Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo pre nekoliko dana podatak, koji nije tačan.
Moram da vam kažem, jer sam proverila u Kragujevcu, da su mnoge jedinice lokalne samouprave donele navodno odluku da iz budžeta za ovu i za sledeću godinu izdvajaju za prvo dete 30.000 dinara, što uopšte nije tačno.
U Kragujevcu je za tu svrhu, u budžetu koji je usvojen pre neku noć, odnosno jutro, predviđeno 20.000 dinara. Nije prihvaćen amandman SRS, koji smo podneli kao tamošnja odbornička opoziciona grupa, da to bude najmanje 30.000 dinara, zato što smo tamo pronašli preko 100.000.000, pre svega, lokalnog finansiranja lokalnog propagandnog servisa televizije, troškova putovanja i svega ostalog, mogućnost da se sve to poboljša.
Zamislite, i da je tih 20.000 dinara, što nije dovoljno, kakva je briga i uloga države ako ne prihvatite amandman kolege dr Miroslava Nedeljkovića, sa ovakvim novim, jedinim realnim načinom pomoći, pre svega za prvo dete, a onda za drugo, treće i četvrto.
Pošto je ostalo još malo vremena, u vezi sa ovim amandmanom želela sam da vam kažem da nije dobar pristup i svakako da je, i prema deci i prema roditeljima, taj pristup promenjen tzv. reformama od 2000. godine kada su u pitanju ove kategorije – roditeljski dodatak i dečiji dodatak.
Država je, naročito Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, smanjila mogućnost, odnosno broj dece, porodica koje koriste dečiji dodatak. To izgleda ovako: u periodu od 1996. do 2002. godine bilo je oscilacija, ali na štetu dece i porodica u Srbiji. Za vreme sankcija, nezapamćenih u civilizovanom svetu, 1996. godine, četiri godine posle iznurivanja, iscrpljivanja i onakve situacije koju smo imali sa blokiranom privredom, sa apsolutnim nemogućnostima da se nešto izveze i da se više privređuje, broj porodica koje su koristile dečiji dodatak (sada se vraćam na kategoriju dečijih dodataka, da ovo povežem) bio je 409.508, odnosno 710.820 dece.
Onda je od 2000. godine usledio dramatičan pad. Zapitajte se zbog čega. Da li je zbog toga što su ljudi nezainteresovani da podnose zahteve ili zato što su u međuvremenu vaši apetiti, ili tadašnjeg DOS-a, porasli, pa ste onda krenuli da se iživljavate i nad decom i da takve skale pravite da je apsolutno nemoguće da neko ostvari to pravo, da bismo došli do podatka, to je zadnji koji imam, ali verujem da je samo promenjen nagore, odnosno da je broj dece koja koriste dečiji dodatak opao još više, umesto 710.820 korisnika dečijeg dodatka, odnosno dece, taj broj je 2002. godine pao na 573.187.
O čemu ovde pričamo? Gde su te pare? Gde odlaze? Gde odlaze budžetska sredstva? Kako možete da opravdate ovako minimalnu, da ne kažem bednu, nadoknadu za prvorođeno dete? Da li ste svesni toga koliko koštaju osnovne stvari da bi se ono zbrinulo?
Nemoguće je da glasate, obraćam se poslanicima iz vladajućih struktura, da se osnuju onolike agencije koje će da troše budžetske pare, a da ne glasate za amandman dr Miroslava Nedeljkovića. Ako jedna jedinica lokalne samouprave, iako je to malo, može da nađe mogućnosti da da jednokratnu pomoć od 20.000 dinara, zar nije bruka i sramota za republički budžet? Zavisi kako ko, koleginica, evo, kaže – Valjevo, da je to više. To nije obavezujuće, to je sve stvar odbornika i lokalne samouprave kako će da se dogovori.
Ovo je nešto o čemu država treba da brine i ovo je pogrešno nazivano, u studijama koje beleže kretanja, koje imam i odakle vadim ove tabele, kao kategorija pomoći i društvene brige o najsiromašnijima. To uopšte ne treba da se posmatra tako. To treba da bude podsticaj, kao što je dr Nedeljković rekao, i treba da bude metod obraćanja potencijalnim korisnicima, odnosno mladim roditeljima i onima koji zasnivaju porodicu i majkama koje treba da rode prvo dete, da se usude na takav korak, a da će država, uz sve drugo, i taj stimulans da im pruži, a da ne govorimo o drugom, trećem i četvrtom detetu i o našoj jasnoj nameri da se apsolutno zanemare svi drugi nepotrebni troškovi, a da se u budžetu pronađe...
Trebalo je da se mnogo bolje spremite za ovu sednicu, gospodine Laloviću, jer nikako da izađete. Sedite tu i ćutite sve vreme. Taman ja otišla gore da uzmem ove podatke, koleginica Radeta takođe ispred po neku fasciklu, pogleda na monitor i kaže – vidi, Lalović priča; ali, samo joj se učinilo. Ličite na nekog, verovatno, od ovih vaših ovde koji se javio, jer nije bio radikal za govornicom. Nikako da izađete i da kažete šta to predlažete.
Ovde imate rast zarade umesto indeksa troškova, ovde imate povećanje skale za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pa lepo dođite sa egzaktnim podacima koliko je to više u budžetu nego što je po vašem predlogu previđeno i gde mogu da se pronađu te uštede. Samo tako možemo, jezikom brojki i činjenica, da razgovaramo.
Ovako, da se na ovakav način ponižavaju nerođena deca koja tek treba da se rode, i njihovi roditelji, ovo je zaista više nego bezobrazluk, ne zna čovek šta da kaže na sve ovo. Prosto je neverovatno kako ste se usudili, kako ste smeli, ministre Laloviću, da dođete sa ovakvim skandaloznim predlogom u Skupštinu Srbije pred narod i pred narodne poslanike.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji možda niste želeli da se do kraja upustite u ovu, kako je ona nazvana, nebesku pljačku, saslušate podatke i glasaćete u danu za glasanje za odobravanje ove kontragarancije.
Verovatno niste ni slutili da je član DS, a već toliko puta pominjani direktor kontrole leta Stankov, jedan od onih iz DOS-ovske garniture, a imate ih mnogo u ministarstvima, i u Institutu, i CIP-u, da li je tako kolega Đorđeviću, svuda, na Aerodromu Beogradu, i koji su nastavili da pljačkaju sve što im dođe pod ruku, i da građani Srbije moraju da znaju da ovoliki milionski iznosi u evrima svakako će biti dugi koji će da plaćaju buduće generacije.
Juče nam je neko govorio ovde od poslanika ekspertske grupacije kako je dug stanovnika toliko veliki da mi u ovom trenutku, praveći komparaciju sa zaduživanjem Amerikanaca i onih koji žive u zapadnoj Evropi, ne znamo ni koliki je. Prema proceni ekonomista u Srbiji kreće se između 12 i 14 milijardi evra. Kako?
Tako što građani sami sebe zadužuju putem skupih kredita i svih onih potrepština koje moraju sebi da obezbede i članovima svoje porodice. Sada im vi lepo servirajte, pobegao ministar Ilić, jer je verovatno znao da će da se desi i da će da usledi jedna takva priča, kada je video da je gospodin Momir Marković ovlašćeni predlagač, jer nije prvi put da gospodin Marković sa podacima do kojih dolazi, a koji su apsolutno kristalno jasni, argumentovani i potkrepljeni gomilom dokaza, pred Velimirom Ilićem i ostalim ministrima, govorio o pljačkama koje se dešavaju u ovom slučaju članova Demokratske stranke, koje čuvate i negujete kao malo vode na dlanu.
Pošto su tu gospoda iz Ministarstva, a nije tu ni predsednik Skupštine, iskoristiću priliku, verovatno je pomoćniku glavnog i odgovornog urednika jedne od najtiražnijih i najčitanijih novina u Srbiji "Velike Srbije", u izdanju SRS, gospodinu Momiru Marković, koji je ujedno jedan od viđenijih novinara ove ugledne novine u Srbiji, ovog časopisa, bilo neprijatno da sam reklamira svoj članak u novinama.
Ostaviću vama, gospodo, da vidite kako se odigravala ta nebeska pljačka i do kojih je podataka, a objavio ih je u najnovijem broju "Velike Srbije", došao gospodin Momir Marković, kada je pisao o tome, a naslov iznad tog članka je - Ko kontroliše kontrolore? Ostaje pitanje, to je ujedno informacija za vas i za narodne poslanike, na taj član Poslovnika se pozivam, da biste mogli dalje da učestvujete u radu po ovoj tački i po razmatranju u pojedinostima, da vidite na koji način će građani Srbije morati ovo da plaćaju za kriminalce i lopove iz DS i ceo taj lobi oko njih, koje vi očigledno podržavate i njihov ste kontinuitet u načinu vladanja, kao i sam ministar Ilić.
Vas ću, gospodine ili gospođo, da zamolim da časopis "Velika Srbija" predate ministru Iliću, pošto nije udostojio ni narodne poslanike, ni kolegu Markovića, koji je govorio o tome, izašao je usred njegovog govora, da mu predate novinu i da pročita o kakvoj se pljački radi.

Gospodine predsedniče, nije vam potpun sinopsis koji čitate. Niste mi rekli kakav je odgovor Vlade. Treba odmah da mi kažete gde su ministri iz Vlade Republike Srbije i zašto nisu ovde prisutni.
Pre svega Mlađan Dinkić, koji je prevario penzionere u Srbiji i po najpre objavljenoj dinamici koja je usledila, dakle, ovako definisan zakonski projekat usledio je tek posle packi koje je dobio od MMF-a, posle višemesečnog natezanja. To je nešto što ne može da prihvati SRS i penzioneri u Srbiji uopšte.
Neverovatno je, gospodine Markoviću, da vi insistirate na tome da pred ovolikim brojem poslanika u skupštinskoj sali započnemo raspravu o vraćanju duga penzionerima na način, opet ponavljam, neprihvatljiv, ne samo za srpske radikale, već za sve penzionere u Srbiji, zato što ih je ministar prevario, samim tim Koštunica i cela Vlada, a da i sami vidite da ni ministar nije ovde i da niste mogli da otpočnete raspravu u pojedinostima, a da mi ne kažete kakav je odgovor Vlade u tom smislu.
