Uvek se ovo meni, gospodine predsedniče, dešava, ali znate kako se kaže – ko čeka taj dočeka. Tako i ja dočekah da se obratim, a i srpski radikali svoje vreme. Ako se sećate, jutros ste me tako zaustavili na minut pred početak, ali nema veze.
Javila sam se po amandmanu kolege Vojislava Milajića.
On traži da se briše član 32. predloženog zakona koji govori o postupanju sa nerešenim zahtevima i kaže: "Postupak za rešavanje zahteva za izdavanje lične karte započet pre dana početka primene ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona."
Dakle, moramo da znamo, i opet zbog javnosti koja sada prati skupštinski prenos, da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja.
Kako sada stvari stoje i kojim tokom ide skupštinska sednica, glasanje o amandmanima i ovom zakonu, građani moraju da znaju, biće negde krajem jula meseca, a stupa na snagu šest meseci od dana njegovog objavljivanja.
Verujem da ćemo mi srpski radikali sa svoje strane da učinimo sve da ovakav zakon ne doživi svoju implementaciju zato što je veoma loš i zato što je u pravom smislu reči naišao na ogromno neodobravanje od strane građana.
Evo, pre pet minuta sam, dame i gospodo poslanici, ušla u skupštinsku salu na početak popodnevnog zasedanja i kurir mi je ispred dao jedan telegram koji je naslovljen na moje ime i koji je poslat pre nekih sat vremena.
Na osnovu naše jutrošnje rasprave i polemika koje smo vodili oko biometrijskog zapisa, odnosno čipovanja, na osnovu činjenice da taj zakon duboko zadire u ljudska prava i da građani uopšte nisu bili konsultovani prilikom predlaganja ovakvog zakona jedan od njih, koji se potpisao punim imenom i prezimenom, gospodin je ostavio i svoj matični broj, rekao je da moli da postavim pitanje i da mu se odgovori – s obzirom da sam uzoran građanin i da nosim svoju ličnu kartu uvek sa sobom, iako budem čipovan (to govori zbog ovog novog metoda koji ćete da primenite) znači li to da ću doživotno biti praćen i u svakom trenutku dostupan?
Naravno, vi sada ovo možete da podvedete pod neku paranoju nas ili građana, ali moram opet da se vratim na to, zbog toga kolega i podnosi amandman da se briše ovaj član, odnosno da zakon ne doživi svoju primenu, da su raznorazni stručnjaci, ne samo kod nas u Srbiji, nego u celom svetu, došli do saznanja i kroz mnogobrojne uzorke i primere dali su jedan zaključak koji ne ide u prilog ovakvom zakonu i donošenju zakona o ličnim kartama na ovakav način.
Jedan od "Majkrosoftovih" direktora za tehnologiju u Škotskoj Džeri Fišend izjavio je sledeće: "Stavljanje svih ličnih podataka na jedno mesto pogoršava upravo problem koji sistem navodno treba da eliminiše.
Ne treba praviti sisteme koji dozvoljavaju hakerima da na tako lak način dolaze do velikog broja ličnih podataka koncentrisanih na jednom mestu". To je ono što vam mi uporno danima i satima govorimo. "Ovo je veoma privlačna i zahvalna meta za kriminalce".
Naravno, sve što je, navodno, do te mere sa visokosofisticiranom tehnologijom usavršeno mamac je za sve kriminalne, odnosno najveće kriminalne grupacije, teroriste i sve one koji imaju upravo tu metu da zloupotrebljavaju tu bazu podataka.
"Ovo je veoma privlačna i zahvalna meta i, za razliku od drugih oblika podataka, kao npr. za kreditne kartice, ako dođe do kompromitacije ličnih podataka, kao što su npr. otisci prstiju, ne postoji način da dobijete neke druge. Svaki put kada se upotrebi takva lična karta to će biti registrovano u centralnom registru", zbog toga je i bojazan ovog građanina, jer je to zaista tako, "tako da će moći da se pravi mala mapa vašeg ličnog života. To niko ne želi".
I vi sami znate, narodni poslanici, i gospodin Marković kao predsednik ove skupštine ima to pravo i obavezu da nas opominje svaki put kada govorimo o stvarima iz ličnog života pojedinca. On to radi u skladu sa Poslovnikom, doduše selektivno, nekad ovako, nekad onako, zavisi ko je za govornicom, ali u principu, reaguje kada je taj član Poslovnika u pitanju.
Sada ovaj gospodin koji je poslao telegram, i očigledno je usplahiren, postavlja meni, odnosno svima vama, jer je rekao molim vas pročitajte, pitanje da li će i kako ubuduće kroz otisak prsta i kroz upotrebu nove lične karte da se koriste podaci iz njegovog života? Kazaćete, koristiće ga nadležni državni organi, kako to stoji u zakonu, za njegovu ličnu identifikaciju itd. Međutim, on je svestan činjenice i na osnovu ove argumentacije, samo jedne koju sam ja iznela, da svakome može da bude dostupna ta informacija o njemu.
Kada se govorilo o takvom zakonu i kada je vođena nekakva javna rasprava u Australiji da li da se on primeni, odnosno da ga tamošnji poslanici izglasaju... Oni imaju komesarijat za zaštitu privatnosti građana u australijskoj državi, mi ovde imamo ta prava zagarantovana Ustavom Republike Srbije, svim potpisanim međunarodnim konvencijama koje se uopšte ne poštuju u našoj zemlji, vi to vrlo dobro znate. Flagrantno su kršena sva ta prava za vreme akcije "Sablja", a i kasnije, a i zloupotrebljavaju pojedini, ne svi, mediji u obračunu sa onima koji nisu na njihovoj strani, odnosno nisu politički istomišljenici njihovih finansijera. Sve to političar, onaj ko je javna ličnost, ko se upusti u ovaj posao, treba da istrpi na svojoj koži i da pokaže narodu da nije tako, svojim držanjem, svojim stavom i istinom kojom se uvek i jedino rukovodi SRS.
Kako vi jednog građanina da zaštitite od svega toga? On sebi postavlja pitanje. On nema skupštinsku govornicu, ni odborničku ni poslaničku, mogućnost da sazove konferenciju za novinare, da se obrati javnosti i da kaže – slušajte, ljudi, moja prava su ugrožena zbog toga i toga, neću da imam ovakav zakon u svojoj zemlji.
Raznorazne fajlove mogu da prave na osnovu naših podataka oni koji su zainteresovani ili pojedini bolesni umovi kojima to može da padne na pamet. Nije nikakva paranoja u pitanju, nego pravi istraživački metodi kojima su se bavili stručnjaci iz ove oblasti u celom svetu, šta sve može da se dogodi.
Zašto da razmatramo to samo sa tehničkog stanovišta, kao što su pokušale da nas ubede kolege iz vladajućih struktura? To uopšte nije stvar tehničkog pitanja. Ne samo da zadirete u osnovna ljudska prava čoveka i građanina, što je kršenje Ustava Republike Srbije – ali kada vi imate takve ministre, pa i potpredsednika Vlade koja kaže da je važnija borba protiv radikala nego Ustav, onda je u ovoj državi sve dozvoljeno – nego imate i veći broj tradicionalnih verskih zajednica, poput onih koje su se oglasile iz naše SPC, koje su protiv donošenja ovakvog zakona.
Zato su ovi ljudi, boreći se samo za istinu, iz ovog udruženja izdali brošuru pod nazivom "Nove lične karte? Za život bez žiga". Niko ne želi da bude žigosan. Jedno totalitarno vreme, vreme fašizma, kada je uništeno toliko života za vreme Drugog svetskog rata, prognano toliko ljudi samo zbog toga što nisu iste vere i iste nacije, učinilo je da se naprave stratišta širom kugle zemaljske.
Ako smo mi došli u situaciju da moramo danas da se ubeđujemo, a da su mnogo veće države, po broju stanovnika, razmatrajući ovo pitanje godinama došle do saznanja da im to nije potrebno, onda je bespotrebno i da vas dalje ubeđujemo, ako hoćete realno, da prihvatite ove argumente, a ne samo zato što je to dostavila Vlada.
Recimo, vi koji ste bili tadašnja navodna opozicija, sebi tražili odskočnu dasku da dođete u Skupštinu Srbije, Dušanu Mihajloviću, da je on stigao da dođe na dnevni red do momenta dok ga nije radikalska poslanička grupa oborila sa vlasti, odnosno ceo DOS, u decembru mesecu 2003. godine, sazivali biste konferencije za novinare, na sve strane biste pričali kako je zakon ovakav, onakav, kako se krše ljudska prava.
Onog momenta kada ste došli u Narodnu skupštinu, a pred vas, sa zakašnjenjem od dve i nešto godine, zakon koji je promovisan od bivšeg ministra koji je po zlu zapamćen kao ministar unutrašnjih poslova, vi kažete da je odličan zakon. Da mi je da sam vas videla tada šta biste rekli kada je Dušan Mihajlović bio ministar. Ali, šta vas briga, sada je Jočić, vi slepo podržavate njega, odnosno Ministarstvo i Vladu koja ovo predlaže.
Na sledećim izborima nećete da preskočite cenzus, neće da vas bude tu, vi ćete samo da budete građani koji će da dođu, po članu 32. za koji gospodin Milajić traži da se briše, pred šalter da podnesete prijavu da biste dobili novu ličnu kartu.
Takav način razmišljanja je neodgovoran, zato što škodi ljudima, zato što nije dobar i pre svega košta ovu državu.
Niko mi do sada nije dao odgovor, tu su gospoda iz Ministarstva, pa ću na kraju iskoristiti ovo svoje poslaničko pravo, ako dozvolite, gospodine Markoviću, da ovako u hodu postavim i to pitanje.
(Predsednik: Izvolite.)
Dakle, zanima me, pošto se od početka, pri potpisivanju preliminarnog ugovora za "Motorolinu" opremu, dok je ministar bio Dušan Mihajlović, spekulisalo sa nekom cifrom, da mi nadležno ministarstvo, odnosno Ministarstvo finansija i Republička vlada odgovore – ceo ovaj projekat do kraja, sa svim pratećim stvarima za potpunu implementaciju ovog zakona, da svaki građanin dobije ovakvu ličnu kartu, koliko će to da košta budžet Republike Srbije, odnosno građane Srbije koji će to morati da plate?
Verujem da ćete u danu za glasanje da razmislite malo i o svojim postupcima i o nepromišljenim postupcima onih ljudi koji su predlagali ovaj zakon i pre nego što je imenovana ova republička vlada, a koji su očigledno određeni lobisti i centri moći, jer niko to nije radio, niti mu je palo na pamet, a naročito Dušanu Mihajloviću i ovim "žutim" lopovima, onima iz DOS-ovske vlasti, da takve zakone donose.
Vidite šta kaže ovaj gospodin koji mi je poslao telegram. On kaže: "Ja sam uzoran građanin". Zaboravila sam da vam kažem, podvukao je velikim slovima da je nestranačka ličnost. Znači, on se samo kao građanin obraća i traži da se to kaže.
Ali, vi znate da je i sada kazna, možda kolega Jojić zna koliko je to za neposedovanje lične karte, pošto su povećane uredbom Vlade Republike Srbije sve ove kazne, kazne za pojas, za prekoračenje brzine, verovatno je to hiljadu dinara.
Šta kaže policajac, ispraviće me nekadašnji general srpske policije, kolega Jojić, ako pogrešim, kad zaustavi takvog na ulici i kaže – ličnu kartu, vadi sve iz džepova. Tako kaže nekome ko mu je sumnjiv u najmanju ruku, nađe ga u nekom ćošku, budžaku. Naiđe policajac na Dragana Đilasa i kaže mu – ličnu kartu, vadi sve iz džepova. On prevrne džepove, u džepovima samo "gold" ili još više privilegovane razne "ameriken ekspres" i ostale platne kartice sa milionskim iznosima raspoloživih sredstava, jer on sve pare što je pokrao, omogućila mu Republička vlada koja ga finansira i njegova mafijaška Demokratska stranka, drži na raznoraznim računima.
A kad naiđete na običnog građanina, kao što je ovaj čovek, on kaže da uvek nosi ličnu kartu, ali može da se desi da nije poneo, on će samo prazne džepove da izvrne, ispašće jedan, dva, tri dinara.
U tome je razlika između običnih ljudi i građana koji traže zaštitu njihovih prava i onih lobista iz dosovske vlasti, Dušana Mihajlovića i DS, koji su prvi bili zagovornici ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman kojim želim da se nekako urazumi ministar finansija i vladajuća struktura da na grbači penzionera i budućih penzionera ne vrše vlast na način na koji to ljudi ne žele.
Gospodine Dinkiću, vi uporno tvrdite da vam se već dve godine ogroman budžetski suficit pojavljuje, a socijalna davanja i sva druga davanja se rapidno smanjuju.
Amandman koji sam podnela, a za koji mi vi dajete obrazloženje da je u skladu sa Zakonom o radu, nešto je što nije prihvatljivo ni za koga u Srbiji, naročito za ogroman deo javnosti koji je bio zgranut zbog takvog izglasavanja Zakona o radu i ne samo zbog toga, nego, što se i sam ministar Lalović drznuo da se, posle nekoliko meseci, pošto mu zakon u integralnom tekstu, kako je on to želeo i Vlada, nije prošao u Skupštini, pojavi sa izmenama i dopunama Zakona i upravo ono što su poslanici u jednom trenutku kao povoljnost izglasali za radnike, za penzionere, za sve one koji koriste pravo iz tog Zakona, on je promenio tako što je prokomponovao poslaničku većinu.
Evo, recimo, to je bilo u martu mesecu prošle godine, kada smo mi mnoga davanja za radnike i zaposlene uspeli da vratimo glasajući za amandmane koje smo pojedinačno podnosili, a onda se posle nekoliko meseci, čini mi se prošle jeseni, Lalović pojavio sa izmenama i dopunama i tako je zakinuo sve zaposlene u Srbiji.
Ovde se, dame i gospodo narodni poslanici, radi o tome na koji način će da se utvrđuje iznos otpremnine za odlazak u penziju.
Ja sam se u međuvremenu raspitala kako stoje stvari kada je u pitanju, ne ovaj republički prosek, koji je oko 21.000 dinara za prošli mesec, već prosek koji se uzima na nivou grada.
Svi uzimaju ovaj republički prosek jer ga vezuju za kolektivni ugovor, ukoliko ga imaju potpisan sa poslodavcima.
Međutim, takvo je normalno razmišljanje.
Mi mislimo da bi u skladu sa rastom tog proseka mesečne zarade na nivou Republike – ako je prošlog meseca oko 21.000, uzimajući u obzir sada još nedefinisan procenat, odnosno stopu inflacije, možda će krajem godine to da bude, recimo, 25.000 dinara, da sada ne kalkulišemo i ne špekulišemo ciframa – onda bi bilo najpravičnije da se, kao što sam ja predložila u ime poslaničke grupe SRS, otpremnine za odlazak u penziju usklađuju sa tim republičkim prosekom, kako raste zarada na nivou Republike, koja je jadna i bedna, nikakva, i sami znate da je taj iznos nikakav, da mnogo ljudi i ne prima uopšte tu zaradu i da su to u suštini pare koje ne mogu da donesu neku kapitalnu dobit, niti da reše neki problem tih ljudi.
Ali, ako se već daju otpremnine za ljude koji idu u penziju – vi sada imate slučaj samo za ljude koji će ostati bez posla zbog raspada državne zajednice Srbija i Crna Gora, imate mnoge ljude koji će pod prisilom ili prinudom morati da odu u penziju, pogotovo u bankama koje su išle u proces privatizacije na način na koji ste vi to radili, pa su onda ljudi primorani da idu u penziju, do neke godine, koliko im je ostalo, godinu, dve, otkupljivao im se taj staž, a kada je došlo da im se isplati otpremnina, ona je ovakva sada kako stoji, gospodine ministre, preračunajte vi to ili pitajte te vaše savetnike, za više hiljada dinara manja, nego na način na koji to utvrđuje SRS.
Prvo, ti ljudi idu u penziju, odradili su svoj radni vek, neki maltene pod prinudom moraju da idu zbog opšteg haosa u privredi Srbije, koji je nastao.
Svaki dinar mu je važan, svaki onaj koji je odslužio radni vek i treba da ide u penziju za taj iznos, obično je to tako. Ja pretpostavljam da ste i vi mnogi deca penzionera.
Šta su radili vaši roditelji kada su dobili te otpremnine? Nešto su možda kupili vama, vašoj deci, ako ih imate, nešto su želeli da kupe da imaju za sebe kao uspomenu, da počaste svoje kolege, da naprave neki ispraćaj i to je iznos, u opštem lopovluku u državi za one koji ne znaju šta će sa parama, a takvih je mnogo, ali je najviše ipak bede i sirotinje, u stvari ništa.
Vi sada kada pogledate da se u proseku 100 evra zakine budućem penzioneru, njemu je to mnogo. Za 100 evra ili 8, 9 ili 10 hiljada dinara on želi nešto da uradi, da taj novac uloži u nešto ili da nekim prigodnim poklonima, kao što sam navela da to obično penzioneri rade, obraduju svoje članove porodice i mislim da pozivanje na Zakon o radu, a sa druge strane toliki budžetski suficit kojim se hvalite je krajnje licemeran stav za te ljude koji treba da idu u penziju.
To niko ne može da prihvati.
Prvo zbog toga što oni kad onu u penziju znaju da imaju vrlo nepovoljan zakon za obračun penzija i da je to model protiv kojeg se izričito protivi najšira javnost i SRS, od momenta kada je taj model za obračun penzija izmislio ovaj derikoža pre vas, ovaj vaš tadašnji prijatelj iz ovog Dosovskog konglomerata, Božidar Đelić. To je bilo, negde, u decembru 2001. godine, mislim kada je, sećam se, usvojen onaj paket poreskih zakona, da je onda došlo do promena modela obračuna penzije.
Mi smo i tada tražili da se iznos penzije usklađuje sa prosekom zarade u Republici, odnosno sa porastom troškova na malo, odnosno vi ste sasvim drugačije prikazali tu potrošačku korpu i rast troškova života, nego što to stvarno jeste. Ne mislim Vi lično, nego službe koje to rade. Republički zavod za statistiku iz meseca u mesec obmanjuje građane.
Ja ne znam da li do vas dolazi taj podatak, lepo uzmite neka vam daju kako izgleda minimalna potrošačka korpa i koliko košta, sa sve onim namirnicama od prve do poslednje za mesec maj 2006. godine i da kažete vašoj supruzi da ide na pijacu i da se striktno, vi ste ministar finansija, dakle, strogi ste, trebalo bi da budete strogi kada je u pitanju svaki dinar, i kažete lepo gospođi – izvolte, kreni na pijac i po ovim cenama ovde kako su mi dali iz Republičkog zavoda za statistiku, pa kupi sve ove namirnice.
Ona će da se uhvati za glavu jer zna da to ne može nigde u Beogradu da nađe. Možda bi mogla da nađe negde u nekom delu Srbije gde se to proizvodi u većoj količini ili na veliko ili gde je niža cena, ali u Beogradu i u Kragujevcu, tamo je takođe skup zeleni pijac u odnosu na platežnu moć stanovnika. Takav iznos za te navedene namirnice, osnovne životne namirnice niko ne može da nađe po tim cenama.
Ako je već nepravda učinjena sa te strane, da se, zaista, sve više vaše kolege ekonomisti govore o tome, iz meseca u mesec pišu, ako se vrši očigledna manipulacija statističkim prikazom i modelom koji zapravo ne odražava realno stanje, zašto onda da štetimo, odnosno da država zakida budućim penzionerima? Taj iznos dakle može da se kreće od 5 do 10, do 15.000 dinara u ukupnom iznosu otpremnine koji je zakinut.
I to što ste vi meni dali samo šturo obrazloženje da je usklađen sa Zakonom o radu jeste neprihvatljivo i za mene kao poslanika SRS i za celu našu stranku i za ogroman broj građana Srbije, jer mi smatramo da je taj Zakon o radu loš, da je način utvrđivanja otpremnine po tom Zakonu i sva ona davanja kojima su zakinuti građani Srbije katastrofalan, da su zbog toga ljudi ogorčeni i to je ključni problem.
Ljudi vide da moraju da plaćaju poreze, da moraju da plaćaju doprinose, da daju u državnu kasu, a za uzvrat oni ništa ne dobijaju. Jednostavno, celog života ulažu, mnogi u stambeni fond decenijama.
Evo, skoro mi se javila jedna gospođa, ona je prosvetni radnik, od skoro u penziji. Nema krov nad glavom, nemaju njena deca, ceo život je ulagala u stambeni fond, a vi imate neke vaše saradnike i saradnike iz vlasti koji ne znaju šta će sa parama, sa vilama, sa kućama, sa stanovima. Znate, onda ljude boli ta nepravda.
Ako već idu u penziju pod ovim ili onim uslovima i ovim ili onim okolnostima onda im treba dati ono što je pravično, jer ne možete da imate jedan aršin kada utvrđujete neke druge stvari, a ovako da primenjujete. I onda, stalno, vi ste štedljivi, štedite, štedite, dokle to može, samo se pojavite i kažete – imam budžetski suficit.
Sad lepo sutra kad odete u Kragujevac na sednicu Vlade, pošto sam ja otuda, gospodine ministre, obećali ste pre mesec dana, nema ni toliko kad ste bili, zaista su Vas dočekali u maniru Josipa Broza, ne znam da li su Vas obavestili, tri televizije su direktno prenosile šta Vi pričate i kako se krećete, jer digao se ceo grad, dolazi ministar Dinkić pa će sve da procveta, pa milioni stižu, pa milijarde – e sada, sutra kad odete lepo vidite šta ste obećali, ja sam sve zabeležila, i Vi i onaj Stevanović sa Vama, pre mesec dana.
Da li ćete Vi biti u stanju da to uradite? I šta ćete sa radnicima na "Zastavinom" zavodu za zapošljavanje i obrazovanje, kako će dalje da ide investicija u proizvodnju i kako ćete da se nosite sa činjenicom da ni izbliza i nigde na vidiku nema strateškog partnera za "Zastavu"? Dok ne dođete u situaciju da tako neku veliku investiciju donesete u grad iz kojeg ja dolazim, gde 40.000 ljudi ne radi, nekoliko hiljada verovatno njih će u ovoj godini morati da ide u penziju, a sada će po ovom zakonu, zato što niste hteli da prihvatite moj amandman, i to da im bude zakinuto, onda je bolje da se niste tamo sastajali i da ne dolazite.
U gradu gde su, svuda u Srbiji je mnogo teško, ali gde su, čini mi se, zbog broja ljudi koji tamo živi, a zbog stope nezaposlenosti najizraženije socijalne tenzije, da se pojavite samo sa nekom pričom koja ne pije vodu – znate onda kako ćete da prođete, kao onaj vaš prethodnik. Došao je on u jednom vrelom letnjem danu 2002. godine sa dvojicom svojih kolega, sa onim Vlahovićem i sa Pitićem, u Kragujevac, nekoliko meseci posle izbora...
Tako će da se desi i sa vama, kragujevčani su shvatili da je to bila, i oni koji su im poverovali 2000. godine, velika prevara i na tim parlamentarnim izborima u mom gradu je ubedljivo pobedila SRS.

