Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javljam se kao član Odbora za odbranu i bezbednost da vam ukažem na to da amandman o kome se govori, a koji je gotovo u suštini identičan amandmanu kolege Petra Jojića iz SRS, jeste nešto što svakako treba da prihvatite.
Ne vidim, a i u dosadašnjem radu sa vama u odnosu na kontakte sa Odborom, da postoji bilo kakva smetnja u komunikaciji. Mi se ne slažemo sa ovim zakonskim rešenjem i kao stranka ćemo glasati protiv zakona.
Veoma često postavljamo pitanja iz oblasti državnih i nacionalnih pitanja, i to nam je ostao dužan, kao jedan od najgorih ministara u policiji, Dušan Mihajlović.
Vi ste nasledili sve te nerešene situacije, naročito kada su u pitanju svi oni problemi koje je pokrenuo predsednik naše stranke, profesor dr Vojislav Šešelj.
Ali, moram da istaknem pre svega lično zadovoljstvo što učestvujem u radu Odbora koji je nivo ovako osetljivih pitanja, kao što je pitanje bezbednosti države i naroda, pitanja iz oblasti policije, podigao na najvišu stepenicu pod patronatom kolege Milorada Mirčića.
Ranije, za vreme ozloglašene vladavine DOS, kada su pripadnici MUP zloupotrebljavani na najgori mogući način, kada su se čelnici MUP stavljali u službu jedne stranke i čelnika koji su želeli na svaki mogući način da se obračunavaju sa političkim neistomišljenicima, obično po usmenom nalogu i Čedomira Jovanovića i one bubašvabe Bebe Popovića i ostalih, bilo je zaista jadno da narodni poslanici, a i vi ste tada bili i potpredsednik Odbora i narodni poslanik, gospodine Jočiću, da svi prate kakve izjave daje Dragan Šutanovac.
Taj nesvršeni NATO i britanski đak, onaj koji pretenduje da se razume u oblast bezbednosti, a svaki Srbin to zna bolje od njega, a nije plaćen i ne uzima na blagajni tih organizacija i obaveštajnih službi paušal, na najgori mogući način je klevetao i govorio sve najgore o poslanicima i predstavnicima političkih stranaka.
A vi znate da mi kao stranka u tom sazivu nismo uopšte učestvovali u radu odbora u tom periodu, od 2000. do 2003. godine, ali smo iznosili naše stavove o zloupotrebama u službi, o tome da se on kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost stavlja u funkciju jedne destruktivne politike, koja je veoma štetna po državu i narod, pre svega građane koji su to osetili na svojoj koži za vreme čuvene akcije "Sablja".
Ako pogledate kako su pali svi oni argumenti, kvaziargumenti neistomišljenika SRS i prethodnika na vlasti pre 2000. godine, videćete da se uz pomoć takvog stava i ponašanja, pre svega, predsednika Odbora gospodina Mirčića, a zatim i svih nas, posle toliko godina izvršila demistifikacija nečega što se zove BIA, bivša SDB, jer je to bio jedini mogući način da se uspostavi parlamentarna kontrola i da mi ovde u parlamentu, najvišem zakonodavnom telu, primimo direktora BIA, da razgovaramo o izveštaju koji nam se podnosi dva puta u toku godine, kao i vašem.
Uopšte ne vidimo zašto je smetnja da to radimo češće. Mi znamo, nažalost, u kakvom se osetljivom trenutku danas nalazi Srbija i kakvi su sve izazovi pred nama. Naročito kada imamo u vidu ulogu policije, na čemu svakako treba da se oda svakome priznanje zbog uslova u kojima radi i zbog osetljivosti područja gde radi, kada su u pitanju ove tri južne srpske opštine i uopšte kada je u pitanju delovanje policije na celoj teritoriji Srbije.
Mi nikada ne znamo, ne daj bože, kakva situacija može da nas zadesi, ali kada moramo da se sastanemo i vi da nam u kraćem periodu nego što je to šest meseci, podnesete izveštaj, možda za proteklih mesec dana, za dva meseca, 15 dana, otkud mi to znamo. Zato bi bilo dobro da prihvatite ovakav naš stav, naročito zbog činjenice da se visokoprofesionalno, pre svega, i kao političar i kao vrsni poznavalac ove oblasti postavio i gospodin Mirčić i svi članovi Odbora iz SRS i druge kolege koje su učestvovale u tom radu i u komunikaciji sa vama.
To bi samo, na kraju krajeva, u pojedinim važnim trenucima doprinelo da se eventualno neke nastale tenzije u društvu stišaju, kao što je to bio slučaj u noćima između 17. i 19. marta 2004. godine, onda kada je gospodin Mirčić prošle godine, čini mi se 19. septembra, organizovao zajedno sa članovima Odbora za međunacionalne odnose, odlazak u subotičku Gradsku kuću, da razgovaramo o svim onim negativnim stvarima koje se u izvođenju onih koji ne žele dobro Srbiji i svim građanima Srbije izvode, a pokušava se da se imputira nama.
I sve takve stvari i eventualni takvi događaji zaista zahtevaju da više puta u toku godine, ako to potreba zahteva, vi podnosite izveštaj Odboru Skupštine, odnosno Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Mislim da su to dovoljni argumenti da vi prihvatite ovakav naš stav, a vidim da je on izražen i kod pripadnika, naročito zbog podnošenja ovog amandmana, o čemu je govorio kolega Krstin, članova vladajuće koalicije. Hvala.

Gospodine Zankov, dame i gospodo poslanici, koristim pravo na repliku, jer smatram da je u jednom delu ministar, između ostalog, i moje izlaganje protumačio pogrešno.
Moram da vam kažem, ministre Jočiću, da ništa nije namerno urađeno kada je izabran gospodin Mirčić za predsednika Odbora za odbranu i bezbednost. To je čista matematika. SRS je najjača stranka u Srbiji, najjača stranka u parlamentu i ima 82 poslanika. U momentu kada je gospodin Mirčić izabran za predsednika Odbora, striktno je poštovan reciprocitet. Zato je gospodin Zankov potpredsednik Skupštine, zato je gospođa Pop-Lazić potpredsednik Skupštine i zato su druge kolege srpski radikali neki na mestima predsednika, a neki na mestima zamenika predsednika pojedinih odbora.