Bez obzira na to, najbolje bi bilo, da li je po Poslovniku, govorim principijelno, Vlada dostavila ili ne svoj pisani izveštaj, obično su to izveštaji u kojima se odbijanje amandmana ponavlja od jednog do drugog amandmana, od poslanika do poslanika, da lepo dođe ministar, da suočimo stavove, argumente i vidimo gde će i kako biti raspoređena sredstva u 2006. godini i zašto je ovaj rok i ovako utvrđena dinamika, koju svojim amandmanom, pre svega u članu 1. tražim da se promeni, a najpre gospođa Radeta i gospodin Krasić - po novoutvrđenoj dinamici, koju predlažemo, koja je mnogo prihvatljivija i za koju svakako ima sredstava u budžetu Republike Srbije u 2006. godini.
Licemerje Mlađana Dinkića, a samim tim i svih vas koji ga podržavate, s obzirom na to da ste usvojili, posle višednevnih natezanja i prekomponovanja što se tiče poslaničke većine i zamene poslanika, budžet, da nam kažete da dinamika isplate duga penzionerima mora da se odvija do 2008. godine.
Ako je, a mnogo smo o tome govorili u raspravi predloženog zakona o budžetu za 2006. godinu, sam ministar više puta istakao i prošle godine se hvalio time da je suficit ovoga puta od 21 milijarde, nešto što je za svaku pohvalu, pa sebe poredio sa Pačuom, pa sa velikanima srpskih finansija, što je nemoguće, to samo govori o njemu, sam se kandidovao za Nobelovu nagradu, posle toga je došao i vređao poslanike i pravio razne incidente, da li je, gospodine Markoviću, po vama, posle svega toga što se dešavalo proteklih dana, opravdano da ovde nema ministra kada razgovara o zakonu u pojedinostima i o našoj nameri. Počinjem od člana 1. i nastavićemo sa potpuno izmenjenom dinamikom, jer smatramo da je to penzionerima potrebno.
(Petar Jojić, sa mesta: Ne sme da dođe.)
Evo, kažu poslanici - ne sme da dođe. Ne samo da ne sme da dođe u Skupštinu pred narodne poslanike, ovde ga prati obezbeđenje, dolazi kao ministar, nepristojno se ponaša.
Hajde da sada ceo taj incidentni događaj stavimo na stranu, ali pitanje je gde bi on smeo i u kom klubu penzionera i na mestu gde se penzioneri okupljaju da se pojavi.
Neka dođe u Kragujevac, Požarevac, Pančevo, bilo gde, neka ispriča penzionerima zašto je prvobitna namera promenjena, zašto je rok prolongiran i kako je moguće da kategoriji stanovnika, koja spada u najsiromašnije stanovnike u Srbiji, na ovakav način predlaže da se dug prema njima isplaćuje.
Umesto predloženog rešenja da, od dana prve isplate u decembru 2005. godine, navodno će to biti 24. decembra, znači za manje od 10 dana, taj rok i dinamika budu završeni do jula 2008. godine, zbog budžetskog suficita, zbog rasipničkog odnosa prema budžetskim sredstvima i zbog, ne samo načina da se nađu uštede u budžetu 2006. godine da se isplati dug penzionerima, već može, kada je vlast odgovorna, kada je domaćinska, što svakako ova nije, a takvo ponašanje svakako ne prezentuje i Mlađan Dinkić, mogao bi da se uradi jedan strateški projekta za pomoć ne samo penzionerima, i za bržu isplatu ovog duga, kako to predlažem amandmanom koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, dakle, do oktobra 2006. godine, sa jasnom dinamikom i preciziranim datumima, kako je to predvideo kolega Krasić u svom amandmanu.
Mogao bi da se napravi i program za delimično eliminisanje siromaštva u Srbiji koje je izraženo. Gotovo je, po najnovijim podacima i tabeli koju imam ispred sebe, sada ujednačeno u svim krajevima Srbije, čak i u Vojvodini, u kojoj su prihodi od poljoprivrede i dohodak druge vrste veći, to siromaštvo je mnogo izraženije nego u oktobru 2001. godine. Upravo ovaj prikaz koji imam i ovo istraživanje kojim se grupa ekonomista u Srbiji bavila govori o tome - da je nivo siromaštva među penzionerima, i ne samo među penzionerima, nego među našom najstarijom populacijom, to su ljudi od 60 i više godina, naročito preko 65 godina, sa 17% u 2001. godini sada dostigao čitavih 28%.
Da li je normalno da ministar ignoriše amandmane poslaničke grupe koja hoće da zaštiti penzionere i da ukaže građanima Srbije na to da u usvojenom budžetu za 2006. godinu i te kako ima mogućnosti da se po jednoj efikasnijoj, dakle, bržoj dinamici taj dug isplati.
Ako pogledate kako se ogleda celokupno siromaštvo građana Srbije danas i koliko je ono uvećano, evo, za 10% među penzionerima, odnosno starijim licima od preko 65 godina, i među celokupnom populacijom u zemlji, videćete da je to kretanje drastično zbog toga što je broj nezaposlenih, umesto da se smanjuje, porastao, zbog svih zakona usvojenih u periodu od 2001. pa do današnjeg dana.
I zbog toga što je penzija, kao stečena kategorija, za našu najstariju populaciju najviše potrošačka u onom delu kada je u pitanju hrana, kada su u pitanju osnovne životne namirnice, u iznosu čak od 57%.
Sve ostalo su davanja za visoke komunalije, najskuplju cenu električne energije u okruženju, a o lekovima, odeći, obući, svemu onome što bi trebalo da uđe u neku normalnu kategoriju potrošnje jednog domaćinstva, danas prosečni penzioner u Srbiji ne može ni da razmišlja.
Oni koji primaju prosečnu penziju, koja je negde sada na nivou i biće za ovu isplatu, dakle, bez prvog dela zaostalog duga, oko 12.000 dinara, spadaju maltene u bogate penzionere u odnosu na one koji, a to veoma često čujete kada se najavi dan isplate na tzv. nacionalnoj televiziji, kada se kaže, takva je informacija bila, čini mi se, za prošli mesec - najmanji iznos na čeku biće nešto manji od 6.000 dinara, a ima čak i onih koji primaju tričavih 4.000 dinara ukupnog iznosa iz dva dela penzije u Srbiji.
Dakle, oni koji spadaju u prosek imaju od 10,5 do 12,5 hiljada dinara, čak su i bogati penzioneri, jer je penzija nedovoljna, po statističkim prikazima Republičkog zavoda za statistiku, da pokrije minimum od minimuma, možda nekih 20 posto, izračunajte, ako sam rekla da je 57 posto samo za hranu, ono što mora da izdvoji jedan penzioner, da bi se on prehranio.
Kada je najavljen ovaj zakon za sednicu koja je u toku, stigao mi je jedan telegram koji su mi uručili zaposleni u Skupštini ovde na pultu ispred sale, potpisala se grupa penzionera iz Beograda. Trenutno nemam taj telegram u ruci i izvinjavam se uvaženim penzionerima koji su me zamolili da to kažem, kada budem o ovome govorila, ako u nekom delu parafraziram to što su oni napisali telegramom, ali su vam poručili vama iz vlasti, Mlađanu Dinkiću i Vojislavu Koštunici otprilike sledeće - da ih za predstojeće božićne i novogodišnje praznike častite sa dva decilitra vina, koje će da popiju u svoje zdravlje i u zdravlje svojih najbližih, ali da im usput ubacite neki od otrova unutra, kako biste što pre završili sa njima i oslobodili se.
Pre svega je to poruka za Mlađana Dinkića, to su napisali u telegramu, kako biste znali da onda ne morate uopšte da razmišljate o tome, da im isplaćujete, a naročito ne na ovakav način i po ovakvoj dinamici, penzije.
Kada su ljudi došli u situaciju, a jedna od gospođa koja se potpisala kada je napisano da je to grupa penzionera, za sebe kaže da je čitav život provela i ceo radni vek u prosveti, a da je sada spala na najniže moguće grane kao penzioner, da nema od čega da živi i da se prehrani u skupom Beogradu, kakav je i Kragujevac, Vranje, Pirot i Subotica, svuda je skupo, jer je neverovatno da se sa tako niskim primanjima živi i opstaje duže od nekoliko dana.
Onda možete da zamislite koliki je cinizam prisutan kod ministra Dinkića kada nam je ovako nešto predložio, i kakav je licemer u pitanju, i kakva je drskost celokupne Republičke vlade koja se hvali suficitom u budžetu, a nije u stanju da mnogo brže zaostali dug isplati.
I ne samo to, nego način na koji su počele penzije da se obračunavaju od kraja 2002. godine i zaostatak koji se u međuvremenu stvorio jasno govori o tome da je za prethodnu dosovsku vladu, baš kao i za ovu Koštuničinu i za Mlađana Dinkića, koji sprovodi finansijski kontinuitet Božidara Đelića, penzioneri su danas, a o tome govore ovi egzaktni podaci, to je najsiromašnija kategorija, odbačena kategorija, oni o njima ne žele da razmišljaju.
I naravno, iskoristiću priliku i kada budemo razgovarali o mnogo većim zaostalim iznosima penzija poljoprivrednika, da još nešto istaknem iz ovih poražavajućih podataka, a oni jasno govore o tome da su ne samo siromašni, nego od ove vlade, opet ponavljam, ostavljeni na cedilu.
I da je, kako je to rekla ona koja je razgovarala, ali naravno u superiornom stavu i položaju u odnosu na inferiornog Mlađana Dinkića, iz MMF, za nju i za MMF jedno od par ekselans pitanja jeste pitanje penzija na način kako oni to utvrđuju, predočili ga, Dinkić bezuslovno prihvatio. To ne može da prihvati SRS, kao ni penzioneri u Srbiji koji su nešto drugo očekivali. Hvala.
Još neka poslanička grupa o ovom amandmanu? (Ne.)

Uvažena gospođo Pop-Lazić, dame i gospodo narodni poslanici, kada je najavljivan zakon o hipoteci, iskrena da budem, u razgovoru sa kolegama, pravnim ekspertima iz SRS koji su danas svoj stručni stav o pravnom aspektu i nekim tehničkim nedostacima i nepreciznostima zakona govorili, možda sam mogla da kažem, dobro je, država će da dobije zakon o hipoteci zato što u procesu ekspanzije i stambenih kredita i svega onoga što građani željno očekuju u smislu eventualne promene svog životnog standarda ili uslova života, da je taj zakon, dok nisam dobila nacrt, odnosno sada tekst zakona, nešto što će umnogome da reši jednu barijeru koja se pred svakim pojavi kada nogom kroči u neku od banaka.