Znate šta, pretpostavljala sam da onaj ko se kandidruje na neku državnu funkciju, naročito na funkciju ministra finansija, mora da ima elementarno znanje o tome šta je osnovni zakon, šta su izmene i dopune zakona i kako se zakoni čitaju. Pogledajte, ministre, da li ima nekog u vašoj poslaničkoj grupi, možda može da Vam pomogne, pošto, očigledno, gospođica ili gospođa pored Vas koja vam je suflerisala ne zna kako se čita zakona.
Dakle, pošto ste u maniru obmanjivača, kao što to radite već godinama unazad, pokušali i sada da obmanete i prisutne i vaše poslanike, odnosno sve poslanike u Narodnoj skupštini i javnost, ja sad moram da vam održim lekciju kako se čitaju zakoni.
Evo, ovo je Zakon i ovo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Postoji osnovni zakon i postoji zakon koji se menja. Vi ste nama predložili da promenimo Zakon o porezu na dohodak građana. Sada, pošto imate izmene članova koji se menjaju, obično se daje obrazloženje predlagača, obrazloženje predlagača je ovde nesuvislo, zato što nije utemeljeno ni u jednom realnom parametru, jer nam je katastrofalna ekonomska situacija.
Sada da vam ne čitam ove gluposti, floskule, fiskalne reforme, ništa narod od toga nema. Onda, gospodine ministre, reći ću Vam na kojoj je to strani, pogledate lepo, pošto Vas nisu naučili, onda sledi ono što Vi ne znate i zato lažete i obmanjujete. Ne iz Vaše gluposti, možda ste Vi pamenti, ali zadržavam za sebe pravo da određujem da li jeste ili niste, ali ovo je očigledno Vaše neznanje. Onda slede odredbe članova zakona koje se menjaju.
Vi ne znate da čitate amandman, pošto ja nisam predložila da se ceo taj stav briše, kako ste Vi hteli da kažete, jer iz Vas kipti neka mržnja, neki bes, to rešite sami sa sobom i sa Vašom strankom. Ja pred građanima Srbije odgovorno, kao poslanik, govorim samo istinu i zalažem se za veća prava, a to je moje pravo, kao opozicionog poslanika i to stranke koja mnogo više vodi računa i o socijalnim davanjima i o svom programskom delovanju i o brizi za narod i za građane.
Pošto sam ja samo reagovala, Vi to onda bolje pročitajte, na ono što ste vi predložili, a Vi ste predložili da se tačka 18) člana 9. osnovnog Zakona menja, sve drugo ostaje i piše – "otpremnine kod odlaska u penziju". Vi ste sada predložili da se utvrđuju do iznosa koji je kao najniži utvrđen zakonom kojim se uređuje rad.
To je onaj Zakon o radu o kome sam vam malopre pričala i da taj model i utvrđivanje obračuna penzija i otpremnina nije dobar. Samo tražim da se to što Vi predlažete briše, a taman posla, kome bi palo na pamet da se briše ceo stav, da ljudi nemaju otpremnine kad odlaze u penziju.
Po mom modelu, odnosno modelu SRS, neće da se utvrđuje taj iznos na osnovu Zakona o radu, jer je to klasično zakidanje od penzionera, iako je to povećano u nominalnom iznosu, kao što Vi kažete, nego, Vi malo, gospođice, sada ućutite, budite toliko pristojni i parlamentarni, nemojte da me ometate, jer Vi ste ovde ipak samo tehničko lice, kasnije mu suflerišite, držite mu predavanja kad izađete, a sada ga pustite da mi opet odgovori, očigledno je da čovek ne zna.
Pošto je u pitanju samo onaj deo teksta koji se odnosi na način na koji se utvrđuje, to ja tražim amandmanom da se briše, onda Vi, gospodine ministre, sledeći put sedite pa pročitajte, pa kad hoćete da mi replicirate, Vi onda govorite o razlici u iznosu, kako bi bilo da se utvrđuje na osnovu proseka rasta mesečne zarade, kako ja to predviđam u ime SRS, a kako je po ovom Vašem zakonu.
(Predsedavajući: Vreme)
(Miloljub Albijanić, sa mesta: Vreme)
Je l' Vam nije dobro? Dajte, molim Vas, mnogo ste nervozni, nemojte da dobacujete, nemojte da ste nepristojni, sačekajte malo. Ozbiljna je stvar u pitanju. U pitanju je otpremnina za penzionere. Malopre sam objasnila šta taj jedan penzioner hoće da uradi sa tom svojom otpremninom...
(Predsedavajući: Molim vas da privedete kraju, prekoračili ste vreme.)
...da kupi poklon svojoj deci, svojim unučićima, da uradi nešto, kupi neku stvar u kući. Ovde govorim o tome što za vas par hiljada dinara nije ništa ili par desetina hiljada, a za te ljude znači mnogo. Nemojte tako da se ponašate.
Sledeći put, gospodine ministre, malo bolje čitajte zakone. Pošto ste već od danas krenuli da obmanjujete, nemojte uopšte, sutra da tražite da Vas Koštunica opravda, nemojte da dolazite u Kragujevac, jer stvarno će da nastane haos. Ako tako krenete tamo da zamenom teza i manipulacijom lažete one moje jadne sugrađane, ljudima još gore stajete na živu ranu i više ih tlačite.
(Predsedavajući: Molim vas da privedete kraju.)
Hvala Vam, gospodine Mihailoviću. Izvinjavam se i Vama i kolegama što sam možda malo prekoračila vreme. Hvala.

