Dame i gospodo narodni poslanici, u ime srpskog naroda i stotina hiljada žrtava, miliona žrtava koje su propatile za vreme nezapamćenih ekonomskih sankcija UN prema našoj državi i našem narodu i ovde u Srbiji i zapadno od Drine i Dunava, gospodin Milorad Mirčić je podneo amandman da se briše član 43.
Ovim amandmanom se daje mogućnost da NBS, ako je to po volji organizacije UN, koja je puki instrument u rukama SAD koja sprovodi neverovatnu vojnu i ekonomsku silu nad čitavim čovečanstvom, poštuje te sankcije koje se primenjuju prema drugim zemljama i narodima, a uvela ih je organizacija UN, odnosno Savet bezbednosti UN.
Moram da vas vratim na davnu 1992. godinu, ali to su tragične stranice istorije našeg naroda i ovde, i u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, i na maj mesec te godine, kada je više banjalučkih beba zbog stupanja na snagu sankcija prema našoj državi i narodu ostalo bez kiseonika i, nažalost, i poslednja devojčica koja je preživela je nedavno umrla.
Da ne govorim o hiljadama žrtava, o bolesnim ljudima, onima koji su izgubili posao, koji su oboleli i dan-danas se leče od najtežih bolesti, o nemogućnosti da lekari rade svoj posao bez medikamenata i bez osnovnih medicinskih sredstava da štite svoje bolesnike, da deca normalno idu u školu, da ih roditelji školuju, da se hrane; o položaju u kojem se našla čitava nacija zbog vojne sile.
Činjenica je da američka administracija i dan-danas kroz proces globalizacije koji sprovodi svuda u svetu, a čemu se opire pravdoljubivo čovečanstvo, pokušava da indukuje i da pravi krize na žarištima gde to njoj odgovara, pre svega iz ekonomskih interesa, ili gde joj jednostavno ne odgovara režim. Isto tako je ta ista administracija, uz pomoć svih onih koji su stali na stranu takve politike, izrazito antisrpske, to činila sistematski za vreme sankcija, i po priznanju američkih zvaničnika, a naročito po pisanju jednog od njihovih poznatih publicista Tima Maršala koji je to sve opisao u svojoj knjizi "Igra senki" objavljenoj posle petooktobarskog puča 2000. godine.
Američka administracija, na čelu sa tadašnjim predsednikom Bilom Klintonom i državnim sekretarom Madlen Olbrajt, osvedočenim srbomrscima, o čemu je govorio i predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj prošle godine u toku svedočenja ubijenom Slobodanu Miloševiću, a ukazivao je na to godinama i pre svog odlaska u haški kazamat, sistematski je pripremala određene političke strukture u našoj zemlji da preuzmu vlast da bi slepim poslušničkim odnosom prema svemu onome što od njih traži ta najveća i ekonomska sila, koja treba da izgubi tu moć i da se svi ljudi suprotstave tome, učinila sve da mi danas kao država budemo privredno razrušeni; što je najgore od svega, da nam okupiraju jedan deo teritorije, da naš narod ne može da se vrati na svoja vekovna ognjišta, da podnesemo tolike ljudske žrtve. Jer, zapamtite, ono što smo izgubili kao narod izgubivši toliku decu, tolike mladiće, majke, žene, supruge, koje su stradale zbog bolesti, direktnih posledica sankcija, bombardovanja, nikada ne možemo da nadoknadimo.
Moramo da se borimo i da ne prihvatimo ovakav član zakona i da se borimo za naše mesto u svetu gde će da nas poštuju kao ravnopravne partnere i da ostvarujemo saradnju sa svim državama i narodima u svetu, ali bez uslovljavanja i bez takvog poniženja svih građana Srbije i srpskog naroda i svih ostalih koji žive ovde, jer nam je to donelo mnoge muke i mnoga zla su učinjena građanima Srbije.
Na nedavno, zapravo gotovo pre dva meseca, održanom trećem kongresu svetskih patriota u Moskvi, gde sam učestvovala u radu kongresa kao član delegacije SRS koju je predvodila gospođa Gordana Pop-Lazić, učesnici kongresa bili su iz 17 zemalja sveta. Bilo je predstavnika najmnogoljudnijih zemalja, mislim na Kinu, Indiju, Indoneziju, na predstavnike Ruske Federacije iz gotovo svih bivših ruskih republika, učesnika zemalja sa zapada, Francuske, Belgije, prijateljske partije iz Japana. Naš zajednički zaključak i prva tačka rezolucije koju smo doneli je bila upravo ta: da treba svaki narod i svaka država koja ne želi mešanje bilo koje vojne sile u njene unutrašnje poslove i odnose da se suprotstavi politici globalizacije, koja je danas najveće zlo posle fašizma i komunizma koje se čoveku desilo u 20. veku.
Ako se tome ne budemo suprotstavili na način kako mi to želimo, kroz saradnju sa svima u svetu koji su spremni da privredno i politički sa nama sarađuju, ako ne budemo držali naše nacionalno dostojanstvo i gledali pre svega naša srpska posla, onda to neće ničemu dobrom da vodi. Jer, vidite da su i danas mnogi poslušnici, pre svega Amerike i pojedinih zapadnih sila, ali kao njihove odbačene marionete, jer im je vek trajanja u narodu već odavno istekao, spremni da zbog jednog prijema, zbog šačice razgovora, zbog kafice sa američkim ambasadorom ili sa nekim od zvaničnika sa kojima planiraju da prave neke sumnjive poslove, prodaju interese države i naroda i da nas na najgori mogući način ponižavaju i blate svuda gde stignu.
Vi ste videli da je taj mafijaš koji je bliski saradnik Borisa Tadića, predsednika Republike, izvesni Trizon koji je opljačkao od građana Srbije 27 miliona evra, pored toga što je finansirao lopova Borisa Tadića i kampanju DS, na njegov nalog i nalog DS-a učestvovao u plaćanju srpskog kokusa u američkom Kongresu, šta da radi – da se bori protiv politike SRS, politike koja je jedina perspektivna u svakom pogledu, i u međunarodno-političkom, za unutrašnju stabilnost, za mir u državi, za ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu.
Mi se borimo protiv lopova kao što su Boris Tadić i DS, a svi drugi narodi u svetu koji vide da je zaista Savet bezbednosti UN, koji je protivpravno, protiv svih međunarodnih pravnih normi doneo odluku o formiranju antisrpskog haškog kazamata gde se samo sudi Srbima, a oslobađaju se zločinci i ubice Srba poput Nasera Orića, Ramuša Haradinaja i ostalih...
Vi ste videli da je ta svetska nepravda koju direktno sprovodi Amerika preko organa UN zapravo nešto protiv čega moramo da podignemo glas. To treba da uradi svaki pošten čovek, svaki srpski patriota, građanin Srbije koji ne želi da nam se takvo zlo ponovi.
Oni idu i korak dalje, pored činjenice da su bombardovali irački narod, posle bombardovanja našeg naroda, da su uništili jednu od najstarijih civilizacija u svetu i da su spremni da idu i dalje pretnjama Iranu i svima onima koji su neposlušni. Evo, danas su neke dnevne novine u Srbiji prenoseći pisanja zapadnih komentatora i analitičara prenele izveštaj o tome da je Džordž Buš, trenutni američki predsednik, dao nalog Stejt departmentu i direktno američkom državnom sekretaru Kondolizi Rajs da napravi plan o tzv. ekonomskom oporavku Kube posle smrti Fidela Kastra.
Mi moramo, ako to već ne znaju, a obavestio ih je kolega gospodina Markovića, gospodin Rikardo Alarkon, predsednik kubanskog parlamenta, da im poručimo da je Fidel Kastro živ i zdrav. On će u avgustu mesecu ove godine da napuni 80, jubilarni rođendan slavi, 80 godina, prijatelj je srpskog naroda i države.
I, što je najvažnije od svega, posle 40 godina neverovatnih ekonomskih sankcija koje SAD sprovode prema kubanskom narodu, i Kastro, i sve druge zemlje Latinske Amerike, poput Bolivije, Venecuele, kao i svi oni nabrojani učesnici kongresa koje sam spomenula, žele samo jedno, a to je da u svetu vlada mir, ekonomski prosperitet i da svi narodi mogu normalno da žive u svojoj zemlji i na svojoj teritoriji.
Mi srpski radikali, koji smo izraziti borci za zaštitu državnih i nacionalnih interesa, zbog te svoje dosledne politike, a pre svega zbog činjenice da smo uvek po onoj narodnoj "popu pop, bobu bob" svakome bili spremni da kažemo kakav je ko, ko služi čijim interesima, ko za koga radi, da predvidimo nažalost tragične događaje zbog toga što smo prepoznali takvu ulogu pre svega Amerike, zbog toga uživamo danas najveće poverenje u srpskom biračkom telu i među ostalim građanima koji nisu srpske nacionalnosti, a koji su i te kako spremni na sledećim izborima da glasaju za politiku SRS.
Samo mudra državnička politika i ono što radi gospodin Tomislav Nikolić, u saradnji sa svima koji nam žele dobro, što je i pokazao brojnim susretima sa predstavnicima azijskih, afričkih, latinoameričkih zemalja i sa mnogima drugima koji nam žele dobro i napredak u svetu, može da donese prosperitet državi i narodu.
Ovo bi bilo poniženje ako ostane ovakav član, što je svojevrsna navodna međunarodna obaveza, ali po sistemu može i ne mora, kako je to ovde navedeno fakultativno u članu koji traži gospodin Mirčić da se briše, članu 43.
Zbog toga što smo najstradalniji narod na ovim prostorima, možda u celom svetu, treba da prihvatite ovaj amandman, kako bi se drugima koji se opiru pre svega vojnoj nadmoći i sili koju Amerika želi da sprovede, a naročito ekonomskim ucenama i sankcijama, pomoglo da ostvare svoja prava i žive slobodno u svojoj zemlji, a to je ono što smo mi Srbi oduvek želeli.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, neverovatno je da i ovu sednicu danas, nastavak zasedanja o Zakonu o slobodnim zonama u pojedinostima, otpočinjemo bez prisustva ministra finansija Mlađana Dinkića. Moram da vas podsetim, pre deset dana vas nekoliko je bilo u skupštinskoj sali kada smo razgovarali o ovom zakonu u načelu.

Ministar Dinkić nije imao šta da kaže niti da pruži jedan kontraargument za kritiku ovog zakona od strane poslaničke grupe SRS, govoreći o činjenici da je neophodno donošenje ovog zakona koji je manjkav, kako u tehničkom tako i u suštinskom smislu, zbog čega je SRS praktično predložila potpuno novi zakon o slobodnim zonama.

On se veoma kratko zadržao u toj raspravi, sa jednom ili dve rečenice, a onda čak i meni, u replici, koja sam ovlašćeni predstavnik stranke po ovom zakonu potvrđivao ono upravo što sam ja rekla, a to je, da status onih opština u Srbiji koje imaju definisane navodne slobodne zone danas ne predstavlja ništa, zato što je to, kako bismo mi rekli, mrtvo slovo na papiru i zato što institut slobodnih zona u našoj državi u pravom smislu reči ne postoji, osim što je on proklamovan i što je zakonima uređivan od sedamdesetih godina do današnjeg dana.

Građani Srbije, a i vi, koji želite eventualno sa pažnjom da pratite raspravu o ovom važnom zakonu, treba da znaju šta je to slobodna zona. To nije zona za krađu, mahinacije, marifetluke i otimačinu čemu je najviše sklona DS i tajkuni u DS, već princip ekonomskog osamostaljivanja jedne države u smislu da ona može kroz uređivanje dela svoje teritorije u slobodnu zonu da ostvari veoma značajan ekonomski prosperitet i napredak.

Danas u svetu ima preko 5.000 slobodnih zona. Mnoge države su na tome u poslednjoj deceniji bazirale svoju ekonomsku ekspanziju.

Imate primer Mađarske, u našoj neposrednoj blizini, odnosno državu koja se graniči sa Srbijom, a imate i Ujedinjene Arapske Emirate, Singapur, a pre svega Kinu koja je najveći procvat svoje privrede bazirala upravo na postojanju slobodnih trgovinskih i carinskih zona.

Nebrojano mnogo primera i neiskorišćenost naših potencijala, a pre svega ljudstva i uz jednu poražavajuću činjenicu da mi donosimo zakon kada nemamo u institucionalnom smislu, mislim pre svega na kompletnu Vladu Republike Srbije i na predsednika Vlade, pripremljen projekat privrednog oporavka Srbije u strateškom smislu.

Sve ovo što se do sada radilo bilo je neko zapušavanje određenih rupa ili definisanje navodne pomoći za pojedine ugrožene krajeve Srbije. Od toga, počev od promocije takvih programa, do konkretnih investicija nije bilo ništa.

Mi imamo kompletno prerađen zakon, odnosno ono što nudimo kao SRS. Budite sigurni da ćemo institut slobodnih zona dolaskom srpskih radikala na vlast odmah da pokrenemo i da ga koristimo za veliki broj ljudi koje ćemo u njih da zaposlimo.

Konkretno, mogu da vam kažem da je samo kroz otvaranje 28 zona Mađarska za kratko vreme zaposlila 26.000 ljudi. A vi sada uzmite podatak koji je i sam ministar Lalović izneo prekjuče, koji neće ni da prizna koliki je broj nezaposlenih u Srbiji, otvaranjem, odnosno u pravom smislu reči pokretanje slobodnih zona na području Srbije šta bi značilo za našu privredu i za naše nezaposlene ljude.

