Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u prilog ovome što je rekao gospodin Aleksandar Vučić, ovog neviđenog skandala koji se desio, moram da obavestim građane Srbije da su u Narodnu skupštinu Republike Srbije Oliver Dulić i DS uveli krizni štab.
Kao što ste to radili posle petooktobarskog puča, kada ste upadali u državne institucije, u Narodnu banku, u Upravu carina, u Kragujevačku Zastavu, sa fantomkama na glavi, Dinkić, Zabunović i ostala mafija iz Srbije, tako ste sada, gospodine Duliću, vama se obraćam kao kandidatu za predsednika Narodne skupštine, Službi protokola Narodne skupštine Republike Srbije, i vama iz DS, i vama iz DSS, jer očigledno vi nemate ni malo obraza ni časti, niti imate stida da se izvinite zbog svih ovih stvari koje radite ovih dana.
Celu ste hajku i harangu pokrenuli protiv čoveka koji je jedini bio spreman da poštuje demokratske principe, izabrani predsednik gospodin Tomislav Nikolić.
U tome su vam svesrdno pomagali vaši mentora sa Zapada, vaša braća Hrvati i njihova nacionalna televizija, i svi oni koji su se digli protiv demokratske volje tada izražene u Skupštini.
Ovo što imam u ruci je još jedan skandal. Evo, vidite šta piše. To mi je stiglo juče u kabinet potpredsednika Narodne skupštine i lepo piše, obraćaju mi se i kažu: ''Obaveštavamo vas da će u zvaničnoj poseti Srbiji boraviti predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Rene van der Linden.''
To je onaj koji se prvi oglasio protiv izbora gospodina Tomislava Nikolića, koji je demokratski izabran, jer su dvostruki aršini kod vaših prijatelja u Savetu Evrope. Kada je u pitanju Dulić, kada je u pitanju neko drugi, može, a kada je u pitanju Tomislav Nikolić, ne može.
I vidite šta piše: ''Prema nacrtu programa posete, predviđen je susret sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije (kojim predsednikom, da li ga imamo; nemamo ga, imamo predsedavajućeg, Mrkonjića i nas dvoje koji smo potpredsednici) za sredu (pazite, sutra ujutru), 23. maja, u intervalu od 8,15 do 9,00 sati, u Domu Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13.
Pa kaže: ''Navedenom susretu bi prisustvovali (zaista, zapitajte se vi ostali, a što ne vi, zapitajte se i vi, gospodine Čanak, zapitajte se i vi, gospodo iz SPS-a, neka se zapita ostalih 80 poslanika SRS, odnosno 79) pored vas, i gospodin Oliver Dulić, gospodin Radojko Obradović, gospodin Božidar Delić, gospodin Milutin Mrkonjić, gospodin Esad Džudžević i gospodin Miloljub Albijanić''. Služba protokola juče, 21. u određeno vreme.
Da li je to normalno? Vi se ne igrate samo sa nama ovde, nego sa institucijom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a hoćete u Evropu, a lažete Van der Lindena da imate predsednika Skupštine i pravite Protokol za njega. Nema više šta čovek da kaže, krizni štab i ništa drugo, eto, to je vaša demokratija i to ste vi na delu.

Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno ću da iznenadim kolegu Dulića, s obzirom na to da ću sada javno da vam obećam da ćete s moje strane da dobijete jedan poklon, što nije svojstveno vama demokratama, jer ste vi navikli da otimate i uzimate koliko vam treba, da trpate na račune, u džepove, da pljačkate preduzeća.
Ali, ovaj poklon će vama biti najvredniji, s obzirom na to da, kako vreme prolazi i pošto ste vi kandidat, to je greška u sinopsisu od jutros, vaše Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i G17 PLUS, a ne samo Demokratske stranke, dakle knjiga koju ću vam doneti na poklon je "Politički sistem", prof. dr Vojislava Šešelja, udžbenik za četvrtu godinu Pravnog fakulteta u Beogradu.
Inače, za vašu informaciju, ta predavanja su bila najposećenija od strane studenata koji su želeli nešto da čuju o demokratiji, o demokratskim procesima. Tu ćete, gospodine Duliću, da vidite da ste već danas napravili prve početničke greške.
Jer da ste nešto od toga pročitali, ne samo od gospodina Šešelja, već da ste sticali znanje, ne u centrima Amerike, za brifing kakav ste pripadnik bili Otpora, kao što je to bilo u Budimpešti, vezano za puč koji se desio 5. oktobra, pa kao što je bilo pokušaja u Belorusiji, onda u Ukrajini i u Gruziji, znali biste da u Srbiji parlamentarna demokratija ima dugu i veoma svetlu tradiciju u srpskoj istoriji, i one večeri kada ste govorili o gospodinu Tomislavu Nikoliću, da ste sve to pročitali i znali, vi biste se upravo na te tradicije i na ono što Srbija zaista ima i čime se diči i ponosi, pozivali.
Ovako, vi ste danas u svom pledoajeu rekli mnoge stvari koje sasvim izlaze iz okvira vaših nadležnosti, kao budućeg predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, i sve to što ste taksativno pobrojali je u ingerenciji drugih nosilaca grana vlasti u zemlji, kao što su Vlada Republike Srbije ili predsednik republike, ulazili ste i u resor Tadića. Ali, mene to ne čudi, jer iz te ste škole, danas su vas hvalili kao dugogodišnjeg člana Demokratske stranke, ali građani Srbije treba da se začude nad činjenicom, o tome je danas govorila i koleginica Radeta, da je upravo predsednik vaše stranke, koji vas je i predložio zajedno sa kolegama za ovu funkciju, milion i 152 hiljade najmanje, a mnogo je onih koji nisu iskoristili svoje biračko pravo, nazvao samozvanim patriotama.
Što se tiče vaše namere i šta ćete da uradite u prvim danima kada sednete u fotelju predsednika Skupštine, očigledno je, gospodine Duliću, da se ne držite ni slova Ustava, jer preskočili ste one prve i neophodne korake koje treba da uradite, a da je bilo sreće i da ste poslušali, vi i vaša Demokratska stranka, i Boris Tadić u dva navrata, od 14. februara do pre sedam ili deset dana Tomislava Nikolića, mi bismo već sada ušli u ovaj neophodni proces donošenja zakona koji izviru iz slova zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
Tako da sam u najmanju ruku očekivala da ćete da krenete od toga, ne da nam pretite da razmišljate o tome da ukinete direktne skupštinske prenose, jer, znate, ovde sedi 81 srpski radikal, imali smo raznih pokušaja gušenja i ukidanja demokratije, iznosili su nas. Ja sam, i to je jedino što ste mi spočitavali u danu izbora potpredsednika, morala da polijem tada predsednika Skupštine Srbije zato što je na najdrastičniji način kršila Ustav, Poslovnik, i zato što su poslanici SRS, počev od prvog među nama od 1991. godine, dr Vojislav Šešelj, preko svih nas ostalih, doživeli ovde najveća šikaniranja i maltretiranja.
Neki sa fantomkama na glavi i u patikama, naoružani ljudi, upali su 1995. godine ovde, kada je prekinut direktan prenos i kada su tukli poslanike SRS, među njima i tri žene, gospođu Elviru Fekete, gospođu Tabaković i koleginicu Dušicu Nikolić.
U Dosovskoj vladavini od 2000. godine novi metod demokratije je bio da se poslanicima čupaju ruke i noge, pa i dan-danas kolega Cvetanović je u sudskom sporu sa bivšim predsednikom Skupštine Srbije zbog povreda koje su mu nanete tom prilikom, i zbog činjenice da smo jednog poslanika, koji je bio u totalnom kolapsu, jer ga je obezbeđenje po nalogu Dosovske vlasti tuklo, gospodina Stevu Kesejića, morali da hitno odvedemo u Urgentni centar, gde su mu se satima borili za život.
Čudi me kako se toga niste setili, da kažete da se to više nikada neće ponoviti u Srbiji i da ta sramna strana u parlamentarnoj demokratiji, odnosno Dosovske vladavine je nešto čega se vi odričete, iako ste, eto, kao mlad čovek, verovatno zalutali u taj Otpor, ali ne verujem da jeste. Jer uglavnom je svima, to su priznali neki vaši prethodnici, naročito iz DSS, poput kolege Karaičića, motiv za to bio novac.
Dakle, vi ste morali danas da obećate, gospodine Duliću, da ćete hitno na prvu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije da stavite izglasavanje zakona o zaštitniku građana i ostvarivanja prava građana na obaveštenost, kako bismo zaista imali mogućnosti da se obavestimo o svim aferama, zloupotrebama i malverzacijama sada aktuelnih ministara u Vladi, koji su do guše povezani sa, u najmanju ruku, nečasnim i kriminalnim radnjama, i tajkunima.
Da ćete da izaberete zaštitnika građana, da ćete da nam kažete kada će biti osnovan, odnosno ustanovljen organ državne revizorske institucije, jer unazad šest godina mi nemamo završni račun budžeta Republike Srbije, zbog vaše "transparentnosti" i građani Srbije ne znaju gde se stotine milijardi dinara budžeta građana Srbije troši.
To je bio vaš posao i to je ono što možete da uradite po članovima 27. i 28. Poslovnika, i to su vaše ustavne nadležnosti. Ne, vi ste čak otišli korak dalje, gospodine Duliću, i rekli ste, time vređajući svakog poslanika, bez obzira na to da li je sada u prvom skupštinskom sazivu ili nas koji smo, evo, već četvrti, neki peti i šesti put, rekli ste da Narodna skupština Republike Srbije, u momentu kada vi budete izabrani, mora da ima viši kulturološki nivo.
Ako ćete da imate uzor Voju Brajovića, koga ste uzeli za ministra kulture, onda će zaista Skupština da ima najniži mogući kulturni nivo, ali mislim da nije u redu da vi na takav način ceo jedan period iz novije istorije, od 1990. godine do današnjeg dana, karakterišete.
Rekli ste – skupštinska govornica i Narodna skupština Republike Srbije se koristila za sve i svašta. Kako na to gledaju sada vaše kolege, evo ulazi dr Antonijević iz DSS, nešto vas ne podržavaju danas, kako oni gledaju na to kada vi tako omalovažavate instituciju, zakonodavnu granu vlasti, u kojoj su oni sedeli i dičili se u prošlom sazivu time da su 268 zakona izglasali, naravno sa vama, jer je DS, čini mi se, glasala za 112 zakona Koštuničine vlade, iako ste glumili opoziciju u prošlom mandatu.
Trebalo je da kažete kako ćete da unapredite prava narodnih poslanika, a to nije samo vaša, a vidim da je isključivo vizija DS-a u procesu donošenja zakona o Narodnoj skupštini. Zakon kojim se regulišu obaveze i prava narodnih poslanika, koja su definisana Poslovnikom o radu, donet je davne 1991. godine.
Od tada je mnogo vode proteklo Savom i Dunavom i nikome za poslednjih sedam godina, vama poslanicima DOS-a, pošto ste već sada u trećoj DOS-ovskoj vladi, da unapredite, donošenjem novog zakona, te demokratske procese. Nije u pravu koleginica Čomić, koja je rekla da je radna grupa u verziji zakona inkorporisala prava iz penzijskog i invalidskog sistema na neprimeren način, mada to ne branim i ne zastupam taj stav kao predstavnik SRS-a.
Vi vrlo dobro znate da je ta komisija, u kojoj je bila i koleginica Vjerica Radeta, radila više meseci, trebalo je to da kažete kolegi Duliću, i da se rukovodila uporednim zakonodavstvom, i da je iz više kombinovanih članova pojedinih zakona o skupštinama iz okruženja i sveta, ona htela, ta radna grupa, da predloži Narodnoj skupštini zakon.
Nekako mi se čini, a to su primetili ostali poslanici SRS-a, naročito kolega Krasić, da ste posebno apostrofirali evropske integracije.
Nisu vas obavestili gospodine Duliću, to je veoma važan segment vašeg neznanja, a sada ćete to da upotpunite, da član 239a, pošto nismo dobili još uvek prečišćeni tekst Poslovnika, podrazumeva da Narodna skupština Republike Srbije ima parlamentarne grupe prijateljstva.
Te parlamentarne grupe prijateljstva, po preuzimanju nadležnosti od bivše Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora, ima ih ukupno 42, traže od nas narodnih poslanika da se svojevoljno izjasnimo, što smo mi srpski radikali veoma rado učinili, izjašnjavajući se za saradnju sa prijateljskim zemljama, sa zemljama koje štite pravo i haških zatočenika i naših predsednika, koje štite teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje, i nekoliko tih delegacija je formirano.
Sada vi, kao predsednik Narodne skupštine, postajete tako isključivi i kažete da ćete isključivo da se rukovodite principom saradnje sa zemljama EU i evropskih integracija.
Neke od njih su formirane, sada se postavlja pitanje kako će da reaguju ovi parlamenti i ove kolege iz ovih zemalja, ako oni čuju šta ste vi rekli. Vi imate i Kinu i Indiju i Indoneziju, Rusku Federaciju.
Narodna skupština Republike Srbije i ruska državna Duma imaju potpisan protokol o saradnji, i vi to treba da znate, a da ne govorim o mnogim drugim zemljama poput Meksika, gde je gospođa Pešić bila ambasador, onda Australije i mnogih drugih, sa kojima mi treba i moramo da održavamo kontakte i odnose, ako želimo pravu parlamentarnu saradnju i ako želimo da težimo saradnji sa zemljama koje imaju takva iskustva, a naročito onima koja se bore u procesu globalizacije, koju Amerikanci i zapadne sile sprovode.
Što se tiče svih drugih zaista loših reči koje ste uputili narodnim poslanicima Republike Srbije, neka vama služe na čast i videćemo da li će takva nerazgovetna, pre svega nerazgovetna, jer ste se vi trudili da to objasnite samo eto tako - izvinjavam se, pročitao sam u stenogramu posle deset dana i video sam da sam uvredio; mada vi mene ne možete da uvredite, mene samo može da povredi to što narod pod vašom vlašću tako teško živi i što milioni ljudi nemaju šta da jedu, i što imaju danas na vlasti ponovo one koji će da otimaju i da pljačkaju; ali vi ste danas, gospodine Duliću, rekli da ste vi pročitali i videli da ste vi bili isključivi i da ćete to da ispravite.
Na osnovu ovoga što ste danas rekli i na osnovu ponašanja u toku diskusije u prethodnim danima, mislim da vi to nećete biti u stanju.
Videćemo i pratićemo, ali vam predlažem, kao neko ko ima veći parlamentarni staž u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, da se isključivo držite slova Ustava i zakona.
Na kraju da pokušam malo da se našalim, mada građanima Srbije sve ovo nije smešno, jer su pre svega razočarani činjenicom da je urušen ugled Narodne skupštine Republike Srbije, da je vi tretirate, naročito iz DS-a, kao robinju Vlade. Mislim, gospodine Duliću, a imamo očigledne dokaze za to, i štampanja ove pozivnice za prekosutra, i ovog dopisa, mislim da je ovo između ostalog zbog činjenice, gospodine Duliću, i to treba da znate kao budući predsednik, da već dve i po godine čekamo izveštaj o pljački Hamovića i Lazarevića u EPS-u, na osnovu ovoga što je utvrdio anketni odbor, kojim je predsedavao gospodin Vučić, pa mislim da ćete vi da budete revnosniji u tom smislu i da ćete već sledeće nedelje da nam dostavite izveštaj. Zato se i dešava ovo sa strujom.
Kažem na kraju da se našalim, iako mislim da građanima apsolutno ništa nije smešno, naročito posle izbora Vlade Koštunica - Tadić, s obzirom na to da su odštampane ove pozivnice, a vi još niste izabrani, da ste pozvani na sastanak sutra kao predsednik Skupštine pred predsednika parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, mislim gospodine Duliću da su vašima kod kuće već javili, odnosno javio se jedan čovek, Pera pisar iz administrativnog, zapamtite, Pera pisar iz administrativnog, da ste vi već izabrani na mesto predsednika Narodne skupštine.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se da, kao potpredsednik iz redova Srpske radikalne stranke, izrazim najoštriji protest zbog ovog skandala koji je danas priredio gospodin Aligrudić.

