Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član govori o situaciji gde se dešava pretresanje bez naredbe. Normalno je da će kolega Jojić, baš kao i svako drugi ko pogleda i ko logički razmisli, da podnese ovakav amandman i da traži da se u članu 81. u stavu 1. reč "javni tužilac" briše.
Pročitaću vam kako glasi stav 1. ovog člana. "Ovlašćena službena lica policije (dobro) ili javni tužilac (to traži kolega Jojić da se briše) mogu i bez naredbe suda ući u tuđi stan ili druge prostorije i po potrebi sprovesti pretresanje ako postoje neki od sledećih razloga".
Stvarno se postavlja pitanje šta će javni tužilac tu sa pripadnicima policije, odnosno organima koji treba da vrše pretres.
Da li je to po vama logično i da li je to po vama neophodno?
Šta će da radi istražni sudija, koji će on posao da vrši i da li možete, gospodine Stojkoviću, da zamislite državnog tužioca, Slobodana Jankovića, čoveka koji je ipak u nekom dobu, koji je izabran na tu funkciju Republičkog javnog tužioca, da on upada u neke stanove i da juri kriminalce, i da sa obučenim pripadnicima policije, sve uz spoljni zid, upada kroz prozor, prolazi kroz podzemni prolaz, iz podruma dolazi tu i radi te poslove.
Ili neki tužilac u Kragujevcu, Novom Sadu, Pirotu ili dole neki koji treba da se juri sa teroristima u Bujanovcu. Neverovatno je da ste ovako nešto predvideli zakonom.
Skretali smo vam pažnju, naročito kada je u pitanju deo zakona u kome se govori o poslu tužioca, šta je to što on treba da radi, da će ovo na neki način da bude smešno, ali pre svega bespotrebno i opasno za ljude koji nisu obučeni za taj deo posla. Znate šta znači upad, pretresanje bez naredbe.
I to sve lepo piše, kaže, kada držalac stana ili drugih prostorija to traži (dobro), kada neko zove u pomoć, možda je u pitanju pokušaj ubistva ili silovanja, i sada kreću nadležni državni organi, službena lica policije, koja su apsolutno visoko profesionalna, obučena, tri sata noću, oni bude tužioca, on onako krene čovek u pižami, navuče cipele i neko odelo, ako je stigao da obuče košulju, a ako nije onako u majici, sa sakoom preko, i zamislite upada u stan, a tamo ubice i ne znam ko sve još, kriminalci najvećeg ranga.
Kaže - izvršenja rešenja suda o pritvaranju ili naredbe nadležnog organa o dovođenju okrivljenog. To je takođe veoma delikatna situacija u slučajevima kada imate primer opasne naoružane kriminalne bande, da li su u pitanju narkodileri, da li su u pitanju oni koji pljačkaju banke ili neka druga mesta.
Ne mislite valjda da oni sede i čekaju, pijuckaju kafu u nekom kafiću, pošli od ujutru tužilac i pripadnici policije i krenuli da urade svoj posao i da izvrše pretres bez prethodne najave, a oni naoružani do zuba i spremni da pucaju i na prolaznike, a kamoli na tužioca i na policiju, koja je po prirodi stvari obučena na tako nešto.
Neverovatno je i bespotrebno zbog toga što i tužioce, kao nosioce ovih funkcija, izlažete tako nečemu, a naročito zbog toga što to do sada nije bila praksa.
Ovo su samo neki od primera i ne znam da li ste, ministre, razmišljali o tome da li će uopšte u kontekstu usvajanja ovog zakona i ovakvog člana, bez prihvaćenog amandmana kolege Petra Jojića, svi ovi tužioci, koji su izabrani na tu funkciju, biti spremni da rade i ovaj posao. Razmislite malo o tome.
Razmislite da vama neko sutra kaže, evo vi ste ministar i radite svoj posao u Vladi, sutra možda u okviru svoje pravne struke, promenom vlasti, a verujem da će se to desiti što pre, odete na neku drugu funkciju i sad neko vama treba da kaže, ili tako nekom čoveku, pa i da je mlađi, da je u tridesetim godinama, da se upuštate u takve akcije. To postoji samo negde na filmu. Gde ste vi to videli? Na filmu, gde ima kaskadera i prateće opreme, onih scenskih efekata.
Da li vi narodni poslanici znate, valjda se sećate, čovek je bio ovde i polagao zakletvu, kako izgleda Republički javni tužilac, gospodin Slobodan Janković. Čovek došao ovde, izašao do govornice čak dva puta, mislio da treba isto da ponovi zakletvu, sedeo tu ispred, sačekao svoj red i otišao. Zamislite da je organizovan neki klan koji je usmeren na ustavno razbijanje zemlje, da je u pitanju neka teroristička jedinica ili tako nešto, neka opasna grupa, i vi sada zovete tužioca Jankovića, ajde potrči, pođe s nama, bez najave da se izvrši pretres. Zaista neverovatno.
Nama do dana današnjeg nije stigao zvanični izveštaj, ni nama u Odboru za odbranu i bezbednost i posle formiranog pododbora, o akciji "Sablja", kako su na 15 ili 20 km od mesta svog prebivališta overeni pripadnici zemunskog klana, odnosno njihove vođe Mile Luković i Dušan Spasojević.
To je bila takva situacija kada je policija očigledno tragom njihovih kretanja došla na mesto gde su oni navodno bili, a šta se na licu mesta desilo, mi samo možemo da pretpostavimo, jer po onoj staroj da mrtva usta ne govore i njima je tada odgovaralo da u tom trenutku budu navodno ubijeni na tom mestu, a ko zna šta se u stvari desilo.
Vi sada hoćete za jednu takvu akciju i za razbijanje jedne terorističke ili organizovane kriminalne grupe u ceo taj posao sa naoružanim pripadnicima policije da uključite tužioca. Ništa, onda ćete morati da zatražite, u okviru MUP-a, da vam tužioci prethodno u određenu obuku krenu, da li u jedinici specijalne policije ili već gde, da se za njih smisli neki seminar, da ljudi budu obučeni i da znaju šta ih čeka, jer tek tako da ih vodite kao glinene golubove, u situacije gde zaista mogu da izgube glavu, ne daj bože. Ali, to su sve primeri za koje vi znate da postoje i zato je kolega Jojić tražio da se ovo izbriše i da se promeni ovaj član.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 101, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, predlažem da se tačka 3) briše. Ona se odnosi na situaciju kada se saslušava okrivljeni sa invaliditetom i kada se saslušava okrivljeni putem tumača.
Vi znate, gospodine ministre, a trebali bi da znaju i svi narodni poslanici koji su eventualno pratili ovu materiju, da se za angažman tumača i veštaka od strane nadležnog suda raspisuje konkurs, je l' tako, i da svaki sud treba da ima evidenciju o tome koji su to veštaci, koji su to tumači i oni po pozivu obavljaju svoj posao.
U svakom žitu ima kukolja, pa tako kada su u pitanju i veštaci. Raznorazne brljotine naprave, ima tu i sitne ili malo veće korupcije, i to je nešto što takođe treba da bude predmet suzbijanja korupcije kada je u pitanju taj deo vezan za pravosuđe, a naročito kada su razne procene, imovinsko-pravni odnosi i vi to čak bolje znate. Ima toga na pretek. Mene to uopšte ne čudi.
Ali, kada je u pitanju pomoć od strane tumača za invalidno lice, za lice kome je potrebno da se preko tumača, znači za onog koji ima oštećen sluh, objasni kakva su njegova prava i da se sasluša u određenom krivičnom delu, neverovatno je, gospodine ministre, da vi predviđate jednu ovakvu situaciju.
Evo šta kaže tačka 3) člana 101. zakona: ''Ako tumač nije ranije položio zakletvu, pozvaće se da položi zakletvu da će verno preneti pitanja koja se okrivljenom upućuju i izjave koje on bude davao. Ako tumač odbije da položi zakletvu, njegova izjava unosi se u zapisnik, a organ koji vodi postupak će pozvati drugog tumača.''
Zaista ne znam da li imate nameru ili predlažete ovim članom zakona i ovim zakonom da na silu i sa ulice skupljate tumače da dolaze u sud. Ako postoji registar veštaka i registar tumača, valjda je normalno da ti ljudi, kao i drugi nosioci pravosudnih funkcija što rade, pre nego što dođu na konkretan poziv, polože zakletvu, a ne tu na licu mesta.
Otkud uopšte vama takva mogućnost da on neće. Da li se to negde pokazalo u praksi, evo volela bih da znam.
Prvo je nelogično zašto svi tumači ne polože zakletvu onog momenta kada se izaberu na konkursu i kada se stave u registar tumača.
Šta on ima po konkretnom pozivu da dolazi i polaže zakletvu. Vi ste ga još takvog pozvali, Peru Perića, i kažete, on je došao tog dana i ne znam šta mu je, ustao je na levu nogu, ne ti Albijaniću, nego ovaj tumač, i neće da položi zakletvu.
Što on neće da položi zakletvu, da ga čovek pita, a kandidovao se za to, to je jedna časna uloga. Prvo, taj neko mora da bude kvalifikovan da bi mogao taj posao da radi.
Sada dođe čoveku koji je okrivljeni je potreban tumač, sve je počelo lepo i krenulo je ročište, i on kaže, znate, neću da radim svoj posao.
Vi onda kažete ovde, zamislite, usred jedne takve situacije neko mora da konstatuje, ne piše ovde ko, recimo predsednik sudskog veća da kaže, ovaj čovek ovde je tumač, koji mu je danas razlog, ne znam šta mu je, loš mu je dan, neće čovek da položi zakletvu, neće, pa na silu da ga teramo.