 Besmisleno je, dame i gospodo narodni poslanici, da razgovaramo o nečemu što je stvar drugačijeg razumevanja u glavama pojedinih poslanika, ali znate, ona stara latinska poslovica kaže da reči lete, a napisano ostaje. Ovde sve lepo piše. U mom amandmanu na koji se jedino osvrnula Vlada Republike Srbije, a koja nije predmet manipulacije i špekulacije, to su radile stručne službe, ljudi su pogledali o čemu se radi.
Da je sve ovako kao što govore pojedini poslanici iz G17 plus i ministar Dinkić zbog nerazumevanja, očigledne obmane, pokušaja manipulacije, moj amandman bi glasio da se u članu 9. tačka 18) briše. Dakle, člana 9. osnovnog Zakona. Kako je ovde u pitanju izmena i dopuna Zakona, i to je poslednje što ću da vam objasnim, a u pitanju je član 1. stav 6. samo je pola rečenice to što ministar menja.
Ovaj zakon nije Zakon o penzijama, nije Zakon o radu, to da kažem onima koji nisu čitali. Ovde se samo radi o visini neoporezivog iznosa, da ljudi ne plaćaju porez na dohodak građana. Pazite, visina neoporezivog iznosa kada dobiju otpremnine, ne visina u iznosu od dve ili tri i dobro je što je povećano i što je trostruki iznos, nego visina u odnosu na model obračuna te visine ukupne, da se ona ne obračunava po Zakonu o radu, nego kao što sam ja napisala.
A da je to tako kao što vi govorite i pokušavate zamenom teze i očiglednom manipulacijom da skrenete pažnju sa nečeg drugog ili da vam je krivo zbog toga što mi želimo mnogo bolje građanima Srbije nego vi, onda bi Vlada Republike Srbije kao nemogući nadležni odbor odbili moj amandman. U tom slučaju, oni bi rekli da sam ja pogrešila i da se to ne odnosi na deo o kome ja govorim. Ne, oni su sasvim u skladu sa ovim što je bila moja namera i namera SRS odgovorili.
Ako želite, zamolite nadležne službe ili gospodina predsedavajućeg, ako niste našli u kovertama, koje možda ne otvarate i ne čitate, ovaj amandman, ja ću onda da vam pročitam i to je poslednje što ću da uradim, dakle, jednu jedinu rečenicu koja govori o suštini i mojoj nameri u vezi ovog amandmana.
Jedino ispravno i tačno ovde što piše, dakle, član 1. ovog zakona koji se menja, jer znate, ja sam napisala: "Na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana", a ne na zakon, osnovni zakon, a vi se non-stop vraćate na član 9. i tačku 18). Ovo je samo reagovanje u jednom delu tog člana.
Dakle, da se povoljnije utvrđuje neoporezivi iznos, odnosno do onog iznosa koji je viši po svim statističkim prikazima i merilima od iznosa koji utvrđuje Zakon o radu. Još mi Vlada Republike Srbije odgovara da je to prethodnim Zakonom utvrđeno.
Nemam ja ništa protiv što ste vi nekom većinom, koju ste skupili, to izglasali, ali taj zakon je inače nepovoljan i bespotrebno je što su mi to dali kao obrazloženje, ali rečenica u kojoj ja govorim o visini neoporezovanog iznosa, dakle, obrazloženje amandmana, svakome ko zna da čita, deca koja tek uče slova, mada ne znaju šta je ova materija, jasno je. Dakle – "Iznos otpremnine koji ne bi bio oporezovan morao bi biti vezan za iznos prosečnih mesečnih zarada na teritoriji Republike Srbije", pa u potpisu, poslanik SRS Nataša Jovanović.
Toliko i zaista je besmisleno dalje, a ako je vama cilj da se zamajavate, da manipulišete i vama samima, da umišljate nešto da piše, a da ne piše, da ne čitate, da se vezujete za zakon koji uopšte nije predmet razmatranja ovde, to je vaša stvar, ali ja vam kažem da će građani zbog toga i zbog svih ovakvih postupaka i loših zakona da vas kazne na izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik SRS gospodin Dragan Čolić podneo je amandman na član 6, zato što je nedorečen ovaj član zakona, izmena i dopuna Zakona, zato što je neshvatljivo da nam ovakav član zakona predlaže Vlada Republike Srbije.
Naime, ovde je samo promenjen iznos. Dakle, za dnevnice za putovanje u unutrašnjosti u Srbiji neoporezivi iznos do sada je bio 1.000 dinara, a sada se on povećava na 1.200 dinara. Uračunata je navodno stopa inflacije, ali ne znam po kom ste modelu računali, jer je ona mnogo veća od one koja se prikazuje. Ali, da stavimo to na stranu.
Nedorečen je amandman, zato što nije definisano šta sa oporezivim delom za dnevnice za putovanja u inostranstvo. To je ono što naročito predstavnici vlasti jako vole da puno švrćkaju okolo, što bi naš narod rekao, da putuju u inostranstvo.
Mi smo imali, pre Zorana Šamija, predsednika, ove, nažalost, sada rasturene skupštine državne zajednice, koji je više boravio u avionu i u vazduhu nego u zdanju skupštine na Trgu Nikole Pašića, a da ne govorim o raznim delegacijama. Tu se više ne zna ko gde ide i šta priča.
Ovi iz ovog mafijaškog "žutog" preduzeća DS o trošku Narodne skupštine Republike Srbije, preko odbora koji im je dao mogućnost da putuju u inostranstvo, išli da prave neke lobije protiv SRS. Vidim kako su dobro prošli, sve više i više građana im okreće leđa.
Naročito, narod u nas ima poverenje, zato što zna da smo štedljivi ljudi, da smo domaćinski nastrojeni ljudi, zato što u opštinama i u gradovima gde su srpski radikali na vlasti taj broj putovanja, dnevnica, reprezentacija, raznoraznih specijalizovanih ugovora i troškova je sveden na najmanju moguću meru. Samo ću da vam dam primer Kragujevca.
Budžet je usvojen prošle godine, pre nekoliko dana smo imali rebalans. Da vidite na primeru jednog grada, zato što u ovom trenutku ne znam koliki je tačan iznos predviđen, miliona ili stotina miliona dinara za putovanje u inostranstvo, pošto je to, za dnevnice za službena putovanja, pošto je to po ministarstvima.
Ovde znam, jer sam izvukla tu računicu, jer smo mi u Kragujevcu, kao opozicija, ovom Stevanoviću i toj rasipničkoj vlasti, želeli primerom nas domaćinskih ljudi da sve damo u socijalno zbrinjavanje.
Šta ima da putuje gradonačelnik sa svojom svitom ili predsednik gradske skupštine koji non-stop ide levo-desno ili ovi članovi delegacija, naročito iz DS, i da troše pare poreskih obveznika. To je kod nas u gradu nekoliko desetina miliona dinara, što je možda budžet jedne male opštine u Srbiji.
Sada, ovde je u pitanju jedan problem koji nije zakonski uređen više godina. Ne znam, mislim da sam prvi put na službeni put u inostranstvo, kao tada zaposlena na prvom radnom mestu u jednoj spoljnotrgovinskoj firmi, tada čuvenoj u Srbiji, onoj bivšoj Jugoslaviji, putovala mislim 1987. godine.
Ista uredba je, javiće se kasnije možda gospodin Krasić da me ispravi ako grešim, odnosno način na koji se reguliše dnevnica za službeni put u inostranstvo se primenjuje od osamdeset i neke godine. Po toj istoj po kojoj sam ja prvi put putovala u inostranstvo 1987. godine i dan-danas se putuje.
Ekvivalent, odnosno valuta koja se primenjuje, vi to vrlo dobro znate nije evro, odnosno ranije je bila, nije bila nemačka marka, nego je američki dolar. Je l' tako? Sad prvo hoću da vam kažem, pošto stalno i kada treba i kada ne treba, ovde je konkretno gospodin Dragan Čolić predložio, da se pored ovog iznosa od 1.200 dinara za dnevnicu u zemlji dodaju i dnevnice za službeni put u inostranstvo.
Kada je u pitanju vaše izražavanje o svemu i svačemu u evrima, iako smo mi mnogo daleko od EU koju ste vi obećali građanima još 2000. godine, samo što treba da dođete na vlast, moram da vas obavestim da je u Ruskoj državnoj dumi na drugom čitanju jedan zakon.
Znači, kod trećeg čitanja zakona, kako je to po njihovom poslovniku, on će biti usvojen na predlog predsednika države, gospodina Vladimira Putina, i uz očiglednu saglasnost svih poslanika Ruske državne dume, da svaki državni funkcioner, svaki deputat u Dumi, dakle, u toku je rasprava o tom zakonu, koji umesto rublje kaže dolar, bude sankcionisan, novačno da se kazni.
Zato što ozbiljna država i država koja ima toliki spoljnotrgovinski suficit, koja je u takvoj privrednoj ekspanziji želi da štiti svoju nacionalnu valutu.
To kod vas nije slučaj, govorim vama predstavnicima vlasti, jer tamo gde ne treba da pravite ekvivalent dinara i evra vi to tendenciozno i namerno radite, kao da ljudima iz džepova ispada po 100, 200, 1.000 evra. Ljudi nemaju ništa u džepovima ili se zadužuju preko ovih platnih kartica, a ranije čekova.
Vlada je dala obrazloženje da ne prihvata amandman kolege Dragana Čolića zato što kaže da je ranijom Uredbom, to je verovatno ta Uredba, odnosno propis koji postoji već 20 i više godina, regulisan način za službeni put u inostranstvo, odnosno za boravak državnih funkcionera u inostranstvu. To nije u redu. I kaže opšte poznata stvar. Nije poznata, možda niko od vas poslanika iz vlasti nije znao da postoji tako nešto.
Jer, normalno je valjda, ta Uredba je podzakonski akt, da se sve reguliše zakonom. Pa, ako zakon reguliše koji je neoporezivi iznos za dnevnice za službeni put u zemlji mora da se zna i za inostranstvo, jer sve što nije definisano podložno je manipulaciji.
Kako ja nemam izveštaj, kao narodni poslanik, koliko se potroši u ovoj skupštini za putovanje u inostranstvo, odnosno nemam kao opozicioni odbornik u gradu u kome sam opozicija, u onoj, takođe, rasipničkoj vlasti, to bi građani trebalo da znaju. Čekajte ljudi, da li ti državni funkcioneri i svi koji po raznim osnovama putuju u inostranstvo i primenjuju propise za visinu dnevnice, zavisi od zemlje do zemlje, je l' tako, da li oni plaćaju porez na to? Ne može ovako dvosmisleno ili trosmisleno, ne znam kako se piše tekst zakona i da se daje takvo obrazloženje.
Sve to mora da bude definisano i zato smo mi insistirali, odnosno kolega Dragan Čolić, da se jasno navede i za dnevnice za službena putovanja u inostranstvo. Jer, neko samo na geografskoj karti može da vidi neko mesto, bilo koje, ili neku zemlju izvan granice naše zemlje. A zamislite da tek putuje ili da ide o trošku države ne znam koliko dana.
Normalno, svi ti ljudi i građani bi voleli da bude ovakav zakon na snazi kakav mi predlažemo, da se to jasno zna i da svi oni koji koriste takve privilegije, koji putuju, idu, mnogi idu i ne znaju za šta, a oni što idu idu da ne brane interes Srbije i naših građana već rade samo za svoju ličnu korist ili korist svoje propale stranke, tako nešto stoji u zakonu.
Eto zbog toga je kolega Čolić želeo, a obrazloženje nije dobro, jer ne može predlagač izmene i dopune zakona da se poziva na neku postojeću uredbu zato što uredba nije zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik SRS gospodin Dragan Živkov je podneo amandman da se u članu 14. posle stava 1. doda stav 2. koji glasi: "Tačka 2) briše se".
Neki bi zlobnici, a ima takvih pojedinih ovde, pomislili – šta hoće ovi radikali, brišu samo i takve amandmane pišu, ali ako obratite pažnju na tekst stava 2. i na ovo obrazloženje koje je dao kolega Dragan Živkov, videćete da je neophodno da se briše ova tačka 2.
Intervencija ministarstva, odnosno Vlade na stav 1. ovog člana, a to je inače član 65. osnovnog Zakona, bila je izvršena intervencija od strane Vlade na raniji tekst u tački 1) – ne plaća se porez na prihode od kapitala na kamatu na dinarska sredstva po osnovu štednje.
To je sada precrtano, data je ispravka i piše – štednih i drugih depozita oročenih ili po viđenju. Ono što svakako nije bilo dobro i nismo reagovali u ovoj izmeni koja je sada data, ali što nije dobro u članu 65. a što smo i ranije intervenisali kada je bio osnovni tekst Zakona, mi srpski radikali smatramo da stav 2. treba da se briše, koji kaže, da se ne plaća porez na prihode od kapitala na kamatu, ne kod prvog slučaja, nego i po osnovu dužničkih hartija od vrednosti u smislu propisa kojima je uređeno tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.
Obrazloženje koje je dao kolega Živkov da bi se brisao ovaj stav, mi smo i ranije apsolutno identično reagovali kada je donet osnovni tekst Zakona, da to nije dobro zato što bi se svi imaoci koji se pojavljuju na, inače potpuno haotičnom, tržištu hartija od vrednosti, koje i dan-danas tako funkcioniše u našoj državi, imali svojevrsni monopol na tržištu kapitala.
To na jednom primeru – znači da bi svi oni koji mogu da emituju u smislu ovog zakona hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente, a nosioci su lokalne samouprave ili je to Republika Srbija ili Narodna banka, da se pojavljuju u ovom smislu, ovog zakona, ako ovo ovako ostane, kao nosioci prava, odnosno ubiranja kamata i prihoda na monopolistički način, za razliku od svih drugih koji to rade, a nemaju ovo oslobođenje.
Onda ćete da dođete u situaciju da će zainteresovani komitenti želeti na tržištu hartija od vrednosti, zbog ovakve olakšice, koji emituju, da kupuju upravo samo te hartije od vrednosti, neće od nekog drugog. Biće zainteresovani samo za ono što je državno, odnosno što emituju opštine, odnosno skupština autonomne pokrajine, Republika Srbija ili Narodna banka.
Šta sa ostalim imaocima hartija od vrednosti? Pojave se na tržištu i vi kažete da to treba da funkcioniše, ima i u onom izveštaju od prošle godine kada ste se još zanosili time kako ćemo za godinu, dve, tri u Evropsku uniju, pa kada su vam dali sav onaj pregled koji je to stepen dostignutosti ispunjenosti uslova i postoji jedno posebno poglavlje, to je izveštaj od novembra meseca prošle godine koji sam vam često citirala, njihova konstatacija je tamo da je u Srbiji, odnosno ranije državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, ali pošto su nas posmatrali kroz prizmu dvostrukog koloseka, jer je Solanina namera bila godinama i ranije, on je ratni zločinac i onaj koji je želeo da potpuno razbije naš zajednički nacionalni, etnički, kulturni, ekonomski prostor, pa pošto ste krenuli usaglašavanje po principu dvostrukog koloseka, odnosno Srbija i Crna Gora sa druge strane, ocena za nas, a i kod njih je isto tako bilo, da je to jedno haotično stanje.
Prema tome, smatramo da bi najpravičnije bilo, ako već hoćete, da svi takmaci uđu u ravnopravnu trku, da se stav 2. izbriše i da niko nije u privilegovanom položaju. Mnogi su se zanosili, pogotovo nosioci vlasti u pojedinim lokalnim samoupravama, to je slučaj i u mom gradu u Kragujevcu, zamajavali su javnost, povraćaj imovine opštinama i gradovima, a posle se pojavi sam ministar i kaže da je to nemoguće, nema nikakvog utemeljenja u Ustavu, a oni iz vladajuće koalicije.
Kad god se radi o nečemu takvom, nije samo u pitanju mogućnost sticanja većeg dela kapitala zbog neophodnog osamostaljivanja u ekonomskom smislu opština, nego se ovde pojavljuje Narodna banka, Republika Srbija i autonomna pokrajina, ali besmisleno je da se na takav način uređuju naši društveni odnosi i da oni koji bi već sada u startu želeli da se bave trgovinom hartija od vrednosti na našoj berzi, koja će jednog dana morati da bude uređenija, budu u inferiornom položaju u odnosu na sve koji se navode u stavu 2.
Zato i smatramo da treba da prihvatite ovaj amandman da bi u budućnosti, pre svega tržišta hartija od vrednosti i svi zainteresovani subjekti mogli ravnopravno da posluju na ravnopravnim ekonomskim osnovama. To je bio osnovni motiv zbog kojeg je kolega Živkov podneo ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici verovatno da će ovi stručnjaci za budžet iz Ministarstva finansija da izračunaju kada budete usvojili, potpuno nesmotreno to radite ili onako bez razmišljanja, da u danu za glasanje pritisnete taster, ove izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koliko će još para dodatno da se slije u republički budžet.