Upravo sam o tome i govorila malopre u delu svog izlaganja, da je to bio ključni razlog u periodu DOS-ovske bahate vlasti od 2000. do 2003. godine, što nismo učestvovali u radu odbora, jer nije poštovan taj reciprocitet i vi to znate.
Inače, gospodin Mirčić je izabran za predsednika Odbora onda kada ste vi bili poslanik i kada je Vojislav Koštunica bio poslanik, kada je predsednik bio Dragan Maršićanin. Dakle, u momentu kada se nije znalo koga ćete sve da skupite, s konca i konopca, da skrpite ovu vladu koja je na izdisaju.
Što se tiče rada Odbora za odbranu i bezbednost, u prilog ovome što ste rekli, zaista je taj deo da ga pozdravi svaki član Odbora, ali se ne slaže sa našim zahtevom i amandmanom kolege Jojića, da je javnost neophodna, da je Skupština vlasna da kontroliše MUP, da postavlja pitanja. Kako vam to nije dovoljan razlog da prihvatite amandman SRS? Kažete - to je već sadržano u Poslovniku.
Kada pogrešno tumačite da je Poslovnik taj koji je iznad zakona i Ustava, to uopšte nije tačno, on određuje način rada najvišeg zakonodavnog tela. Poslovnik mora da se usklađuje sa važećim zakonima i Ustavom.
Ne može Poslovnik i neki odbor, recimo Odbor za zdravstvo, da da sebi za pravo protivno zakonu, recimo, da vrši laboratorijske nalaze eventualnog ptičijeg gripa; ove ima ptica preletača iz stranke u stranku; ima kradljivica i grabljivica i svačega ima.
To vam govorim samo zbog toga što Poslovnik mora da bude usklađen sa zakonima. Sve i da je prepisana poslovnička odredba, ne smeta da to stoji u zakonu. Naročito zbog toga što smatram da vi, kao i gospodin Mirčić i predstavnici SRS, valjda imate drugačije mišljenje od onog nesrećnog Šutanovca. U nedostatku argumenata, nepoznavanju pravopisa, što je pokazao prilikom kreiranja onih smešnih plakata protiv gospodina Vučića pre nekoliko dana, izlaskom iz parlamenta, pa sad mučenici sve da hoće, ne znaju kako da se vrate, on ide od televizije do televizije i priča gluposti.
Znate li šta on zagovara? Potpunu diskreciju, odnosno mrak u Skupštini kada je u pitanju rad Odbora za odbranu i bezbednost. On bi bio za to da se vrati OZNA i kožni kaputi. Znate li šta kaže - ne može da radi u Odboru, sve mu to smeta, zato što su izveštaji BIA, zamislite, njega koji je zajedno sa Čedomirom Jovanovićem i ostalim kabadahijama, Bebom, Mijatovićem, Zoranom Petrovićem, sve ono radio za protekle tri godine kada je bio na vlasti, kaže ne može da postavlja pitanje zato što su izveštaji cenzurisani, pa se on neprijatno oseća, to je izveštaj MUP-a i ne može da priča jer je prisutna javnost.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ko normalan može to da prihvati kao argumentaciju. Ali, pošto imate drugačije mišljenje, pretpostavljam, od Šutanovca; dobro ste me ispravili, svi ste ovde položili poslaničke kartice, pa je ušao Mile Korićanac i još nekih 12 građana u Skupštinu i Šutanovac za posao - Odbor za odbranu i bezbednost, to je mala ispravka.
U svakom slučaju, ništa ne smeta da se i ta, ako kažete da je od reči do reči prepisana, poslovnička odredba stavi u zakon, jer ćemo na taj način da pokažemo da je to dosovsko vreme, najgore vreme koje je promovisala i zagovarala DS, iza nas, bar kada je u pitanju rad Odbora za odbranu i bezbednost.

Iskoristiću pravo po Poslovniku na repliku. Jer, sada u ovom izlaganju ministar je jedan deo mog malopređašnjeg komentara, kada niste bili tu gospodine Markoviću, pogrešno protumačio.
U pitanju je samo forma, pismeni izveštaj, zbog toga što mi znamo da vi niste Dušan Mihajlović, onaj dok ne pročita i kada pročita dve rečenice on ne može da ne muca i da priča normalno, a vi gospodine Jočiću možete.
Vi ste, kao što rekoste, jedan od prvih poslanika od početka višestranačja, sa gospodinom Mirčićem, i lepo ste rekli da je Odbor za odbranu i bezbednost, na čelu sa gospodinom Mirčićem, najbolje radio do sada. Za razliku od onog nesrećnika Šutanovca, koji tvrdi suprotno, koji svoji bes zbog neznanja i zbog činjenice da radi za sve agenture po svetu a ne za svoju državu i narod, ispoljava na takav način i traži da sednice ne budu javne.
Kada već piše da je to samo forma, to ne znači gospodine Jočiću da vi ne dođete sa pisanim izveštajem, a pismen je u svakom slučaju, nepismen je Šutanovac koji nepismene plakate piše, i vi dođete i mi razgovaramo. O tom izveštaju se otvara debata, mi pričamo, dolazimo do zaključaka, kolega Mirčić u najdemokratskijem i najtolerantnijem duhu, kao što je to činio do sada, na njemu svojstven način, izvrsnog poznavaoca, to zaključuje.
Vidim jednog kolega koji gleda u plafon. Kolega, i vi malo naučite nešto o stanju bezbednosti i o tim poslovima, pa se hvalite. Nije to po sistemu da samo Ciga svoga konja hvali, nego je to zbog toga što su to činjenice. Kada vlast kaže, na čijem je čelu opozicioni poslanik, najbolje radi u istoriji srpske policije, onda šta ima više da se priča.
