Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove objedinjene rasprave o paketu pravosudnih zakona nismo u načelnoj raspravi imali vremena da se nešto posebno bavimo ovim zakonom o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika tužilaca, sudijskih i tužilačkih pomoćnika, ali je jasno ono što sam pronašla kao izvor i kao pravu informaciju, i to je jedan program koji će tek da usledi Vladi Republike Srbije, ako nastavi da pregovara sa ovima sa kojima vrši usaglašavanje zakonskih predloga.
Naime, u Komisiji za pregovore sa EU, do čijeg je mišljenja vama i te kako stalo, jasno stoji u izveštaju od 9. novembra prošle godine da je ovo tek samo početak i da će sledeći zakon imati naziv – finansijska podrška centru za obuku sudija.
Dakle, ovde se samo nazire da će budućim zakonskim projektom jasno da se zna koliko će para da se izdvaja, a mi kroz sve ove amandmane i kroz celokupnu raspravu o ovom predlogu zakona smatramo da će tu doći do ogromnog pranja para.
Mi srpski radikali imamo velike zamerke na sadašnji odnos i stanje u srpskom pravosuđu, ne zbog toga što nema kvalitetnih sudija, kvalitetnih pravnih stručnjaka, mladih ljudi koji tek treba da dođu u poziciju da budu birani na tu veoma važnu funkciju i da je časno i savesno obavljaju, već zbog toga što je ta negativna selekcija od petooktobarskog puča pa do današnjeg dana toliko uzela maha da vi sada kada biste crtali nekom bojom mapu Srbije i krenuli od suda do suda, od okruga do okruga, preovlađivala bi vam ova šizofrenično žuta boja. To je samo boja koju mogu da vole šizofrenici, ljudi koji imaju psiho, da ne kažem neke druge smetnje i probleme.
Svako će vam reći, ne znam da li je tu profesor Vojinović, ali verovatno da bi se i on složio sa tim sa pozicije svoje struke, ali to što je neko odlučio da sudove u Srbiji oboji žutom bojom ne znači da treba i ovakav zakon da bi se ljudi koji su i te kako sposobni, profesionalni i oni koji su se školovali, sa najvišim ocenama završili pravni fakultet i položili pravosudni ispit, dodatno obučavali po zakonu kako ste predvideli.
Kada je koleginica Radeta govorila o amandmanu na član 1. predloženog zakona čula sam da vam je posebno, ministre, ukazala na to da on nije usaglašen sa važećim Ustavom Republike Srbije. Da ste čitali, a jeste, vi ste ministar i morate, čak i bolje nego mi poslanici, izuzetak smo mi srpski radikali, mi sve to imamo u malom prstu, svaki član Ustava znamo u tri sata noću, da znate sve članove od 95. do 106. koji govore o tome šta su sudovi i javna tužilaštva, ne biste mogli da nađete uporište za ovako nešto.
U članu 2. definišete na jedan strateški način, tako radi i NATO pakt u svojoj vojnoj doktrini koju je prihvatio ministar izdajnik, agent CIA, Zoran Stanković, pa počeo da promoviše tu doktrinu pre 15 dana u Kragujevcu, pa ide redom, s tim što su posledice dalekosežnije jer je njihov cilj da Srbiju svedu na osam gradova.
Ne verujem da je vama cilj da svedete Srbiju na osam sudova ili na osam okruga, gde će da budu ti sudovi sa ovim visokoprofesionalnim i obučenim sudijama. Ako kažete "pojam i cilj obuke", liči vam na neku vojnu doktrinu, veze nema sa pravosuđem i sa onim što ti ljudi treba da rade.
Da li je takav način obuke ovih nabrojanih koji treba da se obučavaju po ovom novom zakonu ustanovljen u drugim granama našeg društvenog života i u drugim profesijama? Da li je potrebno da se vi, ministre, obučavate pre nego što dođete na funkciju ministra?
Za neke od vaših kolega golim okom čovek može da ustanovi da ni po jednom osnovu, na stranu njihovo obrazovanje i kvalifikacija u tom smislu, ali kao ličnost, a naročito po ponašanju, ne bi mogli da prođu ona vrata u Nemanjinoj ulici. Imate jednu koja je ministar, koja je pre neki dan javno izjavila da je maltene bolesna od anksiozne depresije, kaže da svaki čas može da plače. Takva je ministar za poljoprivredu, izjavila žena na ustaškoj televiziji B-92.
O čemu mi onda pričamo, ministre? Zamislite kada biste vršili dodatnu obuku, ima, doduše, zbog novog zakona o obrazovanju dodatne obuke za učitelje, to znate, za one koji predaju u srednjim školama, zbog stupanja na snagu Bolonjske deklaracije... Ali, ovo što ste napisali: "Obuka nosilaca pravosudnih dužnosti i sudijskih i tužilačkih pomoćnika je organizovano sticanje i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za samostalno, stručno i efikasno vršenje pravosudne dužnosti"...
Vi ste ne znam koje godine završili sa uspehom pravni fakultet, posle toga ste dugo godina, isto tako uspešno, obavljali sudijsku funkciju. Da li je vama bila potrebna takva vrsta obuke? Vi ste pokazali svojim radom, neko je procenio, procenio je Koštunica koji je došao u situaciju, tako što je sklepao ovu koalicionu vladu i ove što ga podržavaju, da bira ministre i kadrove koji će da vode te resore, ali verovatno je razmišljao tako – čovek je završio sa visokim ocenama pravni fakultet.
Niste vi ovaj Stanković koji je diplomirao na medicinskom fakultetu sa 6,25, pa ga oterali sa VMA i sada je vojni ministar, što je katastrofa. Možda ima još nekih takvih vaših kolega iz drugih resora, ali niko nije postavio pitanje vaše obuke.
Ne mogu da verujem da je to plod vašeg razmišljanja, gospodine Stojkoviću, i da vi mislite da na takav način treba ljudi da se obučavaju da bi došli.
Da su finansijska sredstva potrebna, da je problem u Kragujevcu posle ozakonjavanja apelacionog suda to što sada nema zgrade u koju apelacioni sud treba da se smesti, da je potrebna bolja kompjuterska oprema, da je potrebno da ljudi koji nisu samo sudije i tužioci i pomoćnici, nego jednostavno zaposleni (znate da su oni bili najglasniji po pitanju štrajkova, njihovog statusa i zarada kada su povećavane sudijama plate, a njima nisu, to je za vreme Batićevog ministrovanja), sve to stoji, ali zašto će vam za to jedan poseban zakon.
Videćete da će da traže od vas, jer to je, možda niste obavešteni, mislim da samo Koštunica nije u toj vladi, ali očigledno da i vi ne znate, lepo piše u njihovom izveštaju da je nedovoljna obučenost nosilaca pravosudnih funkcija, da oni tek treba da prođu određenu obuku, da za to treba da se formira poseban centar i da je neophodno da posle usvajanja novog krivičnog zakonika i zakona o obuci sudija, tužilaca, pomoćnika, usledi zakon o finansijskoj podršci.
Znači, opet Dinkić kroji kapu svuda. Sudska, tužilačka funkcija treba da bude nezavisna. Svi se zalažemo za nezavisno pravosuđe kao posebnu granu vlasti i opet ćete da zavisite od jednog čoveka. Da je on Pera Perić, a ne onakav kakav jeste, Mlađan Dinkić, koji je osion i bahat kada je u pitanju svo to davanje i kada obeća jedno, a slaže i kaže nešto drugo ili na svoj način određuje kako će da daje novac, to nije dobra stvar.
Znate da se mi kao stranka zalažemo za to da – pored toga što bi Narodna skupština kao nezavisni organ, najviše zakonodavno telo, trebalo da ima svoj budžet i da kao takva bude van svih uticaja, van svih tajkunskih lobija koji su učinili da pojedini koji su izabrani na određenim poslaničkim listama odu u neko samostalno ili drugo jato – isto tako i pravosuđe u Srbiji ima mogućnost, preko samostalne finansijske osnove, da usavršava te ljude, ali nije vam za to potreban poseban zakon.
Eto, zbog toga smo smatrali, osim toga što je suprotstavljen pojedinim odredbama Ustava Republike Srbije, da nije potrebno da se posebno donosi ovakav jedan zakon, već da se kroz mnogo ozbiljniji rad i vašeg ministarstva, a pre svega rad onih kojima ste dali poverenje da rukovode sudovima u Srbiji, izvrši pozitivna kadrovska selekcija. Ona nije prisutna ni danas u Srbiji, a i te kako je negativna od 5. oktobra pa naovamo.
Bezbroj puta smo govorili, pre nego što je formalno-pravno legalizovan njegov izbor, ko je Goran Kljajević i da je on upao u nekadašnji privredni sud, kasnije Trgovinski, kakva je grupa ljudi oko njega, koliko puta je zasedao Odbor za privatizaciju, koliko ljudi je ušlo u spor zbog toga što su ostali ojađeni, opljačkani. Ćutali su svi, a on je bio zaštićen kao beli medved.
Vi ne možete da shvatite, gospodine sudija, da u gradu u kome živim ima takvih sudija koji se za... 99,99% su časni, ali onaj promil je taj koji ide na štetu sudijske funkcije i stvara sumnju kod građana, koji ulazi u raznorazne mafijaške poslove, i to, neko bi rekao, za sitno. Ali, znate, ništa nije sitno. Najmanja materijalna vrednost je kao i da je ušao u neki dil i da je napravio aranžman za milion evra. Ja to tako gledam, svaki građanin to tako gleda. Svako treba da radi za svoju platu, da savesno i odgovorno obavlja svoj posao.
Pustite vi to, on je eto tako završio ovom ili onom, povezani su sa određenim klanovima advokata. Neće njih da uče po ovom zakonu tome, a to je ono što treba da se promeni u Srbiji i vi to vrlo dobro znate. Treba da se promene mnoge sudije koje su nečasne, a opet kažem, u procentu od 100% oni su ogromna manjina, ali i te kako trn u oku običnim građanima, koji traže pravično suđenje, pravo na to da dobiju pravično suđenje, koji su siromašni, a moraju da plaćaju skupe usluge advokata.
Neki se snalaze ovako ili onako, ali mnogo je ljudi koji dolaze i kod naših pravnih savetnika, u svakom odboru, u svakom gradu. Ovde u Beogradu imamo jedan od najboljih pravnih saveta, imamo i u Kragujevcu i u drugim gradovima u Srbiji, ali to je nedovoljna pomoć. Možemo da saslušamo te ljude i da im naši pravnici daju neku pouku, neku sugestiju.
Nemojte da mislite da će ovaj zakon i ovakav način obuke sudija i nosilaca pravosudnih funkcija nešto bitno da promeni. Radi se o tome da treba da se promeni boja na toj mapi srpskog pravosuđa i da ne bude ni ovakva ni onakva, neka to bude boja pravde i neka to bude boja koja će da garantuje građanima Srbije sigurnost u svakom trenutku, a ne da razmišljaju od ročišta do ročišta da li je neko bočno ili direktno uleteo kod tog sudije, da li mu je dao toliko i toliko para, i da strepi za svoju sudbinu.
Znate, što je za nekoga ili na izgled najmanja imovina i najmanja vrednost, a neko je u sporu zbog toga i neko će sa strane da kaže, šta briga ove tajkune poput ovih žutih Đilasa i ostalih ili ovog direktore žute kancelarije, Narodne kancelarije iz Prokuplja koji je kandidat za tužioca, šta njih briga; ako čovek ima problem oko neke male parcele, oko jednog dela kuće, njemu je sve to u životu.
Verujte mi, gospodine sudija, u dugogodišnjoj, skoro 15-godišnjoj praksi, od kada se intenzivno bavim ovim poslom i poslaničkim poslom, nailazila sam na slučajeve da su se ljudi koji su dugo, zbog neažurnosti sudova, u imovinsko-pravnom sporu razboleli; ili da su ljudi koji su u sporu sa preduzećem, odnosno sa novim vlasnikom koji nije isplatio ono što je bila njegova obaveza po socijalnom programu, isterani na ulicu. To su ljudi srčani bolesnici, sa povišenim šećerom, ljudi koji su od sebe samih, zbog muke koja ih je naterala, napravili invalide.