A ovaj član 23, odnosno član 89. osnovnog teksta Zakona koji gospodin Spaho traži da se briše, jer se on samo promenio, ne da će da utiče destimulativno na sve privrednike u našoj zemlji, nego vi ovim članom poručujete, pošto jedinstvenu stopu poreza na dohodak građana, koja je bila ranije propisana članom 89. koji sada menjate, koja je bila utvrđena u procentu od 10% sada menjate, odnosno vršite gradaciju na osnovu poslovanja, odnosno na osnovu prihoda.

I sada ministar Dinkić, ovaj što pobeže jutros, nije znao da čita tekst osnovnog Zakona i onog koji menja.

Pa sad ako mu slučajno Vi, gospođice, prenesete da ne bude u zabuni kada je u pitanju ovaj amandman kolege Spaha, on ne traži da se porez na dohodak građana briše nego da se briše ovaj predloženi tekst izmene člana 89, dakle, da se izbriše ovo što ste vi predložili, član 23, a da ostane onaj član 89. osnovnog teksta Zakona gde je ta stopa bila od 10%.

To je zato što, ne znam kako ste došli na tu ideju, ali će ona u svakom slučaju naići na veliki otpor kod ljudi koji će tek kasnije i sa prvim rešenjima, i prateći svoje prihode da shvate šta ih čeka.

Takva vrsta gradacije u jednoj državi koja je potpuno ekonomski i privredno uništena je apsolutno neprimenjiva i neprihvatljiva. Zato što bi jedinstvena stopa poreza na dohodak građana po članu 89. koji vi sada predlažete u drugoj formi mogla da bude prihvatljiva za sve, je l' tako, jer

zemlja tek treba i da se uspravi, da se podigne i da ljudi krenu normalno da rade, što očigledno pod ovom vladom neće moći da se desi.

Da su neke drugačije okolnosti, da ne postoje lobiji da ne postoje tajkuni, počev od ovih iz DS poput Đilasa i ostalih, njemu neće biti problem da po ovoj gradaciji plati taj porez.

Znate, ko zna koliko on i ne prijavi kad se on sam hvali da ima pet miliona evra godišnjeg prihoda, ne obrta kapitala, nego prihoda.

Ali šta ćete vi sada sa nekim preduzetnikom ili sa ljudima koji su taman pomislili – evo, da kucnem u drvo, krenulo mi je, posao mi ide, imam dobru zaradu, i sad ga vi stavljate u nove odredbe člana 89.

Umesto da plaćaju, kao što je do sada bilo i kao što predlaže gospodin Sulejman Spaho da ostane 10% jedinstvena stopa, vi mu kažete – tačno tempiraj da zaradiš manje zato što sve preko toga mi ćemo mnogo više da ti naplatimo.

I onda kažete, za iznos veći od trostruke a manji od šestostruke godišnje zarade to je 10%, znači to ste zadržali, ali ako je preko šestostruke prosečne godišnje zarade onda je 15%.

Kažnjavate tog nekoga što je bio uspešan, a taj ko je uspešan on će naravno i da investira više i više će ljudi da bude zainteresovano da rade kod njega i imaće u svakom slučaju od mase onog kapitala koji on poseduje i zarade država konkretniju korist u iznosu od 10%.

Ovako, vi mu kažete – ne, ti nemoj da radiš jer sve što je preko 600, recimo, zaokružiću iznos, a to je verovatno za neke firme u milionima, ne kod tajkuna Đilasa, nego kod normalnih preduzeća u milionima dinara, sad kažete, taj iznos šestostruke zarade je recimo 600.000 ili 6 miliona, jedan dinar preko toga, to vaš zakon kaže, to više nije 10% nego 15%.

Sada bi, recimo, kolega Arsić, kao vlasnik jednog porodičnog uspešnog preduzeća ili neko drugi od srpskih radikala koji se time bave, imaju dugu porodičnu tradiciju ili neko od vas će to da radi, a vama će da bude lako da štelujete sa Dinkićevima u poreskoj upravi, tačno da natempirate i kažete – dotle idem, ostalo neću, jer ću da platim 5% više.

Gde je tu zdrava logika i zašto to da se radi u ovakvoj situaciji kada treba ljudi da se stimulišu? Je l' to bila vaša politika, je l' to bio program i ekspoze i samog premijera i kasnije izabranog ministra finansija?

 

Vi znate, gospodine Markoviću, da meni to nije nikakav problem, možete da me prekinete kad god hoćete, izuzetno mi je dobra koncentracija i znam šta pričam.
Ovde je očigledna pljačka ljudi koji nisu očekivali da će dobiti ovako destimulativan zakon, koji će u pravom smislu reči da uzima mnogo više novca za ono što su se oni trudili da zarade.
Onda nastavljate dalje sa takvom vrstom i nemoguće je da to prihvatite zato što niste ni obećali, znate, i sam dobar prethodnik i vrli prijatelj Mlađana Dinkića, jer ista im je bila ta finansijska konstrukcija, kao bogzna kakvi eksperti došli, ovaj upao u Narodnu banku, ovaj aterirao iz Pariza kod tetke, pa više tetku i ne spominje, samo spominje neke druge oko sebe i svoje banke, vile i ostalo, kada ste zagovarali nove poreske stope i nove zakone koji su tada, u setu poreskih zakona, stupili na snagu u aprilu 2001. godine, svi ste se zalagali za to i promovisali kao jednoobraznost i jednu svojevrsnu stimulaciju za privrednike i za građane i da je to pravično. Kako ovo sada može da bude pravično? Nikako nije.
Vidite koliko je onda jutros, ne bilo licemerno, nego obmanjivački, u zaista dobro poznatom Dinkićevom maniru, sve ono što je govorio.
Hajde samo da se vratim na malopređašnji amandman kolege Simonovića. Isti je slučaj kod njega. Vi bar celog dana to pratite, pa možete da pogledate. On je takođe tražio da se poreska stopa smanji sa 20 na 10%, pa je to tražio kolega Marković sa predloženih 14, vi ste kao smanjili na 12, on je tražio na 10, svojim amandmanom na član 5, sve u cilju da se napravi neka uravnoteženost, s obzirom na ekonomsku situaciju i na platežnu moć ljudi, kada su u pitanju poreske stope.
Ovakvo dranje ljudi i sve ovo što ste predložili nikome ne ide u prilog, to će najpre poreski obveznici da osete na svojoj koži, stupanjem na snagu ovog zakona, ali to nije pravično, nije u redu i nije u funkciji poboljšanja sveukupne ekonomske situacije u našoj zemlji.
Zbog toga je trebalo da prihvatite, da imate takav osećaj i takav odnos prema realnom stanju stvari, amandman kolege Sulejmana Spahe.
Ovo sad ne znam šta je, nešto pet plus dva, 53, sad to Vi vidite, gospodine Markoviću, jer ste iz dva dela vreme promenili. Ovo je sad bilo vreme za novi napad. Ja sam poentirala, sada treba da dođe drugi srpski radikal. Sad vidite kako ćete sa tim minutima i sekundima.

Gospodine predsedniče, ostaće verovatno malo vremena, možete i naše da utrošite, mada se Vama ne računa kada sa mesta predsedavajućeg govorite.
Zaista nisam razumela šta ste rekli pre pola sata, kakav rad po smenama, jer ja sam više od jedne decenije poslanik, što savezni, što republički, i nikada u smenama nismo radili, ni po nekim salama, da ne znamo da je to skupštinska sala, pa ako biste bili ljubazni, jer imala sam utisak da Vas je nešto u trenutku prekinulo, pa da ste taj odgovor, onako, na kraju skratili, ali ako možete, dostavite nam pismeno obaveštenje o vašim namerama kako će to da izgleda.
Što se tiče amandmana koji je podneo kolega Milajić, pa duva hladan vazduh, tačno je koleginice Radeta, ali to nije razlog da ja ne saosećam sa poljoprivrednicima koji su sada na njivi na 35 stepeni ili sa rudarima koji su u kopu.
Nas niko nije terao da se bavimo ovim poslom, slobodan je izbor, a velika čast da zastupate građane, jer kada građani izađu na izbore glasaju za jednu političku stranku i daju vam mogućnost, a ta stranka vama poverenje, da zastupate njih ovde, to je velika obaveza, velika čast, pre svega i odgovornost koju svi moraju da imaju kao takvu.
Što se tiče amandmana kolege Milajića, ovde se radi o rasponu kazne za neregistrovanje preduzeća u skladu sa stupanjem na snagu ovog zakona do određenog datuma, čini mi se do novembra 2006. godine, a mi smo predložili, odnosno kolega Milajić da ta kazna ide u rasponu, ne od 100.000 dinara za pravna lica, nego od 50.000 do milion dinara.
Zato, što smatramo da je to primerenije zbog ekonomske situacije u kojoj se nalaze naši privredni subjekti i zbog činjenice da su prethodni zakoni na koje se poziva predlagač, odnosno Vlada i Ministarstvo u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana, Zakon o poreskom postupku, prekršajima i poreskoj administraciji, takođe bili, po našem mišljenju, rigorozni u tom smislu kada su u pitanju ove novčane kazne, odnosno raspon od najniže do najviše kazne. Mi smo i tada reagovali amandmanima. Onda bi to morao i predlagač zakona da zna kada razmatra amandmane SRS.
To što je za vas u redu neki prethodni zakon, on naravno ima svoju primenu u našem zakonodavnom sistemu, ali mi smo imali pravo i onda da podnosimo amandmane, nisu prihvaćeni i mi se dosledno svom stavu držimo toga kada je u pitanju i ovo. Počeo je tako o zakonima o prekršajima Vladan Batić 2001. godine, od neke minimalne kazne od 5.000 dinara pa do 50.000 dinara.
Kako je vreme prolazilo treba u budžet ovako, onako da se zapuše raznorazne budžetske stavke, odnosno da se da šakom i kapom, ranije Čoviću, sada ovima iz ove "žute" mafijaške Narodne kancelarije. E sada izračunajte. Uvek uzmite te ekvivalente. Koliko ste dali za agencije? Agencija za promociju i izvoz, agencija za skijališta, gde su ovi udomljeni sada, ovi novi članovi upravnih odbora, te ova, te ona, to se više ne zna, pa za stečaj. Ako sve to saberete u pitanju su milijarde. I vi sada kažete u obrazloženju – ako bi se prihvatio amandman kolege Vojislava Milajića bili bi manji prihodi u budžetu.
Pošto se toliko rasipate sa državnim budžetom, šta će vam svi ti silni balasti na grbači naroda i državnog budžeta. Nađite metod da uštedite. Mi to nikada ne bismo radili, mislim na nas srpske radikale, niti bismo imali takav koncept planiranja prihoda i rashoda, niti bismo mogli tako da se usred budžetske godine pojavimo i naš ministar finansija i da kaže – e, nije mi dovoljno, moram da dam Đilasu, traži, znate, traži, uslovljava, ucenjuje, sada treba i razgovore zajedničke da obavljaju i tako šta će i kako će, kako će da vrše napade na SRS, i sad nema para, zapelo za njega, ogromni milioni, stotine za Narodnu kancelariju, za jednu agenciju, za drugu, za treću...i onda najlakše tako preko leđa poreskih obveznika.
Što nije lepo planirao kao svaki domaćin, normalan čovek, ministar, da idu u Hajat u saunu sa Gold karticama. Vi zvrckate, gospodine Markoviću, Veran Matić, ali što se tiče pojedinih poslanika, pa i onih i kolege Krasića i svih poslanika SRS, oni su na putu do Tgra pobede 3 u Zemunu, gde je centrala naše stranke, prošli pored Hajata, ali nisu svratili ni na kolače tamo.
Vi meni zvrckate na pomen Verana Matića i sauna i ovih tamo privilegija i blagodeti u kojima taj čovek, u već ne znam kojim godinama, uživa te sve privilegije na grbači naroda i kroz pljačku.
Što se tiče raspona ove minimalne, uvek treba da imate u vidu to da niko nije toliko morbidan i neodgovoran, jedino ako su u pitanju neki privredni manipulanti i špekulanti. Takav vam je ovaj Đilas, takvi su svi ovi što drže preduzeća. Pre neki dan sam vam spominjala ovog koji je istaknuti član DS, koji je kupio preduzeće PIK "Topola" i upropastio ga. I opet ništa nije ostalo od one pesme "Obraše se vinogradi dole kod Topole", nema ničega, jer je to sve zaraslo u korov.
Kupio ovaj vlasnik Nemanja, ne mogu u ovom trenutku da se setim, prezime mu je Popov, član DS, preduzeće, radnici u generalnom štrajku, ne rade, neki spremni da štrajkuju glađu, baš njega briga, niti ga ko juri, niti se pokreće postupak, niti je ko osporio proces privatizacije, ljudi na ulici.
Sada takav manipulant, kao što ste imali ranije i Janjuševića i Kolesara i Hamovića i Lazarevića, nikada neće da dobiju od poreske uprave rešenje za prekršaj, odnosno za kaznu. A ko će da dobije? Neki normalni privrednik, neki čovek koji je možda propustio ili neko ko je zadužen u njegovom preduzeću da radi taj posao i nije poštovao rok. Kada je već tako, pretpostavljam da nadležni državni organ mora da ima u vidu, odnosno uvidom u stanje stvari pre nego što izrekne kaznu i propiše rešenje od minimalne do maksimalne, zašto se to desilo i da ne treba da deru ljudima kožu, ali neka to onda bude umesto 100 hiljada 50 hiljada.
Izračunajte malo na osnovu prihoda u budžetu Republike Srbije od poreza na dodatu vrednost, što bi rekao kolega Marković, pola daj Velji, koliko ste ove godine inkasirali, a koliko prošle. To je ključni problem.
Očekujem, iskrena da budem, ako uspete da opstanete još koji mesec na vlasti, da će negde u poslednjoj dekadi ove budžetske godine Dinkić da se pojavi sa još nekim izmenama i dopunama poreza. Ne znam kojih, ali sigurno, zato što efekat poreza na dodatu vrednost, u odnosu na prošlu godinu 2005, kada je on uveden, nije isti i vi to dobro znate.
Znate i vi, zna i ministar i zato ste prinuđeni da na osnovu toga punite budžetsku kasu tako što ćete usred vremena, u nevreme, odnosno u godišnje doba i u polovini budžetske godine da menjate zakone, kako biste više inkasirali u budžet.
Ne kažem ja to zbog toga što će baš ovaj član i ovaj promer kazne, to mi je, eto, poslužilo kao šlagvort za to da pogledamo istini u oči i da vidimo dokle nas vodi takva budžetska politika, ali svi su se ugledali na vas, pa pribegavaju tome.
On neće da vrši rebalans budžeta jer je prikazao tamo suficit i hvali se time, što je jedna velika besmislica i dobio je packe zbog toga i od MMF. Rekli su mu da ne mora time da se hvali na takav način, zato što to nije pohvalno ni u jednom smislu.
Ne treba da imate ni višak ni manjak, nego da imate uravnotežene budžetske stavke, a da svi oni aspekti funkcionisanja društva, naročito najugroženiji slojevi, budu nemireni, kao što su ljudi koji očekuju socijalnu pomoć, koji očekuju penzije, druga davanja, deca, penzioneri, poljoprivredni penzioneri itd.
Ovako, sada vidite da je to jedno tumaranje usred budžetske godine, da gledate kako će i šta će da bude, i zbog toga imamo i ovakav, ja se više neću javljati do kraja, ostao je još jedan amandman na ovaj zakon – porez na dohodak građana. Ali ovakva politika nije dobra, ni poreska ni budžetska, koju vodi ministar, koji celog dana nije ovde zato što je znao da bi morao da odgovori na sve ovo. On argumenata nema, on samo zna da kleveće i da laže, da obmanjuje javnost, a to građani vrlo dobro vide.