Mi imamo pred sobom činjenicu da su pojedine skupštine opština, kao što je i Grad Novi Sad, donele odluke na nivou svojih gradova o radu tih privrednih zona, odnosno lokalne i regionalne privredne komore.

Međutim, carinske, uvozne, izvozne i sve druge barijere, sve one teškoće u kojima je bremenita srpska privreda, otežavaju rad i posao tim ljudima.

Kad budemo došli do člana 5, do tačke 5) koja je svojevrsna preregistracija, odnosno davanje saglasnosti jednom pravnom subjektu da otpočinje rad, videćete da je sam Dinkić želeo da u smislu slobodnih zona napravi monopol za sebe i verovatno za svoje miljenike.

Meni je jasno zašto on neće i ne želi da se institut slobodne zone razvija po tržišnim principima uz pomoć države na području Grada Novog Sada. Zato što je tamo najuspešniji gradonačelnik u Srbiji, srpski radikal gospođa Maja Gojković, a njegova politička stranka ili već kako se zove ima svega tri odbornika.

Postavljalo se pitanje pre nekoliko dana – kako će poslanici iz te stranke iz bilo koje vladajuće koalicije da glasaju u danu za glasanje za onakav zakon o finansiranju lokalne samouprave koji je veoma štetan i koji u startu odnosi 30 milijardi transfernih sredstava za gradove i opštine, pa samim tim kad je veliki grad u pitanju kao što je Novi Sad, kao što je Kragujevac, udeo tih sredstava će biti veći, odnosno ti gradovi će dobijati manje.

Vi non-stop govorite, ali samo u floskulama i deklarativno o evropskim i svetskim integracijama, kako se koji ministar pojavi, kako koji naučeni – obučeni poslanik da to priča kao pokvarena ploča, te treba nam ovo, treba nam ono, kad dođe do konkretnih rešenja nesposobni ste da bilo šta uradite.

Ako već govorite o budućem prijemu u svetsku trgovinsku organizaciju, onda treba da znate da ta međunarodna institucija upravo promoviše institut slobodnih zona kao veoma veliki pokretač za međunarodnu privrednu razmenu. Ukupno 20% međunarodne trgovinske privredne razmene, može čak i do 30%, kolega govori, ja imam te podatke, to može da se posmatra ovako ili onako, zavisi ko ih objavljuje i ko je taj ko vrši statistički prikaz preko Instituta slobodnih zona.

Imamo situaciju u Srbiji, da je trenutno u našu privredu (pored pljačkaške privatizacije, ostajanja ljudi bez posla, socijalnog programa, bez njihove nade za neku budućnost, da mogu da se zaposle) nivo direktnih stranih investicija i ulaganja i dalje veoma nizak. Više puta sam spomenula, baš kao i poslanici SRS, i istakla jedan veliki projekat i poduhvat, pre svega lični angažman gospodina Tomislava Nikolića i gospođe Maje Gojković na direktnim stranim investicijama koje je dobio Grad Novi Sad, koji ima status slobodne zone. Kasnije ću da vam pročitam pregled koji su mi dostavila gradonačelnik i njeni saradnici o funkcionisanju, odnosno nefunkcionisanju slobodne zone i o činjenici da ti kapaciteti na području tog grada nisu dovoljno iskorišćeni.

Ako je jedan čovek, Tomislav Nikolić, mogao za kratko vreme da obezbedi direktnu investiciju od 609 miliona evra za izgradnju termoelektrane na gas u Novom Sadu, zašto bi, da su sposobni, kao što nisu, ministrima ili premijeru ili nosiocima vlasti u lokalnoj samoupravi bio problem da pokrenu svoje slobodne zone. Nije samo stvar u sposobnosti, nego je stvar u tome da li vi želite da ostvarite neki napredak ili ne za svoj grad ili svoju državu. Obično to svi obećavaju kada su predizborne kampanje.

Imamo primer opštine Lapovo, kako bude odmicala rasprava po ovim tačkama, pošto je ovo uvodni amandman gde je gospođa Gordana Pop-Lazić na mnogo precizniji način u ime SRS, nego što je to uradio predlagač, definisala šta je to slobodna zona, pokazaćemo vam i te, samo na papiru, idejno dobro zamišljene projekte kao što je projekat slobodne zone u opštini Lapovo, koja je na međunarodnom autoputu, koja ima strateški geografski značaj, ali od toga samo dve OMV pumpe sa jedne i druge strane.

Mi srpski radikali smo zbog toga još pre šest godina, posle 5. oktobarskog puča taj samoidejni projekat, u svari prevaru biračkog tela od tada Dosovske vrhuške u Lapovu nazvali "oaza Dosovske prevare" i to je zaista tako.

Pred sobom imam i svojevrsni memorandum opštine Zrenjanin, odnosno opštinskog veća, tadašnjeg izvršnog odbora SO, koja je definisala šta je to slobodna zona i kakve su razvojne i privredne šanse opštine Zrenjanin u pokretanju slobodne zone. Kad pogledate, ništa.

Recite mi, u kojoj slobodnoj zoni u Srbiji imate proizvodnju? Nemate nikakvu. Imate neki niski nivo trgovinske razmene i to je sve. Šta je to što mi možemo da proizvedemo ovde? Šta je to uopšte što Srbija izvozi na inostrano tržište?

U petak sam boravila u jednom od sela gde je najveća proizvodnja srpske maline, selo Katići u opštini Ivanjica. Meštani su me zamolili, pogotovo jedan gospodin, zove se Branko, (ništa vam više ne znači ni njegovo ime i prezime) ugledan domaćin iz tog sela, da vam poruči, vama narodnim poslanicima koji podržavate ovu Vladu i koji ste podržavali prethodnu Dosovsku vladu na čelu sa DS, da su oni potpuno uniženi i upropašćeni, zato što Srbija više nije vodeći izvoznik maline u svetu i u Evropi.

U tome su nas i te kako premašili i Poljska i Češka, a da ne govorim o tom razvojnom poslu u susednoj Bugarskoj, gde smo mi sada.

Koja je cena za najviši kvalitet otkupa malina ove godine? 50-55 dinara i tog dana kada je iznenada došlo do drastične promene vremena dok sam se pela na nadmorsku visinu od 1400 metara u kojoj inače nikada, nijedan politički predstavnik osim srpskih radikala nije došao, ti ljudi su gledali u nebo šta će da se desi i kako da spašavaju svoj rod ove godine, a za prošlu godinu im nije isplaćen otkup malina od 40 ili 30 dinara, zavisi kako je ko prošao, kao što i sami znate da je bilo onih velikih talasa poplava i kišnih talasa prošle godine u vreme otkupa malina.

Besmisleno je da onda razgovaramo sa Vladom Republike Srbije i sa Koštunicom koji je ovlastio Mlađana Dinkića da u Narodnoj skupštini Republike Srbije obrazlaže projekat slobodnih zona, a on nije u skupštinskoj sali.

Zato ćemo mi danas isključivo da se obraćamo građanima Srbije i onima koji žive u opštinama gde je proglašeno, odnosno gde je zaokružena celina slobodnih zona i da im dajemo konkretna rešenja.

Mi srpski radikali mislimo da u tim slobodnim zonama najpre dovedemo kompanije koje će biti spremne da ostvare značajnu produktivnost, odnosno nivo proizvodnje, jer, zaboravih na početku, u toku prvog amandmana gospođe Pop-Lazić da vam spomenem primer Turske gde je za veoma kratko vreme u slobodnim zonama registrovano preko 500 međunarodnih velikih vodećih svetskih kompanija koje su tamo krenule sa proizvodnjom i upošljavanjem radnika.

Apsolutno sam sigurna da u svim opštinama i gradovima gde su srpski radikali na vlasti, a naročito pobedom SRS na republičkom nivou ovaj posao, odnosno ekonomski institut, status slobodne zone može i te kako dobro da se razvija i da i kao država krenemo putem napretka i pre svega da nešto izvozimo. U poslednjem pregledu za prvi kvartal ove godine, za celu prošlu godinu samo je nekoliko stavki izvoza iz Srbije prema ostalom svetu.

Ako pogledate koliko su prijateljske zemlje i strateški i privredno vezani jedno za drugo vezuju kroz institut slobodnih zona, ništa vam više ne treba.

Mi smo neuporedivo, ko zna koliko stotina hiljada puta i u milionima stanovnika, odnosno stotine miliona ili milijardi manja zemlja od Kine, ali treba da iskoristimo razvojnu šansu i sa tom zemljom, sa Ruskom federacijom i pre svega da postavimo pitanje ovoj Vladi, jer je prethodna zbog toga i zbog svih drugih grešaka i zbog pljačkanja građana Srbije doživela svoj kraj – zašto se to ne koristi?

Zašto mi kao zemlja (sada vam je primer i upropašćene tekstilne industrije "Javor", kada već govorimo o Ivanjičkoj opštini,) nemamo tekstilnu industriju, a prošle godine smo, čini mi se i u ovo doba, ovde usvojili rezoluciju vezanu za olakšavajuće okolnosti kada je u pitanju carina u oblasti tekstilne industrije.

Sve su to pitanja koja zahtevaju odgovor na koja treba da odgovaraju ministri. Da li ćete vi da uvedete dan kada će poslanici, pošto vidim da je to bila tema za vreme vikenda u pojedinim medijima, da odgovaraju na naša poslanička pitanja, svejedno je.

Šta god da kažu, ministri u Vladi Vojislava Koštunice, ni on sam, kao ni ovaj prevarant koji sebe naziva predsednikom Srbije, a samo je predsednik DS, nemaju šta da ponude u smislu razvoja privrede u Srbiji.

To će ipak da sačeka nas, a po predlogu ovog zakona, odnosno amandmana srpskih radikala, videćete da je to izvodljivo, da mi imamo ozbiljne ljude, spremne projekte i spremne razvojne šanse za Srbiju koju ćemo, ako da Bog i narodna volja, u šta sam sigurna, uspeti za kratko vreme da ostvarimo. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, vi ćete malo kasnije da nam objasnite kao diplomirani pravnik svoje slobodno tumačenje Poslovnika kada je u pitanju obaveza ministra da bude ovde prisutan, a vama kolega da repliciram zbog toga što ništa niste izrekli o amandmanu gospođe Gordane Pop-Lazić, koji je mnogo precizniji i bolji u članu 1. u definisanju slobodne zone, nego ovaj koji ste predložili, pa  ne znam kako da vam se zvala ta radna grupa.

Ne znam kakav je to manir Vlade Republike Srbije i vas pojedinaca da nam govorite o nekakvim javnim raspravama i radnim grupama i vi ste sada nešto superiorniji u odnosu na poslanike koji kritikuju, u konkretnom slučaju SRS, ili pokušavate to da budete. Vi, konkretno, imate portparola u vašoj stranci koja ne zna i nije čula za ime opštine Ražanj.

Pre neko veče sam gledala, gostovala je na jednoj kragujevačkoj lokalnoj televiziji, razmišlja, mlađa žena, Grbićka, kaže da je to neki manji grad na jugu Srbije. Ovaj je gleda da joj pomogne, jedan grad na Jugu, ne zna kako da se seti i onda joj ovaj na kraju kaže – Ražanj.

Znači, portparoli ne znaju ni nazive gradova u Srbiji i vi sada kažete da ne znate kako ćete dalje sa nama da vodite polemiku o ovom zakonu. Evo kako, konkretnim činjenicama, a naročito zbog drugog stava koji je veoma važan, a koji je predložila gospođa Gordana Pop-Lazić.

Možda možemo u ovom prvom delu da pronađemo neku zajedničku crtu sa vašim predloženim tekstom zakona, šta je to slobodna zona i da se ovim zakonom uređuje položaj slobodne zone, odnosno uslovi za osnivanje i rad slobodnih zona. Kasnije, kada budemo konkretno došli do podataka o tome šta su i kroz kakve Tantalove muke pojedine opštine kroz decenije morale da prođu da bi zadržale status slobodne zone i da je osnivaju, a tek one koje imaju nameru, to je katastrofa, jer su tolike barijere, naročito u carinskom smislu da je ukupan nivo spoljnotrgovinske razmene, a da ne govorimo o opštem okruženju i našoj privredi, u slobodnim zonama 1% u Srbiji.

Ono što je 30%, što ste i malopre rekli na moju karakteristiku, odnosno podatak da je to 20%, a kreće se do 30%, u Srbiji je 1%, to je 30 puta manje nego u nekoj normalnoj zemlji. Možda Mađarska u ovom trenutku beleži 40%. Možda neka druga zemlja koja je ekspanzivnije krenula sa tim poslom.

Ali veoma je važno bilo da, mada predlagač to nije hteo, nema ga ovde, niti se upušta u ovu raspravu i daj Bože da i on zna, a on zna gde je Ražanj, pošto je tamo već jednom bio, ali se neslavno proveo – gospođa Pop-Lazić je predložila da se dopuni da bi bio precizniji amandman, da postoji drugi stav koji glasi: "Na robu koja se unosi i iznosi iz zone, i robu koja je smeštena u zoni primenjuju se mere carinskog nadzora i kontrole u skladu sa propisima koji uređuju carinski sistem i carinski postupak".