Naime, po članu 139. Poslovnika o radu Narodne skupštine, stav 5, ukoliko nadležni odbori, u roku koji je za to predviđen Poslovnikom, ne razmotre amandmane koje su podneli narodni poslanici i ne dostave izveštaje, odnosno Vlada ne da mišljenje o predlogu amandmana, zakon će se razmatrati i bez tih izveštaja, odnosno mišljenja.

Ovo je vrhunac drskosti i bezobrazluka otkako ja sedim u poslaničkoj klupi Narodne skupštine Republike Srbije, a tome ima dugi niz godina. Moram da vas upozorim da ovo radi čovek koji je predlagač zakona i koji je u prošlom sazivu bio predsednik Zakonodavnog odbora, čija je obaveza da pred svako usvajanje amandmana i zakona razmotri predlog zakona u pojedinostima.

Ovaj papirić koji nam je dostavio za sto predsedništva, to je poniženje i za mene i za gospodina Mrkonjića, kome očigledno ostavljaju da na osnovu sugestije sekretara, koji takođe ni kao pravnik ni kao sekretar nema prava da mu sugeriše da se poziva na član 139. stav 5, jer uopšte, kao što je gospodin Vučić rekao, nijedan amandman nije, niti je zakon ušao u razmatranje bilo kog odbora.

Gospodin Aligrudić – i vama da kažem, gospodine Albijaniću, pošto je on očigledno šurovao sa vama, sa kolegom Varga i ostalima – ovo može samo da ponese kući i da zakači negde, na frižider magnetom, pa da gleda u ovo što se zove obaveštenje. Ovo ne može da se nađe uopšte, kako bi pravnici rekli, u pravnom prometu Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo što je on nama potpisao je mrtvo slovo na papiru. On nije uopšte ovlašćen da nam daje mišljenje o tome da li on nešto hoće ili neće.

Šta se on sa vama dogovarao, gospodine Albijaniću, da li ste išli na ručak, na kafu, ili ste šetali po Knez Mihailovoj, to uopšte nije predmet rasprave ovde. Samo u slučaju da je on predsednik Zakonodavnog odbora ili da se pojavio kao ovlašćeni predstavnik predlagača na jednom od odbora koji razmatraju ovo pitanje, mi bismo mogli ovako nešto da primimo. Znate, i službenici u pisarnici moraju da rade svašta i da lupaju štambilj na svašta i papir, nažalost, mora da trpi svašta, ali ovo ne vredi ničemu, niti ja, kao neko ko se nalazi za stolom predsedavajućeg, niti gospodin Mrkonjić ovo možemo da prihvatimo.

Ovim putem, pošto nema gospodina Aligrudića, obaveštavamo ga da je ovo apsolutno neprihvatljivo i da ovo nema nikakva uporišta u Poslovniku Narodne skupštine.

Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi gospodine Tomislave Nikoliću, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo današnju raspravu otpočeli u donekle razumno vreme, jer noćas kada smo završavali i kada ste gospodine Mrkonjiću rekli da je 11,00 sati vreme za nastavak, mislila sam da će ovi Koštuničini puleni da budu bar malo vredniji od njega.
Ako se on ne budi do 12,00 sati i ako ne zna šta se ovde dešava, red je bio da vajni gospodin Aligrudić, koji je predlagač smene gospodina Nikolića, sedi u poslaničkoj klupi.
Ovako, njega nema, nije izneo nijedan normalan razlog, a mnogo ih je izneo zašto treba da se izabere gospodin Tomislav Nikolić za predsednika Skupštine, i bio je u pravu, zbog državne stabilnosti, da bismo imali instituciju Narodne skupštine, da bismo krenuli da živimo kao normalan svet.
Sinoć ništa nije mogao da kaže, niti ijedan argument zbog čega predlaže da se gospodin Tomislav Nikolić razreši sa funkcije predsednika Narodne skupštine.
Predlažem vam, gospodine Mrkonjiću, pošto vama pripada da sada, kao najstariji potpredsednik, predsedavate ovom sednicom, utvrdite preko nadležnih službi, gde se nalazi predstavnik predlagača i da mi možemo lepo da nastavimo, a ne ovako da mi govorimo poslanicima DS zašto oni žele da smene Tomislava Nikolića. Pa, zato što je on protiv kriminala, pljačke, otimačine, razaranja države, otimanja srpske teritorije i zato što je sam protiv svih vas pobedio u prvom krugu Borisa Tadića.
Neka dođe ovaj koji je podržavao Tadića na predsedničkim izborima i koji priča u ponedeljak jedno, već u utorak mu se pomutila svest, a u petak dolazi sa nekim predlogom, da nam lepo kaže šta misli u nedelju, možda će danas drugačije da misli. Znate, od dana do dana, ko zna kako čovek razmišlja u nedelju, koja je, po prirodi stvari, neradan dan, možda danas ima neku drugu ideju. Hajde, vidite, gospodine Mrkonjiću, ima mehanizama, utvrdite gde se gospodin Aligrudić nalazi, pa makar i sa ušima pola metra većim, ali neka se pojavi u sali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine predsedavajući, moram da se javim istine radi i to je moja obaveza zato što dolazim iz radikalske Šumadije i Kragujevca i prepoznala sam se u diskusiji gospođe Stanković.
Tačno je, gospođo Radeta, cenzus ta stranka i politika Čedomira Jovanovića nije prešla u Kragujevcu i neće ni da pređe, jer tamo žive ljudi koji imaju osećaj odgovornosti za svoju državu i za narod, pre svega zbog činjenice da preko 30.000 naših prognanih sunarodnika živi u Kragujevcu zbog okupacije na Kosovu i Metohiji i zbog toga što su pobegli pred šiptarskim terorom, a najpre i zbog činjenice da je gospodin Tomislav Nikolić, koji je predsednik Narodne skupštine i najpopularniji političar u zemlji, na izborima 21. januara u svom gradu, na listi SRS dr Vojislav Šešelj, čiji je on prvi kandidat bio, osvojio 28,8% glasova, odnosno 29.000, i do nogu smo potuli i Veroljuba Stevanovića koji je na vlasti, tzv. narodnjačku koaliciju DSS-NS, i DS, a šta o vama da pričam kad vi ni cenzus niste prošli.
Što se mladih ljudi tiče, gospođo Stanković, u Kragujevcu, vi pokušavate da budete razumna žena, samo vam je nerazumna politika u koju ste ušli. Srpski radikali se ponose i diče time, naročito ja, zbog činjenica da u pet opštinskih odbora SRS u Kragujevcu, ne znam da li imate pet mesnih odbora, pet opštinskih odbora u gradu, u Gradskom odboru Kragujevac, sede mladi, stručni, obrazovani ljudi, ljudi koji su patriote, ljudi koji nose sa ponosom svuda i na svakom mestu bedž sa likom prof. dr Vojislava Šešelja.
To su ljudi koji su srećni zbog činjenice da kada izađu u grad Kragujevac, sa namerom da traže podršku za njegova prava i za njegovu divovsku borbu u Haškom kazamatu, njima na punktu, na samo 10 metara od prostorija vaše stranke, prilazi na hiljade Kragujevčana, isto tako mladih ljudi, ljudi srednjih godina, ljudi starijih, koji su ojađeni zbog politike koju vi hvalite od 5. oktobra do današnjeg dana.
Prema tome, vi možete da se batrgate, možete i da plaćate najskuplje prostorije u bilo kom gradu, možete da imate ne znam koliko bilborda, može Čeda svakog dana da vam dolazi, da pije sa vama u Kragujevcu kafu, ali ta politika u Srbiji, u kojoj žive građani koji vole svoju otadžbinu i koji, pre svega, cene i sa ponosom ističu koliko su srećni jer postoji takav junak u narodu kao što je prof. dr Vojislav Šešelj, vaša politika nikada ne može da ima dovoljno da u srcu Srbije, u Šumadiji, pređete bilo kakav cenzus.
Politika Tomislava Nikolića, njegova čast, njegov ugled i visoki moral i ono što je on učinio i za SRS, i za narod, uvek će da pobeđuje i u Kragujevcu, i u Šumadiji i u celoj Srbiji. Hvala.

 Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, od kada je obnovljeno višestranačje u Srbiji i održani drugi višestranački parlamentarni izbori i sam dolazak u prvi saziv Skupštine gospodina Nikolića u poslaničku klupu SRS govorio je da je u pitanju čovek koji se zaista svih godina, i za vreme vladavine komunista, idejom srpskog radikalizma koju nosi u sebi odlikovao, i u prvim danima i u prvim nastupima sa ove skupštinske govornice.
Moram da vas podsetim na to da je on prvi poslanik koji je srpsku zastavu, ali ne u šaljivom tonu, nego jednoga dana kada je bila jedna situacija, slična onima koje se danas nama dešavaju, stavio upravo ovde za govornicu Skupštine, da pokaže da je on srpski patriota. Ima tu starijih kolega koji se sećaju tog dana, kao što je gospodin Šami, koji je takođe tada bio poslanik DSS, zajedno sa Vojislavom Koštunicom.
Ako pogledate, vi ste mogli nešto da pročitate i da vidite one noći kada smo govorili o njemu, i kada ga je tada u tom trenutku časna poslanička većina izabrala za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, jer neki su za četiri dana izgubili čast i obraz, mnogi se zbog toga i stide, vi, ostali, pre svega mislim na vas iz DS, zbog ostrašćenosti, koju neki više neki manje posedujete, izuzimajući gospodina Mićunovića, pošto je on naš dugogodišnji kolega i u neku ruku čovek koji je svašta video i svačega se nagledao u raznim sazivima Skupštine, ali vi ništa niste mogli da vidite dalje od onoga što vam je na papiru ispred vas. A to je vaš kandidat, odnosno vaš predlog. I mržnja koju imate i jedna histerija koja godinama vlada protiv SRS i samog gospodina Tomislava Nikolića.
Zaista moram večeras, pošto ste brže bolje pohitali da smenite takvog čoveka sa mesta Narodne skupštine Republike Srbije, da između vas i nekih u vašem okruženju stavim znak jednakosti. Mnogo ste se godina opirali da dokažete kako to vi niste kao oni i kako je teorija zavere to što priča prof. dr Vojislav Šešelj svih tih godina, da ste vi stalno na klackalici, da ste vi Tadićevci, ranije Đinđićevci, Mićunovci i Koštunica jedan isti milje, i da vama upravljaju Amerikanci i zapadne sile, i da oni koji su tradicionalni viševekovni neprijatelji srpskog naroda, o nama koji se časno borimo za interese Srbije i svih građana koji u njoj žive, misle i razmišljaju na isti način kao vi.
Otuda nije slučajno što se u subotu uveče na ustaškoj hrvatskoj televiziji napravila specijalna emisija, kako oni kažu - da glasuju o tome, pošto nemaju svoj jezik, naravno, ukrali su ga od Srba i napravili neki nakaradni ustaški novogovor, i onda kažu - sprovešćemo na kraju glasovanje da li je Tomislav Nikolić opasnost za Balkan i šta će to da se desi.
Rezultat je uvek onakav kakav vi priželjkujete, ali ne možete da ga ostvarite. Kod njih je to bilo 80 prema 20, ali glavni likovi, ne slučajno, u tom specijalnom filmu na njihovoj nacionalnoj televiziji su upravo likovi iz ovih poslaničkih klupa. Ovaj što se prijavio da je odsutan, jer mu platio Jovanoviću Mesić neko letovanje u ustaškoj Hrvatskoj pa ga nema da dođe?
Tako je lepo pričao o tome kako je Tomislav Nikolić opasnost za Balkan i dao svoj nesebični doprinos.
Verovatno ste to gledali, gospodine Jovanoviću. Ili možda Nataša Kandić, koja predstavlja, zajedno sa svima ostalima koji sistematski razbijaju Srpski narod i ono što smo mi kao narod predstavljaju na najgori mogući način, i svi ostali iz tzv. nevladinih organizacija.
Trebalo je da im poručite, jer to su vaši prijatelji, da on nije rođen 15. veljače, nego na Sretenje gospodnje, najveći srpski praznik, i da je gospodin Tomislav Nikolić kao takav čovek, patriota i Srbin, dao ogroman doprinos da ova država ima danas Ustav i dao je ogroman doprinos, časno obavljajući funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, da se uspostavi zakonodavna vlast.
Za razliku od vas, koji ne vidite nekada dalje od svog nosa, on vidi mnogo dalje, kao i predsednik naše stranke i svaki srpski radikal, razmišlja o tome šta će sa Srbijom da bude za pet, deset, pedeset godina, gde će da žive deca u Srbiji, kakvu će budućnost da imaju, sa kakvim će problemima da se suočavaju.
U najtežem trenutku za državu i narod, pošto ste se vi baškarili tri meseca i nije vam bilo važno, gledali ste se preko nišana i svašta smo mogli da se naslušamo, šta ste jedni o drugima govorili, kao što govorite i dan-danas, on je mislio samo o jednom: da se uspostavi zakonodavna vlast.
Dva pisma je napisao tom nesrećnom Borisu Tadiću, da Srbija ima predsednika Skupštine, da ima odbore, da može u svakom trenutku predsednik Narodne skupštine da je sazove, ako se odlučuje o sudbonosnom pitanju za državu i narod, a to je pitanje i sudbina Kosova i Metohije, naže južne pokrajine.
Kada je, kako je to lepo objasnio, u prvim danima posle petooktobarskog puča Amerika na auspuh izbacila Vojislava Koštunicu za predsedničkog kandidata za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, to su reči prof. dr Vojislava Šešelja, nešto ste razmišljali šta ćete i kako ćete, kažete, metiljav je, spor je, da li će moći da trči u kampanji, znate, avgust mesec, septembar. Poguraste ga nekako i eto, na krilima tog puča, on vas je sve doveo na vlast.
Moram vas, kolege iz Demokratske stranke Srbije, mnogo smo vas podsećali, a nije vam baš toliko kratko pamćenje, šta ste pričali u ponedeljak, utorak na noć, da vas podsetim šta ste sve radili i kakve ste probleme imali sa vašim, koliko večeras ili sutra, koalicionim partnerima iz Demokratske stranke.
Zar niste to vi koji ste napuštali Narodnu skupštinu Republike Srbije u trenutku kada je Boško Ristić uveo neke nove, kada vam je oduzeto preko 30 mandata, kada ste ostavljali vaše poslaničke legitimacije?
Zar niste to vi isti, koji ste za vreme vanrednog stanja, koje je protivustavno uvela Nataša Mićić, obezglavljeno išli i tražili i Radeta Bulatovića, i Acu Tomića, gde su, da li su po nekim zatvorima, da li su ukopani dve metra pod zemljom, da li su živi?
To su sada vaši koalicioni partneri, oni koji su hapsili ljude, oni koji su nas tukli, maltretirali, izbacivali sa sednica Narodne skupštine, oni koji su naredili da skupštinsko obezbeđenje, doajena srpske Skupštine i, kako sam one noći rekla, narodnog srpskog tribuna, Tomislava Nikolića, toliko maltretira i izvlači iz skupštinske klupe, u kojoj sedi već 16 godina, da je ovaj jedan deo pukao i da se desilo da se jedan deo klupe otkine zbog toga što su oni bili tako bahati i silni.
Je l' hoćete opet da navlačite ženske čarape na glave, i da upadate u fabrike i da imate krizne štabove? Da li opet hoćete da otpuštate radnike? Pa, 800.000 radnika su već najavili vaši eksperti.
Mnogo znakova jednakosti ima između vas pojedinačno i uopšte mi nije važno po ovim vašim kvotama kako ste se, u noći koja je prethodila ovom zahtevu da smenite gospodina Nikolića dogovarali. Jer, kad slušam onog nadobudnog Parivodića, sa sve Angelom Merkel, Bernsom i ostalim ustašama sa kojima se skupio u Zagrebu, kakva je meni razlika između njega i ostalih iz DS. Isto vam je zalaganje, on je vaš kadar. Šta me briga kako ste to podeli po kvotama kad ste apsolutno isti, između vas nikakve razlike nema.
Da budem malo šaljiva u ovom trenutku, jer mi nismo tužni, kao što nije tužna ni Srbija, već je ponosna na Tomu Nikolića što vi ovo sada radite, a vi iz Demokratske stranke Srbije razmišljajte ko će večeras ili od sutra da kleči na kukuruzu po ćoškovima. Gospodine Šormaz, vi ste rekli pre neko veče da ćete da pospete kukuruz i da za kaznu to mora do kraja života ili da ne uđe u ovu salu da radi Boško Ristić. Da nećete vi večeras to da radite umesto Boška? On je sada vama koalicioni partner i šef u toj koaliciji, je l' tako?
Što se tiče ljudskog dostojanstva, ponosa i časti, to je najvažnije, čovek može da dobije na lotou, može da izgubi na nekoj drugoj strani, može, ne daj bože, da mu se desi neka nesreća, ali je kao kamen i stalno mora sve da izdrži, i da stalno ima snage da se bori do kraja, jer boriti se, to je valjda smisao života. Ali, da se borite za svoju otadžbinu, da se borite za svoj narod kao što to radi Tomislav Nikolić, nećete da naučite nikada.
Tadić i Koštunica su kao Lolek i Bolek, pokažu koja karta im odgovara, odnosno mesto na mapi sveta, samo bi da putuju, da idu, da rasprodaju interese, to Tadić pre svega, Koštunica se pretvara, on je kao fin, umereni nacionalista, on će da čuva državu i narod, ali se ne zna, kao u Alan Fordu što se ne zna, ko je veći prevarant i ne zna se ko je broj jedan. Ta bitka će dugo da se nastavlja.
Ali, budite sigurni da će narod da vam zapamti ovo što ste nečasno pre svega uradili, ponosni narod koji je danima i cele one noći i u Srbiji, i svuda gde Srbi žive, slavili izbor Tomislava Nikolića.
Znate kako kaže poslovica - bolje je jedan dan u životu biti lav nego celog života miš. Tomislav Nikolić je i lav i laf, i čovek i poslanik kakav zaslužuje da bude i kakvog ga je Srbija izabrala, a vi ćete svi zajedno celog života ostati samo miševi.
Hvala vam.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, kada su petooktobarski pučisti upali, u broju 176, ovde u Narodnu skupštinu i krenuli da nekim poslovničkim odredbama kroje kako će najviše zakonodavno telo da se ponaša i da mi ostvarujemo svoja prava i obaveze, tu je bilo zaista svačega, od raznih eksperata za ta pitanja, preko prekrajanja Poslovnika da nam se oduzme mogućnost da govorimo o tome kako ste odmah, svi zajedno, i vi iz Demokratske stranke i vi iz Demokratske stranke Srbije, krenuli da pljačkate i rasprodajete Srbiju, ali ovako nešto ne bi palo ni toj nesrećnoj garnituri koju smo porazili na izborima 28. decembra 2003. godine.

Gospodine Petroviću, ako vam je već Čedomir Jovanović ostavio u nasleđe, ali za kratko vreme, Demokratsku stranku (kako se stvari menjaju i kako Čedina popularnost u vašim redovima raste, opet ćete vi da se vratite na onu poziciju nošenja bureka i jogurta), a pošto u okviru tog vašeg kaljenja i čeličenja kod Čedomira Jovanovića niste naučili da tako ne može da se predlaže opoziv predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ja zaista, kao ozbiljan političar, a pripadam najuglednijoj i najpopularnijoj stranci u Srbiji, moram da pred narodne poslanike i pred javnost, to je moja obaveza i dužnost, iznesem jedan jedini normalan predlog večeras, pre nego što Srbija, zajedno sa vama, sa Aligrudićem i ostalim stručnjacima za Poslovnik, krene u još dublji mrak, iz kog dugo neće da se izvuče ako vi budete napravili tu nesrećnu, treću DOS-ovsku vladu.

Naime, od svoje stranke sam dobila tu veliku čast da odem u zgradu Predsedništva Srbije kod nekoga ko se zove Boris Tadić i ko je za vas predsednik Republike, još pre tri meseca. Rekla sam mu da je Srpska radikalna stranka pobedila na izborima, da u ime stranke koja me je tamo poslala, zajedno sa kolegama sa kojima sam bila, tražim mandat za sastav vlade; da je on, baš kao i vaša Demokratska stranka, na čijem je on čelu, bio do nogu potučen na izborima od strane SRS u gradu Beogradu posebno i u Kragujevcu iz kog dolazim; da bi najbolje bilo, pošto je očigledno da on to ne razume, baš kao što i vi ništa ne razumete, samo su vam važne vaše funkcije, vaše fotelje i da nastavite da kradete i da pljačkate, da podnese ostavku na mesto predsednika Republike.

Pažljivo sam osluškivala, kao i milioni građana Srbije, i oni koji su slali podršku gospodinu Tomislavu Nikoliću iz dijaspore, iz svih zemalja gde žive Srbi, da je Srbija sa njim na mestu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije konačno postala demokratska zemlja i da je najviše zakonodavno telo posle 70 godina dobilo predsednika kojim se ponosi svaki pošteni i časni građanin Srbije, a njih je najviše, jer ne mogu da podnesu da takvi kao vi dalje vrše vlast i da, u pravom smislu reči, i kroz pravno nasilje i na svaki drugi način terorišu ovaj narod.

Zato, gospodine predsedniče Narodne skupštine, pred Skupštinu Srbije iznosim nešto sa čim bi trebalo da se složi ogromna većina. Pa, ako ima moralnih, časnih i poštenih ljudi i kod onih koji predlažu zajedno sa vama, gospodine Petroviću, da se ovakav demokratski predsednik, kome se radovala Srbija, i raduje se svih ovih dana, najbolje bi bilo da uputimo, zapravo, to je jedini mogući predlog za izlaz Srbije iz ove situacije, ali u zgradu preko puta, Borisu Tadiću da, na osnovu člana 117. Ustava, podnese ostavku i da na osnovu člana 187. (kada predsednik Republike podnese ostavku učiniće dobro Srbiji, srpskom narodu i svim građanima Srbije) o tome obavesti večeras gospodina Tomislava Nikolića, a predsednik skupštine ovo obaveštenje dostavlja svima nama, narodnim poslanicima; da, u skladu sa Ustavom, gospodin Tomislav Nikolić preuzme funkciju predsednika Republike i da se odmah raspišu izbori za predsednika, na kojima će do nogu da potuče i Borisa Tadića, i DS, i DSS, i G17 i sve vas koji ste se udružili protiv njega i nas, koji zaista hoćemo demokratiju, pravdu, slobodu za naš narod i za Srbiju. Hvala.

Gospodine predsedavajući, zaista se ne bih javila povodom ovog izlaganja gospodina Čedomira Jovanovića, javljam se po članu 100. Poslovnika, ali me je inspirisala ova priča uvažene koleginice gospođe Radete. Moram da je dopunim zarad javnosti, da građani Srbije znaju o kakvoj se, što bi rekao gospodin Vučić, intelektualnoj i svakoj drugoj gromadi i heroju radi, kao što je gospodin Čedomir Jovanović.
Kada nema devet telohranitelja, kada nema Tačija, Čekua i ostalih koji ga svesrdno podržavaju, gospodin Čedomir Jovanović je manji od makovog zrna i plaši se nekoga kao što je Dragoljub Marković zvani "Krmivoje". Moram da vam ispričam jednu priču koja je simpatična i interesantna, pa posle neka se Čeda pokrije po ušima i da nam više ovde ne mlati i ne pokazuje kakav je veliki junak.
Imao je Čeda jedno kuče, koje rase ne znam, to je lepa osobina da ljudi imaju životinje. Kuče je ogrebalo "jaguar", skupoceni automobil "Krmivoja". Evo, Čeda se smeška, zna da je istina, ali ne zna odakle ja znam tu priču. Naravno, Dragoljub "Krmivoje" nije bio kod kuće, Čeda onako uplašen, unezveren, a znate, sve to u vreme kada je bio navodno najsilniji i najjači ovde, možda je to bilo i za vreme kada ste uvodili vanredno stanje, stvarno ne znam. Ali, kuče ko kuče, ogrebalo "jaguar". Šta će Čeda da radi, krstario po celoj Srbiji i poslao svoje čauše, nađe nekog dečka tamo iz okoline Jagodine, taj je specijalista za to. Kumio ga i molio i kaže mu – dođi brate, pomagaj, tri puta ću više da ti platim od tarife samo sredi, inače sam gotov kada "Krmivoje" dođe. Eto, takav je Čedomir Jovanović.