Dame i gospodo narodni poslanici, razni ljudi i predstavnici ove šire javnosti, kako sebe pokušavaju neki da nazivaju analitičari, neki novinari, oni koji se prodaju u Grmeču i ostalim beogradskim restoranima za ručak i ostalo, skloni su bili svašta da pišu, da hvale Vladu, pojedince, ove žute lopove iz DS. Ali, valjda je to dugogodišnje i političko iskustvo, možda intuicija, ili ono čemu me je uglavnom od početka bavljenja višestranačjem u Srbiji naučio i predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj. Nisam bila sklona da posle sklepanja onakve vlade i ubedljive pobede SRS, a pre uzimanja vlasti od strane gospodina Koštunice i ovih njegovih koalicionih partnera, potcenjujem šta će on da radi, kako će da ide na varijantu da do kraja, što bi kod mene u Šumadiji rekli, krcka ovaj premijerski mandat i svi vi zajedno sa njim. Zato što je u pitanju čovek vešte političke manipulacije i vi ste videli danas šta Koštunica kaže.
G17, Ivana Dulić-Marković i Goran Živkov su sa kvote G17 plus i tu je tačka. Nije baš tako, zato što je potpredsedničko mesto, gospodine Koštunica, jedna politička funkcija i vreme mi ne dozvoljava, jer želim na kraju ovo vreme koje je preostalo za SRS da podelim sa jednim od najvećih eksperata među nama, kolegom Zoranom Krasićem, koji će na moje i vaše zadovoljstvo da da završnu reč o ovoj temi.
Želim da vam kažem da je u pitanju veliki problem, zato što vi sada gospođu, koja je bila veoma loš ministar poljoprivrede i kao takva unazadila sve ono što danas seljaci u Srbiji, poljoprivredni proizvođači i stručna javnost imaju kao primedbu. Sada će ona da ima političku funkciju koja je tu tik uz vas, mesto premijera.
Moram da vam kažem da je to sada već problem za vas i pitanje je kako vi mislite da u ovih nekoliko meseci poslednjih trzaja vaše vlade, koja nikakav legitimitet u narodu nema, opstajete sa takvim potpredsednikom, i sa ovim koji je kolateralna šteta, rekao bi neko, u funkciji ministarstva bivšeg poljoprivrede, ovaj Živkov, ali nije, on je vrli saradnik Ivane Dulić i takođe sa kvote ove političke organizacije kojoj nikakav značaj neću da dajem ni tokom ove diskusije, ni ubuduće, zato što oni uskoro će biti politička prošlost.
Sada u Kragujevac dolazite prekosutra kao premijer na radnu sednicu Republičke vlade sa novim očigledno potpredsednikom Vlade.
Postavlja se pitanje sa čim ćete vi, pošto se sa takvim objašnjenjem koje je apsolutno neprihvatljivo, uz sve ove zamerke na rad njen kao ministra poljoprivrede i ovog njenog saradnika, koji je pretendent na funkciju ministra poljoprivrede, da dođete pred siromašne Kragujevčane? Pred radnike i pred poljoprivrednike i pred 40.000 nezaposlenih ljudi?
Da li je vama jasno da su ministri iz vaše koalicije, ministar Dinkić, a to će sada da radi i Dulić, ona je ostavila Kragujevčane bez 154 miliona koje je bila obavezna da nadoknadi kao štetu zbog prošlogodišnjeg nevremena i direktne štete na poljoprivrednim usevima, oglušila se o naš zahtev, profesor Mašić je to prosledio.
Čak je i sam gradonačelnik Veroljub Stevanović meni kao poslaniku i gospođa koja je zadužena za agrar i glavni stručnjak je u Kragujevcu prosledila detaljan izveštaj, jedan jedini dinar ona nije dala, i svesno ide čak i na to da jedan od najstarijih instituta, i tu se vraćamo na pitanje ingerencije ovog ministarstva i nauke kod nas, Institut za strna žita, koji postoji od 1898. godine u Kragujevcu, uništava.
Ostavljeni su ljudi bez ičega, a onda se vraćamo na te njene reference i na to kako ste došli vi u tu situaciju. Vi kažete možda je za vas lagodna, nelagodna, mene to ne zanima, vi nanosite, vi direktno, nije ovde problem Ivana Dulić-Marković, ni Goran Živkov, vi ste problem, jer vi direktnu štetu takvim vašim načinom vladanja, samo da vama bude dobro i vašoj koaliciji, da se rastegnete do decembra 2007. godine, ali neće moći, jer će izbori morati da budu ranije da to uradite na štetu svih građana Srbije.
To mi samo služi kao šlagvort, ova njena štura biografija ovde i ova doktorska disertacija, dijagnostika, identifikacija virusa u jagodi.
Potpuno je cela privreda srpska zaražena i to što su pokušali neki predstavnici iz njene političke stranke da kažu kako je to tim stručnjaka, kako su to ljudi koji znaju kuda treba da ide srpska poljoprivreda, to ništa nije novo.
Još 1999. godine, za vreme agresije na našu zemlju i na naš narod, tim stručnjaka sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca je uradio jednu studiju koja je jedino primenljiva, naravno uz doradu, uz ministre koji vole svoju otadžbinu i koji žele dobro svom narodu, kako da se izvrši neophodno restrukturiranje srpske privrede. Tu nema nikakvih lobija.
Tu se tačno zna koji deo Srbije treba šta da proizvodi, kome da se daju subvencije, kako da se radi, a ne da to ide preko toga, kako se zove taj Slađević, njemu se očigledno usladilo i čovek, uz pomoć Dulićke, delio kredite šakom i kapom. Deset posto provizija, pitate nekoga, tu je vaš poslanik iz Rače, gospodin Zdravković, jedan jedini kredit nije za poljoprivredu podeljen u toj opštini, pouzdano znam, jer mi je najviše predstavki od građana poljoprivrednika došlo iz tog kraja. U Kragujevcu samo tamo gde ta politička organizacija ima članstvo, a cenzus nisu mogli da pređu na izborima, imaju 1,8% glasova.
Vi ćete sada potpredsednika Vlade iz takve stranke, koja u tom gradu nije mogla ni cenzus da prođe i nema nikakav kredibilitet u narodu, da dovedete u Kragujevac prekosutra i da kažete radnicima kako će da dobiju subvencije, kako će da krene proizvodnja, poljoprivreda. Jednostavno je to nemoguće, zato što je u maniru Josipa Broza Mlađan Dinkić pre sedam dana boravio u Kragujevcu, u loše izrežiranoj predstavi, tri lokalne televizije u direktnom prenosu.
Govorili su o tome, odnosno on je obećavao radnicima, obećavao nezaposlenima. Čekaju ljudi i ništa. E, znate šta me sada samo raduje, gospodine Koštunica, to što ćete vi da dođete u Kragujevac i to će da bude odlazeća predstava, jer to su radile i prethodnici pre vas. Kada su došli u Kragujevac ministri iz prethodne DOS-ovske vlasti, čiji ste vi kontinuitet u načinu vladanja, razmišljanja, uništavanja privrede, produkovanja kriminala i korupcije, par meseci posle toga otišli u zaborav.
Jednostavno na izborima te godine sve se završilo, jer ono što je smešno pojedincima ovde koji sede u poslaničkoj klupi, koji su ugodno zavaljeni u svoje funkcije, po upravnim odborima i svuda, nije smešno onim silnim gladnim ljudima u gradu, gde vi gospodo niste mogli da pređete izborni cenzus.
Zato što ti ljudi nisu imali danas da kupe hleb, zato što haraju najgore moguće bolesti, zato što su kriminal i korupcija ono što u vašim redovima Vojislav Koštunica, u maniru Ivane Dulić-Marković, nije uspeo da identifikuje i da dijagnostikuje.
Da ste se suočili na početku sa tim da je u pitanju lopovska, mafijaška organizacija i da ste ih identifikovali, dijagnostikovali, vi ne biste danas imali ovaku situaciju u Srbiji da je narod gladan, da ljudi nemaju nikakvo poverenje u vas, da nemate nikakav kredibilitet, i to je onda na vašu dušu i naravno na vašu odgovornost. Jer funkcija potpredsednika Vlade, takve vlade i takvog bivšeg ministra, a od danas verovatno potpredsednika Vlade, za građane Srbije samo znači jedno - da vi ne želite da razmišljate u dobrom i u pozitivnom pravcu i da vam se kraj bliži.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 31. i član 27. Član 27. govori o obavezama predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, a član 31. o onome šta su ovlašćenja potpredsednika Narodne skupštine.
Nadovezaću se i na član 87, stav 2. koji ste vi, gospodine Anđelkoviću, citirali, da bih vam objasnila da je ovo presedan i da je ovo vrhunac drskosti vladajućih stranaka i 99 poslanika koji su potpisali ovaj saziv za sednicu Narodne skupštine.
Radi kontinuiteta, kako bi to neki rekli, imaju običaj da upotrebljavaju te izraze samo u funkciji zamagljivanja kriminala i korupcije u zemlji, što je ključni problem za građane, lopovluka na sve strane, što više niko normalan ne može da trpi, da mafija radi šta god hoće, kao i raznorazni kriminalni klanovi i radi tog kontinuiteta i muke pred kojima se nalaze građani suočeni sa svim problemima koji od nas, narodnih poslanika očekuju da zaštitimo njihova prava, naročito od bahatosti i osionosti vlasti koja se ovako ponaša i koja ne želi da udostoji našu javnost i pre svega poslanike, da obrazloži otkud ovakvi predlozi, naročito pojedini, za tužilačke funkcije, o čemu želimo da govorimo i da neke predloge osporavamo, ne uzimajući u obzir ni kvalifikaciju, ni ulogu koju dotična gospođa Đuričić ima kao član Visokog saveta pravosuđa, ali ovo je neverovatno.
Predsednik Narodne skupštine Predrag Marković je u prepodnevnom delu, dakle pre davanja pauze, kada je predsedavao gospodin Radojko Obradović znao da postoji ovaj, uslovno rečeno, problem za vas, odnosno za njega, ali to nije problem za SRS i za građane Srbije.
Kada ste sazivali, dame i gospodo poslanici, mogu sada sa ovog spiska, a na njemu je 99 poslanika, da vas prozovem tačno koliko vas je u sali, vas desetoro je u sali, jedanaesti je ušao i vi gospodine, vi ste 12, vas desetoro sa spiska saziva u kome nas pozivate da odlučujemo o ovako važnim tačkama dnevnog reda.
Tačka 19. dnevnog reda, ona koja je ostavljena za sam kraj ove sednice, obimnog zasedanja, gde smo imali aktivno učešće, dali mnogobrojne amandmane i primedbe, glasi – Izbor nosilaca pravosudnih funkcija, Predlog odluke o izboru sudija, Predlog odluke o izboru javnog tužioca pod brojem tim i tim, Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca koji je podneo Visoki savet pravosuđa.
Do sada se nikada nije desilo, a da je u funkciji poslovničkog ponašanja predsednika, ako mu je takav dan da želi da poštuje Poslovnik koji je sam predložio i vi ga usvojili, da se na ovakav način ponaša kada je u pitanju bilo koja tema i bilo koja tačka.
Nikada Predrag Marković na naše insistiranje nije nastavljao da krši Poslovnik, tako što nam je slao zamenika, pomoćnika, zamenika pomoćnika, a u ovom slučaju gospođu koja je član Visokog saveta, već je na naše insistiranje da to vređa dostojanstvo Narodne skupštine i nas poslanika i građana, jer danas ovde treba da raspravljamo o krađi, o pljački, mafiji, svemu onome što je goruće danas u državi, da ne zamagljujete stvarnost nekim vašim izmišljotinama, glupostima, a sve je upereno protiv SRS, ali u situaciji, evo, baš mi je drago gospodine Markoviću što ste došli, u situaciji kada vi možda hoćete kao Predrag Marković na svoja jaka ili nejaka pleća, neka procene građani i poslanici sami, da preuzmete odgovornost za to što vam nisu došli ministar i gospođa Škero, mi ne možemo to da opravdamo.
Insistiramo, kao jedina opoziciona politička stranka, najveća poslanička grupa, da ovde dovedete i ministra i gospođu Škero, uz svo uvažavanje, opet ponavljam, gospođe Đuričić koja je ovde, ali mi ne možemo na takav način da razgovaramo.
Ne možemo, zato što ona nikako nije u situaciji da izađe po Poslovniku, jer Poslovnik joj ne dozvoljava to pravo da odgovara na naše konkretne primedbe. Ona može da evidentira šta osporavaju pojedini poslanici, kao i poslanici SRS, i naročito zbog činjenice, gospodine Markoviću da znate da smo kao najbrojnija politička stranka izašli sa jednim stavom pre dva dana.
Gospodin Tomislav Nikolić je poručio i vama i celokupnoj javnosti, da više nećemo da učestvujemo u radu odbora, zato što je izvršen svojevrsni državni udar u našoj zemlji, načinom ne izbora, nego postavljanja građanina Srbije Vuka Draškovića, tog nesrećnika za ministra inostranih poslova i onog drugog nesrećnika za ministra odbrane, protivustavno i protivzakonito, da mi onda na jedini način iznosimo svoje primedbe, a jedino pravo koje sada imamo je za skupštinskom govornicom.
Sada ćete izaći sa nekim stavom, pa pričati neke priče, javio se ovaj, pa nije se javio.
Lepo, prekinite zasedanje, pozovite Stojkovića i Vidu, vidite gde su, zbog čega sada nisu ovde, a mi ćemo kao odgovorni ljudi, odgovorni poslanici u trenutku kada vi kao predsednik Skupštine, neka vam pomogne ovaj Miloš Aligrudić, koji se potpisao ispod imena ovih 99 poslanika, obezbedite prisustvo ministra pravosuđa i gospođe Škero i da nastavimo da razgovaramo i da iznosimo naše primedbe. Kao prvo, povredili ste Poslovnik, gospodine Markoviću, po članu 31, jer ste bili obavezni po stavu 3. da obavestite sve potpredsednike i sekretara da će u slučaju vaše sprečenosti sednicom da predsedava potpredsednik koga vi odredite.
Gospođu Pop-Lazić, upravo mi je javila, niste obavestili, a ona je potpredsednik iz reda najveće političke stranke u Skupštini, da će gospodin Anđelković da predsedava, a u slučaju da i to ne uradite, predsedava najstariji potpredsednik, što svakako nije gospodin Anđelković, što mu je verovatno milo i drago, već gospodin Vojislav Mihailović. Prema tome, povredili ste Poslovnik, a sada malo sačekajte da završim pa ćete dobiti reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, desila se slučajnost da ovaj zakon razmatramo uoči sutrašnje sednice Skupštine grada Kragujevca, jednog od najvećih gradova u Srbiji. Gradonačelnik Kragujevca više nije ni dopisni član ili poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, jer se uopšte ne pojavljuje ovde. Ime mu je Veroljub Stevanović, ne postoji njegova politička stranka, neki poslanički klub kojim on navodno rukovodi, a on kao pojedinac malo po malo pokušava da ucenjuje Vladu Republike Srbije, time obmanjuje nas Kragujevčane, celokupnu javnost, a u stvari mečku plaši rešetom.
Ta mečka je, mislim u figurativnom smislu, shvatite kako hoćete, Mlađan Dinkić, ministar finansija.
Da bi doskočio vama iz Vlade Republike Srbije, pre usvajanja i posle usvajanja ovog zakona, gradonačelnik Kragujevca je sebi imenovao novog gradskog stručnjaka, člana gradskog veća, koga plaćaju siromašni kragujevački poreski obveznici. To je izvesni dr Zdravković, zadužen za to da Stevanovića za ruku preko ove Čedine zebre, a pre toga na putu od Kragujevca preko Batočine i Lapova ili skraćenim putem preko Topole i Mladenovca, dovede u Beograd, u Vladu, da od Dinkića iskamči neke pare. Tako je funkcionisao on ....
(Predsednik: Molim vas, gospođice Jovanović, pošto je reč o narodnom poslaniku u ovoj sali, budite ljubazni, sa uvažavanjem, nemojte da govorimo da pešice idu od Kragujevca do Beograda. Za ruku se ne vodi niko od narodnih poslanika. Molim vas, sa uvažavanjem govorite o narodnim poslanicima.)
Gospodine Markoviću, to je sa najvećim uvažavanjem za osobu tog formata i tih sposobnosti. On kad kaže da je to najviše što on može da uradi za grad u kome živim, ja njemu verujem, jer on ne može više od toga, a to je 25% od normalnog gradonačelnika. I vi kad kažete da je to sve što vi možete da uradite kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, pa kad dajete izjave novinarima, raznim medijima, ja vama verujem, jer vi više od toga ne možete, ali ima neko ko će da vas nasledi i može bolje.
Dakle, što se tiče ovog zakona, taj zakon ne može da bude zamena... Namerno sam napravila ovu uvertiru, a i to mi je baš kao šlagvort, sutrašnja sednica Skupštine grada Kragujevca, gde je SRS najžešća opozicija takvom načinu vladanja i ponašanju gradonačelnika grada Kragujevca. Ovaj zakon ne može da zameni onaj predlog koji nije naišao na odobravanje ni skupštinske većine koju on podržava, koji su potpisali samo on, izvesni Radojle Bukvić, vi gospodine Markoviću i još dva poslanika, koji je navodno trebalo da da mnogo veće izvore prihoda i da se izvrši, kako vi to volite da kažete, mislim vladajuća struktura i pojedine stranke iz ovog bivšeg dosovskog konglomerata, neophodna decentralizacija lokalne samouprave.
Da bi se to uradilo nije dovoljno da se donese ovakav zakon, zato što ovaj zakon, u suštini, neće na pravičan način, kako su to njegovi zagovornici danas pokušavali celog dana da objasne, da izvrši uravnoteženi transfer sredstava sa nivoa Republike do jedinica lokalne samouprave, zato što u toj budžetskoj aproprijaciji i u usklađivanju budžeta i sa Zakonom o budžetskom sistemu, sa punjenjem od strane lokalnih komunalnih taksi i svih prihoda koji pripadaju po Zakonu o lokalnoj samoupravi, nije dovoljno, ako su ta neraspoređena transferna sredstva u budžetu Republike Srbije u rukama jednog čoveka – ministra finansija.
Ovaj zakon je i protivustavan u nekim svojim odredbama, zato što on i dalje daje mogućnost gradonačelniku Beograda da se bahato i osiono ponaša kada su u pitanju beogradske gradske opštine, a njih je ukupno 17. Ta ista sudbina čeka i grad Kragujevac, jer je novim, takođe protivustavnim statutom, preslikanim statutom grada Beograda, zaokruženo nekih pet kragujevačkih gradskih opština koje će u budućnosti, kroz novi način funkcionisanja, isto tako na kašičicu da dobijaju: Stevanović od Dinkića, a onda predsednici opština od Stevanovića, kao gradonačelnika, odnosno, kako to funkcioniše ovde u Beogradu.
Da sam u pravu, da je to tako i da nijedan razvojni projekat, a kamoli izgradnja komunalne infrastrukture... Čuli ste jutros od gospođe Pop-Lazić da je, uprkos svim blokadama od strane Bogdanovića, opština kojom ona rukovodi uspela da izgradi vodovod i kanalizaciju u dužini od pet kilometara, a celokupan projekat celog grada Beograda je 20 kilometara. Vidite koliko je to beogradskih opština i šta će one da rade.
Kada je izvršen svojevrsni puč u opštini Grocka i smenjen veoma uspešan predsednik te opštine iz SRS, došao je čovek iz ove organizacije, stranke G17 plus, koji je pre nekoliko dana u jutarnjem programu Studija B rekao da on sam ništa ne može ni da uradi – kako kaže gradonačelnik Beograda, ako on to bude rekao, videće...
Novinar ga otvoreno pita – da li vi ostajete po tom i tom projektu da radite te i te ulice? Ne zna i ništa ne odgovara. "Kako kaže gradonačelnik, kako kaže ministar finansija".
Sada vas pitam, vas koji vršite vlast u jedinicama lokalne samouprave, u nekim opštinama ste i u koaliciji sa SRS, da li vi zaista mislite da će ovaj zakon da donese ta neophodna sredstva opštinama i gradovima i da vi nećete morati da se jagmite kod ministara iz Vlade Republike Srbije i da ih moljakate.
To jedino ne rade i to je ne laž, nego najveća uvreda koju smo jutros od jednog mogli da čujemo kada su u pitanju srpski radikali, nikada nikoga nizašta nismo cimali za rukav, niti smo ga pitali, ali da li vi mislite da vi to dalje nećete morati da radite?
Zakon vam sam kaže, član 15. stav 2. koji je suprotan Zakonu o lokalnoj samoupravi, članovima 79, 80, 81. i 82, da će ministar finansija u Vladi Republike Srbije da vam određuje na koji način ćete, do kog nivoa, do kog gornjeg limita da određujete lokalne komunalne takse, na koji način ćete da ih trošite i šta možete sa njima da radite. Zar to nije diskriminacija? Gde je tu zagovaranje, gde su te puke floskule o decentralizaciji? Toga nema u ovom zakonu uopšte.
Ovaj zakon samo na drugačiji način, ali prividno, određuje kako će da se raspoređuju transferna sredstva.
Sada neće da se čeka kraj godine, odnosno usvajanje zakona o budžetu za narednu godinu, pa čuveni zakon o transferu sredstava sa nivoa Republike jedinicama lokalne samouprave, nego će kroz unapred neku virtuelnu projekciju, kako god hoćete, koju dostavlja jedinica lokalne samouprave Vladi Republike Srbije, odnosno Dinkiću, ministarstvu, da se to pravičnije određuje. Nije šija, nego vrat.
Znate šta, da se kojim slučajem desilo, a hvala bogu i narodnoj volji u Boru, nije, nego je gospodin Rankić pobedio sa 65% glasova, da ste se vi ponovo dočepali vlasti, kao što upozoravamo građane da vam ni na kakvim dopunskim izborima ne daju poverenje, desila bi se neverovatna pljačka, a naročito u Boru kojeg očekuje proces privatizacije i najmanje 150 miliona evra koji treba da se sliju u opštinski budžet. Mi sada možemo da budemo sigurni da će ljudi polako da se vraćaju u taj kraj i da oživi ta opština i celo to područje, jer je takav čovek voljom građana Bora došao na mesto predsednika opštine.
Zakon koji će vama u vašim hajdučijama i komponovanju, kako vam stigne jedan odbornik, kupite jednog, cimate za rukav drugog, to vi radite i na najnemoralniji način se pojedini vaši predsednici ponašaju, odnosno te hajdučke skupštinske većine, ne može da donese nikakav prosperitet i nikakvo dobro.
Kada je u pitanju jedan tako veliki grad, u kome ja živim, koji ima budžet od preko četiri milijarde dinara, pitajte moje sugrađane, bilo kada da se pojavite, da li su oni nešto dobili i kako izgleda njihov život u funkcionisanju lokalne samouprave pre dve godine, kada su imali gomilu tih obećanja, a kako izgleda danas.
U Kragujevcu 22 naselja nemaju vodu. Da ne govorim o činjenici da pijemo najskuplju vodu u tako siromašnom gradu u Srbiji, najnekvalitetniju, znate, za taj novac, gde je cena pijaće vode za domaćinstvo negde izjednačena sa cenom industrijske vode. Kakvi su putevi, kakav je prilaz gradu? Pogledajte samo kakvo je to ruglo. Vi mislite da će taj čovek, koji se nije ni pojavio, nije udostojio vas koji ste ga branili na toj fantomskoj konferenciji opština i gradova...
Vi ste samo mogli da se sastanete i da razgovarate o leptirićima, o lepom vremenu, šta to mene briga, razna udruženja postoje, nevladine organizacije, udruženje ovo i ono, ali ono što je ustavna i zakonska obaveza tamo gde su predsednici opština, ne svi, iz redova vaših stranaka, kao što je i ta bruka, a zove se gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, vi ne ispunjavate, zato što su vam laži i obmane bile prioritet u kampanjama.
Narod to više neće, neće da poveruje u to da će negde usred noći da se pojavi, u ne znam kakvom stanju, ministar za kapitalne investicije i da dođe i da u ime tog predsednika... Obično pojedini kandidati ne znaju ni reč da prozbore, pa ih ovaj vodi za ruku.
Izvinite ako opet nekoga vređam, gospodine predsedniče, ali to je tako, malo se krećite ili gledajte kampanju za lokalne izbore. To je ponižavajuće. Ne vređam nikoga, ali vi takvim svojim ponašanjem, a pogotovo Dinkić, Velimir Ilić i ovaj Lončar, koji se čak usuđuje da ide dotle da komentariše isporuku srpskih junaka Haškom tribunalu, vređate dostojanstvo građana Srbije.