Možda vam se čini da je beznačajno, ali i te kako je važno, zbog mogućih zloupotreba i zbog činjenice da su se slobodne zone do sada koristile isključivo za trgovinsku razmenu, ali ovako niskog procenta od svega 1% ili neke nikada nisu počele da funkcionišu, kao što je slobodna zona Lapovo, o čemu ćemo kasnije govoriti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je možda nekima naizgled i kolegi Jakšiću ili onima koji su učestvovali u pisanju ovog zakona zamena u redosledu, a vidim da je takvo obrazloženje i Vlade za neprihvatanje amandmana kolege Šarovića, kod definisanja člana 5. Ali, vi tu niste u pravu, zato što ovaj član 5. koji se tiče stava 1. tačke 5) zaista onemogućava sva ona pravna lica koja žele da obnove status slobodne zone, a kojima je u jednom trenutku taj status oduzet, da se sada pojave po ovom članu zakona. To je jedna velika nepravda.
Ako pogledate kroz kakva su sve zakonska rešenje od početka osamdesetih preko devedesetih godina, izmenama i dopunama, pratećih drugih zakona, i o carinskom i o deviznom poslovanju osnivači slobodnih zona morali da prođu, videćete da je nepravedno da ih stavljate u ovaj položaj i da im sada oduzimate tu mogućnost.
Ministar je samo kratko govorio o ovom zakonu i otišao, a sada je obrazložio predsednik Skupštine zbog čega on to mora da uradi. Možda nije on dužan da nam da odgovor na to pitanje, ali to pitanje se postavlja za predsednika i Privredne komore i predsednika Udruženja slobodnih zona na nivou Srbije, oni imaju takođe šta da pitaju i Republičku vladu i ovog ministra, za ove sve poznate tajkune, a odbegle ministre iz bivše Dovske vlade.
Ko je oduzeo pravo da imaju status slobodne zone ovim pojedinim gradovima, koji su nabrojani, za proteklih pet godina? Bivša Vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, je li tako? Kada su registrovane slobodne zone u Srbiji?
Prema podacima koje mi posedujemo, odnosno svako to može da pronađe, ako se zainteresuje, a ja vidim da je interesovanje od strane poslanika vladajućih struktura skoro nikakvo za ovakav zakon koji može da bude od strateškog značaja za razvoj naše privrede, one su registrovane, odnosno postojale su u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, Kovinu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Prahovu, Somboru, Lapovu, Vladičinom Hanu, Bačkoj Palanci i Pirotu.
Od toga su samo zadržale status slobodnih zona, kako sada stvari stoje Novi Sad, Zrenjanin i Pirot, da li je tako? Znači, i Subotica, ali je onda to gore za Novi Sad ako on nije.
Što se tiče ovih ostalih gradova uz tadašnje obrazloženje da oni nisu ispunili funkciju, što je tačno u većini slučajeva, da nisu prostor koji je određen za slobodne zone priveli nameni kao zaokruženoj celini u hektarima, obično je to nekoliko desetina hektara, ali postoje slobodne zone i mogu da budu, ako neko u budućnosti bude konkurisao od agilnijih predsednika opština, i od samo nekoliko hektara, onda se postavlja pitanje koje tu krivac, jer SRS je bila najveći protivnik bivšoj Dosovskoj vlasti kao i sada, jedina opozicija ovom režimu i Borisa Tadića i Vojislava Koštunice – ali zašto su izašli, imali su kampanju 5. oktobra, odnosno septembra meseca 2000. godine sa šupljom i praznom pričom, da bi se dočepali vlasti i pljačkali i harali po Srbiji svih ovih godina i pobegli u latinoameričke zemlje sa milionima evra.
Ovo što ja imam ispred sebe to je biznis plan, odnosno mogućnost za poslovanje u slobodnoj zoni Lapovo, (molim vas gospodine Koprivica da mi dodate, tu je na klupi, tu je mapa jedna, hvala vam) dakle, da bi sve, kako vi volite da kažete, bilo transparentno, iako ja ne podnosim tu reč, ali da građani vide, ovo je samo nešto što postoji na papiru, to je trasa autoputa Beograd-Niš, kod Lapova, 49 hektara (to je ovo ovde) slobodna zona opštine Lapovo, koja samo postoji na papiru, u generalnom urbanističkom planu grada, u kojem je do pre dve godine harala DS.
DS svuda ima svog vodećeg lopova. Na nivou Republike Srbije to je Boris lopov, Boris Tadić. U Lapovu to je bio izvesni Borislav, što mu tepaju Borica Jelenković. Taj Borica Jelenković u jednoj maloj opštini po broju stanovnika, ali sa izuzetnim geografskim i ekonomskim, privrednim, strateškim položajem, kao što je Lapovo, to su radili ljudi urbanisti, jer on nije sposoban, on je samo sebi postavio na sred njive jedan bilbord koji iznajmljuje. Njiva je njegova, a koliko znam ili u zakupu uzima čovek hiljadu, dve hiljade evra mesečno, šta je njega bilo briga da Lapovo dobije status slobodne zone, da se tamo nešto radi i da se neko zapošljava.
Ne, kao svi lopovi iz DS i oni u Kragujevcu i u Beogradu i u Lapovu krali, razvlačili na sve strane.
Ovaj gospodin, Željko Ilić, koji je direktor preduzeća slobodne zone Lapovo, koja treba da povrati taj svoj status, odnosno da po članu 5. eventualno konkuriše, jer je zaista velika grehota i šteta da na autoputu, međunarodnom strateškom pravcu, Lapovo nema mogućnost da proizvodi robu, da je dorađuje, da radi poslove skladištenja repromaterijala, da se u slobodnoj zoni vrše bankarski i drugi finansijski poslovi, osiguranja, reosiguranja, sve ono što može da se radi u slobodnoj zoni, samo zbog toga što je vlast lopovska i što svaki naizgled sitni lopov, ali u stvari to su lopuže u pravom smislu reči, koristi vlast da obogati sebe i članove svoje političke organizacije.
Naravno, ove dve OMV pumpe nisu na teritoriji slobodne zone Lapovo, ali kada je Opština dala saglasnost za njihovu izgradnju sa jedne i druge strane autoputa, tada je bilo reči da će na tih 49 hektara zemljišta u Lapovu između autoputa i železničke pruge, što ste videli u ovom detaljnom urbanističkom, odnosno regulacionom planu opštine Lapovo, da se zaista krene sa upošljavanjem ljudi.
Onda su se pojavili pojedinci, raznorazni privredni subjekti iz zemlje, iz inostranstva, zainteresovani da koriste prostor u slobodnoj zoni. Jedan od takvih je preduzeće AD "Voćar" iz Beograda, koje je taj dopis uputilo Preduzeću slobodna zona Lapovo, odnosno SO, jer je sada status Preduzeća slobodna zona Lapovo neizvesna do usvajanja ovog zakona, do davanja saglasnosti Vlade po ovoj proceduri.
Kažu da Akcionarsko društvo "Voćar" Beograd na području opštine poseduje oko dve i po hiljada metara kvadratnog pokrivenog poslovnog prostora na zemljištu površine blizu dva hektara, što je obuhvaćeno izgrađenim planom detaljne regulacije slobodne zone Lapovo, koju sam vam upravo pokazala.
Oni kažu da su zainteresovani za povratak statusa slobodne zone u okviru budućeg tehnološkog parka. To je ono o čemu sam vam govorila kod prvog amandmana gospođe Gordane Pop-Lazić. Takvih tehnoloških parkova u Mađarskoj po mojoj evidenciji sada ima oko 155, možda 160 i to je razvojna šansa za budućnost svakog kraja u Srbiji, odnosno za svaku opštinu.
Zašto do sada nije poslovala slobodna zona? Ovaj čovek, mladi entuzijasta pokušao je nešto da napravi i da sa jednom fantastičnom brošurom izađe u svet. Sprečavan je od tajkuna iz DS, od lopova i od bande koji ništa živo nisu dali da funkcioniše, a da oni nemaju proviziju od toga. I dan-danas je pod velom tajne kako je dobijen posao za izgradnju OMV pumpi. Ne da je to oaza Dosovske prevare, nego je to zaista pljačka od strane nekoliko ljudi koji su navodno sve to pokrili kroz dokumentaciju koju su izradili, ali ogroman novac je završio u njihovim džepovima.
To što se Lapovo nalazi u centralnom delu Srbije i zaista na polovini puta između Istanbula i Minhena, to što je železnica Srbije u takvoj situaciji, a da vam malo bolje objasnim, da imate predstavu o tome, od ove međunarodne železničke stanice, pa do autoputa, do te trase, tu se proteže tih 49 hektara, to nikoga ne zanima. Da li je opština nešto uradila u smislu ponude za povoljnost i pogodnost kod infrastrukture i kod privlačenja stranih investitora? Nije.
Mi kao stranka nikada nismo bili protiv onih koji žele da ulažu u našu zemlju. Profit i po osnivačkom od 49%, upravo i kaže amandman gospodina Šarovića, domaća i strana lica koja za to dobiju dozvolu, ali nije problem kao što su neki ekonomisti analizirajući poslovanje slobodnih zona, odnosno njihovo nefunkcionisanje i učešće od samo 1% u spoljnotrgovinskoj razmeni definisali tako što su rekli da je to limitirajući faktor, što smo mi predložili amandmanom i u ovom zakonu da 49% bude stranog kapitala, mislim da je problem u tome što ova država nema primenjiv, i zaista dobro urađen, zakon o direktnim stranim investicijama.
Mnoge zemlje u Aziji, mnoge zemlje u Evropi, bivše socijalističke zemlje koje su preradile ili tek usvojile zakon o slobodnim zonama i koje su učinile sve da privuku kroz raznorazne investicione fondove strani kapital, mogli su za kratko vreme da vide da to funkcioniše. U Srbiji već toliko godina i decenija uz činjenicu da je kroz liberalizaciju i deviznog i spoljnotrgovinskog poslovanja došlo do nekih otežavajućih okolnosti za te potencijalne strane investitore, jer znate da su u okviru slobodne zone oni uz postojanje obaveznog carinskog punkta imali i mogućnost postojanja svog deviznog računa itd. O tome ću kasnije da govorim. Ovo su ključne stvari.
Dakle, ovo ovde bi svako normalan, svaka vlast koja želi dobro svojim građanima primenila, učinila bi nešto. Ko je oduzeo dozvolu Lapovu za status slobodne zone? Bivša Vlada DS. Ko je tamo vladao i harao tom opštinom? DS! Problem leži u tome i kod pitanja Novog Sada i bivšeg gradonačelnika. Kasnije ću da vam predočim ovo kretanje funkcionisanja slobodne zone Novi Sad, nekadašnje, jer ona je preregistrovana, mislim u junu mesecu ove godine ili prošle, pogledaću, to i Vi gospodine znate, i sada ima status carinske zone.
U svakom slučaju, interes gradonačelnika Novog Sada, gospođe Gojković, i svih građana Novog Sada i cele Vojvodine jeste da Novi Sad povrati taj status, da može da upošljava i da se tamo organizuje proizvodnja.
Na ovih 49 hektara dolaskom stranih investitora, otvaranjem pogona i uz veoma kvalitetne projekte koje su mnogi spremni da ponude, kao što je investitor iz Floride, koji je poslao pismo, moglo bi da se uradi za tu opštinu i za sve gradove koji žele taj status.
Ja se izvinjavam, gospodine Markoviću, javiću se kasnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, rešenjem koje je dao amandmanom na član 10, gospodin Milovan Radovanović  u ime SRS, član 10. je preciznije definisan i uređen. Veoma je važno ovo što je on naveo u drugom stavu da ako se zona sastoji iz više delova, svaki deo mora biti posebno ograđen i označen i da može da se sastoji iz više prostorno odvojenih delova, podzona koje čine privredni i organizacionu celinu zone, kakav nije slučaj u malopre pokazanom projektu, odnosno elaboratu koji postoji za opštinu Lapovo, a to je zaokružena celina od 49 hektara. Ali, u drugim delovima zemlje i na nekim područjima može da postoji takva situacija sa jedne i sa druge strane obale reke, kao i u Beogradu može da postoji više tih celina, odnosno podzona, a da bude to jedna slobodna zona za Grad Beograd.
Sada kada je u pitanju gubljenje statusa slobodne zone i ono što se dešavalo toliko godina unazad kada je u pitanju Novi Sad i uopšte drugi gradovi, ja ću da se zadržim na problemu Novog Sada. Geostrateški položaj tog grada i magistralne, rečne, drumske i železničke saobraćajnice, međunarodna dunavska luka, privredni, poslovni, naučni centri, potencijal, sve ono što Grad Novi Sad ima, naročito sada u ovoj ekspanziji kada je u pitanju komunalna infrastruktura i izgradnja objekata u Novom Sadu, saznala sam kasnije, gospodine Markoviću, kada sam pre neki dan govorila o otvaranju one Futoške sportske hale da ste komentarisali i rekli – pa ima takvih, otvoreno je u Srbiji nekoliko desetina.

