Da nisam u sali, gospodine Markoviću, ali nikada mi se za više od 10 godina nije desilo da me proziva neko, a da mi je amandman na dnevnom redu i da govorim a da ne izađem za govornicu. Neću da koristim svih 15 minuta. Samo hoću da napravim u svoje ime, kao poslanik SRS, rezime na ovaj zakon o izmenama Zakona o budžetskom sistemu.
Nastojali smo da kroz ove naše amandmane, koji su glasili da se svaki član briše, napravimo jednu rekapitulaciju dosadašnje primene Zakona o budžetskom sistemu.
Na mnogobrojnim primerima u toku današnjeg dana i u toku načelne rasprave, narodni poslanici koji su nas pratili, iako ih je malo bilo u sali, ali pre svega celokupna javnost, oni na koje se odnosi zakon u smislu da su u obavezi da ga primenjuju, videli su da smo mi u pravu jer zakon ima mnogobrojne propuste.
Različito se tumači od organa Republičke vlade, preko jedinice lokalne samouprave, i intencija predlagača izmena i dopuna ministra koji je ponovo pobegao, Mlađana Dinkića, pošto je gomilu onih besmislica izgovorio na račun SRS, i vidim u popodnevnim satima kada se vratio, pošto se povratio, teško mu je, jer očigledno mora da se oprosti od ministarske funkcije, a pitanje je da li ikada može da pomisli u svome životu da uđe na ova vrata kao predstavnika naroda.
Mislim da je to nemoguća misija za stranku čiji je on sada predsednik, ali oni su što bi naš narod rekao "sitna riba", pa ko će njima da se i bavi.
Želim da kažem radi budućnosti i ljudi koji će morati, pošto se zakon izglasa, da ga primenjuju, da su sve ove primedbe koje smo dali mogle da se otklone, naročito još onda kada je osnovni tekst Zakona o budžetskom sistemu usvajan.
Bez obzira na to da li su poslanici, a najočitiji su primeri u onim opštinama gde su srpski radikali na vlasti, i vi drugi znate. Ovde su se javljali poslanici u nekoliko navrata iz SPS-a, koji su u koalicionim vladama ili nekim drugim vladama, da kažu da je Zakon o budžetskom sistemu šupalj po svim osnovama.
To svi znaju, zato što su ogromna ovlašćenja data samom ministru. On se u pravom smislu reči tako i ponaša, i dobro je da više nikada u Srbiji, ako da bog i narodna volja, ne budu takvi ministri kao što je Dinkić, kao što je bio Božidar Đelić, jer to stvara nesigurnost. Od mesne zajednice, do organa uprave u lokalnoj samoupravi, opštine, grada, preko svih drugih poreskih obveznika, i direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Imaćemo prilike sutra da govorimo takođe o Nacionalnom investicionom planu, koji je napravljen u marketinške svrhe, i o tome, kada se već usudio da na račun SRS, kroz neistine i očiglednu neobaveštenost, ali maliciozno i očigledno nervozno Dinkić pre pola sata onakve gluposti izrekne.
Govorimo o tome pošto je on tvorac, kako kaže, velikog projekta, a to je u stvari imovina, odnosno resurs Srbije, svih građana, koji je nedavno prodat Telenoru na javnoj licitaciji.
Kako su se onda razbacivali tim ciframa i gde je taj novac u tom navodno strateškom projektu, nije otišao, a pre svega je trebalo da ide.
Sutra ćemo, imaćemo prilike za to, pošto smo podneli dosta amandmana na rebalans budžeta, u koji se uključuje novac za Nacionalni investicioni plan, da razgovaramo o najugroženijim strukturama u našem društvu, pre svega o deci, penzionerima, nezaposlenima i da vidite, kroz brigu i kroz socijalni program koji će SRS da primenjuje kada bude preuzela vlast u Srbiji, da to i te kako može bolje.
Ovakve statističke besmislice, kojima se hvalio čitav dan i juče Mlađan Dinkić, zapravo su za građane Srbije najveća uvreda.
Da vi kažete građanima Srbije da danas, 2006. godine, 27. septembra, žive mnogo bolje nego pre pet ili šest godina, da im govorite o tome kako u državi teče med i mleko, kako su im visoke penzije, plate, hvali se ministar time da je ojačan bankarski sektor, pa njemu je dobro, i njemu i Jelašiću. Potpuno ga razumem kada govori o svojim partijskim istomišljenicima i o bankarskom lobiju, na čijem je on čelu.
Te iste banke i ti isti bankarski lobiji, novac, kapital, jer novac je danas najskuplja roba, složićete se svi, koji je iz zapadnih zemalja i preko tih banaka, koje po mnogo povoljnijim uslovima ovde posluju kao domaće, unesen u našu zemlju, građanima Srbije se prodaje i građani moraju da odlaze.
Zaista su redovi u bankama pri čekanju za takve kredite, zato što ne mogu da plate cenu struje, koja je povećana za 1300% za proteklih šest godina, komunalija, zato što ne mogu deci da kupe odeću, obuću i da spreme drva za ogrev i da plate nagomilane račune.
U tome je razlika između nas i onoga što kao viziju, ali to na svu sreću neće da se desi, Dinkić vidi kao neki budući vladajući demokratski blok. To kakve ste vi bile "demokrate" i koliku korist građani Srbije vide, pokazali su građani 28. decembra 2003. godine, kada su oborili sa vlasti tadašnje Dinkićeve političke istomišljenike, saradnike, jer je bio pod njihovom vlašću guverner Narodne banke Jugoslavije, pa zatim Srbije, kada su poslušali glas SRS. Ali, ovog puta to će biti u neuporedivo većem broju, to budite sigurni.
Jer suštinska stvar u Srbiji za svakog danas ko ovde živi više nije priča i nije etiketiranje bez realne podloge iz novije istorije ili, kako god hoćete, sa realnim činjenicama, kao što je to neozbiljno i u neveštom političkom maniru, kao politički diletant u pravom smislu reči, i nekulturan čovek, malopre, pre pola sata, zapravo uradio Mlađan Dinkić.
Gledaće ljudi ko im šta nudi i ko su ljudi koji se kandiduju na izborima za buduću vladu Republike Srbije, za predsednika države. Budite uvereni, u to sam ovog trenutka apsolutno sigurna, da milioni građana Srbije samo žele suštinske promene i poštenu vlast, koja će znati da ceni svakoga i koja neće da dozvoli da se oligarsi, tesno povezani za vrhom državne vlasti, bogate, da njima bude dobro, da im bude udobno u njihovim vilama, u ogromnim stanovima, u blindiranim automobilima. Jer je Dinkić trebalo da pođe od svog primera i Tadić, ovaj prekoputa, svi oni iz njegove Narodne kancelarije i Đilas, vodeći taj put Borisa Tadića i svi ostali lopovi, koji su prvo obnovili sebi vozne parkove. Pa da nam ministar kaže, šta mu je falilo što je zatekao neki drugi vozni park, nego je najskuplji audi A-8 kupio za sebe i svoje ministarstvo.
Kako danas žive i kolike su plate onima koji su u upravnim odborima tih banaka, a građani moraju da plaćaju kamatu na keš, uđeš izađeš i gotov si, od 23-27%. To ljudi neće. Hoće samo mogućnost da rade, da zaposle svoju decu, da ovde ostanu, da se mladi školuju, da se ceni svačiji rad, da se otvaraju fabrike, nova radna mesta i da žive pošteno u zemlji, u svojoj otadžbini koju vole. I da poštuju one koji su spremni da se žrtvuju za svoj narod.
Poštuju prof. dr Vojislava Šešelja, predsednika SRS, koji se žrtvuje za svoju državu i za svoj narod, a ne poštuju one koji se na takav način poigravaju, i posle toliko godina, sa osećanjem i onima koji su izgubili svoje najmilije, kao što je to i bez opomene predsedavajućeg, uradio ministar finansija.
Juče je bio u Banjaluci, možda još jednom ili dva puta pre toga. Nije ga tamo bilo i nije bilo tamo ni Borisa Tadića, ni Šutanovca, ni ostalih lopova, onda kada je narodu bilo najteže. To znaju građani Republike Srpske, a pola miliona je onih koji su napustili svoja ognjišta pod naletom ustaških zločinaca i hordi, i koji žive danas ovde to znaju, i prognani Srbi sa Kosova i Metohije i oni koji su ostali dole i koji i dan-danas strepe za svoju bezbednost.
Mi smo ljudi koji želimo, pre svega, kroz postizanje velikog i širokog, odnosno najšireg mogućeg nacionalnog konsenzusa, da spasavamo državu, a naročito da se borimo za naš ključni državni interes, a to je opstanak naše južne pokrajine i za stvaranje sigurnosti za naše sunarodnike koji žive tamo.
Nemamo vremena, mi, Srpski radikali, više da se zamlaćujemo, što bi naš narod rekao, sa Dinkićem i sa njima sličnima.
Zato što je njihovo vreme prošlo i njegovi današnji i sutrašnji oproštajni govori, šta god da bude govorio narednih dana, jesu samo jedna ružna istorijska činjenica u našoj novijoj istoriji, kao što su to i ovi iz ostalog tzv. ali lopovskog nedemokratskog bloka.
Narod treba da gleda u budućnost, a budućnost smo svakako mi, koji smo istrajnošću svojih stavova, po svakom zakonu i svakom pitanju ,pokazali da možemo i da umemo i da ćemo umeti bolje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je pre nekoliko meseci Mlađan Dinkić, ministar finansija u Koštuničinoj vladi, napustio sednicu Narodne skupštine usred rasprave o paketu zakona koji su veoma loši i protiv kojih je glasala SRS i otputovao u Irsku, kako nas je obavestio njegov tadašnji partijski kolega Predrag Marković, pomislili smo da je to još jedan u nizu nekih njegovih neformalnih ili formalnih sastanaka i susreta od kojih država neće da ima nikakve koristi.
Međutim, kada se na sajtu istog ministarstva pojavilo prvo obaveštenje o nacionalnom investicionom planu, saznali smo, jer smo tokom letnjih meseci morali na taj način da se informišemo, da je u pitanju irski model finansiranja raznoraznih projekata, koji nam je, sa svojom slikom, ovako lepo uslikan ko upisan, što bi rekli moji Šumadinci, ministar na skupoj brošuri dostavio u vidu Nacionalnog investicionog plana.
Time se dešava još jedan skandal, da ministar finansija, po ko zna koji put, ponižava narodne poslanike i Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer tek danas dolazi s ovim dnevnim redom pred Skupštinu, a Nacionalni investicioni plan i novac koji je inkorporisan u rebalans budžeta, što je druga tačka dnevnog reda, Vlada Republike Srbije je već, uz saglasnost, naravno, Mlađana Dinkića, rasporedila po projektima, koje su pojedine opštine, što bi se popularno reklo, aplicirale.
Bilo je jasno u startu, kada su prvi upitnici poslati predsednicima opština, da su u pitanju politički projekti, da je ovo politički projekat, da je u pitanju marketinški potez ove vlade, ovog ministra, koji će već 1. oktobra da bude ili da ne bude ministar u ostavci, svejedno.
Kamo te lepe sreće da se još ko zna kada desio taj 1. oktobar koji vi najavljujete za „dan D“ vašeg povlačenja, da se skinete sa narodne grbače i da s ovakvim projektima, kojima sami sebi pravite kampanju i promociju pred izbore, i tu se biju koplja od opštine do opštine, ne izlazite pred Narodnu skupštinu.
S tim u vezi, moram da obavestim danas celokupnu javnost, i vas narodne poslanike, da se mnogobrojne zloupotrebe već sada dešavaju od strane zaposlenih u Ministarstvu, pod blagoslovom ministra finansija.
Pre nego što će na dnevni red ovog zasedanja da dođe izmena Zakona o budžetskom sistemu, to je onaj zakon koji je doživeo jednu izmenu pod Dinkićevom vlašću, osnovni tekst zakona je pisao Božidar Đelić, zakon je pun nedorečenosti, zakon omogućava lokalnim samoupravama da se kroz stavke: specijalizovani ugovori, ugovori po uslugama i raznoraznim nekontrolisanim, o čemu je i malopređašnji kolega govorio, milionskim iznosima, u najmanju ruku, operu ili ukradu ili volšebno nestanu stotine miliona dinara, što nikada niko ne može ni da sazna, jer nema izveštaja budžetske inspekcije.
Sve ih pozivamo po ko zna koliko puta, a i onda, kada ne dolaze, uprkos mnogobrojnim dopisima koje šaljemo ministru finansija, ministar finansija kaže - pa, nema dovoljno zaposlenih, znate, njihova plata je negde oko 20 i nešto hiljada, ljudi nisu motivisani da rade taj posao.
A onda nam se u predlogu ovog zakona i Nacionalnog investicionog plana, koji nije ništa drugo nego politički projekat grupacije na vlasti, daje telo, odnosno predlog kontrolnog organa koji će da kontroliše kako će ova sredstva od milijardu i šesto i nešto miliona da budu potrošena.
Prvo, kada su predsednici opština koji su iz Srpske radikalne stranke tražili da njihove opštine dobiju nešto od ovih projekata, to je sve ostalo u izmaglici, jer dok se nešto konkretno ne desi i dok novac ne legne na račun, niko ne zna da li će to i zaista da se realizuje.
Projekti su odobravani, ali, eto, tako sporadično. Ozbiljni ljudi su u opštinama gde Radikali vrše vlast te projekte podnosili, međutim, ostali su bez odgovora na mnoge od njih zato što, jednostavno, nisu oni ti koji podržavaju ovakvu politiku Koštunice i Mlađana Dinkića, tako da su selektivno ta sredstva dobijana.
Nedavno je Grad Kragujevac, rebalansom budžeta za tekuću 2006. godinu, napravio novo zaduženje za siromašne građane grada u kome živim i gde je Srpska radikalna stranka najžešća opozicija Stevanovićevoj vladavini, od 245 miliona dinara.
Kada ste spomenuli da će sada oštrijim merama da budu tretirani nosioci vlasti u lokalnoj samoupravi koji se zadužuju preko dozvoljenog limita, onda je o tome trebalo da razmišljate, gospodine Dinkiću, kao i vaši saradnici, kada ste slali Stevanoviću dopis pre nešto više od 15 dana, o tome da li može ili ne može da zaduži dodatno grad Kragujevac, koji je u ovom trenutku zadužen sa 14 i po miliona evra.
Gornji limit od novih 245 miliona, koji su odbornici ove Stevanovićeve grupacije, sa pomagačima iz Demokratske stranke Srbije i ove fantomske Karićeve stranke, izglasali, govori o tome da bi, ako se poštuje ovo što vi zagovarate ovde, i ako se usvoji ovaj zakon, istog momenta gradonačelnik Kragujevca morao da odgovara zbog zloupotrebe službenog položaja.
Jer, za 245 miliona, koliko ste mu vi odobrili, novo zaduženje ne znamo, ni pod kojim kamatnim uslovima, ni kod koje banke, pretpostavljamo, jer dil svakako postoji za sve te poslove od ranije, kamata bi morala da bude 0,014 odsto na mesečnom nivou da bi se taj kredit realizovao.
Onda dajete to ovlašćenje, odnosno odobrenje da se uradi nešto što je nemoguće, jer smo toliko prezaduženi kao grad, a dostavljate dopis zbog kojeg ćete morati danas da nam odgovarate, i ja to hoću da postavim i kao poslaničko pitanje.
Načelniku uprave za budžet i finansije Grada Kragujevca Ratku Jovanoviću poslali ste dopis iz Ministarstva finansija u kome ste ga obavestili da se sva sredstva od privatizacije na području grada Kragujevca, onih 5 odsto koji po Zakonu o privatizaciji, članom 41 i 61 stav 4, treba da idu direktno za namene koje su zakonom predviđene u budžetu grada Kragujevca, obustavljaju, a da se ubuduće sva sredstva od privatizacije, jer nas očekuju tamo neki programi u toku ove godine, pre svega, mislim na fabriku „Zastava kamioni“, koja se priprema za tako nešto, neće dobijati direktno.
U budućnosti, verovatno će biti programa i za „Zastava automobile“, ali, svakako ne pod vašom vlašću, jer ne želite da im nađete obećanog strateškog partnera.
Dakle, resorni čovek u Stevanovićevoj vlasti je od vas, odnosno od Ministarstva, dobio pisani odgovor da ubuduće ne može direktno da računa na ta sredstva, već će kroz projekte koje podnosi za Nacionalni investicioni plan sredstva biti vraćena.
Zar to nije direktno kršenje Zakona o privatizaciji? Razmislite malo, bez obzira na to ko ste vi koji vršite vlast u pojedinim opštinama, kako će ubuduće da izgleda kad Dinkić, kao i do sada, a sada još i više, sve stavi pod svoju šapu.
Jer, to znači da bilo koja privatizacija u Srbiji sada zavisi od vas i da ćete vi tim procentom, koji bi trebalo da služi namenski za komunalnu infrastrukturu i za ono što stoji u Zakonu o privatizaciji, da raspolažete kako se vama ćefne?
Koji su bili uslovi, osim ovih, navodno nabrojanih, da bi ljudi dobili projekte, za šta su se kandidovali?
Hoćete da nam kažete da je ravnopravna utakmica i da građani Srbije, koji u najvećoj meri veruju Srpskoj radikalnoj stranci i, pojedinačno, političaru gospodinu Tomislavu Nikoliću, treba da budu srećni zbog toga što vi vodate jednog i drugog ministra i po jednog kandidata za predsednika opštine, Sašu, Dobricu, ne znam kako im sve tepate, i dajete im šakom i kapom u predizbornoj kampanji.
Šta je u onim gradovima gde su radikali na vlasti? Šta je u onim mesnim zajednicama gde ljudi već 20 i 30 godina nemaju ni vodovod ni kanalizaciju? Za šta je ova brošura, ministre, da biste se vi slikali i da biste opravdali vaše putovanje u Irsku, irski projekat do 2011. godine? Znate, kako ste počeli da kršite zakon, kolike vam krivične prijave tek slede, koliko toga imate u onoj „beloj knjizi“ koju je sastavila SRS, pre će biti da ćete vi 2011. godine da budete u nekoj ustanovi zatvorenog tipa koja će morati da se bavi ispitivanjem svega onoga što ste do sada radili.
Kako je moguće da dostavite obaveštenje i kažete da nećete da dajete zakonska sredstva lokalnoj samoupravi? Samo nam to objasnite, ili recite da vi niste znali i da neko proveri ko se od vaših saradnika potpisao ispod tog dopisa.
Drugo, što se tiče lokalne samouprave i veće zaduženosti, o tome bi svakako morale one same da povedu računa, iz razloga koji sam navela.
Kada je reč o životnom ciklusu projekata Nacionalnog investicionog plana, iako je ovo samo spisak lepih želja, mnogi od ovih projekata ne mogu da se realizuju zato što nema pratećih zakona. Ako ste već napisali da je potrebno da imate zakon o direktnim stranim ulaganjima, ovo što imamo u nacrtu sada i što nije došlo pred poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, govori nam o tome da će u podređeni položaj da se stave domaći investitori.
Da li je tako, gospodine ministre? Vi brižljivo pratite i beležite i očekujem da mi date odgovore i da utičete na vaše partijske kolege ili sledbenike da poštuju red i poredak u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dostojanstvo, pre svega.
Ako je u pitanju vaša namera da ulažete u određene projekte, objasnite nam onda danas, jer ovde nema objašnjenja pojedinih pojmova, a sve pod pretpostavkom da ne znam šta oni znači, recite šta je to neprofitabilno stambeno ulaganje?
Kako ste to uspeli do sada da uradite u gradovima gde ste odobravali iz projekta, na osnovu nacionalne korporacije, vašim partijskim, pre svega, istomišljenicima i miljenicima, te povlašćene kredite? Da li je tu bilo ravnomerne zastupljenosti, da li su sasvim obični ljudi, građani koji jedva preživljavaju, mogli da konkurišu za tako nešto?
Ne znam nijedan takav primer.
Na primer, kad je reč o kreditu za poljoprivredu, a znam da su vaši partijski sledbenici dobijali kredite od 13 - 14 miliona dinara. Nijednog jedinog seljaka u Šumadiji nisam našla ni u jednoj opštini da mi je rekao da je dobio kredit za poljoprivredu u toku 2006. godine. To je sramota i to je nešto što će da se dešava i ubuduće sa ovim sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana.
Smatramo da sve odredbe Zakona o budžetskom sistemu koje ste nam predložili moraju da se brišu, zato što ne daju sigurnost budžetskim korisnicima ni u lokalnoj samoupravi, a ni građanima uopšte, za pravedno i zakonsko trošenje para.
Biće još većih zloupotreba nego što ih je bilo do sada i opet se vraćam na vaš odgovor od pre godinu i po dana, kada ste nam rekli da nema dovoljno ljudi da vrše budžetsku inspekciju.
Mi ćemo da podnosimo naše predstavke i vašem ministarstvu i da tražimo kontrolu u gradovima za koje otvoreno sumnjamo, a nemamo izveštaj o završnom budžetu, da su lokalni moćnici muljali i prali pare sa računa, a naročito kada su u pitanju stavke specijalizovanih ugovora i ugovora po uslugama. Njih i u budžetu za Republiku i u lokalnoj samoupravi ima mnogo.
Vaši budući ili sadašnji, formalni ili neformalni koalicioni partneri dobijaju takvu mogućnost da skidanjem onog dela asfalta sa autoputa i njegovom preradom asfaltiraju puteve u svojim selima. Time dobijaju političke poene. To ne može da vam da niti političku sigurnost, niti poene kod građana na duži rok.
Građani to vide, vide da je u pitanju jedna velika obmana. Na primer, u mestima gde su ljude prisiljavali da se učlanjuju u stranku Velimira Ilića da bi dobili par stotina metara asfalta, posle neispunjenih obećanja, a Velja je taj koji prednjači u davanju tih obećanja, uz vaše partijske istomišljenike i uz vas u svim ovim dopunskim izborima. To je bio slučaj u Ražnju, a pre toga u Smederevu, gde god hoćete, u Kraljevu, takođe.
Ljudi su revoltirani, naravno, zbog toga što im je ministar obećao nešto na šta je zaboravio već sutradan. Oni traže da se putem budžetske inspekcije ispitaju malverzacije u tim mesnim zajednicama gde je došlo do velike pljačke i krađe para.
Samo zagovaranje ovog zakona, bez konkretnih i žigosanih krađa i zloupotreba, ne znači ništa. Zbog toga, a naročito zbog činjenice da je Nacionalni investicioni plan, koji čine sredstva svih građana Srbije, čist politički projekat i marketing vas lično i pojedinih ministara iz Vlade, SRS neće i ne može da glasa za ovakav predlog izmena i dopuna zakona.