Sve neki neobavešteni od jutros iz Demokratske stranke, jedan gospodin, pa drugi.
Niste u pravu, kolega Jevtiću, zato što niste bili poslanik u prošlom sazivu. Za razliku od vas koji veoma često želite da menjate neke stvari na «oruk» i na silu, mislite da je to demokratski, mi poštujemo parlamentarnu proceduru. Za nas su Narodna skupština Srbije i njeni legitimno izabrani predstavnici jedino merilo odnosa snaga.
Srpska radikalna stranka, kao najveća i najbrojnija politička stranka, u dogovorima koji su usledili za formiranje delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, dobila je, kao što ste rekli, najveći broj mesta, četiri mesta, ali taj dogovor šefova poslaničkih grupa, odnosno imena koja su data iz reda SRS, ne znači da ti ljudi na takav način, bez prethodnog donošenja odluke u Skupštini, mogu bilo gde da otputuju.
U suprotnom se postavlja pitanje legitimiteta te delegacije koja je putovala a nije imala odluku Skupštine, odnosno Skupština to nije potvrdila, već je gospodin Predrag Marković, bivši predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, svojim ukazom, na osnovu dobijenih imena od strane političkih stranaka, formirao nekakve delegacije, pa i tu za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope.
Svaka delegacija Narodne skupštine Republike Srbije, dok bude bio predsednik gospodin Tomislav Nikolić, biće izglasavana ovde, u skupštinskom domu, a ne na navedeni način, pa da vi govorite da mi nismo želeli da koristimo svoje pravo.
Vi vrlo dobro znate da su predstavnici SRS u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, u delegaciji državne zajednice Srbija i Crna Gora, u kojoj ste i vi bili član, koliko se sećam, gospodin Tomislav Nikolić i Dragan Todorović, na najbolji način, a veoma često i sami, pojedinačnim amandmanima, zastupali interese države Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
(Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Nikoliću, malopre kada je Aleksandar Vučić govorio o mafijašluku Božidara Đelića i o činjenici da Odbor za sukob interesa nije preduzeo ništa zato što ste vi na svoje ime uknjižili 10% Meridijan banke, a o čemu se pitaju i čitaoci sutrašnje novine ''Pravda'', evo to je vaša slika, sa naslovom: ''Odakle ti pare?
Đelić poseduje deonice Meridijan banke čija je vrednost oko 11 miliona evra''. Pitaju se da li vam je to tetka ostavila.
Gospodine Đeliću, to što je vama simpatično i što sam vam dala nadimak po jednom liku iz Diznijevog crtanog filma, nije ništa strašno. To je postao sinonim za vas u celoj Srbiji, vi kažete da vama to ne smeta, rekli ste i na zvaničnoj konvenciji. Građanima smeta što ste veliki lopov i mafijaš, što ste 11 miliona evra uknjižili na svoje ime.
Kada ste došli u Srbiju objašnjavali ste nam da to radite iz patriotskih povoda i razloga, motiva, da nemate gde da spavate, da vas je tetka primila na konak, da se nekako prehranjujete i da ćete da se snađete.
Postavlja se pitanje, kako Vi uopšte imate časti i morala da nam pričate o tome kuda treba da ide Srbija dalje i koliki su dugovi građana Srbije. Kada pohapsimo sve koji su pljačkali i krali kao vi, ima ih još dosta u poslaničkim klupama, mnogo ćemo toga moći da damo građanima Srbije, zaista da im svane, da imaju i bolje plate, penzije, da bolje školuju decu i da ne razmišljaju da im takvi kao vi deru kožu.
Što se tiče današnjeg toka rasprave i onoga što je za mene zaista večeras izuzetna čast, ne samo zbog toga što sam već 15 godina član SRS, već zato što je gospodin Tomislav Nikolić moj sugrađanin i pravi srpski narodni tribun, koji je ostavio nemerljiv doprinos i pečat u razvoju srpske demokratije u obnovljenom višestranačju.
One kolege koje ga poznaju i ljudi koji su od prvog dana sa njim u klupama Narodne skupštine, jer je on uporedo bio u više navrata i poslanik u Narodnoj skupštini i poslanik u Veću građana Savezne skupštine i Veću republika, znaju da je to čovek, kao što je u jednoj od svojih knjiga ''U skupštinskim rovovima'' napisao, zaista iz skupštinskih klupa pokušao, ubeđujući svoje političke neistomišljenike, odnosno neistomišljenike nas srpskih radikala, a sve vas je manje i manje, jer mi dominiramo u biračkom telu i brojem poslanika evo već u dva saziva, da ih nauči tome šta su demokratski procesi.
Ko se malo seća od vas, tu ima i gospode, kao što je i gospodin Mićunović, on je uvek zagovarao da je jedini normalni parlamentarni demokratski pristup, pošto smo se odlučili posle 50 godina jednopartijskog sistema da obnovimo višestranačje, da se striktno u parlamentu, najvišem zakonodavnom telu, poštuje volja naroda.
To apsolutno nema nikakve veze sa nosiocima izvršne vlasti.
Pošto se vi hvalite da ste poznavaoci demokratskih procesa, pa imate prijatelje u Evropi, pa posećujete razne parlamente, vi gospodine Mićunoviću, čas ste sleteli, čas uzleteli, stalno ste bili u vazduhu i svaka vam čast kako ste to izdržali, kao predsednik bivšeg skupštinskog doma, vi znate da u parlamentima gde se poštuje volja građana, onaj koji pobeđuje, a pobedila je SRS, mora da ima na mestu predsednika Skupštine, kao prvog čoveka u zakonodavnoj vlasti, onoga iz redova koga narod najviše želi.
Šta možemo da izvučemo kao zaključak iz današnje rasprave i kako će Srbija i građani Srbije da se osećaju?
Mnogo ste se bili osilili i u toku rasprave ste zamenili teze, prisećali se nekih ružnih događaja za demokratiju u Srbiji, koju nikada niste poštovali, samo se tako nazivate, ali ste zaboravili na jednu stvar – da je gospodin Tomislav Nikolić, iako opozicioni poslanik, za sve ove godine, iako je pretrpeo najgora moguća šikaniranja, što se tiče i verbalnih napada, naročito u periodu od pre 2,5 godine, kada je bio predsednički kandidat i kada je do nogu potukao Borisa Tadića u prvom izbornom krugu, sam protiv svih vas. To nije smešno gospodine Šutanovac, to su činjenice.
Imam za vas jedan veoma značajan podatak iz biografije gospodina Tomislava Nikolića. Verujem da ćete Vi biti impresionirani posebno tim podatkom, koji je slučajno izostavljen iz ovog teksta.
Pročitali ste kako je ovo impresivna biografija jednog časnog i poštenog Srbina, čoveka koji se celog života odlikovao moralom, čašću, poštenjem, svojim znanjem, svojim ugledom, i u sredini u kojoj živi i u celoj Srbiji.
Zato je danas tako poštovan i zato je danas političar koji ima najveću popularnost u biračkom telu.
Meni je zaista žao, možda je to samo tehnička greška, ali bih još više volela i molim vas da vi svi to dopišete svojim olovkama, pored svega ovoga ovde, gospodin Tomislav Nikolić je i srpski četnički vojvoda.
Često napadan, najpre da je počinio ratne zločine, a onda da nije ni učestvovao u ratu. To je bila zabuna u vašoj glavi, gospodine Šutanovac, pa ste verovatno saznali na kraju šta je od toga istina, ali za njega je to najveći ponos, i ne samo zbog toga, nego zbog činjenice da je on najbolji prijatelj, prvi saradnik i zamenik predsednika SRS, danas najvećeg srpskog junaka i patriote.
Večeras će da slavi demokratska i patriotska Srbija, svi građani Srbije, ali slaviće i patriote iz celog sveta, jer je u ovoj zgradi Doma Narodne skupštine, bivše Savezne skupštine, Tomislav Nikolić primio akreditovane ambasadore iz tri četvrtine zemalja celog sveta, što vi nikada ne možete ni da zamislite.
Jer ako otrčite kod Solane ili vas pozove telefonom, ili ako ljubite ruku nekome od zlikovaca, ako se dodvoravate, mislite da ste nešto dobro uradili za Srbiju.
Niste, to je uradio Tomislav Nikolić u najtežim trenucima za državu i za narod. I kada se odlučivalo o sudbini Kosova i Metohije, nažalost i danas kada se odlučuje o tome, on je bio prvi čovek koji je zaboravio i stavio ispod sebe stranačke interese i posvetio se državi i narodu, i pokazao je da je staložen i mudar, državnički mudar, da je odgovoran čovek i da, za razliku od vas i neznalica u politici i neznalica o tome šta su demokratski procesi, nikada se ne zaleće i nikada ne daje izjave koje mogu da idu na štetu srpskog naroda i srpske države.
U tome je razlika između svih vas koji se nazivate nekim demokratama, a koji tek treba da se učite demokratiji. Kako naš narod kaže, koliko još to kilograma ili džakova soli treba da pojedete da imate znanje kao što ga ima o parlamentarnoj demokratiji Tomislav Nikolić. Građani Srbije će to da pokažu.
Da vas ispravim, gospodine Đeliću, malopre ste pravili neko poređenje, ali ni terminološki niste, vi ste samo vešti u pljački i krađi, još ušli u suštinu toga, ali rekli ste malopre jednu neistinu – kako će večerašnjim izborom gospodin Tomislav Nikolić da bude drugi čovek, valjda ste mislili po rangu funkcija u državi.
Šta ste to mislili – drugi iza Borisa Tadića? U odnosu na Borisa Tadića i na sve vas koliko vas ima, Tomislav Nikolić je uvek prvi, i uvek će biti prvi i on i SRS, koju uspešno predvodi ovih pet godina, otkako je naš predsednik u haškom kazamatu zahvaljujući vama.
Zaista je mnogo toga što bih mogla da kažem, poznavajući dugo, toliko godina i učestvujući zajedno sa njim i časnim ljudima, srpskim radikalima, u radu Narodne skupštine Republike Srbije, o Tomislavu Nikoliću.
I to da je ugledan domaćin, čovek koga poštuju svi oni koji su bilo kada i bilo gde sa njim sarađivali, ali što je najvažnije od svega, nikada nijedan od političkih neistomišljenika, pa to niste mogli ni vi večeras, nije mogao da kaže nijednu ružnu karakternu crtu ili osobinu koja ga odlikuje jer on ih nema.
Nikada ih nije ispoljavao i u duelima, u kojima vas je uvek do nogu potukao, uvek kada ste ga napadali na najgori mogući način.
Zato sam apsolutno sigurna da će Srbiji da svane oko ponoći, kada na mesto predsednika Narodne skupštine Republike Srbije prvi put sedne istinski demokrata i predstavnik naroda, koji je sinonim za narodne predstavnike posle, ne 17 godina otkako imamo parlamentarne izbore, nego posle 70 godina, jer to je bio srpski radikal do početka Drugog svetskog rata.
Ono što je važno, to je da vam kažem da i danas, u trenutku kada nije bilo ni pomena, i kada uvaženi gospodin, njegova ekselencija ambasador Republike Kube, Hulio Sezar Kancio Ferer, nije ni znao da će gospodin Tomislav Nikolić da se kandiduje na funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, on mu je jutros u prostorijama poslaničkog kluba uručio pismo Republike Kube, Nacionalne skupštine narodne vlasti, Komisije za međunarodne odnose, koje ću da vam pročitam:
"Parlamentarna grupa prijateljstva Kuba–Srbija Nacionalne skupštine narodne vlasti Republike Kube želi da potvrdi svoju obavezujuću i solidarnu podršku srpskom narodu i njegovim institucijama u vezi sa predlogom posrednika Organizacije Ujedinjenih nacija za Kosovo Marti Ahtisarija, pošto taj predlog, ne govoreći to izričito, pogađa teritorijalni integritet i suverenitet srpske države, a u tom smislu pozivamo i ostale parlamentarce sveta da se izjasne u korist teritorijalnog integriteta svih država, za nemešanje u unutrašnje stvari zemalja i za puno vršenje suvereniteta svake od njih, kao što utvrđuje Povelja Ujedinjenih nacija i Pokret nesvrstanih zemalja.
Tokom okrutnog bombardovanja srpske teritorije od strane NATO–a 1999. godine, Organizacija Ujedinjenih nacija se pokazala bezosećajnom pred genocidom, koji se u ime ljudskih prava vršio nad civilnim stanovništvom Srbije, postajući saučesnik tih zločina, koji sada teže da zaoštre i učine trajnom, prikrivenom secesijom, koja čini očiglednima prave namere albansko–kosovskih elemenata NATO–vaca, što nije ništa drugo do uništavanja zemlje Srbije.
Neka se traži i nađe jedino rešenje koje bi dozvolilo dostojanstven i miran život svih stanovnika Kosova, poštujući kulturu i običaje svih njih i neka se na isti način poštuju svete granice Srbije, bez smanjivanja njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta."
Kako je ekselencija ambasador Republike Kube danas došao kod gospodina Nikolića da da nesebičnu podršku kubanskog naroda za našu slobodu i za demokratiju u našoj zemlji, tako će i svaki od poštenih patriota, od poštenih državnika, onih koji neće da nam otimaju Kosovo i Metohiju, Vojvodinu, Rašku oblast, oni koji znaju da mi imamo svoje birače i da birači u Srbiji imaju svoje demokratsko pravo, dolaziće kod gospodina Nikolića, koji će na čast i zadovoljstvo svih nas, videćete i vas, da vrši časno i pošteno funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Unapred mu već čestitam, a vama neka je sretna demokratija večeras od ponoći. Hvala.

