Gospodine Džudževiću, trebalo je da opomenete ovog Nešovića iz G17 da nema pravo na povredu člana 101, zato što vi niste ni predsednik, ni zamenik predsednika Poslaničke grupe G17 plus. Ako je došlo do nekih promena, recite.
Što se tiče povrede dostojanstva i člana koji ste reklamirali, sami ste povredili član Poslovnika, jer ste grubo narušili dostojanstvo srpskih seljaka i poljoprivrednika.
Način na koji vršite pritisak na njih, kao što je rekao gospodin Todorović, ne samo da znate iz kog su sela, nego mislim da znate i šta ti ljudi imaju u štalama i ko su im članovi domaćinstva.
Nije smešno, gospodine Nešoviću, reći ću vam slučaj jednog čoveka koji je, eto, spletom okolnosti ili ne, član neke druge stranke, nije G17. Neću vam reći iz koje je. Iz podrudničkog je sela Dobrača. On se 26 puta obraćao Ministarstvu za kredit, sa svim uslovima koji su potrebni da dobije kredit, ako je sve tako transparentno i ako je otvoreno. Naravno da nije dobio, jer ste u tom selu, vi i vaša stranka, osvojili dva ili tri glasa, ne sećam se tačno, a SRS 50% plus jedan glas, plus još 5%.

I meni je, gospođo, stvarno neprijatno što je Vitošević opljačkao državu za 13 miliona dinara, ali i zato što ste stavili minđušicu u uvo svakom prasetu i jagnjetu, svakom teletu i svakoj kravi i što ste naterali srpskog seljaka da plaća toliki porez, pa danas nema ni za prostu reprodukciju, osim ovih vaših nazovičlanova kojima dajete kredite.
Ako krenemo da pričamo o zloupotrebama Vitoševića, Ivane Dulić-Marković, Mlađana Dinkića, odvešće nas daleko. Vlahović će, doduše, da se smeška, njemu će da bude lepo, njega smo za trenutak ostavili na miru.
Bolje vam je da ćutite, jer ako dođemo sa konkretnom dokumentacijom samo za Ministarstvo poljoprivrede, ako se pojavi u sali ovog trenutka prof. Mašić i krene svaki radikal, po Poslovniku, da vam priča koliko se samo u tom ministarstvu pljačkalo i kralo, videćete da će ta priča da vas odvede daleko ispod cenzusa, do nemoguće misije da ga pređete u svakom gradu gde ste se tako ponašali i, uopšte, na sledećim izborima.

Pratila sam, kolega Momčilov, vaše briljantno izlaganje i kasnije slušala kolegu iz Demokratske stranke. Samo sam želela da kažem nešto u prilog vašem izlaganju i argumenata koji ste izneli. Vi ste poznati i kao čovek koji, uglavnom, vodi brigu, uz doktora Poskuricu i ostale lekare u našoj poslaničkoj grupi, o stanju zdravstva u našoj zemlji.
Nije problem u regionalizaciji, koja nikada neće institucionalno da se desi, uvaženi kolega, u Srbiji, zato što je način ustanovljavanja lokalne samouprave gradova i opština i teritorijalne zaokruženosti definisana Ustavom Republike Srbije. Dakle, to je neka politička priča o autonomiji. Kako mogu ljudi sad da izmišljaju svašta i da prave kojekakve karte i konstrukcije u svojoj glavi? To su sve besmislice i to u pravom smislu reči nikada ne može da se desi.
Međutim, problem nije samo u ovome što je doktor Paja Momčilov govorio, u nedostatku sredstava i u činjenici da se u sve gorem položaju nalaze naši klinički centri, tj. da Ministarstvo zdravlja ne vodi ravnomerno brigu o bolnicama i kliničkim centrima u našoj zemlji.
Najveći problem u ovoj godini, a on će tek da eskalira kako vreme bude odmicalo, i o tome treba odgovorna vlast da vodi računa, jeste što ste jednom nepromišljenom odlukom, doduše, uz prolongiranje vremenskog roka od godinu dana od 1. januara 2007. godine, pojedine zdravstvene ustanove servirali jedinicama lokalne samouprave.
Sada moram da vam kažem, pretpostavljam da je u Nišu slična situacija, kako to izgleda u Kragujevcu. Grad je prezadužen. Ukupan dug sa kamatom je između 14,5 i 15 miliona evra. Tako prezadužen grad treba sada da vodi računa, po osnivačkim aktima i statutu koji su već usvojeni, imenovanjem veoma lošeg kadra u tim zdravstvenim ustanovama, i o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, i o stomatologiji, i o apotekarskoj ustanovi, i o domu zdravlja.
Sada je u toku faza konstituisanja, odnosno zaokruživanja medicine rada, jer mi smo radnički grad. Medicina rada, koja je bila u okviru grupe "Zastava" i preduzeća "Filip Kljajić", ima dugogodišnju tradiciju i sada će ta novoformirana ustanova da bude pod gradskom ingerencijom.
Postavlja se pitanje zašto je država tako nepromišljeno ostavila, bukvalno, u stanju nebrige toliki broj zdravstvenih ustanova u našoj zemlji? Da li su dovoljna ta i takva transferna sredstva, koja dolaze opštinama i gradovima, da mogu da pokriju tu primarnu zdravstvenu zaštitu, kada imate takvu vlast. Sve i da je stanje idealno, a vi ste užasno loša Vlada, čak i da radikalska vlast pomogne lokalnoj samoupravi, gde ste vi, recimo, u kombinaciji u takvom bloku i konstelaciji snaga na vlasti, to je nemoguće jer je zakon kao zakon loš.
Dakle, to je trebalo da bude dugotrajni proces i pitanje je da li je toliki zalogaj na sebe trebalo da preuzme lokalna samouprava. Jedini način je da vi ekonomski osamostalite jedan grad, jednu opštinu, da se ona razvije, kao što nije slučaj u mnogim gradovima i opštinama u Srbiji, da oni mogu na sebe da preuzmu toliko breme i odgovornost.
Nije u pitanju samo taj kadar, nije u pitanju ni oprema, ni zgrade gde će te ustanove da se formiraju, već, jednostavno, nebriga resornog ministra za te probleme. Da li će se on, da govorim o večitom ministru Tomici Milosavljeviću, javiti ili se neće javiti nekom predsedniku opštine po pitanju tih problema, to je sve diskutabilno, znate.