Što se tiče mogućnosti da mi razgovaramo na osnovu jednog izveštaja, nećete vi gospodine Jočiću za kraći period od mesec dana da dajete onako obimne i detaljne prikaze sa grafikonima i sa svim onim podacima koje dobijamo, kao što su izveštaji na šest meseci - ne, nego jedan pisani kraći pregled stanja. Mi onda o tome lepo razgovaramo i pokazujemo da smo spremni da i dalje, najbolje do sada, radimo svoj posao i ne vidim zašto bi to bio problem da ne prihvatite svu ovu našu argumentaciju. Samo toliko radi pojašnjenja.

Gospodine Markoviću, dame i gospodo poslanici, ne morate da nam sve to objašnjavate posle naše debate sa ministrom, zato što sve mogu da zamislim da vi budete u životu, ali policajac ili ministar policije, verujte mi, to mi je nezamislivo. Mi ćemo to da rešimo sa ministrom, a pošto niste bili prisutni na Odboru, samo da vam kažem da grešite.
Prvo ste glasali o amandmanu gospodina Jojića, takav je bio redosled, međutim, pošto su kolega Jakšić, kolega iz poslaničke grupe G17 plus glasali samo za taj amandman koji je podnela njihova poslanička grupa nije bilo kvalifikovane većine na odboru da prođe amandman kolege Jojića, i to je jedina istina.
Što se tiče mog odgovora vama na to ko je srećan a ko je nesrećan, da li kršim Poslovnik, znate, kada je u pitanju bezbednost države i naroda, kada je u pitanju saradnja, kao što to Šutanovac radi sa stranim agenturama, sa Cijom, ja ću to uvek najoštrijim rečima da žigošem i da kažem da je nesrećan, da je bednik, jadnik i kako god hoćete.
Znate, neko ko samo gleda kako da napuni svoj džep, uzme 24 lična dohotka iz Savezne vlade, dođe u Skupštinu Srbije, pa se na takav način ponaša, i neko ko je protivno svim demokratskim postulatima zauzeo mesto predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, jer ministar sam kaže da je na takav način smenjen, i onda 12. marta, na dan ubistva Zorana Đinđića, posla sata pre toga sazove u Skupštini Srbije Odbor za odbranu i bezbednost, pozove ceo vrh MUP-a, Sretena Lukića, Banjca, ne znam koga sve još, da li je tu bio Dušan Mihajlović, i on nema pojma šta se tog dana dešava u zemlji, a ubijaju mu predsednika stranke i premijera.
I taj da kaže da smo mi neuki, da ministar ne zna ništa, a to što je rekao, to morate vi sa njim da raspravite Jočiću, neću ja da vas branim od Šutanovca, ali da kaže da predsednik Odbora, gospodin Mirčić, ne može kvalifikovano da radi taj posao, moja malenkost, kolega Jojić, Marković, znate, neko ko priznaje da se školuje u Americi, Britaniji, kod zapadnih obaveštajnih službi, a za to verovatno dobija veliku nadoknadu, najblaže što mogu da kažem za tako nekoga je da je nesrećnik.
Ne znam uopšte, gospodine Markoviću, i u odsustvu tog poslanika, tog nesrećnika, zašto ga branite i štitite kada on ne uvažava parlament i to je uopšte njihov stav koji će skupo da ih košta, jer ničim se drugim ne bave nego samo ti iz DS što napadaju srpske radikale i to im je cela politika preostala posle pljačke, kriminala, korupcije i svega onoga u šta su upleteni do guše i preko glave.

Pa, nije da je moguće, njega čini srećnim da dobije tolike hiljade dolara, desetine hiljada, onda ste vi u pravu, verovatno da je srećan sa tako napunjenim džepovima.
Gde god da ode, na koju god blagajnu CIA-e, britanske obaveštajne službe, ovih, onih, uđe tamo, oni ga u kešu isplate, jeste, srećan je on zbog toga. Nesrećan je narod koji izabere takvog predstavnika i glasa za takve.
Što se tiče člana 12, ništa vam ne valja ovaj član, kolega Jočiću, odnosno ministre Jočiću, a kažem kolega, jer smo navikli na vas kao poslanika, dugo godina ste bili sa nama ovde.
Ne valja zbog toga što taj član 12. zadire, naročito svojim stavom 2. koji u ime poslaničke grupe SRS tražim da se menja i ne samo zbog toga, nego što reče Predrag Marković, u opšte dobro i društva i države.
Neophodno je da se bolje definiše članom 12. Nacionalni i međunarodni standardi policijskog postupanja, pa je potpuno bespotrebno, i mislim da je ovo preuzeto iz nekih drugih zakonodavstava, nekih drugih država, možda i ovih sa kojima tako tesno na sebi svojstven način Šutanovac sarađuje, naročito ovo u stav u 2.
Predložila sam da se taj vaš predloženi stav 2. izbriše i da ostane ovaj prvi ostane koji kaže da "u obavljanju policijskih poslova policija se pridržava nacionalnih standarda policijskog postupanja, zahteva utvrđenih zakonima i drugim propisima i aktima Republike Srbije, kao i međunarodnim ugovorima i konvencijama koje je usvojila Republika Srbija", odnosno ratifikovala Skupština državne zajednice itd.
Kada ste već sve ovo napisali u stavu 1. mislim da je potpuno bespotrebno da ovako široko, a naročito sa nekim ovakvim tumačenjima, idete u stavu 2.
Pročitaću ceo taj stav za koji mislim da je bespotreban i da je bolji ovaj koji sam predložila, pa neka poslanici koji nisu u toku odluče i vide u danu za glasanje.
Dakle, vi ste rekli: "Pri obavljanju policijskih poslova u skladu sa stavom 1. ovog člana policija se pridržava i međunarodnih standarda policijskog postupanja (a sve to stoji već u stavu 1, ratifikovani međunarodni ugovori, do detalja piše šta je to), a naročito zahteva utvrđenih međunarodnim aktima koji se odnose na: dužnost služenja ljudima; poštovanje zakonitosti i suzbijanje nezakonitosti; ostvarivanje ljudskih prava; nediskriminaciju pri izvršavanju policijskih zadataka; ograničenost i uzdržanost u upotrebi sredstava prinude; zabranu mučenja i primene nečovečnih i ponižavajućih postupaka; pružanje pomoći nastradalim licima; obavezu zaštite poverljivih podataka; obavezu odbijanja nezakonitih naređenja i otpor podmićivanju, korupciji."