Vi kažete - pozvaćemo drugog. Šta ako nemate drugog tumača? Zamislite da je to sud u Batočini, ima samo jedan sudski tumač i on odbije da položi zakletvu. Vi doveli tog čoveka koji je okrivljen, sa invaliditetom, i konstatujete da ovaj neće da položi zakletvu. Koji su to uopšte tumači, koji su to ljudi koje vi imenujete na takav posao?
Koliko znam, sve sudije, svi tužioci i zamenici kada se izaberu, jednog dana ih ovde pozove predsednik Skupštine, obično je to subotom ili danima kada ne zaseda Narodna skupština, dođu i polože zakletvu da će časno i odgovorno, savesno, po Ustavu i zakonu, da rade svoj posao. Tako bi trebalo da vam bude i sa tumačima.
Ovo je na kraju krajeva i smešno. Odakle vama uopšte ideja da će da dođe taj tumač i da kaže, da se uzjoguni i da se naljuti i kaže - neću da polažem zakletvu i ne možete mi ništa, a nema drugog tumača.
Sve to zbog toga što to ranije nisu uradili. Dakle, svi treba da polože ranije zakletvu i da to za njega bude obavezujuće. Ne polaže svaki sudija zakletvu od ročišta do ročišta, nego jednom kada je izabran na tu funkciju polaže zakletvu.
Sledeći vašu logiku, možete da imate situaciju da sudija dođe na ročište tog dana i da kaže - neću da radim, neću da sudim. Došli svi, došao okrivljeni, njegov advokat, tužilac, porotnici, javnost, a on kaže - neću danas da radim, ne sviđa mi se, takav mi je dan.
Stavljate nas u takvu situaciju da treba da se bavimo nekim hipotezama i da razmišljamo šta će da bude ako bude, a sve zbog toga što nije obavezujuće za tumače da polože zakletvu onda kada su po konkursu izabrani za tumača. Isto tako i porotnici.
Mnogo bi bilo bolje, da se ne bi dolazilo u ovakvu situaciju, a pre svega neprijatnu situaciju zato što su u pitanju invalidna lica, da prihvatite amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i tako ćete da imate apsolutno čistu situaciju.
Znaćete da tog dana, kada je okrivljenom potreban tumač, dolazi tumač iz registra, da li ih ima nekoliko u jednom mestu, evo uzela sam primer Batočine, ali bilo koji manji grad da sam uzela kao primer, recimo Požegu, neki manji grad u Srbiji gde ima malo tumača ili ima malo veštaka, reći će vam ljudi koji tamo žive, koji su advokati i znaju to, nije u redu da ostavite tačku 3) u članu 101. Zato što to nije dobro ni za ljude kojima je to potrebno i ispadate smešni, gospodine ministre. Ovaj član zakona je blago rečeno smešan.
Šta mi ima da se gađamo time da li će neko da dođe ili neće, kakav će dan da mu bude i zašto neće. Stvarno je neverovatno i nikada ne bih pošla od toga da neko, ko treba da radi taj posao, neće da položi zakletvu.
Kao kada biste rekli, otišao vojnik u vojsku, prošlo mesec dana, zakazan dan za zakletvu i on kaže da neće da položi zakletvu. Tako vam je isto i sa tumačima. To je odgovoran posao. Taj čovek nije došao tu da se igra, pa i da je na nekoj televiziji tumač u vestima za lica sa oštećenim sluhom, pa je normalan čovek, zna koja mu je odgovornost i da će normalno da radi taj posao.
Sada je to uvedeno u vestima za takve ljude u 16,00 časova na državnoj televiziji. Pre nekoliko dana smo pogrešili, pa je posle gospodin Vučić dao ispravku, tačno je da to postoji u 16,00 časova.
Vi sada razmišljate da onaj koji je okrivljeni i kome je pomoć neophodna, on je jednostavno samo okrivljen i polazi se od pretpostavke nevinosti i ko zna šta su takvoj osobi ili tako nekom licu mogli da nakače kao krivično delo.
On još treba da dokazuje da je nevin, samim tim što je hendikepiran ne može to da uradi tako i još mu otkaže tumač, neće da radi, zakon mu daje tu mogućnost, tražite nekog drugog.
Nije ovo dobro rešenje i, evo, uz sve te situacije koje mogu da se dese, a i ne moraju, sama ovakva odredba da stoji u zakonu je neozbiljna, gospodine ministre, i mislim da treba da prihvatite amandman koji sam podnela na član 101.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovo sve što vam je rekao gospodin Jojić je dakle moguće da se dešava, a kada je bila rasprava u načelu ja sam potencirala scene iz filma o tajnom agentu Džems Bondu 007, i zaista ako vi hoćete da imate takvoj tajnog agenta i da on na onakav način radi posao, to je smešno, neizvodljivo i veoma opasno.
Mene naročito ne zbunjuje, nego otvara mi prostor za razmišljanje ova tačka u kojoj kažete da će tajnog agenta, odnosno prikrivenog islednika, tog budućeg Džems Bonda, i nije rekao ovo za džabe gospodin Jojić, jer uz Džems Bonda ide uvek neka lepotica, znate. U onoj zadnjoj verziji to je bila Hale Beri, pre toga neka druga i tako, i on je čovek, sa asocijacijom na to, rekao kako deluju tajni agenti i šta imaju kao priručno sredstvo.
Ali, što se tiče odluke da ministar unutrašnjih poslova ili direktor BIA imenuje tajnog agenta, to je apsolutno neprihvatljivo, a sa druge strane je neverovatno da vi dajete mogućnost da čak i penzionisano lice MUP-a bude tajni agent.
I ko će sada da prepozna Dušana Mihailovića bez brkova i sa 20 kilograma manje, a znate da je on sklon tome i da je on taj koji voli da namešta ljude, da im piše lažne optužnice za Haški tribunal, kao što je to uradio u slučaju predsednika stranke naše, dr Vojislava Šešelja, da sarađuje sa izdajnicima poput Milana Babića, sa ostalima. Čume mu je bio najbolji drug, o čemu vi pričate. A on bio ministar policije, znači policajac. Neće da se naljuti kolega Jojić, znate kako kažu - jednom policajac, uvek policajac.
Ali, kada se desi situacija da ministar može da nađe i tog takvog i da kaže, ti si evo sada u ulozi tajnog agenta, sve ne znam šta da urade i kakve operacije da urade na samom Dušanu Mihailoviću, od njega nikada ne može da nastane Pirs Brosnan, znate, ali i sve da se desi da ga zakamufliraju, i kao to je neki fini gospodin, i on ulazi u dobro organizovanu kriminalnu grupu i radi ove poslove, i ajte ima šest meseci da sve to obavi, znate koji je to rok, svakakve situacije.
Pa onda iz nekog npr. ovakvog sata, kao što je moj, specijalno sredstvo, znate, svačega ima po filmovima, mašta može da vam proradi u svakom zakonu i svašta se desi, te plastični eksploziv ovde, te onde, te u stanju je da se katapultira iz BMV-a ili već koje mu je vozilo predviđeno za te situacije. Sačuvaj bože, zaista neverovatno.
Pominjao je malopre gospodin Jojić one koji su služili za cinkarenje ljudi 48. godine. Neki od njih sada traže da se rehabilituju, a bili glavni cinkaroši, a navodno boravili na Golom otoku, poput onog Dragoljuba Mićunovića.
Ceo njegov posao je bio da cinkari one tamo, i to žene, mlade žene, koje su sa 17, 18 godina završile na dugogodišnjoj robiji na Golom otoku, ima takvih primera, ali neću po imenu i prezimenu, na sedam i osam godina u najgorem rudniku bili, i obraćali im se sa "marvo, stoko'' i ne znam kako ti zlikovci tamo.
Uloga Mićuna je bila da cinkari da li ovaj dobro radi u kamenolomu i šta priča između sebe.
Taj se sada drznuo po ovom zakonu što ste izglasali da traži da bude i rehabilitovan.
Još ćete da proglasite Dušana Mihailovića herojem. Prikriveni islednik, tajni agent, ušao u opasnu kriminalnu grupu, teroriste raskrinkao i vi kažete - on je heroj ili neki drugi takav.
Ili, recimo, kažete - zamislite Nenad Milić bio pomoćnik ili zamenik ministra unutrašnjih poslova, do guše umešan u kriminalne afere. Znate ova afera merceds-benc, koja tereti i Kljajevića, ona je i te kako povezana sa njim.
Ili ove druge policajce, koje je Đinđić postavio na mesto direktora Udbe, odnosno BIA, sve zlikovac do zlikovca. Bili su u stanju da poređaju ljude uza zid i da streljaju, ne znam gde da ih vode. To je neverovatno.
Nego znate šta je najveća sreća u svemu ovome, što će radikali da budu buduća vlast i ministar policije i ljudi koji će da najpre menjaju ovako loše zakonske odredbe i neće da im padne na pamet da zloupotrebljavaju svoj položaj.
Kako sada stvari stoje i kako su sebi mnogo šta umislili u glavi da su sposobni za ovo ili ono, ovde koliko poznajem ovaj sastav Skupštine Srbije, samo ovu dvojicu gospode ne znam, nove poslanike G17 plus, koji su došli, oni su došli danas, dobar dan, a za sve druge verujte mi kako ih poznajem, ko zlu paru, pretpostavljam da jedno desetorica umišlja da mogu da budu tajni agenti.
Šta će ljudi, mnogo gledaju holivudske filmove, svašta su sebi uvrteli u glavu, opasan član zakona, i sklon zloupotrebi, i nemojte se igrati sa ovim, ministre.

Smešna je situacija i da je Nušić živ nastavio bi da piše, samo da pogleda vas i Koštunicu i celu Vladu, sve mu je jasno, mogao bi da ima inspiracije koliko hoće.