On će da kaže da to više nije u njegovoj nadležnosti, da on neće da rešava te probleme, a uglavnom su to, osim u opštinama gde su radikali na vlasti, mada još uvek nisu ni tamo završeni ti akti o osnivanju, nesposobni predsednici lokalnih samouprava, koji su em zadužili grad, em veoma loše, najgore kadrove postavljaju u tim novoformiranim lokalnim zdravstvenim ustanovama.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika i člana 7. Ustava Republike Srbije, koji govori o nacionalnim obeležjima Republike Srbije.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, u četvrtak se desio jedan od najvećih incidenata otkako Republika Srbija ima svoje državno obeležje. Naime, na zgradi Republike Srbije je osvanula crveno-belo-plava zastava ustaške hrvatske države. Je l' nešto nije u redu, gospodine? To što je vama smešno, za sve građane Srbije i za vas koji treba da poštujete Ustav je žalosno. Dakle, novinari i fotoreporteri koji su uslikali hrvatsku zastavu na zgradi Narodne skupštine Republike Srbije su bili zgranuti, naravno kao i celokupna srpska javnost, činjenicom da se srpska trobojka sa srpskim grbom ne nalazi, kao državno obeležje, na zgradi Narodne skupštine.
Gospodine predsedniče, pošto je opštepoznata stvar, i to je vaše intimno pravo izjašnjavanja, u smislu vaše nacionalne opredeljenosti, jer ste dete iz mešanog braka, majka vam je Srpkinja a otac Hrvat, da je vaše nacionalno opredeljenje jugoslovensko, što je vaša stvar, međutim, kada se radi o ...
Bolje bi bilo da se lupite po glavi, da vidite da li ima nešto unutra ili je prazna, to bi vam bolje bilo, jer u praznoj glavi nema osećaja za pripadnost državi i narodu, i nema ustava. Vi, gospođo što žvaćete žvaku, i taj vaš "trio fantastiko", sve tri ste kao kvočke, non-stop lupate kao otvoren prozor, lepo pročitajte Ustav i šta piše u Ustavu.

Činjenica da sam narodni poslanik i potpredsednik mi još više daje za pravo da, kao odgovoran političar i odgovorni poslanik Srpske radikalne stranke, od vas zatražim odgovor.
Ako vam sekretar nije rekla ili vi niste čuli, član Poslovnika je 226, to sam vam rekla na početku i tražim od vas objašnjenje.
Dakle, kako je moguće da državno obeležje republike, odnosno nazovidržave, koja je okupirala jedan deo teritorije srpske države i prognala preko pola miliona naših sunarodnika, osvane na zgradi Narodne skupštine?
Uopšte ne znam zbog čega vi, gospodine predsedniče, ne iskoristite svoj autoritet i uticaj, mislim da je član 217. Poslovnika, na ovu vašu razularenu poslaničku grupu Demokratske stranke. Najlakše je, kada ništa ne znate, da galamite, da arlaučete.
Dajte da otvorimo ozbiljnu raspravu i diskusiju o tome gde se mi, dame i gospodo, nalazimo. Znam da sam jutros došla iz Kragujevca, da se nalazim u Beogradu, u Ulici srpskih vladara, u zgradi Narodne skupštine...
(Predsednik: Isteklo vam je vreme.)
Ne treba vi da budete nervozni, to je propust, pre svega, vaš ili službe kojom vi ne rukovodite kako treba, jer su ljudi dali objašnjenje da su zgranuti, da ne znaju kako se ta greška desila.
Gospodine predsedniče, od vas tražim odgovor i upozoravam vas da u Srbiji u Narodnoj skupštini više nikada takav incident ne sme da se ponovi.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 1. i članu 104. Poslovnika. Član 104. je povređen izlaganjem narodnog poslanika, eks-ministra i izvršnog direktora firme koja je vršila procenu vrednosti kapitala, pa kada je došao da uzme sve to lepo je završio, Deloitte, tako se zove.
Na osnovu člana 1. Poslovnika, najpre vama, gospodine Batiću, da kažem, verovatno ćete kasnije opet da se javljate, niste bili u prethodnom sazivu Skupštine i sada ste, eto, nekako prošli. Vojislav Koštunica je, za tri i po godine, četiri puta ušao u Skupštinu, jednom, doduše, kada je obrazlagan predlog budžeta, dva puta povodom rezolucije, čovek priča sa sovom, ima preča posla. Kosovo i Metohiju hoće da nam otmu njegovi mentori, i vaši takođe, ali njega nema, ne zanima ga, ne zanima ga budžet.
Gospodine Vlahoviću, nekome je možda promaklo, ali meni nije. Vrlo opasne poruke šaljete sa skupštinske govornice: crveno-crna koalicija. Prvo, mi smo slobodarski narod, mi Srbi i svi građani Srbije koji poštuju Ustav i zakone ove zemlje i lojalni su državljani. Mi smo se čitavog svog života borili protiv crnokošuljaša, ustaša, esesovaca, nacista, bez obzira da li su ti mladi ljudi za vreme Drugog svetskog rata bili u partizanima ili u četnicima ili su se svi nazivali četnicima u poslednjem otadžbinskom ratu. Ako neko širi govor mržnje i ako neko loše utiče na slobodarski srpski narod i građane Srbije, to ste vi, gospodine Vlahoviću.
Ne bi vam to bila prva i jedina greška. Svaki put kada izađete i tako slavodobitno, u svom, rekla bih, više šeretskom stilu, sa tih nekoliko rečenica kojima pokušavate da omalovažite pre svega kolege narodne poslanike koji nisu ekonomisti po struci, a čak i da udarite na nekoga ko je za vas finansijski mozak, kao što je mr gospođa Jorgovanka Tabaković, argumentima koji ne stoje, odmah se oglase oni ljudi koje ste vi zavili u crno.
Ako već pričate o nekom crnilu, bar ste nas vi, Božidar Đelić i onaj ministar sindikalac zavili u crno. Sam vas je Bog spasao, ne znam koji je to bio avgust 2002. godine, kada su vas radnici "Zastave" onim motkama jurili, a vi otišli da jedete pečene žirafe, pa ste do četiri ujutru jeli.
(Predsedavajući: Molim vas da obratite pažnju na svoj rečnik, vi ste ipak potpredsednik Skupštine.)