Kako u ovu prvu, sa kojom je državna korporacija potpisala ugovor o dodeli stambenih kredita, tako i sa svim ostalim, i sa onima koje po čisto tržišnim uslovima posluju kod nas u zemlji, koji su bitno drugačiji nego oni na zapadu, i zbog visine kamate, i zbog načina na koji poverilac traži da se obezbedi od strane dužnika, pa su zato i sve ove primedbe poslanika SRS, koji su sa pozicije pravne struke govorili o nedostacima zakona o hipoteci, i te kako opravdane.
One su utemeljene i u činjenici da je zakon nedefinisan i da je više primenljiv u nekim drugim zemljama, i sa razvijenom tržišnom privredom, i sa uređenim prometom nepokretnosti. Nekretnine kod nas u zemlji i promet nekretnina jesu jedan od visokih oblika, ne mogu da kažem otvoreno kriminala, ali brzog sticanja zarade, bogatstva, raznoraznih sumnjivih poslova i jedne velike opasnosti za građane Srbije da će, pod naletom i ekspanzijom navodno povoljnih uslova koje banke nude, a sada posle usvajanja ovog zakona, da pomisle da je njihov životni ili decenijski problem rešiv.
Prvo, ono što je činjenica i govoriću sa tog ekonomskog aspekta primene ovog zakona, gospodine ministre, možda je bila vaša namera ili želja da kažete građanima sada kako će lakše zbog objekta u izgradnji, na koji će moći da se položi hipoteka, da dođu do krova nad glavom, ali to sada stvara još jednu mogućnost za netržišno poslovanje u najmanju ruku.
A to ću vam konkretno na primeru grada Kragujevca reći, kada je u pitanju prodaja tog budućeg objekta koji je definisan kao objekat nepokretnosti u izgradnji. Činjenica je da prvo država nema popis svoje imovine. Drugo, u gradu Kragujevcu u kome živim, 95 do 97% nekretnina nije uknjiženo. Novi Beograd je, po zemljišnim knjigama, močvarno zemljište.
Svi stambeni blokovi, sva naselja i svi poslanici da izađu, i to zaista nije smešno, jer ako odete kod zemljišno-knjižnog sudije, a samo je jedan takav gospodin, doduše vredan i marljiv sudija, koji vrši uknjižbu i za Novi Beograd i za Zemun, reći će vam da on nije u stanju da reši neke slučajeve i predmete i zahteve za uknjižbom unazad pet ili deset godina.
Lično znam za jedan takav slučaj poznanika koji i dan-danas ne uspeva, pored zahteva od pre pet godina, da uknjiži svoj stan preko puta hotela "Jugoslavija", samim tim i vrednost mu je manja i ne može da ga proda. Agencije koje se sada uključuju u proces davanja i ekspanzije kredita od strane banaka špekulišu sa tim, a to znaju kako Kragujevčani, poslanici koji su odavde, a to zna i gradonačelnik Kragujevca, koji nikada nije ovde, kada se raspravljalo gotovo ni o jednom zakonu, pa tu prisutni kolega Vučićević, koji je čak iz vlasti, i moja malenkost, ne mogu da izvrše promet nepokretnosti, a da ispune uslov banke koja im nudi te kredite zato što taj budući vlasnik nema šta da položi, jer stan nije uknjižen.
Kakva je razlika između buduće novoizgrađene zgrade i te stambene jedinice i one koja je napravljena, kao što je stambeni objekat u kome sam odrasla i živela, koja naplevljen 1973. godine i koji nije uknjižen u užem gradskom jezgru grada Kragujevca, i novog objekta čija cena je u Kragujevcu, koji je potpuno privredno posrnuo, kao cena kvadratnog metra na Menhetnu. Kreće se od 1.200 do neverovatnih 1.400 evra.
Onda će vam ti predstavnici građevinsko-urbanističke mafije reći, pa šta vi hoćete, oprema je takva i takva, pa to je nova gradnja, a mnogo kvalitetniji stanovi, doduše oni kojima možda treba malo da se urede ili da se adaptiraju sa nekom skromnom sumom sredstava, za kvadratni metar u istom gradu, u centru grada, koštaju 600 ili 700 evra. Ali, ti stanovi nisu uknjiženi, nije močvara ali se vodi kao neko poljoprivredno dobro ili u imovinsko-pravnom smislu apsolutno nerešeni slučaj.
Ovde je gospođa Pop-Lazić, predsedavajuća, jedan od najuspešnijih predsednika opština u Srbiji, predsednik opštine Zemun, u kojem smo mi, dolaskom 1996. godine na vlast, zatekli jedan haos kada su u pitanju zemljišno-knjižni upisi nekretnina, i situacija u kojoj i dan-danas je slučaj izražen, recimo Gajeve ulice, jedne od najlepših i glavnih gradskih ulica u opštini Zemun.
U toj ulici ima nekoliko stambenih zgrada koje su napravljene odmah posle Drugog svetskog rata, možda krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina. Građani koji su tada kupovali te stanove su uzimali kredite od tadašnje Hipotekarne banke.
U međuvremenu se desilo da se kasnije, opet nekom pravnom radnjom, kao pravni sledbenik Hipotekarne banke, ona inkorporiše u Beobanku, a volšebno je nestala sva dokumentacija i svi zemljišno-knjižni podaci o hipoteci koju su građani položili na te nekretnine.
Sada su u pitanju njihovi naslednici, jer su ko zna od kada ti stanovi otplaćeni. Kakva je nama garancija, gospodine Parivodiću, da to neće da se desi sa budućim centralnim registrom i da neće da se opet, naravno sada se vode sudski sporovi koji traju i traju, da se dešava jedna takva situacija između centralnog registra i suda.
Nema nikakve pravne zaštite, to je tačno, o čemu su govorili i poslanici SRS koji su izlagali pre mene. Eksplicitno zakon štiti poverioca i malopre se javljao jedan kolega koji kaže, pa šta, svaki budući dužnik, onaj koji je zainteresovan da kupi neku nekretninu, u startu zna šta ga očekuje i sa čim mora da se suoči. Onda je to po sistemu uzmi ili ostavi, drugog izbora nemate.
Gde ćete vi da nađete drugi i bolji uslov nego kod onih banaka koje to na našem tržištu nude i koje su sada apsolutno kao beli medvedi zaštićene ovim zakonom koji nam predlažete i koji će očigledno, bez usvajanja amandmana SRS, jer je takvo i vaše mišljenje, odnosno mišljenje Vlade, mada ćemo to već da vidimo, pokušaćemo u danu rasprave u pojedinostima da vas ubedimo, da bude ovako u ovom tekstu usvojen.
Hipotetički da govorimo o objektu u izgradnji, ne samo zbog toga što će doći do neverovatnog skoka i porasta ionako visokih cena, na malopređašnjem primeru videste da je to nešto što je neprihvatljivo, i ne samo to, nego i zbog teškoća oko građevinske dozvole, upotrebne dozvole i svega onoga što prati onaj čuveni zloglasni Zakon o planiranju i izgradnji, koji je odavno trebalo, i zbog sakupljenih, od strane SRS, preko milion potpisa, i zbog svih drugih manjkavosti, zato što je zaista otežao život građanima Srbije, da bude stavljen van snage.
Mi smatramo da celokupnu ekonomsku situaciju u našoj zemlji ne može da prati jedan ovakav zakon, ma koliko da je on, u ovakvom ili sličnom tekstu, prisutan u nekim drugim razvijenim zemljama. Amandmane koje je podneo gospodin Krasić, o čemu je govorio, pre svega amandman na član 3, odnosno potpuna izmena člana 3. i definicije toga šta je založeni objekat, primereniji je i kategoriji svojine koju poznaje Ustav Republike Srbije. I zbog toga, to ću vam reći zbog ove tačke 1) koja piše ovde, jednog slučaja koji predstavlja potencijalnu opasnost za izmenu...
(Predsedavajuća: Gospođice Jovanović, molim vas da privedete kraju, jer je vreme već isteklo.)
... svojinskih odnosa kada je u pitanju buduća privatizacija Vojvođanske banke i zime ću da završim.
Vi znate, a pretpostavljam i mnogi poslanici koji su sada ovde u sali, i javnost, pre svega, u Vojvodini, da Vojvođanska banka ima hipoteku nad zemljom, i to ogromnim površinama određenih kombinata koji su dužnici Vojvođanske banke. Iako nas je Mlađan Dinkić ubeđivao, prilikom donošenja Zakona o bankama, da je ta hipoteka izuzeta iz buduće privatizacije Vojvođanske banke, koju je on sam najavio, mi raspolažemo podacima da to nije tačno. Celokupna buduća namena tog zemljišta može da bude promenjena kroz vlasništvo budućeg kupca Vojvođanske banke.
Ovo su samo neki primeri iz života, što bi se reklo. Rekli su poslanici SRS da je ovaj zakon u koliziji sa mnogim drugim pozitivnim zakonskim propisima, ali mislim da niko nije spomenuo Zakon o izvršnom postupku, naročito kada je u pitanju član 25. tačka 3) i mogućnost da poverilac izabere, o čemu je ilustrativno govorila i gospođa Radeta, kako će da naplati i odakle, šta mu je povoljnije i atraktivnije, svoj dug.
Nema pravo žalbe na procenu veštaka, zato što je i mogućnost podmićivanja i korupcije, koja je prisutna u veštačenju, a koja je prepoznatljiva u našem društvu, takođe jedan metod zloupotrebe. Nema nikakve sudske zaštite.
Jednostavno, ovaj zakon je za građane Srbije nepovoljan, zato što nije pronađen model, iako ste o tome mogli mesecima da razmišljate, da biste na neki način, kao država i kao korporacija, koja je garant vraćanja tih kredita, napravili neki sporazum i ugovor sa bankama, ali sa druge strane i omogućili građanima zainteresovanim za stambene objekte, kako i privrednicima, da mnogo lakše, kroz drugačiji način i uslove, dođu do željenih sredstava i do objekata za namenu koja im je potrebna.

Izrekli ste, gospodine Parivodiću, na kraju jednu istinu, verovatno su vas bankari informisali. Takvo je nedavno bilo saopštenje iz kreditnog biroa, iako su građani sa veoma niskim primanjima i primamljivi su im ovi keš i drugi krediti, i stambeni ko je uspeo da obezbedi hipoteku prvog reda, u pravu ste da smo disciplinovana nacija i da građani uglavnom u roku, možda sa jednim danom najviše zakašnjenja plaćaju dospele rate, i u tom smislu možda ne bi bio potreban zakon.