Sve to sam zamenila kroz amandman sa samo jednom rečenicom u kojoj je sve to rečeno, jer je prvi stav veoma sadržajan, i predložila sam da umesto toga član zakona glasi: "Policijski službenik je dužan da u svako doba preduzme nužne radnje radi zaštite života i lične sigurnosti ljudi i imovine".
Odnosi se u bukvalnom smislu reči, ovako kao što je napisano, na ličnu sigurnost ljudi i imovine, bez obzira na to da li su oni državljani naše zemlje, da li su nosioci diplomatskog statusa ili su oni koji se nalaze na teritoriji naše zemlje a turisti su, gosti, tako da je bolje da ovako definisan član 12. i primenljivije je, i nema tog do detalja širokog tumačenja gde može da se podvede pod ovo ili pod ono, kako se kome prohte.
Bolje je da prihvatite ovaj amandman, jer samim tim stavovi 2, 3, i 4 se brišu, jer su i oni takođe u tom sledu, ako bi se prihvatio ovaj amandman, bespotrebni, na način na koji je, ovako najprostije rečeno, ali najbolje, kratko i sažeto, ono što je posao policije po svim standardima, i nacionalnim i međunarodnim.
Mislim da je mnogo bolje da se prihvati ovaj amandman koji sam podnela na član 12. Hvala.

Nije, nego gospodine Markoviću uopšte nisam išla na pauzu, a vi ste dva puta danas koristili pauzu. Kada ja ne žurim, sačekajte još malo.
Vidite gospodine Jočiću, mislim da vi niste u pravu i nemojte bukvalno da shvatite. Zloupotreba tumačenja ako stoji u jednoj rečenici, za pametnog i razumnog čoveka kakvi svi policajci jesu, na čelu sa vama, valjda je dovoljno da se napiše šta treba da radi i koji su poslovi iz njegove nadležnosti.
U članu 10. sve ste lepo objasnili. Šta su policijski poslovi. I tačka 10) kaže - izvršavanje drugih zadataka utvrđenim zakonom i podzakonskim aktima. U članu 12. kažete to je deo iz člana 13. vašeg predloga zakona. Odlično, onda vam ne treba član 13. ili taj stav. Ali, ovde se govori o nacionalnim i međunarodnim standardima policijskog postupanja.
Razumem da će svaki policajac, po standardima koji su utvrđeni kod nas i svuda u normalnom svetu u svakoj zemlji, da postupa savesno i odgovorno ako on to jeste. Neće da se ponaša bahato, kao u slučaju bacanja Cimpla, koji je navodno hteo da izvrši atentat, odnosno njegov irski seter na Borisa Tadića, preko bankine na topčiderskoj zvezdi. Niko normalan neće to da radi, da gura kola čoveku i da mu ugrožava život, a i psa koji je bio unutra. Inače, pas je pokušao da izvrši atentat.
Ne da se našalimo, nego zaista tako jeste. Sve je lepo u članu 10, i zato mi nismo podnosili amandman na član 10, napisano šta su poslovi policije.
Međunarodni standardi ratifikovani ugovori koje je naša zemlja preuzela sadržani su u stavu 1. člana 12. i samo sam zato tražila da se stav 2. definiše ovako kratko i jasno, jer je u stavu 10. naširoko i nadugačko objašnjeno.

Zašto ste nestrpljivi, gospodine Mihailoviću, nisam ni došla do govornice.
Ministre, da li ste vi član Demokratske stranke?
(Milan Parivodić, sa mesta: Nisam.)
Niste, imate još ono "Srbije", kao da ste iz Demokratske stranke, boju glasa ste sa Vlahovićem original pogodili. Imate iste nastupe, na isti način nam se obraćate.
Prvo da vam kažem, po članu 93, gospodine Mihailoviću, ko može da uzme učešće u raspravi; kada se reč daje ministru, to niste prekršili, ali postoje određena pravila i u komunikaciji ministra sa narodnim poslanicima. Evo, vidite kako ću ja to vama lepo da objasnim, bez držanja predavanja. Ne želim da imam tako ironičan nastup kao vi, mi koji smo ovde deset i više godina, kolege koje su došle u prošlom sazivu, neki su duže neki kraće, znamo šta je Narodna skupština, vi ste ovde gost.
Pre svega, kolegi Krasiću, kao jednom od doajena Narodne skupštine Republike Srbije, čoveku koji je svaki zakon proučio do najsitnijih detalja od obnavljanja višestranačja u Srbiji, ne možete na takav način da se obraćate. Ispadate smešni, ne u našim očima, nego u očima cele javnosti koja dobro zna ko je Zoran Krasić.
Sa druge strane, vi ste ovde gostujući ministar, koji odgovara pogrešno na ono o čemu se govori. Da li vi i kolege koje su izašle iz vladajućih struktura pratite na šta se odnosi ovaj amandman?
Da li vam je jasno da je naša intencija da pare ne idu u Tadićev vozni park, u vaš, Dinkićev, u specijalizovane ugovore, u posebne troškove, nego namenski - u proizvodnju, koja je sistematski urušavana. Na isti način su nam se obraćali i oni prethodnici na vlasti, pa smo morali... Narod je, zapravo, hteo zbog toga što niti ima proizvodnje, fabrike prodate, ljudi otpušteni s posla; oterali su ih i odbacili takvu mogućnost.
Ako već govorite o tome kakva je vaša pozicija, kakva naša, nismo do sada videli da ste u nekoj povoljnoj pregovaračkoj poziciji. Ispred sebe imam ovaj ugovor koji je napravila komisija EU o tzv. stabilizaciji i pridruživanju. Brojne zamerke i na vaš sektor i na sektor unutrašnje trgovine, zakonodavnu aktivnost, naravno, ne bismo slepo sve to sledili, ali smo spremni da uzmemo u obzir sve ono što bi moglo da unapredi svaki proces integracije ne samo sa EU, nego sa celim svetom.