Pored iskorenjavanja kriminala i korupcije, efikasno i pravično suđenje je najveća želja građana Srbije, i da se nešto radi, da se pokreće privreda. Sve drugo da mu kažete, znate, on će da gleda i budućnost svoje dece i kako će država da ide dalje i da bude stabilna i da živimo slobodno kao narod, ali mu je to najveća boljka, to što ima kriminala i korupcije i što ne može da zadovolji pravdu i što po onoj narodnoj jeste dostižna, ali je spora, ali nekima je ta sporost i po 15, 20 godina i ljudi više nemaju strpljenja. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo možemo da nazovemo ključnim članom, oko koga se zapravo vrti ceo zakon.
Sve ovo drugo je samo forma na koji način će da se održava obuka i kako je to zakonodavac zamislio, a član 13. onako mistično kaže, sa naslovom – mesto obuke: "Pravosudni centar organizuje sprovođenje programa obuke. Obuka se obavlja u sudovima, javnim tužilaštvima, pravosudnom centru i drugim institucijama."
Kolega Milorad Mirčić je tražio da se ovaj član briše i dobio je apsolutno neprihvatljivo obrazloženje. Da je obrazloženje sadržalo neku viziju finansijske konstrukcije koliko će građane Srbije da košta taj pravosudni centar; do sada se centar za obuku sudija...
Ja ću ponovo, ministre, da vam citiram šta ovi vaši pišu iz ove evropske komisije, kaže – Srbija i Crna Gora, izveštaj o postignutom napretku, sada vam kažu da više dalje ne napredujete, zato što od vas traže da gazite i dalje u izdaju državnih i nacionalnih interesa i da lovite slavnog generala Mladića gde god znate i umete, hvala bogu ne uspevate u tome.
Ali, dok su govorili da je neki napredak postignut, u tom dokumentu na strani 17. oni kažu – centar za obuku sudija, koji još uvek umnogome zavisi od donacija, nastavio je da organizuje obuku za postavljene sudije uglavnom u vezi sa sprovođenjem Evropske konvencije o ljudskim pravima. Zamislite, oni se brinu o ljudskim pravima kod nas ovde u Srbiji, a znamo kako se brinu.
Zakon koji predviđa sveobuhvatno stručno osposobljavanje sudija i tužilaca i jačanje finansijske sposobnosti centra za obuku sudija još nije usvojen i očekuje se njegovo usvajanje. Mesto obuke je pravosudni centar, za koji se ne zna gde će da bude, koliko će da košta, odakle će da se angažuju predavači, sa kakvim biografijama.
Vi znate da smo imali u skupštinskom sazivu, nažalost, ti ljudi su još uvek profesori na Pravnom fakultetu u Beogradu, koje je do kraja raskrinkao, a naročito ovog prevaranta i prljavog plagijatora Stevana Lilića, profesor dr Vojislav Šešelj. Sećate se vrlo dobro tog slučaja, kao i mnogih sudija prevaranata, koji su nečasno radili svoj posao. Ovaj zato što je plagirao iz Administrativnog prava i ubacio u svoj udžbenik, odnosno celo Administrativno pravo koje je pisao jedan od velikana naše nauke Lazo M. Kostić, a raskrinkao ga je dr Vojislav Šešelj. Sada kažete da će da se pojavljuju neki predavači da obučavaju sudije, tužioce, zamenike tužilaca. Niti znamo ko su oni, ni šta su.
Pogledajte samo, jutros vam je o tome govorio gospodin Vučić, ko će sve da sedi u ovoj RRA. Još se nije libio da napiše da je istaknuti član DS-a. Ovaj koji je direktor Narodne kancelarije, ove lopovske, mafijaške Tadićeve i Đilasove organizacije iz Prokuplja, mrtav hladan kaže hoće da bude tužilac ili sudija. Kandiduje se za tužilačku funkciju. Niti znamo ko su, ni koliko će da košta, ni koliko će da ima zaposlenih, ni kolika će da bude njihova plata, ni koji će iznos sredstava da se troši iz budžeta, a koji iz donacija.
Ovi koji su vam do sada davali donacije, vaši mentori, tu je očigledno slavina presušila. Vidite da je za sve tako: jedan ultimatum, drugi, treći i oni kažu nema više ništa. Ako se pravosudni centar najvećim delom bude finansirao iz budžeta, koji je to iznos sredstava? Da li će to da bude regulisano ovim posebnim zakonom koji traže da se donese zakon koji predviđa sveobuhvatno stručno osposobljavanje sudija i centra za obuku sudija, kao što ste ga vi nazvali pravosudni centar. Možda nije tačan prevod, odnosno njima niste lepo preveli ili nisu znali kako ćete vi to na srpskom da kažete.
Nama su svi ti podaci potrebni, jedino tako možete da otklonite bilo kakvu sumnju da to neće biti poligon za pranje para, mesto gde će ogromna finansijska sredstva da se peru i gde će direktni upliv u trošenje sredstava da ima lično ministar finansija Mlađan Dinkić i on da određuje i da stavkom u budžetu propisuje za svaku godinu koliko će to da košta.
Gospodine ministre, svakog dana i svakog meseca, i uglavnom se kvartalno ili polugodišnje pojavljuju takvi zahtevi, nosioci pravosudnih funkcija traže da imaju veće plate, da imaju bolje uslove. Sada ste izmislili, vi koji ste decenijama bili uspešan sudija i sada ste ministar i niste prolazili ovakve obuke, niti je ko tražio od vas da skačete uvis, ni u dalj, niti da radite ovo ili ono, i da trčite na 100 metara ili ne znam šta sve još. Lepo ste završili pravni fakultet, pravosudni ispit položili i išli redosledom kako treba i došli do funkcije do koje ste došli. Izmišljate nešto što će da košta, a ne znate koliko.
Neka izađe bilo koji poslanik iz vladajuće strukture i neka kaže, po članu 13, pošto je pravosudni centar mesto obuke, koliko će da košta građane Srbije. Ovde ne piše da će biti potrebna sredstva iz budžeta, ni koja sredstva. Nemoguće je da to ne košta. Neko to mora da plati. Znači, platiće poreski obveznici. Sudije će lepo i tužioci da vam kažu – bolje je da imamo povećanje plata, i svi drugi zaposleni u sudovima u Srbiji, jer su njihovi zahtevi i njihovog sindikata uvek kada se povećavaju plate samo sudijama veliki. Znate da ih je Batić varao, lagao, obećao im je sve i svašta, a od toga nije bilo ništa. Bolje da ste išli na to, nego na ovakav način da osnivate jedan takav centar.
Videli ste kako izgleda velelepno zdanje Ministarstva finansija. Ko god nikada nije došao u Beograd, uveče da naiđe i prođe sa ove strane iz Kneza Miloša od savezne skupštine i desno da pogleda zgradu Ministarstva finansija, misliće da tu sedi premijer i da je tu stecište svih događanja. Nije. Mlađan Dinkić je unutra sebi nabavio opremu od ko zna koliko miliona evra, na desetine miliona se verovatno broji.
Ne znamo ni gde će da bude pravosudni centar, ni koliko će da košta. Samo napišete tako, i to postoji i to će da se radi tamo, a boga pitaj kada, od čijih para i kako ćete vi to da osnujete.
Tako vam je sa Apelacionim sudom u Kragujevcu. Sada se vodi spor na svakoj sednici skupštine grada Kragujevca, evo da vas obavestim, gospodine ministre; to su pitanja odbornika, pokrenula se polemika i ceo grad razmišlja o tome gde će da bude zgrada Apelacionog suda. Izmišljaju, ima jedan tamo, zamenik je gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, čovek filozof, pa ima razne fiksacije: te, to će biti venac sudija, pa spojiće on i izmestiće hitnu pomoć, urgentni centar, to će da bude tu, to je ona zgrada na uglu preko puta zgrade suda, bili ste sto puta, što se kaže, u Kragujevcu. Sada se cela frka u gradu digla oko toga što je ustanovljeno da će tu da bude i da mu je sedište i koja je to zgrada.
Ovde samo piše da će to da postoji i mi pojma nemamo ni koliko će to da košta, ni gde će da bude, ni šta će da se radi. To nam sve kažu da treba da napravimo i da se takav centar osnuje u Srbiji ovi vajni borci za ljudska prava, Solana, kriminalac i zločinac, i njegova družina. Opet se pojavio i lupka vas po ramenu i teši – videćete, ja ću to da sredim, evo još malo vam dajem vremena da lovite generala i dok ne uhvatite Mladića...
Znate, nemojte vi da brinete što su zamrznuti dalji pregovori. Ispregovaraše Bugari i Rumuni sa njima znate koliko... Evo, bila sam pre četiri meseca u zvaničnoj delegaciji Narodne skupštine Republike Srbije koju je predvodio uvaženi kolega Milorad Mirčić, o čijem amandmanu sada govorimo, u Bugarskoj. Uvereni su bili, od ministara i pomoćnika, preko njihovih deputata...
Sada će da dođu u uzvratnu posetu našem Odboru za odbranu i bezbednost, i šta će da nam kažu.
Kazaće – evo ništa, na stend baju smo i dalje. Uvereni su bili, prvi januar, kažu – mi ćemo da budemo u EU, uz sve njihove uzdržane stavove i naravno i skepsu koja je normalna zato što je tamo penzija nikakva, prosek zarade nikakav; i kečap koji su uspešno proizvodili više ne mogu da proizvedu, a da imaju tržište obezbeđeno za njega, zato što ih je uvoznički lobi pregazio. Tako vam je u svim segmentima našeg društvenog života.
Lako je onom nesrećniku i separatisti Milu Đukanoviću, ako ste sinoć gledali, da onakve stvari priča, on je 17 godina u kriminalu i tako je došao na vlast i opljačkao je onaj jadni narod tamo, Srbe u Crnoj Gori i sve koji tamo žive. Još je uveren da će da odnese pobedu 21. u nedelju, pa priča – ja ću ovako, ja ću onako. Sve je prihvatio, ali zbog svog ličnog interesa i zbog svog džepa i svog brata i one separatističke rasrbljene bratije oko sebe.
Znate, to nama u Srbiji ne treba. Ne trebaju nam takve inovacije i takve stvari. Razumem, kolega je malopre govorio o tome, on je pravnik i svaki normalan mlad čovek misli i za svog kolegu, on je političar, ali onaj ko je ostao da radi u struci i ko želi da radi u sudu i u tužilaštvu naravno da želi da ima bolje uslove i da stiče veća znanja, a pre svega je važno da im se obezbedi dobra plata.
Vi znate da je stručni saradnik u sudu do pre nekoliko meseci, onaj koji maltene odrađuje celokupni posao za zamenika tužioca, imao platu 10-11.000 dinara. Svi ti ljudi – to su ti mladi stručnjaci koji tek treba da budu izabrani za zamenike, tužioce ili sudije, nije važno – pre hoće da imaju višu platu nego da se osniva neki centar za obuku gde će neko da zgrće kajmak i da pere pare.
Nije to tako jednostavna stvar. Vi kao ministar pravde nećete moći da kontrolišete te tokove novca, zato što i vi ne raspolažete finansijskim sredstvima, vi kao Zoran Stojković, nego ministar finansija. On je taj koji će da određuje koliko para treba i onda će dalje klanovi da se prave i oko opreme i oko seminara i oko svega.
Što je najgore od svega, uopšte nećete moći, ako mislite to tako... Pa, taj žuti lobi je toliko jak, nažalost, sve su upropastili u ovoj državi. Čim oni ovog direktora Narodne kancelarije iz Prokuplja guraju da bude nosilac pravosudne funkcije, oni će da određuju i kod koga će da se kupuje potrebna oprema, kao što su to radili i oni i ovi iz G17 sa fiskalnim kasama i sa opremom za očitavanje itd.
Onda, Čedomir Jovanović je znao kako će da izgleda fiskalni račun. Ugovorio već bio i posle nije računao da će brže, pre vremena da ode sa vlasti.
Tako i vi ne računate da će da bude prevremenih parlamentarnih izbora i da nećete da vršite vlast do decembra 2007. godine kako ste to predvideli. Verujem da dotle onda neće ni biti vremena da se osnuje pravosudni centar, a to je čista besmislica.
Ovaj član 13. i ovakav odgovor na amandman kolege Mirčića jer je on taksativno u obrazloženju izneo sve svoje sumnje, uglavnom sam ih ponovila i dodala sam nešto, o tome ko će da troši, koliko je donacija, koliko para iz budžeta, koji predavači, gde će to da se dešava, spisak sudova u kojima je izvršena obuka, spisak tužilaca. Ako nema jasnog odgovora na ovako postavljeno pitanje, nego se samo kaže da je to potrebno, onda je to i te kakva sumnja da će tu da dođe do zloupotrebe, do stvaranja kaste u Srbiji, nepotrebne, i sve na štetu građana Srbije i onih koji rade u sudovima, umesto da imaju veće plate.