Gospodine Šutanovac, vi i ja smo to razrešili odavno i apsolvirali, ali moram zbog celokupne javnosti i vaših kolega.
Dakle, vi o patriotizmu i o četništvu ništa ne znate, kao što ništa ne znate ni o sektoru bezbednosti oko koga se koljete već danima i tri meseca, jer za razliku od vas koji ste Cijin i Nato đak, ja sam Mirčićeva škola. Milorad Mirčić je, za razliku od vas, predsedavajući Odborom za odbranu i bezbednost, unazad tri godine pokazao kako se radi, kako se rukovodi, kako se kontroliše sektor bezbednosti u interesu srpskog naroda i srpske države. Naravno, vama nije bilo interesantno pa niste ni dolazili unazad dve godine, šta vas briga, vi ste morali da idete po vaš paušal u NATO ili već onih kojih vas plaćaju.
Što se četništva tiče, gospodine Šutanovac, sećate se kada ste pre dve i po godine bili na BN televiziji, zajedno sa mnom, u jednoj emisiji i kada ste pokušali da se na takav isti način šegačite. U skoro 40–oj godini prvi put ste prešli preko Drine, morala sam da vas podsetim da to što ste vi tek tada prve večeri došli preko Drine, gde je narod stradao, gde su mnogi časni ljudi, srpski dobrovoljci, srpski četnici, ne paravojne formacije, nego pravi Srbi, poginuli za otadžbinu, vi ste se junačili i šegačili dok su bile reklame i pominjali to, da li je taj neko vojvoda, govoreći o vojvodi Mirku Blagojeviću, za Šešelja ili kralja.
Šta se desilo posle toga? Toliko ste se uplašili da ste jedva izašli, sve unezvereni i vi i vaš pratilac iz Bijeljine, molili ste jednu koleginicu iz G17 da vas doprati do Rače, jer niste znali put koliko ste se izgubili.
Ni to vam nije bilo dovoljno poniženje, što ništa ne znate o četnicima, što ste ih se uplašili na licu mesta, iako oni takve kao vi ne bi pogledali uopšte, nego ste kao prava, tako se u Šumadiji kaže, seka Persa, dva dana posle toga na BK televiziji krenuli sa tužakanjem. Je l' to radi jedan junak, heroj, jedan čovek koji može da se suprotstavi četnicima, koji zna sve o sektoru bezbednosti?
Kažete gospodinu Todoroviću, naočigled celokupne javnosti, vaša koleginica mi je pretila pre dva dana.
Pa recite, uplašio sam se, što sam se kačio sa onima sa kojima ne treba da se kačim. Lepo vam je gospodin Todorović odgovorio – ma ne bi ona to nikada. Ni ja ne bih, a kamoli bilo koji častan Srbin da pretim takvome kao što ste vi. Vi ste jad i beda Srbije i ovog parlamenta.