Pečene žirafe su loš rečnik? Nisam ja jela te pečene žirafe u Kragujevcu, nego Vlahović kada je otpustio preko noći 15 hiljada ljudi. Gospodine Albijaniću, bolje bi vam bilo da se smirite, da ne počnu da stižu pisma i za vas.
Ovo je malopre stiglo na faks Narodne skupštine Republike Srbije i kurir mi doneo u momentu kada ste se vi seirili nad takvom sudbinom srpskog seljaka i radnika koje ste ostavili bez posla, pismo je od Gradskog odbora metalaca Kragujevca, u 16,54 časova traže da ih vratite na posao, otpustili ste ljude, nemaju hleba da jedu. Vi ste ih otpustili. Šta vama znači ko je potpisao, kada vama samo znači gde ćete šta da otmete i da ukradete, gospodine Vlahoviću? Vi se mnogo brinete za sudbinu srpskih radnika? Mi moramo sutra u Skupštini grada Kragujevca da se bavimo ovim pitanjem, a ne vi, gospodin ministar, bivši direktor Agencije za privatizaciju. Vi ste ove ljude ostavili bez posla. Znate šta traže? Traže da im kažete šta će biti sa Zavodom za obrazovanje i zapošljavanje. Ko je promoter toga? Vi lično. Ne čak ni Đelić, ni onaj nesrećni sindikalac, napravio tri vile sa po pet spratova, ne znam gde...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, možete li vi da se zaustavite?)
Naravno da ne mogu da se zaustavim kada je lopovluk bio toliko velik da mogu do četiri ujutru Vlahoviću da pričam gde je sve otimao. Ovi ljudi traže... I, najbolje bi bilo, ja vam garantujem, slobodarski smo narod, u Kragujevcu ste potpuno sigurni, u to budite uvereni, dođite lepo sutra kao gostujući poslanik, uredićemo to sa skupštinskom službom, pa lepo da objasnite građanima Kragujevca i ovim jadnim ljudima koji šalju ove dopise, i šest godina tumaraju i ne znaju gde će zbog vaše vladavine i cele Demokratske stranke, kako ćete da ih zaposlite, jer rekoste da ćete za kratko vreme da učinite da se vrate na posao. Šest godina ih lažete, a vi sve bogatiji i bogatiji. I još se smejete i narodnim poslanicima u lice govorite da ništa ne znaju. Da sam na vašem mestu, gospodine Vlahoviću, ovog trenutka na pisarnicu, ostavku na mesto narodnog poslanika, vama nije mesto u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ministar za lokalnu samoupravu i državnu upravu Milan Marković je upravo ušao, ali to nije dovoljno, zato što reklamiram član 87. Poslovnika.
Poslednja i specijalna vest na javnom servisu RTS-a bila je ta da je ambasador naše države pri UN Pavle Jevremović izjavio da će uskoro biti locirani i uhapšeni preostali koje goni haški kazamat: Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Goran Hadžić i Stojan Župljanin. To je verovatno odgovor na naše celodnevno pitanje gde se nalazi Vojislav Koštunica. Verovatno sa Radetom Bulatovićem, Draganom Jočićem i Šutanovcem po nekoj šumi, ili gde, čeka od Karle čokoladice. Preče mu je da isporučuje srpske heroje...
Ujedno pozivam RTS i onog pametnog Tijanića da ne šire lažne vesti i ne uznemiravaju građane, jer sam, kao i sve srpske patriote, ubeđena da se ovi srpski junaci koje goni zlikovački tribunal nalaze daleko i da nikada neće biti uhapšeni i isporučeni Karli del Ponte i ovima koji već pet godina ne počinju suđenje našem predsedniku.
Prema tome, gospodine predsedavajući, bilo bi lepo da vi sada, večeras, koliko je odmaklo vreme od kada mi insistiramo da se premijer i ostali ministri pojave ovde, zatražite informaciju da li je za Koštunicu danas prioritet budžet Republike Srbije ili da bezglavo juri one koje potražuje zlikovački tribunal iz Haga, da nam se obrati ovde, da mu postavimo pitanja, prvo ta, a onda što se tiče budžeta, koji je zaista loše projektovan.
Mi moramo da znamo šta se u državi dešava. Dok Narodna skupština Republike Srbije zaseda, RTS na takav način uznemirava celokupnu javnost i širi vesti koje verovatno dobija od samog Koštunice i ministara koji hapse one koje zlikovci iz Haga potražuju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, nisam zadovoljna takvim vašim odgovorom, iako vi odgovarate gospodinu Batiću, ali to je stvar koja se tiče svih 250 poslanika, odnosno 249, jer ste vi taj koji je vodio sa Tijanićem razgovore i tiče se našeg budućeg rada.
Ako ste sada rekli da se unaprede prenosi Narodne skupštine Republike Srbije, prvo da pitam gospodu iz Javnog servisa i Aleksandra Tijanića, ko je došao na ideju da posle 17 godina narodne poslanike, umesto Miroslavljevog pisma, Miroslavljeve ćirilice, koja je postojala kao takva u prenosu, promeni, recimo, font, za početak.
Drugo, što se tiče prenosa jučerašnjeg dana, kada su poslanici SRS govorili o problemu u naselju Grmovac, trebalo bi gospodin Tijanić da se pobrine zbog činjenice da, recimo, u Nišavskom okrugu, u delu Šumadije i u mnogim drugim krajevima Srbije je bilo slike a nije bilo tona, pa su onda ljudi izlazili kao nemi govornici se obraćali javnosti, a da nacija nije mogla da čuje o čemu se radi.
Treće, javnost rada Narodne skupštine Republike Srbije je nešto za šta su se narodni poslanici borili na različite načine, pre svega poslanici SRS, ali do sada nikome nije palo na pamet da vrši bilo kakvu modifikaciju, odnosno da se drzne da to konkretno uradi.
Doduše, imala je takve ideje Nataša Mićić, zbog svoje nemoći i zbog činjenice da je bila najgori predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, zato što je gušila demokratske procese i zato što je to bila bruka za naciju da vidi kako se ponaša predsednik prema narodnim poslanicima.