Znam koje podatke imate i morate da imate, taman posla. Vi ste dužni i obavezni da odgovorite na moje poslaničko pitanje, koliko znam Poslovnik, a znam ga odlično. Sada da vas pitam da mi taksativno od portira preko daktilografa nabrajate, morate da mi kažete u dinar. Nisam vam rekla da je to sadašnje, rekla sam vam pre nekoliko meseci ili pre godinu dana, nemojte da me držite za reč. Sve i da je duplirana, a vi ste sada rekli koliko imaju daktilografi, to je malo, gospodine ministre.
Nisam rekla da će on tek da bude osnovan. Ovi vaši mentori iz EU koji su stopirali pregovore sa vama kažu da on postoji i da se do sada uglavnom finansirao iz donacija. Nisam ga pronašla u budžetu. Tu je naš ekspert za budžet gospodin Arsić. Arsiću, da li postoji stavka centra za obuku sudija? Ne postoji. Znači, tek će da bude za sledeću godinu i samo se postavlja pitanje koliko i da li je to nama potrebno.
Ako me pitate koliko košta poreske obveznike Agencija za promociju izvoza, 50 miliona dinara. Ako pogledate da li je promovisan izvoz i da li je stopa izvoza veća od kada je Agencija osnovana – nije.
Samo izražavam sumnju u način trošenja tih para i da li je to potrebno. Bolje i tim ljudima kojima i sve da je duplirana plata... Naravno, vi ste morali nešto da radite, nećete valjda da kažete da ste isti kao Vladan Batić.
Da ste sada potvrdili da je i dalje plata 10.000 dinara, kao što sam malopre rekla, onda je bez veze da budete tu ministar, jer znam da ne želite da budete kao Batić i da imate njegove rezultate rada.
Sve i da je povećano, to je ništa. Bolje da ide u plate, nego u taj centar za koji stvarno ne znamo koliko će da košta. On postoji, ali potrebna su sredstva iz budžeta. Bolje da sve to ode u korisnije stvari. Pogrešno ste me protumačili, gospodine ministre.

Gospodine Anđelkoviću, da sam spiker na Radiju "S", odmah bi mi teklo vreme, a ovde moram da čekam 10 sekundi da mi uključite mikrofon.
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, daću vam dodatnih 50 sekundi.)
Dakle, upitala se koleginica Radeta gde je ovaj "zamenjenik" koji kaže da klevećemo zakon.
Poslala sam ga da ide da proveri da li je sve u Grdelici u redu, zato što Velja popravlja put, da vidimo kada će ti radovi da budu završeni, jer on očigledno nema šta da uputi kao kritiku nama poslanicima, za koje ministar zna da smo ozbiljni ljudi i pišemo ozbiljne amandmane.
Takav je upravo i ovaj moj amandman na član 7. Predloga zakona. Trebalo je da ga prihvatite, gospodine ministre, zato što i vi sami, kao univerzitetski profesor, znate da mi imamo nadležne sudove u zemlji, a nemamo državni sud.
Znači, moguće je da je to terminologija koja postoji na Zapadu, u Americi, možda je zakon tamo pisan, pa ste ga tako integralno preveli, ali mi imamo nadležni sud. Ako ste rekli "državni", onda imamo neki nedržavni. Nemamo mi privatne sudove.
Doduše, postoje neki na političkoj sceni Srbije, poput ovih iz Demokratske stranke, koji bi da osnivaju neke svoje privatne sudove.
Oni su kao takve postavljali predsednike sudova i tako su se ponašali za vreme akcije "Sablja", pa kad su uvodili protivustavno vanredno stanje, pa bi i dan-danas, ali su jadni i nemoćni, jer apsolutno više nemaju nikakvog uporišta u narodu, da sude svakome, naročito nama koji smo spremni da oštro žigošemo sve brljotine, sve pljačke i krađe koje su počinili oni iz vrha Demokratske stranke.
Ako ste stvarno "žuti", što reče koleginica Radeta i ako ste iz DS-a ili naginjete njima, kolega Parivodiću, samo da pogledate unazad, da vam daju izveštaj ovi iz Odbora za privatizaciju, šta su radili Kljajević i družina, pa Janjušević, pa Kolesar, prosto ne mogu da verujem da vi naginjete na tu stranu. Je l′ to nije tačno?
Vaš osmeh mi sve govori, s tim što treba gospodin Anđelković da upozori da je vama eventualno dozvoljeno da se smejete, a pomoćniku, ovom dečku poletarcu pored vas, koji se smeje od prvog dana na sve i svašta, da nešto uči, da se ozbiljno ponaša i da prati o čemu se ovde radi.
Dakle, potrebno je da to ispravite. Naša razumevanja kada je u pitanju namera da se donese zakon o arbitraži...
Mogli bismo da kažemo da je ta oblast prilično dobro funkcionisala u situacijama kada su na čelu arbitražnih veća bili ljudi koji su želeli korektno da odlučuju u postupcima između privrednih subjekata, ali ja sada ne znam, možda vi znate, kao ministar i kao neko čija je obaveza da sve to prati, da li je gospodin Vasiljević i dalje na čelu Arbitražne komisije pri Privrednoj komori Srbije? Vi to verovatno znate, ili ne znate?
Veoma je važno ko se nalazi na čelu Arbitražnog veća jer ako govorimo o Privrednoj komori Srbije, ona je sve, samo nije to. To je institucija potpuno obojena tom šizofreničarskom žutom bojom.
Dolazak bivšeg ministra trgovine Milosavljevića i njegova uloga u Privrednoj komori nije ništa drugo nego pokušaj promovisanja neuspešne i pogubne politike Demokratske stranke.
Dečko, ako vam nije dobro, izvolite čašu vode. Ovo nije smehotresna olimpijada, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Ili da vas upozori predsedavajući ili ministar koji vas je doveo ovde za ručicu, jer osim toga što ste došli neprilično odeveni, bez kravate, ponašate se neprilično i od vas nikad ništa, ni pomoćnik pomoćnika pomoćnika, ne može da bude, a kamoli da sedite tu pored ministra.
Što se tiče ove naizgled samo jezičke greške i ispravke, mislimo da je ona u redu zato što mi poznajemo samo nadležni sud.
Kažem, izražavam sumnju, jer u svim međunarodnim sporovima, za čiju nadležnost je bio nadležan Međunarodni arbitražni sud u Parizu, naši privrednici su i za one sporove za koje su vučeni repovi iz one bivše države i one velike privrede, pa i ove sužene Jugoslavije, odnosno SCG, mogli da očekuju da će se rešiti u njihovu korist.
Možda vi imate nameru, ona je očigledna predlaganjem ovog zakona, da se u regulativnom smislu ova materija reši, ali mi, gospodine Parivodiću, imamo veoma loše privredno okruženje, mafijaško privredno okruženje i vi to vrlo dobro znate.
Sve dok se ne napravi jedan radikalan rez, a to će da urade srpski radikali, ne samo radikali, takvi ne postoje...
Obično ovi sa Zapada, koji traže podršku u Demokratskoj stranci i tzv. demokratskom bloku, kao nešto ružno pokušavaju da kažu – oni su radikalni. Ne, mi smo nešto najbolje što Srbija ima i srpski radikali smo.
Mi zaista imamo nameru da stvorimo, uz primenu ovakvih zakona, uz ove ispravke koje smo dali, jedan okvir za normalno poslovanje i za neki privredni pomak.
Mi ne vidimo iz svih ovih nerazjašnjenih slučajeva, i onih koji tek čekaju da se reše, da će to da se desi.
Evo, ako je u pitanju Arbitražna komisija, odnosno veće na nivou Privredne komore Srbije, ne samo zato što je on kao ministar pokazan kao takav – nesposoban, nedorastao funkciji, mnoge malverzacije su se vukle za vreme Milosavljevića, pa je u toj konstelaciji on nekako isplivao, uz podršku tog lobija, na mesto predsednika Privredne komore.
Sada je pitanje da li su i takvi ljudi, kao što je izvesni gospodin Vasiljević, angažovani tamo; da li uopšte ljudi za koje postoji apsolutno kristalno čista biografija mogu da rade svoj posao tamo bez pritiska i bez ucena ovih iz DS-a. Jednostavno, u to ne verujem, zato što znam da su do sada tako radili svi nadležni sudovi, zato i treba da stoji ne državni nego nadležni.
U Trgovinskom, jasno vam je da je to bio samo vrh ledenog brega, što se tiče Kljajevića i družine i što se tiče sudova u Srbiji, najviše su stradali radnici i najviše su stradali oni privredni subjekti koji su možda i želeli da se nađe neko rešenje i da se spor reši, ali očigledno je da država nije imala sluha za sve to.
Sećam se onog veoma teškog vremena, vremena nezapamćenih ekonomskih sankcija, kada je narod teško stradao i pod bombama i zbog nemogućnosti da slobodno tržišno poslujemo, kako je država veoma efikasno, i Vlada Republike Srbije, zahvaljujući srpskim radikalima, određene sporove rešavala. Konkretno, kada su u pitanju dugovi i sporni ugovori između pojedinih tada društvenih preduzeća, mnoga su u međuvremenu privatizovana, otišla u bescenje za po nekoliko stotina evra, pa šećerane, cementare za po dva-tri evra.
U normalnim i uređenim državama, gde postoji normalno tržišno privređivanje, normalno je i da ljudi očekuju da ako dođe do spora izborom arbitra da će to efikasno da se reši i da će ona strana koja je oštećena i koja se kao takva pojavljuje da namiri svoja dugovanja i da pokuša da realizuje taj ugovor.
Ovde u ovom okruženju, ovakvom kakvo jeste, samo osnivanje ovih arbitražnih tela, uz zaista pravu primedbu koleginice Radete da to nikako ne bi mogla da budu udruženja građana...
Znate, vi sve pokrivate time da oni imaju samo deklarativno određenu svoju delatnost i imaju svoj osnivački akt, imaju popis koliko ih je itd. To nije dovoljno. Mi smo u svim dosadašnjim zakonima gde se tako nešto pojavljivalo, kao što je to bio slučaj sa Zakonom o radu gde se kao reprezentativno udruženje preduzetnika pojavilo ono koje je naj, naj, na čelu sa Bogoljubom Karićem...
Ispostavilo se da je taj čovek bio vođa, i dalje jeste, jedne od tajkunskih dinastija, Karić, u našoj zemlji; taj se svuda pojavljivao, pa išao kod ustaše Mesića, pa ne znam gde sve još, pa u London, pa ovde, pa onde, primao plakete, najuspešniji privrednik.
Sada će da se pojavljuju takvi pojedinci, ovi po zlu poznati, ovi koji zaista imaju samo najgore mišljenje o našem narodu i državi, poput spomenutih, ne mogu ni ime da im spominjem, ove Kandićke, Biserko i ostalih, ali i sva druga udruženja i raznorazni koji to nikako ne bi trebalo po zakonu da budu, jednostavno nije im ni mesto ovde.
Mislim da je u redu da prihvatite amandman koji sam podnela zato što i naša praksa i naša pozitivna zakonska regulativa poznaje jedino termin – nadležni sud. Dakle, to je podneto zbog toga, uz sve ovo što sam iskoristila da vam kažem šta je naša osnovna zamerka zakonu, i ne samo to, nego zbog bojazni da se samim zakonom ništa bitnije ne može da promeni. Sve dotle dok na čelu države ne bude odlučan, snažan, energičan čovek, mi mislimo da će kao takav biti budući premijer gospodin Nikolić, dok ne krene u odlučnu borbu sa kriminalom i korupcijom, to ne može da se desi.
Nedavno sam u okviru delegacije SRS koju je predvodila gospođa Gordana Pop-Lazić boravila u Ruskoj Federaciji. Tamo smo učestvovale na Svetskom kongresu patriotskih stranaka. Predstavnici su bili oni koji su došli iz najmnogoljudnijih zemalja sveta, gde je veoma razvijena privreda, tržište savršeno funkcioniše i u ekspanziji je, naročito u Kini.
Pitali smo naše domaćine (evo, ja zaista nekoliko godina nisam bila, pa sam sada tamo boravila za vreme Vaskrsa) kako je moguće da se za tako kratko vreme suzbiju kriminal i korupcija. Odgovor je bio jednostavan – dolaskom Vladimira Putina i odlučnošću vlade i svakog ministra da se uhvati u koštac sa tim problemom i da se kriminal, a naročito tajkuni nađu tamo gde im je mesto, to je veoma lako rešivo.