Ako se ovde govori o konkretnoj stvari – kako sredstva, odnosno prihod koji se vraća u budžet, treba da budu potrošena, nemojte onda da se bavite zamenom teza i da nama govorite šta bi bilo kad bi bilo. Pustite nas o tome da razmišljamo, kada gospodin Zoran Krasić bude bio ministar, kada mi budemo bili na vlasti. Budite sigurni da zbog toga što znamo šta hoćemo i zbog toga što ne lutamo u zakonodavnoj aktivnosti i u ponašanju uopšte, nego imamo jasan cilj, imamo preciznu ideologiju, smernice, ne možemo da dođemo u pat poziciju u kojoj se veoma često nalazi vaša vlada, na čelu sa sve Koštunicom; zato tapka u mestu, zato nema nikakvih aktivnosti i zato vi prilično nesigurni, iako želite da ostavite drugačiji utisak, dolazite pred poslanike nespremni da se suočite sa našom argumentacijom, ali to je onda vaš politički problem i problem vas kao ministra.

Stvarno ne znam šta je sa vama, gospodine ministre, vi ste iz Vlade Vojislava Koštunice, pozavadiste nas sa celim svetom od jutros. Kako ste krenuli da širite front prema raznoraznim zemljama, sa kvalifikacijama, nije dobro, nije ni u diplomatskom maniru. Tako je pre mesec dana jedan vaš kolega iz poslaničke grupe izašao i potpuno pogrešno prognozirao, a na vlasti je, ishod izbora u Nemačkoj. Nemojte da se bavite time ko je veći lopov, ko vara, ko je kakav. Sada ja mogu vama da postavim pitanje da li su vam bliži Sicilijanci ili Britanci.
Što se tiče amandmana koji smo podneli, to nije naš princip i stav, jedini racionalan i razuman u ovakvoj situaciji, samo kada su u pitanju potrošači, nego i sindikati, udruženje industrijalaca i zanatlija. Dakle, mi smo pre dva meseca u Narodnoj skupštini usvojili Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o cenama, antimonopolski zakon.
Razumela sam sve što ste vi rekli, da je to intencija, to je jedna nova grana koja treba da postoji. Ako je u pitanju neka privredno razvijena zemlja, gde nema takvih socijalnih oscilacija, gde nema 2,5 miliona ljudi na rubu siromaštva ili ispod donje granice siromaštva, onda, kad imaju registrovana udruženja potrošača i neko od njih je reprezentativno, to ne može da unese zabunu. Skoro da su tamo izjednačena prava, bar što se tiče onog srednjeg standarda ljudi. Kod nas to nije slučaj.
Ne razumem kako vi uopšte imate viziju kako izgleda jedno reprezentativno udruženje potrošača. Da li je to potrošač iz Trgovišta, iz Kruševca, Ljubovije, Kragujevca, Novog Sada, Bačke Palanke, Apatina, Kule, Majdanpeka, Bora, da li su oni svi u strukturi zastupljeni u celoj Srbiji? Ono što se dešava i kako se krše prava potrošača u Loznici ne mora da znači da je tako u Kragujevcu, ili obrnuto. Nemoguće je da to na takav način definišete. Ono što je reprezentativno za neke koji su uspeli da dođu do te navodne reprezentativnosti i da se kao takvi registruju ne znači da će da štiti nekog trećeg.
Isti vam je slučaj kao kod industrijalaca i kod Bogoljuba Karića. On može da plati Britance, Japance i ne znam ni ja koga, toliko je oteo državnih para i oprao na privatne račune, i svoj i članova porodice, može za sebe da kaže – ja sam taj koji je legitimni i reprezentativni predstavnik industrijalaca, i plati, a oni mu dodele, navodno, neku plaketu.
To vam je isti slučaj kao i sa predsednikom Samostalnog sindikata Srbije. Sindikat, kao najveći, a on to jeste, ali dođe predsednik Smiljanić, jednog dana priča jedno, drugog dana drugo i po sistemu Mike i Laleta dogovori se sa ministrom za rad, boračka i socijalna pitanja, oni se znaju još kao sindikalci. Kad dođe na dnevni red da se stvar radikalizuje, odnosno da radnici traže svoja prava i zahteve, on popusti pred svim tim i kaže "izvinite, šalio sam se", a radnici ostanu na cedilu.
Uopšte nije dobro da se takva definicija stavlja u bilo koji zakon u Srbiji, zato što u ovom haotičnom vremenu, i kada su potrošači u pitanju, i industrijalci i zanatlije, nemoguće je da odredite šta je to reprezentativno, naročito zbog ovoga što sam vam rekla. U strukturi tih ljudi koji ih zastupaju to bi morala da bude ravnopravna zastupljenost, pa da vidimo kako su se oni registrovali.
Zbog toga mi kažemo – da ste stavili neko udruženje, pa i to je prihvatljivo, ali sama ova reč, iako je možda namera u osnovi bila ta da se prate neki tokovi... Ali, kažem vam, ono što je u Švedskoj nije u Srbiji. O tome se radi. Ovde su za mene, pravo da vam kažem, reprezentativni potrošači svi oni koji žive na ivici gladi, bede i siromaštva, jer za njih je danas osnovni pojam i pitanje ne to da li im je u garanciji neki kućni aparat, koji se inače i ne proizvodi u Srbiji, nego da li mogu da kupe hleb, mleko itd.
Da li vi mislite da ljudi kojima se dešava da najobičniju paštetu deci kupe i da bude pokvarena, ili neki mlečni proizvod, mogu nekome da se obrate? Milion je takvih slučajeva koje znam. Odu, vrate se u taj maloprodajni objekat i ovaj kaže – pa šta, vratiću vam pare. To je jedino što će neko da mu kaže. Gde će ovaj da se pojavi i da kaže? Ko će da štiti potrošače od ovog uvozničkog lobija?