Ne radi se ovde uopšte o Čvorovićima, ni o onoj čuvenoj "krtice, krtiče, krtičnjak i reko ujka da ne dolazi teča" i takve slične lozinke koje su se čule po domaćoj kinematografiji, i spomenuto je o kojoj ste vi pričali, ovde se radi o ozbiljnim stvarima, gospodine ministre. Nemojte da preskačete delove teksta. Vi ste ministar i sve morate da čitate.
Ako ste čitali lepo – Naredba za određivanje prikrivenog islednika (član 151.): ''Istražni sudija može, na zahtev javnog tužioca, odrediti da se, radi razjašnjavanja i dokazivanja krivičnog dela učinjenog od strane najmanje tri lica koja se organizuju za vršenje krivičnih dela, angažuje prikriveni islednik'', kao četvrti.
Drugo, lepo sam vam rekla, ovo niko ne spori, tačka 1) protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i Crne Gore, 2)protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, a to inače kada stavljate u zakone i kada pričate o tome samo deklarativno.
Isto kao, vezano za međunarodno pravo i pravo optuženog da se brani, kada treba da prozborite o situaciji da je profesor dr Vojislav Šešelj četiri godine u haškom kazamatu, vi - objasniće se to, videće se itd. Nemate nikakav odgovor. E, i ovo samo tako, kaže – 4) za koje je propisana kazna zatvora preko četiri godine.
Sada ovde (3) stav, posebno interesantan: ''Posebna dokazna radnja iz stava 1. ovog člana se izuzetno može odrediti i ako je ispunjen uslov iz stava 1. ovog člana, osobite okolnosti ukazuju da se priprema neko od krivičnih dela iz stava 2. ovog člana, a sve činjenice ukazuju na postojanje ozbiljne bojaznosti da se izvršenje krivičnog dela na drugi način ne bi moglo sprečiti ili bi njegovo sprečavanje bilo znatno otežano, odnosno nastupile bi nepopravljive štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, bezbednost građana ili imovinu veće vrednosti.'' Samo mi objasnite kako će on to da spreči.
Već sam rekla ovde da, to sam pričala o ovlašćenjima ministra, direktora BIA, lica koja on ovlasti, neverovatno, to je neprihvatljivo skroz da oni određuju tog Džems Bonda. Sada kaže (6) – prikriveni islednik je, po pravilu, ovlašćeno službeno lice policije, a izuzetno, kada je to opravdano, može da bude penzionisano lice. To sam vam navela na primeru ove dvojice, Dušana Mihailovića i Nenada Milića. To su lica iz prakse, koja su penzionisana i koja su bila bruka za srpsku policiju.
Sada preskočih stav (7): ''Prikriveni islednik ne može biti lice za koje postoji osnovana sumnja da je sadašnji ili nekadašnji pripadnik organizovane kriminalne grupe ili lice koje je osuđivano za krivična dela za koje je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna.''
Ali je budući, jer ga vi terate, o tome je govorio kolega Jojić, da bude taj budući počinilac tih krivičnih dela i za koje može da bude osuđen na kazne duže od četiri godine, zbog zloupotrebe i zbog činjenice da može apsolutno da se saživi sa tom mafijom, sa organizovanom terorističkom grupom, i to nisu nikakvi primeri iz Nušića, i to nije nikakva satira, niti je nešto što bi trebalo da bude smešno.
To što sam navela originalne primere, pa su se ljudi nasmejali, u pravu su zbog toga. Ali, ovo je zaista jedan veoma opasan teren, na koji vi bespotrebno ulazite, zato što imamo visoko profesionalnu policiju, koja je spremna da sve ove slučajeve i na svim slučajevima radi odgovorno i savesno.
To znam, jer šestomesečno, iako glasamo protiv iz drugih razloga, dobijam izveštaj u Odboru za odbranu i bezbednost MUP-a i BIA. Kada su u pitanju ova dela, čuvanje ustavnog poretka zemlje i suzbijanje organizovanog kriminala, nikada nije Odbor naišao na naše negodovanje, niti smo mi ikada na bilo koji način imali nešto protiv toga. Samo tražimo da to bude intenzivnije, efikasnije i sa visokim stepenom profesionalizma.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi amandmani u nizu i ovaj gospođe Gordane Pop-Lazić  na član 60, gde se govori o odlučivanju o predlogu javnog tužioca za utvrđivanje statusa svedoka-saradnika jeste nešto što je apsolutno neprihvatljivo za SRS.
Vi ste videli da je gospodin Vučić, baš kao i svako od nas, celog dana govoreći o ovim novotarijama u zakoniku o krivičnom postupku, potencirao sve to što je radila kriminalna organizacija DS za vreme vršenja vlasti od 2000. do 2003. godine, a onda lansirala institut svedoka-saradnika tako što je za nekoga, za koga se znalo i nedvosmisleno je bilo utvrđeno da je jedan od vođa i pripadnika zemunskog klana, izvesni Ljubiša Buha Čume, napravila zaštićenog svedoka, odnosno svedoka-saradnika.
Postavili smo pitanje više puta na sednicama Odbora za odbranu i bezbednosti koliko Ljubiša Buha Čume košta državu Srbiju.
Znate, nisu ni novinari pojedini naivni, kako mislite, pa lansiraju tako neke naslove i kažu, bio je tri dana na Kopaoniku i pet dana na Zlatiboru, i ovde i one. Nemojte da mislite da nije. Šeta se slobodan ko ptica na grani. Da li ćete da ga poznate po ličnom opisu, u životu ga uživo nisam videla, spletom okolnosti nekada je bio komšija gospođi Vjerici Radete, ali naravno i tada je po zlu bio poznat.
Znate šta, sve da mu je ne znam kako promenjen lični opis, uz plastične hirurge iz Srbije i Brazila i ne znam odakle da ste ih dovukli ,to ništa ne znači. On je kriminalac i kao osvedočeni kriminalac je od strane države angažovan da svedoči u postupku, odnosno u slučaju ubistva Zorana Đinđića. Nas onda uvođenje takvog instituta navodi na sledeći zaključak.
Pošto ste vi lepo rekli u članu 159. koje je to lice koje ne može da bude, a sada u članu 160. po predlogu javnog tužioca kako se odlučuje i ko dobija status zaštićenog svedoka, odnosno svedoka-saradnika, kako god hoćete to sada da formulišete, postavlja se pitanje, da li je moguće da se neko kao izvršilac najtežeg krivičnog dela ubistva pojavi kasnije kao potencijalni svedok.
Jer, vi ne možete da znate dan-danas, kao što nijedan državni organ ne može da zna, ni sudija u tom specijalnom sudu, ni sudsko veće, ni državni tužilac specijalni, već kako se zove, ni ministar pravde, oni uopšte ne mogu da znaju koja su sve krivična dela koja je počinio njihov zaštićeni svedok Ljubiša Buha zvani Čume, ili neki drugi Čume ili neki treći.
Mi znamo da je on navodno imao legalne poslove asfaltiranje puteva po Srbiji, zajedno sa svojom suprugom preko tog preduzeća "Difens rouda". Pa sećate se kako je na najstrašniji način na državnoj televiziji prikazivana ta jadna žena koja je, uzgred budi rečeno, opasna a prerušena, i ide, skuplja hranu oko kontejnera, zove se Biljana Buha, supruga ovog zaštićenog svedoka.
Posle toga ništa, pojeo vuk magarca. Ona slobodno šeta ili je nastavila da radi svoje poslove. On zaštićeni svedok. Onda se nameću pitanja ko su sve ti, zbog svih mogućih zloupotreba, koji mogu da se kandiduju za svedoke-saradnike.
Kada pogledate političku scenu Srbije, samo da gledate ove iz DS, ove preko puta jer u salu ne ulaze, a kao što gospodin Vučić reče, mnogo koštaju poreske obveznike za ona dva i po sata koliko su paradirali kada je bila sednica o Kosovu i Metohiji, videćete gomilu kandidata.
Evo, ovaj najveći srpski tajkun, Dragan Đilas, direktor Narodne kancelarije, idealan za svedoka-saradnika. Kada ga pogledate onako videćete da je taj verovatno još kao mali cinkario decu u obdaništu koja neće da jedu, koja neće na vreme da spavaju.
Kasnije je počeo da cinkari sve žive, a danas rasprodaje sve živo u zemlji i zarađuje ogromne pare.
Idealni kandidati za cinkaroše su vam i Šutanovac ,i onaj Krstić i svi redom, o Stankoviću da ne govorimo. Već ste malopre rekli kako može da se regrutuje ovaj prikriveni islednik.
Isto vam važi i za svedoka-saradnika. Smenjenog Zorana Stankovića, koji je oteran sa mesta načelnika VMA, tamo umešan u mnogobrojne malverzacije i farmaceutske afere, postavili ste kao svedoka-saradnika, ali Karli del Ponte i antisrpskom Haškom tribunalu, jer je to bilo direktno na njeno insistiranje, na mesto ministra odbrane. Taj bi celu Srbiju i sve Srbe, kao agent CIA, ko zna za koga sve taj još radi, prodao.
Onda da nam govorite o tome da će taj sudija i sudsko veće, po članu 26. stav 4, odnosno član 160, da imaju realnu sliku o tome i parametre ko su ti da budu svedoci-saradnici. Dajte, to je stvarno smešno.
Sve ove koje sam spomenula i ko zna koliko još njih zaslužuje samo jedno, da se nađu iza zatvorskih rešetaka. Hipotetički, svi oni mogu da budu svedoci-saradnici i još navodno da koriste državi i narodu, kao učestvuju u raskrinkavanju kriminalnih afera, kriminalnih klanova itd. Sam ministar Stojković pre nekoliko dana nije mogao da mi odgovori na, eto, još jedno hipotetičko pitanje.
