministarstvu za kredit, sa svim uslovima koji su potrebni da dobije kredit, ako je sve tako transparentno i ako je otvoreno. Naravno da nije dobio, jer ste u tom selu, vi i vaša stranka, osvojili dva ili tri glasa, ne sećam se tačno, a SRS 50% plus jedan glas, plus još 5%.

I meni je, gospođo, stvarno neprijatno što je Vitošević opljačkao državu za 13 miliona dinara, ali i zato što ste stavili minđušicu u uvo svakom prasetu i jagnjetu, svakom teletu i svakoj kravi i što ste naterali srpskog seljaka da plaća toliki porez, pa danas nema ni za prostu reprodukciju, osim ovih vaših nazovičlanova kojima dajete kredite.
Ako krenemo da pričamo o zloupotrebama Vitoševića, Ivane Dulić-Marković, Mlađana Dinkića, odvešće nas daleko. Vlahović će, doduše, da se smeška, njemu će da bude lepo, njega smo za trenutak ostavili na miru.
Bolje vam je da ćutite, jer ako dođemo sa konkretnom dokumentacijom samo za Ministarstvo poljoprivrede, ako se pojavi u sali ovog trenutka prof. Mašić i krene svaki radikal, po Poslovniku, da vam priča koliko se samo u tom ministarstvu pljačkalo i kralo, videćete da će ta priča da vas odvede daleko ispod cenzusa, do nemoguće misije da ga pređete u svakom gradu gde ste se tako ponašali i, uopšte, na sledećim izborima.

Pratila sam, kolega Momčilov, vaše briljantno izlaganje i kasnije slušala kolegu iz Demokratske stranke. Samo sam želela da kažem nešto u prilog vašem izlaganju i argumenata koji ste izneli. Vi ste poznati i kao čovek koji, uglavnom, vodi brigu, uz doktora Poskuricu i ostale lekare u našoj poslaničkoj grupi, o stanju zdravstva u našoj zemlji.
Nije problem u regionalizaciji, koja nikada neće institucionalno da se desi, uvaženi kolega, u Srbiji, zato što je način ustanovljavanja lokalne samouprave gradova i opština i teritorijalne zaokruženosti definisana Ustavom Republike Srbije. Dakle, to je neka politička priča o autonomiji. Kako mogu ljudi sad da izmišljaju svašta i da prave kojekakve karte i konstrukcije u svojoj glavi? To su sve besmislice i to u pravom smislu reči nikada ne može da se desi.
Međutim, problem nije samo u ovome što je doktor Paja Momčilov govorio, u nedostatku sredstava i u činjenici da se u sve gorem položaju nalaze naši klinički centri, tj. da Ministarstvo zdravlja ne vodi ravnomerno brigu o bolnicama i kliničkim centrima u našoj zemlji.
Najveći problem u ovoj godini, a on će tek da eskalira kako vreme bude odmicalo, i o tome treba odgovorna vlast da vodi računa, jeste što ste jednom nepromišljenom odlukom, doduše, uz prolongiranje vremenskog roka od godinu dana od 1. januara 2007. godine, pojedine zdravstvene ustanove servirali jedinicama lokalne samouprave.
Sada moram da vam kažem, pretpostavljam da je u Nišu slična situacija, kako to izgleda u Kragujevcu. Grad je prezadužen. Ukupan dug sa kamatom je između 14,5 i 15 miliona evra. Tako prezadužen grad treba sada da vodi računa, po osnivačkim aktima i statutu koji su već usvojeni, imenovanjem veoma lošeg kadra u tim zdravstvenim ustanovama, i o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, i o stomatologiji, i o apotekarskoj ustanovi, i o domu zdravlja.
Sada je u toku faza konstituisanja, odnosno zaokruživanja medicine rada, jer mi smo radnički grad. Medicina rada, koja je bila u okviru grupe "Zastava" i preduzeća "Filip Kljajić", ima dugogodišnju tradiciju i sada će ta novoformirana ustanova da bude pod gradskom ingerencijom.
Postavlja se pitanje zašto je država tako nepromišljeno ostavila, bukvalno, u stanju nebrige toliki broj zdravstvenih ustanova u našoj zemlji? Da li su dovoljna ta i takva transferna sredstva, koja dolaze opštinama i gradovima, da mogu da pokriju tu primarnu zdravstvenu zaštitu, kada imate takvu vlast. Sve i da je stanje idealno, a vi ste užasno loša Vlada, čak i da radikalska vlast pomogne lokalnoj samoupravi, gde ste vi, recimo, u kombinaciji u takvom bloku i konstelaciji snaga na vlasti, to je nemoguće jer je zakon kao zakon loš.
Dakle, to je trebalo da bude dugotrajni proces i pitanje je da li je toliki zalogaj na sebe trebalo da preuzme lokalna samouprava. Jedini način je da vi ekonomski osamostalite jedan grad, jednu opštinu, da se ona razvije, kao što nije slučaj u mnogim gradovima i opštinama u Srbiji, da oni mogu na sebe da preuzmu toliko breme i odgovornost.
Nije u pitanju samo taj kadar, nije u pitanju ni oprema, ni zgrade gde će te ustanove da se formiraju, već, jednostavno, nebriga resornog ministra za te probleme. Da li će se on, da govorim o večitom ministru Tomici Milosavljeviću, javiti ili se neće javiti nekom predsedniku opštine po pitanju tih problema, to je sve diskutabilno, znate.
On će da kaže da to više nije u njegovoj nadležnosti, da on neće da rešava te probleme, a uglavnom su to, osim u opštinama gde su radikali na vlasti, mada još uvek nisu ni tamo završeni ti akti o osnivanju, nesposobni predsednici lokalnih samouprava, koji su em zadužili grad, em veoma loše, najgore kadrove postavljaju u tim novoformiranim lokalnim zdravstvenim ustanovama.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika i člana 7. Ustava Republike Srbije, koji govori o nacionalnim obeležjima Republike Srbije.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, u četvrtak se desio jedan od najvećih incidenata otkako Republika Srbija ima svoje državno obeležje. Naime, na zgradi Republike Srbije je osvanula crveno-belo-plava zastava ustaške hrvatske države. Je l' nešto nije u redu, gospodine? To što je vama smešno, za sve građane Srbije i za vas koji treba da poštujete Ustav je žalosno. Dakle, novinari i fotoreporteri koji su uslikali hrvatsku zastavu na zgradi Narodne skupštine Republike Srbije su bili zgranuti, naravno kao i celokupna srpska javnost, činjenicom da se srpska trobojka sa srpskim grbom ne nalazi, kao državno obeležje, na zgradi Narodne skupštine.
Gospodine predsedniče, pošto je opštepoznata stvar, i to je vaše intimno pravo izjašnjavanja, u smislu vaše nacionalne opredeljenosti, jer ste dete iz mešanog braka, majka vam je Srpkinja a otac Hrvat, da je vaše nacionalno opredeljenje jugoslovensko, što je vaša stvar, međutim, kada se radi o ...
Bolje bi bilo da se lupite po glavi, da vidite da li ima nešto unutra ili je prazna, to bi vam bolje bilo, jer u praznoj glavi nema osećaja za pripadnost državi i narodu, i nema ustava. Vi, gospođo što žvaćete žvaku, i taj vaš "trio fantastiko", sve tri ste kao kvočke, non-stop lupate kao otvoren prozor, lepo pročitajte Ustav i šta piše u Ustavu.