Tamo će svaki politički predstavnik, bez obzira na to da li je u opoziciji, a ubedljivo je, dakle, stožer okupljanja svih tih snaga partija koju predvodi gospodin Putin, svi će da vam kažu da je to najveći doprinos i najveće dostignuće u jednoj državi, koja je takođe bila bremenita svim ovim problemima kao mi sada.
Da bi se to desilo potrebno je da se zaista nešto u tom smislu uradi. Ovako, od priče do priče... Pre nekoliko dana mi u Republici Srpskoj pratimo vesti na njihovoj državnoj televiziji, Hamović se raširio, priča li priča, te kako će ponovo da poskupi cenu struje, te ovo, te ono. Pa, on je samo dobio navodno packu od onog okupatora Pedi Ešdauna, i ništa, pojeo vuk magarca, i dalje radi šta hoće. Mi ni danas nemamo izveštaj o zloupotrebama od strane Hamovića i Lazarevića i o poslovanju te elektroenergetske mafije.
Zato sam zakon nije dobar, potrebno je mnogo više odlučnosti, baš takve putinovske, da bi se stvari regulisale i da bi zemlja krenula putem napretka. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, očekivala sam da će prvo da se pojavi ministar Stojković, pa da nećete tako da zbrzate taj sinopsis s kojim ste nas uveli u raspravu u pojedinostima o ovom veoma važnom zakonu, ali trenutno nije kolega Zoran Krasić u sali, a podneo je jedan od prvih amandmana, a njih je dosta, u ime poslaničke grupe SRS, koji govore o pretpostavci, odnosno prezumpciji nevinosti, odnosno o onome što je u krivičnom zakonodavstvu i u krivičnom postupku, to najbolje znaju oni koji su osuđeni za neko krivično delo, a pre svega pravnici i advokati, najvažnije da se poštuje, što, nažalost, nije slučaj u našoj zemlji, mnogo takvih primera je bilo naročito za vreme one monstruozne, protivustavne i protivzakonite akcije "Sablja".
Kao jedan od članova Odbora za odbranu i bezbednost, zajedno sa kolegama koji su periodično dobijali izveštaje, videla sam da su i te kako ti ljudi koji su privođeni, a njih je bilo preko 12.000, bez pretpostavke da su nevini, jer niko nije kriminalac, niti je ko učinilac nekog krivičnog dela dok se to na sudu pravosnažnom presudom ne dokaže.
Nažalost, naše pravosuđe funkcioniše tako, a pre svega političari koji su eksponenti pravosuđa i koji, u pravom smislu reči, svojim izjavama, svojim nastupima sa skupštinske govornice, na raznim TV emisijama, utiču, eventualno, na tok nekog suđenja i u stanju su da presude svima i svakome, i da kažu da je čovek kriv, samo zato što se njima ne dopada i samo zato što je to neko ko je negde njima stao na žulj ili neko ko se oštro bori protiv kriminala i korupcije, koja je najizraženija u DS.
Kad govorimo o pretpostavci nevinosti, a stavljamo u kontekst priče da je jedan od najvećih tajkuna u Srbiji Dragan Đilas, direktor Narodne kancelarije, koji ogroman novac zarađuje iz meseca u mesec, a u stvari prodaje vazduh, prazne konzerve, ne prodaje ništa, mi možemo samo da pretpostavljamo da je on taj koji treba da odgovara za određena krivična dela.
Ali, kada to kažemo, mi to ne govorimo napamet, za razliku od pojedinih koji izađu mrtvi hladni, ministri iz Vlade Republike Srbije, svakoga dana govore - kriv je general Ratko Mladić, što se ne preda, neka spasi Srbiju, neka spasi narod, neka ide u Haški tribunal.
Kad su tako pametni ti koji to govore, pogotovo ministar Lončar, još nisam čula ovog ministra Stojkovića, koji nije ovde, pa ministar Popović, pa razni drugi, neka se zapitaju malo gde je pretpostavka nevinosti u slučaju svih dosadašnjih haških zatvorenika.
Ako pravite i već uvodite u ovakav zakon o krivičnom postupku neke institucije koje postoje u anglosaksonskom pravu i koje su na zlom glasu, zato što su kao takve poslužila za eksperimente nad Srbima zarobljenima tamo i kada je bio slučaj sada već ubijenog Slobodana Miloševića, i na slučaju našeg predsednika, dr Vojislava Šešelja, vi imate situaciju, a to traje već četiri godine, otkako je naš predsednik u haškom kazamatu, a suđenje mu ne počinje, da takvi izdajnici i takvi, mogu slobodno da kažem, mediokriteti, u pravom smislu reči nemoralni ljudi, a predstavnici su uglavnom ove "žute" organizacije, pojave se i u tom "Kažiprstu" i na nekom drugom mediju i kažu - on je kriv, sam se predao, neka ide i neka dokazuje svoju krivicu.
Ko je taj, bilo da je narodni poslanik, a pre svega narodni poslanik, bilo da je građanin, da je po profesiji bilo šta, da ima osnovnu školu, da je doktor pravnih nauka, da je naučnik, da je ne znam šta, koji sme da izusti i da kaže da je neko kriv, sve do trenutka dok ta krivica ne bude dokazana pravosnažnom sudskom presudom?
Gospodin Zoran Krasić je, pre svega kao pravnik i kao neko ko se pretpostavkom nevinosti u slučaju našeg predsednika dr Vojislava Šešelja bavi već tri godine, kao jedan od nosioca tog posla u timu za odbranu dr Vojislava Šešelja, više puta i taj primer i druge primere iz prakse isticao kao veoma lošu poruku za one koji tek tako olako govore o nečijoj krivici.
Dakle, on je želeo da u članu 3. u tački 1) izvrši jednu neophodnu dopunu. Vidimo da Vlada nije, a po našem mišljenju bi trebalo da prihvati taj amandman, pošto to nije ni ministar, pozivam skupštinsku većinu da to uradi u danu za glasanje.
Obratite pažnju šta je zapravo želeo gospodin Zoran Krasić, da dopuni, da ne bi bilo nikakvih nedoumica i da bi potpuno bila jasna tačka 1) člana 3, gde se govori o pretpostavci nevinosti. Ta tačka glasi: 1) svako će se smatrati nevinim dok se njegova krivica (a onda je gospodin Krasić dodao) ''za krivično delo'' (a za šta nego za krivično delo; zato je to jedino suvislo i popravlja suštinu ovog člana ovim amandmanom gospodin Krasić) ne utvrdi pravosnažnom odlukom nadležnog suda.
Ovako, ostaće i tu jedna praznina, uz sve ove zloupotrebe i neznanje i rekla bih patološku mržnju, koja dolazi od strane onih koji u SRS ne vide samo svoje političke oponente nego vide neke druge ljude, a mi smo pre svega visoko moralni i časni ljudi, i kada govorimo i kada branimo pravo svakoga da ima mogućnost da se časno i pošteno brani, i kada govorimo o tome da niko nije kriv dok se ne dokaže pravosnažnom presudom, uvek razmišljamo ako bi se, ne daj bože, neko od nas našao u toj situaciji, pa tako i svaki drugi građanin ili predstavnik neke druge političke stranke.
Ali, da je pravde i pravičnosti, odavno bi ova prva tačka dnevnog reda i onaj prethodni Krivični zakonik i Zakon o krivičnom postupku bio primenjen na mnoge lopove i kriminalce u ovoj zemlji i to je ono, verujte mi, što narod najviše očekuje i što traži od nosilaca vlasti, pre svega od srpskog pravosuđa, da mnogo efikasnije radi na utvrđivanju i na razbijanju tih kriminalnih i lopovskih korupcionaških klanova.
Kada smo vas upozoravali toliko godina ko je predsednik Trgovinskog suda, gospodin Goran Kljajević, i cela ta lopovska klika oko njega, vi ste se smejali. Nije bilo nijednog odbora na sednici Skupštine Srbije.
I sada će i on da se brani i da kaže, a ima pravo, da je nevin sve do trenutka dok mu se ne dokaže eventualna krivica. S obzirom na to, na gomilu materijala i na afere u koje je on umešan, i na sve ono što smo mi dobili, i na kršenje zakona kada je bio predsednik Trgovinskog suda, njemu i te kako sledi jedna dobra kazna za sva ta nedela koja je učinio.
Ovi drugi koji se slobodno šetaju i koji i dalje pljačkaju i otimaju, poput ovog Dragana Đilasa i njemu sličnih iz kriminalnog lobija DS, neka budu sigurni da će jednoga dana i ovaj zakon i svi drugi zakoni biti primenjeni i na njima. Zahvaljujem i predlažem da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman, odnosno jednu zaista pravu dopunu tačke 1) u članu 3, koju je podneo gospodin Zoran Krasić, narodni poslanik SRS. Hvala.

Vi znate da je kolega Jojić dugo godina, kao savezni ministar pravosuđa, radio na Zakonu o krivičnom postupku, koji je usvojen u vreme već postojanja SRJ u oba doma Savezne skupštine.
I to je bio plod jednog dugogodišnjeg rada, pre svega zbog činjenice da je on čovek koji je kroz praksu, kao advokat pre svega, i kao izuzetno priznati pravnik, uočio šta je neophodno da se u onom pređašnjem zakonu menja, izašao tada 99. godine, čini mi se, pred poslanike sa tim predlogom zakona.
I sada je apsolutno jasno da zbog toga što je predlagač po svaku cenu želeo da ima Predlog zakonika o krivičnom postupku u ovakvoj formi, i zato što je to sled ove utvrđene nacionalne strategije, obuke sudova, Zakona o sudovima, kao jedan sistemski zakon, da ste vi kao nova vlast želeli da potpuno promenite ovaj zakon, da uvedete ove nove institute i s razlogom je kolega Jojić tražio da se član 4. predloženog zakona briše.
Pravilo o sumnji u korist okrivljenog, to je član 4, koji kaže: ''Ako i nakon pribavljanja svih raspoloživih dokaza i njihovog izvođenja u krivičnom postupku ostane samo sumnja u odnosu na postojanje nekog bitnog obeležja krivičnog dela ili u pogledu činjenica od kojih zavisi primena neke odredbe Krivičnog ili ovog zakonika, sud odnosno drugi nadležni organ će uvek doneti odluku koja je povoljnija za okrivljenog.''
Kolega Jojić smatra da ''uvođenje ovog pravila u članu 4, a to je da se u slučaju sumnje presudi u korist okrivljenog, u postojećem zakonu nije definisano zbog toga što je zakonodavac, ne bez razloga, smatrao da je ono, uz načelnu ocenu dokaza po slobodnom sudijskom uverenju postalo prevaziđeno i na određeni način je izgubilo značaj, jer prelaskom na nov način ocene dokaza sudiji više nije potrebno posebno pravilo da bi neku činjenicu, koju izvedenim dokazima ne može da utvrdi sa obeležjem izvesnosti, mogao smatrati nedokazanom, već je do istog rezultata sada mogao doći oslanjajući se na nova pravila i ocene dokaza.
Međutim (kako je kolega Jojić to i napisao u svom obrazloženju), greška nije u tome što je planirano unošenje pomenutog načela u zakonik (ono je uneto) i u neke druge savremene zakonike o krivičnom postupku, npr. ruski, već u tome što je u predlogu pogrešno formulisano, kao što je u obrazloženju rečeno, ''na širok način, tako da se odnosi kako na sud tako i na druge nadležne organe u krivičnom postupku (pre svega policiju, u prethodnoj istrazi i javnog tužioca u istrazi), a njegova primena nije vezana samo za odredbe materijalnog, već i krivično-procesnog prava''.
Suprotno tome, pravilo se odnosi samo na činjenice koje treba utvrditi sa obeležjem izvesnosti, dakle, one koje su važne za donošenje presude, ne i za druge odluke koje se odnose sa nekim drugim, nižim stupnjem uverenja (koji se eventualno u toku procesa stvorio).
Kako bi se inače mogla doneti odluka o otvaranju istrage (bez obzira na to da li je donosi istražni sudija ili javni tužilac) ili npr. rešenje o pritvoru? (Kako bi onda to moglo da se donese?)
Pozivom na pravilo da se u slučaju sumnje presudi u korist okrivljenog, kako je ono shvaćeno u predlogu, krivični postupak se nikada ne bi mogao ni započeti.''