Hvala, gospodine Anđelkoviću. Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da Srbija treba da ima zakon o slobodnim zonama, ali ne ovakav kakav je predložio Mlađan Dinkić i Vlada Republike Srbije.
Obično su poslanici G17 skloni tome da kritikuju, u nedostatku argumenata, kako poslanici SRS tobož zato što im se samo eto tako ne dopada neki zakon pišu amandmane "briše se".
Ne vidim šta je loše u tome, to je idealno kada želimo da neki zakon sklonimo, odnosno da uopšte ne dođe do njegovog usvajanja, ili kada smatramo da je od početka do kraja loše urađen. Za ovaj smatramo da ima neke tehničke elemente koji mogu da se prihvate, ali ovo što ja imam u ruci je potpuno novi zakon koji je uradila poslanička grupa SRS.
Mi ovaj predlog zakona o slobodnim zonama nismo kao poslanička grupa podnosili, odnosno tražili od skupštinske većine da dođe na dnevni red po proceduri utvrđenoj Poslovnikom o radu Narodne skupštine, zato što smo na početku ovog mandata i ovakvog sklepanja Vlade posle naše ubedljive pobede 2003. godine na parlamentarnim izborima, ako se sećate, u februaru mesecu 2004. godine podneli nekoliko veoma važnih sistemskih, što biste vi rekli, zakona, međutim, tek mesecima posle toga je pred Narodnu skupštinu došao taj naš predlog sa 82 potpisa poslanika SRS.
Vi ste odbili da o njima raspravljate i mi smo onda shvatili da je najbolji način da uredimo sve oblasti našeg privrednog i društvenog života dolaskom SRS na vlast. To će biti uskoro, za nekoliko meseci. Takva je situacija i takvo je stanje u biračkom telu u Srbiji, mi smo uvereni apsolutno.
Čak su i one agencije koje mi ne poručujemo, kao što je Galup ili njoj slične, pre nekoliko dana saopštile da u situaciji u kojoj SRS ima preko 40% uporišta u ovom trenutku, preraspodeli mandata, jer mnogi ni pomoću one Bupkine motke ne mogu da preskoče cenzus, mi bismo imali većinu za funkcionisanje, odnosno za samostalno formiranje Vlade i budite sigurni da ćemo mi sve da učinimo da do toga dođe.
Onda ćemo da krenemo da uređujemo jednu po jednu oblast našeg društvenog života i verujem, pošto smo dobili negativan odgovor za ove amandmane, oni su u formi amandmana zato što su reakcije na vaš zakon, a to je zapravo zakon SRS o slobodnim zonama, da ćemo veoma brzo moći da ga usvojimo, odnosno da promenimo ovaj koji je sada Mlađan Dinkić predložio.
Smatramo da je ovaj predloženi zakon monopolističkog karaktera. Deklarativno, ministar se zalaže za to da sve jedinice lokalne samouprave, i one koje treba da vrate sebi status slobodne zone, mogu da konkurišu. Ali kod koga? Kod vas, odnosno, kod ministra finansija i kod ove republičke vlade. Onda se opet vraćamo na onu priču, o kojoj smo govorili celog dana, o finansiranju lokalne samouprave i kakav je odnos Vlade prema lokalnim samoupravama i sredinama gde su na vlasti srpski radikali.
Meni je odmah zapalo u oko ovo obrazloženje zakona, odnosno, to nije rekao ministar, doduše, on je skoro sve pročitao iz obrazloženja, nešto još dodao, ali nije napomenuo ovu ključnu stvar za vas – da je to zahtev Svetske trgovinske organizacije. Nemamo ništa protiv te međunarodne asocijacije, niti protiv bilo kakve vrste integracija za dobrobit naše zemlje, našeg naroda i svih građana koji žive ovde, ali moram da vas podsetim, pa i samog ministra, da Ruska Federacija već 20 godina čeka da postane punopravni član Svetske trgovinske organizacije i stalno im se ispostavljaju novi i dodatni uslovi. To je zemlja koja je naš prijateljski i bratski narod, koja ima veliku ekspanziju u privrednom razvoju, u spoljnotrgovinskom ogromnom suficitu, velikim deviznim rezervama.
Eto, imala sam tu čast i priliku da za vreme vaskršnjih praznika u delegaciji SRS boravim više dana u Ruskoj Federaciji, da razgovaram i sa njihovim deputatima, dakle našim kolegama, njihovim privrednicima i ljudima koji sagledavaju situaciju pre i posle Jeljcina, odnosno propast bivšeg Sovjetskog Saveza, onaj period jeljcinizma i kada je Rusija puzila, odnosno bila na kolenima i sada ove velike privredne ekspanzije. To je jedan ogroman prostor i država koja u ovih 5.000 nabrojanih slobodnih zona, ko zna koliko ima, eto, interesantno, ali baš taj podatak nisam saznala... Mnoge zemlje, ne samo bivšeg istočnog bloka, nego zemlje Bliskog i Dalekog istoka, zemlje koje svojim geografskim položajem i resursima koje imaju, naročito plovne tokove, zemlje koje imaju velike i male luke, i te kako koriste mogućnost za stvaranje slobodnih zona.
Tačno je u teorijskom smislu ovo što je ministar rekao, da dolazi do ekspanzije proizvodnje, privrednog rasta, izvoza, ali to u Srbiji neće da se desi ni pod ovom vlašću, ni na način na koji ste vi to ovde predvideli.
Sada da se vratimo na period posle 5. oktobra, kako vi inače u svojim glavama računate vreme, pre i posle 5. oktobra. Posle 5. oktobra 2000. godine, tog puča koji ste izveli, nastupio je haos i zaista jedan kriminogeni način ponašanja, pa i kada je u pitanju ova oblast, jer je izvesni Zabunović, u ovom trenutku ne mogu da mu se setim imena, sa kriznim štabom upao u Saveznu upravu carina. Posle toga, sami znate da je Vladan Begović došao za direktora Savezne uprave carina, da je Zoran Đinđić formirao onu kriminalnu DOS-ovsku vladu i da je došlo do ukidanja slobodnih zona i ostavljanja samo tri slobodne zone na potezu Dimitrovgrad, odnosno Pirot, prema bugarskoj granici, slobodne zone Zrenjanin tek kasnije formirane i slobodne zone Subotica.
Postavlja se pitanje šta ste radili, šta ste čekali kada je to zahtev, na koji vi želite da odgovorite, Svetske trgovinske organizacije svih ovih godina. U međuvremenu ste... A moram zarad javnosti vas koji ne znate da podsetim na još jednu grupu koju je preživeo naš narod pre ovog događaja od 21. maja, kada su separatisti Mila Đukanovića uz pomoć Šiptara izvršili secesiju srpske Republike Crne Gore, da je harmonizaciju, po sistemu dvostrukog koloseka sa Crnom Gorom, carinskih stopa i carinskih propisa u ime Republike Srbije vršio Čedomir Jovanović. Šta ćete gore od toga?
Što onda da se čudimo što je došlo do ukidanja slobodnih zona i što je Zabunović bio jedno vreme direktor Savezne uprave carina, što je došao posle ovaj Begović i što nije došlo do razvoja i do strateških projekata za slobodne zone.
Prvo, moram da kažem da je član 5, to je ključna stvar u ovom zakonu, tačka 5) protiv Ustava. Ovaj zakon, da mi imamo Ustavni sud kako treba, a ne politički Ustavni sud (a daće bog da se to uskoro promeni promenom vlasti u Srbiji), ne bi mogao da opstane samo zbog ovog jednog člana.
Vi kažete, kod uslova za podnošenje zahteva, u članu 5. da privredno društvo može da podnese zahtev za osnivanje zona pod uslovom da osnivač zone nije bio osnivač preduzeća za upravljanje slobodnom zonom kojem je odlukom Vlade prestalo važenje saglasnosti za osnivanje slobodne zone. Gde ste vi za ovakav član, tačku 5) našli osnov u Ustavu? Ko ste vi da jednom pravnom subjektu (tu su eksperti, pravnici iz SRS koji, ako vi to ne znate, mogu da vam potvrde, ili vaše stručne službe), ko su ti koji mogu da zabrane jednom privrednom društvu koje posluje u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, a koje je ranije imalo dozvolu, da se ponovo kao takvo pojavi? To je klasična diskriminacija.
Dakle, svi oni koji su ranije radili neki posao, a ništa nisu učinili da bi krivičnopravne sankcije snosili, po ovom članu zakona ne mogu da se pojave.
Isto ste se drznuli da u članu 27. tačka 2) kažete da saglasnost kojom se određuje područje zone prestaje da važi aktom Vlade Republike Srbije. To je zapravo monopol Vlade kako će da odluči.
Još ste išli korak dalje da kažete, i ovo je protivustavno – ako je odgovorno lice privrednog društva za upravljanjem zonom, kao i odgovorno lice u pravnom licu, čiji je pravni sledbenik društvo za upravljanje zonom pravosnažno osuđeno za krivično delo protiv privrede, imovine, nedozvoljene trgovine.
Ako je neko protiv kriminala i korupcije, to smo vam jasno demonstrirali pre nekoliko dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to građani dobro znaju, onda je to SRS.
Naravno da mi ne bismo smeli nikada da se zalažemo za to da kriminalci i tajkuni, one koje podržava i ova vlast i koje je stvorila, pre svega, Demokratska stranka, upravljaju tako važnim privrednim objektima i resursima ili zonama, u ovom smislu, zakon predviđa šta znači slobodna zona.
Ako mi imamo zakon u Srbiji, Zakon o sudijama kaže da sudija koji je do 6 meseci pravosnažno osuđen i izdržao zatvorsku kaznu – dakle, odležao kaznu u zatvorima, gde će mnogi da leže i iz ove vlasti i iz prethodne i svi po bočnoj i vertikalnoj liniji, povezani sa vama, u Srbiji kada bude stvarno pravda stupila, ona je spora, ali je dostižna – ko ste vi da kažete nekome ko je to imao iza sebe, takav period, ili je imao montirani politički proces podveden pod privredni...
Sećate se u ono vreme tzv. tehnokratskih poteza pojedinih direktora, menadžera, to znaju starije kolege poslanici, za vreme komunističkog samoupravljanja.
Hoćete da računate i to što je neko pod Brozom i Kardeljem bio navodno osuđivan i odležao za neke privredne prestupe i sad se pojavi taj neko, i dalje radno sposoban, i želi da vodi jedno takvo privredno društvo i vi kažete – ne može zato što je on bio taj i taj. To je prosto neverovatno.
Želim da kažem da je ovaj zakon loše urađen i zbog toga što nastavljate jednu veoma lošu praksu, da osnivate raznorazne agencije, uprave itd., megalomanski državni aparat, tzv. upravu za slobodne zone, protiv koje je SRS.
Da biste opravdali šta će ta uprava da radi, sa ko zna kojim brojem zaposlenih, kao organ Vlade, kažete da će tesno da sarađuje sa Agencijom za promociju izvoza.
Agencija za promociju izvoza je u svom osnivačkom, dakle ulogu od strane Vlade Republike Srbije imala 50 miliona evra, odnosno toliko je ukupno predviđeno sredstava.
Samo mi recite gde ste izvršili promociju izvoza, i sa ove tri slobodne zone, i koliki je sada spoljnotrgovinski deficit, šta smo mi tu unapredili, koji su to polufabrikati ili gotovi fabrikati koje možemo da izvezemo.
Toga uopšte u Srbiji nema. Mi ne možemo time ni da se dičimo, ni da se pohvalimo, jer ono što možemo da izvezemo na tržište EU sa njihovim strogim propisima i stalnim uslovljavanjima i ucenama...
Recimo, sa Ruskom Federacijom imamo ugovor o slobodnoj trgovini od 1998. godine, mi to nismo koristi, jer to nije želela da radi ni prethodna ni sadašnja vlast.
Pitaju se i stvarno se s pravom čude naše kolege u Rusiji što je to tako, i predsednik njihove države, ali oni znaju da će to da se promeni dolaskom SRS na vlast.
Sada vi ne postavljate strateško pitanje koje su to buduće slobodne zone, da li su to one koje su nekada imale status, pa vi želite ovim zakonom da ih vratite, jer ovaj zakon je apsolutno usmeren samo na to da isključivo Beograd, nemam ništa protiv toga, ali je jasno da je usmeren na to da Beograd ima veliku slobodnu zonu, odnosno zaokružene celine u gradu, a da ostali dobijaju na kašičicu.
Desila se jedna velika prevara dolaskom ovih prethodnih dosmanlija, ovog drugog oblika iz kojeg ste vi iznikli, sam ministar i mnogi od vas, u periodu vladavine do 2004. godine.
U opštini Lapovo ovi "žuti" iz DS-a i neki, mislim da se zove Borislav, a nadimak mu je Borica, Jelenković, zamislite kako interesantno ime i prezime, kao predsednik Izvršnog odbora SO Lapovo obećao je da će Lapovo da dobije status slobodne zone.
Doduše, izgrađene su samo dve OMV pumpe, na zemljištu za koje je pitanje da li je plaćeno i po kojoj ceni, zaposleno je samo nekoliko desetina ljudi.
Od ostalog ništa, oaza dosovske prevare, kako smo mi pisali u našem listu "Velika Srbija".
Znači, šta vas je ometalo i šta vam je smetalo svih ovih šest godina da Lapovo ima status slobodne zone?
Evo, taj nesrećnik je bio iz dosovskog konglomerata i obećao, uzeo sebi pare, napravio čovek posao za šačicu ljudi, postavio u njivi pored puta, koja je slučajno na rubu tzv. slobodne zone, bilbord od kojeg zarađuje pare, a za ostale ga baš briga.
Tako se vi ponašate kada su u pitanju vaši interesi. Kada je u pitanju opšti interes i kada je u pitanju nešto što je kičma Srbije i privrednog razvoja, vi to ne spominjete. Zato ću ovde, time ću danas u ovom izlaganju, možda kasnije koristim i vreme naše poslaničke grupe, ali svakako po amandmanima, koji nisu amandmani reakcija i reagovanja, primetio je to i vaš poslanik Jakšić, na vaš član...
Kada mi kažemo da se menja član 24, recimo, on ne menja suštinu vašeg predloga 24, nego potpuno novu formu daje zakona, na način na koji to vidi SRS.
Recimo, mi smatramo da strani državljani i njihovi privredni subjekti mogu, ali samo do nivoa 49% kapitala, da posluju u slobodnim zonama, jer na taj način želimo da zaštitimo i nas kao državu i naše tržište.
To je jedan princip koji moramo da imamo i kada je u pitanju elektroprivreda, kada su u pitanju vodni resursi, kada je u pitanju sve ono što država ima kao strateški resurs.
Pre mnogo godina, početkom 70-tih godina, urađen je jedan veliki elaborat koji su stručnjaci, eksperti iz SRS prošle godine do krajnjih detalja definisali, doktori nauka iz oblasti prostornog planiranja i izgradnje.
Samo ću neke delove elaborata da vam danas objasnim, odnosno građanima Srbije, da bi znali kako mi zamišljamo funkcionisanje slobodnih zona kada budemo na vlasti i šta mi to kvalitetnije i mnogo bolje nudimo građanima od ovog vašeg prepisanog zakona.
Smatramo da je država Srbija država u kojoj se ništa ne investira, zato što su kriminogene strukture na vlasti, kako one od 5. oktobra do 2004. godine, tako i vašim dolaskom na vlast.
Investicije koje dolaze, sigurne investicije, a ne zaduživanje i krediti, kao što je ova u Novom Sadu, izgradnja TE od preko 600 miliona evra, koja je pristigla u Srbiju od strane Rusije, zahvaljujući ličnom angažovanju Tomislava Nikolića, samo je jedna od investicija u nizu.
Stručnjaci koji su radili ovaj elaborat – zašto javni radovi u Srbiji, kuda Srbija treba da krene i kako putem napretka, bazirali su svoj projekat na investiciji vrednoj preko 15 milijardi dolara u izgradnji infrastrukture, koja bi više desetina milijardi dolara mogla da donese Srbiji za period od 15 do 20 godina od dana izgradnje, a do same izgradnje, projekat na kome bi aktivno učestvovalo 1,5 miliona ljudi koje bismo mogli odmah da zaposlimo.
Naime, mi smatramo da je reka Morava kičma razvoja Srbije i da bi njena povezanost sa plovnim tokom Dunava, koji ima svoj ekonomski najvažniji faktor u zapadnoj Evropi, na funkcionisanju Dunava, Rajne i Majne, sada preko prevodnice koja bi se uradila za brodove od nivoa Dunava do nivoa Morave, pa sve južnim tokom Morave do Vardara, odnosno do Aksiosa i do luke u Grčkoj i do Egejskog mora, i te kako mogao da bude strateški projekat za Srbiju, koji će svakako da realizuje SRS.
Time se već sada otvaraju mogućnosti za nekoliko slobodnih zona.
Mi imamo danas samo, opet da apsolviramo, Zrenjanin, Dimitrovgrad i Suboticu; Novi Sad je bez ikakvih razloga taj status izgubio, a već sam spominjala Lapovo koje je to imalo u povoju.
Mi srpski radikali smatramo da je strateški važno i da bi izgradnjom i prokopavanjem Velike Morave do Vardara, a dalje do Aksiosa u Grčkoj i skraćivanjem plovnog toka za tri i po dana za brodove o kojima je govorio, odnosno o nekim drugim je verovatno govorio ministar Dinkić, mi bili, pored našeg geopolitičkog i geostrateškog položaja, i te kako važni i za zapadne i za druge investitore, koji jedva čekaju dolazak srpskih radikala na vlast da bi u jedan ovakav projekat investirali.
Ključna luka u tom projektu prokopavanja Velike Morave svakako bi bio grad Stalać, grad Kruševac, Jagodina.
Ono što je veoma važno je činjenica da bi se kroz ne samo plovni tok, nego kroz iskorišćavanje nivoa vode od ovih velikih i sve češćih kišnih perioda, pa preko sušnih, odnosno do stvaranja bedema kroz prokopavanje toka Morave, da bi mogli njom da plove brodovi nosivosti od 1350 tona, dužine 18 do 23 metra, u širini od 14 metara, da bi taj plovni tok mogao da zadovolji izgradnju kompletne infrastrukture, ne samo u ovim, nego u svim gradovima u celokupnom moravskom slivu.
Mislimo da je to veoma važno i da je ovo što radi današnja Republička vlada i ministar za kapitalne investicije zamajavanje; krpljenje autoputa, sada imamo deonicu kod Velike Plane koja se drugi put krpi za protekle dve godine.
To je takođe rađeno zbog velike frekvencije teretnjaka na autoputu, odnosno kamiona velike nosivosti, da bi kroz ovakav projekat koji, opet ponavljam, za narednih 12 godina upošljava milion i po ljudi i donosi direktnu investiciju u infrastrukturu od 15 milijardi dolara, podiglo Srbiju na noge, uz sve ovo drugo što treba da se uradi.
(Predsedavajući: Vreme.)
Smatramo da je to važno i zbog činjenice da mi u slobodnim zonama do sada nismo imali nikakvu proizvodnju, a da su mnoge druge siromašne zemlje i u našem okruženju...
Moram da vas podsetim na one zemlje koje su doživele ekspanziju, koje nikada nisu imale nikakvu tradiciju u automobilskoj industriji, kao što je stizanje u lotovima automobila marke "suzuki" ili "tojote" u Mađarsku ili u Grčku, u Makedoniju, kroz stvaranje slobodnih zona i kroz proizvodnju, u toku transporta tih delova, odnosno automobila u lotovima, i te kako uposlili mnogo radnika, doduše, jevtinije radne snage nego što je na zapadu, ali dali podsticaj razvoju njihove privrede.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završiću, gospodine Anđelkoviću, pošto je ovo zaista jedna opširna i dugačka tema i priča o kojoj ću kasnije da govorim.
Ne samo da su zainteresovane zemlje zapadne Evrope i u kontaktima sa predstavnicima SRS, o kojima su danas govorili predsednici opština, zemlje Podunavlja i te kako forsiraju ovaj projekat, nego su, pre svega, zainteresovani svi oni koji smatraju da je energija, energija za budućnost, kao što je ovaj projekat izgradnje TE na gas ili kao što je korišćenje vode i izgradnje HE sa 100 megavata korišćenjem te vode godišnje, što je otprilike preko 10% onoga što danas Đerdap ima, i te kako je energetski potencijal za našu zemlju.
Da ne govorim o trgovinskom procvatu i o razvoju, o mogućnosti prodaje svega onoga što se proizvede u našoj zemlje ili što kao polufabrikat kroz ugovore stiže putem slobodne zone ili kroz transport brodovima ili ono što će tek da se radi, do finalne proizvodnje, što smo mi striktno definisali članovima zakona od 21. do 26, da strana i domaća roba u tom slučaju moraju da imaju isti status.
To su stvari o kojima razmišljaju ozbiljni ljudi. Izgradnja poprečnih kanala i sistema, pomenutih prevodnica da se premosti nivo Dunava i Morave, preko kompletne ne komunalne infrastrukture, nego infrastrukturnih velikih objekata, poslovnih zgrada, proizvodnih objekata, to je nešto o čemu razmišljaju eksperti iz reda SRS, a ne vi kao eksperti koji ste upropastili i opljačkali državu, pa unazad šest godina umesto da razmišljamo o tome da zapošljavamo ljude, mi imamo preko milion ljudi bez posla.
Ovo je samo jedna u nizu ozbiljnih stvari i opipljivih i realnih projekata koje ćemo, verujem, uskoro moći da sprovodimo. Ako nismo u stanju da to uradimo i da pomognemo građanima Srbije, a pre svega celokupnom jugu Srbije koji je zapostavljen i od strane ove i prethodnih vlasti, mi onda ništa nismo uradili.
Želimo da svaki kraj Srbije ima ravnomerni razvoj, a pored onoga što moramo da očuvamo, budite sigurni da je projekat izgradnje plovnog toka kroz reku Moravu i ovako nešto, što nameravaju da urade budući ministri, investitori koje privuče SRS, realan osnov da građani Srbije već sada mogu da razmišljaju da ima nade za njih i za njihovu decu. Naravno, usput ćemo, a ne na ovakav način kako to promoviše jedan od vodećih u procesu kriminalizacije društva, ovaj koji je nasledio prethodnog direktora Uprave carine, kroz ovu brošuru "Stop korupciji"... Znate, to govore oni po sistemu – držite lopova, a oni najveći lopovi.
Ako pogledate koliki je stepen korupcije, ne kod običnih ljudi i kod carinika, nego kod onih koji upravljaju kroz rad naših carinskih zona (a i on ne može da se pohvali sa ovom brošurom, pitanje je koliko ovo košta građane Srbije, štampanje ovako luksuzne brošure), videćete da su to sve nesposobni ljudi.
Između njega i Zabunovića i onog pomenutog Begovića nema nikakve razlike, kao što nema nikakve razlike između Mlađana Dinkića, Božidara Đelića i ostalih iz prethodne garniture koju smo voljom građana oterali sa vlasti.
Sada ćemo to da uradimo, ali naravno u mnogo većem procentu, da uspemo samostalno da vladamo; pustite vi nas da krenemo kroz kičmeni stub Srbije sa izgradnjom projekta Velike Morave i svih termoelektrana i svih fabrika koje smo u stanju da napravimo u Srbiji, a vi lepo to posmatrajte preko malih ekrana ili onako iz prikrajka, kako to rade političari koji voljom naroda odu sa vlasti. Hvala.