Sada je došao i gospodin Stojković, a i mi smo to komentarisali dok ste razgovarali, gospođa Radeta i ja, nije problem u tome da li će neki sud da ospori eventualni promet te nepokretnosti, nego je problem u tome, a vi ste sada rekli da će to da se premosti, i to je sve pitanje, povećanjem procenta kamata od strane banke za 1,5 i 2 posto. Mi sve vreme govorimo ovde o najprisutnijem problemu u državi, kada neko ko je bez stana, bez nekretnine, hoće da aplicira za stambeni kredit, mora da obezbedi u svakoj banci, od prve do poslednje, hipoteku prvog reda.
Ko da je da? Može neki rođak, prijatelj, nije nikakav problem i da se kasnije izvrši kolaterala, ali kako kada je proces uknjižbe takav da se dugo čeka. Neće nijedna banka da da. Samo izađite i navedite mi jednu banku u Srbiji koja u ovom trenutku, evo još uvek traje radno vreme, može da ode bilo ko od poslanika da uzme taj obrazac, daje takvu mogućnost da konkurišete za kredit, a da nije uknjižena ta nekretnina na koju hoćete da stavite hipoteku. Garantujem vam da takve nema.
Možda samo uz povećanu kamatnu stopu, što su najavljivale neke banke, mislim HVB banka i još neka, da će da razmisle o tome da vlasnički list, odnosno tapija bude zamena za to, ali da se obezbede za rizik tako što će, možda tamo gde je kredit bez učešća, da odrede neko učešće i povećaju kamatnu stopu. Druge mogućnosti nema, a nema je ni po ovom zakonu. Dakle, ima za objekat u izgradnji, a šta ćemo sa onih 95 posto u Kragujevcu koji su izgrađeni pre 40 i 50 godina.

Samo informacije radi, kolega Bušetić je, govoreći o broju stanovnika u administrativnom području Šumadijskog okruga, znači, to je grad Kragujevac i šest šumadijskih opština, rekao podatak koji nije tačan – da je to manje od 300.000 birača.
Ima 284.000 birača po podacima sa poslednjih predsedničkih izbora, s tim što pretpostavljam da je taj broj sada, što se birača tiče, mnogo veći, a broj stanovnika još za trećinu veći, jer morate da imate u vidu, kolega Bušetiću, kada već govorite o ovom mladom priraštaju i o deci, da je budući birač i dete koje se danas rodilo, kao i ono koje ima šest meseci ili godinu dana i koje će jednog dana da stekne pravo da bira i da bude birano.

Gospodine Bušetiću, jednostavno  niste u pravu.
Ako ste već sa pozicije govornika malopre, govoreći o stavu svoje stranke, a ja ću izneti svoj stav u ime poslaničke grupe SRS ili kasnije u toku dana, ili sutra, kao jedan od govornika, o pogubnoj socijalnoj i nacionalnoj strategiji koju predvodi ova vlada i ministar Lalović, samo moram da vam kažem da je bilo bespotrebno da sada izlazite po Poslovniku.
Reagovala sam odavde na vašu upadicu, što je stenograf verovatno zabeležio, i kada sam govoreći da je podatak netačan, apsolutno ne ulazeći u vašu priču i vaše obrazloženje zakonskog projekta i prihvatanja i neprihvatanja, jer to je stvar vaše stranke, rekla da niste u pravu, sa govornice ste mi rekli: "Nataša, pogledaj to malo".
Nije u redu da mi se na taj način obraćate, a kada pogledam ne malo, nego mnogo – to je podatak koji jednostavno moram da znam i ako me neko probudi i u tri sata noću; samo sam rekla da ste drastično pogrešili.

Dame i gospodo narodni poslanici, u četvrtak na kraju zasedanja, pošto je Mlađan Dinkić izgovorio da su poslanici SRS barabe i primitivci, pokušavajući da ukaže građanima, a pre svega penzionerima, zašto ih je prevario i zašto nije rekao da su barabe i primitivci onima iz MMF, koji su sedeli preko puta njega u procesu pregovaranja o tzv. zadnjoj tranši, on nije imao drugi način da reaguje, iz prostog razloga što je incidentne situacije započeo mnogo ranije.
To je kulminiralo pre 15 dana, kada je iz čista mira, prilikom rasprave o Zakonu o bankama, ničim izazvan, počeo da vređa jednu divnu gospođu, stručnjaka iz oblasti ekonomije, za razliku od njega koji to nije, članove njene porodice i da se upušta u dalju priču sa poslanicima SRS, na šta je potom reagovao kolega Šarović.
To je trajalo u nedogled i taman smo mislili da se možda za kratko opametio i da je ovaj drugi, što kaže gospodin Nikolić, Mlađan Dinkić preovladao u njemu, kada je ono u 11,00 uveče u farmericama i u džemperu došao ovde i gleda, kao, šta se tu dešava, šta to pričamo i zašto uopšte kritikujemo njegov zakon.
Time nam je pokazao da omalovažava i Narodnu skupštinu i poslanike, jer stil i način, ne samo odevanja, nego i govora i onoga kako se on ponaša jasno govori o tome da su njemu građani Srbije, pre svega gadni, i da se gadi na svoj sopstveni narod.
Kako drugačije da objasnim to, kada smo mi predstavnici građana Srbije u najvećem broju i daće bog da bude tako, kao što je juče i sam gospodin Nikolić u svom intervjuu rekao, da dođemo do 60%, eliminišemo sve i da nam uopšte ne trebaju nikakvi koalicioni partneri da vladamo.
Znači, da vladamo na ovakav način kako to radi Koštunica, koji je doduše nekoliko puta posetio Narodnu skupštinu u situacijama kada su izglasavane rezolucije, kada je dolazilo do promene ministara i kada smo mu i tada rekli da je skupljena koalicija s konca i konopca, sa sve Dinkićem od koga potiče najveći problem za građane Srbije, uzrok opšteg nesrećnog stanja u kome se građani nalaze, a on to nije želeo da sluša.
Nemoguće je da za ova protekla tri dana, Vojislav Koštunica, kao premijer i kao predlagač takvog nevaspitanog ministra, nije pročitao saopštenje SRS. To je prosto nemoguće, da mu neko nije rekao: slušaj, ti si premijer, došao je Mlađan Dinkić u Skupštinu i rekao časnim i poštenim, čestitim, visokomoralnim ljudima – srpskim radikalima, i time poručio indirektno i članovima naših porodica, da smo barabe, da smo primitivci i to u momentu kada nismo ni počeli da govorimo zašto ne valjaju zakoni koji su na dnevnom redu.
Šta očekujete od nas? Tri godine su nas DOS-ovci šikanirali i tukli, izvlačili i kažnjavali i vodili jedne poslanike i izvodili ih sledećeg dana, anulirali volju građana, reketirali poslanike, nisu nam dali mogućnost da podnesemo predloge, koji su bili usklađeni i sa Ustavom i sa Poslovnikom.
Sada očekujete, kao i vaš predsednik, odnosno navodno prvi među jednakima, Marković, kako licemerno želi da se predstavi, koji pilatovski pere ruke zbog toga što je radio Mlađan Dinkić, njegov Mlađan Dinkić, iz njegove političke stranke, iz vaše, koja pokušava da minimizuje ugled i rejting srpskih radikala, a sami znate da na sledećim izborima takav čovek, kao i vi zajedno sa njima, apsolutno nemate nikakve šanse da se vladate ili ne vladate po ovom poslovniku.

U četvrtak sam mu rekla, onda kada sam reagovala, da Poslovnik Narodne skupštine, na koji se pozivam, član 104, kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Naravno, to se odnosi na učesnike na sednici, na ministre, a samim tim i na njega, ali uverena sam u to da on nikada neće biti narodni poslanik, zato to i ne zna.
On ne zna da je najviše zakonodavno telo svetinja, u koju treba da uđe kao vladin činovnik, da kaže šta ima, da se vrati, sedne u prvi red i da sve vreme, od početka do kraja, sluša o čemu se tu radi i šta se govori.
Ako je Mlađan Dinkić za nas rekao da smo barabe i primitivci, on to danas, ne trepnuvši, može da kaže i Vojislavu Koštunici. Možda mu je to i rekao direktno ili indirektno ili nekome od vas, pa morate kao pravi klimoglavci da sedite i da ćutite.
Neki ćute zbog toga što znaju da više nikada neće biti poslanici, da su im stranke propale, da nemaju nikakav rejting, drugi zbog upravnih odbora, treći zbog toga što se lepo baškare po službenim stanovima ko zna gde, koriste sve moguće privilegije, ogromne nadoknade u upravnim, nadzornim i ko zna kojim odborima.
Očekujete od nas, od čestitih i poštenih ljudi, kakvi smo oduvek bili i takav stav zastupamo, tako se odnosimo prema našem narodu od kada smo prisutni u Narodnoj skupštini, da trpimo takvog ministra. Nećemo.
Budite sigurni da, iako je važno da penzionerima objasnimo, mada oni to znaju i videće sa prvim čekom od penzije kako ih je Dinkić prevario. Zato je trebalo gospođi iz MMF, koja je sedela preko puta njega, da kaže da je baraba i primitivac, a ne da vređa nas koji štitimo interese građana.
Po onoj narodnoj – "ćeraćemo se još", ali budite sigurni, najjača smo parlamentarna stranka, u svakom trenutku 80 poslanika SRS na svaku, ne nanetu nam nepravdu, nego na ono što vređa dostojanstvo svih građana Srbije, ima načina i mogućnosti da reaguje.
To ćemo da uradimo, ali zahtevamo još jednom; već dva sata govorimo o tome, problem sa Dinkićem traje mnogo duže, a eskalirao je u četvrtak; od Koštunice, od Vlade i od Predraga Markovića da se vrati na mesto predsednika i da se izvini, kako bi narodni poslanici SRS i preko, uverena sam, 50% birača, znali da se bar donekle ugled i dostojanstvo u Narodnu skupštinu vratilo. U protivnom, nastavićemo ovako, a vi vidite šta ćete sa vašim ministrom.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram povredu člana 103. Poslovnika. Gospodine Anđelkoviću, vi ste, slučajno ste u ulozi predsedavajućeg, vidim da izbegava gospodin Marković da dođe ovde, jer je u pitanju njegov stranački kolega, trebalo da upozorite ministra, koji, apsolutno sam u to ubeđena, nikada neće biti narodni predstavnik, izabran od naroda, ni na jednoj listi, mislim, narodni poslanik, da, za razliku od nas, on mora ovde drugačije da se ponaša, da uvažava svakog narodnog poslanika i da on mora da oćuti i otrpi sve što mu predstavnik naroda sa govornice kaže.