Zbog toga je kolega Jojić predložio da se ovaj član 4. briše, jer prema ''savremenim zakonicima krivičnog postupka nekih zemalja, sumnju u pogledu postojanja činjenica koje čine obeležje krivičnog dela i od kojih zavisi primena neke odredbe krivičnog zakona sud rešava presudom na način koji je povoljniji za okrivljenog. Dakle, ne radi se o bilo kojoj odluci, kao što stoji u Predlogu ovog zakona, već samo o presudi.''
Zato mi predlažemo da se ovaj član briše i da se prihvati amandman koji je podneo kolega Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet dolazimo do one činjenice koju smo konstatovali na početku u raspravi u načelu i u pojedinostima, da nije uopšte bilo potrebno, a to je urađeno tek reda radi ili zbog nekih nama neshvatljivih inovacija, da se odredbe sadržane u postojećem zakonu menjaju, naročito one odredbe koje se tiču Krivičnog zakonika, zato što su takvi termini i takvi članovi nedopustivi i pogrešni.
Zbog toga je kolega Momir Marković tražio da se naslov - Značenje izraza ''krivično delo'' u ovom zakoniku i član 20. brišu. Taj član glasi: "Izraz krivično delo u odredbama ovog zakonika jednak je pojmu dela koje po svojim objektivnim obeležjima odgovara krivičnom delu i ne obuhvata krivicu lica protiv koga se postupak vodi, sve dok se ona ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda."
Međutim, mi smatramo da za potrebe krivičnog postupka, definisanje krivičnog dela koje je različito od definicije date u Krivičnom zakoniku, pa i ovakav član, ne treba da postoji. Zato je kolega Marković tražio njegovog brisanje. On je zaista pogrešan i nedopustivo je da stoji u ovakvom zakonu.
Odredbama Zakona o krivičnom postupku ne mogu da se menjaju pojmovi koji su već određeni u Krivičnom zakoniku, a za tim uopšte i nema stvarne potrebe, osim ako ste ovako, kao kroz neki knjiški primer i sled događaja posle člana 19, "Ograničenje određenih prava usled pokretanja krivičnog postupka", želeli da date šta je to značenje krivičnog dela, što je potpuno besmisleno, jer to već u Krivičnom zakoniku postoji.
Strah predlagača da bi se preuzimanjem pojma krivičnog dela koje je određeno u Krivičnom zakoniku, za koji mi smatramo da je jasno definisao kroz svoj član šta je to pojam krivičnog dela, mogla prejudicirati krivica okrivljenog i povrediti prezumpcija nevinosti, neosnovan je, jer i do sada su procesni zakoni govorili o krivičnom delu okrivljenog i o njegovoj krivičnoj odgovornosti, a to sve u toku postupka kada se to utvrđuje.
Zato nikada nije ni proizišla nikakva šteta, osim u šteti koja je napravljena kod pogrešno vođenog postupka ili kod direktnih političkih ili nekih drugih lobističkih učešća u određenim procesima, ali sa pravne tačke gledišta i što se zakona tiče, mi smatramo da vam je ova odredba apsolutno bila nepotrebna, da se na ovakav način definiše šta je to krivično delo.

Žao mi je što gospodin ministar izlazi, u pitanju su kumovi, a on dodaje nisu kumovi, nego kuma.
Pa svejedno, onda je još i važnije da ostane da raspravimo taj pojam kume i da vidimo kako je to moguće da u zakonu stoji da kuma ima status nekoga ko može da bude izuzet, a supruga je kumu.
Je l' tako?
Sve ovo je veoma važno i kolega Petar Jojić je insistirao u tome da i kuma bude uključena u zakon odnosno u član 39. stav 1. tačka 3), zbog toga što mnogi kumovi kroje kapu i sudbinu Srbiji.
Evo, to ću sada da vam pokažem koliko je to važno, na jednom primeru.
Vi znate za ovaj mafijaški dvojac Hamović – Lazarević, koji će kad-tad morati da odgovara jer su na čelu elektroenergetske mafije, zato što su ogromne pare pokrali direktno iz džepova građana Srbije.
Vidim pre neko veče kada sam bila u Banjaluci, pratila sam vesti ove televizije Republike Srpske, mrtav hladan Hamović se pojavljuje tamo, govori o tržišnoj ceni struje, kako će još da poskupi, jer znate koje celo tržište on drži tamo.
Jednom je dobio packu od onog gaulajtera Ešdauna, verovatno je s njim napravio neki dil, više ga niko ne dira, ali kada dođe vreme da se protiv njega pokrene krivični postupak da odgovara za tu pljačku veka, onda dolazimo do ove situacije kako je moguće da ste prevideli odnosno ministar i onaj ko je pisao, tim koji je pisao Zakon o krivičnom postupku, kumu, kao faktor koji treba da bude izuzet.
Mi smatramo da ne i zato je u članu 39. stav 1. tačka 3) posle reči "kum" gospodin Jojić dodao "i njegovom bračnom drugu".
Zato što je u tački 3) obuhvatanje izuzeća, pored kuma i njegovog bračnog druga, napravio bi se veliki propust ako se ne bi uključile i kuma kao jedan od razloga za izuzeće, odnosno u obrnutom slučaju, zavisi da li je u pitanju kuma ili kum, ko je direktni učesnik u krivičnom postupku.
Mi imamo nažalost tu situaciju da nam raznorazni kumovi, i kumovske veze i kumovski lobi doprinosi sve goroj situaciji u ekonomskom smislu.
Sada ste videli i kod ove afere sa Kljajevićem i sa ovim sudijama, pa te braća Brašnjevići, pa oni kumovi nekom drugom, pa ovaj iz banke izraelskog lobija, i svi povezani ko creva i svi se zaštitili lepo, i kumovi i kume, a građani ispaštaju.
I naravno, oni pljačkaju nesmetano, sve do trenutka dok navodno Vojislav Koštunica ne krene u obračun sa mafijom, a glavni mafijaši su mu i dalje pomagači.
Glavni mafijaš mu je ispred nosa tu u zgradi preko puta, koliko u zgradi Narodne kancelarije, Dragan Đilas, kao najveći tajkun, jedan od savetnika predsednika Republike.
Zato mi smatramo da kada je već ovaj termin kuma spomenut, mora da stoji i njegov bračni drug, zbog toga što ste već ovde naveli pre toga u istom članu ko su ti učesnici, odnosno kod kojih sve postoji razlog za izuzeće kada su u pitanju i njegov branilac, tužilac, oštećeni, zakonski zastupnik ili punomoćnik, bračni drug, odnosno bivši bračni drug ili srodnik po krvi u prvoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, po tazbini do drugog stepena, i kada ste već išli toliko daleko, onda je trebalo da navedete i ono što je kolega Jojić tražio svojim amandmanom.
Želim još da iskoristim priliku kada je u pitanju ovo poglavlje koje govori o izuzeću, da još jednom upozorim ministra Stojkovića na nedavnu izjavu koju je dao, a tiče se procesa ili tačnije onoga što se dešava u haškom kazamatu, a ne dešava se ništa, jer je četiri godine predsednik SRS u pritvorskoj jedinici, kako vi to volite da kažete, i vi ministri iz Vlade, i vi drugi, u Ševeningenu, a da mu ne otpočinje proces.
I u pismu o tome da ni Republička vlada, ni Nacionalni savet nije još dostavio potrebnu dokumentaciju, a dostavili su onom zlikovcu Karli del Ponte, rekao je, iako je uputio gospodin Tomislav Nikolić na čelu komiteta za odbranu našeg predsednika, ministar Stojković je rekao - razgovaraćemo o tome. Postavlja se pitanje - kada?
Kada da razgovaramo o tome kada je čovek četiri godine bez mogućnosti da se brani za nebuloznu optužnicu, prepunu laži i klevetanja. I samo tužilaštvo je, kako bi predsednik Šešelj rekao, sada upleteno ko pile u kučine, ne zna odakle da počne, jer sva ta namera tužilaštva da post festu nađe neke lažne svedoke, očigledno im nije pošlo kako treba, naročito posle samoubistva Babića i njegovog priznanja da je nateran da mnogo toga kaže, i u slučaju Vojislava Šešelja, i ubijenog Slobodana Miloševića, i onda se tome ne vidi kraj.
Više nemate nikakvo dostojanstvo, niti više uopšte imate morala da govorite o tzv. saradnji sa Haškim tribunalom, zato što kad god neko da vas pita, bez obzira da li ste vi poslanici koji podržavate Koštuničinu vladu, da li on sam, on to onako nešto prozbori kroz neko saopštenje, koje mu neko drugi napiše, kada nema ispred sebe pisano saopštenje, to ide malo teže, onda kaže - nisam u situaciji, nije dan da se o tome priča.
Kada nema opet reč neku normalnu da poruči javnosti, on pošalje jednog, drugog ministra. Isto i sa ministrom Zoranom Stojkovićem. Recite već jednom - mi hoćemo da im služimo i da im uradimo sve što oni traže, a da ne štitimo nijednog građanina Srbije. Mi jednostavno hoćemo da budemo servilni, oni su za nas okupatori, mi smo okupirani, jednostavno tako kažite, nemojte više da lažete i da obmanjujete narod.
Od jedne godine do druge, do treće, evo već četiri godine čovek sam mora da bije bitku tamo. On je i otišao, jer će da ih raskrinka do kraja, u to budite sigurni, na paramparčad.
Ali, znate sa druge strane država apsolutno ne reaguje ni u jednom slučaju, niti bilo šta organizovano radi da se stane tom progonu na put. Ne, kao najboljeg prijatelja, kao nekoga ko vam dolazi, ne daj bože da takvi dolaze nekima na slavu ili na neko veselje, vi primate i Karlu del Ponte.
Sada vam se ponovo oglasio i ovaj kriminalac i ratni zločinac Havijer Solana, pa kaže - pa šteta je što su zaustavljeni pregovori, videću malo da razgovaram i tako. Uvek vam se takvi zlikovci pojavljuju u ulozi mentora. Dokle to više i dokle će to da traje. Svaki čestiti čovek sa iole ljudskog dostojanstva rekao bi - to više neću da trpim, neću da podržavam takvu vladu, neću da učestvujem uopšte u tome.
To sam samo iskoristila zbog činjenice da se ovde govori o licima koja treba da budu izuzeta u postupku i o amandmanu koji je podneo kolega Petar Jojić. Još uz to da vam kažem da se dalja tortura nad našim predsednikom nastavlja iz dana u dan, sve veća i veća, on će sve to da izdrži, i zbog miliona srpskih patriota, zbog svih građana Srbije, i zbog svoje SRS.
I činjenica da insistiraju na tome da mu izvesnog Van ders Pula, nekakvu bitangu, nametnu za branioca, a on naravno neće da prihvati, i budite sigurni i vi, koji ste odavno zaboravili na to da se on, kao najpopularniji političar i predsednik najveće stranke u Srbiji, nalazi već četiri godine u haškom kazamatu, da takvog suđenja, ako na tome budu insistirali do kraja, uopšte neće biti.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo do sada svašta imali u okviru promene, najpre onog prvog seta zakona iz oblasti pravosuđa, sa kojom je pred poslanike još u aprilu 2005. godine došao Vladan Batić, a onda nakon toga izbor nosilaca pravosudnih funkcija, imali smo takvu situaciju da se čovek koji je bio v.d. direktora neke propale gumarske industrije dole imenuje za sudiju, i malo vremena prođe i on se imenuje za predsednika suda.
Imali smo svakojakih, a imamo još uvek neke nosioce pravosudnih funkcija koje su bruka za srpsko pravosuđe. Smatramo da je većina njih i da su to časni i odgovorni ljudi koji po zakonu i po visoko moralnim principima rade svoj posao. Ovo je neverovatno i ne znam kako ste se usudili i kao neko ko ima dugogodišnju sudijsku praksu i, pre svega, nesporni autoritet u oblasti pravne nauke, da predložite ovakav član.
Vi ste u članu 42. u stavu 2. rekli, što je naišlo na negodovanje i u toku rasprave u načelu o ovom zakonu, da ako se traži izuzeće za predsednika suda ili predsednika suda i sudije ili sudije-porotnika, odluku o izuzeću donosi zamenik predsednika suda. To je neverovatno i to je potpuna degradacija sudske institucije, i ne možete valjda da kažete nekom budućem predsedniku suda, koji treba da prođe Visoki savet pravosuđa kao kandidat i da dođe ovde pred Narodnu skupštinu kao predlog Visokog saveta pravosuđa, i sada da mu poručujete ovim zakonom, tvoje izuzeće može da traži tvoj zamenik.