Da, sve je to meni jasno, ali pošto je problem star 25 godina, niko pre toga nije bio sposoban da taj projekat započne i završi do kraja, jer ipak je prvi čovek Grada u ovom slučaju gradonačelnik Novog Sada, gospođa Gojković, dala u svemu tome nemerljiv doprinos, koji svakako ne možete ni vi, ni bilo ko da minimizuje, a da ne živi tamo, pošto građani imaju takav opšteprihvaćen stav. Reče i kolega Živkucin da je tako.
Što se tiče aktivnosti na pripremi za osnivanje, najpre, carinske zone, kasnije slobodne zone, a sada opet Novi Sad ima status carinske zone, ti radovi su počeli još davne 1984. godine.
Aktuelnost ovih rešenja i pitanje zašto kod nas slobodne zone nisu donele neku veću privrednu ekspanziju je pitanje, da li se sastoji iz jedne celine ili iz podzona, kako je to definisao kolega Milovan Radovanović, to je pitanje koje se postavlja za sve prethodne vlasti zašto nisu iskoristile tu priliku.
Ovaj zakon sam po sebi ništa neće doneti ako uloga države tu ne bude važna, a naročito nosilaca vlasti na nivou lokalne samouprave. Naša dosadašnja iskustva pokazuju, tu su predsednici iz skupštine, gradonačelnici gradova u Srbiji, srpski radikali, da i te kako postoji mogućnost direktnog investiranja, a bez toga ne mogu a da se ne svedu na nivo minimalne trgovinske razmene, da funkcionišu i ove slobodne zone.
Sada se postavlja pitanje za ministra Dinkića, s obzirom na to da je član 5. tačka 5) ključna stvar kada je u pitanju vraćanje statusa slobodne zone Novom Sadu, jer taj posao je počeo 1984. godine, pa je radna grupa radila na pripremi za osnivanje carinske zone 1986. godine, pa 1987. godine tadašnjem SIV-u podnet zahtev da se dobije taj status, pa je kasnije to preraslo u akcionarsko društvo, odnosno društvo osnivača sa određenim iznosom kapitala, a danas je javno preduzeće Zavod za izgradnju Grada Novi Sad većinski vlasnik akcija u preduzeću Carinska zona Novi Sad, a ne slobodna zona.
Neko od mojih kolega, mislim da je uvažena kolega Krasić rekao da postoji mogućnost zloupotrebe u smislu političkog patronata kada je u pitanju funkcionisanje slobodne zone i to je tačno, videlo se na primeru nekoliko opština, na primeru opštine Zrenjanin, takođe i Subotica; jer Subotica je oduvek bila za Kasu i njegove sledbenike meka za dijapazon poslova koji su samo njima lično donosili korist, njemu samom, a i njegovim saradnicima.
Kada je u pitanju Grad Novi Sad i uz ovu činjenicu da je sa 29,24% akcija preduzeće za izgradnju Grada Novog Sada, čiji je direktor gospodin Igor Mirović, narodni poslanik SRS, koje se inače bavi najvećim investiranjem u komunalnu infrastrukturu, i svi drugi zainteresovani koji imaju akcije, kao Luka Novi Sad i ostali deoničari da u svom procentualnom iznosu koji imaju na nivou carinske zone Novi Sad pokušali da naprave nešto da bi zaista povratili taj status za koji su se borili, vidite, još davne 1984, pa 1986, pa 1987. godine.
Uvek su nailazili na barijeru od strane neke vlasti i neko bi morao da bude toliko morbidan, a jeste bila takva vlast Demokratske stranke u prošlom sazivu, da oduzme taj status Novom Sadu koji najpre uz Beograd u ovim ovakvim uslovima sada, pošto su ranije počeli taj posao i imali status slobodne zone, treba da pledira i zaslužuje da ima takav status i to mesto, po ovom zakonu koji je do sada važeći i za koji smatramo da je čak u nekim svojim odredbama kvalitetniji od ovog koji se predlaže, a da ne govorim o budućem vremenu.
Kako će sada oni da se pojave kod Ministarstva kao infrastrukturna, organizaciona, privredna celina, teritorijalna, po novom članu 5. tačka 5) zakona? Šta su oni za vas? Neki privredni subjekt koji je jednom izgubio taj status i sada više ne može da se pojavi? Kakva je uloga ovih deoničara i preduzeća za izgradnju grada i svih ostalih, Luke Dunav i onih koji imaju manji procenat akcija? Da li će oni i ko to garantuje carinskoj zoni, nadam se budućoj slobodnoj zoni Novi Sad da dobije takav status koji je potreban? To su pitanja na koja niko od vas ne može da da odgovor, ni vi koji nemate pravo da odgovorite na ta pitanja, a ministar nije ovde, niti to može bilo ko od kolega koji su poslanici iz, još uvek, većinske grupacije ili ovi koji su učestvovali u izradi ovog zakona na koji imamo kritike.
Napravljen je još 2001. godine presek ukupnog kapitala na osnovu tih činjenica od 9.374.904.000 dinara, ali sve ono što se dešavalo pod vladavinom Novakovića, koji je glasao svojom karticom iz Soluna, učestvovao u falsifikovanju glasanja prilikom Zakona o radu, koji je bio na čelu mafijaške "žute" organizacije Demokratske stranke, gradonačelnik Novog Sada, ljudi to što su zatekli to je obezvređeni kapitala zato što je pod njihovom vlašću upravo Novi Sad izgubio status slobodne zone i ništa nije učinjeno da se tu napravi neki spoljnotrgovinski i bilo kakav privredni pomak.
A sada je neizvesnost pred svim ljudima šta će se dalje dešavati sa njima i sa njihovom preregistracijom po ovom zakonu koji budete usvojili sa primedbama ili ne SRS, očigledno da nećete, ali svejedno to je sada jedna velika dilema i pitanje koje su tražili da u njihovo ime postavim i poslali mi ovaj elaborat koji jasno govori o tome da su uvek imali poteškoća da funkcionišu i da, u pravom smislu reči, ta slobodna zona dobije mesto koje joj pripada.

Kolega Jakšić je samo koristio priliku da govori o amandmanu, ali pogrešno je protumačio moje izlaganje vezano za Novi Sad. Ne mogu unapred da tvrdim, dok nadležni akcionari i deoničari ne podnesu zahtev Ministarstvu finansija, kakav će oni status da imaju. Samo vas upozoravam, kao što to čine sada zaposleni u Carinskoj zoni Novi Sad, da je danas najakuelnije pitanje u našem okruženju, pošto vi i sami znate da zbog nepostojanja carinskih barijera, zbog raznoraznih bilateralnih ugovora i funkcionisanja u okviru zemalja EU, postoji tendencija da određene kompanije sele svoj kapital na ovo naše područje, kao što su uradili u 155 industrijskih parkova u Mađarskoj i pojavljuje se i u našem neposrednom okruženju konkurencija – Rumunija,  Ukrajina, koja je takođe zainteresovana da privuče te strane investitore.
Mi nemamo ništa protiv, to su nama prijateljske zemlje sa kojima imamo kakve-takve ekonomske i sve druge političke odnose, ali je veoma važno da na području Vojvodine, naročito u Novom Sadu, zaista postoji slobodna zona koja će biti spremna da primi sve one čija se ekspanzija očekuje na ovom našem području.
Jer, zakoni koje mi imamo, a koji treba da ih stimulišu, svakako će da im idu u prilog i želeće da, pre svega, u Novom Sadu, investiraju svoj kapital.

U sklopu amandmana koji je podneo dr Goran Cvetanović, poslanik SRS, i iz svih ovih fantastičnih primera koji je izneo sa područja svoje opštine, naravno, on je skroman čovek i nije želeo da kaže da je njegova uloga u svim tim projektima i onome što je ugovoreno za grad Leskovac zaista velika, moram da se nadovežem i da kažem da ovaj procenat od 49% nije stvar nikakve niti barijere, niti onoga što su pojedinci pravdajući se time da je upravo taj limit od 49% destimulativan za inopartnere, uopšte nije tačno, zato što su se potencijalni interesenti kao što je jedna kompanija iz Floride, kao što je jedna ova što se javila iz Austrije, "Voćar" AD Beograd vezane za slobodnu zonu Lapovo, i te kako interesovali u kontekstu povraćaja slobodne zone za tu teritoriju.
Bitno je da ti sami investitori daju. Pre pauze je govorio Zoran Krasić o tome, sa kime oni imaju posla i ko su nosioci vlasti u lokalnoj samoupravi, a ko u državi.
Ako oni kao ključni problem za ulaganje u našoj zemlji vide kriminal i korupciju što je zaista boljka svakog građanina u Srbiji, i ako su u tom smislu destimulisani da ne žele da sarađuju sa mafijom koja postoji očigledno u mnogim gradovima, kao što je Grad Beograd, kod Bogdanovića ne možete tek tako da zakucate na vrata, niste mogli ni kod Hrustanovićke, niste mogli nigde u Srbiji da dođete u situaciji gde su ovi "žuti" na vlasti iz DS i da legalno potražite neki posao.
Građevinska mafija radi šta hoće.
Kako oni onda da očekuju na osnovu takve korupcije i kriminala, koji postoji u lokalnoj samoupravi u gradu koji ima status slobodne zone, da će da sarađuju sa nekim po principu tržišnih uslova i slobodnog ulaganja. Ne mogu, jer oni traže procenat.
Tako vam je bilo sa ovim Jelenkovićem u Lapovu, pojavljivali se ljudi, obilazili, nudili raznorazne projekte, ovaj da može da zaposli 10, neko 50, neko 100 radnika, malo pomalo, za jednu opštinu koja ima 10.000 stanovnika to je veliki posao i od toga nema ništa.
Zato je važna u budućnosti garancija republičkih vlasti i pre svega agilnost ljudi koji su u diplomatiji; mi sad nemamo ministra inostranih poslova, ima neki koji se lažno predstavlja, građanin Vuk Drašković, predsednik vaše propale političke stranke koja treba da sanja o onih 3%, a kamoli cenzus od 5%.
U tako neozbiljnoj državi u kojoj se jedan čovek lažno predstavlja kao ministar inostranih poslova, u situaciji u kojoj je ko zna koliko krivičnih prijava završilo u korpama za otpatke, u nekim fiokama.
Imate primer Novog Sada. Koliko je vas poslanika koji sedite, što ste politički oponenti gospođi Maji Gojković, ali znate da je neviđeni kriminal produkovala DS. Šta je ona produkovala preuzimanjem vlasti, odnosno davanjem poverenja od strane građana?
Primer, svakog dana jedan po jedan, malopre mi je rekla za pola sata ide i otvara bazene na Sajmištu u Novom Sadu, koji su otvoreni kada je ona bila sedmi razred osnovne škole i sada se renoviraju pod vlašću radikala i Maje Gojković posle gotovo 30 godina. O čemu mi onda pričamo?
Sve ste u državi uništili, i ova vlast i prethodna. Kako možete da očekujete pomak?
Eto tako, kada dođu normalni ljudi na vlast, kao gospođa Gojković, danas, doduše, nije možda dan za kupanje, nema onih idealnih 30 stepeni, ali učinila je nešto dobro za svoje građane, za svoj grad i preduzeće za izgradnju grada i svih ljudi u preduzećima, i svih onih koji žele da rade normalno posao u preduzeću koje se sada zove Carinska zona, jer je u međuvremenu Novi Sad izgubio status slobodne zone.
Postavlja se pitanje, koji je kriterijum bio za ukidanje statusa slobodne zone za Grad Novi Sad. Najidealnije mesto, malopre sam govorila o tome, pre pauze, rukovodili su se navodno nekim uzansima svetske trgovinske organizacije i EU, u tom trenutku im je to odgovaralo, a sada to isto primenjuju kada predlažu ovakav zakon, mislim na Dinkića i vas koji ste u grupi oko njega, kao da ne daj bože imate amneziju pa se ne sećate šta je bilo juče.
Znam da ovaj Boris Tadić ništa ne zna, on blage veze nema ni o stradanju našeg naroda, ni o tome ko su nam tradicionalni prijatelji, ni sa kime treba da sarađujemo, ni sa kim on treba da održava kontakte, ni šta rade, odnosno, vrlo dobro zna, pošto je jedan od najvećih mafijaša odneo 27 miliona evra da plaća američkom Kongresu da radi protiv interesa srpskog naroda i pre svega stranke koja ima najveće poverenje u biračkom telu, ali da vi baš toliko ne želite da znate neke stvari iz sredine iz koje vi dolazite, to je, ne licemerno nego neodgovorno i građani će zbog toga da vas sankcionišu na izborima.
Ne možete jednom da pričate jednu priču, a drugi put drugu. Nikome se od vas konkretno ne obraćam, ali onima koji su bili sledbenici bivše Dosovske politike i pozdravljali sve to oberučke i sad kad je apsolutno sve isto u kontinuitetu i na isti način i kroz prepisivanja zakona, i kroz stav koji ima Koštunica, vama je sve to lepo i vi pozdravljate.
Koštunica i Đinđić su 2002. godine na konferenciji koja je održana u hotelu "Hajat" pod nazivom – Uspeti u Srbiji, promovisali slobodne zone.
Ali eto, to je tako ostalo na papiru, sad da pitate Koštunicu šta je tada pričao i obećavao, on ne zna, tada je bio predsednik SRJ, a ne da je moj utisak, nego zaista sam apsolutno uverena u to da uopšte, prepustivši to tzv. radnoj grupi i svojim saradnicima, Mlađan Dinkić nije ulazio u suštinu ovog zakona i danas mu je ovo došlo idealno, da mora da ide na ovaj ugovoreni službeni put, što je opet njegov problem.
Kada bi se vratio otuda sa nekim ugovorenim poslom i kapitalom, pa to narod i da opravda?! Kada je bila rasprava o ovom zakonu u načelu, tri rečenice ako je progovorio i to je sve.
Dakle, on nije želeo da se upušta u ovu materiju, niti da na bilo koji način oponira stavovima SRS zato što, valjda toliko zna, vidi da nije u pravu i da su naši argumenti i stavovi koje iznosimo toliko jaki, kao i koncepcija ovog zakona koja je mnogo bolja od pretprošle.