Dame i gospodo narodni poslanici, plan koji je doneo u Beograd Marti Ahtisari, Specijalni izaslanik Saveta bezbednosti UN, odnosno Generalnog sekretara, proistekao je iz najšireg konteksta međunarodne politike SAD i zapadnih sila, koja se sprovodi na području bivše Jugoslavije i Srbije unazad 15 i više godina. To za nas nije iznenađenje, ni za mene kao predstavnika najveće političke stranke u Srbiji, one koja i danas pokazuje državničku mudrost i to da nam je teritorija naše zemlje, opstanak Srba na Kosovu i Metohiji i teritorijalni integritet najvažnije i ključno nacionalno i državno pitanje.
Na osnovu diskusija, i ne bih to pomenula da pojedini narodni poslanici ne boluju od amnezije ili misle da narod ima kratko pamćenje, moram, kolege, da vas podsetim, jer mnogi od vas su se sada vratili u skupštinske klupe, da smo 2001. godine, za vreme vlasti DOS–a, kada vas je bilo 176 u Narodnoj skupštini, jednoglasno izglasali Deklaraciju kojom smo odbacili tzv. Ustavne okvire za Kosovo i Metohiju koje je predložio tadašnji izaslanik Hakerup.
Sada je zaista neverovatno da ne obraćete pažnju na eksplicitnost jednog dela Ahtisarijevog plana koji predviđa ultimativno da naša južna pokrajina ima svoj ustav.
U aneksima tog plana on tačno razrađuje od svih prerogativa državne vlasti, očigledno potpuno nezavisne države, na koji način će i po kojim fazama to da se sprovodi.
On nije došao u Beograd, i nije dao intervju ni u Beogradu ni u Prištini, da govori u zavijenoj formi, nego je rekao, neko je to danas i pomenuo, zavisi kako ko tumači ovaj dokument. Tumačimo samo onako kako je napisano. Nemamo i nećemo večeras, u bilo koje doba, kada se završi ova rasprava, imati nikakvu dilemu.
Mi srpski radikali nikada je nismo ni imali, ali svi vi iz ove sale, i vi koji ne budete glasali i vi koji budete glasali za ovu rezoluciju, pošto je ona proistekla iz ranije usvojene platforme Državnog pregovaračkog tima, iz izveštaja koji je taj tim podneo 12. septembra prošle godine, sada samo možemo da poručimo srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, Martiju Ahtisariju i Ujedinjenim nacijama, celokupnoj tzv. međunarodnoj javnosti šta će da se desi.
Ništa izvan toga ne može da se dešava, a da državni zvaničnici, predsednik Republike, koji je otišao još pre dva sata iz sale, predsednik Vlade i Državni pregovarački tim, kome se obnavlja mandat za pregovore, ne postupe na taj način. Onda je potpuno besmisleno da do kraja ove rasprave spekulišemo šta će da bude i šta će da se desi. Lepo sve ovde piše, jasno je objašnjeno i samo tako morate da pregovarate, odnosno tako da se ponašate.
U samom startu i u prvom susretu, ako to bude 21. februara, morate reći Martiju Ahtisariju da počinjete od nule. Ono što mi ovom rezolucijom, koju ćemo večeras usvojiti najširim mogućim konsenzusom, osim nekih izuzetaka koji očigledno ne shvataju šta se dešavalo u prethodnom periodu i da su oni te 2001. i 2002. godine glasali za rezolucije koje su odbacile nametanje na silu rešenja za našu južnu pokrajinu, onda imate obavezu i pred ovim najvišim zakonodavnim telom i pred državom Srbijom, pred celim srpskim narodom da se u skladu sa tim ponašate.
Zašto smo mi, kada smo dobili predlog ove rezolucije, predsednik naše poslaničke grupe i zamenik predsednika naše stranke gospodin Tomislav Nikolić, insistirali na određenim preciznostima? Zato što upravo te preciznosti i nekoliko reči u rečenicama u određenim pasusima teksta ove rezolucije jasno govore šta treba da uradite, i nema vam druge.
Dakle, sastajete se, to nije hipoteza, to je nešto što će da se desi za određeni broj dana, 21. odlazite i sedate preko puta Martija Ahtisarija. Da li će on simbolično nositi crvenu kravatu, zajedno sa šiptarskim političkim predstavnicima koji su preobučeni teroristi, kao što se desilo prošli put, da pokaže solidarnost, da se vidi da je na delu kombinacija diplomatskog pritiska i pritiska sile...
I, nemojte biti tako naivni i misliti, što smo vam mi rekli pre nekoliko dana, da je tzv. teroristički pokret "Oslobođenje" one demonstracije organizovao samoinicijativno, da u to nisu umešale prste Amerika, pre svega, CIA i zapadne sile. Naravno da jesu, jer kroz taj vid i kombinaciju pritisaka, u situaciji kada premijer, tehnički ili važeći, kako god vi sebe smatrate, predsednik države i svi oni koji su uključeni u Državni pregovarački tim odbijaju da direktno kažu Ahtisariju da je to neprihvatljivo i pre nego što je doneta ova rezolucija, sve ste to mogli i bez ovog dokumenta, koji je sada apsolutno i kompletno obavezujući, oni koriste taj vakuum i to vreme da deluju na način kako ih savetuju njihovi vojni i politički mentori.
Četiri stotine hiljada dugih i kratkih cevi na Kosovu i Metohiji, teroristički separatisti divljaju na sve strane, spremni da ponovo krenu na srpsko stanovništvo koje je nezaštićeno, a vi se bavite pitanjima kako ćete Ahtisariju saopštiti. Ili imate možda dilemu u svojoj glavi, sve ovo vreme, da je ovaj dokument koji je on pred nas doneo neprihvatljiv. Vi možete krenuti ne od nule, nego da pričate, pošto odbacite 99 odsto njegovog plana koji direktno zadire u teritorijalni integritet, koji direktno znači secesiju, što je on i priznao, pa kaže, to će biti nadzirana međunarodna nezavisnost, da pričate samo o onome što stoji u platformi za pregovore iz 2005. godine, a to je suštinska autonomija šiptarske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji. Oni nisu i nikada ne mogu da budu nikakva većina, ma kako da ih oni proglašavaju, ma kako da im pomažu, ma kako da ih sada nazivaju.
Jer, ne zaboravite, kompletan obrt situacije u toj hipokriziji koja je nastala, pre svega u Americi i na zapadu, i kod njihovih naučnika i u njihovim diplomatskim krugovima, nastao je onog prelomnog trenutka kada je Ričard Holbruk došao i poklonio se jednom od vođa šiptarskih separatista i kada su Amerikanci prestali šiptarske teroriste da nazivaju tim imenom i počeli da govore da je u pitanju neki navodno nezaštićeni narod koji je većinski na Kosovu i Metohiji, ali nije većinski u Srbiji.
Pazite koliko su opasni ovi termini, koji se nikad do sada nisu pojavili ni u jednom međunarodnom dokumentu a da nije otvorena pretnja silom. Šta ćete više od ovoga kada vam Ahtisari kaže: ''izvršiće se tzv. demarkacija granica''. Josip Broz je to uradio 1956. godine, a kasnije je to potvrđeno 1988. godine, kada je opština Leposavić uključena u Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija. Dakle, još 42 kilometra je pomerena granica prema opštini Leposavić, odnosno Kopaoniku.
Kada se vrši demarkacija granica? Kada jedna država sa drugom ima oružani sukob, odnosno rat i kada posle tog ratnog stanja dođe do nekog mirovnog ugovora ili sporazuma, i to morate reći Martiju Ahtisariju.
Nema promena granica ni po Ustavu naše države, ni po Rezoluciji 12 44 (što je neko nespretno nazvao rezolucijom, ako tako čita, ali je potpuno bez veze 1244, nije, nego 12 44) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja je izglasana, u trenutku kada je SRS shvatila da je to prevara Amerike, zapadnih sila, NATO pakta i Martija Ahtisarija i kada je bila protiv toga i pokazalo se da je ključ u toj rečenici ''rešavaće se budući status Kosova i Metohije''.
Ona potpuno garantuje teritorijalni integritet naše države, ali ta nespretno skrojena rečenica, namerno stavljena u kontekst Rezolucije 12 44 nas posle sedam godina vraća na to da moramo da razgovaramo o tome da li će da se rešava budući status. Rešen je, po Ustavu Republike Srbije i po Rezoluciji 12 44.
Mi smo se veoma dugo i ozbiljno bavili pitanjem Kosova i Metohije i to za nas nikada nije bilo stranačko pitanje. Uvek smo vodili računa o našem narodu, o deci sa Kosova i Metohije, o budućnosti naše zemlje. Imali smo uvek brigu za našu otadžbinu.
Ako se setite određenih naučnih studija koje je svojevremeno pisao predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, ''Zapadne sile i uloga u razbijanju prostora Jugoslavije'', jedan deo je korišćen u svedočenju prošle godine pre nego što je ubijen Slobodan Milošević, ako vam sada, večeras pokažem da je ova knjiga koju je napisao Tomislav Nikolić, koja ima pravi naziv, i to je prava poruka za sve vas i građane Srbije, ''Sve za Kosovo i Metohiju'', napisana još 1998. godine, onda vidite da mi nikada nismo imali nikakvu dilemu i da smo večeras, kao i svih prethodnih puta, sa stavom o tome da ono što je naše moramo da branimo i da tako mora da se obaveže Pregovarački tim, došli i na ovu sednicu.
Pročitaću vam za kraj samo jedan deo, i možete da napravite paralelu sa načinom na koji se vrše pritisci, sada, doduše, ne pretnjama bombama, NATO paktom, bombardovanjem, jer je teritorija Kosova i Metohije okupirana, šta je tada gospodin Tomislav Nikolić rekao kada je kompletnu situaciju prikazao u ovoj knjizi. To vam govorim zbog toga što je neko pominjao, pa niste hteli da razgovarate.
Mi, koji već više od 10 godina pozivamo šiptarsku nacionalnu manjinu da se popiše, da plaća porez, ako hoće da se odazovu u vojsku i naravno da poštuju Ustav Republike Srbije, mi koji smo svog predstavnika, tada potpredsednika Vlade, Tomislava Nikolića, 28 puta slali u Prištinu.
Samo jednom je bio, i to kratki susret sa Ibrahimom Rugovom, i ne na mestu koje je država Srbija odredila za to, nego u njegovoj kući ili, čini mi se, u sedištu njegove partije.
Ono što je tada rečeno neka vam bude opomena večeras, vama koji ćete otići 21. u Beč, i naročito najvažniji deo koji stoji u tekstu ove rezolucije, a to je ono na čemu je insistirala Srpska radikalna stranka: "Narodna skupština posebno obavezuje Državni pregovarački tim da u nastavku pregovora iznese stav Republike Srbije o celini predloga Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, formulišući, u skladu sa ovom rezolucijom", i ni sa čim drugim, "svoje konkretne predloge i rešenja, kao i da odmah po povratku sa pregovora podnese izveštaj Narodnoj skupštini koja odlučuje o daljem toku pregovora".
Ako se pojavite i odete 21. u Beč, sednete za sto sa Martijem Ahtisarijem, morate da mu kažete da sve ono što on promoviše kao kurir Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara pada u vodu i morate da razgovarate isključivo u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da obavestite građane Srbije šta će se desiti ako nam na silu pokušaju, ili su spremni već sada, da nam otmu Kosovo i Metohiju.
Ako nam zaprete bombardovanjem, pa zato odemo na konferenciju, govorim šta se desilo te 1998. godine kada se obratio javnosti, po povratku sa neuspelih pregovora, Tomislav Nikolić, pa zaprete opet bombardovanjem, mi damo Šiptarima republiku, pa zaprete opet bombardovanjem, a mi prihvatimo referendum Šiptara o otcepljenju, pa zaprete bombardovanjem, a mi damo Rašku, onda to ide u nedogled, onda tu više nema kraja i to je kraj naše države, nezavisnosti i suvereniteta.
Imajte na umu ove reči od pre deset godina kada 21. budete krenuli, na osnovu ove rezolucije, da pregovarate o životu i budućnosti našeg napaćenog naroda na Kosovu i Metohiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ustav kao najviši pravni akt jedne zemlje je samo okvir u procesu zaokruživanja pravnog sistema države.
Mi srpski radikali smo se, s najvišim stepenom odgovornosti, ljudske i moralne, pre svega, kao patrioti, kao oni koji su se celog života zalagali za poštovanje naših tradicionalnih vrednosti i najviših državnih i nacionalnih interesa, u proteklih 16 godina zalagali za striktno poštovanje ustavne procedure prilikom razgovora i priča na temu da je Srbiji potreban novi ustav.
Međutim, svi oni koji su se svrstali u niz političkih diletanata, propalih političkih stranaka, koji su nekad imali veće uporište u biračkom telu, početkom devedesetih godina, nikako nisu mogli da objasne ni našem predsedniku, najvećem poznavaocu ustavnih procedura od kako je Srbija usvojila Sretenjski ustav, profesoru dr Vojislavu Šešelju, kako bi i zbog čega menjali prošli ustav Republike Srbije. On je sada novi Ustav Republike Srbije, produkt novih istorijskih i političkih okolnosti, onih koje su, nažalost, otpočele ovde, u ovom, sada, Domu Narodne skupštine, u bivšoj Skupštini SRJ, ili, da odemo korak dalje, SFRJ.
Bila sam poslanik u Veću građana Savezne skupštine, u sazivu od 1996. do 2000. godine. Već početkom 1997. godine, bilo je jasno da separatistički, sada režim, a tada korpus, na čelu sa Milom Đukanovićem iz DPS, otvoreno kreće u antisrpsku histeriju i u kampanju za razbijanje nacionalnog etničkog i kulturnog prostora.
Dobili su zamah i krila uz pomoć svojih zapadnih mentora, Amerike i zapadnih sila, pre svega, uz svesrdnu podršku, evo, videli ste pre nekoliko dana, i šiptarskih separatista, što je Đukanović pokazao primajući ubicu i zlikovca, koljača Čekua usred Podgorice.
Već je tada bilo sve jasno, a samo su srpski radikali prepoznavali i sa ove govornice o tome govorili.
Pre svega, predsednik naše stranke, profesor dr Vojislav Šešelj je govorio da se sprema veliko zlo srpskom narodu.
Nažalost, to se i desilo, 21. maja ove godine, na referendumu, koji su separatisti, na čelu sa Milom Đukanovićem, organizovali u Crnoj Gori.
Došlo je do razbijanja one i onakve državne zajednice Srbije i Crne Gore. I, za razbijanje SRJ i te državne zajednice najveću odgovornost snosite vi koji ste 5. oktobra, na protivpravan i protivustavan način, ušli u ovu zgradu Savezne skupštine, koja je kroz istoriju Srbije zaista preživela i na svojim plećima nosila sve i svašta, ne ova zgrada kao zgrada, već narodni predstavnici, koji su od te davne 1835. godine, pa sve do današnjih dana nailazili na raznorazne ustavne krize, vakuume i kršenja ustavnih propisa.
Time se posebno bavio jedan od velikana naše nauke. O tome je i naš predsednik pisao u svojoj knjizi «Ideologija srpskog nacionalizma».
Govorim to onima kojima je to smešno, pre svega, političkim neznalicama, jer se smeju oni koji su pravnici po struci. To je ozbiljna stvar, zato što smo mi Srbi kao narod imali nesreću da nam prilikom donošenja novih ustava, u tom procesu i tom vakuumu, država zapada u ustavnu i pravnu krizu.
Profesor Laza M. Kostić, čuveni bokeljski Srbin, koji je u emigraciji, kasnih pedesetih godina, pisao o tome, dao je jasnu retrospektivu svih tih događaja i pokazao i napisao to baš zbog toga da bi bilo putokaz svima onima koji žele da se bave politikom, da vode državu i narod, jer je to kršenje ustavne procedure između donošenja dva ustava nešto najgore što može da se zabeleži kod jednog naroda i što ostavlja negativan žig i pečat na onima koji su to radili.
To se dešavalo između dva svetska rata. Dešavalo se u Brozovo, komunističko vreme, a i vi ste, iz tog tzv. demokratskog korpusa, svo vreme to zagovarali do donošenja i proglašenja Ustava, na Mitrovdan ove, 2006. godine.
Nije vam to pošlo za rukom, pa kada ste to videli, sve vreme ste govorili o tome, a naročito oni koji sebe najglasnije nazivaju demokratama, kako novi Ustav Republike Srbije, koji će večeras dobiti i na svojoj pravnoj snazi i važnosti, predstavlja diskontinuitet sa prethodnim ustavom, s ustavom iz tog Miloševićevskog vremena.
To nije tačno, zato što je ovaj ustav, koji smo proglasili juče, na Mitrovdan, i koji će večeras, u pravom smislu reči, da otpočne da se primenjuje, usvajanjem ovog zakona, donet po proceduri koju je propisao prethodni ustav.
Kao ozbiljni ljudi i ozbiljni političari, s tom jedinom mogućom varijantom smo ušli u usvajanje novog ustava, ne samo zbog toga i zbog ovih, malopre spomenutih, novih, na nesreću srpskog naroda, političkih okolnosti i odvajanja, odnosno onoga što su radili separatisti Mila Đukanovića, već i zbog činjenice da je deo Srbije, kolevka srpstva, Kosovo i Metohija, najugroženija u ovom trenutku.
Niste pažljivo pratili, a građani Srbije jesu, znam to, jer ste večeras, u nekim zluradim komentarima i ciničnim stavovima kada je u pitanju SRS, valjda iz besa i nemoći zbog toga što ćete biti gubitnici na izborima 21. januara sledeće godine, pokazali da je kod nas narod prepoznao taj državnički stav i tu odgovornost.
Šta je stajalo na bilbordovima koje možete večeras da vidite u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu – "Zaklinjem se da ću svim svojim snagama sačuvati Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije" - u potpisu, "predsednik Republike".
Da li je aktuelni predsednik Republike Boris Tadić pomenuo takvu stvar u referendumskoj kampanji bilo kada - nije.
Da li je to govorio na sednici na kojoj je usvojen Ustav Republike Srbije - nije. Govorio je samo o izborima i vezivao se samo za jedan datum, kasnije za 17. ili 20. mart, ili 24. decembar, ali to nije moglo da ide tako lako, iz razloga što će u državi, za sve buduće poteze u kojima će narod da presuđuje kome da ukaže poverenje - pre svega, odlučivati Srpska radikalna stranka.
Tako narod hoće, i zato što nas ima najviše, jer smo organizovano, sa svešću o tome da je sudbina naroda i države u pitanju, naročito na Kosovu i Metohiji, referendumskog dana učinili sve da procenat izašlih bude što veći i da Ustav Republike Srbije konačno, večeras, može da ima svoju primenu.
Sve ovo govorim zato što će koliko sutra da krene predizborna kampanja. Ako je Boris Tadić danas, na poziv Majkla Polta, jer je poznavalac "formule jedan", posetio Kompaniju "Ferari", zašto nije pre mesec dana posetio Srbe na Kosovu i Metohiji, da krene sa «pol» startne pozicije, kako bi rekli poznavaoci trka, a to je onaj koji ima najbolje prolazno vreme prilikom kvalifikacije.
Grdno se prevario, polazeći od svoje crte i pozicije, što pokazuje da mu je interes samo funkcija, koju će da obavlja još samo nekoliko meseci, a ne interes države i naroda.
Da bi se izbori održali u demokratskoj atmosferi, potrebno je da kampanje sprovode ljudi koji su se učili i naučili demokratiji za proteklih 16 godina. Ima priučenih, koji su pokušali to da urade kroz ovih nekoliko godina, ali to je bilo kratkog daha, znate na koju stranku mislim, jer je teško zamislivo da će oni preskočiti cenzus od 5 odsto i da će ponovo biti parlamentarna stranka.
Nemojte misliti da ćemo štedeti nekoga, jer ćemo slati građanima jasne poruke - hoćemo demokratsku i slobodnu Srbiju, ali bez kriminala i korupcije.
Hoćemo da prestanete s lažima, jer ovo što smo večeras ovde čuli, hvalospeve bivših ministara i onih koji su ih podržavali - fantastične su penzije, zdravstvo svima dostupno, radnici rade i slično, vređa dostojanstvo mojih sugrađana, od kojih 40.000 ljudi ne radi, a pre dva dana je otpočeo proces ponovnog otpuštanja u «Fabrici automobila», pod nekim principom dobrovoljnosti.
Tako se pričalo, od strane Demokratske stranke, i pre četiri godine, kada su u jednom danu otpustili 4.000 radnika u Fabrici «Zastava», rečima - krenite, to vam je to, program prestrukturiranja, socijalni program, dobrovoljan, što znači - ili ćeš sam skočiti sa desetog sprata ili ćemo mi da te gurnemo.
Mi želimo stvari u Srbiji da menjamo, i mislimo da možemo, ma šta vi mislili, jer je u pitanju vaša ostrašćenost i nepoznavanje.
Vi nećete da sagledate šta ste sve negativno radili, svi ukupno, za proteklih šest godina i, svakako, za to odgovornost snosi i Vojislav Koštunica.
U svim, za novinare opisanim, dramatičnim sadržajima pregovora obećao je da će da sledi svoj čuveni slogan "Reč je reč".
On to mora da ispuni, jer su izbori sasvim izvesni 21. januara sledeće godine, kao što je izvesno da će najveći broj birača zadobiti Srpska radikalna stranka, jer je reč Koštunice, data u razgovorima, pred Demokratskom strankom, Tomislavu Nikoliću bila - da će izbori za predsednika biti do 31. maja 2007. godine.
Krenućemo svi polako, sa iste startne pozicije, vi hendikepirani i politički indisponirani, zbog velikog broja naših glasova u budućem sazivu naše skupštine, i kao takvi ćemo ući u predsedničku kampanju. Ta "pol" pozicija, sa sve podrškom Polta, možda samog Buša ili Kondolize Rajs - neće pomoći Borisu Tadiću.
Nemojte govoriti ako niste želeli da pominjete Kosovo i Metohiju kao ključno pitanje zbog kojeg smo doneli Ustav Republike Srbije, ljudska prava i poštovanje slobode, jer ćete i večeras iz ove sale da izađete a da nijednom rečju za protekle četiri godine niste osudili najflagrantnije kršenje ljudskih prava jednog čoveka, predsednika naše stranke, dr Vojislava Šešelja, ni vi, ni predsednik Republike, ni premijer, nijedan ministar iz Vlade.
Vas nije zabrinula ta činjenica. Njome su se bavili neki naučnici i pravni eksperti iz celog sveta.
A pitali ste se s kim bi mogla sarađivati Srpska radikalna stranka, jer svima zabadamo prst u oko.
Videli ste, i bilo vam je naročito krivo, da je u Beograd pre 15 dana došla naučna, pravnička elita iz Francuske, Amerike i Rusije, koja će dolaziti u sve većem broju, jer u nama prepoznaje snagu koja može na ustavan način i na osnovu zakona da ozbiljno menja stvari u ovoj zemlji.
Kao ljudi koji žele dobro našem narodu i državi, u procesu referendumske kampanje zatražili smo blagoslov od Njegove svetosti patrijarha srpskog, gospodina Pavla.
Znate šta nam je rekao, šta je poručio Tomislavu Nikoliću, kao čoveku koji uživa najveće poverenje kao političar, pojedinačno, kao i Srpska radikalna stranka - u biračkom telu. Zna da smo odgovorni ljudi, pretežno Srbi pravoslavci, iako imamo i pripadnike drugih vera i nacionalnih manjina na odgovornim funkcijama u našoj stranci: «Ono što radite, to je dobro, manje ne smete, a više ne možete».
Tako smo se ponašali i učinili smo sve da se Ustav Republike Srbije potvrdi na referendumu, da se proglasi ne drugog dana, kao nedeljni i subotnji ustav, već na Mitrovdan, da ga pamte buduće generacije.
Ja sam ponosna jer sam rođena u Kragujevcu, gde je 1835. godine usvojen prvi srpski, Sretenjski ustav. Tako će generacije da se ponose time da je Srbija kao država zaokružena, da će da sačuva Kosovo i Metohiju, svaku stopu svoje zemlje, usvajanjem Mitrovdanskog ustava i večerašnjim proglašenjem zakona iz kojeg treba da uslede drugi ozbiljni zakoni, o kojima je malopre govorila koleginica Radeta.
Ništa nećemo prepustiti slučaju i nećemo se baviti vama koji ste na margini političkih zbivanja i onima koje traže sebi podršku koprcajući se u prostoru, što zapadnih mentora, što drugih. Bavićemo se ozbiljnim stvarima i pisaćemo zakone o odbrani i Vojsci.
Već mesecima upozoravamo da nemamo ministra spoljnih poslova i odbrane. Ne mogu da slušam, kao ni milioni građana Srbije, patriota, kako se izvestan čovek, koga je postavio gospodin Boris Tadić, koji je bruka za srpski narod i vojsku, rugao pre neki dan srpskim oficirima i vojnicima.
Taj nesrećnik je rekao - ne može srpskom vojniku i oficiru da bude uzor i primer Ratko Mladić. Ne, nego će da bude neki gardista iz Ohaja.
Bilo bi dobro da ga posavetujete, pošto je predsednik vaše stranke i najviše se busa da bi pomogao Srbiji, jer ništa sem lične promocije nije uradio, da prestane da govori gluposti.
Na kraju, taj čovek je po svaku cenu želeo, i vi iz DOS-ovskog korpusa s njim, kojima je propala ta opcija večeras, da imamo izbore pre rešenja statusa naše južne pokrajine, Kosova i Metohije.
Pre neki dan je čuveni francuski fudbaler i napadač Mišel Platini rekao - nema veze, doći ću ponovo u Beograd, ali ne upoznajte me i ne pravite mi susrete s onim, kako beše, predsednikom Republike, diletantom i fudbalskom neznalicom.
Kako to nije znao, a i dan-danas je ubeđen Boris Tadić da je Mišel Platini čuveni francuski golman, tako on ništa ne zna ni o tome da je sudbina države i naroda tako ugrožena da mogu da ih spasu samo odgovorni ljudi kao što smo mi srpski radikali. Naravno, uz podršku građana Srbije, borićemo se na svakom mestu da ta podrška bude velika i zaista smo počastvovani zbog toga što smo učinili sve da ovaj ustav dobije na značaju i večeras, proglašenjem ovog zakona. Osim toga, učinićemo sve da rokovi za održavanje izbora budu ovakvi kao što jesu.
Izaći ćemo iz ove sale i krenućemo u pobedničku izbornu kampanju.
Hvala vam.