Ali, zaista je neverovatno da vi, bilo kada i bilo gde, evo ja sam potpredsednik Narodne skupštine, a ne znam o tome šta vi radite i kakve razgovore vodite, razgovarate iza kulisa o onome što je tekovina demokratije u našem društvu. Ono što se ne vidi i što je tajno, to je uvod u jednu vrstu diktature, znate.
Zaista je neverovatno da bilo ko pomisli da najviši zakonodavni organ može da raspravlja o važnim temama, o donošenju zakona, o onome što interesuje narod, a da nema, ne daj bože da nekome to padne na pamet, a kako sam razumela gospodina Batića, valjda se i o tome razgovaralo, je l' tako, da nema skupštinskih prenosa, nema nikakvog unapređenja, jedino slika i ton da budu bolji, da ili da se eventualno vrati ovaj font koji je postojao 17 godina i da predstavnici RTS u uključivanje na sat vremena kada su vesti RTS, to ne rade baš u trenutku kada su poslanici SRS za govornicom.
Vi se sećate da u periodu kada smo mi bili deo vlasti i kada su to radili ovi iz režije RTS, najoštrije je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj protestovao, čini mi se, kada je Veselinov ili tako neko bio od predstavnika nacionalnih manjina za govornicom, pa se desi baš u tom trenutku spiker se javlja i priča, a ne čuje se poslanik opozicije. To se sada nama često dešava, ali bilo ko da se drzne da ova dostignuti stepen javnosti, koji može da bude još mnogo bolji...
Vidim, ali to je manir Radomana Božovića, to lupkanje, dobro nema veze, vidim da je vreme.
Dakle, mi ćemo najoštrije tome da se suprotstavimo, to je i naša obaveza prema biračima i prema svim građanima Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao član Odbora za kulturu i informisanje, i uostalom i druge kolege, srpski radikali, na tom matičnom odboru, kao što vi rekoste, nisam mogla da iznesem stav jer ne učestvujem u radu tog odbora, kao i u radu deset drugih odbora gde su predsednici odbora iz istih stranaka odakle su i resorni ministri. I za nas je poražavajuće što je Vojislav Brajević, ministar kulture, još je sad iz njegove Demokratske stranke i predsednik Odbora za kulturu i informisanje, besmisleno je da tamo bilo šta razgovaramo.
Pošto vi niste imali smisla za demokratiju i za to da opozicija treba vas da kontroliše, i vaše ministre, gospodin Nemanja Šarović, jer njegov amandman traži da se ovaj član 5. briše, zapravo želeo da vam kaže, kao što je to juče i rekla u načelnoj raspravi koleginica Radeta, da ste vi ovim članom želeli da nacrtate lik Rodoljuba Šabića.
Zato što je on izabran na funkciju poverenika pre određenog vremena, tome ima dve godine, je l' tako, ako danas pogledate u svim dnevnim novinama, čak i u onim, gospođo Kolundžija, gde ste vi rekli da trpite veliku torturu od opozicije, zato što koristi svoja poslanička prava i poslovnička, on je kandidat i dobio je jednoglasnu podršku određenog dela javnosti, koja ga predlaže ponovo bude na toj funkciji.
Sad je ovaj član 5. trebalo da posluži u svrhu da se lepo Šabiću kaže, ako on bude taj koji treba da se izabere, slušaj, tebi je neko vreme prošlo, biraćeš se na sedam godina, zato što ste vi to tako zamislili. Niste želeli da prihvatite prethodni amandman kolega Markovića i Ilića, da to bude na četiri godine, što je i normalno, jer je nemoguće da u jednoj državi, a vodili smo celog jutra raspravu o tome, neko govori o partijskoj državi, o partijskim kandidatima i o nestranačkom uticaju, kada je apsolutno jasno da je on čovek koji je imao potpredsedničku funkciju, pa je bio ministar za lokalnu samoupravu, pa je bio u jednoj stranci, pa pre toga je imao staž u Komunističkoj partiji, u jednopartijskom sistemu. Sve je to besmisleno da ste se sad setili da taj član stavite u zakon a onda zbog Šabića, pošto je to na sedam godina, kažete: "Bio si i sad ako ti budeš taj tebi vreme teče, šta si radio - radio si, kad prođe tih sedam godina, gotovo je, ti više ne možeš ponovo da se biraš na tu funkciju".
Besmisleno je, mada je gospodin Albijanić u tom trenutku predsedavao i video je da, recimo, gospođa Pešić tačno sabira 4 + 4 da su 8, to je matematički ispravno, da ona razmišlja tako i kaže u onim replikama, nadam se da je nešto naučila od gospodina Nikolića, kaže, pa dobro, ako to sad bude bilo, pa kad vi radikali dođete, promeni se, i ona misli da će sada da bude izabran poverenik i da će da traje mandat ovoj vladi četiri godine, pa kada mi dođemo... To uopšte tako neće da izgleda.
Mi ćemo imati vanredne parlamentarne izbore pre roka i mnogo pre nego što vi mislite. Da ste prihvatili naš amandman, tom nekom bi trajao mandat četiri godine i posle toga i mi bismo promenili, što je rekao gospodin Marković, zakon da se normalno bira na četiri godine.
Ovako, vi sada, ovo je neverovatno, ne znam da li u bilo kom zakonu u svetu ovako nešto postoji. Tačno ste naslikali čoveka i kažete da specijalno zbog njega to radite, jer on već ima period koji je potrošio.
Kako je potrošio Šabić to vreme? Prvo, godinu dana je otkako je izabran non-stop išao od jedne do druge poslaničke grupe i gde god sam ga srela, da li ovde u holu, kod lifta na spratu, kukao je i žalio se kako nema kancelariju, kako nema sredstva da radi, a posle toga kad je kao nešto počeo da radi i kad je dobio taj prostor, on nikakvu informaciju nije dobio.
Ko će njemu da da informaciju i koje to informacije on traži? Evo, mi danas da postavimo pitanje, juče smo ga pokrenuli jer je juče ta vest munjevito stigla u Srbiju, ali vi niste reagovali zato što je Milan Martić osuđen na 35 godina u Haškom tribunalu. Nijedan državni organ se nije oglasio po tom pitanju i niko, osim srpskih radikala, za ovom govornicom.