Dame i gospodo narodni poslanici, dolazimo do one malopređašnje dileme kolege Jakšića u polemici sa našim poslanikom i onim koji je napravio kompletan koncept SRS na ovaj loš Predlog zakona, gospodinom Zoranom Krasićem, kada je kolega Jakšić, očigledno misleći da je u pitanju tehnička stvar, a u stvari je suštinska u vezi člana 15, rekao da niko ne spori potrebu ni za investicijama, da Vlada neće da pravi nikakve barijere u tom smislu, što do sada nije pokazano.
Dakle, imamo zakon o slobodnim zonama, ovo je jedan drugačiji projekat. Međutim, današnjim mnogobrojnim primerima, onim skandalom u Lapovu, na 49 ha neiskorišćenog prostora, oduzimanje statusa slobodne zone gradu Novom Sadu i svemu ostalom što se dešavalo, naročito otpočetka te tzv. ekonomske liberalizacije, mi samo imamo negativna iskustva.
Suštinski je drugačiji amandman koji sam ja podnela, od ovog člana 8. Naime, to nije po ovom redosledu, ja ne znam da li ste vi, gospodine, koji ste jedini ostali ovde iz Ministarstva, snašli da pratite, ali vi vidite da reakcija SRS nije na taj član, samo je po broju suštine onoga što piše, jer kako smo predložili potpuno novi koncept ono što je kod nas sadržano u članu 15. kod vas je nešto slično u članu 8. i tako redom.
E sad, kada je u pitanju uloga Vlade Republike Srbije ja sam u ime SRS u amandmanu na član 15. sasvim drugačije koncipirala i taj amandman kaže: "Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, daje saglasnost za osnivanje zone, odnosno podzone u roku od 30 dana od dana uredno podnesenog zahteva.
Saglasnosti iz stava 1. ovog člana prestaje da važi ako zona, odnosno podzona ne počne sa radom u roku od dve godine od dana davanja saglasnosti". I šta je tu sporno? Ništa i to je jedina uloga koju treba da ima Vlada, odnosno nadležno ministarstvo.
A po članu 8. kako ste vi to predložili i kažete to je isto, pa nije isto, potpuno je različito. Vlada odlučuje koje je to područje. Pa dajte molim vas, vi sami sebe negirate. To ne može bilo koje područje u zemlji da odlučuje da li je, mi bismo voleli, i po našem konceptu potpuno je liberalan pristup tom institutu slobodne zone.
Ako neko ispunjava sve uslove u geografskom, infrastrukturom položaju, u pogledu osnivačkih uloga, u pogledu potencijalne radne snage, olakšica koje treba da se daju itd. Nemoguće je da Vlada Republike Srbije utiče na to koje će područje da bude i kako će ono da bude omeđeno.
Zar to nije prepušteno ovim organima kao što su pomenute danas. Recimo, skupština opštine Zrenjanin donela svoj protokol, odnosno memorandum o osnivanju slobodne zone. I šta je problem, je l su oni ti koji su trebali da odluče gde se nalazi to područje? Jesu. Je l' to uradila opština Lapovo? Jeste. Je l' sam vam pokazala danas detaljni regulacioni urbanistički plan?
Pa neće valjda da se Ministarstvo finansija i time bavi, da ucrtava koja je to trasa puta, gde protiče reka, gde potok, koja ulica i tako dalje. Pa vi praktično kažete vašim Predlogom zakona u članu 8. da će Vlada to da radi.
Znate kad kažete: određuje područje – tačno sve mora da bude ucrtano, apsolutno sve kao što je to ovde dato u prikazu za Lapovo na ovoj mapi već danas pokazivanoj, kao što postoji za svaki drugi grad. Ne može Vlada Republike Srbije time da se bavi.
Šta bi trebalo da bude značajna uloga Vlade? Dakle da uz sve ove uredne dokumente koji se prilože u roku od 30 dana da saglasnost da se ne bavi opstrukcijom, ako saglasnost ide u pravcu da se slobodna zona dodeljuje onoj opštini, onom gradu gde su srpski radikali na vlasti. Jer, svi predsednici opština i gradonačelnik Novog Sada, danas sam je više puta pominjala, gospođa Gojković preko Stevovića iz Požege, sada Rankića iz Bora, on tek nailazi na prve barijere, da ne govorim o slučaju Zemuna i toliko puta i sama gospođa Pop-Lazić je iznosila svoje negativno iskustvo. Niko ne može da ima normalnu komunikaciju i saradnju sa Vladom Republike Srbije.
Hoćete da vas podsetim kako je to bilo za vreme dok su srpski radikali bili na vlasti i na činjenicu da potpredsednik Vlade, a i predsednik Odbora za budžet i finansije, prof. dr Vojislav Šešelj najviše kao potpredsednik Vlade upravo izlazio u susret tadašnjem predsedniku opštine Čačak, po njegovom sopstvenom priznanju, a danas ministru kapitalcu koji podmeće nogu svuda srpskim radikalima, Velimiru Iliću.
Setite se prvog pojavljivanja Velimira Ilića posle 2000. godine, čini mi se da je to bio neki duel predsednika Šešelja sa njim na Televiziji "Politika". Javno priznao i rekao – pa da nije bilo Vojislava Šešelja ja ništa ne bih mogao da uradim kao predsednik opštine Čačak. E, tako se vrši vlast, vlast na republičkom nivou ali ne pravite opstrukcije i ne ometajte ljude da rade posao tamo gde ih je narod izabrao.
Ovako, pitaju se Novosađani šta se desilo i kome je to palo na pamet da im oduzme status slobodne zone. Od 1984. godine ljudi se borili za to, ali ništa me ne čudi. Kada je Grad Novi Sad morao da čeka 32 godine da se danas otvore gradski bazeni na Sajmištu i da to uradi Maja Gojković, odnosno radikalska vlast, onda krenite po gradovima i opštinama u Srbiji pa vidite kako je sve to zapušteno.
Sama priča i održavanje ovih seminara i ovog pomenutog u Hajatu i zaključaka raznih i raznih akcionih planova, ništa to. Ono što vam piše u Ugovoru o stabilizaciji i pridruživanju, uslovljanje sa akcionim planom za hvatanje generala Ratka Mladića, sačuvaj Bože. Pa ko to normalan može da opravda?
To je najteže moguće ponižavanje srpskog naroda i države, puzite, puzite, oni vas gaze, gaze, gaze, biju vas o glavu i vi kažete – odlično je, tako treba, mi smo to zaslužili.
Neće to građani Srbije, hoće mogućnost da rade, hoće mogućnost da dođu ti strani investitori, a pojedinci upućuju pisma sa svojim namerama. Ali kome da se obrate? Sada Vladi koja će da određuje.
Da li to znači gospodine, vi stvarno ne možete da sedite tu kao mumija, i s druge strane meni nije ni uvredljivo niti šta, meni je žao na određeni način.
Prinuđeni ste da to sve slušate, ne možete da dajete nikakve argumente. Ovo praktično znači to – da će Vlada Republike Srbije sada po ovome da određuje područje slobodne zone Novi Sad. A elaborat koji sam vam pokazivala jutros, koji mi je dostavio kabinet gradonačelnika, gospođe Gojković, govori o tome da su se timovi ljudi uključivali u to.
Ljudi moji, od 1984. godine traje taj proces, pa se zakonska regulativa menjala, pa se obraćali onim komunistima iz SIV-a, jednima pa drugima, pa se tržišni uslovi menjali, pa onaj čuveni proces stabilizacije, pa devizni režim drugačiji, pa odnos naše nacionalne valute prema tadašnjoj nemačkoj marki itd.
Da li vi mislite da neko može ovako nešto da prihvati?
Nemoguće da vi imate nameru da dajete Vladi u ruke taj posao. Je l' tako kolega Jakšiću? Je l' moguće da ste išli na to da Vlada Republike Srbije određuje područje slobodne zone. Jedino vam je rešenje da prihvatite ovaj amandman, koliko toliko da prihvatite nešto, jer ne može ni da vam opstane ovako, što bi pravnici rekli, u pravnom prometu. Ni jedna Vlada ni u jednoj zemlji u svetu se ovim ne bavi.
Tamo gde postoje slobodne zone, navešću vam primer od pre dve godine izabranog predsednika Brazila, gospodina Lula da Silva kada je došlo do ekspanzije slobodnih zona u toj zemlji, on je sazvao sve ostale prijatelje i one koji žele dobro i njegovoj zemlji i u kontekstu borbe protiv globalizacije na samit posvećen slobodnim zonama u svetu.
Takođe se to desilo 2. januara 2004. godine na inicijativu Pakistana održan je samit o slobodnim zonama Pakistana, Južne Azije, da se ostvari dogovor o formiranju slobodne zone Južne Azije.
Mi raspravljamo sada o tome da li će Vlada Republike Srbije da ograničava neki prostor, pa valjda je uloga Vlade Republike Srbije da ostvari ove kontakte kao ovi državnici koje sam spomenula, da imaju aktivnu ulogu u svemu tome, ili da imaju neki potpuno novi projekat o kome sam govorila, kao što je plovni put Velikom Moravom preko Vardara do Egejskog mora i luke Aksios u Grčkoj. To je projekat vredan 15 milijardi dolara direktnih stranih investicija.
Onda bi i Požarevac i Stalać i mnogi drugi gradovi mogli da plediraju, da dobiju status slobodne zone zato što je to nešto što je kičmeni stub ne samo našeg rečnog saobraćaja, nego time bi se plovidba do Egejskog mora skratila za tri dana.
Sad se pitate, pominjem cifru od 15 milijardi evra, ko će da dođe u tu situaciju i ko je taj ko će da uloži taj novac?
Ljudi znaju da taj projekat postoji, od profesora na fakultetu, od onih koji se decenijama bave prostornim planiranjem, rečnim saobraćajem u našoj zemlji i kompletnim prostornim planiranjem za celu Srbiju.
Već znaju da postoje investitori i to sa Zapada koji su spremni da u tako nešto da ulažu i koja je to sitnica.
Vidite, kroz ostvarivanje takvih kontakata i formiranje samita ili bilateralnih odnosa zemalja poput ovih, Pakistana, Južne Azije ili ovih u Latinskoj Americi, dođe se do određenog rešenja.
Opet vam ponavljam ono što sam vam rekla u prepodnevnom delu, zemlje EU imaju ukupno, ako ne grešim, oko 25 slobodnih zona. Oni nemaju toliki interes to da rade zbog toga što nemaju nikakve carinske barijere, ni te spoljnotrgovinske, ni zbog činjenice da smo mi nešto drugo, kao i susedna Mađarska i da mi možemo da privučemo te strane investitore. Ne da pošto-poto, budzašto prodajemo našu radnu snagu, odnosno umeće i znanje koje naši ljudi najbolje unovče upravo na Zapadu.
Jer najbolji majstori, najbolji radnici u fabrikama su upravo Srbi, u Austriji, Nemačkoj, gde hoćete. Ali u svakom slučaju je mnogo povoljnije za te investitore i za bilo koju Japansku kompaniju za General Motors, za koga hoćete, da plati višestruko manje radnu snagu u Srbiji, ali u svakom slučaju, mnogo više nego što ti radnici sada imaju ili nemaju ništa.
Kad ste već ušli, gospodine Markoviću, samo još da Vam kažem da Vam je gospođa Gojković naknadno, preko mene, poručila da niste u pravu kada ste spomenuli onih 26 investitora. Rekla je da Vam kažem da je sve to Grad Novi Sad, tako da je ona to shvatila kao Vašu šalu, očigledno, simpatična reakcija, ali neistinita.
Najvećim delom Grad ima zasluge za izgradnju one hale u Futogu, a svi su investitori sa područja Grada Novog Sada. Zamolila je to da Vam kažem pre nego što ode da otvori ove bazene na Sajmištu, koji nisu radili 32 godine, ali eto, danas je prilika da se još nekim svojim poduhvatom gospođe Gojković podiče. Hvala.

Da biste bili još bolje obavešteni, pošto je to vaša obaveza i pretpostavljam najbolja namera da  sagledate kompletno situaciju kada je u pitanju promovisanje pojedinačnog masovnog sporta, takmičenje uopšte, moram da vam kažem da je grad Kragujevac pre više godina kao tada najsportskiji grad dobio 20 miliona dinara od Vlade Republike Srbije za izgradnju sportske hale za pojedine klupske sportove, taj novac je protraćen. Već dve godine stoji na računu nove vlasti vašeg koalicionog partnera, gospodina Veroljuba Stojanovića, pa bi se trebalo i time, i Vlada Republike Srbije, da se pozabrinute, zašto on nije iskorišćen u prave svrhe.
U međuvremenu, on je samoinicijativno, pošto su bila neka dva koncepta u igri, dva sporta eliminisao, tako da je ostala samo odbojka ili rukomet, koliko mislim, što je zapravo uslov za rad za takmičenje u nekim bolje opremljenim školskim salama, u osnovnim i srednjim školama, tako da vidite da ima i takvih primera gde zbog takmičarskog duha i zbog rezultata neki grad dobije neki novac, ali ljudi koji se nedomaćinski ponašaju, to ne iskorite. Upravo dolazim iz grada koji nije imao sreću da kao Futog i Novi Sad dobije sportsku salu, čeka se na to, ali sačekaće očigledno drugu vlast.