Dame i gospodo, narodni poslanici, član 6. predloženih izmena Zakona o budžetu Republike Srbije odnosi se na Nacionalni investicioni fond.
Kampanja koju je otpočeo Mlađan Dinkić i resorni ministri iz Vlade Republike Srbije, koja je u funkciji predizborne kampanje za izbore koje ćete vi da dočekate, ali sa veoma niskim rejtingom u narodu, i ono što ste pokušali, a naročito Dinkić, kroz ovu ekskluzivnu brošuru koju nam je podneo kao veliki projekat od nacionalnog značaja, koji će da se realizuje do 2011. godine, zapravo je jedan resurs iz oblasti telekomunikacija koji je imao početnu cenu na javnoj licitaciji od 800 miliona, a prodat je za znatno veću sumu.
Kompletan iznos od te prodaje je ugrađen u Nacionalni investicioni plan, kao i sve ono što se predviđa da do kraja bude prodavano, što nikako ne smemo da dozvolimo da se desi pod ovom vlašću. Kamo te lepe sreće da ni oni prethodnici iz «žutog preduzeća lopova» nisu sve budzašto prodali!
Da je to mogla da sprovodi odgovorna vlast, ljudi kao što su srpski radikali, mi bismo danas imali ne samo oporavljenu privredu i strateški razvoj pojedinih privrednih grana, nego bi građani u svojim budžetima, u fabrikama, deca u školi, svako domaćinstvo, penzioneri, osetili neki boljitak.
Ako pažljivo pogledate, dame i gospodo, ovaj nacionalni investicioni plan, videćete da u opisu pojedinih nerazvijenih segmenata našeg društva ima istine, ali samo opisno. Tako se u jednom delu kaže da ima nerazvijenih područja, brdsko-planinskih oblasti u Srbiji, regiona i regionalne neujednačenosti privrednog razvoja, koji su sistematski zapostavljani od strane prethodnih vlasti, a navodno će ovaj Dinkić da se brine o njihovom razvoju.
Kao prvo, u specifikaciji već sada odobrenih sredstava, u izmaglici nekih projekata, određene su cifre, ali ništa nije realizovano dok se to i ne napravi. Prvo, da li će taj novac uopšte da stigne do tih korisnika, ili će, po sistemu pljačke, kao i do sada, da završi u privatnim džepovima i, kao što kaže gospodin Vučić, lopatama će da ga utovaruju u kamione i na svoje privatne račune.
Vi vidite da uopšte nema namere predlagača ovog projekta da ispravi nepravdu koja je učinjena mnogim krajevima u Srbiji. Jer, ako su predlagači projekata Ministarstva lokalne samouprave, pazite, nevladine organizacije – to vam piše na prvim stranicama, i pojedinci, postavlja se pitanje - kako je onda moguće da neke, a ne znamo ni koje, nevladine organizacije podnesu projekat i da on bude odobren? Inače, do sada je, ne pod tačkom razno, toliko puta bila potpuno odbačena inicijativa od strane srpskih radikala da budžetska inspekcija malo kontroliše te nevladine organizacije, kako se finansiraju.
Postavlja se pitanje zašto su namerno kažnjeni građani u velikom broju gradova u Srbiji?
U kampanji pred lokalne izbore za opštinu Leskovac, koji će se održati u nedelju 1. oktobra, mi smo uvereni, baš kao i građani opštine Leskovac, u ubedljivu pobedu kandidata Srpske radikalne stranke dr Gorana Cvetanovića. Mlađan Dinkić, osim toga što je lažno predstavio poreklo nekih funkcionera Srpske radikalne stranke i lagao građane opštine Leskovac, prvog dana rada je, u svom prvom obraćanju sa govornice, promovišući ovaj nacionalni investicioni plan, rekao da ta opština nije dostavila nikakav projekat i da se tamo ništa ne radi.
To nije tačno, zato što je najveći problem, pored drugih problema infrastrukture koje ima i ta opština, a i svaka u Srbiji, sistem vodosnadbevanja Barje. Taj projekat je vredan 90 miliona evra. Od njega je do sada lokalna samouprava, na inicijativu dr Gorana Cvetanovića, koji je bio predsednik Opštinske skupštine, uložila četiri miliona evra.
Ja sam uverena, baš kao i građani opštine Leskovac, da će on biti u prilici da gotov sistem Barje za vodosnabdevanje, gorući problem za meštane Leskovca, kao budući predsednik opštine, preda građanima na korišćenje.
Uzgred, da obavestim građane tog kraja da se danas u Grdelici održava veliki narodni miting na kome će govoriti budući predsednik opštine dr Cvetanović i generalni sekretar SRS gospodin Aleksandar Vučić, a od 18 časova, na centralnom trgu u Leskovcu je, takođe, veliki narodni miting građana koji očekuju takvu pobedu SRS.
I onda kada ministra u startu uhvatite u laži, u obmani, i u trenutku kada nema šta da odgovori, on pobegne na bilo koja od ovih vrata.
Podnela sam ovaj amandman, kao i drugi poslanici SRS, na razdele po funkciji člana 7. da bismo govorili o konkretnim problemima i o tome kako treba da se sredstva ulažu u privredni razvoj, međutim, Dinkića nema. Bio je malo i otišao.
Hajde, recimo, da pričamo o Boru. Hajde da pričamo o budućoj privatizaciji. Ova je završena kako je završena i to nije kapitalni projekat Mlađana Dinkića, ni Koštunice, ni Vlade, nego je to resurs koji je država imala i koji je prodat jednoj stranoj kompaniji – "Telenoru". Taj se novac sada koristi za ovo što su oni nazvali Nacionalni investicioni plan, ali kroz političke projekte.
Hajde da razgovaramo o Rudarsko-topioničarskom basenu Bor. Izabrani predsednik opštine Bor, gospodin Branislav Rankić, zadobio je poverenje birača pre nešto više od dva meseca, i to u iznosu od 64 odsto. Odmah je aktuelizovao, najpre kao čovek iz struke, jer je rudarski inženjer, a zatim kao izabrani predsednik opštine, pitanje privatizacije Topioničarskog basena.
Šta je ustanovio? Da su neka tri potpuno neupućena mlada čoveka, poslata iz Dinkićevog ministarstva, iz Agencije za privatizaciju, iz Vlade Republike Srbije, došla i zadržala se u Boru i Majdanpeku dva ili tri sata i pri tom procenila da je vrednost kapitala Rudarsko-topioničarskog basena Bor oko 300 miliona, a iznos dugovanja od 77 miliona naduvali su na 600 miliona evra i tako stvorili negativan odnos između stvarne vrednosti kapitala i dugovanja.
Primera radi, dame i gospodo poslanici, jedan takav rudnik, koji je počeo da se eksploatiše i u kome je izgrađena infrastruktura sedamdesetih godina u Iranu, procenjen je na nekoliko milijardi dolara u to vreme.
Logično zaključujete da samo infrastruktura vredi neuporedivo više od ove procenjene vrednosti, uz činjenicu da Rudarsko-topioničarski basen Bor u ukupnoj masi zaliha bakra u svetu učestvuje sa 1,8 odsto i da je 250.000 ljudi, koji na direktan ili indirektan način tu rade, oštećeno za iznos akcija do 30 odsto, koje Vlada Srbije očigledno ne želi da im da i da se sprema jedna velika pljačka i prevara - da se po elaboratu koji su još davnih 30-ih godina stručnjaci iz ove oblasti iz Nemačke uradili, ono što je nacionalno blago proda budzašto.
Vi mislite da je Dinkićeva namera da sve to uradi pošteno, ne njegova nego Vlade Republike Srbije, one prethodne, i da se po stvarnoj vrednosti kapitala izvrši privatizacija?! Nije i to znaju oni u gradovima i opštinama gde su šećerane i cementare prodate za po dva evra. Kupili su ih tajkuni iz Demokratske stranke.
Ko se sprema za privatizaciju elektroprivrede Srbije? Dvojac Hamović-Lazarević, kumovski dvojac, bliski prijatelji Mlađana Dinkića, Hamović koji se ne skida sa državne televizije Republike Srpske zato što tamo nesmetano pljačka građane Republike Srpske. O čemu mi onda ovde govorimo? O poštenoj privatizaciji i o pošteno uloženom dinaru od strane prethodne i ove vlasti? Nemojte da se šalimo. Da su tako hteli da rade i da su imali poštene namere, ne bi se obogatili za tako kratko vreme, a radnike ostavili bez posla. Zato je opravdana bojazan zaposlenih u RTB Bor i svuda, u Elektroprivredi Srbije, Naftnoj industriji Srbije, gde se sprema privatizacija.
Zašto u ovom nacionalnom investicionom planu nema Automobilske industrije "Zastava"? Zato što je Dinkiću, baš kao i onome koji mu daje podršku, gradonačelniku Veroljubu Stevanoviću, to trebalo samo u predizbornoj kampanji.
Vlada Republike Srbije, onaj putujući cirkus, na čelu sa Koštunicom i sa dvojicom ljudi koji se lažno predstavljaju i koji će jednog dana morati zbog toga i krivično da odgovaraju, jedan kao ministar spoljnih poslova, koji, čujem, danas po novinama opet lupeta svašta i govori da postoji neki plan B za Kosovo i Metohiju, Vuk Drašković, i onaj drugi, takođe opasan čovek, koji se lažno predstavlja kao ministar odbrane, Zoran Stanković, došli su u julu u Kragujevac. Šta su obećali Dinkić, Koštunica i Bubalo? Da će za kratko vreme, koliko do kraja jula meseca, kragujevačkoj Fabrici automobila biti upućena pomoć za obnavljanje tehnologije i za početak proizvodnje novog modela u fabrici od januara meseca 2007. godine, u iznosu od 14 miliona evra.
Da li ste čuli Dinkića za ova tri dana ili, možda, Bubala, pošto vidim da se i on rastrčao i razigrao u ovoj predizbornoj kampanji i lažariji po celoj Srbiji, da su spomenuli da imaju nameru da pomognu Fabrici automobila? Niste. Upropastili su Fabriku namenskih proizvoda. Najpre je to uradio Boris Tadić kao ministar odbrane, pre toga ona DOS-ovska Vlada i ministarstvo u kojem su bili Vesić, Šutanovac i ostali, kojima je važnije da im je došao neki tamo oficir iz Ohaja, nego da Vojska ima šta da jede i čime da jača svoju strukturu. Ne samo da su otišli tako daleko da lažno predstavljaju jednog čoveka koji je vrli saradnik Karle del Ponte, Zorana Stankovića, za ministra odbrane, nego su u Predlogu rebalansa budžeta taksativno naveli šta je to što Vojska Srbije, odnosno Srpska vojska, kako treba da se zove, mora da remontuje, od aviona, preko svih ostalih postrojenja.
Recite da li je to normalno i u kojoj državi u svetu to postoji i da li bi to uradili Amerikanci, da li bi u svom projektu budžeta, vama na izvolte, taj iz Ohaja koji je dolazio da se rukuje i pozdravlja sa ovom brukom za Vojsku i sa Tadićem, ovako na izvolte rekao - to će Pentagon da radi, ta sredstva su potrebna za to i to, mi se bavimo tom istraživačkom delatnošću u oblasti NATO alijanse i vojne industrije?!
Mi smo država koja je, zbog takvih koji su na vlasti i zbog takvih koji su potpuno i po svim šavovima sve upropastili, danas u situaciji da mora da krene od onog najgoreg, a to je da iskoreni kriminal i korupciju i da se krene zaista sa strateškim proizvodima.
Gde je ovde strateški socijalni program? Nema ga. Da li je država uradila, ali u pravom smislu reči, socijalne karte za najugroženije? Nije. Najlakše je da se hvalite time da je jedan resurs države prodat po relativno dobroj ceni, ali i to je diskutabilno, možemo i o tome da razgovaramo, ili stručnjaci za tu oblast, ali šta ćemo sa budućim privatizacijama, šta ćemo sa ljudima koji su očekivali da nešto investirate i otvorite neku fabriku, recimo za "Zastavu automobili". Da li će opet da se pokupi Dinkić sa svitom i sutra ili prekosutra izaći pred oči zaposlenima u sindikatu u Fabrici automobila? Neće, zato što je već danas odlučio da pošalje pismo, juče je kukao i plakao, ceo dan se pozdravljao ovde, kako odlazi, pa će neka buduća vlada, navodno demokratskog bloka, to učiniti. Neće biti takve vlade. Biće vlade SRS i ta vlada će da vodi računa o onima koji su bez posla, o onima koji su gladni, o penzionerima i poljoprivrednicima.
Morate da se zamislite nad činjenicom da je jedan režimski list, dakle onaj koji je pod kontrolom države, "Politika", u nedeljnom izdanju objavio, u dodatku, intervju sa jednim od najvećih poljoprivrednih proizvođača iz opštine Kikinda. Taj čovek, koji ima 50 i nešto godina, čija je porodica imućna i poseduje velike komplekse zemlje, ljudi su na svojoj zemlji godinama uzgajali žito, kaže - dižem ruke od svega, meni ovo ne treba, da me država tako ponižava i da mi određuje cenu 30 odsto nižu, da ne mogu da dobijem za svoj vredni rad i rad svojih predaka i svojih ukućana pošteno kredit.
Naravno da neće to više da radi. Niko normalan u ovoj državi neće više da trpi pljačku.
Još samo nešto, završavam, mada ćemo po ovim razdelima da govorimo i o tome. Uz sve ovo i uz ovakve, od jutros, ludačke izjave ovog koji se lažno predstavlja kao ministar spoljnih poslova, Vuka Draškovića, poigravate se sa strpljenjem i teškom sudbinom koja je zadesila naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji. Obratite pažnju na stavku - privreda i preduzetništvo na Kosovu i Metohiji.
Za sve drugo po opštinama u kojima i dalje nekako, pod okupacijom, živi naš narod mogu da nađu opravdanje i da kažu da su pristigli neki elaborati, neki projekti. Pod stavkom - Privreda i preduzetništvo za Kosovo i Metohiju stoji 400 miliona dinara. Neka vam kažu kolega Kragović, kolega Mihajlović iz Štrpca, kolega Perić iz Gračanice, da li im se javio neki živi Srbin koji im je rekao da je konkurisao za podsticaj i razvoj preduzetništva. Naravno da nije jer to je jedna od stavki za pljačku i krađu, a mi u tome moramo da vas sprečimo.