Tako da je besmisleno da ovakav zakon menjate zbog jedne osobe, bilo kada i u bilo koje doba. U ovom slučaju je to sada Šabić, palo bi vam na pamet da to u nekom drugom zakonu uradite zbog nekog drugog kadra. Zakon mora jednom da važi za sve i da to bude bar neko vreme, nije nepromenljiv, ali ako ste normalna vlast i vlast koja dobro radi, a vi to niste, kao što to niste u prethodnih sedam godina, onda niste bili ni sposobni i niste ni sada da pravite zakone koje će da naslede oni koji će vas da zamene, a to smo mi srpski radikali, a da ne moramo ništa da menjamo. Ovako ćemo morati sve da promenimo, i u ovom, i u 500 i nešto zakona koje ste doneli unazad sedam godina.

Gospodine predsedavajući, nije bilo moguće da dobijem reč po Poslovniku dok sam sedela na mestu potpredsednika, tako da sam morala da se vratim u poslaničku klupu, da biste vi shvatili da su moja prava i obaveze iste kao i svih narodnih poslanika i da ne možete da me diskriminišete.
Sad se ne javljam po Poslovniku, nego po nečemu što vi ne znate da postoji, a zove se Odluka o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Kako da se pozovem na član Poslovnika kada nemam prečišćeni tekst onoga na šta hoću da ukažem? To je bilo davno. To je član 4. Odluke i menja se član 47. stav 1. i glasi - šta radi Odbor za inostrane poslove. I da sada dođemo do ovog pitanja Dragoljuba Mićunovića i ovih delegacija.
Tačno je da je gospodin Ognjen Mihajlović bio član Interparlamentarne delegacije pravoslavlja u vreme kada je bio poslanik Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora, i tačno je da je poseta Kazahstanu zakazana za 19. jun.
Takođe je tačno da je Parlamentarna skupština NATO-a zakazala svoje redovno zasedanje za 21. Parlamentarna skupština Saveta Evrope od 25. do 29.
Ali, takođe je tačno da su nelegitimni predstavnici tih delegacija išli i putovali sve ovo vreme od 21. januara, ili godinu dana i više, jer, kao prvo, ukazom i dekretom, bivši predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Predrag Marković, nije mogao da formira te delegacije.
Sada, pošto vi danas u danu za glasanje, verovatno će to biti današnji dan, tek birate te delegacije, otvoreno i sasvim logično se postavlja pitanje - kako je smeo Dragoljub Mićunović, kada je znao da je ova tačka na dnevnom redu, da suspenduje rad jedne stalne parlamentarne delegacije i da on donese odluku i da bude tako bahat i da kaže da mi nećemo da učestvujemo u delegacije u kojoj je bio Ognjen Mihajlović član, ali on, za razliku od Dragoljuba Mićunovića, zna da je njemu taj mandat prestao i da on danas treba ponovo da se izabere, i biće danas izabran, jer je to dogovor poslaničkih grupa, odnosno naših šefova poslaničkih grupa.
Postavlja se pitanje - kako je Miloš Aligrudić mogao da ide, i vi gospodine Albijaniću sa njim, 27. aprila na Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope? Koga ste vi predstavljali tamo? Što je najgore od svega, dame i gospodo narodni poslanici, mi nismo priznali da smo izabrani tamo, ali gospodinu Nikoliću, gospodinu Vučiću, čak gospođi Gordani Pop-Lazić, kojoj je prestao mandat ovde, stiže materijal, kao i mojoj malenkosti, poziv za učešće u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Kada sam pogledala izveštaj sa ovog zasedanja od 27. ja sam se uhvatila za glavu. Oni mučenici, ti koji su išli, ne znaju ni šta su tamo potpisivali. Od nekih feminističkih rezolucija, preko raznoraznih gluposti, mislite da su oni to čitali i da znaju oni to da pročitaju, ako im neko ne prevede, a ne prevodi se, samo stiže u engleskoj i francuskoj verziji.
Sad da pitate Albijanića - šta si ti tamo radio, jesi li stavljao potpis negde, on veze nema, jer on to čitao nije. A zna da prekida čoveka, još meni na mestu potpredsednika kaže - vaš kolega za vas kaže da ste ikebana. Ne da nisam ikebana, gospodine Albijaniću, nego ću da vas učim do besvesti Poslovniku, bar tri člana da naučite, kad sednete da predsedavate. Za mene će to da bude uspeh.
Ako ste vi decu u školi naučili nešto od prvog do četvrtog gimnazije iz matematike, za mene će zaista biti veliki uspeh i priznaću na kraju ovog mandata da sam vas naučila da bar znate tri člana Poslovnika kad sednete da predsedavate. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, neophodnost državne revizorske institucije je nešto na šta mi ukazujemo zbog činjenice da ste 2001. godine, ispraviće me mr Tabaković ako grešim, doneli Zakon o budžetskom sistemu, koji je omogućio rad na netransparentan način, pošto vi volite to da kažete.
Čuli ste i od nje pre dva dana, da vam je stalni predstavnik MMF-a, izvesni Harold Hišhofer, dao upozorenje da su stavke i konta u budžetu, koje se koriste za najveći stepen zloupotrebe, pljačku i krađu, od republičkog preko budžeta lokalne samouprave, one koje se nazivaju usluge po ugovoru i specijalizovane usluge.
Javila sam se zbog toga što je Skupština grada Kragujevca, inače je to jedan od najzaduženijih gradova u Srbiji, koji duguje 14 i po miliona evra po osnovu kredita u koje nas je uvalio odlazeći gradonačelnik Veroljub Stevanović, juče izglasala, naravno, uz protivljenje odbornika SRS, završni račun budžeta za 2006. godinu. Kao odbornik, profesor Poskurica i ostali odbornici SRS iz Kragujevca, ne znamo gde je sve Stevanović trošio pare za usluge po ugovoru i specijalizovane usluge. Taj budžet nije mali, on je preko četiri milijarde u tako zaduženom gradu.
Međutim, Ministarstvo finansija, koje je u tehničkoj vladi vodio Parivodić, ali i ta Vesna Džinić, koja je sada premeštena na drugu funkciju, dala je mogućnost svim lokalnim samoupravama da, zbog ove situacije, ovog vakuuma koji ste vi svesno stvorili da ne bi imali uvid i kontrolu javnih finansija, od lokalne samouprave do republičkog budžeta, poslala je dopis svim lokalnim samoupravama, pošto je bila obaveza svih da do prekosutra usvoje završni račun budžeta, da ne moraju da angažuju, jer ne postoji državna revizorska institucija, eksternu reviziju završnog računa budžeta.