Ostajemo pri svom stavu, gospodine Markoviću, i reći ću da ćemo na kraju samo mi biti zastupljeni većinski u ovoj sali. Ipak ću ja ostati do kraja zasedanja ovde.
Što se tiče Poslovnika, mogu da kažem da se ovde od jutros ne zna ni ko pije ni ko plaća. Vi uđete i izađete i ne zna se ko vas zamenjuje.
Niste nas obavestili o tome ko je taj ko će vas zamenjivati u toku vašeg odsustva, a to je, takođe, bila vaša poslovnička obaveza.
Sada će verovatno uslediti pauza, a popodne Narodna skupština raspravlja o izmenama i dopunama najvažnijeg zakona za jednu državu - zakona o budžetu. Morali biste, gospodine Markoviću, koristeći vaše pravo iz Poslovnika, da prizovete ministra i da ga naučite Poslovniku.
Ovo govorim iz razloga što je ministar četiri puta za vreme prepodnevnog zasedanja prekršio član 200. Poslovnika.
Predlažem da naučite vaše needukovane poslanike, koji su se edukovali za nešto drugo, na nekom drugom mestu, da je Poslovnik ono čega moraju da se pridržavaju i da ne pričaju svašta. Ako govore da poznaju Poslovnik, neka pročitaju član 200. do kraja.
Najpre, hoću da kažem da se ministru postavlja pitanje, ako poslanik to želi, a to je u prvom stavu člana 200. i kaže se: "... u usmenoj formi» i «ministar je dužan da odmah da odgovor na postavljeno pitanje“.
Ja sam postavila ministru dva poslanička pitanja, gospodin Marković jedno, a gospodin Petronijević jedno. Od jutros je to četiri pitanja, koliko sam mogla da registrujem, a bila sam 95 odsto prisutna i ne znam da li sam nekoga preskočila.
Potrebno je više vremena, možda, ali činjenica je da je prenebregao to što su mu se poslanici obratili.
Možda tada, gospodine Markoviću, niste bili u sali, ali to vas ne amnestira od odgovornosti - što ne prizovete ministra redu, da se drži Poslovnika.
Drugo, kada se odgovor narodnim poslanicima daje u pisanoj formi, ne vrši se prepiska između Mlađana Dinkića i srpskog radikala Momira Markovića, odnosno između Gorana Živkova i Nataše Jovanović, jer je to uradio pre dva meseca.
Zamislite, novoimenovani ministar poljoprivrede piše mi pismo.
Neću da se dopisujem s ministrom, jer me on ne zanima. On je nasledio Dulićku i nema ništa gore od situacije koja je sada, kada je on na tom mestu, na čelu Ministarstva poljoprivrede.
Daje se pisani odgovor svim narodnim poslanicima - onima koji su zainteresovani, a i onima koji to bace ispod klupe jer ih ne interesuje.
Ne znam o čemu pričate, jer jednom za svagda mora da se naučite redu i da znate šta je Narodna skupština, kako se u njoj radi i da poslanik mora da se poštuje.
Ovde nije dozvoljena nikakva bahatost, pa ni bahatost ministra finansija. On je po svojoj funkciji ispod narodnih poslanika i mora da se odnosi s uvažavanjem prema nama.
Zahtevam da u toku popodnevnog zasedanja ministar Dinkić, koji je prekršio član 200, a vi ga na to upozorite, koristeći svoje pravo - saopšti, odnosno kaže da ne može usmeno da odgovori na ova naša postavljena pitanja i da mu je potrebno stručno mišljenje i mišljenje Vlade. To je očigledno, verovatno iz raznoraznih razloga. Tada ćemo moći da nastavimo rad.
Smatram da su poslanička pitanja najvažnije pravo jednog narodnog poslanika i treba da ih postavlja iz bilo koje oblasti.
Smatram da nosioce vlasti izvrgava ruglu svaki ministar, pa i ministar Dinkić.
Vi ste nekoliko puta, gospodine Markoviću, u protekla dva ili tri meseca, na pitanja novinara o tome kada će biti poslanička pitanja i da li poslanici mogu da postavljaju ta pitanja, pošto ste vi nosilac ovog poslovnika, kazali da je to sasvim u redu i da mi na to imamo pravo, a ja sada pitam - na šta ovo sada liči?
Lepo ga upozorite popodne, pa ako ne bude postupao u skladu sa Poslovnikom, javljaćemo se u vezi s povredom Poslovnika i nikakvu bahatost nećemo trpeti.
Ovo je Skupština i ovde svi moraju da uvažavaju mišljenje poslanika, a pre svega onih najbrojnijih - srpskih radikala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, vi znate da je nas srpskih radikala uvek najviše u sali, da se spremamo za svaku sednicu, za svaku tačku dnevnog reda podnosimo amandmane. Pozivam se na član 1. Poslovnika - prava i obaveze narodnih poslanika.
Uvek imamo informaciju sa pravog mesta i u pravom trenutku, gospodine Dinkiću. Gospodin Aleksandar Vučić, koji se trenutno nalazi u mesnoj zajednici Vinart u Leskovcu, rekao mi je da, u najmanju ruku, izmišljate. Izmišljate zato što su ga sačekali svi meštani iz mesne zajednice Vinart. To je jedina mesna zajednica koja je dobila projekat iz Nacionalnog investicionog plana, odnosno konkurisala je i Vlada Republike Srbije je odgovorila pozitivno za projekat od 5 miliona dinara. To vam govorim zbog toga što je to mesna zajednica u kojoj su kompletno na vlasti, tj. ceo Savet mesne zajednice je iz redova Srpske radikalne stranke.
Gospodin Vučić je, isto, utvrdio da ste vi izmišljali kada ste rekli da mesna zajednica i građani Leskovca nisu podnosili projekte u Brestovcu – u šest sati, i u 7 sati - danas u Pečenjevcima.
Što se tiče svih drugih projekata vezanih za opštinu Leskovac, već unapred znam i zadovoljstvo mi je da to saopštim celokupnoj javnosti i građanima Leskovca, da će ovaj sistem vodosnadbevanja, bar ovaj o kome je govorio gospodin Stefanović, biti završen pobedom gospodina dr Gorana Cvetanovića na predstojećim izborima za predsednika opštine Leskovac. Biće mu zadovoljstvo da projekat, u koji je do sada uloženo 90 miliona evra, konačno preda kao gotov u ruke građanima.
Što se tiče tog projekta, tačan je ovaj podatak da su dobijena ta sredstva od međunarodnog kredita za koji je opština ranije konkurisala, ali sama opština, i to na inicijativu gospodina Gorana Cvetanovića. Gospodin ministar Dinkić je izašao. Uvek kada ga uhvatimo u, da ne kažem laži, nego u neistini, on pobegne na neka vrata. Ali dobro. U svakom slučaju, projekat za koji je opština izdvojila 4 miliona evra, sa izuzetnim uslovima za korisnike, direktna je zasluga samog dr Gorana Cvetanovića, kao predsednika Skupštine opštine Leskovac.
Mi smo uspeli i bez Nacionalnog investicionog plana, koji očigledno deli projekte po političkoj liniji i to su, u stvari, politički projekti.
Evo, sada je, upravo, raskrinkan ministar Dinkić u pogledu Leskovca, u vezi s još jednim velikim projektom značajnim za zdravstvo u Srbiji, za nauku uopšte, a tiče se centra kojim će da rukovodi naš, srpski genije, dr Miodrag Stojković, svetski poznati genetičar. On je otvoren srpskim radikalima i dr Cvetanoviću govori upravo on o tome. Sve da se Dinkić i drzne, ali neće još dugo biti na vlasti, i da bude ministar, da ne da nijedan jedini dinar opštini Leskovac, ona će pod vlašću radikala i Gorana Cvetanovića uspešno da se razvije.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, rebalans budžeta, odnosno izmena Zakona o budžetu za 2006. godinu je posledica rasprave o Zakonu o budžetskom sistemu Vlade Republike Srbije, ministra Mlađana Dinkića, koji je otišao, tragom nestao usred diskusije o ovom zakonu, u trenutku kada smo ga raskrinkali još u jednoj neistini koju je izgovorio, a tiče se opštine Leskovac, kako tamo nema projekata.
Kroz nekoliko primera i uz direktno javljanje gospodina Vučića i budućeg predsednika opštine dr Gorana Cvetanovića, rekla sam mu da je nekoliko mesnih zajednica podnelo projekat. Od toga je jedna dobila sredstva iz ovog formiranog fonda, o kome se javnost upoznaje putem medija, izjava ministara, direktnog gostovanja na televiziji, u Dnevniku RTS-a, kao što je sinoć bio slučaj sa Draganom Kojadinovićem, pre nekoliko dana s ministrom Tomicom Milosavljević, o tome šta će država da uradi sa sredstvima od privatizacije «Mobtela», odnosno državne kompanije koja je dugo godina bila pod patronatom dinastije Karića, odnosno Bogoljuba i članova njegove porodice u izbeglištvu.
Kako se desila ta privatizacija? Putem javne licitacije, kako nam je to danas objasnio ministar, kao da mi to nismo gledali, i ova sredstva se inkorporišu u Fond, kao i sredstva od prodaje Vojvođanske i Panonske banke i svega onoga što će u budućnosti da se privatizuje u zemlji. Taj nacionalni investicioni plan je stvoren, da bi građani znali, po uzoru na državu, odnosno na irski model, onako kako su to Irci uradili.
Taj model i način na koji se dolazi do sredstava najbolje znaju predsednici opština, i o tome su danas govorili i poslanici SRS. U najvećoj meri, to su politički projekti. To ću da vam objasnim na primeru, recimo, jedne mesne zajednice u opštini Aranđelovac. U Aranđelovcu je na vlasti, odnosno izabrani predsednik opštine je srpski radikal, a skupštinska većina - neka pučistička većina, koja je, naravno, zbog grabljenja funkcija i, pre svega, direktorskih i upravnih mesta učinila mnogobrojne zloupotrebe i kršenja zakona, uz blagoslov ministra Lončara, opstruisala je rad, i to radi i dan-danas, pa, evo, i ovih dana kada se priprema rebalans budžeta za tu opštinu, izabranog predsednika.
Kada su sam predsednik i članovi saveta, u kojima učestvuje u većinskom broju SRS, u pojedinim mesnim zajednicama podneli, na osnovu ovog upitnika koji je pre nekoliko meseci stigao u svaku opštinu, određene projekte, odgovoreno je, recimo, jednoj mesnoj zajednici koja je jedna od većih nadomak Aranđelovca, da će ta sredstva možda biti odobrena, a možda neće. Vidim sada da ih ovde nema po stavkama, znači - nisu, jer je, očigledno, u pitanju animozitet prema svim radikalima koji su na vlasti. Srpskim radikalima se, u najvećoj meri, na kašičicu to daje, pod izgovorom da nije dobar elaborat, nisu dobri projekti, da nemate timove, nemate ljude.
Evo, npr. u jednoj opštini, opštini Zemun, vi vidite da je nemoguće da do jednog dinara dođete iz ovog famoznog i fantomskog nacionalnog investicionog plana. U opštinama i u gradovima kao što je Kragujevac, gradonačelnik je specijalno za tu namenu doveo, na mala vrata, jednog člana iz ove organizacije, stranke G17, izvesnog Nebojšu Zdravkovića, za člana Gradskog veća zaduženog za saradnju sa Vladom Republike Srbije. Znači, to je onaj koji je, po kuloarskim pričama, dobar prijatelj sa Mlađanom Dinkićem i ima na njega institucionalni i vaninstitucionalni uticaj.
On će Stevanovića za ruku, pa u Vladu Republike Srbije, i sada se mojim sugrađanima u gradu Kragujevcu, umesto izabranog gradonačelnika, koji je potpuno nesposoban da bilo šta pametno i razvojno uradi za grad koji ima budžet od preko četiri milijarde evra i za toliki broj stanovnika opterećenih tolikim problemima, pre svega, problemima nezaposlenosti i nerazvijene komunalne infrastrukture u prigradu i selima, obraća Zdravković, koji gostujući u medijima i u raznoraznim lokalnim tv-studijima govori o tome kolika će sredstva biti odobrena za Kragujevac iz Nacionalnog investicionog plana. Tu se licitiralo od 10 do 36 miliona evra.
Da vas podsetim da je taj tako uticajan Zdravković, onaj isti promoter koji je po državnim ustanovama sakupljao potpise, posle ih je, verovatno, sve pojeo za doručak, za zabranu SRS, došao do iznosa od 18 miliona.
Onda on kaže: „Ja sam garancija“, on, zamislite. Pa, ta stranka nije osvojila 1,5 odsto glasova u Kragujevcu, nemaju jednog jedinog odbornika. Imaju tog Zdravkovića koji je sada Stevanovićev privezak, koji kaže: „Ja sam vam garancija, građani Kragujevca, da će doći taj novac, po projektima kojima su Kragujevčani, odnosno nadležni iz gradskih uprava tražili da dođe“.
Niko nije garancija ni za jedan jedini dinar koji treba kao milostinju Mlađan Dinkić da deli građanima Srbije, zato što građani sami po sebi treba da budu garancija državi - da su lojalni građani, da uredno plaćaju porez, ako imaju odakle da ga plate, posle ovolikih i ovakvih dažbina unazad šest godina. Oni, naravno, s pravom očekuju da im se sredstva iz republičkog i lokalnog budžeta vrate kroz uređenje, kroz komunalnu infrastrukturu, kroz sve ono što im je potrebno, i za zdravstvo, i za obrazovanje, i za privredni razvoj, za preduzetništvo, za sve što stoji ovde, ali od toga nema ništa. To su načini obmane u predizbornim kampanjama i vešte manipulacije pojedinih vlastodržaca.
Odavno je narod pročitao Dinkićeve namere, jer je on još kao guverner Narodne banke Jugoslavije, posle onog petooktobarskog puča, napravio jedan spot u kome je sve lepo i šareno, deca idu u inostranstvo, putuju, neki se školuju, imaju nove automobile, stanove, kuće, letovanje, sve je lepo, još, onako, muzička podloga uz cvrkut ptica.
Gde smo mi danas, a gde su Dinkić i društvo? Gde živi on, gde živi guverner Jelašić, a gde žive drugi građani Srbije, koji, možda, poveruju, ali teško da će nešto od ovoga da se ostvari, zato što na stranama koje govore o projektima za Kosovo i Metohiju, gde su najugroženiji građani, koji žive sedam godina pod okupacijom, niko na osnovu ovih priloženih, odnosno, navodno, odobrenih projekata ne može da poveruje da će jednog dana to da bude istina. Osim toga, mogu da zamislim kako će da izgledaju manipulacije koje će da se dese ako sredstva planiranim korisnicima ikada budu prebačena.
Evo, recimo, planirana su sredstva za razvoj preduzetništva, to je jedna od, da sad ne tražim tačno koja je to pozicija, ali to stoji ovde, na razdelu KiM, u južnoj srpskoj pokrajini, za koju danas ministar Dinkić kaže da je opterećenje za republički budžet, tačnije, da za Srbiju imamo opterećenje od milijardu i, koliko reče, 600 miliona evra za Kosovo i Metohiju. Šta je to? Je li to južna srpska pokrajina i kolevka srpstva, za koju svaki normalan i častan građanin, svaka politička stranka i svaki odgovoran čovek mora da se bori do kraja? Zar to nije ono oko čega se traži nacionalni konsenzus?
Lako vam je da pričate, obraćam se baš ovima, odnosno ministru koji je pobegao, kada su na dnevnom redu deklaracije ili rezolucije gde postoje neki vaši govori koji možda pozivaju na tako nešto.
Ali, kada se dođe u konkretnu situaciju, u kojoj ti ljudi iz budžeta ništa nisu dobili od onoga što im je obećano, mi moramo da se suočimo s tim i da vidimo ko to obmanjuje i laže te ljude.
Pre dve i po godine, tragičnih noći 17, 18. i 19. marta 2004. godine, na pet kilometara od Kosovske Mitrovice, u selu Svinjare, 53 porodice su ostale bez svojih kuća. Zar nije obećano, brzopotezno, od strane Mlađana Dinkića i ovog kapitalca Velje, da će tim ljudima da budu brže-bolje napravljene kuće? Nema tih kuća, nema ničega. Pitajte samo ove ljude, pitajte našeg kolegu Kragovića, koliko njih se vratilo tamo. Da zlo bude veće, ljudi su u strahu i panici zbog jutrošnje odluke okupatora da otvori most na Ibru i da nesmetano može da se prelazi sa jedne, odnosno iz južne na severnu stranu Kosovske Mitrovice. Da ne govorim o svim dokumentima koje smo donosili ovde i o raskrinkavanju zloupotreba iz ranijeg perioda.
Na primer, izgradnja nepostojećih septičkih jama, pa je tamo stajao iznos od 550.000 dinara, pa nepostojećeg doma zdravlja, i svuda tako, malo po malo, svako otme koliko mu treba od onih koji su na vlasti, pre svega onih koji su poslušni Dinkiću, a građani ne dobijaju ništa. Onda nam još govori o tome da lepo živimo, kako je država u blagostanju, kako raste društveni proizvod, a u ovom budžetu, dame i gospodo narodni poslanici, i vi koji ste malo više veseli, znate, pojelo se tu i popilo, može da se smeje i da se veseli.
Na 64. i 65. strani imate razdele koji se tiču dva organa za koje morate da objasnite ko su i šta su, jer, kaže se - Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova, a toga u Srbiji trenutno nema. Posle separatističkog referenduma 21. maja ove godine, koji je održan u Crnoj Gori, mi nemamo ta dva ministarstva. Postoje dvojica ljudi koji će zbog toga, naravno, ako bude pravde, ona je možda spora, ali dostižna, da odgovaraju, jer se lažno predstavljaju. Jedan kao ministar inostranih poslova, to je ovaj kome noge i kolena klecaju od žene već toliko godina, i ovaj drugi, koji kaže da je ministar odbrane. Za to vreme, Vojislav Koštunica tu dvojicu ljudi, NN lica, rekli bi neki u krivičnoj prijavi kada se neko lažno predstavlja, ali oni imaju imena i prezimena, poziva da dolaze na sednicu Vlade Republike Srbije koja se održava u Kragujevcu. Ministar koji se lažno predstavlja, odnosno „ministar“, posećuje vojnu fabriku.
Vi idete korak dalje, mislim na vas, gospodo iz Ministarstva, pošto nema ministra finansija, i za još uvek nepostojeće ministarstvo odbrane, u razdelu koji se zove Nacionalni investicioni plan, za Ministarstvo odbrane, i pored činjenice da nam je, po svim obaveštajnim strukturama i nalazima stranih agentura, država u izvesnim segmentima izbušena kao švajcarski sir, pišete šta će da se remontuje u Vojsci parama Nacionalnog investicionog fonda.
Meni čast i moral nalažu da ne pročitam bilo šta od ovoga što stoji ovde, u zvaničnom dokumentu. Svako od vas, a svi narodni poslanici su, pretpostavljam, rezervisti i služili su vojsku, zna da je to vojna tajna i da to niko normalan ni u jednoj državi ne bi napisao.
Koje su tačne oznake opreme i postrojenja koji treba da se remontuju iz Nacionalnog investicionog plana? Da li vam je to taj lažni ministar odbrane dao da napišete? Da zlo bude još veće, mi se danas suočavamo s tim da se nastavlja (baš me interesuje gde je ministar finansija, a vi ste bili dužni da nas obaveštavate, gospodine Markoviću, zašto on nije ovde) hajka i haranga na sve časne i poštene ljude i na srpske patriote, sve pod nekim izgovorom da moramo da poštujemo ovo ili ono. Vi klečite, vi puzite, radite šta god hoćete, ali ostavite narod na miru i skinite mu se sa grbače jednom za svagda. Govorim, pre svega, ovakvom ministru koji ne poštuje Narodnu skupštinu.
Večeras je u svim informativnim emisijama, počev od ovih sa B92, koji su prvi zakukali, pa preko Dnevnika RTS i drugih televizija, objavljeno kao udarna vest da se desilo nešto što oni ne mogu da prihvate, zapravo, klecaju im kolena od njihovih nalogodavaca, naime, da je danas jedna dnevna novina objavila jedan poster, koji imam u rukama. To je zaista lep poster, sa divnim ljudima, s podoficirima, budućim oficirima, pitomcima, sa vojne parade koja je održana nedavno u Beogradu. Na tom posteru jedan građanin drži sliku ili poster, ne znam da li je ovo na platnu ili na papiru, svejedno, sa likom slavnog generala Ratka Mladića. Mladići, podoficiri, koji idu u vojnoj paradi, odnosno jedan od njih, prolazeći pored te fotografije, gotovo u prirodnoj veličini, generala Ratka Mladića, salutira.
Vi svi koji ste ovde, na sednici, i vi iz ove poslaničke većine, treba to da znate. Ne bi me začudila ni vanredna sednica Vlade, a možda je sada i u toku, jer se već oglasio portparol onog zlikovca, Karle del Ponte, pa se direktno u Dnevnik javio ovaj koji je na čelu akcionog plana za hvatanje generala Mladića, pa se oglasilo i Ministarstvo odbrane, sa lažnim ministrom Zoranom Stankovićem, koji kažu da je to neverovatno, videće šta se desilo. Uplašili se Karle i onih koji su njihovi nalogodavci, a ovaj mladić ovde, koji je častan oficir i koji predstavlja primer za buduće generacije, uradio je najčasniju stvar.
Mladići u Srbiji, ova deca koja tek treba da stasaju za vojsku i oni koji se vaspitavaju u patriotskom duhu znaju da je on postupio ispravno. To znaju i njegovi roditelji i neka su srećni što imaju takvog sina, ali to ne znate vi i ne znaju zlikovci poput Stankovića, koji je brže-bolje potegao da ispita celu stvar, i to je večeras, kao udarnu vest, javila i ova televizija koja se naziva B92 i RTS, jer će takvi mladići i takvi ljudi, pre svega oni koji znaju da cene prave vrednosti, predstavljati budućnost Srbije.
Ovaj mladić, koji je, sudeći po vestima pomenutih televizija, suspendovan ili će protiv njega da se sprovede istraga, nije salutirao ni Džejmiju Šeju, ni zlikovcu Havijaru Solani, nego srpskom oficiru i generalu koji je želeo da brani nacionalne interese. Toliko o vama i onima koji kroje takve planove za Srbiju.
Sve ovo što predstavljate kao Nacionalni investicioni plan je samo još jedna obmana, a ovo što radite večeras i ova hajka na srpske patriote, koja ne prestaje, vama će da ide na dušu, a narod to neće na izborima da vam oprosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, o pitanju rešavanja sudbine našeg naroda na Kosovu i Metohiji Narodna skupština Republike Srbije, od petooktobarskog puča, raspravlja šesti put.