Vi znate da je kompletna lažna optužnica, koja je čisti falsifikat, i pre svega, bila način da se ukloni, ali samo na kratko i neka u to budu sigurni, sa političke scene Srbije predsednik naše stranke, grof. dr Vojislav Šešelj, pisana ovde u Beogradu, uz pomoć haških svedoka-saradnika.
Među njima je svakako najistaknutiji bivši ministar, danas sam ga već spominjala, Dušan Mihailović, sada već onaj koji je izvršio samoubistvo u ćeliji haškog kazamata Milan Babić, koji je takođe instruisan da bi sve to radio, i još mnogi drugi znani i neznani, i oni čija imena smemo i ona imena čija ne smemo da obelodanimo.
Onda je u poslednjoj svojoj predstavci koju je napisao tom haškom veću grof. dr Vojislav Šešelj, koji se tamo nalazi već četiri godine, a ne počinje mu suđenje, iako su se stekli svi uslovi da se to desi.
Postavio je jedno logično pitanje: šta ako do početka suđenja (i pitanje je da li će da ga bude i kada će da ga bude, jer da je pravde i pravičnosti, već posle tri godine njegovog boravka u pritvoru morala je da bude odbačena optužnica i da on bude na slobodi, što je naš zahtev i zahtev svih prijatelja srpskog naroda) svi svedoci-saradnici izvrše samoubistvo poput ovog Milana Babića, a cela optužnica zasnovana na njihovim lažima, klevetanjima i izmišljotinama.
Isto može da vam se desi i ovde. Nemojte da se poigravate na takav način, zbog toga što znate da u Srbiji živi ogroman broj časnih i poštenih ljudi, ali ovih baraba i izdajnika kojih ima, neke od njih sam samo nabrojala, spremni su da se prodaju i da prodaju rođenu majku i rođenog oca, sve što mogu, samo da bi sebi ostvarili korist i samo da bi neki, očigledno uživaju u tome, jer su samo poreklom Srbi, poput one nakaze Nataše Kandić i njoj sličnih, radili protiv srpskog naroda.
Takvi mogu da vam se pojave u svim krivičnim postupcima i da navodno se, kao dušebrižnici za poštovanje pravde i zakona, stave u službu države i da o njima po članu 160. odlučuje tužilac i sudsko veće, ali to su ljudi koji obično i kao takvi ne vrede ništa, nemaju ni časti, ni morala i nikako ne mogu da budu merodavni da učestvuju u bulo kom krivičnom postupku.

Dame i gospodo narodni poslanici, vladavina prava u Srbiji je još uvek veoma krhka, pre svega zbog ustavno-pravne nesigurnosti. To smo imali juče priliku da vidimo iz izlaganja ministra i iz Nacionalne strategije , odnosno zakona o tome koji je predložen, jer je on u najvećem delu suprotstavljen Ustavu Republike Srbije, zbog ogromnog političkog uticaja na pravosuđe u Srbiji, što se manifestuje kroz veoma loš izbor, preko Visokog saveta pravosuđa i predloga nosilaca najviših pravosudnih funkcija, i sada, kroz usvajanje onog zakona juče, jer ćete očigledno da ga usvojite, nipodaštavanja uloge najviše zakonodavne vlasti Narodne skupštine Republike Srbije.
A postoji svest u narodu i među građanima Srbije kada su u pitanju kriminal i korupcija, koji takođe imaju upliva u srpskom pravosuđu. Mi smatramo da je ogromna većina nosilaca pravosudnih funkcija izuzetno časna i da su to ljudi koji odgovorno i savesno obavljaju svoj posao. Najnoviji primeri, naročito Kljajevića i kompanije, i upozoravanje od strane srpskih radikala da su to kriminalci i da su to vuci u jagnjećoj koži, koji su se predstavili građanima kao neki koji su spremni da se uhvate u koštac sa ozbiljnim privrednim pitanjima i rešavanjem tih problema, ispostavilo se da su okoreli kriminalci, o čemu mi govorimo godinama unazad.
Zaista je vreme tako kratko da mi ne možemo o ova tri zakona da govorimo, a da ne utrošimo po pola sata ili sat pojedinačno. Koristićemo priliku kada budu bili amandmani na dnevnom redu.
Ali, da ne stvori zabunu kod javnosti ili kod nekih poslanika, otkud to kod gospodina Stojkovića, ministra pravosuđa – koji je toliko godina bio na sudijskoj funkciji, koji je davno po sistemu i po utemeljenom načelu koji su suprotstavljeni anglosaksonskom pravu završio Pravni fakultet u Beogradu – ideja da se ugrade instituti koji postoje u anglosaksonskom pravu.
To su građani najčešće mogli da vide u pojedinim ekranizacijama, poput već spomenutog Džems Bonda ili nekih drugih, i koji se naravno primenjuju, uz kršenje svih osnovnih ljudskih prava, u inkvizitorskom tzv. Tribunalu u Hagu.
Mi ne možemo sa tim da se složimo i to je suštinska razlika između nas i vas.
Dakle, mi smatramo da bismo za veoma kratko vreme sa pozicije vlasti, srpski radikali, afirmisali i reafirmisali ulogu pravosuđa u našoj zemlji, kao jednu od ključnih uloga za afirmaciju celokupnog društva.
To bismo uradili na krajnje racionalan i efikasan način i obezbedili mogućnost svakom čoveku da ima pravedno, korektno i fer suđenje, a mi smatramo da ovakvim predlogom krivičnoprocesnog zakonika to ne može da se uradi.
Lepo vam je rekao gospodin Jojić, u najtežim okolnostima po narod i državu, onda kada je on bio savezni ministar, dve godine je temeljno radio na pripremi krivičnoprocesnog zakonika koji vi sada u najvećem delu menjate, odnosno potpuno drugačiju koncepciju predlažete.
To je besmisleno, zato što je ta njegova odluka i odluka tadašnjih nosilaca vlasti, odnosno nas iz čijih je redova on bio ministar, bila utemeljena pre svega na onome šta je kod nas pravosuđe, kako su ovde školovani ljudi, kako su završavali pravne fakultete, birani za tužioce i za sudije.
A vi sada kroz ovaj novi model unosite u srpsko pravosuđe nešto što je i vama, gospodine ministre, koliko do juče bilo nepoznato, poznato vam je, jer ste pravnik, jer ste bili nosilac pravosudne funkcije, već nešto što vam nije bilo ni na kraj pameti da će biti primenjeno u našoj praksi.
Svi ovi instituti, osim velike doze podrugljivosti i zebnje, i otvorene sumnjičavosti kod građana Srbije, dovode u pitanje celokupno pravosuđe i mogućnost za mnogobrojne zloupotrebe.
Kako rekoh da je vreme veoma kratko, ja ću samo na neke od tih tačaka da se skoncentrišem u ovom izlaganju, pošto imamo dosta amandmana.
Kada smo rekli da je potrebno i neizostavno da se briše član 151. Predloga zakona koji uvodi institut prikrivenog islednika, mi smo to pre svega rekli zbog toga što je velika nepoznanica šta će taj neko da radi.
To ne može da se vidi iz ovih tačaka predloženog člana 151. Može delimično, ali zato što mi smatramo, iako smo opozicija, da u najvećem delu je naša policija visokoprofesionalna.
To mogu da kažem kao član Odbora za odbranu i bezbednost, iako najoštrije kritikujemo i glasamo protiv tih izveštaja policije.
Kada mi tamo imamo i pod onom oznakom - službena tajna, kao članovi Odbora, određene segmente borbe protiv organizovanog kriminala, protiv grupa koje idu na to da ruše ustavni poredak Republike Srbije i utiču na sveukupnu bezbednost države, odnosno građana Srbije, mi onda ne možemo a da ne kažemo da se taj posao u najvećem delu dobro obavlja, ali bi morao da bude još intenzivniji, naročito zbog činjenice da takva opasnost preti u pojedinim delovima naše zemlje.
Te tendencije takvih koji bi da ruše ustavni poredak Srbije i koji direktno svojom organizovanošću i kao kriminalne grupe, da ne kažem paravojne i terorističke, deluju na području Srbije, i te kako dižu glavu, naročito kada je u pitanju jug Srbije, odnosno tri opštine na jugu Srbije, Bujanovac, Preševo i Medveđa. Brojni su primeri i o tome najčešće govori i sam kolega Mitrović, poslanik SRS na sednicama Odbora za odbranu i bezbednost.
Neshvatljivo je sada kada postoji i kada mora da se profesionalizuje policija i da joj se da mogućnost i kroz opremu, kroz finansije, kroz logističku i svaku drugu podršku da radi taj posao, vi izmišljate nekog prikrivenog islednika, koji će kao u tim filmovima holivudskim da se pojavljuje i da radi neki posao koji do sada radi.
Još kažete da će njih na to mesto, pa čak i one koji su u penziji izuzetno, ako to okolnosti zahtevaju, a ko je taj ko će da procenjuje te okolnosti, iz penzionisanog položaja da reaktivira sam ministar policije, odnosno direktor BIA.
Nekom ministru policije ili direktoru BIA, to ne moraju ova dvojica, može i njima to da padne na pamet, sve ono što je i te kako nisko profesionalno, a neki bivši kadar je policije, može da se nađe na takvom položaju i kroz, u najmanju ruku lažirane i falsifikovane izveštaje, da radi za onu suprotnu stranu.
Onda vi treba da imate neku drugu kontraobaveštajnu službu, neki pandan i BIA i ne znam kome, da ustanovite ko je taj neko i da li ste, a naročito regrutovanje tog nekog iz reda penzionisanih bivših policajaca, ima i tamo svačega, to mogli da uradite. Ode Dušan Mihajlović u penziju, on bio ministar unutrašnjih poslova, padne nekome na pamet da njega regrutuje za takav posao. On je sa najvećom mafijom sarađivao, sa najvećim kriminalcima.