Kada je to bilo i gde to uopšte postoji u bilo kojoj hijerarhiji, navedite samo jedan jedini primer, gospodine ministre, a vi ćete da se uhvatite za neku od zemalja gde to tamo tako piše, ali u Srbiji toga nikada nije bilo, nije bilo ni u onoj bivšoj državi gde ste učili pravni fakultet i da ste imali zapaženu sudijsku praksu. Da li je to ne samo poniženje, nego da li je normalno da to radi zamenik predsednika suda i da daje takav predlog, a ne predsednik neposredno višeg suda, kao što je to do sada bio slučaj. Odakle vam uopšte ova ideja i zašto pribegavate tom rešenju.
Moram da vam kažem da su u opštem zamešateljstvu po pojedinim sudovima, a kada je u pitanju bio i kragujevački opštinski sud, pa i drugi sudovi u Srbiji, upravo ti koji su zamenici kroz negativnu reakciju na izbor nosilaca pravosudne funkcije, odnosno predsednika suda, pokušavali sve i svašta. Na jedan ne nekorektan, nego na način koji nije primeren nosiocu pravosudne funkcije, istupali u javnosti i davali su razne ocene itd.
Vi sada hoćete da stvarate rivalitet i neki jaz između neposredno nadređenog, odnosno predsednika suda i onog koji ima ulogu zamenika predsednika suda.
Ovako, znate, svako će normalan, kao što i svaki građanin kroz dobijenu presudu nižeg suda ima pravo da se žali višem sudu, pa da ide i do Vrhovnog suda, da poštuje tu hijerarhiju, i to je nešto što vi sada ovim i ovakvim članom kršite i to je neprihvatljivo. Ne vidim gde je tako nešto primenjeno, pa i sve da jeste, to neće da odjekne dobro u Srbiji.
Već sada šaljete negativnu poruku svim i sadašnjim i budućim izabranim predsednicima sudova da će njih da zamenjuje odnosno u njihovoj odluci za izuzeće da odlučuje taj zamenik predsednika suda, a što nije u redu.
Kako vi kao ministar kome je u sklapanju ove ovakve, kakve-takve nakrpljene koalicije, s konca i konopca, Vojislav Koštunica dao mandat da vodite ovaj resor koji je važan u društvu, možete da zamislite sebe da vaš pomoćnik ili zamenik traži vaše izuzeće ili da kaže, eto na toj sednici Vlade zbog ne znam čega i čega, ja ću da budem prisutan umesto ministra Stojkovića, i to sada karikiram, ali ovde je u pitanju ozbiljna stvar i nešto što do sada nije postojalo i neshvatljivo je, i budite sigurni da i poslanici koji se nalaze pojedini, a pravnici su po struci i u vašim redovima, samo su slegli ramenima kada su ovo videli.
Pozivam narodne poslanike, ako se vi danas ne predomislite, a možete koliko sada da izađete i da kažete da prihvatate ovaj amandman koji je podnela SRS, odnosno gospodin Petar Jojić, da oni to učine u danu za glasanje, jer je pravičnije, jer je odgovornije i to je nešto što je oduvek kod nas bilo i tako postojalo, i zato smo i mi podneli amandman na člana 42. Hvala.

Dužnost policije i drugih državnih organa koji učestvuju u prethodnoj istrazi da postupaju po zahtevu javnog tužioca jeste poglavlje o kome govori član 46. Kolega Milan Stevović, inače advokat po struci i trenutno je izabrani predsednik opštine, uspešni predsednik opštine Požega, ali je sa razlogom, u ime poslaničke grupe SRS, podneo amandman gde je tražio da se stav 3. briše.
On se odnosi na deo koji kaže: ''Ako u roku od 24 časa od kada je primljeno obaveštenje iz stava 2. ovog člana, organ unutrašnjih poslova ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će bez odlaganja pokrenuti disciplinski postupak protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.''
Javni tužilac, prema odredbi člana 46. stav 3. Predloga zakonika, trebalo bi da postane disciplinski starešina, ne samo za organe unutrašnjih poslova, nego i za sve druge državne organe koji ne postupe po njegovom zahtevu. On bi bio, po ovome što sam sada pročitala, dužan da u kratkom roku 24 časa od neuspešne intervencije kod starešina organa prema tim licima pokrene disciplinski postupak.
Problem je u tome što se ne vidi ko vodi taj postupak, gospodine ministre, kako je formalno-pravno uređen, koja su prava lica prema kome je postupak pokrenut, koje se sankcije mogu izreći itd. Ovde je samo navedeno šta u tom slučaju u roku od 24 časa treba da uradi javni tužilac, a dalje mu je sve prepušteno na volju, pa će on da se ponaša od slučaja do slučaja. Kako će on da pokreće disciplinski postupak i protiv koga, i ko su ta lica i koja su njihova prava, i na šta se to dalje odnosi.
Potpuno je u redu da vam ostanu ove tačke 1) i 2), gde se daju instrumenti, odnosno mogućnost policiji i drugim državnim organima, koji učestvuju u prethodnoj istrazi, da postupaju po zahtevu javnog tužioca, ali ovako da će sam tužilac da vrši ove poslove, a da se ne zna ni kako, ni na koji način, bespotrebno je, to je fakultativno određeno i može da dođe i do zloupotrebe, i zato je kolega Stevović smatrao da je potrebno da se ovaj 3. stav briše.
U praksi to zaista može da se desi kada vi tužiocu date ovakva ovlašćenja, da on prema određenim licima treba da pokrene disciplinski postupak, a da se iz ovoga ne vidi ni ko su ta lica, ni kako se postupak pokreće. Sve je nedorečeno i zato je bolje da izbrišete tačku 3) u članu 46.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član govori o situaciji gde se dešava pretresanje bez naredbe. Normalno je da će kolega Jojić, baš kao i svako drugi ko pogleda i ko logički razmisli, da podnese ovakav amandman i da traži da se u članu 81. u stavu 1. reč "javni tužilac" briše.
Pročitaću vam kako glasi stav 1. ovog člana. "Ovlašćena službena lica policije (dobro) ili javni tužilac (to traži kolega Jojić da se briše) mogu i bez naredbe suda ući u tuđi stan ili druge prostorije i po potrebi sprovesti pretresanje ako postoje neki od sledećih razloga".
Stvarno se postavlja pitanje šta će javni tužilac tu sa pripadnicima policije, odnosno organima koji treba da vrše pretres.
Da li je to po vama logično i da li je to po vama neophodno?
Šta će da radi istražni sudija, koji će on posao da vrši i da li možete, gospodine Stojkoviću, da zamislite državnog tužioca, Slobodana Jankovića, čoveka koji je ipak u nekom dobu, koji je izabran na tu funkciju Republičkog javnog tužioca, da on upada u neke stanove i da juri kriminalce, i da sa obučenim pripadnicima policije, sve uz spoljni zid, upada kroz prozor, prolazi kroz podzemni prolaz, iz podruma dolazi tu i radi te poslove.
Ili neki tužilac u Kragujevcu, Novom Sadu, Pirotu ili dole neki koji treba da se juri sa teroristima u Bujanovcu. Neverovatno je da ste ovako nešto predvideli zakonom.
Skretali smo vam pažnju, naročito kada je u pitanju deo zakona u kome se govori o poslu tužioca, šta je to što on treba da radi, da će ovo na neki način da bude smešno, ali pre svega bespotrebno i opasno za ljude koji nisu obučeni za taj deo posla. Znate šta znači upad, pretresanje bez naredbe.
I to sve lepo piše, kaže, kada držalac stana ili drugih prostorija to traži (dobro), kada neko zove u pomoć, možda je u pitanju pokušaj ubistva ili silovanja, i sada kreću nadležni državni organi, službena lica policije, koja su apsolutno visoko profesionalna, obučena, tri sata noću, oni bude tužioca, on onako krene čovek u pižami, navuče cipele i neko odelo, ako je stigao da obuče košulju, a ako nije onako u majici, sa sakoom preko, i zamislite upada u stan, a tamo ubice i ne znam ko sve još, kriminalci najvećeg ranga.
Kaže - izvršenja rešenja suda o pritvaranju ili naredbe nadležnog organa o dovođenju okrivljenog. To je takođe veoma delikatna situacija u slučajevima kada imate primer opasne naoružane kriminalne bande, da li su u pitanju narkodileri, da li su u pitanju oni koji pljačkaju banke ili neka druga mesta.
Ne mislite valjda da oni sede i čekaju, pijuckaju kafu u nekom kafiću, pošli od ujutru tužilac i pripadnici policije i krenuli da urade svoj posao i da izvrše pretres bez prethodne najave, a oni naoružani do zuba i spremni da pucaju i na prolaznike, a kamoli na tužioca i na policiju, koja je po prirodi stvari obučena na tako nešto.
Neverovatno je i bespotrebno zbog toga što i tužioce, kao nosioce ovih funkcija, izlažete tako nečemu, a naročito zbog toga što to do sada nije bila praksa.
Ovo su samo neki od primera i ne znam da li ste, ministre, razmišljali o tome da li će uopšte u kontekstu usvajanja ovog zakona i ovakvog člana, bez prihvaćenog amandmana kolege Petra Jojića, svi ovi tužioci, koji su izabrani na tu funkciju, biti spremni da rade i ovaj posao. Razmislite malo o tome.
Razmislite da vama neko sutra kaže, evo vi ste ministar i radite svoj posao u Vladi, sutra možda u okviru svoje pravne struke, promenom vlasti, a verujem da će se to desiti što pre, odete na neku drugu funkciju i sad neko vama treba da kaže, ili tako nekom čoveku, pa i da je mlađi, da je u tridesetim godinama, da se upuštate u takve akcije. To postoji samo negde na filmu. Gde ste vi to videli? Na filmu, gde ima kaskadera i prateće opreme, onih scenskih efekata.
Da li vi narodni poslanici znate, valjda se sećate, čovek je bio ovde i polagao zakletvu, kako izgleda Republički javni tužilac, gospodin Slobodan Janković. Čovek došao ovde, izašao do govornice čak dva puta, mislio da treba isto da ponovi zakletvu, sedeo tu ispred, sačekao svoj red i otišao. Zamislite da je organizovan neki klan koji je usmeren na ustavno razbijanje zemlje, da je u pitanju neka teroristička jedinica ili tako nešto, neka opasna grupa, i vi sada zovete tužioca Jankovića, ajde potrči, pođe s nama, bez najave da se izvrši pretres. Zaista neverovatno.
Nama do dana današnjeg nije stigao zvanični izveštaj, ni nama u Odboru za odbranu i bezbednost i posle formiranog pododbora, o akciji "Sablja", kako su na 15 ili 20 km od mesta svog prebivališta overeni pripadnici zemunskog klana, odnosno njihove vođe Mile Luković i Dušan Spasojević.
To je bila takva situacija kada je policija očigledno tragom njihovih kretanja došla na mesto gde su oni navodno bili, a šta se na licu mesta desilo, mi samo možemo da pretpostavimo, jer po onoj staroj da mrtva usta ne govore i njima je tada odgovaralo da u tom trenutku budu navodno ubijeni na tom mestu, a ko zna šta se u stvari desilo.
Vi sada hoćete za jednu takvu akciju i za razbijanje jedne terorističke ili organizovane kriminalne grupe u ceo taj posao sa naoružanim pripadnicima policije da uključite tužioca. Ništa, onda ćete morati da zatražite, u okviru MUP-a, da vam tužioci prethodno u određenu obuku krenu, da li u jedinici specijalne policije ili već gde, da se za njih smisli neki seminar, da ljudi budu obučeni i da znaju šta ih čeka, jer tek tako da ih vodite kao glinene golubove, u situacije gde zaista mogu da izgube glavu, ne daj bože. Ali, to su sve primeri za koje vi znate da postoje i zato je kolega Jojić tražio da se ovo izbriše i da se promeni ovaj član.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 101, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, predlažem da se tačka 3) briše. Ona se odnosi na situaciju kada se saslušava okrivljeni sa invaliditetom i kada se saslušava okrivljeni putem tumača.