Svaki put kada je o ovome bilo reči, kao o ključnom nacionalnom i državnom pitanju, SRS je, kao danas najveća opoziciona stranka, koja ima najveće poverenje u biračkom telu u Srbiji, stranka čiji predsednik, iako već četiri godine zatočen u haškom kazamatu, jasno i nedvosmisleno šalje poruke i u vezi s rešavanjem tog pitanja, čiji zamenik predsednika ima najveće poverenje u biračkom telu u Srbiji, uvek je glasala "za", naravno, uz naše primedbe i ocene da su u nekim segmentima deklaracija, rezolucija, kako god su se nazivale, mogle mnogo preciznijom i jasnijom retorikom i terminima da definišu to što je, nadamo se, u širem političkom konsenzusu ključno državno pitanje za sve odgovorne političke činioce u našoj zemlji.

S tom mišlju i s tom svešću, pre svega o odgovornosti prema državi i narodu, mi srpski radikali smo i danas došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije i rekli vam da i ovaj izveštaj, kao i odluka koja nam je već na stolu, a koja će na osnovu naših izlaganja da usledi, posle ovog mog izlaganja, ili ako se već bude predsednik Republike, na kraju, odlučio da posle narodnih poslanika i on prozbori koju reč, govori o tome da mi, a to ste vi i priznali u ovom izveštaju i to govorite, da li pojedinačno ili kada izdajete saopštenje o načinu na koji se vrše pregovori, razgovaramo o pitanju naše južne pokrajine kao ključnom državnom pitanju sa jedne nepovoljne vremenske distance, zato što je danas 12. septembar 2006. godine, a Pregovarački tim, onaj u kome nema učešća SRS, o tom pitanju je počeo da pregovara sa nekom drugom stranom, navodno da pregovara, uz prisustvo medijatora, odnosno posrednika Martija Ahtisarija, pre nepunih godinu dana.

Onda možemo da konstatujemo da je pet godina ovo pitanje, za vreme vladavine prethodnog DOS-a, kada je gospodin Koštunica, aktuelni premijer, bio predsednik Vlade, a Boris Tadić ministar odbrane, svesno ili nesvesno "gurano pod tepih".

Sećam se, pošto sam član skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, kako je izgledala atmosfera u Narodnoj skupštini tog zlokobnog 17. marta 2004. godine. Apsolutno, ni predsednik Skupštine, niti iko u sali nije mogao na osnovu izlaganja i zaista usplahirenog apela gospodina Ljubomira Kragovića, predstavnika naše stranke za Kosovo i Metohiju...

(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da omoguće koleginici Jovanović da nastavi svoje izlaganje.)

To je odgovornost ljudi koji treba danas da odlučuju o onome što je ključno državno pitanje, ali mene to ne ometa, gospodine Obradoviću.

Hvala vam na intervenciji, nastaviću, ali moram da se vratim, nažalost, na taj 17. mart 2004. godine.

Dakle, kada je gospodin Kragović izašao za govornicu, čak mu je i predsednik Skupštine rekao da ne daje tako olako ocene, iako je on dobio informaciju od svoje supruge i od svoje troje dece da su Srbi u severnom delu Kosovske Mitrovice usplahireni, da se sprema novi teror nad našim narodom.

Ono što je usledilo posle toga i pojava vas, gospodine Tadiću, kao ministra vojnog, na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, dalo mi je za pravo da, hiljadu puta do tada se potvrdilo u praksi, iznesem i svoj lični stav na toj sednici Odbora, a pre svega stranke koja je najodgovornija - SRS, da vi ne razmišljate kao državnik koji treba da vodi zemlju na duge staze.

Taj splet okolnosti i način na koji ste vi izabrani 2004. godine i sve što se kasnije dešavalo u vašoj tajnoj ili javnoj kohabitaciji sa gospodinom Koštunicom, danas, kao što ste čuli od predstavnika SRS, od Srba sa Kosova i Metohije, u onome što je govorila gospođa Radeta, ne uliva poverenje našim sunarodnicima da vi možete, jednim takvim odsečnim stavom, stavom koji će da garantuje da će oni imati neku sigurnost, dalje da zastupate državu Srbiju.

To vam govorim zbog toga što ste se našli u jednoj atmosferi nepovoljnoj za naš narod i za našu državu, a protokolarno ste na veoma niskoj lestvici prihvaćeni od strane američke administracije. S druge strane, kao predsednik Republike, niste pratili ono što su vam svojim izjavama poručivali i pojedini analitičari, pre svega predstavnici SRS, dakle od momenta kada ste izabrani za predsednika Republike, da svu svoju predsedničku aktivnost treba da usmerite na kontakte s onim prijateljima koje Srbi imaju u svetu, pre svega sa predsednikom Ruske Federacije gospodinom Vladimirom Putinom, ruskom državnom Dumom i s onima koji imaju strateški interes da nam pomognu ovde, na Balkanu, i nama Srbima, kao narodu.