Činjenica da sam narodni poslanik i potpredsednik mi još više daje za pravo da, kao odgovoran političar i odgovorni poslanik Srpske radikalne stranke, od vas zatražim odgovor.
Ako vam sekretar nije rekla ili vi niste čuli, član Poslovnika je 226, to sam vam rekla na početku i tražim od vas objašnjenje.
Dakle, kako je moguće da državno obeležje republike, odnosno nazovidržave, koja je okupirala jedan deo teritorije srpske države i prognala preko pola miliona naših sunarodnika, osvane na zgradi Narodne skupštine?
Uopšte ne znam zbog čega vi, gospodine predsedniče, ne iskoristite svoj autoritet i uticaj, mislim da je član 217. Poslovnika, na ovu vašu razularenu poslaničku grupu Demokratske stranke. Najlakše je, kada ništa ne znate, da galamite, da arlaučete.
Dajte da otvorimo ozbiljnu raspravu i diskusiju o tome gde se mi, dame i gospodo, nalazimo. Znam da sam jutros došla iz Kragujevca, da se nalazim u Beogradu, u Ulici srpskih vladara, u zgradi Narodne skupštine...
(Predsednik: Isteklo vam je vreme.)
Ne treba vi da budete nervozni, to je propust, pre svega, vaš ili službe kojom vi ne rukovodite kako treba, jer su ljudi dali objašnjenje da su zgranuti, da ne znaju kako se ta greška desila.
Gospodine predsedniče, od vas tražim odgovor i upozoravam vas da u Srbiji u Narodnoj skupštini više nikada takav incident ne sme da se ponovi.