Najveći deo ovog zakona u timu poslanika koji su radili ovaj predlog zakona SRS je uradio ekspert za ovu oblast, a to je gospodin Zoran Krasić, bivši ministar za trgovinu. Ovaj zakon je dobar iz razloga što ga je radio Zoran Krasić, a najviše iz razloga što je zakon koji sprečava bilo kakav vid zloupotrebe. Vi možete da kažete da ne prihvatate amandmane na Predlog zakona i da je on sličan nekom prethodnom, i da je onaj prethodni dozvoljavao mogućnost da se vrši utaja poreza i da se prave skladišta. Ja sam upravo o tome govorila.
Vi sada kažete, u periodu od 2002. do 2005. godine ste ustanovili to i to u zoni Lapovo. U zoni Lapovo nije SRS na vlasti, mi smo tamo najžešća opozicija, i onom prethodnom iz DS-a i sada onom iz SPO-a, ako to još postoji, a kaže Pejčić, postoji možda 2%.
Dakle, mi hoćemo da podstičemo proizvodnju i ja sam malopre najviše o tome govorila, da bismo stvaranjem ovih novih slobodnih zona kroz ovaj projekat, o čemu sam pričala, a to je samo deo jedne studije, jednog velikog elaborata, mi stvorili takvu mogućnost.
Naš cilj je da mnogo toga što se nikada u Srbiji nije proizvodilo proizvodimo u slobodnim zonama i da imamo izvoz. Zašto da ne? Nismo za to da se samo vrši skladištenje.
Moram da vas podsetim, kako to neki kažu, ali je tu bitno zalaganje SRS od obnavljanja višestranačja, možda ste vi tada bili nezainteresovani za politička zbivanja ili ste samo muku mučili tamo kod vas na fakultetu sa statusom, ili šta ja znam kakve ste imali probleme i obaveze, ali ja se sećam jasno našeg stava od 1991. godine i to stoji u programu SRS. Takođe stoji, dakle, kada je u pitanju osnivanje slobodnih zona, i to ko treba da plati porez, koliki porez državi, koliki može da bude osnivački ulog stranaca itd.
Ako se sećate, mi smo se zalagali, knjige je o tome pisao prof. dr Vojislav Šešelj, o kriminalu, o korupciji, o švercu cigareta, o onome što se dešavalo po fabrikama, koje su pre privatizacije korišćene samo za prolaz stranih cigareta i za šverc ogromnih razmera i za ulaz te robe za koju niko nije plaćao ni carinu, ni akcizu, na naše tržište. I, zbog obračuna tih mafijaških klanova i zbog mnogobrojnih ubistava i na beogradskim i drugim ulicama i tamo povezanih klanova sa kriminalcima pod kriminalnom vlašću Mila Đukanovića, sve se to dešavalo i odatle se stvorila ne afera, nego knjiga koja je bila najčitanija i dan-danas ljudi traže da kupe i da je čitaju – "Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije".
Znate da smo se mi kao stranka od samog početka zalagali za to da se u krugu fabrike, i lično je Zoran Krasić insistirao na tome, plati sve, pripadajući porezi i akciza državi, da ne bi došlo do zloupotrebe, manipulacije i do šverca ogromnih razmera.
Sada znate kada će da bude Lapovo razvijena slobodna zona, ili Stalać koji vama nije ni u pameti, zato što i ne razmišljate o razvoju jednog ovakvog strateškog projekta koji gospodin Anđelković kao Moravac i te kako odlično razume, i kao čovek koji dolazi sa tog područja. Ne samo on, nego svako u Srbiji ko normalno razmišlja i ko želi da se nešto stvara. Mi samo da napišemo i da kažemo to, to i to.
Kako možete da opstanete sa ovim zakonom, u članu 5. tačka 5) da ne dozvolite ljudima koji su ranije imali dozvolu da konkurišu i da se pojave sada kao predstavnici tih privrednih društava? To je prosto nemoguće. Kako ste došli do toga da im oduzimate? Neverovatno. To je suštinska razlika. To je shvatio i vaš poslanik iz vaše poslaničke grupe, vaš ovlašćeni predstavnik.
Potpuno drugačije razmišljamo o ovoj temi i imamo sasvim drugačiji projekat. Smatramo da je naš bolji.
Sada, što vi nećete da ga prihvatite, bože moj, još nekoliko meseci, znam da nećete ni da unapredite poslovanje u ovim slobodnim zonama do septembra, oktobra, do kada ćete već morati voljom građana da odete sa vlasti, a posle ćemo mi lako i sa novoosnovanim i sa projektima koje imamo nameru da radimo.
Zakon ćemo lako da promenimo. Za jedan dan ćemo uspeti sve sa poslaničkom većinom od 130 ili 150, neću da licitiram, poslanika; van snage stavimo čas posla sve zakone koji ne valjaju, izvršimo potrebne izmene i dopune i završimo posao.