Potvrdilo se da smo vas mi pravilno usmeravali, a da ste se vi kasno setili ili, možda, ni u ovom trenutku ne shvatate važnost jednog takvog kontakta. To vam govorim zbog toga što, ako ste se ikada zapitali zašto Putin brani Kosovo i Metohiju, treba da znate da on time brani Rusiju, brani svoj prijateljski srpski narod, brani svoj interes na Balkanu, što je, naravno, strateški interes Rusije, ali nije Amerike, ne Amerike i zapadnih sila, NATO-a i svih onih koji su nas bombardovali, ubijali i koji su nam oteli i okupirali teritoriju Kosova i Metohije, zato što oni sami i njihovi zvaničnici u svojim izjavama nedvosmisleno kažu, baš kao i bivši ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri, da ono što vi nazivate pregovorima u Beču, a što je 2003. godine gospodin Samardžić, kao neku najavu, okarakterisao kao dobroćudni Rambuje, to svakako nije.

Ista se priča ponavlja. Isti ultimatumi, isti zahtevi šiptarskih separatista za nezavisnošću i da ste sve to pratili na pravilan način, možda nas ne biste doveli u tu situaciju i u ćorsokak u kome se sada nalazimo, da se, u neku ruku, hvatamo za slamku spasa.

Ako je slamka spasa opšti politički konsenzus i ako je to odgovornost prema narodu koji je ostao dole da živi, kao i prema 300.000 prognanih Srba sa Kosova i Metohije, mi srpski radikali ćemo svakako u tome da pomognemo, ali ne zaboravite da vi prenebregavate neke činjenice. To ste danas mogli da vidite, gospodine Tadiću, na osnovu izlaganja jednog vašeg poslanika, čoveka koji je vaš bliski saradnik.

On je u komentaru ovog izveštaja i u govoru koji je isključivo posvetio SRS, zbog straha što SRS za koji mesec dolazi na vlast, rekao nešto što nije istina, a to je da je mnogo lakše onima koji su otišli da žive negde drugde i spasili glave, i hvala bogu da jeste.

Nažalost, mnogi to nisu učinili, mnogi su nestali i ne zna im se trag, a neki su našli neko utočište, evo, u ovakvim kampovima o kojima je govorila gospođa Radeta.

U kampovima koji postoje u Kragujevcu, kod prijatelja, kod rođaka, u mom gradu ima 30.000 Srba. Međutim, on bi morao da ima jednu činjenicu u vidu, a to je da postoje mesta, tzv. srpske enklave, kao što su Goraždevac, kao što je selo Osojane, kao što su Gornja i Donja Brnjica, kao što je selo Svinjare, gde se Srbi nisu vratili posle 17, 18. i 19. marta 2004. godine, u kojima ne znaju do kada im je omogućen opstanak.

To što se u tzv. međunarodnoj zajednici, u okviru njihove borbe protiv terorizma, zove terorizam, na Kosovu i Metohiji je to teror manjine nad srpskim narodom.

To je veliko zlo sa kojim se suočava sav svet, ali način na koji se američka administracija, Džordž Buš, Kondoliza Rajs i svi oni koji su vas primili, suočavaju s tim problemom, Marti Ahtisari, pre svega, ne ide u prilog rešavanju sudbine naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji.

Vi biste, svakako, morali da znate, a ako ne znate, ja ću da vas podsetim ko je Marti Ahtisari.

Kada se oni, ne slučajno, nego namerno, jer se kod šiptarskih pregovarača, čuli ste iz izlaganja gospodina Nikolića, a i Zoran Anđelković je to spominjao iz perioda od 1998. godine, ništa slučajno ne dešava, ništa spontano, a vi to znate, vi koji se dugo godina bavite tim pitanjem, na prvoj rundi pregovora u Beču svi simbolično pojave sa crvenim kravatama, onda to znači da oni imaju jedinstven cilj.

Neko misli da je to banalizovanje stvari ali nije, jer sve njihove izjave kasnije su sinhronizovane, idu u samo jednom pravcu, a to je da hoće nezavisnost Kosova i Metohije.

Postavlja se pitanje, šta mi sada treba da uradimo i kako da se dalje postavimo da bismo rešili ovaj problem, koji je za nas strateški problem od kada je uvedeno višestranačje u Srbiji, od kada se bavimo politikom, od kada postoji SRS, odnosno ključno državno i nacionalno pitanje.

Ako možete da pomognete sa funkcija na kojima ste još koliko nekoliko meseci, jer uskoro će izbori na svim nivoima, a vi ne možete da dobijete poverenje naroda, ni vi da budete predsednik Republike, jer ćemo nastojati da se ne birate na takav način, nego u Parlamentu, što je najdemokratskiji način.

I gospodin Koštunica je svestan da nekako, od sednice do sednice, skuplja ove svoje vajne koalicione partnere, ali pošto ste u ulozi da i dalje pregovarate i da preuzmete odgovornost za ono na šta će danas da vas obaveže, kao i prethodnih pet puta, Narodna skupština Republike Srbije, onda morate da znate s kim imate posla, ko sedi sa druge strane i o čemu razgovarate.

Obrnuti red događaja, koji nije ni sanjao ni slutio gospodin Samardžić, kada je o tome naširoko i nadugačko pisao još 2001. godine, odnosno 2003. godine, da ćemo se naći u situaciji da razgovaramo o tzv. decentralizaciji i o potpuno perifernim stvarima, kažem perifernim u odnosu na status Kosova i Metohije, zadesio je upravo vas i vi ste upravo na to pristali, a niste nikako imali pravo na to, jer je status Kosova i Metohije, a to danas ponavljamo po ko zna koji put, definisan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.

Pošto ćete i dalje morati, dakle, dok traje vaša vlast, da se sastajete ili da glumite da se sastajete sa pregovaračima sa šiptarske separatističke strane, uz posredovanje Martija Ahtisarija, moram da vas podsetim na to da je on pre pet, ili gotovo šest godina napisao jednu knjigu koja se zove "Misija u Beogradu".

Citiraću vam za kraj šta je Marti Ahtisari napisao u toj knjizi. Dakle: "Ako Vlada, kontrolom i velikom represijom, masovno vrši pritisak na stanovništvo", a on tu misli na šiptarske separatiste i na šiptarsku nacionalnu manjinu, "ona je neuspela u svom glavnom zadatku, a to je briga za bezbednost građana i gubi pravo da za sebe zahteva ravnopravan tretman u međunarodnoj zajednici".

To što je Marti Ahtisari tada rekao, dovoljno vam govori o tome i bez toga da kaže da su Srbi krivi kao narod i da ponovo zveckamo oružjem.

Vi ste ga prihvatili kao nekoga ko će da posreduje u razgovoru sa Šiptarima, koji žele samo jedno, a to je nezavisnost Kosova i Metohije.

Mi vas danas obavezujemo i nemojte da se šalite glavom, kako naš narod kaže, da bilo kada i bilo gde prihvatite nešto drugo. Kosovo i Metohija su bili, jeste i biće sastavni deo Srbije.

Kada je u drugom danu svog svedočenja u Haškom tribunalu, u procesu koji se vodio protiv sada već ubijenog bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, prof. dr Vojislav Šešelj potencirao, kao svedok odbrane, pitanje Kosova i Metohije, on je ne samo onim neznalicama iz Tužilaštva i iz Sudskog veća kvazitribunala u Hagu održao predavanje i lekciju, već je i vama, pre svega vama, gospodine Tadiću, i vašim neukim saradnicama u vašoj političkoj stranci poslao poruku, koju razume veći deo patriotske Srbije, a to je da ovo pitanje nije jednostavno i da ono nije produkt, kako ste vi to voleli da govorite, a i sada govorite pred tzv. međunarodnim zvaničnicima, neke loše vladavine iz perioda Miloševićevog režima.

To pitanje je staro više vekova, a tretira se još od Bečkih ratova, od Prizrenske lige, to pitanje opstanka srpske duhovnosti, naše vere, onoga što smo mi kao narod, jer smo mi srpski radikali naučeni i takvi smo rođeni da nikada ne izneverimo našu državu i naš narod u tom smislu.

Nemojte da se šalite s tim i da vam ne padne na pamet da bilo kada i bilo gde izneverite ono za šta ceo narod živi i za šta će živeti buduće generacije.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, trebalo je da insistirate da se danas ovde pojavi ministar za kapitalne investicije zato što razgovaramo o izmeni i dopuni Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju i da mu svojim argumentima i superiornošću ovoga što govorimo, pre svega kao iskreni, časni i moralni ljudi, zaštitnici narodnih interesa dokažemo da se i u ovu oblast, kao i sve ostale koje su pod ingerencijom njegovog ministarstva bolje razumemo od njega.

Već smo mu pokazali da se odlično razumemo u raskrinkavanje asfaltne i drumske mafije, toliko podataka do sada i na odborima za saobraćaj i veze, pa preko kupovine enormno visokih cena, odnosno datih cena za polovne lokomotive, pa za sve druge mahinacije, lažna obećanja od opštine do opštine, gde god se pojavi. I vi dovoljno znate, samo da dođe ministar onda kada mu je taj dan ili njegova žuta minuta, da se pojavi, a zaista u jednoj minuti da sedi na mestu za ovlašćenog predlagača, i lepo ovde pred celokupnom javnošću kaže koga je konsultovao, da li u okviru svog ministarstva ima pravnike, da li je to ovaj gospodin što sedi ovde, za koga ne znamo ko je, a predstavlja ministarstvo?

Jer, da je bilo ko ko se razume u to i ko čita Ustav Republike Srbije i sve pozitivne zakonske propise koje imamo, savetovao ministra Velju – kapitalca, on ne bi izašao pred narodne poslanike sa ovakvim zakonom, jer ovo je čista hajdučija i čista otimačina koja se sprema pored onog "kraduckanja", kako on to kaže, u aferi na naplatnoj rampi na autoputu.

Uvek kada krenem iz Beograda, našalim se pa kažem ovima u Bubanj-potoku, kada tražim da mi daju karticu za prevoz, da to bude prava. Nasmeju se zato što su sada došli ovi novi, ne ovi što "kraduckaju" kako im je Velja rekao, da ih ne uhvate, nego ljudi koji verovatno znaju da je to oduvek bilo krivično delo, ali da su imali zaštitu od strane ministra, i da jednostavno ćutanje na takve očigledne malverzacije i na ovo što se sprema ovim, u pravom smislu reči, obespravljenim ljudima – auto-prevoznicima i taksistima, niko neće moći da prihvati, a da ne bude velikih protesta zbog toga.

Moj amandman se odnosi na prekršaje u osnovnom zakonu vezane za član 6, odnosno član 36. tačka 1). Vidite o čemu se tu radi, pošto ne verujem da vi iz vladajućih struktura, koliko vas ima, nemate ispred sebe ni ove izmene i dopune zakona a kamoli osnovni zakon. Ali, pošto znam skoro ceo osnovni zakon, kao i svaki radikal, i sve druge zakone i ovo što se menja, sada da vam kažem da je u pitanju način na koji se podnosi zahtev za obavljanje prevoza u drumskom saobraćaju i taj član 6. taksativno nabraja tamo šta to pravno lice, odnosno potencijalni korisnik neke linije u prevozu mora da poseduje.

Član 36. stav 1. definiše ulogu jedinica lokalne samouprave kod dodele dozvola za obavljanje taksi-saobraćaja. I sad, pošto je u svakom gradu u Srbiji očigledno stvoren monopol od strane gradonačelnika, predsednika opštine, gradskih vlasti, onih koji to rade na izdavanju dozvola za obavljanje prevoza u taksi saobraćaju, samo da vam kažem da u Kragujevcu mnogo ljudi mora time da se bavi i to su pretežno mladi ljudi kojima je to prvi posao jer zaposlenja nemaju, uglavnom imaju obavezno srednje, ali i više i visoko obrazovanje, inženjeri "Zastave" koji su ostali bez posla, raznorazni drugi ljudi iz različitih obrazovnih profila, starosnih struktura kojima sada kažete, po ovom zakonu, ako im lokalna gradska vlast, u slučaju recimo Kragujevca – Stevanović ne da dozvolu, odnosno nemaju u onoj kvoti svoj broj da rade, vozilo će da im bude oduzeto.

A to što su oni sa onom bednom crkavicom od 200 evra po godini staža jedva kupili neko polovno vozilo, pa onda videli kako će da im bude najracionalnije da ugrade onaj plin da bi mogli da se voze, pa uređaj za to da plate, kupe taksi brojilo, da ga malo ušminkaju i opreme, pa da se prijave u okviru firme koja već ima dozvolu, vas baš briga.

Kako onda da očekuju ovi ljudi koji danima protestuju po Srbiji i širom Srbije, imaju i to svoje udruženje u Kragujevcu, da im omogući Ministarstvo i Vlada i da se založi Velimir Ilić da normalno registruju svoja vozila koja imaju crnogorske tablice, kad oni ova koja imaju, bez obzira koliko da je star vozni park, a uglavnom su to starija vozila za taksi prevoz, hoće da im oduzmu. Odakle vam pravo na tako nešto?

Znate, prekršaj je ako inspektor iz oblasti saobraćaja radi svoj posao i ustanovi da je neko kršeći član 6. osnovnog zakona, član 36. stav 1, krenuo u obavljanje ovog posla. Nema dozvolu za tako nešto i za to postoje zakonom određene novčane kazne. Inspektor dođe, kazna je od-do, pogleda o čemu se radi, po prijavi anonimnog lica ili poznatog, nije važno, ali da oduzimate nekome osnovno sredstvo za rad, i još kažete – nije mu to osnovno sredstvo za rad zato što je napravio te prekršaje. Kada je on kupovao nije pitao vas da li će da mu bude osnovno sredstvo za rad, nego je sa najboljom namerom ušao u takvo rešenje, da počne tim poslom da se bavi.

Hoćete malo da razgovaramo o lobijima u vašem Ministarstvu kod dobijanja dozvola za obavljanje međugradskog prevoza? Ako počnemo te podatke da iznosimo, znate kakve su to malverzacije i kakav je to javašluk koji vodi Velimir Ilić, to nikada nije moglo da se desi za vreme ministrovanja gospodina Dragana Todorovića i njegovog kasnijeg naslednika, gospodina Marčetića. Sve je bilo regularno. Sećam se imena tih ljudi, sad da ih ne spominjem. Oni koji su radili i u saveznom i u republičkom ministarstvu, bili su referenti za taj posao.

Nemojte da se smejete, već slušajte ako hoćete van pšenice da čujete nešto o čemu se ovde priča, a da dobijete pravu informaciju.

Što se tiče ovih i ovakvih kazni, to nije drakonska kazna, to je nešto što pitanje je da li u bilo kojoj državi u svetu postoji.

Prvo morate da se suočite sa tim, gospodine koji ste došli ovde, ne možete ni da pričate, kao i svi prethodnici svih ovih dana pre vas, dovode ljude, sede ovde ko mumije, slušaju šta mi pričamo, jedan gospodin u hodniku mi je rekao – svašta bih imao da kažem, stvarno, i za većinu stvari što ste u pravu i nešto da dopunimo, ali ne vredi, nemam prava da pričam.

Onda bi vi trebalo da budete ministar, a ne Velimir Ilić, on koji neće da dolazi i ne poštuje Narodnu skupštinu, šta on ima vas da šalje. Bolje vas da su izabrali, vi to hoćete, shvatate o čemu se ovde radi, naše kritike prihvatate ili ne, ali suočite se sa problemom koji će ljudi da imaju sada. Razmislite malo o činjenici da nekoliko stotina hiljada ljudi sada zbog takve odluke Ministarstva finansija i Ministarstva za kapitalne investicije ne može da reši svoj problem sa ovim automobilima, već da ih baci u staro gvožđe.

Svi ti ljudi, a pre svega svaki iskreni patriota i ovde u Srbiji i u Crnoj Gori nije mogao da očekuje da će tako mlitavo da se postavi Republička vlada, a da predsednika Republike ništa ne interesuje povodom opstanka državne zajednice SCG.

Ovaj, kako mu je ime, Boris – lopov, je l' tako, drugi prijatelj ovog mafijaša Trizona u kampanji za odvajanje, što je uspelo separatistima Mila Đukanovića uz pomoć šiptarskih nevažećih glasova i svih onih mahinacija, Lajčaka i Lipke, da odvoji srpsku Republiku od svoje matice. On je govorio – ne znam, znate, tamo nisam išao, išao sam zadnji put kada sam bio mali, nosili me u kolevci, ili posle toga kada je prohodao. Eto, takvog mi imamo predsednika Republike.

Ako ste vi ozbiljan čovek i ako ima u tom ministarstvu ozbiljnijih ljudi, a svako u Srbiji može biti ozbiljniji od Velimira Ilića, svaki građanin na koga pokažete prstom je ozbiljniji od Velimira Ilića i svaki čovek koji je i prvi put i danas prvi dan u jednoj političkoj stranci bolji je političar od Velimira Ilića. Jer, da biste po kriterijumima Velimira Ilića bili dobar političar, morate dobro da pojedete, popijete i opsujete, a svi drugi ljudi koji to ne rade, a članovi su bilo koje političke stranke, zaista su ozbiljni ljudi.