Kada je već u pitanju član 168, a spomenuh tog bivšeg DOS-voskog ministra unutrašnjih poslova, reći ću vam da i ovaj stav 9, koji je kolega Šarović amandmanom predložio da se briše, u kome govorite da, ako to ne škodi zdravlju okrivljenog, možete da postavite uređaje za lociranje, odnosno odašiljač. Neverovatno. U kom ste to filmu videli, u kom nastavku Džemsa Bonda, da li u onom "Die another day" ili u nekom drugom, stvarno ne znam, ali ovo je stvarno smešno.
Moram da vam kažem da je jedan svedok saradnik, onaj kriminalac i vođa zemunskog klana, Ljubiša Buha Čume, bio dalekovidiji od vas, kao i u mnogim slučajevima, on koji danas toliko mnogo košta državu i koji je vaš vajni svedok-saradnik, sam je priznao da je on te odašiljače imao, ali na zglobu Dušana Mihajlovića. Lepo je priznao da je u jednom od razgovora sa njim, kada su se dogovarali kako da rade i da zajedno budu u dosluhu oko svih tih poslova zemunskog klana, sam je priznao i rekao da je nekim od uređaja ispod stola snimao sve ono što Mihajlović priča, Čeda Jovanović i svi oni koji su i te kako bili u tesnoj vezi, a bili su nosioci režima prethodne DOS-ovske vlasti, pre ovog vašeg mini DOS-a.
Neverovatno je da nam tako nešto predlažete i da to uvodite, naročito kada imate u vidu i slučaj svedoka-saradnika koji već postoje u antisrpskom Haškom tribunalu. Vi znate da je svedok-saradnik, naročito na inicijativu Dušana Mihajlovića, u haškom kazamatu bio Milan Babić, koji je izvršio samoubistvo početkom aprila ove godine.
Sada je predsednik naše stranke, koji se tamo nalazi utamničen već četiri godine, a suđenje mu ne počinje, takođe po metodima i na način na koji vi ovde dajete mogućnost tužiocima da deluju, u svojoj predstavci koju je pisao i uputio Haškom tribunalu, rekao da se postavlja otvoreno pitanje, a to je pitanje i za vas, gospodine ministre - šta će da se desi ako svi ti svedoci saradnici na kraju izvrše samoubistvo?
Ako je jedan Milan Babić, koji je takvim lažima, bljuvotinama, klevetanjem i izmišljanjem događaja i svega onoga što se tiče te nebulozne optužnice, ničim utemeljene, protiv predsednika naše SRS, sarađivao sa tužiocem, da li se vama postavlja pitanje, a možda je još mnogo onih koji na takav način sarađuju, šta će da bude ako ih uhvati neka epidemija, jer znate, niko takve ne može da ceni, niti da poštuje, pa čak i oni njihovi najbliži, koji na kraju treba da vide šta će sa njima koji tako završe.
Dakle, nemoguće je da se dalje u nekim detaljima osvrćem na Predlog ovog zakona, ali smatram, kao što su to rekli i gospodin Krasić, kao ovlašćeni predstavnik, kao i sve kolege pravnici SRS, jer zaista je to jedan ekspertski tim za primer koji mi imamo u našoj stranci kada su u pitanju ljudi iz ove struke, koji godinama rade na ovim zakonima, poput kolege Jojića, koji je potpuno drugačiji koncept predstavio onda kada je bio ministar, u postojećem zakonu najoštrije ćemo da kritikujemo.
Smatramo da je ovo što ste vi predložili samo sled događaja koji vam je zacrtan u ovome što su vam sada stopirali, a to je postignuti napredak u procesu tzv. stabilizacije i pridruživanja, jer ovaj izveštaj iz novembra 2005. godine tačno utvrđuje redosled šta vi kao ministar, šta drugi ministri treba da rade, koji zakoni i po kom tempu treba da dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Oni su ovde konstatovali da se vi niste oslobodili nasleđa prethodnog režima, verovatno mislim na ovaj kriminalni DOS-ovski režim, na čelu sa Demokratskom strankom, jer on je taj prethodni režim. Lepo su vam rekli šta treba da radite i kojim redosledom.
Sada očekujem, gospodine ministre, pošto je ovo sve završeno, sledeća faza je, jer nisam stigla da pričam u načelu o tome, da pred Narodnu skupštinu dođe zakon o finansijskoj podršci, otprilike je tako naziv zakona, centra za obuku sudija i tužilaca. To je ono što je sledeći vaš zadatak. Verujem da ćete, uz neko zakašnjenje, sada imate novonastalih problema u Vladi Republike Srbije, da dođete pred Narodnu skupštinu sa tim zakonom, jer je to sve već napisano i već se zna unapred šta vi treba da radite. Vi se tu apsolutno ništa ne pitate.
Na kraju, ono što još želim da dodam je da u kontekstu vašeg jučerašnjeg izlaganja da se vi ne bavite politikom i da ste kao stručno lice, kao ministar došli pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, ovo što nam predlažete, svi ovi primeri iz prakse i sve ovo što se dešavalo nego šta nego da je politika, ali u neku fazu devijantnog razmišljanja kao političari i kao ministri ovih dana ulaze vaše kolege, pre svega gospodin Lončar i gospodin Popović koji, umesto premijera Vojislava Koštunice, daju izjave o tome šta sa generalom Ratkom Mladićem, gde ga jurite i tražite.
Najiskrenije se nadam, kao i milioni srpskih patriota, da nikada nećete da saznate gde je on i da će on da sačuva i svoju vojničku čast i dostojanstvo, jer mi srpski radikali i sve srpske patriote poštujemo to što je on uradio za srpski narod u borbi protiv onih koji su nasrtali na sve što je srpsko.
Interesantno je da baš danas, na 9. maj, ne na način na koji to ovi neofašisti, koji su se tako ponašali u Skupštini, pokušavaju to da predstave na ovom mitingu, uz sve učešće Ivane Dulić-Marković, ali na jedan dostojanstveni način pokazuju naša braća i prijatelji u Rusiji, koji sve ono što je tradicija i što je, pre svega, ponos tog naroda i svih koji su se borili protiv tog zla, na jedan veličanstveni način proslavljaju u prestonici Ruske Federacije.
Mi ćemo da se borimo protiv ovakvih zakona, smatramo da su veoma loši i dolaskom na vlast vratićemo odmah Jojićev zakon na snagu, naš koncept. Tako će da bude u svim segmentima vladavine i onoga što je našem društvu potrebno.

Gospodine predsedavajući, jedna informacija. Javljaju mi građani iz više krajeva Srbije da u prenosu nema tona. Da li se mi ovde igramo Skupštine ili šta radimo? Zaista je ozbiljna tema. Ako možete, vidite sa službom koja vrši direktni prenos, javnog servisa RTS, zbog čega se to dešava. Ako je ton u prekidu, bilo ko da govori, gde se u kontekstu neke misli na pola rečenice samo vidi da ljudi otvaraju usta i da nešto pričaju, a da građani ne čuju, onda dalji rad nema smisla dok se to ne otkloni. Zaista je tako i molim vas da intervenišete kod nadležne službe.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja namera je bila da ovim amandmanom, za koji SRS smatra da je ključni u ovom zakonu i koji treba da sledi celu koncepciju srpskih radikala u pogledu Predloga zakona, učinimo da zakon bude prihvatljiv i za nas i za građane Srbije.
Želela sam o nekoliko stvari da razgovaram sa ministrom, da pokušam da i polemički dođem do njegovih jasnih objašnjenja na nove termine, na nešto što se prvi put na području Srbije čuje kada je u pitanju ova oblast i kada su u pitanju terminološki pristupi koji zaista daju jednu mogućnost za delovanje verskih sekti u našoj zemlji.
Zbog javnosti, pretpostavljam da sve kolege poslanici znaju da je ovo ključni amandman SRS, ali pročitaću da smo reagovali na član 4.
Taj član kaže: "Subjekti korporativne verske slobode (što je pristup i termin koji nigde u svetu ne postoji, a vi kažete da je izbačeno; ne mogu da govorim hipotetički, govorim o Predlogu zakona, a šta će da bude po amandmanima u danu za glasanje, sada vas pozivam da vi glasate i za moj amandman, moguće je da se skupi i poslanička većina, polazim od toga, moja namera je da vas ubeđujem u to; da li vi hoćete ili nećete to je vaša stvar, Vlada je dala svoj odgovor na to pitanje, a kako će poslanici da odluče, videćemo; dakle, sve da nema te reči) u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije (u daljem tekstu: crkve i verske zajednice)".
U ime SRS podnela sam amandman kojim se tako napisan član 4. menja i precizira.
Taj član treba da glasi: "Subjekti verskih sloboda u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice (u daljem tekstu: crkve i verske zajednice), i to: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Islamska verska zajednica, Jevrejska verska zajednica, Slovačka evangelička crkva, Reformatska hrišćanska crkva i Evangelička hrišćanska crkva".
Mi srpski radikali smatramo da tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama mogu da se smatraju samo one koje imaju tradicionalni, viševekovni i istorijski kontinuitet i pravni subjektivitet. Reč "konfesija", koja se uvodi terminološki u ovaj zakon i koju tretira član 17. koji smo mi tražili da se briše, nije ništa drugo nego otvorena vrata za sekte. A sve pseudohrišćanske verske zajednice, kako je to ministar govorio, nisu ništa drugo nego sekte, i one mogu da deluju u našoj zemlji.
Nijedna tradicionalna verska zajednica, ni konfesija ne priznaje konfesionalne zajednice navedene u članu 17. Predloga ovog zakona. Mi ne možemo to da prihvatimo, iz razloga koji su nabrojani u načelnom tumačenju zakona i kroz mnogobrojne primedbe koje ističemo već godinama unazad.