Gospodine ministre, to što ste vi danas uradili u dva navrata je neprimereno i kosi se sa odredbama člana 103. Poslovnika, jer stav 1. tog člana kaže da govornik mora i da je u obavezi da govori samo o onome što je na dnevnom redu.
Pre podne ste, obrazlažući zakon o transferu sredstava iz republičkog budžeta jedinicama lokalne samouprave, potpuno pobrkali pojmove. Futuristički ste u nekom zanosu, ne znam ni u kojem, govorili o nekom zakonima koje ćete vi da donesete, kako će to da bude 2007, 2008. Ko vas pita kako će da bude 2007. godine?
Još mesec, dva, tri, koliko će da traju sve ove ucene sa Koštunicom i sa urušavanjem ove vlade, mi idemo na vanredne parlamentarne izbore. Nema vas ko šta da pita šta će da bude 2007. godine.
Ako već reagujete na ono što vam poslanici kažu, a oni su jedini, za razliku od vas, vi ste tu skrpljeni nekako, skupili ste se, ima vas 126, pa 125, pa kupite jednog, drugog, pa pravite transfere, skrpite se nekada i do 129 - 130 da glasate, onaj poslanik koji izađe, a naročito kada je u pitanju gospodin Milorad Mirčić, koji predstavlja jedno od najvećih uporišta SRS, a hvala bogu jaki smo svuda, od juga Srbije do Novog Sada i Subotice, kada vam kaže sve ono što vam je rekao, a šta vam je rekao - da ste lopov, lopuža, ne znam ni sama šta sve još, on to govori kao predstavnik naroda.
Tu ima još jedna veoma važna stvar vezana za gospodina Mirčića. Pošto je on sada na putu u Vojvodinu, ide u jedno veliko mesto, gde ga građani sa oduševljenjem čekaju, i to u broju od po hiljadu i više, jer kao što smo pobedili u Kuli na vanrednim lokalnim izborima, isto očekujemo i u Palanci krajem ovog meseca, samo me je zamolio da vam kažem nešto.
On je predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost. Kao takav, i pre svega, kao doajen ove skupštine, jer je od prvog saziva narodni poslanik, za sve ono što kaže snosi potpunu odgovornost. Ko će bolje u Srbiji nego predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, koji je jedan od najinformisanijih ljudi, da zna kakav ste vi, ako to nije kolega Mirčić.
Apsolutno je tačno sve što je rekao. Vi samo možete da žalite zbog toga što ste vi takav čovek i što ste radili sve te nečasne poslove. Ostavite građanima Srbije i onima koji u nekoliko stotina čekaju kolegu Mirčića da zajedno sa ostalim radikalima dođu večeras i obrate se u mestu Ratkovo, na tribini SRS, pozdrave sve ono što mi radimo da bismo raskrinkali više nego pogubne vaše poteze i poteze Vlade Vojislava Koštunice.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, trebalo je elementarno da edukujete gospodina ministra kada ste ga pozvali na sednicu. Niste pročitali Poslovnik, gospodine ministre. Da ste ga pročitali, krenuli biste od člana 1.
Kako vi malopre nama rekoste, kao da smo u školi za retardirane, ne daj bože, šta je opšta odrednica, šta je ovo, šta je ono. Počeli ste da nam se obraćate na način koji je neprimeren pre svega jednom intelektualcu, a kamoli ministru. Obraćate se narodnim predstavnicima.
Rekli ste da je svako ko izađe za ovu govornicu superioran u odnosu na ostale, jer može nešto da kaže. Nije superioran i ja se uopšte tako ne osećam.
Deset godina sam narodni poslanik, neki ljudi su ovde više, neki manje, apsolutno se identifikujem sa potrebama i sa osećanjima građana koji su napušteni, ojađeni i, pre svega, bolesnicima koji danas nemaju kome da se obrate, a traže minimum zdravstvene zaštite. O tome ćemo da govorimo i kasnije po amandmanima.
Član 1. precizno definiše prava i obaveze narodnih poslanika. Vi ste danas u svom jednom, rekla bih pomalo iskompleksiranom maniru, dozvolite mi, jer skupštinska govornica je mesto na kome mogu da dajem i političke i svake druge ocene, pokušali da sebi date superiorniju ulogu u odnosu na narodne predstavnike.
Morate da znate, od momenta kada uđete na ova vrata, da su poslanici ti koji su svakako iznad Vlade Republike Srbije i svakog ministra pojedinačno, pa i vas sa takvim manirima i sa takvim kompleksima koje očigledno imate i pokazujete svuda i na svakom mestu.
Moram da vas podsetim na jedan incidentni događaj. Pre mesec i po dana, par sati posle toga sam za to saznala, na Odboru za zdravlje ste jednom vrhunskom stručnjaku, redovnom profesoru univerziteta, mom uvaženom kolegi prof. dr Mileti Poskurici, opet u svom iskompleksiranom maniru, rekli da on pravi cirkus od Odbora i način na koji vam se obraća nije primeren Odboru i temi o kojoj raspravljate.
To govorite čoveku koji je za zdravstvo dao višestruki doprinos, mnogo veći nego što vi možete da sanjate i da uopšte pokušate da uradite u oblasti zdravstva.
Ako se vi tako obraćate svojim kolegama iz struke, šta onda da očekujemo mi, a očigledno imate takve komplekse i trebalo bi stručnjaci za tu oblast da se bave vama, iz te određene grane medicine, šta da očekuje kolega Milković, kome ste vi na kraju rekli da će to vozilo da stigne do kraja budžetske godine, jer smo mi još uvek u 2005. godini. Jelte, a mi mislili da smo u 19. veku! Vi nama kažete koji je danas datum, u kojoj smo mi godini i na takav način komunicirate sa nama.
Sada jedno nagradno pitanje za vas, gospodine ministre, pošto ste vi tako puni sebe. Zamislite da ste u onom kvizu "Milioner", pa to vam je ono za najnižu skalu, da dođete do one sigurne sume, zagarantovane. Jedno pitanje za vas: koliko ima kilometara od Beograda do Trgovišta? Ako ste vi ikada u životu otišli u Trgovište, treba da dobijete maksimalni iznos iz kviza "Milioner", jer samo su vam milioni u glavi, a vi na takav način govorite čoveku koji je jedan pošten čovek, koji je ugledan tamo iz svoje struke i koji zna da se u Trgovištu, u koje sam ja prvi put sa profesorom Šešeljem otišla pre 11 godina, apsolutno ništa do današnjeg dana nije promenilo, ni u oblasti zdravstva, ni u oblasti privrede. Ništa se nije promenilo, koliko god puta posle da odem tamo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Gospodine ministre, ne možete na takav način da dolazite, pogotovo u nedelju, nije primereno, i da pred poslanicima lečite svoje komplekse. Izvolite na neko drugo mesto, ko hoće da vas trpi, mi nećemo da vas trpimo, ni ja lično, ni uvažene kolege srpski radikali, ni niko drugi, mesto na kome ćete vi to da radite tako osiono. Nije to prvi put. Zovu me vaše kolege koji su imali takve situacije, situacije na ivici incidenata, zbog takvog vašeg obraćanja njima i u Ministarstvu zdravlja i na raznim drugim skupovima, neće ljudi više da vas trpe.
Gospođo, vi malo zaklopite ta usta, jer toliko meljete i takve nesuvisle stvari, da je zaista neverovatno. Prvo, vi uopšte ne bi trebalo da budete u prvoj klupi. Vi ne možete da sedite tu, već samo predstavnici Vlade. Da predsedavajući i sekretar o tome vode računa, tako bi bilo. Ne možete vi da izmišljate u Narodnoj skupštini. Izvolite vi na izbore, kandidujte se, pa ako vas narod izabere, za govornicu i nešto kažite. Ne možete vi meni da dobacujete.
Tako vam stoje stvari, gospodine ministre. Kada smo već kod tih 156 vozila, upravo su mi javili da su sva vozila bez radija i bez grejanja. Neko je usput opljačkao radio aparate, grejanja nigde nema, išli su na neki dodatni servis u Leskovac. Tako i ovo nepostojeće vozilo, ako dođe ikada u Trgovište, sto posto sam sigurna da će doći bez grejanja i bez radija, ko zna čega još, šta će sve neko da opljačka usput. Daleko je Trgovište. Nagradno pitanje za vas – koliko kilometara?

Dame i gospodo narodni poslanici, pre sat i po vremena prigovorio je gospodin ministar kolegi Milkoviću da on ne čita zakone. Trebalo je, gospodine ministre, da pročitate ova obrazloženja koja je neko u vaše ime napisao, odnosno u ime Vlade, i dao poslanicima.
Identična je situacija kod mog amandmana, gde sam intervenisala u ime SRS, braneći pre svega naš stav da je takav način kategorisanja, kao što je ovde slučaj u članu 15. gde je naslov - Društvena briga za zdravlje na nivou pojedinca, nešto što je prevaziđeno.
To je ne samo naš principijelni stav, nego naša intencija kod eventualne promene važećeg Ustava, te i još neke druge kategorije iz onog realsoc perioda su zadržane u mnogobrojnim zakonima, u nekoj terminologiji.
Možda je to nešto ili neko vreme od pre devedesetih godina u kome ste bili pa se niste uklopili sa svojim načinom razmišljanja u ovaj period višestranačja, u nešto modernije, ali jedan kolega je doneo kako su to uradili oni od kojih ste uglavnom prepisali zakon, a tiče se hrvatske ustaške vlasti. Skoro sve ste prepisali, samo što oni kažu društvena skrb na ustaškom novogovoru i umesto član kažu članak, a sve drugo je skoro identično i u mnogim poglavljima se tako ponavlja.