Smatram da vi jeste takav čovek, i da je trebalo da razmislite o ovim amandmanima i ovom što će danas da se desi. Ovde će da bruji štampa danima i građani neće moći da shvate kako je nekom uopšte palo na pamet da danas u 21. veku, u 2006. godini, donosi zakon po kome će da mu se oduzima njegovo osnovno sredstvo za rad, njegova imovina.

Na kraju krajeva, platiće, ako treba, po nalazu inspektora, odnosno nadležnog inspektorata, kaznu koju treba da plati za učinjene prekršaje, a da li će da ga ima kao eksponat u svom dvorištu, šta će da radi, da li će da ga odveze negde i kakva će dalje da bude sudbina tog vozila, ne možete to na takav način da odlučujete.

Sad, ako se to desi, ne daj Bože, ali evo hipotetički, pošto ste poručili ovim ljudima, blizu 200.000, od 150.000 do 200.000 sa vozilima iz Crne Gore, da sve bace na otpad, kako ćete onda da rešite to pitanje. Onda će vama deponije u Srbiji da budu najveći problem.

Očigledno je, jer toliko će da bude automobila, sada i autobusa, sve živo ćete bacati u deponije, da skladištite ko zna gde, kao što oduzimate ljudima vozila, odnosno ove službe na nivou grada Beograda, parking servisi u Kragujevcu, to vidim pre neki dan, to je tamo na putu za Kraljevo, ko zna koliko automobila i kad god prođem, posle nekoliko dana stoji tu. Nemaju ljudi da plate. To je 2.500-3.000 dinara.

Odakle da plate ljudi, kad ne primaju platu, ali eto, stane na ivicu ili slučajno, kaže, uporno objašnjava da se samo pet minuta tu zadržao, oduzmu mu i stave tamo na parking. Možda nekako i skupi to da vrati, ali ovde je očigledno da nikakvog povraćaja nema, da će trajno da mu bude oduzet autobus, kombi, njegov automobil i da ste rešili da na takav način još jednom pokažete svu svoju osionost i bahatost i da vam uopšte nije stalo do građana Srbije.

Umesto da se potrudite da nekim povoljnijim kreditnim aranžmanima omogućite ljudima da obnavljaju vozne parkove, da se izvrši na pravilan način transformacija, odnosno privatizacija ovih preduzeća koja su u društvenoj svojini i da ste se time ozbiljno bavili, kao poslanici SRS koji su članovi Odbora za privredu i privatizaciju, po pitanju pljačkaške privatizacije Autotransporta Kraljevo i Vrnjačka banja i svuda redom u Srbiji, onda biste videli da je i taj vozni park koji ljudi imaju toliko godina, star.

Još samo i ovim privatnicima koji skupe neke pare da kupe po par autobusa ili se udruže, zbog toga što nisu po volji vlasti ili nekih tamo inspektora, oduzmite autobuse, oduzmite im pravo na život i sve ste završili, jer vi ste i dalje vlast, i dalje ste ministri, Velja je i dalje "jak i moćan", ali samo je pitanje dokle. Još koji mesec, a onda ćete videti da će sasvim drugačija slika u Srbiji da bude.

Nikada nikome više neće pasti na pamet, dolaskom srpskih radikala na vlast, da ovako skandalozne zakone, pre svega ovo je čista pljačka, otimačina, hajdučija, kako god hoćete nazovite, donose pred narodne poslanike.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali dali smo obrazloženje na sve četiri tačke koje tražimo da se brišu iz predloženog teksta zakona, gde smo se začudili i zapitali ko je to u Vladi Republike Srbije znao još 4. maja da će da dođe do secesionističkog procesa u Republici Crnoj Gori i da će Milo Đukanović, uz pomoć svojih zapadnih mentora, pre svega šiptara organizovanih oko Mehmeda Badija, sa lažnim ličnim kartama i glasanjem ko zna kako, da obezbedi navodnu nezavisnost Crne Gore.

Međutim, ako se vratimo malo unazad i pogledamo kako je tekla politika tzv. evropskih integracija, od usvajanja Beogradskog sporazuma, a kasnije Ustavne povelje sada već bivše državne zajednice Srbija i Crna Gora, onda možemo da vidimo kontinuitet u načinu vladavine Vojislava Koštunice, time i ministra Naumova, koji je u vreme dosovske vlasti i oligarha iz DS bio predsednik UO EPS i narodni poslanik DSS.

Vi ste već tada znali, a mi smo se, kao nevešto, zapitali u obrazloženju ovog amandmana, da je opstanak državne zajednice Srbija i Crna Gora težak zbog toga što aktuelna vlast u Srbiji ništa nije učinila od tog perioda, na šta vas je onda sa ove skupštinske govornice upozoravao i dr Vojislav Šešelj, predsednik SRS, da će svaki dalji navodni napredak, a u stvari sve veća propast i jedne i druge republike članice tadašnje zajednice, da vodi u propast zbog toga što, sa ekonomskog i privrednog stanovišta, princip poslovanja po sistemu dvostrukog koloseka, na osnovu čega je i napisan ovaj sporazum tako da Crna Gora ima svoj put, a Srbija svoj, za koji ste vi znali od ranije, a ćutali ste i ništa niste preduzimali da se to spreči, nego ste na to pristali.

Pa tako i u oblasti energije, odnosno elektroprivrede, snabdevanje države gasom, električnom energijom i kada pogledate, gde se mi danas kao zemlja nalazimo i čime se bave ne ove zemlje Jugoistočne Evrope koje su ovde nabrojane, nego velike države u svetu poput Ruske federacije, Kine i svih onih koji galopiraju ka većem privrednom razvoju i ekspanziji jer sve ono što oni mogu da urade za sve druge sa kojima u svetu sarađuju, onda je nepobitna činjenica da je energija pitanje budućnosti i da će svi sporazumi i svi, ne daj bože, sukobi u budućnosti da se dešavaju upravo oko energije i vode kao neophodnog resursa za razvoj čovečanstva, ali energije pre svega.

Onda kada ste pristali na to i kada je ministar Naumov otišao da sklopi jedan ovakav deklarativni ugovor, što je sada zapravo predloženi zakon, trebalo je tada i vi iz ministarstva i Vojislav Koštunica da ih obavestite da dolazite kao predstavnici i on kao ministar iz duboko kriminalizovane zemlje, iz zemlje u kojoj je pre nešto više od godinu dana u ovoj zgradi Narodne skupštine, grupa poslanika na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem raspravljala o elektroenergetskoj mafiji, o Vuku Hamoviću i Vojinu Lazareviću, kumovima, dvojici i te kako bliskim prijateljima Mlađana Dinkića, ministra finansija, a u vreme dok su počinili, a i dan-danas to nesmetano rade i ovde i u Republici Srpskoj, pljačku države i naroda u smislu enormne zarade, na stotine miliona evra su pokrali putem prodaje odnosno preprodaje naše električne energije.

Trebalo je onda to da svim ovim vašim potpisnicima sporazuma kažete i saopštite u Atini da bi oni znali sa kim imaju posla i da taj slučaj ne da nije razrešen nego da do dana današnjeg pred narodne poslanike nije stigao izveštaj o radu Anketnog odbora.

Moram da vas podsetim na to, pretpostavljam da ste i vi koji se bavite oblašću energije, a zaposleni ste u ministarstvu Vlade Republike Srbije imali pred sobom čitav dijapazon raznoraznih likova koji su se pojavljivali i smenjivali optužujući jedni druge, ali nepobitne činjenice su da su Vuk Hamović i Vojin Lazarević elektroenergetska mafija koja hara sada intenzivno i po Republici Srpskoj.

Hamović je ključna vest i ključna figura u informativnim emisijama Televizije Republike Srpske zato što je on tamo blizak saradnik Miloradu Dodiku, premijeru Republike Srpske, kao što je ovde blizak svim akterima iz vrha vlasti.

I onda sve ovo što piše ovde je neobavezujuće, odnosno jednim potpisom jeste, ali građani Srbije od toga u pravom smislu reči ne mogu da imaju ništa. Trebalo je onda u startu da im kažete, kao i ministar Naumov, da niste sposobni da ispunite uslove iz ovog predloženog ugovora.

Evo kako, čitaću vam samo neke od segmenata iz obrazloženja koje ste nam dali, na strani 70, to su vam drugi i četvrti pasus, a zatim šesti i početak sedmog, obavezujete se po svim tačkama, a njih je 87, ugovora objavljenog ovde na srpsko-engleskoj verziji, da ćete da učinite sve, a naročito Ministarstva finansija, rada, zapošljavanja i socijalne politike, zajedno sa Ministarstvom rudarstva, sve ono što potpisnici ovog sporazuma traže od vas, a to je da zbog srednjoročne potrebe dovođenja cene energije, posebno električne, na ekonomski nivo potrebe unutrašnje racionalizacije energetskih subjekata i unapređenje njihovih finansijskih preformansi, te podizanja njihove konkurentnosti na regionalnom, a zatim i širem evropskom tržištu, obezbedite tesnu saradnju sa ovim ministarstvima.

Ta ministarstva, pre svega Ministarstvo finansija i Ministarstvo za rad i zapošljavanje i socijalne politike treba da izađu u javnost sa činjenicom da građani Srbije, konkretno evo u Kragujevcu to je prosek od preko 20.000 dinara duga po domaćinstvu za električnu energiju, koja je od dolaska ovih koji su nosioci nekih promena, u stvari uništavanje Srbije, od 5. oktobra do današnjeg dana poskupela 12 puta i najskuplju cenu kilovatsati električne energije imamo od svih ovih država potpisnica.

Želela bih da nam ministar Naumov nešto objasni, i to je sada ujedno i moje poslaničko pitanje.

Kako je u aprilu mesecu kroz povećanje cene električne energije došlo do promene tarifnog sistema i kako je u prvoj zoni, onoj gde je navodno najmanja potrošnja električne energije, oduzeto pravo da to bude do 600 kilovat-sati, a sada je do 300?

Zašto je država Srbija toliko zadužena dala kontragarancije, to je takođe moje poslaničko pitanje, u proteklih nekoliko godina za remont elektroenergetskih postrojenja u Srbiji, kada se i dan-danas uz račun za struju naplaćuje remont EPS-a, ne mogu da znam tačno ali to je negde oko 100 dinara. Znači, to je inkorporisano uz ovaj račun ovako povećan za električnu energiju.

I sada kažete, ratifikacija ugovora o osnivanju energetske zajednice, a potom i njegovo efikasno sprovođenje od ogromnog su značaja ne samo za uspeh reformi našeg energetskog sektora, nego je i njegovo funkcionisanje saglasno principima EU. Pa da li je princip EU da se pljačka i krade struja od građana Srbije? Gde su Vuk Hamović i Vojin Lazarević? Ovaj, kažem vam, svakoga dana kao da je premijer Republike Srpske daje izjave na svim televizijama, a naročito na nacionalnoj televiziji Republike Srpske.

Da nisu možda pokrenute krivične prijave protiv njih na osnovu izveštaja gospodina Vučića i Anketnog odbora, o čemu vi onda pričate? Kakva pravda, kakva prava, kakva socijalna politika, kada ljudi, evo čuli ste malopre primer, i ne troše ili ne potroše gotovo ništa, a stiže im račun za tu struju.

Sada, što je najveći cinizam u ovakvoj situaciji, kada Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju mogućnost da imaju redovnu isporuku električne energije, naš poslanik Dragutin Perić je iz Gračanice, Srbi iz Gračanice su ove zime možda ukupno deset dana imali struju. Pitajte Srbe i u severnoj Kosovskoj Mitrovici koliko puta i koliko sati dnevno imaju struje. Ne smeju onima na brdu da isključe jer znaju šta će da im se desi, mislim ovi okupatori, a pitajte ostale građane Mitrovice. Šest sati ima, pa šest nema, pa sve tako kao da igraju bingo pa treba da pogađaju.

Vi kažete da se smanji siromaštvo i da bude redovna snabdevenost električnom energijom. To da li će u budućnosti Srbija biti potpuno obezbeđena za snabdevanje gasom, pre svega ruskim gasom, zavisiće od pobede SRS, u to budite sigurni. Pobedom srpskih radikala i dolaskom gospodina Tomislava Nikolića na mesto premijera Republike Srbije ne samo da će još više projekata, poput izgradnje termoelektrane na gas od 609 miliona evra u Novom Sadu, lično njegovom zaslugom, biti napravljeno, nego zbog naših tradicionalno dobrih, mislim celokupnog srpskog naroda, ali pre svega naših odnosa sa Ruskom federacijom i sa njihovim vlastima, što negujemo za razliku od vas, nego vi samo kada vam se prohte i kada morate, učinićemo sve da u tom pogledu bar nikada nema zebnje za nas.

Završiću, iako imam još malo vremena, da bi naš poslanik, kolega Mihajlović, poslanik SRS iz mesta gde Srbi najteže žive na Kosovu i Metohiji, Štrpce, ispričao kako se oni tretiraju kao napaćeni narod, kada je u pitanju protok električne energije i snabdevanje električnom energijom.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o deviznom poslovanju, član 25, jedna je od najvećih opasnosti koje vrebaju građane Srbije sa svih strana, jer je definisanje stambenih kredita, odnosno kredita za kupovinu nepokretnosti u valuti evro ili švajcarski franak nešto što je, uz kamate koje banke pokušavaju da prikažu kao povoljne za kupovinu stambenih objekata, danas najveća opasnost za mnoge građane. Oni, naravno, moraju da razmišljaju kroz 10 ili 20 godina, bez obzira na to u kom su životnom dobu, a ispunjavaju uslove da dobiju taj kredit, šta će dalje da se dešava sa privredom u ovoj zemlji, sa njihovim primanjima, kako će da vraćaju kredite pod tim i takvim kamatnim uslovima.

Ja sam od svih poslanika možda najviše ponuda svih poslovnih banaka u zemlji za kupovinu stambenih objekata pogledala, jer sam lično zainteresovana da rešim taj svoj problem, koji imaju i mnogi građani Srbije, milioni ili ko zna koliko njih, i nisam naišla, uz racionalno razmišljanje i uz savete ljudi koji se razumeju u bankarstvo i ono što može da usledi nakon niza godina, ni na kakav pozitivan stav po ovom pitanju.

U startu imate mogućnost da vidite šta vas očekuje i da je ta devizna klauzula samo jedna od otežavajućih okolnosti. Zato sam, u ime SRS, predložila da se stav 2. briše i da država, ako već želi, i tzv. Nacionalna korporacija koja je ostvarila određene ponude za kupovinu nekretnina za ljude koji imaju 45 godina, uz nekakvu pomoć države, da se opredeli onda za to da štiteći nacionalnu valutu pomaže ljudima, ali tako što će da posreduje kod pojedinih banaka (a ako ne žele sve onda će biti isključene iz igre) da daju kredite u dinarima.

Te banke su po mnogo povoljnijim uslovima došle do kapitala koji nude na srpskom tržištu, za šta naplaćuju enormno visoku kamatu, počev od ovih kredita, što bi rekao gospodin Moma Marković - uđeš, izađeš i gotov si, preko svih ostalih pozajmica za letovanje, zimovanje, kupovinu razne opreme koja je potrebna ljudima za domaćinstva, jer naš narod je željan svega i ko dolazi u situaciju da razmišlja o tome kako će jednog dana da dođe u posed neke nekretnine.

Čujem žali se i predsednik Republike da nema rešeno to pitanje, pa su čak jutros objavili kako je stekao svoj prvi kapital; doduše, početak mu je bio dok nije upoznao Trizona, jednog od najvećih mafijaša i lopova koji ga je finansirao i pobegao sa 27 miliona evra, ali priseća se tih prvih dana i kaže da je teško zarađivao novac, naročito zbog toga što je bio neuspešni čobanin i nije mogao da sačuva ovce. Ja mu ne bih dala dve nacrtane koze da čuva, ako mene pitate, pa i oni građani koji su poverovali da te dve nacrtane može da sačuva očigledno se kaju, jer su glasali za takvog predsednika koji nije ni ambasador privrede, niti je omogućio da ljudi povoljnije žive u ovoj zemlji.

Što se tiče njegovog lopovluka i onoga što on jeste zaista, Boris lopov, to je tačno i jedino što ide uz njegovo ime.

Kada su u pitanju pošteni ljudi, sa iskrenim namerama, koji pomisle na osnovu tih propagandnih spotova i tih ponuda da je to lako rešiv problem, neke banke i referenti, bez obzira na to što tu rade za platu i žele da imaju što više klijenata, možda ih upozore na opasnost koja ih vreba u startu, a neki baš ne, nego im jednostavno daju aplikacioni list, pa vi izvolite, pogledajte i ako razumete - razumete, a ako uopšte ne poznajete tu materiju onda ko vam je kriv, jer su tako smislili guverner, ministar finansija, koji su omogućili tim velikim stranim bankama da posluju po domaćim, znatno povoljnijim uslovima za njih.