Vidite kakav je to paradoks. Gospođa Tabaković je u Narodnoj skupštini predsednik Odbora za finansije. U gradu Kragujevcu gospodin Slobodan Divjak, srpski radikal, diplomirani ekonomista, predsednik je Odbora za budžet i finansije grada Kragujevca.
Iako je toliko puta tri godine do sada tražio da analitički stvori uvid, kao predsednik Odbora, u konta 411 i 422, koliko je potrošeno od tih 14 i po miliona, toliko je Stevanović, mislim Veroljub, zvani Verko, tako ga vi iz vaše koalicije iz milošte zovete, potrošio na putovanja samo u 2006. godini. To je ono što je prikazao, on sam 6 i po miliona. Koliko nije, građani se pitaju.
Sada se postavlja pitanje - onog trenutka kada se zaokruži ova celina i najzad izaberete državnu revizorsku instituciju, da li ćete da se vratite 6 godina unazad? Šta ćemo da radimo sa trošenjem para DS od 2000. do 2004. godine u Kragujevcu ili na nivou Republike, prethodnog DOS-a, pa Koštuničinog prethodnog, pa sada vi zajedno sa Koštunicom? Ne mislite valjda da će to da bude po sistemu "puj pike ne važi". Gde ste krali? Krali ste - niko nije video, nije bilo revizije, nije bilo revizorske državne institucije. To neće tako moći.
Pored toga što ćemo da zatražimo ocenu ustavnosti, kao što su rekli i koleginica Radeta i kolega Stefanović, sva tri zakona, mi ćemo morati da insistiramo neprekidno, kako od lokalne samouprave tako do republičkog budžeta, da dobijemo uvid u to gde su trošena sredstva, a to su ogromne milijarde u jednom gradu i stotine milijardi dinara u Republici Srbiji na ta dva konta, opet ponavljam, čak vam je i ovaj vaš iz MMF-a dao packe, gde se najviše otima i krade.
Pod to može sve da se podvuče. Otkud znam šta tu provlače bivši ministar finansija, aktuelni, bilo koji ministar iz Vlade? Znate, Gašo Knežević je za specijalizovane usluge imao 120 i nešto miliona dinara u to vreme. Znate li vi koliko je to para? Nikome nije položio račun za to. Možda nekoj tamo internoj reviziji ministarstva, i to je pitanje. Baš će lopov da kaže "držite lopova".
Prema tome, moramo da se vratimo na šest godina unazad i da insistiramo, pozivam sve narodne poslanike, srpski radikali su, pre svega, moralni i časni ljudi, koji hoće da imaju uvid u to gde je svaki dinar položen i sve odbornike u Srbiji do ovih narednih lokalnih izbora, odmah po ustanovljavanju Državne revizorske institucije, da se izvrši revizija svih javnih finansija od 2000. godine do današnjeg dana. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, nije povreda, javljam se po članu 1. to su, prava i obaveze narodnih poslanika. Nakratko sam napustila mesto potpredsednika, izišla i obavila razgovore i kontakte sa ljudima koji se nalaze u veoma alarmantnoj situaciji, o čemu pričamo celog jutra, u Opštini Zemun, odnosno u naselju Grmovac.
Apelujem pre svega na vas, gospodine predsedniče, a onda i na sve vas koji sedite, a članovi ste Demokratske stranke, jer ste vi oberučke prihvatili ženu koja se zove Radmila Hrustanović za zamenika gradonačelnika, da se ne igrate više sa strpljenjem tih ljudi. Ovo traje već danima.
Ti ljudi dok vi sedite ovde, ne znate ni kakvo je vreme napolju, u međuvremenu je počeo da pada veliki grad i veliko je nevreme u centru Beograda, a vi možda mislite da je Sunce, e tako ne znate i da su ljudi bez struje.
Mi celo jutro vama pričamo i danima iznosimo taj problem, a oni se sada nalaze, neki od njih, u zgradi Opštine Zemun, traže pomoć i preko televizijskog aparata gledaju šta se radi ovde i da li vi reagujete. Oni znaju da ih štiti Srpska radikalna stranka, da mi ne možemo da nateramo ljude iz Ministarstva, ako vi to ne uradite, i tu nesrećnu Hrustanovićku, koja je, vidi se kolika je pakost i zloba te žene, doslovce rekla, tako se obratila predsedniku Opštine, gospođi Pop-Lazić – vi ste obezbedili vodu u Ugrinovcima, odakle je inače gospodin Slaviša Topalović i odbornik je Skupštine opštine koja se javlja, obezbedili ste vodovodnu mrežu, pa obezbedite ljudima u Grmovcu struju.
Voda i struja, vi to znate, i vi koji se nalazite u organima lokalne samouprave, i saglasnost nemaju veze jedno sa drugim. Opština Zemun je pre šest meseci, sada me podsetio Slaviša, svojim sredstvima bez ijednog dinara učešća Grada, iako toliki budžet krčme i u tome učestvuje direktno i Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, dakle, Opština Zemun je sama obezbedila sredstva za vodovodnu mrežu u Ugrinovcima. Što se tiče Grmovačke...
Gospođo Čomić, je l' vi imate neki problem? Najpre pristojno sedite, tako se ne sedi u poslaničkoj klupi, a drugo, nemojte da se domunđavate sa mnom ili sa nekim tu okolo, nego idite, zovite vašu drugaricu Hrustanovićku pa joj recite da ljudi nemaju struju. Kako vaša deca očekuju kad dođete večeras kući da imaju struju, tkao i deca tih izbeglica očekuju da imaju struju, da mogu da uče, da mogu normalno da im spreme majke ručak, da ih operu i to ništa nije smešno.
Uopšte ne mogu da verujem da vi sa nekom svešću i savešću o tome da hoćete u Evropu, da vam je sve lepo, da vam lupaju packe Ren i Solana, a u isto vreme otimaju Kosovo i Metohiju u 2007. godini, smejete se i gledate, nemo posmatrate da ljudi nemaju struju. Stvarno vas ne razumem. Recite, da je ne nazovem nekim drugim imenom jer sam za razliku od nje koja je nepristojna i ne vodi računa, onako nafrćkana i nalickana, o problemima običnih ljudi, a zamenik je gradonačelnika, da ti ljudi traže elementarna prava za život i da voda i struja, ako to mučenica ne zna, nemaju nikakve veze. Saglasnost se ne daje u Opštini Zemun, nego u Gradu gde ona trenutno menja gradonačelnika i kod nadležnih ministarstava.