Mi srpski radikali takozvane grinfild projekte, gde je dozvoljen ulog kapitala od strane stranih investitora od prvog do poslednjeg dolara ili evra, kako hoćete, uopšte ne osporavamo i jedini takav projekat je napravljen u opštini Zemun. Dakle, opština je apsolutno, pod rukovodstvom gospođe Pop-Lazić, izašla u susret stranim investitorima, a projekat je vredan oko 50 miliona evra. Isto se namerava sa izgradnjom termoelektrane u Novom Sadu.
Ja više puta kao opozicija (i sutra ću verovatno imati prilike za to, jer je sutra rebalans budžeta, koji nije razvojni nego je potrošački u Kragujevcu) upozoravam i kragujevačku gradsku vlast, zato što mi imamo deo zemlje prema deonici Batočine, na ovom delu navodnog autoputa, koji može da se iskoristi kao industrijska zona i može ubuduće da bude tu i carinski punkt, odnosno uprava carine za grad Kragujevac, takođe slobodna zona. Napravljen je samo hipermarket "Metro".
Kod nas je razlika u odnosu na vaš predlog, a vi kažete da ste učestvovali u pisanju zakona, i ono što je Dinkić govorio, što SRS smatra da u slobodnoj zoni visina stranog kapitala ne treba da pređe 49%, čisto radi pojašnjenja, ali i te kako bi one mogle da služe za proizvodnju, samo što do sada to nikada nije bio slučaj.
Evo, Lapovo je idealan primer za to. Znači, na glavnoj deonici, na autoputu i sa mogućnošću da se tamo izgrade fabrike, proizvodni pogoni, prateći objekti, infrastruktura, napravljene su samo dve benzinske pumpe sa jedne i druge strane, zato što su opštinski vlastodršci od potencijalnih investitora, a njih je bilo mnogo koji su dolazili, tražili proviziju ili postavljali neke nenormalne uslove; nikakvu olakšicu nisu dobili i zbog toga nisu bili spremni da ulažu po onom prethodnom zakonu.