Osiguranje kredita za kupovinu nekretnine, koje se takođe plaća u devizama, veoma je visoko, od 1,5 do 2 posto. Takođe, i provizija koja se plaća prilikom obrade zahteva kod ponošenja kredita, da li je u pitanju laki keš, koji potpuno uništava ljude i njihove ionako siromašne budžete; naizgled im je to primamljivo, to je Đelićev laki keš, i misle da će time u trenutku da reše neke probleme. Ali, prve muke nastaju, i to tek sada mnogi ljudi kažu, posle nekoliko meseci, kada im je sve teže i teže da otplaćuju taj iznos u devizama, a naročito zbog toga što su kamate nezagarantovane kako za ove keš kredite do pet godina, jer ste i sami videli, bez obzira na to što guverner lije krokodilske suze, pa kao dao upozorenja preko kol centra Narodne banke određenim bankama da spuste kamate, jer one navodno to rade bez njegove saglasnosti, ništa od toga, "pojeo vuk magarca", te kamate se povećavaju i povećavaju kod stambenih kredita.

Kada vam neko da pregled u devizama kako to izgleda za narednih 25 godina i kada vidite navodno opadajuću kamatu, vi u stvari platite dva i po stana, jer je to jedna velika prevara, zavisi od banke do banke, od dva do dva i po, zavisi u kakav aranžman uđete, da li sa depozitom ili bez toga, koji je rok otplate, onda je to neizvesnost, koja je u startu još sumnjivija zbog činjenice da je kredit u devizama, a nije u nacionalnoj valuti.

Rekla sam pre 15 dana, kada smo razgovarali o nekom drugom zakonu, da je ruska državna Duma pred usvajanjem zakona koji štiti njihovu nacionalnu valutu, kompletan privredni rast i ulogu države u finansiranju i izgradnji stambenih objekata, a i kreditna politika koju ta država ima je sasvim drugačija od ove ovde. Na tzv. drugom čitanju je zakon koji će posle trećeg da bude usvojen jednoglasno u ruskoj državnoj Dumi, na predlog njihovog predsednika države, da štiteći rublju kao nacionalnu valutu nijedan deputat, nijedan ministar, nijedan državni zvaničnik nigde ni na jednom mestu ne može da nađe ekvivalent u nekoj drugoj valuti, da kaže dolar, taman posla, da kaže evro umesto rublje.

A ovde je to tako uobičajeno, pa je zato i ovaj zakon omogućio ovim bankama i svima onima, čak i pojedincima da se drznu, kao što je to bio slučaj u Kragujevcu prošle godine i naknadno su to korigovali, da lokalnu komunalnu taksu izraze u evru, a kamoli banke koje jednostavno imaju tu mogućnost, dobile su dozvolu za rad. Kako naš narod kaže, ovce su za šišanje, ne ove Tadićeve koje nije sačuvao, nego ovi drugi koji jednostavno podlegnu tim uticajima i tim propagandnim ponudama koje jednostavno dovode ljude posle izvesnog vremena u tešku situaciju.

Pogledajte kako je to u zemljama u okruženju. Mi smo prošle godine, kao članovi parlamentarne delegacije ispred Odbora za odbranu i bezbednost, delegacije koju je predvodio gospodin Mirčić, boravili u Bugarskoj. Sve ove banke sa zapada koje posluju ovde, posluju i u Bugarskoj. Obratili smo pažnju na one bilborde i daleko su niže kamate za stambene kredite, s tim što je daleko niža cena kvadrata stambenog prostora u njihovom glavnom gradu, u centru Sofije nego ovde, pa čak je jeftinije nego u Kragujevcu gde je ta cena od 800 do fantastičnih 1.200 evra, zavisi šta i gde kupujete i kakva je opremljenost. Ali, i oni koji su ušli u te aranžmane pod povoljnijim kamatama tamo u susednoj Bugarskoj pred neizvesnošću su posle nekoliko godina kako će do kraja svog radnog i životnog veka to uspeti da plate.

Dakle, mnogo bi bolje bilo da se država pozabavi time na koji način da štiti nacionalnu valutu, ako joj je to interes, pošto ovih dana vidimo i sve ove izjave u prilog tome kako jača dinar, navodno, vode u tom pravcu, međutim, to je samo deklarativno i to je samo u političke i propagandne svrhe. Da to zaista želite, prihvatili biste ovaj amandman i time naterali sve ove poslovne banke da, uz kamatu koju propisuju, uz daleko povoljnije uslove kada su u pitanju depoziti i svi ovi procenti koji idu uz podnošenje zahteva za kredit, daju stambene kredite u dinarima.

Mnogi ljudi su se pitali i danima se vodila polemika oko toga, pa se čak i Jelašić oglašavao više puta, doduše onako smušeno, čas je govorio jedno, čas drugo, zašto neke banke žele sebe da osiguraju, pošto su u startu imale samo ponudu u švajcarskim francima, zato što ni one same ne veruju, kao i većina građana pojedinih zemalja članica EU koje su imale prilike da se izjašnjavaju tokom prošle godine na referendumima oko usvajanja ustava EU, u opstanak te evropske zajednice, kao što ni mnogi građani Srbije ne veruju u vaše obećanje da će to da se desi ne znam koje godine. Sada se to više ni ne zna, jer je sve neizvesno.

Građane koji žive ovde, čije je opredeljenje da ovde rade, da školuju svoju decu, da započnu bilo koji posao i da su u platežnoj mogućnosti da uđu u bilo koji kreditni aranžman, svakako više interesuje da li će država da se pobrine u budućnosti za to da im daje kredite u nacionalnoj valuti.

To što NBS, a naročito ministar finansija, dozvoljava vršljanje pojedinih banaka, ne mogu da kažem da to sve rade, ali pojedine u ovako siromašnom društvu kupe kajmak na najbrži mogući način, pokazuje odnos države, ministra i guvernera prema sopstvenim građanima. Njih apsolutno nema ko da štiti.

Ti ljudi su, imate ih sigurno u vašem okruženju i među rođacima, prijateljima i komšijama, jednostavno prinuđeni, mnogi zbog gole egzistencije, da uzimaju kratkoročne kredite, a za stambene, možda gospođa, kao i juče onaj gospodin, jednostavno nema prava da govori, jer ministar nije tu, ima podatak koliko je već sklopljeno ovakvih ugovora preko korporacije ili uopšte podatak o zaduženju građana za stambene kredite samo u prošloj godini.

Pre nekoliko dana naši mediji su objavili da po pitanju ovih kratkoročnih pozajmica i ovih kredita do 5.000 ili 10.000 evra, a najčešće su oni po nekoliko hiljada, sada u proseku svaki građanin Srbije duguje 850 evra.

To je neverovatna cifra.

U proseku, jer ima onih koji uopšte nisu uzeli taj kredit i ne pada im na pamet, ma u kakvoj da su situaciji. Taj prosek je jako visok.

Opet ću da se vratim na onaj slučaj sna jednog prosečnog Kanađanina koji kaže da mu je najveći cilj u životu, zaista je to tamo tako, bez obzira na uspešnost privrede i mnogo veća primanja, da se oslobodi mnogobrojnih platnih kartica i kredita po raznoraznim bankama, u koje su ljudi, svesno ili nesvesno, srljali iz muke ili neki zbog toga što su želeli u trenutku više.

Sve je to normalna ljudska želja i reakcija svakoga od nas. Svi smo živi ljudi i želimo, pre svega mi srpski radikali, da stvorimo bogato društvo i da živimo u društvu u kome će ljudi koji su spremni da se bave određenim poslovima, da poštuju zakone ove zemlje, da zarađuju, da privređuju, da se zapošljavaju, da radnici, penzioneri, deca u Srbiji imaju bolje uslove za život, da nezaposleni dođu u situaciju da imaju bolje socijalne programe, mogućnost za prelazak na drugo radno mesto i da im država pomogne.

Jednostavno, ovo nije apel, nego jedina moguća stvar u ovom zakonu – da se izbriše stav 2. i da se prihvati moj amandman, ako želite da date nadu svim ljudima u Srbiji koji žele da kupuju nekretnine u budućnosti da će država da stane iza njih i da će štiteći nacionalnu valutu da im omogući da budu bar donekle sigurni da će moći kroz svoj radni i životni vek taj kredit i da vrate, kad se već skuće i kada uđu u jedan takav aranžman.

Ja sam baš htela da postignem taj efekat, kolega Jakšiću, da se ukine mogućnost alternative i tako slobodnog tumačenja bankama u Srbiji.

Ako se sećate, to je bila samo jednokratna izjava guvernera Radovana Jelašića u trenutku kada je većina građana bila usplahirena zbog činjenice da se obračunski kurs iz evra u nekim bankama pretvorio u švajcarski franak i pojavila su se tumačenja raznih ekonomista da je to opasnost više, jednog dana je rekao, krajem prošle godine, da se on lično zalaže za to da krediti za kupovinu nepokretnosti budu u dinarima.

Ali, on nije ostao dugo pri toj izjavi zato što ga nije G17 doveo na mesto guvernera, već bankarski lobi, tako da je ubrzo morao da ućuti.

Mi ne kažemo da ne treba da posluju banke na našem tržištu. Naprotiv, iznela sam vam primer susedne Bugarske gde te iste banke, da ih sada ne nabrajam i pojedinima pravim reklamu, pod istim nazivom, nude kredite ali sa znatno nižim kamatama.

Zapitajte se onda da li je to zbog toga što su one prinuđene i kroz određene uslove od strane države i pre svega njihove narodne banke da daju znatno povoljnije ili je to uloga države koja je želela da pospeši da imaju povoljnije kreditne aranžmane.

Ovako, ovde zaista jeste velika opasnost i vi to ne možete da odbranite. Razumem vašu nameru da promovišete ovaj zakon, ali činjenica je da ljudi moraju to da uzimaju. Negde su znatno povoljniji uslovi, ali pretežno nisu, u 90% slučajeva, i naročito zbog ove neverovatne promene kamatnih stopa u proteklih 15 dana gotovo svim tim klijentima stižu obaveštenja na kućnu adresu da im se povećava rata i da je to jednostavno tako, da je to njihova politika. Teško da će nekim naknadnim uredbama, pritiscima na njih ili apelima guverner to moći da ispravi.

Ti ljudi su potpisali ugovore u kojima se obavezuju da do kraja poštuju poslovnu politiku te banke, uz promenu rasta te kamate, uz najveću nepovoljnost, jer ovde govorimo o nekretninama, da moraju 5% u startu da izdvoje za obradu ovog kredita i za proviziju koja je jako visoka. U drugim državama u Evropi, sami znate, to je možda 0,5% jedna i druga, sve kad se sabere nešto više od 1%.

Ovde je to 4 - 5%, što je veliki ulog, i zbog činjenice da građani obično ne poseduju onaj depozit, nađe banka neki model da se to prevaziđe, ali pre svega zbog toga što su ovi hipotekarni zahtevi jako visoki i Zakon o hipoteci nije tu mnogo pomogao, zato što i dalje sve banke traže da nekretnina isključivo bude uknjižena ili ako je u izgradnji da tek po dobijanju upotrebne dozvole potencijalni klijent, odnosno onaj koji kupuje nekretninu može da sklopi ugovor, jer oni se osiguravaju na svaki način. Vrednost hipoteke je zaista, koja se traži od banke, neverovatno visoka, a ljudi koji nemaju rešeno stambeno pitanje obično ne poseduju ništa i ne mogu da obezbede hipoteku prvog reda, što je zapravo najveći problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime srpskog naroda i stotina hiljada žrtava, miliona žrtava koje su propatile za vreme nezapamćenih ekonomskih sankcija UN prema našoj državi i našem narodu i ovde u Srbiji i zapadno od Drine i Dunava, gospodin Milorad Mirčić je podneo amandman da se briše član 43.
Ovim amandmanom se daje mogućnost da NBS, ako je to po volji organizacije UN, koja je puki instrument u rukama SAD koja sprovodi neverovatnu vojnu i ekonomsku silu nad čitavim čovečanstvom, poštuje te sankcije koje se primenjuju prema drugim zemljama i narodima, a uvela ih je organizacija UN, odnosno Savet bezbednosti UN.
Moram da vas vratim na davnu 1992. godinu, ali to su tragične stranice istorije našeg naroda i ovde, i u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, i na maj mesec te godine, kada je više banjalučkih beba zbog stupanja na snagu sankcija prema našoj državi i narodu ostalo bez kiseonika i, nažalost, i poslednja devojčica koja je preživela je nedavno umrla.
Da ne govorim o hiljadama žrtava, o bolesnim ljudima, onima koji su izgubili posao, koji su oboleli i dan-danas se leče od najtežih bolesti, o nemogućnosti da lekari rade svoj posao bez medikamenata i bez osnovnih medicinskih sredstava da štite svoje bolesnike, da deca normalno idu u školu, da ih roditelji školuju, da se hrane; o položaju u kojem se našla čitava nacija zbog vojne sile.
Činjenica je da američka administracija i dan-danas kroz proces globalizacije koji sprovodi svuda u svetu, a čemu se opire pravdoljubivo čovečanstvo, pokušava da indukuje i da pravi krize na žarištima gde to njoj odgovara, pre svega iz ekonomskih interesa, ili gde joj jednostavno ne odgovara režim. Isto tako je ta ista administracija, uz pomoć svih onih koji su stali na stranu takve politike, izrazito antisrpske, to činila sistematski za vreme sankcija, i po priznanju američkih zvaničnika, a naročito po pisanju jednog od njihovih poznatih publicista Tima Maršala koji je to sve opisao u svojoj knjizi "Igra senki" objavljenoj posle petooktobarskog puča 2000. godine.
Američka administracija, na čelu sa tadašnjim predsednikom Bilom Klintonom i državnim sekretarom Madlen Olbrajt, osvedočenim srbomrscima, o čemu je govorio i predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj prošle godine u toku svedočenja ubijenom Slobodanu Miloševiću, a ukazivao je na to godinama i pre svog odlaska u haški kazamat, sistematski je pripremala određene političke strukture u našoj zemlji da preuzmu vlast da bi slepim poslušničkim odnosom prema svemu onome što od njih traži ta najveća i ekonomska sila, koja treba da izgubi tu moć i da se svi ljudi suprotstave tome, učinila sve da mi danas kao država budemo privredno razrušeni; što je najgore od svega, da nam okupiraju jedan deo teritorije, da naš narod ne može da se vrati na svoja vekovna ognjišta, da podnesemo tolike ljudske žrtve. Jer, zapamtite, ono što smo izgubili kao narod izgubivši toliku decu, tolike mladiće, majke, žene, supruge, koje su stradale zbog bolesti, direktnih posledica sankcija, bombardovanja, nikada ne možemo da nadoknadimo.
Moramo da se borimo i da ne prihvatimo ovakav član zakona i da se borimo za naše mesto u svetu gde će da nas poštuju kao ravnopravne partnere i da ostvarujemo saradnju sa svim državama i narodima u svetu, ali bez uslovljavanja i bez takvog poniženja svih građana Srbije i srpskog naroda i svih ostalih koji žive ovde, jer nam je to donelo mnoge muke i mnoga zla su učinjena građanima Srbije.
Na nedavno, zapravo gotovo pre dva meseca, održanom trećem kongresu svetskih patriota u Moskvi, gde sam učestvovala u radu kongresa kao član delegacije SRS koju je predvodila gospođa Gordana Pop-Lazić, učesnici kongresa bili su iz 17 zemalja sveta. Bilo je predstavnika najmnogoljudnijih zemalja, mislim na Kinu, Indiju, Indoneziju, na predstavnike Ruske Federacije iz gotovo svih bivših ruskih republika, učesnika zemalja sa zapada, Francuske, Belgije, prijateljske partije iz Japana. Naš zajednički zaključak i prva tačka rezolucije koju smo doneli je bila upravo ta: da treba svaki narod i svaka država koja ne želi mešanje bilo koje vojne sile u njene unutrašnje poslove i odnose da se suprotstavi politici globalizacije, koja je danas najveće zlo posle fašizma i komunizma koje se čoveku desilo u 20. veku.
Ako se tome ne budemo suprotstavili na način kako mi to želimo, kroz saradnju sa svima u svetu koji su spremni da privredno i politički sa nama sarađuju, ako ne budemo držali naše nacionalno dostojanstvo i gledali pre svega naša srpska posla, onda to neće ničemu dobrom da vodi. Jer, vidite da su i danas mnogi poslušnici, pre svega Amerike i pojedinih zapadnih sila, ali kao njihove odbačene marionete, jer im je vek trajanja u narodu već odavno istekao, spremni da zbog jednog prijema, zbog šačice razgovora, zbog kafice sa američkim ambasadorom ili sa nekim od zvaničnika sa kojima planiraju da prave neke sumnjive poslove, prodaju interese države i naroda i da nas na najgori mogući način ponižavaju i blate svuda gde stignu.
Vi ste videli da je taj mafijaš koji je bliski saradnik Borisa Tadića, predsednika Republike, izvesni Trizon koji je opljačkao od građana Srbije 27 miliona evra, pored toga što je finansirao lopova Borisa Tadića i kampanju DS, na njegov nalog i nalog DS-a učestvovao u plaćanju srpskog kokusa u američkom Kongresu, šta da radi – da se bori protiv politike SRS, politike koja je jedina perspektivna u svakom pogledu, i u međunarodno-političkom, za unutrašnju stabilnost, za mir u državi, za ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu.
Mi se borimo protiv lopova kao što su Boris Tadić i DS, a svi drugi narodi u svetu koji vide da je zaista Savet bezbednosti UN, koji je protivpravno, protiv svih međunarodnih pravnih normi doneo odluku o formiranju antisrpskog haškog kazamata gde se samo sudi Srbima, a oslobađaju se zločinci i ubice Srba poput Nasera Orića, Ramuša Haradinaja i ostalih...
Vi ste videli da je ta svetska nepravda koju direktno sprovodi Amerika preko organa UN zapravo nešto protiv čega moramo da podignemo glas. To treba da uradi svaki pošten čovek, svaki srpski patriota, građanin Srbije koji ne želi da nam se takvo zlo ponovi.
Oni idu i korak dalje, pored činjenice da su bombardovali irački narod, posle bombardovanja našeg naroda, da su uništili jednu od najstarijih civilizacija u svetu i da su spremni da idu i dalje pretnjama Iranu i svima onima koji su neposlušni. Evo, danas su neke dnevne novine u Srbiji prenoseći pisanja zapadnih komentatora i analitičara prenele izveštaj o tome da je Džordž Buš, trenutni američki predsednik, dao nalog Stejt departmentu i direktno američkom državnom sekretaru Kondolizi Rajs da napravi plan o tzv. ekonomskom oporavku Kube posle smrti Fidela Kastra.
Mi moramo, ako to već ne znaju, a obavestio ih je kolega gospodina Markovića, gospodin Rikardo Alarkon, predsednik kubanskog parlamenta, da im poručimo da je Fidel Kastro živ i zdrav. On će u avgustu mesecu ove godine da napuni 80, jubilarni rođendan slavi, 80 godina, prijatelj je srpskog naroda i države.
I, što je najvažnije od svega, posle 40 godina neverovatnih ekonomskih sankcija koje SAD sprovode prema kubanskom narodu, i Kastro, i sve druge zemlje Latinske Amerike, poput Bolivije, Venecuele, kao i svi oni nabrojani učesnici kongresa koje sam spomenula, žele samo jedno, a to je da u svetu vlada mir, ekonomski prosperitet i da svi narodi mogu normalno da žive u svojoj zemlji i na svojoj teritoriji.
Mi srpski radikali, koji smo izraziti borci za zaštitu državnih i nacionalnih interesa, zbog te svoje dosledne politike, a pre svega zbog činjenice da smo uvek po onoj narodnoj "popu pop, bobu bob" svakome bili spremni da kažemo kakav je ko, ko služi čijim interesima, ko za koga radi, da predvidimo nažalost tragične događaje zbog toga što smo prepoznali takvu ulogu pre svega Amerike, zbog toga uživamo danas najveće poverenje u srpskom biračkom telu i među ostalim građanima koji nisu srpske nacionalnosti, a koji su i te kako spremni na sledećim izborima da glasaju za politiku SRS.
Samo mudra državnička politika i ono što radi gospodin Tomislav Nikolić, u saradnji sa svima koji nam žele dobro, što je i pokazao brojnim susretima sa predstavnicima azijskih, afričkih, latinoameričkih zemalja i sa mnogima drugima koji nam žele dobro i napredak u svetu, može da donese prosperitet državi i narodu.
Ovo bi bilo poniženje ako ostane ovakav član, što je svojevrsna navodna međunarodna obaveza, ali po sistemu može i ne mora, kako je to ovde navedeno fakultativno u članu koji traži gospodin Mirčić da se briše, članu 43.
Zbog toga što smo najstradalniji narod na ovim prostorima, možda u celom svetu, treba da prihvatite ovaj amandman, kako bi se drugima koji se opiru pre svega vojnoj nadmoći i sili koju Amerika želi da sprovede, a naročito ekonomskim ucenama i sankcijama, pomoglo da ostvare svoja prava i žive slobodno u svojoj zemlji, a to je ono što smo mi Srbi oduvek želeli.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, neverovatno je da i ovu sednicu danas, nastavak zasedanja o Zakonu o slobodnim zonama u pojedinostima, otpočinjemo bez prisustva ministra finansija Mlađana Dinkića. Moram da vas podsetim, pre deset dana vas nekoliko je bilo u skupštinskoj sali kada smo razgovarali o ovom zakonu u načelu.