Mi smo smatrali da treba da vam ispravimo i da to bude pitkije, ne ovako rogobatno, primerenije našem jeziku i novim načinima koji su sada primenjivi i da se lepo napiše da je to obaveza pojedinca. Jeste obaveza pojedinca, kao što vi kažete, tu se koncepcijski uopšte ne razilazimo u ovom članu 15, da se u granicama svojih znanja i mogućnosti uključuje u društvenu brigu za zdravlje, kao i da povređenom ili bolesnom u hitnom slučaju pruži prvu pomoć i omogući mu dostupnost do hitne medicinske službe.
U stavu 2. kaže se da je dužan da čuva sopstveno zdravlje, zdravlje drugih ljudi, životnu i radnu sredinu, da je dužan da se podvrgne obaveznoj vakcinaciji u međunarodnom saobraćaju protiv određenih zaraznih bolesti utvrđenih zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, kao i da snosi troškove vakcinacije nastale u postupku sprovođenja te mere.
Ovo nije u slučaju, gospodine ministre, kada se radi o nekom unapred utvrđenom turističkom putovanju po ugovoru zato što mi imamo Zakon o turizmu i ugovor o putovanju koji kaže da kada je lice koje se prijavilo za određenu destinaciju osigurano i kada plaća to osiguranje u međunarodnom saobraćaju apsolutno ima pravo na sve troškove koji mu se eventualno dese u nekoj zemlji gde se, ne daj bože, širi neka epidemija ili neka zaraza.
Dakle, to smo sada raščistili. Ne možete ništa da nam prigovorite, da kažete da vam čisto eto samo da bismo vas mučili trljamo nos sa amandmanima. Nije tačno. Koncepcijski se ništa ovde ne menja, samo mislimo da je ovo prevaziđen način i kategorija koja ne treba da opstane ni u pravnom prometu. To je naš principijelni stav i mislimo da je to mnogo bolje rešenje.
Kada se već ovde govori o obavezi pojedinca, kako smo to želeli da kažemo, iskoristiću priliku da potenciram ono što smatram da je veoma važno. Iako nisam lekar, kao ni mnoge kolege narodni poslanici SRS, veoma temeljno sam se spremila za ovu sednicu i ovaj zakon i pročitala sam sve ovo.
To je strateški plan za "Torlak"; pročitala sam ovaj plan i projekat za Institut "Torlak" do 2010. godine od korica do korica, sa nečim što sam apostrofirala i potencirala i imam nameru da vas pitam.
Dakle, aktuelizovano je ovih dana, juče je u jutarnjem dnevniku napravljen prilog o tome, putem izveštača koji je išao od jedne do druge apoteke, iz više gradova, da uopšte nema vakcina za grip, sada kada je već na pragu zima i kada će epidemija da se širi. Deset hiljada vakcina je, po informacijama koje je dobio taj novinar, urađeno u Institutu "Torlak" za ovu godinu, iako su mogućnosti mnogo veće.
Moram da vas podsetim da je ovaj institut neprekidno radio za vreme onih nezapamćenih ekonomskih i svih drugih sankcija koje su bile sprovedene nad našom zemljom i našim narodom gotovo čitavu deceniju.
Kao što su kolege, pre svega doktor Paja Momčilov i ostali lekari iz SRS, više puta rekle, opšte je poznata činjenica da je centrifuga u tom institutu, koji je međunarodno visokog renomea, stara 50 godina. Činjenica da je u ovoj strategiji, ovoj studiji, koju sam čitala i do koje sam došla, urađen kompletan plan i projekat što se tiče finansijske konstrukcije kako bi se ne samo oporavio "Torlak", nego i mogao da konkuriše i svetskim poznatim kućama, kao što je "Aventis", koje su poznate u proizvodnji vakcina i čije ćemo najverovatnije i ove godine morati da uvozimo; da ne govorim o skandalu koji se nedavno desio, da je umesto vakcine bila obična voda i da su građani ogorčeni zbog toga.
Znate, kada je već potencirano to da u budućnosti građani, pacijenti neće moći da izaberu svog lekara, stavite se u položaj običnih ljudi, jer vi ste lekar, vi ste ministar, i kako to sada utiče na opšte psihičko stanje ljudi, jer je činjenica da su zaplašeni i da za svoju decu i stari i nemoćni neće moći ove godine da obezbede vakcinu protiv gripa. Da li je to normalno u jednoj državi, za koju vi kažete da je dobila mnoge druge projekte, koje su dobile samo neke zemlje.
Opet moram da se vratim, gospodine ministre, na ono što ste spominjali za skoro 60.000 trudnica u našoj zemlji, kako ste vi rekli, diskreciono, a vi ste rekli veoma poverljiv projekat njihovog testiranja na HIV virus. Pravo da vam kažem, nikakve poverljivosti tu nema. Lekari, doduše ginekolozi, koji su mi se javljali, dok ste vi to govorili, iz Kragujevca i koji su renomirani i poznati u toj oblasti čude se jednoj takvoj vašoj izjavi. Dakle, pre svega, svaka trudnica mora da da krv na analizu kada počne da vodi trudnoću i kada dođe kod svog lekara, tako da tu nema ništa tajno i poverljivo.
Sa druge strane, u pitanju je, kako oni kažu, jedan ogroman novčani (naravno u evrima) iznos projekta kojim rukovodi izvesni lekar Spasa Anđelić i Mirosinka Dinkić. Neko je ovde rekao – nemojte da spominjete nečiju majku. Nije ona nečija majka.
Ona jeste majka ministra finansija i vašeg stranačkog kolege, ali ona je javna ličnost, neko ko se javno eksponira i ona je u ovaj projekat uključena zajedno sa Spasom Anđelićem.
Inače, rekli su mi da je čovek sve moguće režime prošao, od Brozovog komunizma, preko svih disidenata, ili kako ih već uzimate, 8. sednice, da je došao na kraju do toga da ove 2005. godine rukovodi tim projektom koji nije ništa drugo nego sistem za pranje para.
Kako to ide u toj hijerarhiji? On je na vrhu, zajedno sa Mirosinkom Dinkić, i tako se rade svi projekti, tako se uzimaju ogromne pare; dakle, da li je u pitanju nefrologija, ginekologija, da li je u pitanju hirurgija...
Ja ne znam zaista, gospodine ministre, šta je sa vama, ako ste nervozni, izvolite, izađite malo da se smirite, popijte kafu, sokić, neka vas neko izvede, nemojte na takav način da reagujete, govorim o ozbiljnim stvarima. Ovo su ozbiljne primedbe.
Dakle, to dolazi do toga da volonteri ili puki volonteri koji su na kraju tog lanca dobiju ručak ili su tu zbog toga što će da popiju sok i kafu, neko za predavanje 50 ili 100 evra, a oni koji su na vrhu ogromne pare za nešto što vi zovete kapitalnim projektom.
Da se ne biste na takav način time hvalili, a vaše kolege, pre svega ginekolozi koji su zgranuti zbog toga što ste tako nešto, kao što oni kažu, izvalili sa skupštinske govornice, kao i svi drugi, a pre svega ja, koja sam sve ovo proučila i trudila se da shvatim u čemu je suština, postavljam vam sada, što su postavili i nosioci te analize, to ključno pitanje – da li je za državu, po vašem mišljenju, u ovakvoj konstelaciji i u odnosu budžetskih stavki normalno da se o "Torlaku" uopšte ne vodi računa i da je on pušten niz vodu, kada je u pitanju neki projekat i finansijska projekcija od 20 miliona evra?
Poređenja radi, da vam kažem da je to iznos koji je manji od iznosa predviđenog za Agenciju za promociju izvoza. Kada je ustanovljavana Agencija za promociju izvoza i kada je određen taj iznos sredstava, koji je otprilike 20 miliona evra, mi smo postavili pitanje šta je to država Srbija u ovom trenutku spremna da proizvede kada je sve uništeno, od poljoprivrede, preko svih onih mogućih zdravih privrednih grana.
Vi sa druge strane imate spreman projekat, ljude i ustanovu koja je svetski poznata, renomirana i gde je potrebno da se finansijskom injekcijom ubaci 20 miliona evra, koja bi ne samo mogla da proizvede, a da zaštiti interes svakog građanina i da brine o njemu kada je u pitanju obična vakcina za grip, nego i da izvozi, da parira ovim malopre spomenutim svetskim kompanijama.
To je ono o čemu vi treba da razmišljate i da se za to zalažete kao ministar, i kada se projektuje budžet i na sednicama Vlade, jer je nemoguće da nam date neko drugačije obrazloženje zašto je "Torlak" danas u ovakvoj situaciji kada je u svim ovim budžetskim stavkama ovako za pet sekundi moguće da se pronađe gde se sve troše pare i da se skupi tih 20 miliona evra sa kojima bi se ova renomirana ustanova podigla na najviši mogući nivo i pružila, pre svega, nama građanima Srbije jedan vid sigurnosti, a mogla da parira i da izvozi sve to što proizvede na evropsko i svetsko tržište.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, uopšte ne znam zašto vam je trebao ovaj predlog zakona o Crvenom krstu, potpuno bespotrebno za Narodnu skupštinu koja je opterećena mnogim drugim problemima; ne mislim Skupština kao institucija, već građani Srbije koji od nas očekuju da Skupština rešava mnogo važnije stvari.
A da se na ovaj način uređuje oblast Crvenog krsta nije ni dobro, kada ste već krenuli u to rešavanje, vidi se iz amandmana koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke. Već iz prvog člana, prvog stava sebe demantujete i u 8, i u 9, a evo već i u 10. Da li je to direktiva, da li vam je i to potrebno da biste morali da učinite sve ono što su vam oni naložili, zaista ne znam.
Ovakva ovlašćenja, kao što je stav 4. člana 10, koji tražim u ime poslaničke grupe SRS da se briše, koja se sada zakonski daju Crvenom krstu, tako su pogodno tle za razne marifetluke, zloupotrebe i korupciju, a o čemu smo mi govorili u raznim primerima, da je to neviđenih razmera. Ovako, kao na tacni ste im pružili mogućnost da rade šta hoće i da se pojedinci bogate, kao što su to radili, a nažalost nastavili su da rade, najviše u teško, najteže vreme kada je naš narod morao da beži sa svojih ognjišta iz Republike Srpske Krajine i iz Republike Srpske.
Sećam se tog perioda 1994. godine i do 1995. godine, kada je trajala tzv. blokada na Drini i kada je samo preko organizacija humanitarnog karaktera, kao što je Crveni krst, mogla da se uputi neka pomoć.