Kada su u pitanju pentekostalci i tzv. konfesija koja će da se tretira po članu 17 ovog zakona, govorila sam vam o Nejboru i spominjala sam, podsećala javnost i poslanike na aferu sa nekadašnjim potpredsednikom Vlade Perišićem, i na činjenicu da je Nejbor, kao agent CIA i kao šef CIA, odeljenja za Balkan, poslat na ovo područje da pentekostalnu versku sektu širi na ovim prostorima.
Nažalost, u Kragujevcu, u kojem živim, i u mnogim drugim gradovima, te sekte i tzv. verske zajednice, koje destruktivno utiču na naše društvo u celini i na tradicionalne verske zajednice, pre svega gaze ono što smo mi Srbi i pravoslavci, jer uglavnom idu na to da vrbuju vernike SPC, pre svega decu koja su pripadnici naše SPC, te ne možemo da prihvatimo da se na ovakav način daje mogućnost da, kako ministar kaže, deluju "pristalice drugih verskih organizacija".
Prvo, ne postoje nikakve pristalice. Prenesite gospodinu ministru, postoje vernici i oni koji to nisu. Pristalice mogu da budu pristalice nekog fudbalskog kluba ili neke političke stranke, u najvećoj meri žive pristalice SRS, ali pristalice neke verske grupacije ne.
Sa druge strane, moram ponovo da vas podsetim na ono što su zaključci deklaracije koja je doneta na nivou EU 1996. i 2003. godine. Na plenarnoj sednici, nijednim slovom – ni ministar u svom izlaganju, niko od poslanika vladajuće strukture, niti to postoji u zakonu – ne označavaju se i ne definišu verske sekte.
A pročitaću vam do kakvog su zaključka došle donete deklaracije na nivou EU 1996. i 2003. godine.
Oni su u plenarnoj debati posvećenoj destruktivnom delovanju verskih sekti, od kojih su mnoge zabranjene i u zemljama EU, u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj itd, govorili o činjenici da u pojedinim zemljama treba da se povede odlučna borba da se suprotstave opasnim pokretima sektnog karaktera, koji prete psihičkom ili fizičkom integritetu ličnosti i pozivaju da se primenjuju članovi krivičnog zakona civilnog zakonodavstva, što nije regulisano ovde.
Jer, ako govorite o patološkim i destruktivnim pojavama, ako govorite o onome što MUP ima kao evidenciju o destruktivnom delovanju onih koje vi nazivate "Nove protestantske crkve", vi dolazite do činjenice da vi uopšte niste mogućnost sankcionisanja tih sekti predvideli zakonom, čak im dajete mogućnost da one budu nesmetano registrovane.
Ne mogu da prihvatim da ministar kaže da su to pametni ljudi koji se školuju na tim njihovim tzv. fakultetima, a pripadnici su Novih protestantskih crkvi, jer to nigde ne postoji. Oni prvi protestanti pre mnogo hiljada godina su se pobunili protiv pape i Rimokatoličke crkve, ali ovi koje vi nazivate, i ministar, "Nove protestantske crkve", one kao takve nigde ne postoje i nigde nisu priznate. To su sekte.
One postoje unazad 150-200 godina. To što će neko na pogrešan, tendeciozan i destruktivna način da tumači hrišćanstvo, da udara na SPC, na nacionalnu svest srpskog naroda, na srpsku decu i da na takav način deluje u ovoj zemlji, a da se podvede pod reč "konfesija", to za nas ništa ne znači. Znate, ako neko na takav način ima neku sliku, jedan lik i obožavalac je ne znam čega (gospodine Aligrudiću, budite još malo strpljivi, kažete da sam u pravu; naravno da jesam u pravu), takvo delovanje mi ne možemo da prihvatimo.
Zbog toga se mi zalažemo da članom 4. budu definisane samo tradicionalne verske zajednice. Mi smo mnogo puta spominjali da su pripadnici tih pseudohrišćanskih crkvi, kako ih neko naziva, u stvari sekti, i bivši ministar Veselinov, pa Gašo Knežević, a da ne govorim o bivšem predsedniku Vlade SRJ, članu i pripadniku Munove sekte, Milanu Paniću i tako redom.
Jer, ta priča će da nas odvede dotle da ću onda da vam dam egzaktne podatke o uništenju i napadu na crkvene objekte tradicionalnih verskih zajednica, a ne samo na vernike, pripadnike tradicionalnih verskih zajednica, koje su zabeležili čak i ovi iz Saveta Evrope, donosivši deklaracije 96. i 2003. godine, zaista egzaktne i poražavajuće podatke.
Delovanje verskih sekti, a sve one organizacije koje ne spadaju u tradicionalne verske zajednice, za normalne ljude su ništa drugo nego sekte, razne psihoorganizacije, komercijalni kultovi, slične organizacije koje nesmetano zakupljuju termine na svim lokalnim TV u Srbiji, čak i kod nekih koje pretenduju da dobiju nacionalnu frekvenciju, to ste i te kako primetili, koje direktno žele da utiču na svest mladih ljudi, a pre svega na populaciju koja je u Srbiji verujuća i koja pripada SPC, jeste nešto što će im biti omogućeno kada se registruju po ovom zakonu.
Kažete u članu 3. stav 2. da oni mogu da budu od strane nadležnog ministarstva obeshrabreni, ili da ne deluju tako ili da ne budu priznati, da ne budu registrovani, a onda i vi pravite klasifikaciju i kažete - ovo su konfesije, a to su u stvari sekte po članu 17, a ovo drugo su sekte, pa njih nećemo da registrujemo po članu 3. zakona. Nadležno ministarstvo neće da im da dozvolu, a u stvari sve je to velika mogućnost da pravite, u smislu lova na veštice, netačnu klasifikaciju na ono što jeste i na ono što nije.
Želim da vas ubedim, kao pripadnik SRS i kao verujuća žena, pripadnik Srpske pravoslavne crkve, da morate u formi priznavanja samo tradicionalnih crkvenih zajednica da razmišljate kada se bavite ovako osetljivom oblašću, o čemu je govorio i gospodin Nikolić u načelu.
Smatram da je neophodno da se ovaj amandman, kao i amandman na član 17. pre svega, na član 8. kada je u pitanju boravak onih koji treba da vrše verske obrede u Srbiji i čiji su državljani, i te kako reguliše. Neću da vas podsećam samo na jedan od onih primera, niko nije spomenuo, a evo ja ću, pripadnike te Mormonske sekte.
Pojavio se taj njihov tzv. propovednik i tu vam se svuda krije opasnost od ovoga o čemu govorim. Oni za sebe kažu da su neka pseudohrišćanska verska organizacija, ništa drugo nego sekta, a priznati su kod Amerikanaca kao konfesija, a vi ove druge sekte ovde priznajete kao konfesije. On je došao iz Nju Džersija i za sebe čak kaže da je od loze Nemanjića, zamislite. Njegova majka je pripadnik loze Nemanjića. Sa takvom izmišljotinom udara na svest, pre svega verujućih mladih ljudi, želeći da ih odvrati od njihove crkve i njihove tradicionalne verske zajednice.
Moram da vas podsetim i na činjenicu, a to ću da učinim, pre svega, zbog toga što su poslanici SRS prvi put tamo položili zakletvu u hramu Aleksandra Nevskog na Dorćolu, da tamo postoji centar za duhovno suzbijanje delovanja verskih sekti u našoj zemlji. To je zaista kao i narkomanija, alkoholizam i sve druge pošasti koje postoje u našem društvu i svuda u svetu.
Nešto protiv čega svaki iskreni srpski patriota i svi građani, pripadnici drugih naroda, odnosno verskih zajednica, tradicionalnih, treba da se bore, kako bismo sačuvali nacionalno tkivo našeg društva, koje se i te kako kroz takvo delovanje razara.
To što su se oni oglasili, neki od njih, kaže ministar, o tome je i govorio i kolega Krasić, i rekli ko su ti koji mogu da kažu za njih da oni nisu pripadnici crkve. Upravo vam o tome i govorim, da će ti takvi sektaši, kroz legitimitet i kroz mogućnost da se šire i da deluju sve više i više, i pokazuju to jasno statistički podaci u poređenju sa 91. godinom, pa na zadnjem popisu je bilo 2002. godine, videćete da su se oni čak toliko osmelili kao pripadnici tih sekti da se tako javno i deklarišu.
Ne prezaju ni od čega, dolaze ljudima na vrata, čak i sveštenike SPC presreću u mantiji posle službe na ulici. O tome vam pričam i o činjenici da jedino kroz jasno definisanje onoga što je vekovima kao konfesionalna tradicionalna verska zajednica priznato, o čemu govori amandman na član 4. koji sam podnela, mi možemo da uđemo u dalju raspravu na jedan ispravan i jedini normalan način.
Još samo nešto. Kada su usvajani zakoni o osnovnom i srednjem obrazovanju i kada je posle 60 godina uvedena veronauka u naše škole, upozorili smo i tada, to sam takođe uradila sa ove govornice, tadašnje predstavnike Dosovske vlasti, da se ne igraju pojmovima kao što su male verske zajednice. Postoji jedan poslanik tu pripadnik ove Nazarenske sekte iz ove Veselinovljeve stranke, o tome govorim, a vi kažete da su oni konfesija, nisu nego su sekta, on je amandmanski želeo da deluje još 2002. godine i govorio je o tzv. malim verskim zajednicama.
Uspeli smo tada da intervenišemo kroz amandman poslanika Dragoljuba Stamenkovića da kroz jasnu definiciju onoga šta su tradicionalne verske zajednice, što upravo činim predlogom da se promeni član 4, spasimo našu omladinu i našu decu da kroz vraćanje veronauke u škole ne mogu sektaši da drže veronauku i da sebe nazivaju pripadnicima nekakve crkve.