Ministre, vidite da se prodaje sve i svašta. Pogledajte samo po supermarketima koja je to struktura proizvoda.
Pre neki dan sam objašnjavala za ove najčuvenije i, po meni, da budem skromna u oceni, najbolje čokoladne napolitanke koje proizvodi "Soko Štark". Neko od tih lobista će da bude među potrošačima ili kod uvozničkog lobija spreman da neki drugi svetski poznati brend štiti i da brani, a neće da štiti našu proizvodnju. U tome se mi razlikujemo. Ne morate uvek da budete sujetni i da na takav način mislite da mi želimo da omalovažavamo. Ne, mi samo govorimo da je bolje da se to izbaci i onda znate na čemu ste.
Uostalom, ovo ne treba uopšte da ubacujete u zakon, jer kažem vam, imamo usvojeni zakon, na koji smo takođe imali amandmane, ali postoji Zakon o cenama, Zakon o zaštiti potrošača i antimonopolski zakon. Tu je već definisano kako se štite potrošači.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, videla sam da ste izvršili naknadnu intervenciju u članu 45. Taj član bi bio kompletan kada biste prihvatili ovo što je predložio gospodin Jovanović, a ostavili ovo što ste nama naknadno dali – to je da se u članu 45. doda novi stav 4.
Priču nastavljamo i dolazimo do člana 46. i ovoga o čemu je govorio kolega Arsić. Nedvosmisleno ste rekli, prvo, da je u uporednom pravu rok od 30 dana nešto što je već primenjeno za pokretanje postupka.
Ali, u konkretnom slučaju, kod sticanja ekstraprofita, kada se po dampinškim cenama sve do mere izjednačavanja prodaje određena vrsta robe, nesagledive posledice i štete mogu da se nanesu.
Ponovo ste sami potvrdili, sa mesta, kolegi Arsiću da se ne pokreće postupak do ne znam kog dana. Hipotetički, naročito moram da vas upozorim da u poljoprivrednom sektoru, koji je u primarnoj delatnosti 21 posto našeg bruto društvenog proizvoda, plus 20 posto prerađivačka industrija, to najviše može da se dešava i najčešći je slučaj ugrožavanja tog sektora privrede kod nas u zemlji.
To je ono, ne samo po srpskim radikalima nego su to zahtevi proizvođača, što najviše treba da se štiti od takve nelojalne konkurencije koja se stvara na tržištu, jer u celoj strukturi, vi to sami znate koliko poljoprivreda utiče na bruto društveni proizvod, koliko može da se nanese štete.
Ako kažete da ne prihvatate da se briše stav 4, kako sam predložila u ime SRS, u prevedenom smislu to može da znači ovo: da je neki od direktora u nekom društvenom preduzeću, kojih još ima, ovo malo što nije opljačkano, ili ranije, niko od njih nije snosio konsekvence, retki su ti, a da ne govorim o ministrima koji su se bavili raznoraznim zloupotrebama, da su oprali pare, da su izvršili pljačku državne, odnosno društvene imovine i sve i da se protiv njih pokrene krivični postupak i dokaže na sudu da su oni to uradili, da su opljačkali imovinu, oni će, po našem Krivičnom zakoniku, da snose sankcije.
Vi ovde kažete – ne, u slučaju da se naloži da se cena izjednači - ova dampinška, sa cenom koja je na tržištu, pojeo vuk magarca, ništa. Nemojte tako, gospodine ministre. Šteta je već naneta. Ne možemo uopšte da špekulišemo koji je to obim prodaje bio za pet, deset, 20 ili ne znam koliko dana. Taj neko je zaradio ekstraprofit.
Evo, sada vi povećavate cenu ulja, odnosno ne vi, ali očigledno je da će doći do povećanja cene ulja; onda kada je otišlo na 78, pa na 82 dinara, niko nije, naročito penzioneri, i to u vreme priprema za zimnicu, mogao da razume da se to desilo.
Sada neko po dampinškim cenama prodaje ulje, ili bilo šta drugo, uopšte nije važno, neki poljoprivredni proizvod: paradajz, krompir; on je to činio nekih 20-30 dana i vi posle toga kažete – ništa, na njega će se primeniti ovaj član, a da ne izbrišete stav 4.
Vi ste stavili da se u slučaju iz stava 3. ovog člana odluka o uvođenju antidampinške, odnosno kompenzatorne dažbine ne primenjuje na robu lica koje je prihvatilo obavezu povećanja cene. Ovde je ključno pitanje kada je taj neko prihvatio obavezu. Vi ste malopre rekli kolegi Arsiću da može mnogo vremena da prođe dok se pokrene postupak, mi smo stavili rok od osam dana, pa da se sa tim kasni, pa da on to nije uradio, pa ima onaj rok žalbe, sve znate. Onda je on ostvario ogroman profit. Zato je najlogičnije da prihvatite ovaj amandman. Dala sam obrazloženje u samo jednoj rečenici – kada se pokrene postupak već je nastala šteta i nemoguće je da taj neko ne snosi dalje sankcije.
Vi vidite u kakvoj je situaciji celokupna naša privreda i koje mogućnosti imamo da proizvedemo, a čega uopšte nema, gde ovi koji prodaju robu kao monopolisti na našem tržištu zgrću ogroman kapital. Kada ćemo mi biti, kao država, u stanju da prodajemo naše proizvedene televizore, frižidere i ostalu belu tehniku i drugu robu široke potrošnje? Ono što imamo je mnogo kvalitetnije od raznoraznih nisko kategorisanih proizvoda koji se uvoze na naše tržište, pre svega mislim na hranu, jer je, uz nemaštinu i bedu koja je zavladala, ipak kvalitet hrane kod nas na mnogo višem nivou. U to morate da budete sigurni. Zaista je tako i to svi znaju.
Onda bismo morali da zaštitimo te proizvođače i tržište, a da oni koji su se debelo omastili i dobili silan novac, zbog toga što su se u jednom trenutku drznuli da prodaju po dampinškim cenama robu, za to snose odgovornost. Ovako ih ceo član, sa stavom 4, amnestira; oni su zaradili, šta ih briga, opet će da uđu u neke nove aranžmane, uvek će da pronađu način da se ukalkulišu i do ovih, ne sada kvota, nego do količina koje su, navodno, do mere zaštite naše proizvodnje.