U to vreme, moja koleginica, a ujedno i dobra prijateljica, žena koja je zaista Srpkinja i koja dugo godina živi i radi u Atini, koja se angažovala kod mnogih poznatih grčkih firmi i organizacija, prikupila je zajedno sa grupom ljudi na desetine šlepera, ne bih da minimizujem, a može da se kaže i možda do 100 šlepera raznorazne pomoći za naše i njene sunarodnike iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
Iako je jedan od stručnjaka koji radi sa decom koja imaju određene smetnje, jedini takav stručnjak u celoj Atini, morala je da napušta svoj posao i svoju porodicu, jer, kako mi je tada govorila, nema, naravno to je evidentno i danas, poverenja u te lopove iz Crvenog krsta.
Ne mogu da kažem da svi ljudi koji tamo rade i vode tu organizaciju gledaju kako će i gde da ukradu i kako će šta da ćape i da kupe sebi stan, kuću ili da se obogate za svoj račun i račun svojih članova porodice.
Ako je već to prisutna pojava, možda je taj stepen kriminala u Crvenom krstu kao međunarodnoj organizaciji, odnosno ona ovde ima zaseban status pravnog lica kod nas u Srbiji, regulisan tako što je suzbijen u Švajcarskoj, u Italiji, u Francuskoj i u drugim zemljama na koje se vi pozivate da postoji ovakva i slična zakonska regulativa, ali stepen lopovluka i kriminala nije isti, ovde je u neviđenim razmerama.
Sećam se, još sam bila učenik osnovne škole, naši nastavnici i direktor škole nisu imali poverenja u ono što smo mi kao deca, kao i svi vi u sali, radili, a što je išlo navodno preko Crvenog krsta. Bilo koju akciju, bilo koju aktivnost da smo sprovodili da bismo nekome pomogli, humanog karaktera, jer mi i danas treba tako decu u Srbiji da edukujemo i u tom pravcu da razvijamo naše društvo, morali smo strogo da kontrolišemo i da pratimo. Jer, još od tog Brozovog komunističkog vremena oni koji su zaposeli vrh Crvenog krsta, i po sektorima, po okruzima, po gradovima, u tim su sredinama, kao takvi, bili ozloglašeni, jer uvek su ljudi dolazili sa mnogobrojnim primedbama da do njih pomoć nije stigla.
Kako je onda moguće, kada ste sami rekli da je Crveni krst, po predlogu vašeg zakona, u članu 1, neprofitabilna ili neprofitna, kako ste vi napisali, organizacija, da im se daju ovlašćenja po članu 10, po svim stavovima, da se to taksativno nabraja u stavu 4, koji ja tražim, u ime SRS, da se briše, gde se kaže: "Pod uslovima i na način utvrđen zakonom, Crveni krst Srbije može, ako to ne dovodi u pitanje obavljanje javnih ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom, pružati i druge usluge zainteresovanim pravnim i fizičkim licima, a naročito one koje se odnose na ...".
Znači, u pitanju je javno ovlašćenje koje se daje Crvenom krstu i u pitanju je mogućnost da oni raznim zainteresovanim pravnim i fizičkim licima pružaju usluge koje će da naplate.
U pitanju je: "1) organizovanje i sprovođenje stručnog osposobljavanja predavača za obuku iz prve pomoći, vođenje evidencije o obuci i izdavanje odgovarajućih uverenja o stručnoj osposobljenosti predavača", što će da košta 100, 200, 500 dinara, otkud znam koliko, ali to ima svoju tarifu.
"2) organizovanje i sprovođenje obuke iz prve pomoći kandidata za vozače, sprovođenje ispita, vođenje evidencije i izdavanje uverenja o položenom ispitu iz prve pomoći". Gde ćete veću mogućnost za sticanje profita? To su stotine hiljada ljudi koji će da traže ovo, a Crveni krst će da se pojavljuje u ulozi nekoga ko može to da radi i imaće sertifikat, odnosno legalizovaće taj svoj posao putem zakona.
"3) organizovanje i sprovođenje obuke iz prve pomoći za lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu", o čemu smo mnogo govorili.
Toliko je loše urađen Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, o čemu smo pričali danima sa Lalovićem, još nam samo treba da se u to uplete i Crveni krst i situacija je kompletna. Baš ćete lepo da učinite i da zaštitite radnike u Srbiji.
Moram opet da se vratim, pošto je sad uvaženi kolega Dragoljub Anastasovski ušao u salu, kada je dr Paja Momčilov govorio o onom slučaju i ljudima koji su napravili herojske podvige za mene i za svakog od vas. Neki od vas se boje da pruže prst da im kap krvi poteče, a kamoli da tako humano delo urade. Kada smo razgovarali o Zakonu o radu, a to je bilo samo pre tri meseca, on je izašao za govornicu i rekao da je ponosan jer je stoti put, tada je to bilo, dobrovoljno dao krv za nekoga kome je najpotrebnija, a sada sam u prilici da vas obavestim da je on to uradio još šest puta posle toga. Dakle, 106 puta je dao krv i ja mu se na tome zahvaljujem i čestitam mu. Takav vid pomoći i humanosti na delu i takvo ponašanje, da to neko uradi otvorenog srca, to je prava stvar za državu i za narod.
To što će da radi crveni krst i što će da organizuje razne stvari, odnosno pojedinci da se bogate putem ovih stvari koje su očigledno navedene kao profitabilna delatnost, jeste nešto što nikako niko ne samo iz SRS, nego milioni građana Srbije ne mogu da opravdaju. Naročito stotine hiljada onih koji su vapili za pomoći i nisu je dobili, iako su možda bili na nekom spisku, u evidenciji, ili im je rečeno da će da dobiju, jer su ostali bez svoje kuće i morali su da napuste svoje vekovno ognjište. Rečeno im je da će dobiti za kolektivni smeštaj – a takvih centara ima i u Kragujevcu i svuda po Srbiji, sada je nekoliko stotina ljudi sa članovima porodica prinuđeno da u Tehničkoj školi u severnoj Kosovskoj Mitrovici zanoći svaku noć i ove zime – primera radi, novi dušek. Odjednom su volšebno nestali ti novi, koji su u sklopu neke donacije ili prolaze kroz Crveni krst, ljudi dobijaju neke otpatke ili ne dobiju ništa.
Sećate se samo slučaja velike tragedije, elementarne nepogode koja je zadesila Jašu Tomić, kada je nekoliko hiljada ljudi u beznađu tražilo spas. Bilo im je potrebno da samo dobiju jedan par gumenih čizama. Kada bi oni sada došli i kada bismo im mi sa govornice uputili javni poziv da nam pričaju kakve su se sve zloupotrebe tamo desile od strane Crvenog krsta, verujem da ih je bilo, tome ne bi bilo kraja.
Nemojte onda da im dajete mogućnost još više to da rade preko člana 10. stava 4. To je čisti profit. To u normalnim državama u svetu rade određene agencije i ekipe. Ljudi koji to nisu imali prilike da vide ili nisu putovali u te krajeve bar su mogli da gledaju neke od tih snimaka na TV, da li dokumentarne prirode ili kao što to vole njihovi kinematografi da smeste u neki film i za to koriste te specijalizovane ekipe.
To je tačka 4) - organizovanje službe spasavanja na vodi i službe spasavanja na planinama, sprovođenja obuke spasilaca za rad u tim službama, vođenje evidencija i izdavanje odgovarajućih uverenja. Da li to treba da radi Crveni krst? Mi smatramo da to ne treba da radi Crveni krst. Postoje mnogi primeri i mnoge države u svetu gde to ne radi Crveni krst.
Humanitarna misija i akcija koja treba da bude prisutna i koja u mnogim slučajevima nije kao takva iskazana od strane onih koji vode organizaciju Crvenog krsta treba da služi za primer za budućnost, da se dalje ne dešavaju takve stvari i da se sve te negativne pojave koje se dešavaju spreče.
Nađite mi u gradovima Srbije, evo, da napravimo evidenciju onih ljudi koji su radni vek završili na čelnim pozicijama Crvenog krsta, da su duboku starost sačekali tako da nemaju gde da žive i da nemaju hleba da jedu. Pa, nema takvog. Svi ljudi će da vam potvrde da u svim gradovima i opštinama u Srbiji ne postoji takav slučaj.
Humanost na delu. Kada već govorimo o tome, završiću na kraju sa ovim što je trebalo koliko danas iza zatvorskih rešetaka, Bogoljubom Karićem, koji bi zaarlaukao ovde da ima tu mogućnost, ali, hvala bogu i svesti građana Srbije, nikada neće moći da se obrati sa skupštinske govornice. Zaista želim da govorim o tome, o njegovoj navodnoj humanitarnoj misiji i o krađi koja se dešava putem poziva preko brojeva koje objavljuje na svojoj TV.
Meni je kolega Dragan Čolić, naš poslanik iz Smedereva, u ovom trenutku nemam taj dopis, ali radi se o autentičnom spisu, doneo pre nekih mesec i po dana jedan dopis od jedne napaćene majke iz Smedereva, koja se više puta sa apelom za pomoć obraćala tom poznatom srpskom tajkunu, koji još uvek nije u zatvoru, a trebalo bi da bude.
Naime, ona je za neophodnu lekarsku intervenciju uputila dopis i tražila je da joj se pomogne. Zamislite šta su joj odgovorili iz "Karić fondacije" - da oni nemaju sredstva koja je ona tražila. Ona je tražila minimum minimuma, hiljaditi ili milioniti deo njegove godišnje zarade.
O čemu mi onda pričamo? Srbiju pokradoše takvi kao što je Karić i njemu slični, a mi govorimo o humanosti na delu i o tome da je ljudima potrebna pomoć. Jeste im potrebna pomoć, ali država na drugačiji način o tome da se brine. Samo okrenite stranice današnjih dnevnih novina. Evo, imate u dnevnim novinama, ne bih da reklamiram njih danas, na naslovnoj strani i veliki tekst unutra – u beogradskom prihvatilištu za beskućnike, za ljude koji nemaju šta da jedu, koji nemaju krov nad glavom, ove godine je duplo više onih koji traže da se smeste, nego što je bilo prošle godine.
Pogledajte samo u gradovima gde nema takvih prihvatilišta i gde je ukinuta narodna kuhinja, kao što je to slučaj u Kragujevcu, kako ljudi žive.