Dame i gospodo narodni poslanici,  amandman koji je podneo narodni poslanik Sreto Perić govori o tome da je namera SRS da ne dozvolimo da se bilo kakav iznos novca koji se predviđa  ovim rebalansom budžeta, iz Nacionalnog investicionog plana, ne rasipa na neke projekte i neke programe koji suštinski ništa ne znače.

Državni aparat, uvećan kroz kancelarije, kroz agencije, kroz raznorazne druge novokomponovane institucije u našoj zemlji, za proteklih šest godina je zaposlio istomišljenike ovog tzv. demokratskog, a u stvari lopovskog bloka, u toj meri da građani više i ne znaju šta plaćaju, oni koji moraju sada, zbog prirode zakona koji su usvojeni po nalogu EU, u procesu harmonizacije i pridruživanja da plate nešto. Evo, objasniću vam to na primeru ove Agencije za duvan.

Ona je osnovana pre nešto više od dve godine. Svaki vlasnik samostalne trgovinske radnje koji mora da ima u paleti proizvoda koje nudi i određeni broj, odnosno nekoliko marki cigareta, mora da plati godišnju članarinu, odnosno da traži dozvolu od Agencije za duvan, i to je iznos koji je sada udvostručen u odnosu na prošlu godinu, tako da je prosečna računica za jednu malu radnju, u bilo kom mestu, u bilo kom delu grada, u selu, u gradu, takva da bi neko morao ko zna koliko desetina boksova cigareta nedeljno da proda da bi mu se isplatilo što plaća namet koji mu je odredila država, odnosno Agencija za duvan.

Ne samo tu, nego u svim drugim oblastima morate da platite sve ono što ranije ljudi nisu plaćali, zbog produkcije i hiperprodukcije agencija, kancelarija i ne znam čega. Treba da pogledate kako izgledaju izveštaji koji dolaze preko ove kancelarije koju je spominjao gospodin Perić i pomenute gospođe. Narodni poslanici mogu da traže od službe u Skupštini Srbije i od Odbora za ekonomske odnose, iako nisu članovi, jer je tamo sekretar jedna gospođa koja je veoma ljubazna i predusretljiva, da im odštampaju srpsku verziju, pošto postoji i ona engleska. Iz tih novotarija u izrazima pojedinih političara i onih koji se strašno prave pametni, pa, eksperti su, kada nešto iz dela tog pregleda kao englesku reč koriste u svom novogovoru, jasno možete da vidite gde se mi nalazimo i šta oni nameravaju sa nama.

Pošto su Rumunija i Bugarska, nama susedne zemlje, dobile zeleno svetlo da 1. januara 2007. godine, ali pod određenim uslovima, pristupe članstvu EU, ostaje pitanje i razmišljanje za sve vas koji samo u tome vidite budućnost Srbije i samo ste zbog toga spremni da puzite, da vas udaraju, maltene, gore nego motkama u glavu, da hapsite srpske generale, da građane ostavljate bez posla, da smanjujete plate, penzije, da otpuštate, da menjate zakone koji se direktno tiču socijalno najugroženijih.

Pogledajte tamo u tom izveštaju, koji se periodično pojavljuje na tri ili šest meseci - kakvi su dalji uslovi i šta oni traže od Srbije, odnosno od takve vlasti kao što je ova i ona prethodna.

Da li tu ima nečega što može da da nadu građanima Srbije - da će se otvoriti nove fabrike, da će se povećati izvoz, na primer, poljoprivrednih proizvoda ? Nema toga, jer im to nije cilj.

U procesu donošenja novih zakona, hvalila se ranije Nataša Mićić, pa i predsednik ovog novog saziva, Predrag Marković, kako je Skupština donela preko 200 zakona, prethodna Skupština - preko 300 zakona, kojima se usklađuju naši propisi sa njihovima.

Podvucite crtu i pogledajte gde se mi nalazimo danas. Ako su dali pozitivnu ocenu i mišljenje o zakonodavnoj oblasti, pa ste morali da ukinete kvorum i da vas ima 5-6 iz vlasti prisutnih, da nema ministra a da možete da donosite zakone, odnosno samo da se pojavite i da nas navuku određenog dana i nekako da vas nakupe kada je dan za glasanje, da to izglasate, pogledajte kakva je poljoprivredna proizvodnja i da li su se u međuvremenu ovajdili od toga poljoprivrednici.

Da li su veće plate i penzije - nisu. To je zato što su oni tražili da se plate i penzije smanje.

U nominalnom iznosu jesu veće, kao što se vi hvalite i pričate, ali u dinarima, u odnosu na 2000. godinu, a ne uzimate u obzir koliki je tada bio kurs nemačke marke i, kasnije, evra, kada je izvršena ona konverzija godinu dana kasnije, i šta ste mogli da kupite za taj novac, a šta možete danas.

Šta Srbija, u ovom trenutku, može da izveze na tržište zemalja EU, čime treba da se bavi ova kancelarija?

U izveštaju koji oni dostavljaju na tri, šest meseci ili godinu dana, stoje ove jasne ucene i uslovi koje svakako morate da ispunite, ali vi to i hoćete i ne bunite se protiv toga, jer kažete da je Haški tribunal, odnosno kvazisud u Hagu - sud pravde.

Navodim kao primer da je Momčilo Krajišnik, kao predsednik Parlamenta Republike Srpske, države koja je imala svoje organe i koja se danas bori da opstane i da se ne utopi u unitarnu Bosnu i Hercegovinu, dobio juče 27 godina zatvora.

Šta vi kažete na to? To je dobro, verovatno, i to je lepo, i to je sud pravde, pa s njim treba da sarađujemo i da isporučujem naše državljane.

Niste se pobunili i ta gospođa nije nikome od onih iz EU, koji vam ispostavljaju uslove, ništa rekla o kršenju ljudskih prava i o činjenici da se predsednik najveće stranke u Srbiji, prof. dr Vojislav Šešelj, već četiri godine nalazi tamo, a dobrovoljno se predao Haškom kazamatu, bez mogućnosti da se brani. Čitali ste to juče u novinama.

To je još jedna u nizu farsi, ironije i svega onoga što bi trebalo da bude opomena vama koji zagovarate takvu servilnost i saradnju s tim kvazisudom, odnosno opomena za sve one koji su videli da se tamo sudi celokupnom srpskom narodu. Zbog toga je predsednik naše stranke tamo - da brani interese i vaše dece, i vaših unučića, i nerođene dece.

Vi to pogledate i kažete da je to dobro – evo, davaćemo im još para za to.

Zašto taj novac nije upotrebljen, odnosno ko zna koliki je aparat tamo i koliko njih radi, da se otvori neko novo radno mesto? Zašto niste razmišljali o tome da se da podsticaj za neku fabriku, makar to bila mala fabrika, koja će zaposliti pedesetoro ljudi, pa će ljudi u toj nekoj, manjoj opštini biti zadovoljni?

Tamo su uslovi jasni i nedvosmisleni - dalja razgradnja našeg nacionalnog, etničkog i kulturnog prostora, uništavanje srpske privrede.

To su uslovi koji moraju da se ispune. Dobijaju se packe, od budžeta do budžeta, od MMF-a, od Svetske banke.

Opet ću se vratiti na pitanje - šta mi možemo da im izvezemo i šta da im prodamo u ovom trenutku - ništa.

Da li smo mogli maline da izvozimo još do pre nekoliko godina, i to po dobroj ceni za malinare - mogli smo. Da li to možemo danas - ne možemo. U tome su nas prevazišli Česi i Poljaci, koji su napravili ekspanziju s tom voćkom, otpočeli su da je gaje od pre godinu i po dana. Možete da pitate malinare iz valjevskog i ivanjičkog kraja - da li su zadovoljni otkupnom cenom. Da li to rade lokalni mafijaši i tajkuni? Oni to, svakako, rade.

Da li jedan seljak, jedan malinar, koji hoće pošteno da radi, može da po istoj ceni po kojoj je prodaje neki njegov kolega iz Češke, Poljske, Slovačke, proda malinu na tržištu zapadne Evrope, u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj? Ne može.

Zašto su se pobunili poljoprivrednici iz Francuske, kada je usvojen referendum EU?

Zato što su ih takvi zakoni, koje vi donosite ovde, upropastili i zato što oni znaju da ne mogu da opstanu pod takvim uslovima.

Mi danas, kao zemlja koja je nekada imala jaku metalsku industriju, pa i automobilsku, o kojoj sam govorila ranije, da ne pričamo o poljoprivredi i prehrambenoj industriji, gde smo mogli i obezbeđivali tržište, slušamo vaše priče - da sarađujemo, uporno, samo sa onima koji od nas ništa neće da kupe.

Imamo potpisan ugovor o slobodnoj trgovini još od 1998. godine sa Ruskom Federacijom. Prošle godine u decembru, u Moskvi, održan je onaj fijasko od predstavljanja srpskih privrednika, na čelu sa pojedinim ministrima.

Koštunica, je znate, bio uvređen tog dana, jer nije mogao Putin da ga primi istog dana, pa je rekao da ne može da ide na sastanak. Putin nije mogao da ga primi u vreme kada su bili pregovori, odnosno rusko-nemački samit, pa je on, kao uvređena mlada, rekao – ajde, idite vi ministri tamo. Išli su tamo neki srpski radikali, predsednici opština, odnosno budući predsednik opštine dr Goran Cvetanović.

Samo bih vas podsetila da za 15 minuta počinje veliki narodni miting u Grdelici, a u 18 časova u Leskovcu.

Dalje, išao je i gospodin Blažić, predsednik opštine Kikinda, i tamo, u Rusiji, ništa nije bilo organizovano od strane države, nijedan naš projekat nije bio i niko nije mogao da sklopi neki ugovor, da napravi neki ozbiljan privredni ugovor a da naša država u tome posreduje.

Jedina velika investicija koja je došla u Srbiju za proteklih šest godina došla je iz Rusije, a preko Švajcarske investicione korporacije. Zahvaljujući kome? Zahvaljujući Tomislavu Nikoliću, a odnosilo se na izgradnju termoelektrane na gas vredne 609 miliona evra, sa potencijalom da se zaposli veliki broj ljudi i dobrim razmišljanjem o budućnosti - da je energija ono za šta će se boriti političari svuda u svetu, u svim državama, oko čega će se voditi bitke i na izborima i u diplomatskim kontaktima u međunarodnim razmerama.

Vi ne razmišljate na taj način o tome, nego samo mislite na to kako treba da ispunite sve ono što su vam napisali, pa kud puklo da puklo.

Oblast pravosuđa i svaki drugi segment lepo su odredili i naveli kada koji zakon treba da donesete.

Evo, živi bili, pojaviće se, ako potraje ova vlada, ali u to ne verujem, i ovaj skupštinski saziv, ako nekako uspete da održite neku sednicu u ovom redovnom zasedanju koje nam sledi, što ne bi bilo dobro, jer je dobro da idemo na izbore, očigledno je da nemate nikakav legitimitet, po nalogu i datumu kako je to odredila Kancelarija, odnosno ovi iz EU - pojaviće se Stojković sa zakonom za koji smo mu kazali da su ga oni napisali.

Svi zakoni su pisani tamo i stižu iz te kancelarije.

Mi smatramo da u Srbiji na vlasti treba da budu ministri i ljudi koje je izabrao narod, koji su sposobni da pišu zakone koji su primenljivi i dobri za građane Srbije, a ne da se nastavi s ovakvom praksom.