A vi, izvolite, da vidim ko će od vas koji ste iz vlasti, u dva sata, pre da ode da telefonira, da vidi o čemu se radi, nego da potrči u restoran na ručak. Valjda imate toliko savesti kod sebe. Kolega, vi se sad šegačite i zovete, ne znam koga zovete, vi nemate nigde nikakav uticaj.
Nije nikakav uticaj Nade Kolundžije, a vaš je, mislim da vi zovete nekoga, ali bar je institucionalni uticaj, i to što ste mi rekli da sedim dole, znate, vi kad stanete za ovu govornicu u istoj smo visini kad vi sednete. Prema tome, vodite računa šta pričate.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nema časnije i veće obaveze od one koju vam građani ukažu na izborima i kada vas izaberu u najviše zakonodavno telo da štitite njihove interes.
Kada se već neko poziva na Poslovnik o radu Narodne skupštine, član 1. reguliše da se u zgradi Narodne skupštine poslanici ponašaju u skladu sa svojim pravima i obavezama.
Moje pravo i moja obaveza je, iako nisam iz Opštine Zemun, rođena sam i živim u Kragujevcu, da štitim interese svakog građanina, gde god da živi, a naročito, u ovom trenutku izbeglica u Grmovcu.
Uopšte se ne radi ovde o zatvaranju očiju pred činjenicom ''jao, zatajilo kod neke dokumentacije''. Dame i gospodo, građani i Grmovca i cele Srbije, ovo je čist politički terorizam DS, Radmile Hrustanović i DSS. Vama je, gospodo iz lopovske DOS-ovske koalicije u Gradu Beogradu i u Srbiji, trn u oku Opština Zemun, zato što je u Opštini Zemun, najpre pod vlašću prof. dr Vojislava Šešelja, a onda ste je opustošili od 2000. do 2004. godine, pod njegovom vlašću je svaki taj čovek, koji je morao da napusti, pod ustaškim terorom, svoje vekovno ognjište, bio počastvovan činjenicom da tamo sedi jedan takav čovek, koji je sada u Hagu, brani njihove interese. Dao im je parče zemlje, da imaju gde da žive. Kamen po kamen, ciglu po ciglu su ti ljudi dizali.
O čemu vi pričate? Ta naselja uopšte nisu postojala. Moram da vas obavestim, dame i gospodo narodni poslanici, da je taj njihov cinizam i ta njihova drskost otišla toliko daleko da Vojislav Koštunica, umesto da se nalazi danas ovde, u Narodnoj skupštini, jer je to i njegova poslovnička obaveza, da nam kaže gde je Izveštaj pregovaračkog tima o Kosovu i Metohiji, on se spremio da sa novim ministrom prosvete, a to je onaj univerzalac, inače idiot koji saopštava sve kad god mu se kaže, Lončarem, ide u Atinu na postavljanje kamena temeljca za školu. Znate li ko finansira školu i ko je ceo projekat uradio? Opština Zemun, a ne Vlada Vojislava Koštunice, a ne Lončar i Vuksanović pre njega. Vi mislite da to građani ne znaju.
Sreća je da postoji ova skupštinska govornica i to nije povreda dostojanstva, nego vi vređate dostojanstvo tih običnih ljudi koji samo žele da imaju normalan život, da imaju struju i da imaju mogućnost da se njihova deca školuju, da žive životom kao što žive vaša deca i deca koja imaju struju danas.
Nemojte da vršite zamenu teza celo jutro. Jutros se pojavila ova Bojana Aleksić, poslanik, ona je portparol Hrustanovićke, pa kaže: ''evo, ja ću da dam informaciju''. Ko je ona da daje informaciju? Informaciju o ovome što mi tražimo u Narodnoj skupštini samo može da da predsednik Narodne skupštine. Nemojte da se pojavljuje ovde još pet vas portparola iz EPS-a ili od Hrustanovićke, da nam soli pamet. Ne, mi hoćemo zvaničnu informaciju i to je naš posao.
Ne radi se o tome da li je to posao organa lokalne samouprave ili gradske uprave. To je jedan problem koji imaju građani na teritoriji Republike Srbije, u Zemunu, u Grmovcu. Mi hoćemo da se to reši i insistiraćemo do kraja, nećete da imate dalje sednicu niti raspravu, dok se ne reši taj problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javljam se na osnovu člana 1. Poslovnika, a vezano za najviši pravni akt naše zemlje, Ustav Republike Srbije, koji smo doneli prošle godine.
Kolega Jojić, jedan od najslavnijih ministara pravde u istoriji naše države, koji je malopre govorio o zabrani diskriminacije ljudi, zbog vremena nije mogao da se osvrne na druga, takođe, dva važna, člana Ustava i bilo bi dobro da vi, kolege iz DS i DSS, obratite pažnju na član 24. i 25. Ustava, vezano za situaciju u kojoj se nalaze građani Grmovca, preko 2.000 prognanih Srba iz Republike Srpske Krajine.
Član 24. Ustava kaže da je ljudski život neprikosnoven. Član 25. kaže da je psihički i fizički integritet nepovrediv, a upravo ti ljudi i njihova deca danas ne mogu, zato što vi ne smatrate da je njihov život, njihov ljudski život neprikosnoven, da žive normalnim životom. Celog dana, jutros od 10,00 sati, ko zna do kada, do kasno u noć, ako treba i sutra, nastavićemo sve dok se taj problem ne reši.
Bivši ministar energetike, Radomir Naumov, koji je najpre objavio naciji da je poskupeo cenu struje, sad vidim da ste to odložili za septembar mesec, ali svejedno, najskuplja je u okruženje, otišao je u Ministarstvo vera, verovatno da se moli Bogu i da okaje grehe što je tako kažnjavao ljude tri godine dok je bio na vlasti. Obećao je da će taj problem da bude rešen, dakle, samim tim i priznao da uopšte nije do Opštine Zemun, nego baš do njegovog Ministarstva i saglasnosti Skupštine Grada Beograda.