Nažalost, sve je veći broj siromašnih i životni standard je sve godi i gori. Oni ljudi koji su možda pre pet godina mogli sebi da obezbede osnovni minimum egzistencije, da kupe one osnovne životne namirnice, da plate struju, komunalije, sada to ne mogu nikako da urade, jer je to nešto što zahteva njihove tri ili četiri prosečne plate. A da ne govorim o onima koji platu uopšte nemaju i koji su na ivici bede i siromaštva i žive ispod donje granice siromaštva, a po evidenciji i statistici takvih je 2.400.000. Od toga je, dame i gospodo narodni poslanici, 800.000 dece u Srbiji koja dnevno nemaju da pojedu normalan obrok koji zaslužuju i koji im je potreban za njihov uzrast i razvoj.

Dame i gospodo narodni poslanici, prof. dr Mileta Poskurica podneo je u ime Srpske radikalne stranke amandman na član 14.
To je samo nastavak ove naše priče, ilustrovan mnogim primerima iz života vezanim za rad Crvenog krsta i za naše shvatanje onoga što smo vam lepo, gospodine ministre, obrazložili u članu 1, šta, po definiciji koju je dala Srpska radikalna stranka, treba da bude Crveni krst.
Opet vas pitam zašto vam je bio potreban ovaj zakon? Lepo da ste izašli i rekli - to mi je direktiva, rekla mi je Evropska unija. Vi ste u Srbiji poznati tender majstor. Još sada da nameštate razne angažmane ovima iz Crvenog krsta, tome nema kraja. Ako vi dajete mogućnost, po članu 14. tački 3), što prof. Poskurica traži da se briše, da se za Crveni krst sredstva obezbeđuju i od pruženih usluga čije su vršenje državni organi, organi teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave poverili Crvenom krstu, pored svih onih usluga i profita koje će lepo da dobiju po stavkama iz stava 4. člana 10, to je neprihvatljivo.
Prvo, jedinice lokalne samouprave, ovde sede mnogi predsednici opština iz redova SRS, a mi smo takav stav izneli po prvi put i demonstrirali ga kada je predsednik Šešelj postao predsednik Opštine Zemun 1996. godine, uopšte nisu u obavezi da finansiraju Crveni krst. Oni to rade ne po inerciji, nego zbog toga što ih stavljaju u korpus tzv. nevladinih organizacija. To nisu mali iznosi. Jedinica lokalne samouprave uopšte ne treba udruženja građana da finansira.
Da ne govorim o raznim drugim udruženjima koja nisu Crveni krst, a koje su klasične organizacije koje se bave drugim delatnostima, pre svega špijunskom delatnošću u našoj zemlji, koja se podvodi pod nevladin sektor, a finansira se od strane Soroša, van institucija države, a onda ih neke jedinice lokalne samouprave stavljaju, kao što mi imamo slučaj u Kragujevcu, nekoliko takvih, da ih finansira grad Kragujevac, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Koji su to poslovi i koja je to aktivnost koju treba jedan grad ili opština da poveri Crvenom krstu, a da oni za to dobijaju novac od nas?
Moram samo da vam kažem, gospodine ministre, da je frapantno to što se dešava konkretno u Kragujevcu, a svuda u Srbiji imate takve primere. Tamo je došao novi sekretar Crvenog krsta, u pitanju je žena, koja je član DS-a. U prostorijama Crvenog krsta, čija navodno humanitarna aktivnost treba da bude osnovno čime će on da se bavi, Vesna Pešić je pre 20 dana držala u Kragujevcu političku tribinu.
Da li vi to možete da opravdate i kako ćete vi onda da reagujete kao nadležni ministar? Šta su prostorije Crvenog krsta – mesta gde će neke propale političke, i u moralnom i u svakom drugom pogledu, ličnosti da drže svoje političke tribine i da pokušavaju da seju i dalje mržnju među građanima i da se tako ponašaju?
Vidite šta stoji u članu 9. predloženog zakona, da Crveni krst Srbije sprovodi program i aktivnosti koje proizilaze iz ciljeva i zadataka Međunarodnog pokreta, a naročito: prvo... Ono što se desilo u Srbiji, odnosno SRJ, što novija istorija i civilizacija nije zapamtila, jeste 78-dnevno bombardovanje našeg naroda i naše države. Kada govorite o njihovim običajima i o onome šta su oni, oni da su bili tako humani, mislim na te zemlje i države na koje se vi pozivate, ne bi naložile NATO agresiju na našu zemlju i da se tako besomučno ubijaju žene, deca i naša vojska, da se uništavaju civilni, privredni i drugi objekti.
Opet ću da vam iznesem slučaj iz grada Kragujevca. To vam stoji u tački 3), gde kaže da Crveni krst donosi plan i sprovodi program pripreme za delovanje u nesrećama, u saradnji i uz koordinaciju sa nadležnim državnim organima. Šta je Vojska Jugoslavije, nego nadležni državni organ? Kada su oficiri Vojske Jugoslavije kod tadašnjeg sekretara Crvenog krsta u Kragujevcu došli, jer im je bila neophodna pomoć, s obzirom na to da je država bila u ratu sa najvećom vojnom alijansom, gospođa koja je tada bila sekretar Crvenog krsta rekla im je – bežite odavde, idite, nemojte ovi stranci da vas vide. Stranci da ne vide pripadnike Vojske Jugoslavije, koja se u tom trenutku bori za goli opstanak i brani živote svojih sunarodnika! Nemojte, molim vas, da mi pričate da su to sve humanitarci na delu i da su oni zaduženi da u svakom trenutku brane interese građana.
Zbog toga je prof. dr Mileta Poskurica reagovao i smatra apsolutno skandaloznim i neprimerenim da ovakva tačka 3) u članu 14. ostane i da pružanjem pojedinih usluga, zamislite, i vršenjem tih usluga i programa, zarad i u ime jedinica lokalne samouprave, Crveni krst još dobija naknadno novac.
Stav Srpske radikalne stranke od našeg osnivanja, kada su u pitanju bilo kakve nevladine organizacije, sektori, Međunarodni Crveni krst, Crveni krst Srbije, tadašnje SRJ, što se tiče prihoda iz budžeta koji im se daju i njihove delatnosti, apsolutno je identičan kao i sada 2005. godine. Zbog toga smatramo da treba do kraja našim argumentima i ovim amandmanima da odbranimo taj stav, jer to je jedini ispravan način razmišljanja.
Sami sebe ste, kao predlagač, kroz sve druge članove, kada ste rekli da je to neka navodno neprofitna organizacija, demantovali, pa i ovim članom 14. i tačkom 3), a naročito članom 10. i svim tačkama, od 1) do 4), u stavu 4. člana 10. Predloga zakona.

Znate, kada neko pokuša da pokaže svoju humanost time što predloži da određeni procenat, i to u iznosu od 3%, od svih ovih manifestacija ide za Crveni krst, trebalo bi da pokaže i da krene od sebe, da ne rasipa budžetska sredstva, jer je u pitanju amandman gradonačelnika Kragujevca, koji ne zna i ne ume racionalno da raspolaže sa budžetskim sredstvima grada Kragujevca.
Građani koji žive u izuzetno teškoj situaciji, koji su u neverovatnom socijalnom položaju svakog dana kucaju na njegova vrata, obijaju prag Skupštine grada, nikome taj nije pomogao, ni da reši stambeno pitanje, ni da ga zaposli, ni da mu pomogne za lekove, ni za šta, i sada dođe ovde i, kao, veliki je igrač u Vladi Srbije, on je taj koji će da lobira da mu se prihvati amandman, i dobro je što mu niste prihvatili amandman.
Lako je njemu da se rasipa tuđim parama, a svoje kada treba da da nikada mu nije palo na pamet, ni on ni gomila onih stručnjaka oko njega. Ne samo da nije dao novac i ne samo da nije racionalno rasporedio sredstva koja grad ima iz tekućih prihoda i koja je dobio od Republike, nego nas je samo za godinu dana zadužio sa 400 miliona dinara za neke projekte u izmaglici, bez specifikacije, bez ičega i neverovatno je da se ovakvo nešto predlaže.
Moram samo da vam kažem da kada je u pitanju bilo kakva humanitarna aktivnost, da li je u pitanju manifestacija sportskog karaktera, koncert, da je uvek odluka na onome ko je organizator, a pre svega na izvođačima, da li će u datom trenutku humano da reaguju, poput gospođice Ane Ivanović i mlađanog Novaka Đokovića pre nekoliko dana, naših teniskih nada koji su pre 10 dana održali humanitarni teniski meč u "Areni"; ili ako je u pitanju neka utakmica kada reprezentacija igra u humanitarne svrhe; ili ako se održava neki koncert.
Više puta je narodni orkestar gospodina Branimira Đokića organizovao u Domu sindikata i na drugim mestima koncerte za pomoć deci sa Kosova i Metohije.
Takođe, gospodin Đokić i Udruženje estradnih umetnika, koji su sa druge strane satanizovani Dinkićevim predlozima i direktno im je stavio ruku u džep i obezvredio na neki način to što oni rade svojom poreskom politikom, više puta su se angažovali i svoju humanost na takav način pokazali.
Do sada se nikada nije desilo, evo godinu i po dana je Stevanović gradonačelnik grada Kragujevca... Pazite, grad koji ima veliku sportsku halu, doduše, zapuštena je, stadion koji je u funkciji već toliko decenija, a isto izgleda, odnosno ništa u njega nije uloženo, stadion "Radničkog" koji je od 1950. i neke godine...
Zašto se nije setio sa svojim vezama i sa agitacijom da se pomogne građanima Kragujevca, da organizuje Skupština grada neki humanitarni koncert, neku priredbu na koju bi Kragujevčani došli, koji to mogu da plate. Simbolično - simbolično, ali da kaže da ovo ide za decu koja su u najgorem položaju. I, pitanje je koja su to u najgorem, jer mi tamo imamo 40.000 ljudi bez posla i ko zna koliko dece tih roditelja koji nemaju da prežive.
Ovako, ovaj amandman je potpuno besmislen i neprihvatljiv. Ja sam se samo javila da reagujem zbog ovog licemerja koje je na ovaj način Stevanović pokazao, jer tamo gde je on direktni nalogodavac za trošenje budžetskih sredstava, em što je Crvenom krstu dao novac iz budžeta za ovu godinu i predvideće za sledeću, nigde nije pokazao da je spreman da u humanitarne svrhe, kako je to intencija njegovog amandmana, uloži taj dinar koji sa teškom mukom Kragujevčani izdvajaju iz svojih džepova.