Razmislite o ovom i uglavnom će u ovom pravcu dalje da govore poslanici SRS, jer se svi uglavnom drugi amandmani koje smo podneli na Predlog zakona tiču člana 4. i sled su onoga o čemu sam govorila podnoseći ovaj amandman.

Gospodine Obradoviću, u najmanju ruku je neobično da iz konteksta mog sedamnaestominutnog izlaganja reagujete na nešto što sam rekla na početku, a što je sada amandman...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, uopšte nisam mislio na vas, nego nekoliko govornika pre vas je o tome govorilo, tako da se uopšte nisam osvrtao na vaše izlaganje nego je to bilo objašnjenje gospodinu Aligrudiću.)
Mislila sam na sebe. Vi ste mislili na nekog drugog, a ja da reagujete na ono o čemu sam govorila.
(Predsedavajući: Reagovao sam na izlaganje Miloša Aligrudića.)
Nemojte to da govorite, svi poslanici ispred sebe imaju te amandmane. I ja sam to znala, ali sam govorila sa aspekta SRS i načina na koji sam to htela da kažem. Niste vi tu da me ispravljate i da me usmeravate na to da li postoji neki amandman ili je predlagač odustao od toga.

Nemojte sada Aligrudića da uplićete u to, on će da kaže o mom amandmanu ako nešto bude želeo kasnije, ali vama kažem za ubuduće da to nije u redu i nije korektno.

Gospodine Markoviću, niste predsedavali pred kraj prvog dela, a radi se o amandmanu. Samo da pojasnim kolegi Aligrudiću.
Nije samo moj i motiv SRS bio ovaj razlog borbe protiv verskih sekti, nego sam jasno u amandmanu napisala. Dakle, član 4. menja se i glasi: "Subjekti verskih sloboda u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice". To je u direktnoj suprotnosti sa ovim rešenjem koje je dao ministar, odnosno Vlada, gde se kaže: "Subjekti verske slobode u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije". Toga kod nas nema, ne samo zbog činjenice da one zaista, te konfesije koje vi nazivate novim protestantskim crkvama, gospodine ministre, ne postoji.
Nigde u svetu ne postoje nove protestantske crkve. Oni protestanti koji imaju svoje protestantske crkve, tradicionalne, zna se koji su. Ovi novi protestanti koje vi nazivate konfesijama, to su sekte. Nije samo to bio cilj, a razumem, vi ste taj deo izlaganja u superlativu tumačili kada sam govorila o toj borbi. To je ono što ste vi shvatili.
Ne shvatate da je ovaj amandman sled događaja u celom zakonu, intencija SRS da se zadrži ono što je tradicionalno, oni ciljevi koje imaju te tradicionalne verske zajednice, utemeljeni stotinama godina unazad, o tome se radi, i njihov pravni subjektivitet.
Velika je razlika u našem posmatranju stvari. Vi kažete, oni će biti sankcionisani. Oni već sada imaju nebrojena počinjena krivična dela ove tzv. konfesije na prostorima naše zemlje. Oni do sada nikada nisu sankcionisani. Sada im se daje mogućnost da se šire i da deluju tako što ih institucionalno priznajete kroz ovakav predlog zakona.
A ovi drugi, dakle, a to moram da ponovim, biće po sistemu lova na veštice, ovi su u redu, a ovi drugi, za koje vi kažete da su destruktivni i opet ih ministar ne naziva sektama, nisu u redu. A ovi koje su konfesije, samo sam neke od primera dala, i političara i nekih poznatih ličnosti, koji su svrstani u red tih sekti i njihovog izuzetnog destruktivnog delovanja.
Gospodine ministre, samo da vam kažem, kada su u pitanju ti tzv. fakulteti i te tzv. škole, vi kažete da tamo idu pametni ljudi i pohađaju. Kako za vas mogu da budu pametni ljudi koji tako na tradicionalne verske zajednice udaraju, i koji se tako ponašaju, i koji imaju tako pogrešno tumačenje, i koji su obožavaoci ne znam čega, a ne poštuju (Predsednik: Hvala.) ono što je utemeljeno pre svega u našoj SPC i u drugim tradicionalnim verskim zajednicama. Toliko zbog jasne razlike koju sam dala u svom izlaganju pre pauze.

Vi ste i predsednik i predsedavajući, gospodine Markoviću, ujedno, jer jeste predsednik Narodne skupštine, ali i predsedavate sednicom, jer da nije tako mi ne bismo mogli ovde da radimo, samo bismo se gledali.
Želim samo da, u skladu sa ovim što ste vi govorili, da se nadovežem kada je u pitanju ovako tendenciozno tumačenje kroz primere koji zaista nisu bili predmet amandmana gospođe Radete, a koje je izneo kolega. Da kažem da je ona prvenstveno mislila na tzv. propovednike verskih sekti i na one koji vršljaju po Srbiji i po drugim srpskim zemljama, i po Rusiji takođe.
Moram opet da vam ponovim da je sveruski narodni sabor održan upravo na tu temu jer svakojake sektaške organizacije i lažni propovednici su se pojavili na području ruske države, koji imaju cilj da osim toga što žele da registruju te svoje sekte tamo, što je kod njih drugačiji proces, po zakonu koji je donela Ruska Federacija 1997. godine, utiču na društvo i na narod veoma negativno i destruktivno, kako to sve sekte rade.
Zaista me čudi, kolega, što niste naveli recimo primer nekog mormona. Vi dolazite iz Novog Sada, za sada njih ima registrovanih mislim na području Novog Sada, što je žalosno, nekoliko stotina. Jutros sam iznosila primer jednog takvog lažnog propovednika. Znate, to što oni postoje, i to što su oni verska zajednica, i što njih priznaju SAD, to ne znači da oni treba da imaju uporišta ovde u Srbiji, gde takve sekte nemaju nikakvo uporište i ne treba da imaju.
I protiv njih svako normalan treba da se bori svojim sredstvima, svojom tradicionalnom verom, i mi Srbi pravoslavci i ostale tradicionalne zajednice.
Ali, ako se pojavi jedan takav, i koji dođe iz Jute, i ako je cela Juta, i njihov klub koji igra u NBA, ako su svi mormoni, to ne znači da mi treba da opravdamo njihovo delovanje ovde, i da se pojavi jedan takav, i da ga čak policija privodi, koji drži te "propovedi" po beogradskim ulicama ili ne znam gde, i predstavlja se kao potomak Nemanjića ili drugačije huli na Boga, i na hrišćanstvo i ne znam šta već sve radi.
U svakom slučaju to je bila namera i gospođe Radete i SRS, uz potvrdu ovoga što vam je rekao predsednik Skupštine, kada je u pitanju dolazak recimo patrijarha Moskovskog i cele Rusije Alekseja II, što ste vi rekli, i učestvovanja u službi, odnosno liturgiji SPC, što je tačna informacija koju vam je dao gospodin Marković.

Gospodine Markoviću, dame i gospodo narodni poslanici, oko amandmana koleginice Vjerice Radete, koja je imala jasnu nameru i iznela svoj i stav SRS. Iz našeg izlaganja je bilo jasno, pre svega, ovlašćenog predstavnika, šta smo želeli da kažemo, ali se kroz ovaj amandman povela druga priča koja jednostavno nema veze sa stvarnošću i sa nekim detaljima koje ću sada usput da napomenem, zato što nije vredelo ni ono što smo govorili, ni neke primere koje smo iznosili.
Imam utisak da je na drugi način suprotna strana, vladajuća stranka, želela da shvati podnošenje ovog amandmana.
Nejasno mi je bilo od samog početka zašto su se velikodostojnici SPC uplitali u ovaj primer u prilog tome da nije prihvatljiv amandman. Moram da vam kažem ono što verovatno neki od vas znaju, a neki ne znaju.
SPC ima svoj Ustav i svoje zakone, svoje propise i ne može niko, a to zna i gospodin ministar ni iz jedne tradicionalne zajednice da dođe na područje ovde, a kamoli da pripada sestrinskoj pravoslavnoj crkvi ili da je iz neke eparhije SPC, da vrši obred, a to vam je rekao i gospodin Marković, već samo da saslužuje u SPC.
Sa druge strane, sve da zakon daje ne znam kakvu mogućnost, samo malo me saslušajte, kolega, crkva ima svoj Ustav i svoj zakon po kome može da kaže nekome da li je dobrodošao. Kao primer ću vam navesti i to. Ako dolazi neki sveštenik iz Amerike, on prvo mora da se u eparhiju u koju dolazi, Srpske pravoslavne crkve, jednostavno legitimiše, da pokaže kada je rukopoložen, svoju diplomu. I ne samo to, nego da od strane svog vladike i svoje eparhije ima dozvolu da učestvuje u sasluživanju liturgije.
A to uverenje, čak može da bude staro najviše tri meseca, ne zamerite mi ako govorim napamet, ali mislim da sam u pravu, da nije pod zabranom sasluživanja, odnosno boravka u nekom hramu SPC za vreme vršenja obreda.
Moram da vam kažem da kada je spomenut Patrijarh srpski, Patrijarh SPC je ovde u Patrijaršiji u Beogradu i on je uvek državljanin Srbije, odnosno SRJ, tako da taj primer nije u redu.
Moram još da vam kažem, kada je u pitanju dozvola za odlazak našeg izabranog vladike za inostranstvo, setite se vladike Nikanora, australijskog i novozelandskog, sada ga je zamenio preosvećeni vladika Milutin, on je tada kada je trebalo da ode u eparhiju naše SPC, dakle, u inostranstvo, čekao na dozvolu godinu i po dana.