Vi znate, gospodine ministre, a trebali bi da znaju i svi narodni poslanici koji su eventualno pratili ovu materiju, da se za angažman tumača i veštaka od strane nadležnog suda raspisuje konkurs, je l' tako, i da svaki sud treba da ima evidenciju o tome koji su to veštaci, koji su to tumači i oni po pozivu obavljaju svoj posao.
U svakom žitu ima kukolja, pa tako kada su u pitanju i veštaci. Raznorazne brljotine naprave, ima tu i sitne ili malo veće korupcije, i to je nešto što takođe treba da bude predmet suzbijanja korupcije kada je u pitanju taj deo vezan za pravosuđe, a naročito kada su razne procene, imovinsko-pravni odnosi i vi to čak bolje znate. Ima toga na pretek. Mene to uopšte ne čudi.
Ali, kada je u pitanju pomoć od strane tumača za invalidno lice, za lice kome je potrebno da se preko tumača, znači za onog koji ima oštećen sluh, objasni kakva su njegova prava i da se sasluša u određenom krivičnom delu, neverovatno je, gospodine ministre, da vi predviđate jednu ovakvu situaciju.
Evo šta kaže tačka 3) člana 101. zakona: ''Ako tumač nije ranije položio zakletvu, pozvaće se da položi zakletvu da će verno preneti pitanja koja se okrivljenom upućuju i izjave koje on bude davao. Ako tumač odbije da položi zakletvu, njegova izjava unosi se u zapisnik, a organ koji vodi postupak će pozvati drugog tumača.''
Zaista ne znam da li imate nameru ili predlažete ovim članom zakona i ovim zakonom da na silu i sa ulice skupljate tumače da dolaze u sud. Ako postoji registar veštaka i registar tumača, valjda je normalno da ti ljudi, kao i drugi nosioci pravosudnih funkcija što rade, pre nego što dođu na konkretan poziv, polože zakletvu, a ne tu na licu mesta.
Otkud uopšte vama takva mogućnost da on neće. Da li se to negde pokazalo u praksi, evo volela bih da znam.
Prvo je nelogično zašto svi tumači ne polože zakletvu onog momenta kada se izaberu na konkursu i kada se stave u registar tumača.
Šta on ima po konkretnom pozivu da dolazi i polaže zakletvu. Vi ste ga još takvog pozvali, Peru Perića, i kažete, on je došao tog dana i ne znam šta mu je, ustao je na levu nogu, ne ti Albijaniću, nego ovaj tumač, i neće da položi zakletvu.
Što on neće da položi zakletvu, da ga čovek pita, a kandidovao se za to, to je jedna časna uloga. Prvo, taj neko mora da bude kvalifikovan da bi mogao taj posao da radi.
Sada dođe čoveku koji je okrivljeni je potreban tumač, sve je počelo lepo i krenulo je ročište, i on kaže, znate, neću da radim svoj posao.
Vi onda kažete ovde, zamislite, usred jedne takve situacije neko mora da konstatuje, ne piše ovde ko, recimo predsednik sudskog veća da kaže, ovaj čovek ovde je tumač, koji mu je danas razlog, ne znam šta mu je, loš mu je dan, neće čovek da položi zakletvu, neće, pa na silu da ga teramo.
Vi kažete - pozvaćemo drugog. Šta ako nemate drugog tumača? Zamislite da je to sud u Batočini, ima samo jedan sudski tumač i on odbije da položi zakletvu. Vi doveli tog čoveka koji je okrivljen, sa invaliditetom, i konstatujete da ovaj neće da položi zakletvu. Koji su to uopšte tumači, koji su to ljudi koje vi imenujete na takav posao?
Koliko znam, sve sudije, svi tužioci i zamenici kada se izaberu, jednog dana ih ovde pozove predsednik Skupštine, obično je to subotom ili danima kada ne zaseda Narodna skupština, dođu i polože zakletvu da će časno i odgovorno, savesno, po Ustavu i zakonu, da rade svoj posao. Tako bi trebalo da vam bude i sa tumačima.
Ovo je na kraju krajeva i smešno. Odakle vama uopšte ideja da će da dođe taj tumač i da kaže, da se uzjoguni i da se naljuti i kaže - neću da polažem zakletvu i ne možete mi ništa, a nema drugog tumača.
Sve to zbog toga što to ranije nisu uradili. Dakle, svi treba da polože ranije zakletvu i da to za njega bude obavezujuće. Ne polaže svaki sudija zakletvu od ročišta do ročišta, nego jednom kada je izabran na tu funkciju polaže zakletvu.
Sledeći vašu logiku, možete da imate situaciju da sudija dođe na ročište tog dana i da kaže - neću da radim, neću da sudim. Došli svi, došao okrivljeni, njegov advokat, tužilac, porotnici, javnost, a on kaže - neću danas da radim, ne sviđa mi se, takav mi je dan.
Stavljate nas u takvu situaciju da treba da se bavimo nekim hipotezama i da razmišljamo šta će da bude ako bude, a sve zbog toga što nije obavezujuće za tumače da polože zakletvu onda kada su po konkursu izabrani za tumača. Isto tako i porotnici.
Mnogo bi bilo bolje, da se ne bi dolazilo u ovakvu situaciju, a pre svega neprijatnu situaciju zato što su u pitanju invalidna lica, da prihvatite amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i tako ćete da imate apsolutno čistu situaciju.
Znaćete da tog dana, kada je okrivljenom potreban tumač, dolazi tumač iz registra, da li ih ima nekoliko u jednom mestu, evo uzela sam primer Batočine, ali bilo koji manji grad da sam uzela kao primer, recimo Požegu, neki manji grad u Srbiji gde ima malo tumača ili ima malo veštaka, reći će vam ljudi koji tamo žive, koji su advokati i znaju to, nije u redu da ostavite tačku 3) u članu 101. Zato što to nije dobro ni za ljude kojima je to potrebno i ispadate smešni, gospodine ministre. Ovaj član zakona je blago rečeno smešan.
Šta mi ima da se gađamo time da li će neko da dođe ili neće, kakav će dan da mu bude i zašto neće. Stvarno je neverovatno i nikada ne bih pošla od toga da neko, ko treba da radi taj posao, neće da položi zakletvu.
Kao kada biste rekli, otišao vojnik u vojsku, prošlo mesec dana, zakazan dan za zakletvu i on kaže da neće da položi zakletvu. Tako vam je isto i sa tumačima. To je odgovoran posao. Taj čovek nije došao tu da se igra, pa i da je na nekoj televiziji tumač u vestima za lica sa oštećenim sluhom, pa je normalan čovek, zna koja mu je odgovornost i da će normalno da radi taj posao.
Sada je to uvedeno u vestima za takve ljude u 16,00 časova na državnoj televiziji. Pre nekoliko dana smo pogrešili, pa je posle gospodin Vučić dao ispravku, tačno je da to postoji u 16,00 časova.
Vi sada razmišljate da onaj koji je okrivljeni i kome je pomoć neophodna, on je jednostavno samo okrivljen i polazi se od pretpostavke nevinosti i ko zna šta su takvoj osobi ili tako nekom licu mogli da nakače kao krivično delo.
On još treba da dokazuje da je nevin, samim tim što je hendikepiran ne može to da uradi tako i još mu otkaže tumač, neće da radi, zakon mu daje tu mogućnost, tražite nekog drugog.
Nije ovo dobro rešenje i, evo, uz sve te situacije koje mogu da se dese, a i ne moraju, sama ovakva odredba da stoji u zakonu je neozbiljna, gospodine ministre, i mislim da treba da prihvatite amandman koji sam podnela na član 101.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovo sve što vam je rekao gospodin Jojić je dakle moguće da se dešava, a kada je bila rasprava u načelu ja sam potencirala scene iz filma o tajnom agentu Džems Bondu 007, i zaista ako vi hoćete da imate takvoj tajnog agenta i da on na onakav način radi posao, to je smešno, neizvodljivo i veoma opasno.
Mene naročito ne zbunjuje, nego otvara mi prostor za razmišljanje ova tačka u kojoj kažete da će tajnog agenta, odnosno prikrivenog islednika, tog budućeg Džems Bonda, i nije rekao ovo za džabe gospodin Jojić, jer uz Džems Bonda ide uvek neka lepotica, znate. U onoj zadnjoj verziji to je bila Hale Beri, pre toga neka druga i tako, i on je čovek, sa asocijacijom na to, rekao kako deluju tajni agenti i šta imaju kao priručno sredstvo.
Ali, što se tiče odluke da ministar unutrašnjih poslova ili direktor BIA imenuje tajnog agenta, to je apsolutno neprihvatljivo, a sa druge strane je neverovatno da vi dajete mogućnost da čak i penzionisano lice MUP-a bude tajni agent.
I ko će sada da prepozna Dušana Mihailovića bez brkova i sa 20 kilograma manje, a znate da je on sklon tome i da je on taj koji voli da namešta ljude, da im piše lažne optužnice za Haški tribunal, kao što je to uradio u slučaju predsednika stranke naše, dr Vojislava Šešelja, da sarađuje sa izdajnicima poput Milana Babića, sa ostalima. Čume mu je bio najbolji drug, o čemu vi pričate. A on bio ministar policije, znači policajac. Neće da se naljuti kolega Jojić, znate kako kažu - jednom policajac, uvek policajac.
Ali, kada se desi situacija da ministar može da nađe i tog takvog i da kaže, ti si evo sada u ulozi tajnog agenta, sve ne znam šta da urade i kakve operacije da urade na samom Dušanu Mihailoviću, od njega nikada ne može da nastane Pirs Brosnan, znate, ali i sve da se desi da ga zakamufliraju, i kao to je neki fini gospodin, i on ulazi u dobro organizovanu kriminalnu grupu i radi ove poslove, i ajte ima šest meseci da sve to obavi, znate koji je to rok, svakakve situacije.
Pa onda iz nekog npr. ovakvog sata, kao što je moj, specijalno sredstvo, znate, svačega ima po filmovima, mašta može da vam proradi u svakom zakonu i svašta se desi, te plastični eksploziv ovde, te onde, te u stanju je da se katapultira iz BMV-a ili već koje mu je vozilo predviđeno za te situacije. Sačuvaj bože, zaista neverovatno.
Pominjao je malopre gospodin Jojić one koji su služili za cinkarenje ljudi 48. godine. Neki od njih sada traže da se rehabilituju, a bili glavni cinkaroši, a navodno boravili na Golom otoku, poput onog Dragoljuba Mićunovića.
Ceo njegov posao je bio da cinkari one tamo, i to žene, mlade žene, koje su sa 17, 18 godina završile na dugogodišnjoj robiji na Golom otoku, ima takvih primera, ali neću po imenu i prezimenu, na sedam i osam godina u najgorem rudniku bili, i obraćali im se sa "marvo, stoko'' i ne znam kako ti zlikovci tamo.
Uloga Mićuna je bila da cinkari da li ovaj dobro radi u kamenolomu i šta priča između sebe.
Taj se sada drznuo po ovom zakonu što ste izglasali da traži da bude i rehabilitovan.
Još ćete da proglasite Dušana Mihailovića herojem. Prikriveni islednik, tajni agent, ušao u opasnu kriminalnu grupu, teroriste raskrinkao i vi kažete - on je heroj ili neki drugi takav.
Ili, recimo, kažete - zamislite Nenad Milić bio pomoćnik ili zamenik ministra unutrašnjih poslova, do guše umešan u kriminalne afere. Znate ova afera merceds-benc, koja tereti i Kljajevića, ona je i te kako povezana sa njim.
Ili ove druge policajce, koje je Đinđić postavio na mesto direktora Udbe, odnosno BIA, sve zlikovac do zlikovca. Bili su u stanju da poređaju ljude uza zid i da streljaju, ne znam gde da ih vode. To je neverovatno.
Nego znate šta je najveća sreća u svemu ovome, što će radikali da budu buduća vlast i ministar policije i ljudi koji će da najpre menjaju ovako loše zakonske odredbe i neće da im padne na pamet da zloupotrebljavaju svoj položaj.
Kako sada stvari stoje i kako su sebi mnogo šta umislili u glavi da su sposobni za ovo ili ono, ovde koliko poznajem ovaj sastav Skupštine Srbije, samo ovu dvojicu gospode ne znam, nove poslanike G17 plus, koji su došli, oni su došli danas, dobar dan, a za sve druge verujte mi kako ih poznajem, ko zlu paru, pretpostavljam da jedno desetorica umišlja da mogu da budu tajni agenti.
Šta će ljudi, mnogo gledaju holivudske filmove, svašta su sebi uvrteli u glavu, opasan član zakona, i sklon zloupotrebi, i nemojte se igrati sa ovim, ministre.