Uvek isti zarađuju, a građani snose štetu, odnosno krajnji potrošač. Mislim da to nije u redu i da zbog toga ova intervencija u članu 45. stav 4. koju ste dodali... Ako već idete u tom pravcu, onda prihvatite i ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS. Hvala.

Samo da vas podsetim na čuvenu šećernu aferu. Niste u pravu. Ja razumem globalno tržište, razumem povezivanje, razumem vašu silnu želju i taj san, koji je nedosanjan, da mi budemo u Evropskoj uniji ko zna koje godine, da li 2025. ili 2026. godine i sve je to veliko pitanje, dakle, i da nema tih barijera i da smo usklađeni sa tim tokovima i trendovima.
Ali, što se tiče one ogromne zloupotrebe koja je naneta državi Srbiji i koju su pojedinci iskoristili za sticanje enormnog bogatstva, a lično i svojim ukazom potpisao kao potpredsednik Vlade Miroljub Labus (tada Savezne, a sada je on potpredsednik Republičke vlade), moram da vas podsetim na sve pretnje od strane Evropske unije, sa kojom vi usklađujete ove zakone, da za malo da ih debelo obeštetimo zbog nanete štete i onda su kao imali razumevanja, a to vam je po sistemu štapa i šargarepe, uslovljavaju vas na drugoj strani, ispostavljaju vam račun za Kosovo i Metohiju, ucenjuju vas i tako dalje, zbog toga što smo ih prevarili. Sada ja ne govorim "mi" kao država, moram da se ogradim, jer to nije država uradila, nego jedan čovek u ime države, a to je Miroljub Labus.
Prema tome, gospodine ministre, ako nema sankcija, onda je besmisleno da pričamo. Dok zaživi to globalno tržište i dok se mi izjednačimo sa svetom i po proizvodnji i po tehnologiji, i da su nam tako kao beli medvedi, kao kod njih, zaštićeni potrošači, koliko će vode da proteče Savom i Dunavom.
Nemoguće je da vi njima kažete – evo izvolite, radite šta hoćete. Ja sada da vam navodim imena pojedinaca, hoćete to? One o kojima je govorio gospodin Arsić, koji trguju robom široke potrošnje i koji nanose cenu onim našim proizvođačima koji još mogu nešto da proizvedu. Kakav je to način da im ja sada kažem – znate, vi bi trebalo da budete fini i dobri, tako je i u Evropi i u svim zemljama gde su ljudi kao navodno fini, ne bave se prevarama.
Ovde imate gomilu prevaranata koji su povezani sa najvišom državnom strukturom vlasti. Njih to uopšte ne zanima, vaši apeli za lepo ponašanje, prevedeno u član zakona, dok ga ne tresnete po džepu i ne snosi sankciju i to je, što kaže kolega Arsić, i pitanje da li neće da se drzne neki drugi ili treći put. Tu je smuvao sa jednim poslom, ovde će sa drugim i šta ga briga. On je uvek na dobitku, isplatilo se. Ako se ne kazni, nema od toga ništa.
Vi sada kažete – nema toga, i kažete – 148 zemalja. Gospodine ministre, u kojoj zemlji od tih 148 ima da zagovarate jedinstveno tržište, a da poslujete, odnosno da se radi po sistemu dvostrukog koloseka?
Mi smo specifični po svemu, ne zato što smo mi srpski radikali to hteli, nego zato što je revidirana Ustavna povelja, zato što ovde dolazi Solana pa treska rukom o sto, pa dolazi onaj iz američke ambasade da piše zakone, pa ovaj pa onaj.
Kada već imamo takve specifičnosti da jedna republika članica ima evro ili euro, kako bi oni rekli, za svoju valutu, a mi imamo dinar, čija vrednost se osporava od strane MMF-a, pa kada imamo poslovanje po sistemu dvostrukog koloseka, pa kada je onaj nesrećni Čedomir Jovanović išao kao vajni ekspert da usaglašava carine za 54 poljoprivredna proizvoda, šta smo mi sve ko država i narod pretrpeli, dobro smo živi.
Da se nama to ne bi ponavljalo i da ne bi i dalje svoje duge prste puštali ovi koji su do sada imali mogućnost da po privilegovanom položaju posluju na našem tržištu, prihvatite ovaj amandman, jer dok mi stignemo do nivoa tih zemalja na koje se vi pozivate mnogo će još vremena da prođe.
Vi, gospodine Markoviću, nemojte stalno da zvrckate, ako vam se spava, pa vas ja dovoljno ne relaksiram svojom pričom, vi onda menjajte pogled ili se koncentrišite nekako drugačije.

Završavam i ljubazno ću da vam kažem da mi vreme, baš kao ni Srpskoj radikalnoj stranci, nije isteklo, tek dolazi.

Čuveni kriminalac, mafijaški duvanski bos Stanko Subotić Cane - Žabac je uglavnom zaposeo i u Beogradu, u Kragujevcu, u svim većim gradovima u Srbiji maloprodajnu mrežu za prodaju cigareta.
Inače, samo da dopunim ovo vrsno izlaganje svih prethodnih kolega srpskih radikala i da vam kažem, verovatno je javnost dodatno zainteresovana, a vidim i vi kolege poslanici iz vladajuće strukture, naročito vi koji niste bili, pa i predsednik parlamenta, u prošlom sazivu poslanici, kada smo mi uspešno i DOS-ovskim poslanicima prodavali tu knjigu. Hit izdanje knjige prof. dr Vojislava Šešelja, u izdavaštvu Srpske radikalne stranke, zove se "Stanko Subotić Cane - Žabac, kralj duvanske mafije".