Gospodine Markoviću, samostalnu državu Srbiju ćemo imati po usvajanju novog ustava Republike Srbije, a to što ga još uvek nemamo, vi ste jedan od najodgovornijih ljudi i vaš kolega uslovno rečeno, ova lopuža preko puta Boris Tadić koji vam je pre devet meseci tresnuo na sto svoj predlog ustava, odnosno svoje DS i pošto vi niste slušali apele gospodina Tomislava Nikolića koji je želeo da radi u Pododboru i da nastavi od člana 81. teksta Vlade Republike Srbije da inkorporiše sve naše primedbe, desilo se sve ovo što se desilo.
Hajde da vidimo još koliko će da traje ta priča i vaše izjave i izjave Koštunice, Tadića, a vezane su za donošenje novog ustava, ali isuviše se dugo igrate sa strpljenjem svih građana.
Gospodin Tomislav Nikolić je kao mudar čovek, odgovorni državnik, uverena sam, budući premijer srpske vlade, spreman da zarad interesa naroda i države čeka još malo, iako mi ne učestvujemo u radu ostalih odbora, on je poručio i vama i srpskoj javnosti da će da učestvuje u izradi Ustava, ali ta priča ne može da traje u nedogled.
Nije onda u redu da kolegi Jojiću koji je zaista i sa jednom dozom emocija u ovoj situaciji u trenutku dok se održava statusna konferencija predsedniku SRS, protiv koga je napisana optužnica pre četiri godine i pripisuju mu se neki navodni zločini koje nije počinio za verbalni delikt i koji je jedan od ostalih koji služe u antisrpskom kazamatu sada na kraju ovog njegovog briljantnog izlaganja i kao člana tima za odbranu doktora Šešelja i bivšeg saveznog ministra, dajete takve kritike u smislu da je trebalo tog i tog dana da bude u toliko i toliko sati.
Gde ćemo mi da budemo i kada ćemo da budemo i o čemu ćemo da glasamo, odlučuje samo SRS, njen poslanički klub, njeno rukovodstvo i oni ljudi koji su nas izabrali na ove funkcije.
Ne bih nikada koristila ovo vreme kada treba da govorim o ovom amandmanu koji sam podnela na član 23. da vi niste imali takvu svojevrsnu malicioznu reakciju na izlaganje kolege Petra Jojića.
Što se tiče amandmana na član 23. i bio je u pravu, naravno, mi nemamo ni ministra inostranih poslova, ni ministra odbrane, to nigde ne stoji u Ustavu Republike Srbije, u Ustavu po kojem ste i vi predsednik Narodne skupštine koja broji 250 poslanika.
Što se tiče ovog amandmana, on je zaista neophodan da se inkorporiše u ovaj zakon, jer za razliku od ovih drugih članova gde ste možda mogli da pomislite da SRS hoće zapravo to isto, a to nije tačno, jer se suštinski razlikuje, naš zakon u nekim tehničkim stvarima, da, poklapaju se stavovi, ali kada su u pitanju način određivanja zona, davanje saglasnosti za rad, a pre svega, ova uprava koja kod vas postoji što kasnije ide, a kod nas ne.
Mi smo smatrali da je zbog namere SRS, da vam kroz sve ove primere do sada pokaže da glavna intencija treba da bude proizvodnja, a ne spoljnotrgovinski promet.
Predlog smo dali, odnosno ja sam predložila ovaj amandman koji glasi da – uverenje o tome da je roba proizvedena u zoni izdaje carinski organ koji vrši nadzor u toj zoni, a za robu proizvedenu u zoni izdaće se uverenje o tome da je proizvedena u Srbiji, ako je u vrednosti robe koja se izvozi učešće sirovina i drugog reprodukcionog materijala, uloženog rada i drugih troškova proizvodnje poreklom iz Srbije, najmanje 51% od vrednosti robe koja se izvozi.
Dosadašnje analize, a naročito jedna koju je uradila, ne bih zaista bez saglasnosti te gospođe da spominjem njeno ime i prezime i da zloupotrebljavam, ona je sa Fakulteta za menadžment Univerziteta u Novom Sadu, zaista se bavila i sačinila jedan elaborat o poslovanju slobodnih zona u Srbiji unazad, odnosno na prostoru bivše države, 20 i 30 godina.
Činjenica je da se ništa nije promenilo od trenutka kada su prve slobodne zone osnovane, zato što država nije u svim prethodnim zakonima (a očigledno pošto ne prihvatate amandman SRS, to neće biti ni po ovom zakonu) uticala na to da se pospeši proizvodnja.
Zato su i oduzete pojedine slobodne zone, odnosno njihov status, a to je kao bilo opravdanje i razlog nekim opštinama, to je bilo mesto za skladištenje ili za trgovinu, a sve druge zemlje u svetu, čak i neki primeri o kojima nikada možda niste razmišljali.
Možda ni ja ne bih, da se nisam interesovala i da me zaista i ovaj problem nepostojanja uređene tržišne privrede u slobodnim zonama u Srbiji nije toliko interesovao, možda ne bih došla do tih podataka, ali sam vredno i marljivo na tome radila svih ovih dana, naročito u periodu od kada je zakon došao u skupštinsku proceduru, i došla do fascinantnih podataka kada je u pitanju zaštita robe originalnog porekla, dakle, domaćeg porekla, u pojedinim zemljama koje su bile potpuno privredno razorene i uništene poput Vijetnama.
Vi znate da je američka agresija na Vijetnam okončana još davne 1973. godine i da sve informacije koje nama stižu putem naših medija u onom izveštaju pod razno i šta se dešava u svetu, o toj zemlji su šturi i gotovo nikakvi i vi možete da pomislite i svima je slika naročito iz one američka holivudske propagande kako su bili jaki i hrabri američki vojnici, što svakako nije bila istina, i kako su se borili za svoje interese, a upravo je Vijetnam posle završetka tog rata uz saradnju sa mnogim zemljama širom sveta, naročito azijskim, stao na noge kroz formiranje slobodnih zona.
Danas, odnosno to je podatak od 2005. godine, pošto su oni na vreme uradili nešto što mi nismo, dakle, godine uzalud prolaze, od 2000. godine do današnjeg dana, to je moglo da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije raspravlja više puta i da taj zakon bude pred narodnim poslanicima.
Niko nije mogao da razmišlja o tome za vreme nezapamćenih ekonomskih sankcija, kada je proizvodnja bila čak mnogo veća u pojedinim segmentima nego što je danas, nemamo rat, niti imamo agresiju zapadne vojne alijanse, odnosno NATO pakta, bombardovanje naše zemlje, odnosno naših privrednih objekata.
Setite se samo da je "Zastava" u Kragujevcu gotovo bila sravnjena sa zemljom.
U ovim uslovima kada kažete da želite da uđete u EU, a i za sve međunarodne ekonomske integracije ste, nemate podatak kojim možete da se podičite, a nije donet neophodan zakon pre ovog zakona, a to je zakon o direktnim stranim ulaganjima.
Zašto je bilo potrebno i Vijetnamcima i onima koji u drugim delovima sveta ili u nekim zemljama tog regiona uspešno posluju po sistemu slobodnih zona da donesu takav zakon? Zato da bi zaštitili i domaću proizvodnju i da bi privukli strane investitore da ulažu u nove programe i da zapošljavaju njihovu radnu snagu.
Danas podatak, eto, do kog sam došla, da zbog tih svojih prirodnih i ljudskih potencijala kojih ima i te kako naša Srbija, jutros sam, samo o primeru ovih malinara iz sela Katići i svih okolnih sela opštine Ivanjica, u kojima sam provela petak popodne, rekla da je Srbija spala na najniže moguće grane kada je u pitanju i plasiranje maline po čemu smo nekada bili prvi u Evropi.
Danas smo na četvrtoj, petoj ili ko zna kojoj poziciji zbog nebrige države zbog toga što nisu zaštićeni proizvođači malina, ali je zato važno da sve šta god da se proizvede u slobodnoj zoni, a ima učešće onako kako je to definisano ovim članom koji sam predložila 23. u zakonu ima oznaku da je proizvedeno u Srbiji.
San svake zemlje, valjda i mi spadamo u srednje razvijenu zemlju, a imamo potencijala i te kako da budemo napredni u tehnološkom smislu i svakom drugom da plasira svoje proizvode na neko drugo obezbeđeno tržište.
Mi nismo svoju šansu iskoristili od 1998. do današnjeg dana. Čak je više ona korišćena za vreme bombardovanja i uoči bombardovanja kada je u pitanju sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom nego danas.
Spoljnotrgovinska razmena, ako se ne varam u ovom trenutku naše zemlje najveća je sa Italijom, a sa Rusijom je veoma mala.
Ne možemo da razmišljamo o tome da imamo takve slobodne zone i da tako poslujemo kao što su slobodne zone manje ili veće u Kini, ali možemo da razmišljamo o činjenici da su oni i te kako zainteresovani za naše proizvode. Da ta razmena na godišnjem nivou može da bude nekoliko milijardi dolara.
Skoro su u našoj zemlji boravili predstavnici Privredne komore Kine koji su zainteresovani za naše povrće i voće, vina i za sve druge proizvode iz prehrambene industrije koju još uvek mogu kvalitetno ovde da se proizvedu, odnosno izrazili su spremnost da se napravi jedan takav dogovor i sporazum sa našom državom za izvoz tih proizvoda koji su im se i po kvalitetu i po ceni i po svemu dopale u našoj zemlji.
Zato su takve zemlje poput Vijetnama, koji su doneli zakon pre više od 10 godina, odnosno skoro 15 godina o direktnim stranim investicijama, što je trebalo da usledi pre ili odmah posle donošenja ovog zakona, napravili veliku ekspanziju kada je u pitanju ulaz stranog kapitala i taj nivo investicija je, odnosno uloga stranog kapitala preko 3.000 ugovora za 10 godina.
Sada ovaj tabelarni prikaz, ova dinamika priliva po privrednim granama u toj zemlji, samo zato što su se otvorili, ali ne tako da potpuno zatru svoju proizvodnju i da ne štite ono što je njihovo, naprotiv, potencirali su, istrajavali na tome da ono što je njihovo i što je vredan proizvod da ga oni imaju i njihova tradicija mora pošto-poto da bude očuvano. Kada pogledate ovo kako to ide od poljoprivrede i šumarstva preko hotelijerstva, preko finansija, bankarstva i svega onoga što tretira njihovu privredu, vidite da su to neverovatne cifre i da su to stotine milijardi dolara.
Koje su to zemlje koje ulažu iz celog sveta? Po principu poslovanja da poštuju njihove zakone. Slobodan je unos tog kapitala, ali sve što je potrebno državi mora u toj u kojoj posluju, odnosno u konkretnom slučaju Vijetnama mora da se plati, a slobodan je iznos svog tog profita, što im niko ne brani i što mi ne bismo branili svakome ko je spreman da dođe i da posluje po našim zakonima ovde u zemlji.
Ono što je naša razvojna šansa da neko ne pomisli danas iz ove rasprave da su to samo slobodne zone, ne mogu u ovom trenutku da vam kažem, verovatno gospodin Krasić, kao veći stručnjak za ovu oblast, barata tim podatkom, jer se i ranije u svojoj struci godinama bavio carinskim zonama i zonama slobodne trgovine, kakva je naša projekcija u budućnosti, koliko bismo mogli da zaposlimo ljudi. Neka je i onoliko koliko su uspeli Mađari, a oni su sa podatkom iz prošle godine 26.000 ljudi zaposlili u slobodnim zonama, i to je veliki uspeh. Može da bude više, može da bude manje, ali ono što je po svim statističkim prikazima jasno za razliku od Vijetnama ili od Singapura, ili nekih drugih zemalja ili Mađarske kod nas je slobodna zona opstajala samo na principu spoljnotrgovinske razmene, a ukupan iznos, odnosno učešće u celokupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije po poslovanju slobodnih zona gde Novi Sad, dok nije oduzet ovaj status je beležio najveće rezultate, 90%, pa Subotica, onda mnogo manje svi ostali i oni koji su ranije imali, ali proizvodnja gotovo nikakva.
Zato, davanjem olakšica onim kompanijama kao što su recimo Turci uradili, doveli 500 stranih kompanija da proizvode u njihovoj zemlji, ali i pomaganjem naše proizvodnje u slobodnoj zoni, slobodne trgovine, slobodnog poslovanja i kroz zaštitu i kroz prihvatanje ovog amandmana, mi možemo nečemu da se nadamo. Ovako se nastavlja agonija i za srpsku privredu i za građane koji su radno sposobni. Njih je zaista mnogo.
Mladi ljudi čekaju posao iz svih zanimanja, iz svih struktura obrazovanja, ali nema ko da ih uposli i nema za njih nikakve razvojne šanse, ako se nešto pod hitno ne bude menjalo i ako se ne krene sa nekim konkretnim projektima koji mogu za kratko vreme da pokažu određene rezultate.