Ministar Dinkić nije imao šta da kaže niti da pruži jedan kontraargument za kritiku ovog zakona od strane poslaničke grupe SRS, govoreći o činjenici da je neophodno donošenje ovog zakona koji je manjkav, kako u tehničkom tako i u suštinskom smislu, zbog čega je SRS praktično predložila potpuno novi zakon o slobodnim zonama.

On se veoma kratko zadržao u toj raspravi, sa jednom ili dve rečenice, a onda čak i meni, u replici, koja sam ovlašćeni predstavnik stranke po ovom zakonu potvrđivao ono upravo što sam ja rekla, a to je, da status onih opština u Srbiji koje imaju definisane navodne slobodne zone danas ne predstavlja ništa, zato što je to, kako bismo mi rekli, mrtvo slovo na papiru i zato što institut slobodnih zona u našoj državi u pravom smislu reči ne postoji, osim što je on proklamovan i što je zakonima uređivan od sedamdesetih godina do današnjeg dana.

Građani Srbije, a i vi, koji želite eventualno sa pažnjom da pratite raspravu o ovom važnom zakonu, treba da znaju šta je to slobodna zona. To nije zona za krađu, mahinacije, marifetluke i otimačinu čemu je najviše sklona DS i tajkuni u DS, već princip ekonomskog osamostaljivanja jedne države u smislu da ona može kroz uređivanje dela svoje teritorije u slobodnu zonu da ostvari veoma značajan ekonomski prosperitet i napredak.

Danas u svetu ima preko 5.000 slobodnih zona. Mnoge države su na tome u poslednjoj deceniji bazirale svoju ekonomsku ekspanziju.

Imate primer Mađarske, u našoj neposrednoj blizini, odnosno državu koja se graniči sa Srbijom, a imate i Ujedinjene Arapske Emirate, Singapur, a pre svega Kinu koja je najveći procvat svoje privrede bazirala upravo na postojanju slobodnih trgovinskih i carinskih zona.

Nebrojano mnogo primera i neiskorišćenost naših potencijala, a pre svega ljudstva i uz jednu poražavajuću činjenicu da mi donosimo zakon kada nemamo u institucionalnom smislu, mislim pre svega na kompletnu Vladu Republike Srbije i na predsednika Vlade, pripremljen projekat privrednog oporavka Srbije u strateškom smislu.

Sve ovo što se do sada radilo bilo je neko zapušavanje određenih rupa ili definisanje navodne pomoći za pojedine ugrožene krajeve Srbije. Od toga, počev od promocije takvih programa, do konkretnih investicija nije bilo ništa.

Mi imamo kompletno prerađen zakon, odnosno ono što nudimo kao SRS. Budite sigurni da ćemo institut slobodnih zona dolaskom srpskih radikala na vlast odmah da pokrenemo i da ga koristimo za veliki broj ljudi koje ćemo u njih da zaposlimo.

Konkretno, mogu da vam kažem da je samo kroz otvaranje 28 zona Mađarska za kratko vreme zaposlila 26.000 ljudi. A vi sada uzmite podatak koji je i sam ministar Lalović izneo prekjuče, koji neće ni da prizna koliki je broj nezaposlenih u Srbiji, otvaranjem, odnosno u pravom smislu reči pokretanje slobodnih zona na području Srbije šta bi značilo za našu privredu i za naše nezaposlene ljude.

Mi imamo pred sobom činjenicu da su pojedine skupštine opština, kao što je i Grad Novi Sad, donele odluke na nivou svojih gradova o radu tih privrednih zona, odnosno lokalne i regionalne privredne komore.

Međutim, carinske, uvozne, izvozne i sve druge barijere, sve one teškoće u kojima je bremenita srpska privreda, otežavaju rad i posao tim ljudima.

Kad budemo došli do člana 5, do tačke 5) koja je svojevrsna preregistracija, odnosno davanje saglasnosti jednom pravnom subjektu da otpočinje rad, videćete da je sam Dinkić želeo da u smislu slobodnih zona napravi monopol za sebe i verovatno za svoje miljenike.

Meni je jasno zašto on neće i ne želi da se institut slobodne zone razvija po tržišnim principima uz pomoć države na području Grada Novog Sada. Zato što je tamo najuspešniji gradonačelnik u Srbiji, srpski radikal gospođa Maja Gojković, a njegova politička stranka ili već kako se zove ima svega tri odbornika.

Postavljalo se pitanje pre nekoliko dana – kako će poslanici iz te stranke iz bilo koje vladajuće koalicije da glasaju u danu za glasanje za onakav zakon o finansiranju lokalne samouprave koji je veoma štetan i koji u startu odnosi 30 milijardi transfernih sredstava za gradove i opštine, pa samim tim kad je veliki grad u pitanju kao što je Novi Sad, kao što je Kragujevac, udeo tih sredstava će biti veći, odnosno ti gradovi će dobijati manje.

Vi non-stop govorite, ali samo u floskulama i deklarativno o evropskim i svetskim integracijama, kako se koji ministar pojavi, kako koji naučeni – obučeni poslanik da to priča kao pokvarena ploča, te treba nam ovo, treba nam ono, kad dođe do konkretnih rešenja nesposobni ste da bilo šta uradite.

Ako već govorite o budućem prijemu u svetsku trgovinsku organizaciju, onda treba da znate da ta međunarodna institucija upravo promoviše institut slobodnih zona kao veoma veliki pokretač za međunarodnu privrednu razmenu. Ukupno 20% međunarodne trgovinske privredne razmene, može čak i do 30%, kolega govori, ja imam te podatke, to može da se posmatra ovako ili onako, zavisi ko ih objavljuje i ko je taj ko vrši statistički prikaz preko Instituta slobodnih zona.

Imamo situaciju u Srbiji, da je trenutno u našu privredu (pored pljačkaške privatizacije, ostajanja ljudi bez posla, socijalnog programa, bez njihove nade za neku budućnost, da mogu da se zaposle) nivo direktnih stranih investicija i ulaganja i dalje veoma nizak. Više puta sam spomenula, baš kao i poslanici SRS, i istakla jedan veliki projekat i poduhvat, pre svega lični angažman gospodina Tomislava Nikolića i gospođe Maje Gojković na direktnim stranim investicijama koje je dobio Grad Novi Sad, koji ima status slobodne zone. Kasnije ću da vam pročitam pregled koji su mi dostavila gradonačelnik i njeni saradnici o funkcionisanju, odnosno nefunkcionisanju slobodne zone i o činjenici da ti kapaciteti na području tog grada nisu dovoljno iskorišćeni.

Ako je jedan čovek, Tomislav Nikolić, mogao za kratko vreme da obezbedi direktnu investiciju od 609 miliona evra za izgradnju termoelektrane na gas u Novom Sadu, zašto bi, da su sposobni, kao što nisu, ministrima ili premijeru ili nosiocima vlasti u lokalnoj samoupravi bio problem da pokrenu svoje slobodne zone. Nije samo stvar u sposobnosti, nego je stvar u tome da li vi želite da ostvarite neki napredak ili ne za svoj grad ili svoju državu. Obično to svi obećavaju kada su predizborne kampanje.

Imamo primer opštine Lapovo, kako bude odmicala rasprava po ovim tačkama, pošto je ovo uvodni amandman gde je gospođa Gordana Pop-Lazić na mnogo precizniji način u ime SRS, nego što je to uradio predlagač, definisala šta je to slobodna zona, pokazaćemo vam i te, samo na papiru, idejno dobro zamišljene projekte kao što je projekat slobodne zone u opštini Lapovo, koja je na međunarodnom autoputu, koja ima strateški geografski značaj, ali od toga samo dve OMV pumpe sa jedne i druge strane.

Mi srpski radikali smo zbog toga još pre šest godina, posle 5. oktobarskog puča taj samoidejni projekat, u svari prevaru biračkog tela od tada Dosovske vrhuške u Lapovu nazvali "oaza Dosovske prevare" i to je zaista tako.

Pred sobom imam i svojevrsni memorandum opštine Zrenjanin, odnosno opštinskog veća, tadašnjeg izvršnog odbora SO, koja je definisala šta je to slobodna zona i kakve su razvojne i privredne šanse opštine Zrenjanin u pokretanju slobodne zone. Kad pogledate, ništa.

Recite mi, u kojoj slobodnoj zoni u Srbiji imate proizvodnju? Nemate nikakvu. Imate neki niski nivo trgovinske razmene i to je sve. Šta je to što mi možemo da proizvedemo ovde? Šta je to uopšte što Srbija izvozi na inostrano tržište?

U petak sam boravila u jednom od sela gde je najveća proizvodnja srpske maline, selo Katići u opštini Ivanjica. Meštani su me zamolili, pogotovo jedan gospodin, zove se Branko, (ništa vam više ne znači ni njegovo ime i prezime) ugledan domaćin iz tog sela, da vam poruči, vama narodnim poslanicima koji podržavate ovu Vladu i koji ste podržavali prethodnu Dosovsku vladu na čelu sa DS, da su oni potpuno uniženi i upropašćeni, zato što Srbija više nije vodeći izvoznik maline u svetu i u Evropi.

U tome su nas i te kako premašili i Poljska i Češka, a da ne govorim o tom razvojnom poslu u susednoj Bugarskoj, gde smo mi sada.

Koja je cena za najviši kvalitet otkupa malina ove godine? 50-55 dinara i tog dana kada je iznenada došlo do drastične promene vremena dok sam se pela na nadmorsku visinu od 1400 metara u kojoj inače nikada, nijedan politički predstavnik osim srpskih radikala nije došao, ti ljudi su gledali u nebo šta će da se desi i kako da spašavaju svoj rod ove godine, a za prošlu godinu im nije isplaćen otkup malina od 40 ili 30 dinara, zavisi kako je ko prošao, kao što i sami znate da je bilo onih velikih talasa poplava i kišnih talasa prošle godine u vreme otkupa malina.

Besmisleno je da onda razgovaramo sa Vladom Republike Srbije i sa Koštunicom koji je ovlastio Mlađana Dinkića da u Narodnoj skupštini Republike Srbije obrazlaže projekat slobodnih zona, a on nije u skupštinskoj sali.

Zato ćemo mi danas isključivo da se obraćamo građanima Srbije i onima koji žive u opštinama gde je proglašeno, odnosno gde je zaokružena celina slobodnih zona i da im dajemo konkretna rešenja.

Mi srpski radikali mislimo da u tim slobodnim zonama najpre dovedemo kompanije koje će biti spremne da ostvare značajnu produktivnost, odnosno nivo proizvodnje, jer, zaboravih na početku, u toku prvog amandmana gospođe Pop-Lazić da vam spomenem primer Turske gde je za veoma kratko vreme u slobodnim zonama registrovano preko 500 međunarodnih velikih vodećih svetskih kompanija koje su tamo krenule sa proizvodnjom i upošljavanjem radnika.

Apsolutno sam sigurna da u svim opštinama i gradovima gde su srpski radikali na vlasti, a naročito pobedom SRS na republičkom nivou ovaj posao, odnosno ekonomski institut, status slobodne zone može i te kako dobro da se razvija i da i kao država krenemo putem napretka i pre svega da nešto izvozimo. U poslednjem pregledu za prvi kvartal ove godine, za celu prošlu godinu samo je nekoliko stavki izvoza iz Srbije prema ostalom svetu.

Ako pogledate koliko su prijateljske zemlje i strateški i privredno vezani jedno za drugo vezuju kroz institut slobodnih zona, ništa vam više ne treba.

Mi smo neuporedivo, ko zna koliko stotina hiljada puta i u milionima stanovnika, odnosno stotine miliona ili milijardi manja zemlja od Kine, ali treba da iskoristimo razvojnu šansu i sa tom zemljom, sa Ruskom federacijom i pre svega da postavimo pitanje ovoj Vladi, jer je prethodna zbog toga i zbog svih drugih grešaka i zbog pljačkanja građana Srbije doživela svoj kraj – zašto se to ne koristi?

Zašto mi kao zemlja (sada vam je primer i upropašćene tekstilne industrije "Javor", kada već govorimo o Ivanjičkoj opštini,) nemamo tekstilnu industriju, a prošle godine smo, čini mi se i u ovo doba, ovde usvojili rezoluciju vezanu za olakšavajuće okolnosti kada je u pitanju carina u oblasti tekstilne industrije.