Danas razgovaramo o ljudima koji su morali da pobegnu u HH veku od ustaškog noža. U isto vreme, danas, ovog dana kada razgovaramo o Srbima koji su prognani, koji su došli u Grmovac da ciglu po ciglu sagrade kuću, osuđen je bivši predsednik Republike Srpske Krajine u haškom kazamatu, gospodin Milan Martić, na 35 godina.
Kao što vi ćutite i verujem da mnogi od vas to intimno podržavate, što je predsednik srpske zapadne republike od tih zlikovaca osuđen, ni kriv ni dužan, na 35 godina zatvora, tako danas čitavog dana i to mediji ovde prenose, a naročito ustaški HRT, Milorad Pupovac slavi zbog toga. To je onaj samoproklamovani predstavnik Srba, vaš prijatelj u hrvatskom Saboru, koji je bio poslat od strane tzv. međunarodne zajednice na Kosovo i Metohiju da obeshrabruje Srbe čije namera je, još početkom '90. godina, prepoznao naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj.
Vama nije dovoljno, ni predsedniku Skupštine, ni Hrustanovićki koja prati ovaj prenos, ni novom ministru energetike, što ste od jutros tri puta slušali javljanje predsednika Vlade Republike Srpske Krajine koji zajedno sa svima ostalim...
(Predsedavajući: Vreme.)
... srpskim radikalima, gospodina Buhe, štiti interese tih građana u Grmovcu. Ali vi ne znate ništa, kao što ne znate i niste znali, za razliku od nas srpskih radikala, svih ovih godina da prepoznate kojim to putem ide Amerika i šta je pravi cilj i Buša i Klintona, pre njega, da žele da otimaju srpske zemlje, tako vi ne znate i verovatno nikada nećete da priznate da je u pravu svaki pojedinac koji traži da se štite njegova prava, ovih 2.000 ljudi u Grmovcu.
Što se nas tiče i što se tiče svih tih ljudi, čestitih Srba koji su došli sa tog područja, niti taj izdajnik Pupovac, koji služi Amerikancima, Bušu i Karli del Ponte, za njih može da bude predstavnik naroda sa tog područja, to su svakako, i mislim da treba da budu i za vas, gospodin Milorad Buha, dr Nikola Žutić i ostali, a njih je pola miliona, koji dan-danas nisu na svojim ognjištima, sve do zapadne linije srpskih zemalja Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Hvala.

Nadam se da nemate, kolega Albijaniću, problem sa sluhom, jer sedim pored vas i u neposrednoj sam blizini. Dva puta da vam kažem, a vi ili hoćete da budete duhoviti ili šarmantni, ne znam o čemu se radi, ali evo, dobro je što sam dobila reč.
Što se tiče neophodnosti ovoga znate nije ovo tek puka nepromišljenost vlasti Demokratske i Demokratske stranke Srbije. Najpre, Demokratska stranke kada je bila u opoziciji glasala u Narodnoj skupštini Republike Srbije, navodno je bila u opoziciji, glasali ste za preko 100 zakona prethodne vlasti Vojislava Koštunice. Niste se nešto mnogo trudili da amandmanima utičete da se popravi Zakon o zaštitniku građana. Vama je bilo važno da su vam vaši mentori rekli – e, to je potrebno, ombudsman, odnosno prevedeno zaštitnik građana i kad smo mi podnosili amandmane i tada pre donošenja Ustava Republike Srbije ukazivali na neophodnost da se i ovaj član promeni.
Da li je ta integralna verzija našeg amandmana na član 1. bila ovakva, sada u ovom trenutku zaista ne mogu da se setim, ali naša intencija je oduvek bila, nas srpskih radikala koje ste vi optuživali da smo ovakvi, onakvi, da nećemo da sarađujemo ni sa kim, da nepoštujemo mišljenje drugih, upravo smo mi za vas primer. Onda vi treba da se ugledate na nas.
Prvo, pogledajte ko sedi u redovima Srpske radikalne stranke, predstavnici nacionalnih manjina. Jedini Rom koji je bio u istoriji Srbije ministar, jeste gospodin Jovan Damjanović iz Srpske radikalne stranke, a da ne govorim o kolegi Spahu, o gospođici Toman, gospodinu Amjadu Migatiju, koji je u istoriji srpskog parlamentarizma prvi Arapin koji je ovde predstavnik naroda voljom građana koji su glasali za Srpsku radikalnu stranku.
Sada ne mogu, o tome je govorila uvažena koleginica Radeta, koja je ovlašćeni predstavnik po ovim zakonima, a da se ne vratim na sučeljavanja sa pojedincima, odnosno sa nekim od vas u referendumskoj kampanji. Dan-danas gde god da se pojavite kada pričate, vama se obraćam iz Demokratske stranke, o Ustavu Republike Srbije, za koji niste prstom mrdnuli osim blagih saopštenja Tadića i vas pojedinačno da građani treba da izađu i da glasaju za Ustav u referendumskim danima, dakle, niste se uopšte trudili oko toga, čak ste i bojkotovali izglasavanje Ustava.
Ne znam kako vi sad možete da pogledate predstavnike nacionalnih manjina i ove kolege koji sede ovde koji su predložili ovaj amandman, a da ste, eto tako, zaboravili da njihova osnovna prava nisu samo jedno puko slovo u Ustavu, to je jedno celo poglavlje ''Prava nacionalnih manjina. Oni upravo to traže. Zašto da ne? Lepo je koleginica Radeta rekla.
Dobro je što odobravate kolega, jer, vidite da pozitivno utičem na vas, za kratko vreme ste shvatili kakva je to kardinalna greška. Možda i zaštitnik građana bude predstavnik nacionalne manjine.
Evo, da vas vidimo tu na delu, jer možda to ne znate, ako niste čitali Zakon o zaštitniku građana čija je izmena sada na dnevnom redu, možda čak ove članove znate, ali u tekstu zakona stoji. da svaka poslanička grupa ako želi (a vi ste vlast, pa videćemo kako ćete to da uradite) može da predloži zaštitnika građana. Možda ćete da shvatite da ste pogrešili, da se setite Ustava i toga kako ste obećavali da ste vi zaštitnici manjinskih prava, a vidite da niste, nego je Srpska radikalna stranka, pa predložite da zaštitnik građana bude i predstavnik nacionalne manjine. Videćemo, ali čisto sumnjam.