Smešna je situacija i da je Nušić živ nastavio bi da piše, samo da pogleda vas i Koštunicu i celu Vladu, sve mu je jasno, mogao bi da ima inspiracije koliko hoće.
Ne radi se ovde uopšte o Čvorovićima, ni o onoj čuvenoj "krtice, krtiče, krtičnjak i reko ujka da ne dolazi teča" i takve slične lozinke koje su se čule po domaćoj kinematografiji, i spomenuto je o kojoj ste vi pričali, ovde se radi o ozbiljnim stvarima, gospodine ministre. Nemojte da preskačete delove teksta. Vi ste ministar i sve morate da čitate.
Ako ste čitali lepo – Naredba za određivanje prikrivenog islednika (član 151.): ''Istražni sudija može, na zahtev javnog tužioca, odrediti da se, radi razjašnjavanja i dokazivanja krivičnog dela učinjenog od strane najmanje tri lica koja se organizuju za vršenje krivičnih dela, angažuje prikriveni islednik'', kao četvrti.
Drugo, lepo sam vam rekla, ovo niko ne spori, tačka 1) protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i Crne Gore, 2)protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, a to inače kada stavljate u zakone i kada pričate o tome samo deklarativno.
Isto kao, vezano za međunarodno pravo i pravo optuženog da se brani, kada treba da prozborite o situaciji da je profesor dr Vojislav Šešelj četiri godine u haškom kazamatu, vi - objasniće se to, videće se itd. Nemate nikakav odgovor. E, i ovo samo tako, kaže – 4) za koje je propisana kazna zatvora preko četiri godine.
Sada ovde (3) stav, posebno interesantan: ''Posebna dokazna radnja iz stava 1. ovog člana se izuzetno može odrediti i ako je ispunjen uslov iz stava 1. ovog člana, osobite okolnosti ukazuju da se priprema neko od krivičnih dela iz stava 2. ovog člana, a sve činjenice ukazuju na postojanje ozbiljne bojaznosti da se izvršenje krivičnog dela na drugi način ne bi moglo sprečiti ili bi njegovo sprečavanje bilo znatno otežano, odnosno nastupile bi nepopravljive štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, bezbednost građana ili imovinu veće vrednosti.'' Samo mi objasnite kako će on to da spreči.
Već sam rekla ovde da, to sam pričala o ovlašćenjima ministra, direktora BIA, lica koja on ovlasti, neverovatno, to je neprihvatljivo skroz da oni određuju tog Džems Bonda. Sada kaže (6) – prikriveni islednik je, po pravilu, ovlašćeno službeno lice policije, a izuzetno, kada je to opravdano, može da bude penzionisano lice. To sam vam navela na primeru ove dvojice, Dušana Mihailovića i Nenada Milića. To su lica iz prakse, koja su penzionisana i koja su bila bruka za srpsku policiju.
Sada preskočih stav (7): ''Prikriveni islednik ne može biti lice za koje postoji osnovana sumnja da je sadašnji ili nekadašnji pripadnik organizovane kriminalne grupe ili lice koje je osuđivano za krivična dela za koje je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna.''
Ali je budući, jer ga vi terate, o tome je govorio kolega Jojić, da bude taj budući počinilac tih krivičnih dela i za koje može da bude osuđen na kazne duže od četiri godine, zbog zloupotrebe i zbog činjenice da može apsolutno da se saživi sa tom mafijom, sa organizovanom terorističkom grupom, i to nisu nikakvi primeri iz Nušića, i to nije nikakva satira, niti je nešto što bi trebalo da bude smešno.
To što sam navela originalne primere, pa su se ljudi nasmejali, u pravu su zbog toga. Ali, ovo je zaista jedan veoma opasan teren, na koji vi bespotrebno ulazite, zato što imamo visoko profesionalnu policiju, koja je spremna da sve ove slučajeve i na svim slučajevima radi odgovorno i savesno.
To znam, jer šestomesečno, iako glasamo protiv iz drugih razloga, dobijam izveštaj u Odboru za odbranu i bezbednost MUP-a i BIA. Kada su u pitanju ova dela, čuvanje ustavnog poretka zemlje i suzbijanje organizovanog kriminala, nikada nije Odbor naišao na naše negodovanje, niti smo mi ikada na bilo koji način imali nešto protiv toga. Samo tražimo da to bude intenzivnije, efikasnije i sa visokim stepenom profesionalizma.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi amandmani u nizu i ovaj gospođe Gordane Pop-Lazić  na član 60, gde se govori o odlučivanju o predlogu javnog tužioca za utvrđivanje statusa svedoka-saradnika jeste nešto što je apsolutno neprihvatljivo za SRS.
Vi ste videli da je gospodin Vučić, baš kao i svako od nas, celog dana govoreći o ovim novotarijama u zakoniku o krivičnom postupku, potencirao sve to što je radila kriminalna organizacija DS za vreme vršenja vlasti od 2000. do 2003. godine, a onda lansirala institut svedoka-saradnika tako što je za nekoga, za koga se znalo i nedvosmisleno je bilo utvrđeno da je jedan od vođa i pripadnika zemunskog klana, izvesni Ljubiša Buha Čume, napravila zaštićenog svedoka, odnosno svedoka-saradnika.
Postavili smo pitanje više puta na sednicama Odbora za odbranu i bezbednosti koliko Ljubiša Buha Čume košta državu Srbiju.
Znate, nisu ni novinari pojedini naivni, kako mislite, pa lansiraju tako neke naslove i kažu, bio je tri dana na Kopaoniku i pet dana na Zlatiboru, i ovde i one. Nemojte da mislite da nije. Šeta se slobodan ko ptica na grani. Da li ćete da ga poznate po ličnom opisu, u životu ga uživo nisam videla, spletom okolnosti nekada je bio komšija gospođi Vjerici Radete, ali naravno i tada je po zlu bio poznat.
Znate šta, sve da mu je ne znam kako promenjen lični opis, uz plastične hirurge iz Srbije i Brazila i ne znam odakle da ste ih dovukli ,to ništa ne znači. On je kriminalac i kao osvedočeni kriminalac je od strane države angažovan da svedoči u postupku, odnosno u slučaju ubistva Zorana Đinđića. Nas onda uvođenje takvog instituta navodi na sledeći zaključak.
Pošto ste vi lepo rekli u članu 159. koje je to lice koje ne može da bude, a sada u članu 160. po predlogu javnog tužioca kako se odlučuje i ko dobija status zaštićenog svedoka, odnosno svedoka-saradnika, kako god hoćete to sada da formulišete, postavlja se pitanje, da li je moguće da se neko kao izvršilac najtežeg krivičnog dela ubistva pojavi kasnije kao potencijalni svedok.
Jer, vi ne možete da znate dan-danas, kao što nijedan državni organ ne može da zna, ni sudija u tom specijalnom sudu, ni sudsko veće, ni državni tužilac specijalni, već kako se zove, ni ministar pravde, oni uopšte ne mogu da znaju koja su sve krivična dela koja je počinio njihov zaštićeni svedok Ljubiša Buha zvani Čume, ili neki drugi Čume ili neki treći.
Mi znamo da je on navodno imao legalne poslove asfaltiranje puteva po Srbiji, zajedno sa svojom suprugom preko tog preduzeća "Difens rouda". Pa sećate se kako je na najstrašniji način na državnoj televiziji prikazivana ta jadna žena koja je, uzgred budi rečeno, opasna a prerušena, i ide, skuplja hranu oko kontejnera, zove se Biljana Buha, supruga ovog zaštićenog svedoka.
Posle toga ništa, pojeo vuk magarca. Ona slobodno šeta ili je nastavila da radi svoje poslove. On zaštićeni svedok. Onda se nameću pitanja ko su sve ti, zbog svih mogućih zloupotreba, koji mogu da se kandiduju za svedoke-saradnike.
Kada pogledate političku scenu Srbije, samo da gledate ove iz DS, ove preko puta jer u salu ne ulaze, a kao što gospodin Vučić reče, mnogo koštaju poreske obveznike za ona dva i po sata koliko su paradirali kada je bila sednica o Kosovu i Metohiji, videćete gomilu kandidata.
Evo, ovaj najveći srpski tajkun, Dragan Đilas, direktor Narodne kancelarije, idealan za svedoka-saradnika. Kada ga pogledate onako videćete da je taj verovatno još kao mali cinkario decu u obdaništu koja neće da jedu, koja neće na vreme da spavaju.
Kasnije je počeo da cinkari sve žive, a danas rasprodaje sve živo u zemlji i zarađuje ogromne pare.
Idealni kandidati za cinkaroše su vam i Šutanovac ,i onaj Krstić i svi redom, o Stankoviću da ne govorimo. Već ste malopre rekli kako može da se regrutuje ovaj prikriveni islednik.
Isto vam važi i za svedoka-saradnika. Smenjenog Zorana Stankovića, koji je oteran sa mesta načelnika VMA, tamo umešan u mnogobrojne malverzacije i farmaceutske afere, postavili ste kao svedoka-saradnika, ali Karli del Ponte i antisrpskom Haškom tribunalu, jer je to bilo direktno na njeno insistiranje, na mesto ministra odbrane. Taj bi celu Srbiju i sve Srbe, kao agent CIA, ko zna za koga sve taj još radi, prodao.
Onda da nam govorite o tome da će taj sudija i sudsko veće, po članu 26. stav 4, odnosno član 160, da imaju realnu sliku o tome i parametre ko su ti da budu svedoci-saradnici. Dajte, to je stvarno smešno.
Sve ove koje sam spomenula i ko zna koliko još njih zaslužuje samo jedno, da se nađu iza zatvorskih rešetaka. Hipotetički, svi oni mogu da budu svedoci-saradnici i još navodno da koriste državi i narodu, kao učestvuju u raskrinkavanju kriminalnih afera, kriminalnih klanova itd. Sam ministar Stojković pre nekoliko dana nije mogao da mi odgovori na, eto, još jedno hipotetičko pitanje.
Vi znate da je kompletna lažna optužnica, koja je čisti falsifikat, i pre svega, bila način da se ukloni, ali samo na kratko i neka u to budu sigurni, sa političke scene Srbije predsednik naše stranke, grof. dr Vojislav Šešelj, pisana ovde u Beogradu, uz pomoć haških svedoka-saradnika.
Među njima je svakako najistaknutiji bivši ministar, danas sam ga već spominjala, Dušan Mihailović, sada već onaj koji je izvršio samoubistvo u ćeliji haškog kazamata Milan Babić, koji je takođe instruisan da bi sve to radio, i još mnogi drugi znani i neznani, i oni čija imena smemo i ona imena čija ne smemo da obelodanimo.
Onda je u poslednjoj svojoj predstavci koju je napisao tom haškom veću grof. dr Vojislav Šešelj, koji se tamo nalazi već četiri godine, a ne počinje mu suđenje, iako su se stekli svi uslovi da se to desi.
Postavio je jedno logično pitanje: šta ako do početka suđenja (i pitanje je da li će da ga bude i kada će da ga bude, jer da je pravde i pravičnosti, već posle tri godine njegovog boravka u pritvoru morala je da bude odbačena optužnica i da on bude na slobodi, što je naš zahtev i zahtev svih prijatelja srpskog naroda) svi svedoci-saradnici izvrše samoubistvo poput ovog Milana Babića, a cela optužnica zasnovana na njihovim lažima, klevetanjima i izmišljotinama.
Isto može da vam se desi i ovde. Nemojte da se poigravate na takav način, zbog toga što znate da u Srbiji živi ogroman broj časnih i poštenih ljudi, ali ovih baraba i izdajnika kojih ima, neke od njih sam samo nabrojala, spremni su da se prodaju i da prodaju rođenu majku i rođenog oca, sve što mogu, samo da bi sebi ostvarili korist i samo da bi neki, očigledno uživaju u tome, jer su samo poreklom Srbi, poput one nakaze Nataše Kandić i njoj sličnih, radili protiv srpskog naroda.
Takvi mogu da vam se pojave u svim krivičnim postupcima i da navodno se, kao dušebrižnici za poštovanje pravde i zakona, stave u službu države i da o njima po članu 160. odlučuje tužilac i sudsko veće, ali to su ljudi koji obično i kao takvi ne vrede ništa, nemaju ni časti, ni morala i nikako ne mogu da budu merodavni da učestvuju u bulo kom krivičnom postupku.