Dame i gospodo, pre svega poslanici koliko vas je u sali, vas troje i gospodin iz ministarstva, reklamiram član 104. Poslovnika jer je predsednik Narodne skupštine, Predrag Marković, grubo povredio dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.
Pauza koju je dao radi javnosti i koja je verovatno zapanjena pratila malopređašnji komentar predsednika Skupštine je bila potpuno nepotrebna, možda, gospodine Markoviću, da popijete kafu, da zapalite cigaretu.
Vi niste razgovarali ovih pola sata sa kolegom Petrom Jojićem i to što ste vi razgovarali to je vaša stvar, međutim javljam se zbog toga što ste komentarišući ono što sam izrekla, a upozoravajući vas da pogrešno ne obaveštavate javnost kada je u pitanju stav SRS.
To, da li smo prisutni ili nismo kada se o nečemu glasa, naročito o onome što se desilo 5. juna kada se glasalo o nekakvoj deklaraciji posle referenduma u Crnoj Gori i navodne samostalnosti Republike Srbije, rekla sam vam samo istinu i to ću vam ponoviti i ja i svaki poslanik SRS sto, hiljadu ili koliko hoćete puta da bi vam bilo jasno.
Dakle, nikada nemojte da nas podsećate naknadno, ja nisam neko treće lice, kao što ste to rekli, da nema potrebe da neko treći to raspravlja, nego poslanik sa imenom i prezimenom koji je mnogo duže u Narodnoj skupštini nego vi od kada ste došli na mesto predsedavajućeg ili kada ste izabrani za narodnog poslanika.
Za razliku od vas, ja imam svoju poslaničku grupu koja je najjača u Srbiji, najjača politička stranka, a sa druge strane to što ste rekli da se razmećem neobaveštenošću, jednostavno, nije tačno.
Javnost sam obavestila o stavu stranke koji je potpuno ispravan i jedini prihvatljiv za celokupnu naciju, a ja bih za vas mogla da kažem da se stalno razmećete neobaveštenošću iz raznoraznih oblasti i kada govorite o pokojnim fudbalerima, kada imate razne komentare.
Podsetiću vas na slučaj Hatunić, onda mogu da vas pitam za šta se kandidujete, za novog selektora reprezentacije Srbije, pošto je inače dosadašnji otišao ili da vas pitam da se kandidujete za nešto drugo kada imate razne druge komentare. Sve se to desilo danas kada sam bila na jednom skupu gde se okupilo više srpskih patriota.
Jedan ugledan radio je danas imao svoju godišnjicu i jedan od ljudi, poznati srpski intelektualac rekao mi je, pored divljenja za ono što mi radimo kao poslanici SRS, braneći narod od ovako loših zakona, njegova najveća primedba je na to što vi vašim komentarima i pre svega grimasama i gestikulacijama koje pravite za vreme dok predsedavate Narodnom skupštinom, ona ružna slika uz nepostojanje dovoljne većine poslanika, odnosno uz ukidanje kvoruma, opet na vašu inicijativu i unižavanje ovog najvišeg zakonodavnog tela.
Ako pokušate i nastavite kasnije, što je vaše pravo i poslovnička mogućnost, da na isti način komentarišete sve ono što sa skupštinske govornice govorim zarad istine i onoga što je stav stranke kojoj pripadam, nema nikakvih problema, imam vremena na raspolaganju, vi izvolite i što bi naš narod rekao kom obojci kom opanci.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javljam se po Poslovniku zbog činjenice da je novoizabrani ministar Goran Živkov, ministar poljoprivrede neupućen u rad Narodne skupštine i da mi nije odgovorio na poslanička pitanja u skladu sa Poslovnikom, odnosno nije uvažio ostale kolege narodne poslanike iz SRS i iz vladajućih struktura, jer mi je stigao odgovor od njega dan pošto je imenovan.
Naime, ja sam bivšem ministru poljoprivrede, a sadašnjem potpredsedniku Vlade Ivani Dulić postavila u toku rasprave o ovim zakonima u načelu određena pitanja vezana za pljačku i za tajkunizaciju PIK "Oplenac" Topola, Instituta za strna žita u Kragujevcu i naknadu štete nanete poljoprivrednim usevima na području grada Kragujevca.
Prošle godine, 9. jula, za vreme nezabeleženih u našem kraju elementarnih nepogoda, želeo je da bude revnostan i verovatno da kaže da opravdava svoj izbor time što će sutradan odmah, navrat-nanos da odgovara narodnim poslanicima. On je izabran dan pre nego što mi je poslao odgovor na poslanička pitanja i najpre nije znao, nije zadovoljio formu tim svojim odgovorima, želeo je kroz odgovore na sva tri poslanička pitanja da izbegne odgovornost i svoju ličnu sada i bivšeg ministra Ivane Dulić, za sve ove probleme koje sam nabrojala.
On je prebacivao odgovornost na druga ministarstva, znači na svoje koalicione partnere iz Vlade i ono što je najvažnije, niste ga naučili na samom početku da se od strane ministarstva naslovljenom na ime i prezime poslaniku koji je postavio pitanje, u ovom slučaju na moje ime, ne odgovara na taj način. Meni odgovore na poslanička pitanja treba da dostavi Narodna skupština, odnosno da ta pitanja, odnosno odgovori budu fotokopirani za svih 250 narodnih poslanika.
Vi u ovom trenutku ne znate samo na osnovu moje priče šta sam pitala i šta mi je odgovorio novoimenovani ministar. Zato, gospodine potpredsedniče, treba da ga upozorite, u slučaju da ima još postavljenih pitanja, a bilo ih je od strane poslanika SRS, da ne upućuje na ime i prezime poslaniku u koverti ta pitanja direktno na Skupštinu Srbije, nego preko nadležnih službi, jer po Poslovniku o radu Narodne skupštine, svi narodni poslanici moraju da imaju te odgovore ispred sebe.
Opet da ponovim, uopšte nisam zadovoljna tim odgovorima jer je očigledno da nije želeo da razume, on je tada bio zamenik ministra, doduše tu prisutan, ali očigledno da je hteo odgovornost da prebaci na neka druga ministarstva.
Iskoristiću ovu priliku, pošto sam se već javila po Poslovniku, da pozovem sve građane Užica da danas u 19,00 časova dođu na gradski trg u Užice, na veliki narodni miting SRS. U nedelju 2. jula održavaju se izbori za predsednika opštine, kandidovali smo prof. Dragišu Stanojčića, on će danas da predstavi svoj najbolji izborni program za tu opštinu, na mitingu će govoriti čelnici SRS, gospodin Tomislav Nikolić i gospođa Gordana Pop-Lazić, kao i ostali poslanici i naš predsednički kandidat. Zato, pozivam sve građane da se danas okupe u Užicu u 19,00 sati na mitingu SRS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o finansiranju lokalne samouprave koji sada razmatramo nije dobro koncipiran zato što smo, reagujući još u članu 6, na izvorne prihode lokalne samouprave i na poreze koje treba da primaju, to je amandman gospođe Gordane Pop-Lazić, pokušali da onaj porez koji je dostupan, odnosno koji se najviše evidentira, inkorporišemo u sistem naplativosti kao izvorni prihod lokalne samouprave.
Zbog toga, način na koji se transferišu sredstva od nivoa Republike do jedinice lokalne samouprave ni po ovom zakonu nije dobar.
Ono što sam želela, podnoseći amandman u ime poslaničke grupe SRS u članu 15, gde se govori o lokalnim komunalnim taksama, a najpre da skrenem pažnju na situaciju što se tiče lokalnih komunalnih taksi, kako u Kragujevcu, tako i u Beogradu i u drugim gradovima koji su pod ingerencijom neodgovornih ljudi koji su obećali nešto sasvim drugo u kampanji, a posle osvajanja vlasti učinili građanima život još težim, poput situacije koju imamo u gradu Kragujevcu gde su se astronomski povećale lokalne komunalne takse od perioda unazad dve godine, od dolaska Veroljuba Stevanovića i njegove grupacije na vlast.
Od koalicije "Zajedno za Kragujevac", građani nemaju nikakvu konkretnu korist zato što nema izgradnje komunalne infrastrukture u delovima grada gde je ona najpotrebnija, ušminkavanje ulica u centru, tek po neka zamena vodovodne cevi, a čitav obod grada, da ne govorim o seoskim područjima i o tome da 22 naselja nemaju vodovod i kanalizaciju, na čekanju su, odnosno neće ništa moći da sačekaju od takve neodgovorne vlasti i gradonačelnika Stevanovića, kao što i Beograđani vide, naročito oni koji žive u beogradskoj opštini Zemun, da je u pitanju velika pljačka od strane DS i Nenada Bogdanovića i da on beogradske opštine tretira maltene kao mesne zajednice.
Da napravimo jedno poređenje.
Juče smo koleginica Gordana Pop-Lazić, Vjerica Radeta i ja bile u kampanji u opštini Užice i obišli smo Mokru Goru, Kremne i još nekoliko mesta i razgovarajući sa našim predsedničkim kandidatom i sa građanima došli do frapantnog saznanja, da su komunalne takse za vreme vladavine ovog opozvanog predsednika zbog čega se sada u nedelju 2. jula bira novi, a naš kandidat je, opet da vas podsetim, prof. Dragiša Stanojčić, dakle došli smo do saznanja da je opština Užice, koja je jedna od vodećih opština po budžetu, 1.350.000 evra je planirani budžet za ovu godinu, samo pet miliona dinara izdvojila za izgradnju komunalne infrastrukture u selu. Imam primer svog sopstvenog rada.
Skoro smo imali rebalans gradskog budžeta za 240 i nešto miliona novih dinara, sve parazit do parazita, osnovano preduzeće za izgradnju grada, raznorazni drugi paraziti na grbači onog siromašnog naroda, kada pogledate, apsolutno ničega nema.
Kome ljudi da se žale kad je vlast takva bahata, osiona, rasipa se, desetine miliona dinara idu na putne troškove i ceo taj budžet se stvara od prihoda od komunalnih taksi koje su navedene u članu 15.
U ime poslaničke grupe SRS tražila sam da se stav 2. briše, gde se kaže da će Vlada da utvrdi najviši iznos za lokalne komunalne takse iz stava 1, jer to su komunalne takse, njih ukupno 16 koje su navedene kao izvorni prihod jedinica lokalne samouprave, i da će takse iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) na predlog Ministarstva finansija, koje će prethodno o tome pribaviti mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave, da se utvrđuju, dakle, u svakom slučaju, uvek će Dinkić, odnosno budući ministar finansija, po ovom zakonu, što bi naš narod rekao – kod njega i nož i pogača, da odlučuje o prihodima lokalne samouprave i o tome koliki je guber i dokle neko može da se opruži i kakvu će politiku da vodi.
Nijedan srpski radikal ni u jednoj opštini gde smo na vlasti, počev od grada Novog Sada gde je gradonačelnik gospođa Maja Gojković, preko opštine Zemun, opštine Šid, ostalih opština gde su radikali na vlasti, nije išla na tako neverovatno povećavanje komunalnih taksi.
Verujte, nikome i ne pada na pamet da to radi, a da je normalan i častan čovek, do iznosa koji je neizdrživ za građane i zato mi tražimo da se Vlada ne meša, odnosno da se izbriše ovaj drugi stav, jer će pravi domaćini i ljudi koji znaju šta građani mogu da podnesu, u smislu finansiranja lokalne zajednice, da odrede način na koji će najracionalnije ta sredstva da se troše.
Najlakše je da dođete na vlast, da obećavate građanima, poput Bogdanovića, Stevanovića i njima sličnih – izgradićemo ovo, otvorićemo ne znam koliko hiljada radnih mesta, imaćemo ovaj, onaj projekat, od toga nema ništa. Pranje para, raznorazne zloupotrebe, obmanjivanje građana, a ove komunalne takse od tačke 1) do 16) su za mnoge naše građane zaista teret koji oni ne mogu da izdrže. Mnogi ljudi ne mogu da plate Fondu za uređenje građevinskog zemljišta zato što su to astronomske cifre koje se u siromašnom budžetu nakupe za godinu dana.
Juče smo u Užicu čuli i to je praksa u svim gradovima gde je vlast neodgovorna, da je preduzeće za izgradnju grada najveći parazit, kao ovo kragujevačko kome je najveći deo kolača iz novog rebalansa pripao. Isti je slučaj i ovde u Beogradu. Ko hara gradom i ko određuje poslovne lokacije i prostor za izgradnju basnoslovno skupih stambenih objekata – građevinska mafija. Postoji i u mom gradu.
Obećao sadašnji gradonačelnik i na tome zasnovao kampanju, da će da povede oštru borbu protiv građevinske mafije. Ništa od toga. Oni i dalje idu, varaju ljude, obećavaju starim nemoćnim ljudima, onima koji su siromašni penzioneri pa ne mogu da plate interfon, hoće da imaju kablovsku teviziju, da im se možda promene pločice u kupatilu koje je staro trideset i kusur godina, da bi oni dobili kompletan prostor da nadzidaju tu zgradu, a onda prodaju kvadratni metar stana za 900 ili 1.000 evra. Da li je to normalno? To je čista pljačka. Ne, neko je glup i ne znaju drugi ljudi da se bave tim unosnim biznisom.
Zašto drugi ne mogu da dođu u tu poziciju? Zašto u tu poziciju nije došao neki inženjer, građevinac otpušten sa posla ili neki drugi ekonomista koji je ostao u fabrikama bez posla, a isteran na ulicu? Zato što on nema ni bankarski lobi iza sebe ni lobi iz lokalne samouprave, ni one koji će da mu pomognu da dođe do te mogućnosti, da tako presipanjem iz šupljeg u prazno nadziđuje zgrade i da na jednoj zgradi zaradi za ceo život, odnosno i za generacije iz svoje porodice koje će da dođu posle njega. To je neverovatno. Onda će još Vlada da se meša i da određuje koji je to nivo, odnosno visina komunalnih taksi koje će da određuje jedinica lokalne samouprave.