Sve su to pitanja koja zahtevaju odgovor na koja treba da odgovaraju ministri. Da li ćete vi da uvedete dan kada će poslanici, pošto vidim da je to bila tema za vreme vikenda u pojedinim medijima, da odgovaraju na naša poslanička pitanja, svejedno je.

Šta god da kažu, ministri u Vladi Vojislava Koštunice, ni on sam, kao ni ovaj prevarant koji sebe naziva predsednikom Srbije, a samo je predsednik DS, nemaju šta da ponude u smislu razvoja privrede u Srbiji.

To će ipak da sačeka nas, a po predlogu ovog zakona, odnosno amandmana srpskih radikala, videćete da je to izvodljivo, da mi imamo ozbiljne ljude, spremne projekte i spremne razvojne šanse za Srbiju koju ćemo, ako da Bog i narodna volja, u šta sam sigurna, uspeti za kratko vreme da ostvarimo. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, vi ćete malo kasnije da nam objasnite kao diplomirani pravnik svoje slobodno tumačenje Poslovnika kada je u pitanju obaveza ministra da bude ovde prisutan, a vama kolega da repliciram zbog toga što ništa niste izrekli o amandmanu gospođe Gordane Pop-Lazić, koji je mnogo precizniji i bolji u članu 1. u definisanju slobodne zone, nego ovaj koji ste predložili, pa  ne znam kako da vam se zvala ta radna grupa.

Ne znam kakav je to manir Vlade Republike Srbije i vas pojedinaca da nam govorite o nekakvim javnim raspravama i radnim grupama i vi ste sada nešto superiorniji u odnosu na poslanike koji kritikuju, u konkretnom slučaju SRS, ili pokušavate to da budete. Vi, konkretno, imate portparola u vašoj stranci koja ne zna i nije čula za ime opštine Ražanj.

Pre neko veče sam gledala, gostovala je na jednoj kragujevačkoj lokalnoj televiziji, razmišlja, mlađa žena, Grbićka, kaže da je to neki manji grad na jugu Srbije. Ovaj je gleda da joj pomogne, jedan grad na Jugu, ne zna kako da se seti i onda joj ovaj na kraju kaže – Ražanj.

Znači, portparoli ne znaju ni nazive gradova u Srbiji i vi sada kažete da ne znate kako ćete dalje sa nama da vodite polemiku o ovom zakonu. Evo kako, konkretnim činjenicama, a naročito zbog drugog stava koji je veoma važan, a koji je predložila gospođa Gordana Pop-Lazić.

Možda možemo u ovom prvom delu da pronađemo neku zajedničku crtu sa vašim predloženim tekstom zakona, šta je to slobodna zona i da se ovim zakonom uređuje položaj slobodne zone, odnosno uslovi za osnivanje i rad slobodnih zona. Kasnije, kada budemo konkretno došli do podataka o tome šta su i kroz kakve Tantalove muke pojedine opštine kroz decenije morale da prođu da bi zadržale status slobodne zone i da je osnivaju, a tek one koje imaju nameru, to je katastrofa, jer su tolike barijere, naročito u carinskom smislu da je ukupan nivo spoljnotrgovinske razmene, a da ne govorimo o opštem okruženju i našoj privredi, u slobodnim zonama 1% u Srbiji.

Ono što je 30%, što ste i malopre rekli na moju karakteristiku, odnosno podatak da je to 20%, a kreće se do 30%, u Srbiji je 1%, to je 30 puta manje nego u nekoj normalnoj zemlji. Možda Mađarska u ovom trenutku beleži 40%. Možda neka druga zemlja koja je ekspanzivnije krenula sa tim poslom.

Ali veoma je važno bilo da, mada predlagač to nije hteo, nema ga ovde, niti se upušta u ovu raspravu i daj Bože da i on zna, a on zna gde je Ražanj, pošto je tamo već jednom bio, ali se neslavno proveo – gospođa Pop-Lazić je predložila da se dopuni da bi bio precizniji amandman, da postoji drugi stav koji glasi: "Na robu koja se unosi i iznosi iz zone, i robu koja je smeštena u zoni primenjuju se mere carinskog nadzora i kontrole u skladu sa propisima koji uređuju carinski sistem i carinski postupak".

Možda vam se čini da je beznačajno, ali i te kako je važno, zbog mogućih zloupotreba i zbog činjenice da su se slobodne zone do sada koristile isključivo za trgovinsku razmenu, ali ovako niskog procenta od svega 1% ili neke nikada nisu počele da funkcionišu, kao što je slobodna zona Lapovo, o čemu ćemo kasnije govoriti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je možda nekima naizgled i kolegi Jakšiću ili onima koji su učestvovali u pisanju ovog zakona zamena u redosledu, a vidim da je takvo obrazloženje i Vlade za neprihvatanje amandmana kolege Šarovića, kod definisanja člana 5. Ali, vi tu niste u pravu, zato što ovaj član 5. koji se tiče stava 1. tačke 5) zaista onemogućava sva ona pravna lica koja žele da obnove status slobodne zone, a kojima je u jednom trenutku taj status oduzet, da se sada pojave po ovom članu zakona. To je jedna velika nepravda.
Ako pogledate kroz kakva su sve zakonska rešenje od početka osamdesetih preko devedesetih godina, izmenama i dopunama, pratećih drugih zakona, i o carinskom i o deviznom poslovanju osnivači slobodnih zona morali da prođu, videćete da je nepravedno da ih stavljate u ovaj položaj i da im sada oduzimate tu mogućnost.
Ministar je samo kratko govorio o ovom zakonu i otišao, a sada je obrazložio predsednik Skupštine zbog čega on to mora da uradi. Možda nije on dužan da nam da odgovor na to pitanje, ali to pitanje se postavlja za predsednika i Privredne komore i predsednika Udruženja slobodnih zona na nivou Srbije, oni imaju takođe šta da pitaju i Republičku vladu i ovog ministra, za ove sve poznate tajkune, a odbegle ministre iz bivše Dovske vlade.
Ko je oduzeo pravo da imaju status slobodne zone ovim pojedinim gradovima, koji su nabrojani, za proteklih pet godina? Bivša Vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, je li tako? Kada su registrovane slobodne zone u Srbiji?
Prema podacima koje mi posedujemo, odnosno svako to može da pronađe, ako se zainteresuje, a ja vidim da je interesovanje od strane poslanika vladajućih struktura skoro nikakvo za ovakav zakon koji može da bude od strateškog značaja za razvoj naše privrede, one su registrovane, odnosno postojale su u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, Kovinu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Prahovu, Somboru, Lapovu, Vladičinom Hanu, Bačkoj Palanci i Pirotu.
Od toga su samo zadržale status slobodnih zona, kako sada stvari stoje Novi Sad, Zrenjanin i Pirot, da li je tako? Znači, i Subotica, ali je onda to gore za Novi Sad ako on nije.
Što se tiče ovih ostalih gradova uz tadašnje obrazloženje da oni nisu ispunili funkciju, što je tačno u većini slučajeva, da nisu prostor koji je određen za slobodne zone priveli nameni kao zaokruženoj celini u hektarima, obično je to nekoliko desetina hektara, ali postoje slobodne zone i mogu da budu, ako neko u budućnosti bude konkurisao od agilnijih predsednika opština, i od samo nekoliko hektara, onda se postavlja pitanje koje tu krivac, jer SRS je bila najveći protivnik bivšoj Dosovskoj vlasti kao i sada, jedina opozicija ovom režimu i Borisa Tadića i Vojislava Koštunice – ali zašto su izašli, imali su kampanju 5. oktobra, odnosno septembra meseca 2000. godine sa šupljom i praznom pričom, da bi se dočepali vlasti i pljačkali i harali po Srbiji svih ovih godina i pobegli u latinoameričke zemlje sa milionima evra.
Ovo što ja imam ispred sebe to je biznis plan, odnosno mogućnost za poslovanje u slobodnoj zoni Lapovo, (molim vas gospodine Koprivica da mi dodate, tu je na klupi, tu je mapa jedna, hvala vam) dakle, da bi sve, kako vi volite da kažete, bilo transparentno, iako ja ne podnosim tu reč, ali da građani vide, ovo je samo nešto što postoji na papiru, to je trasa autoputa Beograd-Niš, kod Lapova, 49 hektara (to je ovo ovde) slobodna zona opštine Lapovo, koja samo postoji na papiru, u generalnom urbanističkom planu grada, u kojem je do pre dve godine harala DS.
DS svuda ima svog vodećeg lopova. Na nivou Republike Srbije to je Boris lopov, Boris Tadić. U Lapovu to je bio izvesni Borislav, što mu tepaju Borica Jelenković. Taj Borica Jelenković u jednoj maloj opštini po broju stanovnika, ali sa izuzetnim geografskim i ekonomskim, privrednim, strateškim položajem, kao što je Lapovo, to su radili ljudi urbanisti, jer on nije sposoban, on je samo sebi postavio na sred njive jedan bilbord koji iznajmljuje. Njiva je njegova, a koliko znam ili u zakupu uzima čovek hiljadu, dve hiljade evra mesečno, šta je njega bilo briga da Lapovo dobije status slobodne zone, da se tamo nešto radi i da se neko zapošljava.
Ne, kao svi lopovi iz DS i oni u Kragujevcu i u Beogradu i u Lapovu krali, razvlačili na sve strane.
Ovaj gospodin, Željko Ilić, koji je direktor preduzeća slobodne zone Lapovo, koja treba da povrati taj svoj status, odnosno da po članu 5. eventualno konkuriše, jer je zaista velika grehota i šteta da na autoputu, međunarodnom strateškom pravcu, Lapovo nema mogućnost da proizvodi robu, da je dorađuje, da radi poslove skladištenja repromaterijala, da se u slobodnoj zoni vrše bankarski i drugi finansijski poslovi, osiguranja, reosiguranja, sve ono što može da se radi u slobodnoj zoni, samo zbog toga što je vlast lopovska i što svaki naizgled sitni lopov, ali u stvari to su lopuže u pravom smislu reči, koristi vlast da obogati sebe i članove svoje političke organizacije.
Naravno, ove dve OMV pumpe nisu na teritoriji slobodne zone Lapovo, ali kada je Opština dala saglasnost za njihovu izgradnju sa jedne i druge strane autoputa, tada je bilo reči da će na tih 49 hektara zemljišta u Lapovu između autoputa i železničke pruge, što ste videli u ovom detaljnom urbanističkom, odnosno regulacionom planu opštine Lapovo, da se zaista krene sa upošljavanjem ljudi.
Onda su se pojavili pojedinci, raznorazni privredni subjekti iz zemlje, iz inostranstva, zainteresovani da koriste prostor u slobodnoj zoni. Jedan od takvih je preduzeće AD "Voćar" iz Beograda, koje je taj dopis uputilo Preduzeću slobodna zona Lapovo, odnosno SO, jer je sada status Preduzeća slobodna zona Lapovo neizvesna do usvajanja ovog zakona, do davanja saglasnosti Vlade po ovoj proceduri.
Kažu da Akcionarsko društvo "Voćar" Beograd na području opštine poseduje oko dve i po hiljada metara kvadratnog pokrivenog poslovnog prostora na zemljištu površine blizu dva hektara, što je obuhvaćeno izgrađenim planom detaljne regulacije slobodne zone Lapovo, koju sam vam upravo pokazala.
Oni kažu da su zainteresovani za povratak statusa slobodne zone u okviru budućeg tehnološkog parka. To je ono o čemu sam vam govorila kod prvog amandmana gospođe Gordane Pop-Lazić. Takvih tehnoloških parkova u Mađarskoj po mojoj evidenciji sada ima oko 155, možda 160 i to je razvojna šansa za budućnost svakog kraja u Srbiji, odnosno za svaku opštinu.
Zašto do sada nije poslovala slobodna zona? Ovaj čovek, mladi entuzijasta pokušao je nešto da napravi i da sa jednom fantastičnom brošurom izađe u svet. Sprečavan je od tajkuna iz DS, od lopova i od bande koji ništa živo nisu dali da funkcioniše, a da oni nemaju proviziju od toga. I dan-danas je pod velom tajne kako je dobijen posao za izgradnju OMV pumpi. Ne da je to oaza Dosovske prevare, nego je to zaista pljačka od strane nekoliko ljudi koji su navodno sve to pokrili kroz dokumentaciju koju su izradili, ali ogroman novac je završio u njihovim džepovima.
To što se Lapovo nalazi u centralnom delu Srbije i zaista na polovini puta između Istanbula i Minhena, to što je železnica Srbije u takvoj situaciji, a da vam malo bolje objasnim, da imate predstavu o tome, od ove međunarodne železničke stanice, pa do autoputa, do te trase, tu se proteže tih 49 hektara, to nikoga ne zanima. Da li je opština nešto uradila u smislu ponude za povoljnost i pogodnost kod infrastrukture i kod privlačenja stranih investitora? Nije.
Mi kao stranka nikada nismo bili protiv onih koji žele da ulažu u našu zemlju. Profit i po osnivačkom od 49%, upravo i kaže amandman gospodina Šarovića, domaća i strana lica koja za to dobiju dozvolu, ali nije problem kao što su neki ekonomisti analizirajući poslovanje slobodnih zona, odnosno njihovo nefunkcionisanje i učešće od samo 1% u spoljnotrgovinskoj razmeni definisali tako što su rekli da je to limitirajući faktor, što smo mi predložili amandmanom i u ovom zakonu da 49% bude stranog kapitala, mislim da je problem u tome što ova država nema primenjiv, i zaista dobro urađen, zakon o direktnim stranim investicijama.
Mnoge zemlje u Aziji, mnoge zemlje u Evropi, bivše socijalističke zemlje koje su preradile ili tek usvojile zakon o slobodnim zonama i koje su učinile sve da privuku kroz raznorazne investicione fondove strani kapital, mogli su za kratko vreme da vide da to funkcioniše. U Srbiji već toliko godina i decenija uz činjenicu da je kroz liberalizaciju i deviznog i spoljnotrgovinskog poslovanja došlo do nekih otežavajućih okolnosti za te potencijalne strane investitore, jer znate da su u okviru slobodne zone oni uz postojanje obaveznog carinskog punkta imali i mogućnost postojanja svog deviznog računa itd. O tome ću kasnije da govorim. Ovo su ključne stvari.
Dakle, ovo ovde bi svako normalan, svaka vlast koja želi dobro svojim građanima primenila, učinila bi nešto. Ko je oduzeo dozvolu Lapovu za status slobodne zone? Bivša Vlada DS. Ko je tamo vladao i harao tom opštinom? DS! Problem leži u tome i kod pitanja Novog Sada i bivšeg gradonačelnika. Kasnije ću da vam predočim ovo kretanje funkcionisanja slobodne zone Novi Sad, nekadašnje, jer ona je preregistrovana, mislim u junu mesecu ove godine ili prošle, pogledaću, to i Vi gospodine znate, i sada ima status carinske zone.
U svakom slučaju, interes gradonačelnika Novog Sada, gospođe Gojković, i svih građana Novog Sada i cele Vojvodine jeste da Novi Sad povrati taj status, da može da upošljava i da se tamo organizuje proizvodnja.
Na ovih 49 hektara dolaskom stranih investitora, otvaranjem pogona i uz veoma kvalitetne projekte koje su mnogi spremni da ponude, kao što je investitor iz Floride, koji je poslao pismo, moglo bi da se uradi za tu opštinu i za sve gradove koji žele taj status.
Ja se izvinjavam, gospodine Markoviću, javiću se kasnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, rešenjem koje je dao amandmanom na član 10, gospodin Milovan Radovanović  u ime SRS, član 10. je preciznije definisan i uređen. Veoma je važno ovo što je on naveo u drugom stavu da ako se zona sastoji iz više delova, svaki deo mora biti posebno ograđen i označen i da može da se sastoji iz više prostorno odvojenih delova, podzona koje čine privredni i organizacionu celinu zone, kakav nije slučaj u malopre pokazanom projektu, odnosno elaboratu koji postoji za opštinu Lapovo, a to je zaokružena celina od 49 hektara. Ali, u drugim delovima zemlje i na nekim područjima može da postoji takva situacija sa jedne i sa druge strane obale reke, kao i u Beogradu može da postoji više tih celina, odnosno podzona, a da bude to jedna slobodna zona za Grad Beograd.
Sada kada je u pitanju gubljenje statusa slobodne zone i ono što se dešavalo toliko godina unazad kada je u pitanju Novi Sad i uopšte drugi gradovi, ja ću da se zadržim na problemu Novog Sada. Geostrateški položaj tog grada i magistralne, rečne, drumske i železničke saobraćajnice, međunarodna dunavska luka, privredni, poslovni, naučni centri, potencijal, sve ono što Grad Novi Sad ima, naročito sada u ovoj ekspanziji kada je u pitanju komunalna infrastruktura i izgradnja objekata u Novom Sadu, saznala sam kasnije, gospodine Markoviću, kada sam pre neki dan govorila o otvaranju one Futoške sportske hale da ste komentarisali i rekli – pa ima takvih, otvoreno je u Srbiji nekoliko desetina.