Sve ovo je koleginica Radeta jasno i glasno napisala, da vrši obred a da je strani državljanin. Dakle, da vrši obred, pre svega misleći na hiljade, nažalost, lažnih misionara i onih koji vršljaju po Srbiji, govorila sam vam i po Rusiji. Vi možete da tumačite i zakon kako hoćete.
Kada već znate, a zna i gospodin ministar, da SPC ima svoj Ustav i svoje zakone, svoje kanone po kojima postupa, kakav god zakon da donesete, znate da ona nikada ne bi dozvolila nijednom takvom lažnom misionaru, odnosno tim sektašima da dolaze i da vrše bilo kakav verski obred, jer naša SPC u tom smislu samo priznaje tradicionalne verske zajednice, kao što sam navela u članu 4, odnosno amandmanu na Predlog zakona.
I onda je besmisleno da se mi dalje oko toga sporimo, jer valjda vam je jasno da je apsolutno i namera i ispravnost amandmana koleginice Radete na mestu. To što vi sada želite nekim drugim kontraargumentima, koji nemaju utemeljenje u stvarnosti i u onome što sam rekla, pozvala sam se na član 103. i 104, gospodine Markoviću, možda nisam rekla na početku prilikom javljanja o povredi Poslovnika, sada želite da se povadite zbog toga što zapravo ovaj zakon daje ovim drugima koje ne priznaje crkva i kojima nikada ne bi dala dozvolu, naša SPC.
Zar ne mislite da bi mogao Racinger da dođe bez poziva crkve i bez poziva države u Srbiju onako kako hoće i kako njemu padne na pamet, i da javi, evo stižem za tri dana. E, kada bi to tako moglo.
Radi se o jednoj vrlo ozbiljnoj stvari koju treba da posmatramo kroz ovakve argumente i ovakve primere, koji su jedino stvarni i ispravni, koje sam ja iznela, i to je ono što je bila namera SRS i uvažene koleginice gospođe Vjerice Radete.

Ne znam, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, na kakvim stimulansima su pojedini koji izlaze za ovu govornicu. Zaista pre podne je, normalan dan, koliko znam, niti pada kiša, niti je napolju neko čudo, nevreme, ali zbog javnosti i zbog podsećanja vas, pre svega poslanika SRS, moram da kažem da ne samo da je neistina i neverovatna glupost ovo što smo čuli sada od prethodnog govornika i od one govornice pre njega, ove koleginice Albijanić, zaista ne mogu da verujem da se ovako nešto dešava.
SRS je, gospodine Iliću vi to znate, da vas podsetim i da čuje celokupna srpska javnost, ne samo da nije učestvovala u radu bilo kojeg odbora, kada nas je bilo 23 ovde protiv 176 poslanika Dosa, koje smo razbili, rasturili, oterali na izborima, sami protiv svih, i bili smo najogorčeniji protivnici svih kadrovisanja u okviru srpskog pravosuđa.
Ne mogu da se setim, da uzmem stenogram unazad toliko godina, ako Gorana Kljajevića samo moja malenkost nije deset hiljada puta nazvala kriminalcem, čovekom koji je doveden da bi pljačkao srpska preduzeća, da ih dovede u stečaj, da obespravi radnike. Pa samo je ko zna koliko sporova imala kragujevačka privreda koja taj problem nije mogla da reši na nivou Trgovinskog suda u Kragujevcu, pa se ljudi žalili, a kome da se žale, kriminalcu Goranu Kljajeviću. Vi nama pričate da smo mi za nešto glasali, mi kao opozicija ovde. Nemojte da klimate glavom jer za klimanje glavom treba da imate nešto u glavi.
Kada čitate nešto i kada se informišete ovako ili onako, proveravajte ako govorite o nečemu što se dešavalo u periodu kada ste na razglednici viđali ovu zgradu, pa posle došli da u njoj budete jedno vreme, sada ćete da idete i više nikada nećete da se vratite, nemojte na takav način da iznosite neistine, gluposti i idiotluke.
Mi smo bili jedini koji smo se borili protiv takvih kao što ste vi. Vaši pripadnici su uz Gorana Kljajevića, hoćete da vam navodim poimenično i po svedočenju bivšeg predsednika Privrednog suda, gospođe Arežine, koja je knjigu napisala o tome. Upali 5. oktobra sa automatskim puškama, zaplenili dokumentaciju, vaš predsednik stranke je učestvovao u malverzacijama oko Sartida, oko Knjaza Miloša, ko zna šta će sve još da ispliva na površinu.
Ti sedi dole dok završim izlaganje, pa će posle predsedavajući da ti da reč.
Vi ćete sada da govorite SRS, koja se najviše borila svih ovih godina protiv kriminalaca kakvi su Kljajević i ostali.
Moraću svima vama da donesem, ali nije besplatno, cena se u međuvremenu povećala, svi poslanici propalog DOS-a, sve DOS-manlije su rado od mene kupovale sve knjige prof. dr Vojislava Šešelja. Vama ću, koleginice Albijanić, zato što zaista sažaljavam to što ne znate ništa, doneću vam jednu knjigu besplatno, svi ostali da kupite najmanje po dve, da se nečemu naučite, da vidite krivične prijave koje je podnela SRS protiv Kljajevića, protiv ostalog kriminalnog klana.
Hoćete malo da pričamo o Brašnjevićima, da pričamo o Mikanu i o Milenku Brašnjaviću, možemo i o njima. Evo, i o njima mnogo toga znam što vi ne znate. Da vam kažem sa kime su bili povezani, ko ih je reketirao, koga su raketirali oni, šta je radila njihova firma. Nemojte sa nama o kriminalu i korupciji, to je za vas teren gde ne možete da se snađete, zato što ste i sami, ne vi lično, nego pojedinci iz vaše stranke do guše umešani u kriminal i korupciju, a razgovarate sa ljudima koji će tek dolaskom na vlast, a to će biti veoma brzo, da nastave sa veoma odlučnom borbom.
Jer ako mislite da će SRS tek tako lako da pređe preko afera koferčića, preko Jelašića, preko Nacionalne štedionice i svega ostalog, budite sigurni da toga neće da bude, da će klupko da se odmotava i odmotava, a onda ćete vi u ispražnjavanju spiska iz glave da ostanete sa spiskom samo onih koje ste poznavali, a oni svi kriminalci će da dobiju ono što će da zasluže.

Naravno da će da mi ustupe prednost, gospodine Mihailoviću, jer su u pitanju fini i kulturni ljudi, a ne kao prethodna govornica, a koja za sebe kaže da je oženjena i da ima dvoje dece, i kućno vaspitanje, i zaista sam zabrinuta ko će tu decu da vaspita, s obzirom na činjenicu da je jedan od roditelja ovakav. Ovako nevaspitano, i neupućeno, i neotesano stvorenje nikada nije prošlo kroz ova skupštinska vrata.
Zaista, narodni sam poslanik već više od 10 godina i ne samo da je za javnost srpsku, za medije, za poslanike dotična osoba predstavljala fenomen, kao pojava i kao neko ko pre svega masom gluposti koju izgovara i u svojim nastupima i u TV emisijama, ne razume se ama baš ni u šta o čemu priča. Imali smo prilike da vidimo i juče i da se zapitamo da li je ta osoba uopšte pripadnik neke verske zajednice ili najbliže SPC, kada onako govori o jednom veoma važnom zakonu, i morali sa mesta da uputimo takve poruke. Ne mogu da pomognem u situaciji kada takve osobe i kada takvi ljudi, koji nisu iz kuće, a znate kod mene u Šumadiji se kaže kako te kolevka zaljulja, tako ti krene, ponele to vaspitanje.
Vama, gospodine, pošto ste vi alfa i omega u toj vašoj organizaciji G17, kako se već zove, nemojte da savetujete ljude, pre svega svoje kolege i koleginice koje nemaju nikakvog iskustva da se pojavljuju bilo gde, bilo na kom medijskom prostoru, a da idu, znate, što bi naš narod rekao, rešetom na mečku. Ako vi šaljete neuke ljude, ljude koji ama baš ništa ne znaju, ni šta se dešavalo pre dve ili pre tri ili pre pet godina apsolutno identični vama, jer vi ste mnoge lekcije preskočili.
Vi možda znate da duvate u balon, znate, vi ste tog dana pokazali. Tamo je bilo, nažalost, pola miliona ljudi koji su na najgori mogući način doživeli to što ste vi radili. Toliko o vašem vaspitanju. Vi ste pokazali da nemate ništa hrišćanskog u sebi, nemate kućno domaće vaspitanje. Kako ćete vi onda svoju decu da vaspitate, a kamoli neku drugu, kada ste vi na dan kada je jedan čovek, koji je bio predsednik države, uz ispraćaj od preko pola miliona ljudi, i njegov kovčeg položen na platou ispred Savezne skupštine, na samo pedesetak metara odatle šta ste sve radili sa balonima i ne znam sa još kojim rekvizitima. Treba toga da se stidite.
Posle toga nije trebalo vi da se pojavljujete uopšte, da vas nema, da se sakrijete u mišiju rupu i da kažete, jesam taj koji je napravio nešto protiv čega je svaki normalan čovek, svaki onaj koji ima bilo šta ljudsko u sebi, a ne da izlazite vi i da govorite o nekakvim uzusima o lepom ponašanju, ili ovome i onome. Kako vi dolazite na sednice Narodne skupštine? Treba da se postavi to pitanje...
(Predsedavajući: Vreme.)
Kako dolazite? Da li ste vi čovek koji je uračunljiv, da li normalan čovek može da izjavi, čim izađem iz zgrade Narodne skupštine, rukujem se sa ljudima, bilo da ih znam, bilo da ih ne znam. Pa znate ko ide tako kao luda Divna po ulici i rukuje se sa nepoznatima. Nemojte kolega, urazumite se malo.