Zar nam je malo muke nanela Vlada Republike Srbije i svi ovi zakoni koje je predložio Mlađan Dinkić, a koje ste vi usvojili, pa nam trebaju i ovakvi članovi u zakonu.
Pitajte ljude i pitajte Gordanu Pop-Lazić koja je govorila o tome u načelnoj raspravi, kako joj je teško da raspolaže sa onom šačicom sredstava u opštini Zemun, zato što Bogdanović sve opštine na takav način tretira, iz tog ogromnog kolača iz koga pljačka i on i cela Demokratska stranka, jer svi moraju da se namire i dobro udome i da se obogate. On na kašičicu daje opštinama.
Rekla sam vam za primer, možda ste zaboravili, pošto se desio onaj svojevrsni puč u opštini Grocka kada je smenjen gospodin Simonović sa mesta predsednika opštine, a za nekoliko meseci uhvatio ih je u neverovatnim malverzacijama i postavio budžet na noge i krenuo sa investicijama u opštini Grocka. Skupila se posle banda, ovi žuti ih predvodili, Šutanovac bio jedan od zagovornika da se takva vrsta puča izvrši.
Sada se pojavio taj novi koji je ikebana. Član je G17 i kaže u jutarnjem programu na Studiju B, pitaju ga tamo za neki projekat, za izgradnju komunalne infrastrukture, za neku ulicu. On kaže: ne znam, moram da vidim sa gradonačelnikom Bogdanovićem, znate sve je to u njegovim rukama. Ista situacija će da bude i u Kragujevcu. Sada već jeste za one mesne zajednice gde se apsolutno ništa ne ulaže ni u centru, a da ne govorimo o prigradskom delu.
Saveti mesnih zajednica pokrenuli su akciju, počev od mesne zajednice Erdoglija, pa redom, gradskih mesnih zajednica u Kragujevcu, upućeno je cirkularno pismo na adrese deset mesnih zajednica da se pobune protiv takve politike kragujevačke gradske vlasti. Bune se i ljudi u beogradskim opštinama, ali kome da se žale, kada mafija hara i vlada.
Ovako će po ovom zakonu, u dosluhu i dogovoru sa Dinkićem, a lepo sarađuju ovi žuti sa G17, da rade šta hoće i da raspolažu sredstvima građana na takav bahati način i kroz pljačku, pre svega u preduzećima gde su postavili ove svoje "kadrove". Narod od toga nema nikakve koristi. Zato bi bilo dobro, a ne da govorite i da pričate, 15 godina vas slušamo, o decentralizaciji, o tome kako ćete ovim ili onim zakonom, povraćajem imovine, da omogućite opštinama i gradovima da se razvijaju. Ne, nego kroz projekte o kojima je malopre govorio gospodin Vučić i uz mogućnost da opština sama raspolaže svojim sredstvima i da uređuje nivo komunalnih taksi, a domaćinski vodi vlast i ulaže tamo gde je najneophodnije.
Pitajte ljude, evo u mom gradu, krenite i po opštinama širom Srbije, a u Užicu je to očigledan primer. Obišli smo juče ova četiri sela. Godinama u tim selima u infrastrukturu ništa nije ulagano. Da li je to normalno 2006. godine da ljudi čekaju vodovod i kanalizaciju, put, a da ne govorimo o asfaltu. To je misaona imenica za desetine naselja iz sela na području grada Kragujevca.
O tome treba da razgovaramo. To je način da se normalno i domaćinski vodi vlast, da se vodi računa o prioritetima.
Ne kažemo mi niti obećavamo, to radi ovaj naš kandidat u Užicu, niti je to govorio gospodin Rankić, da će preko noći da asfaltira sve ulice. Najlakše je da idete i pričate, da lažete i obmanjujete ljude kao što to radi Velimir Ilić. On uzme mesec dana odmora, ne radi ništa u Vladi i ide od grada do grada, priča izmišljotine i zaboravi se i ne zna kome je šta obećao. Vara ljude od kampanje do kampanje. Juče slušam na putu za Užice na lokalnom radiju u Čačku, novinar pravi parodiju na sve te njegove izmene, naročito obećanja davana u opštini Smederevo, kada je rekao da će da ukrade od auto-puta od negde, snaći će se i asfaltiraće u tom i tom selu nekoliko kilometara. Isto to priča sada po Užicu, pričao je pre nekoliko dana u Ražnju.
Da li vi mislite da nešto ima od toga? Nema ništa. To je govorio i u Kragujevcu, imao je svog kandidata, poslanika iz Kragujevca koji je za jedan deo naselja uspeo od njega da izvuče novac. Kada kažem od njega, zato što se Velja tako i ponaša, kao da je to njegova dedovina i očevina i on daje na kašičicu kome hoće. Od ostalih obećanja ništa.
Pre nekoliko dana slikala se cela Vlada, Koštunica došao sa svitom i sa onim građaninom, ali opasnim agentom i špijunom Zoranom Stankovićem, ne zna on šta će u autobusu u kome se vozila Republička vlada i došli u Kragujevac.
Postavila sam pitanje, ko mu je dozvolio da uđe u fabriku namenskih proizvoda. Takva špijunčina i takav izdajnik ne može da ide nigde, a kamoli da uđe u fabriku i to fabriku namenskih proizvoda. Došli u Kragujevac, obećali auto-put, deonicu od pet kilometara. Da li znate koliko su bile uključene mašine i koliko su radile? Svega pola sata dokle su se slikali i izašli iz onog autobusa na kome je moglo da piše i odlazeća vlada ili vlada bruke, sramote, kako god hoćete, pored onog naziva na Lastinom autobusu. Bruka i sramota. Mislite li da narod nije to prozreo i da ne vidi o čemu se radi i da ti ljudi lažu i obmanjuju.
Zato nam nisu potrebni samo ovi dopunski izbori po ovim turnusima gde pre svega Vlada i ovi žuti misle da su mnogo jaki, pa guraju ove svoje kandidate i obećavaju kule i gradove, nego izbori na svim nivoima i da narod da ocenu i sud o svima nama. Mi smo uvereni da će nama da ukažu najveće poverenje.
Očigledno je i po ovom obrazloženju, i na prethodne amandmane i na ove koje sam podnela na član 15. da vi ne želite da lokalna samouprava na pravi način raspolaže svojim sredstvima i da uređuje u ovom slučaju visinu komunalnih taksi.
Ne gajim nikakve iluzije da ćete u danu za glasanje da prihvatite ovaj amandman. To je ono što je vaš program koji narod ne može da prihvati i što nije dobro ni za jedan grad u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam imala tu čast i zadovoljstvo da budem u većem broju naseljenih mesta u opštini Užice u jeku kampanje za izbor predsednika opštine koji se održava u nedelju, obraćam se građanima u prisustvu kolege Milana Stevovića, predsednika opštine Požega, dakle, susedne opštine Užice, zaista je divno da čovek vidi, bez obzira na to, mislićete da sam pristrasna pošto je moj stranački kolega, ali onakve reakcije ljudi, naročito u selima kao što je selo Karan koje je odmah kod opštine Požega, gde uz svu pohvalu rada gospodina Stevovića koji je jedan od najuspešnijih predsednika opština i dobio je za to od građana mnogobrojne pohvale i priznanja, on razmišlja i o problemima susedne opštine.
Dakle, ne možemo da prejudiciramo isto, želimo da prof. Dragiša Stanojčić, kandidat SRS, pobedi u nedelju. On je ugledan čovek, profesor književnosti u ekonomskoj školi u Užicu, mnoge generacije je izveo na pravi put, zaista ga tamo ljudi cene i poštuju, iskreno je nastupio, ne obećava kule i gradove, nije u maniru ni Velimira Ilića ni ostalih ministara iz Vlade išao od sela do sela da obećava puteve, asfalte. On samo zna da će da se bori protiv kriminala i korupcije i takav mu je slogan – "Za vlast bez korupcije", jer kako čovek lepo kaže, kako je svoja tri sina vaspitao i izveo ih na put, odnosno ovo najmlađe dete tek stasava, tako će i da učini sve da ta opština koja zbog svog geografskog položaja i zbog resursa koje ima treba da doživi napredak.
Gospodin Stevović je podneo amandman gde je upozorio predlagača zakona da je nepotrebno da se odredba o samodoprinosu inkorporiše u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, a dobio je odgovor od Vlade Republike Srbije da je upravo namera predlagača bila da se brišu odredbe, odnosno članovi od 77. do 104. u osnovnom zakonu o lokalnoj samoupravi, pa da je jedna od 77. do 104. i način raspisivanja samodoprinosa u jedinici lokalne samouprave i da zbog toga, zbog te prerade, očigledno su ovde pomešane babe i žabe, što bi rekao ovaj lažni ministar inostranih poslova Vuk Drašković, ali zaista je tako. Jedan loš zakon o lokalnoj samoupravi koji smo mi kritikovali kada je donošen, imao je svoje izmene i dopune 2004. godine, ali osnovni zakon od 2002. godine, sada ste još dodatnom konfuzijom pokvarili i pogoršali ovim zakonom.
Ne može, gospođo, vama se obraćam, mada vi ne možete da odgovorite jer ministar nije tu ili poslanicima vladajuće koalicije, osnovni zakon da se menja tako što će ovaj da bude lex specialis u odnosu na njega, to je zaista neverovatno. Ako ste sve ovo hteli da menjate, tj. način finansiranja lokalne samouprave koji mi kritikujemo od člana do člana dajući bolja rešenja, onda ste mogli jedino da pribegnete izmeni i dopuni osnovnog zakona o lokalnoj samoupravi. Jesam li u pravu? Jesam.
Ovako, šta sada ovo znači. Jedan novi zakon, samo jedan segment funkcionisanja lokalne samouprave donosite, a potirete od 77. do 104 sve članove koji postoje u osnovnom zakonu. To je zaista neverovatno. Još dajete odgovor i poslaniku Stevoviću i poslaniku Momiru Markoviću koji je podneo amandman na član 21, koji je nastavak ovoga, vezano za referendum o načinu podataka, evidentiranju itd. građana koji žele da se raspiše samodoprinos.
Kada smo kod samodoprinosa, želim da vam kažem da je to nešto čemu lokalna samouprava treba da pribegava u krajnjoj nuždi. Kada je u pitanju opština Požega, samo u jednom selu, to mi je rekao kolega Stevović, na zahtev građana raspisan je samodoprinos, a svi ostali projekti, naročito za mesne zajednice u centru Požege gde nema dovoljno sredstava iz tekućih prihoda budžeta, mada je on maksimalno racionalan čovek i svi troškovi su svedeni na minimum, oni koji su u Kragujevcu astronomski, putni troškovi, rasipanje na sve strane, proslave dana grada, po Beogradu toga imate kod Bogdanovića koliko hoćete, toga u Požegi nema.
Znači, to je sve svedeno na minimum. Neki putni nalozi predsednika opštine, on nema nijedan putni nalog, jednostavno čovek to ne želi, da se na grbači naroda troškari i da pravi takve račune.
Mi smo kao stranka oduvek, od 1992. godine kada su oni prvi izbori za lokalnu samoupravu raspisani, govorili da je to loš način, da građani to žele pošto-poto i ne mogu više da sačekaju da im dođe novac, nikako da stignu na red. To su retki primeri. To je jedan period jednopartijskog sistema izmislio, u ono vreme Kardelja i Josipa Broza i to je ostalo tako.
Mi mislimo da ona pripadajuća sredstva i izvorni prihodi i ono što je opština u stanju uz dobrog domaćina da napravi kao profit, treba da služi kao novac za finansiranje projekata.
Nije pošteno, spomenula sam vam da u Kragujevcu 22 naselja nemaju vodovod i kanalizaciju. Neka koja imaju i gde su sredstvima samodoprinosa iz više navrata, decenijama unazad ljudi uspeli da naprave asfalt, vodovod, kanalizaciju, sada se žale.
Da li znate kakva je to nepravda, da vučete trafo, struju, to građani urade samodoprinosom, vodovod, kanalizaciju, asfaltiranje neke ulice. Nadležna javna preduzeća, a čiji je osnivač SO, kasnije treba da vode računa o tome.
U ovom slučaju, kada su u pitanju vodovodne cevi, preduzeće "Vodovod i kanalizacija". Oni treba da budu ti. Napravite im ono što oni treba da rade, odnosno lokalna samouprava, građani svojim izdvajanjem putem samodoprinosa da bi olakšali sebi život, jer najnormalnija ljudska potreba je da imate vodovod, kanalizaciju, asfalt, struju.
Posle više decenija, kada te vodovodne i kanalizacione cevi već izraubovane treba da se remontuju i da se jedan deo promeni, ne konstatuje vas nadležno preduzeće koje je zapravo to trebalo da radi, odnosno da grad to finansira.
Zato raspisivanje samodoprinosa nije dobro u osnovi i to je krajnja nužda kojoj neko pribegava kada želi da završi neki posao.
Osnova ovog amandmana je da ne treba ono što postoji u zakonu o lokalnoj samoupravi i da bude uključeno u ovaj zakon. Nemoguće je, i šta ćete onda sa zakonom, piše u prelaznim i završnim odredbama, prestaju da važe ti i ti članovi.
Na šta vam liči onda taj zakon o lokalnoj samoupravi, zašto niste uporedo izašli sa jednom i drugom promenom, zašto niste imali prvo zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi na dnevnom redu, pa da to sve uključite. Onda bi praktično ovaj zakon o finansiranju lokalne samouprave bio bespotreban.
Sve ovo ste mogli da stavite u Zakon o lokalnoj samoupravi, ali način na koji ste to zamislili nije dobar. To je bio osnovni razlog zbog kog je kolega Stevović podneo amandman.
Vidite koliko je pravo, jer način na koji on rukovodi opštinom ne da je široko pozdravljen od građana opštine Požega gde je on predsednik, nego ovaj iz susedne opštine i svuda sa onima sa kojima sarađuju, samo mogu dobre primere i napredak da vide za ove nepune dve godine od kada je on predsednik opštine Požega.