Možete da je poručite kod nas i tu ćete videti ko je sve iz vrha DOS-ovske vlasti, počev od Zorana Đinđića, preko ostalih ministara i raznih drugih biznis lobija i tajkuna, bio povezan; iznenadićete se za neke podatke koje ćete tu da pročitate, autentične, naravno, postoje i sudski spisi, saznanja i ono što je "Laufer" javio, naravno, razni stenogrami razgovora, a vezano za poslovanje tog kriminalnog klana na čelu sa Canetom Žapcem.
Kada su u pitanju trgovci na malo duvanskim proizvodima, možda Canetu Žapcu sa toliko para stečenih na takav način neće biti problem da ispuni stav 4. člana 45, ali ja sam reagovala zbog svih onih građana Srbije koji imaju maloprodajni objekat u svom vlasništvu, u zakupu. Upravo mi se jedna takva gospođa javila da negoduje zbog toga – ona je vlasnik jednog objekta u Kniću, varošici, opštini u Šumadiji, a ima ih ko zna koliko – kada je čula, ona i svi drugi, da tražite od ljudi sve ovo što stoji u članu 45.
Između ostalog, kažete – da je uplatio naknadu u visini od 4.000 dinara za svaki maloprodajni objekat. Do pre 15 dana bilo je 3.000 dinara. Šta se to promenilo i kako ste ukalkulisali sa ovom inflacijom za koju Dinkić kaže, gospođo ili gospođice, da je 13,6%, da se to poveća za 1.000 dinara? Na osnovu čega?
Ovo na šta ja reagujem odnosi se na prostor u kome treba da se obavlja prodaja cigareta i kaže se da se, između ostalog, traži da on ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti. Vrlo širok pojam. Šta je to tehnička opremljenost? Fiskalna kasa, to je ono sa čime ste i sa fiskalizacijom, na način na koji je urađeno, a naročito sa kaznenim odredbama... Niko nije protiv toga da se izdaju računi, da se plaća porez, ali sa drakonskim obavezama, naročito sa pregovorima koje finansijska policija pravi sa vlasnicima objekata, po sistemu – daj mi malo para u džep, pa neću da ti zatvorim objekat na 15 ili 30 dana.
Idete sve dalje i kažete – zaštite na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i sanitarno-higijenske uslove.
Pa i ako je od Dinkića, da se iživljava nad nedužnim građanima i onima koji sa teškom mukom u tim trafikama i u maloprodajnim objektima zarađuju, mnogo je.
Možda ćete vi moći ovim zakonom da obavežete, pošto mu sve privilegije dajete da apsolutno i dalje na legalan način drži monopol, Caneta Žapca, da mu date mogućnost da i tuš kabine prikači uz ove svoje trafike.
Možda su to sanitarno-higijenski uslovi za vas, ali da vi tražite da neko ima sanitarno-higijenske uslove u smislu da poseduje mokri čvor a da ima trafiku u kojoj prodaje cigarete, u najmanju ruku je diletantski, a tako sam i napisala u obrazloženju amandmana koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.
Razmislite malo logički da li je moguće da sanitarno-higijenske uslove treba da ispune prodavci u maloprodajnim objektima, u trafikama. Izađite ovde, levo od Skupštine imate trafiku, i kada biste došli i rekli gospođi o čemu se razgovaralo ovde i da tražite to od njih, ona bi se zgranula.
Jedina mogućnost i pomoć koju može da ima u tom smislu, to su one flašice od pola litre ili već koliko "Akva vive", "Rose" i ostalih voda koje poseduje i prodaje u maloprodajnom objektu. Šta da tražite od njih, da prodaju cigarete i da ispunjavaju ove uslove? Zaista ne razumem kako možete da idete tako drsko. Em tolike obaveze, tolike kaznene odredbe, bez ikakvog razloga ovoliko povećavate ovu uplatu i sada je stvarno nemoguće da tražite ovako nešto.
Zaštita životne sredine i zaštita na radu – šta pod tim podrazumevate?
(Ištvan Išpanović, sa mesta: Mora da pere ruke.)
Uvaženi kolega, trebalo je prvo da kažete Jožefu Kasi da opere ruke posle pranja para i onog lopovluka koji je radio u Subotici, sa vama na vlasti i uz vašu pomoć. Nemojte meni da dobacujete i da se tako ironično smejete, ja pričam o ozbiljnoj stvari.
Kada biste izašli i rekli nekoj gospođi ili bilo kojem mladom čoveku koji radi u trafici da je to zbog toga što mora da pere ruke, taj neko bi vam rekao da vi ne zaslužujete uopšte da se zovete narodnim poslanikom, a kamoli da obavljate tu funkciju. Malo se uozbiljite i slušajte ili gledajte šta ovde piše.
Ovo je monstruozno, ovo je zločin prema sopstvenom narodu, kako vam to nije jasno. Kako možete to od ljudi da tražite? Hoćete li u trafiku da se stavlja protivpožarni aparat? Napišite i to – mere zaštite na radu, sve iz onog zakona koji ste pre neki dan razmatrali i koji je Lalović predložio, o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, ako se to odnosi i na ove Žapčeve trafike ili na ove druge ljude, pojedince koji sa teškom mukom zarađuju koricu hleba u tim trafikama i nekoga izdržavaju.
Svašta ste za nas govorili, za zemunsku radikalsku, najuspešniju vlast, i za onu od 1996. do 2000. godine sa dr Šešeljem na čelu i za ovu koju predvodi gospođa Pop-Lazić – kiosci, kiosci, to smeta, to je ruglo. Hiljade porodica se izdržava u tim kioscima.
Hoćete li da naterate ljude da pozatvaraju kioske, kao ovaj Stevanović u Kragujevcu, u jednoj zoni u gradu gde postoje kiosci 20 i više godina; ili u jednom naselju koje je predviđeno da bude buduća opština pre neki dan izađe jedan njegov vajni stručnjak i kaže – sve ćemo kioske da posklanjamo ili ćemo staviti neke tipske. Sada lepo neka razmišljaju da moraju uz ove tipske kabine da imaju sanitarno-higijenske uslove.
Ovo nema smisla i zato ne mogu da razumem takvu neodgovornost Mlađana Dinkića koji je sve ovo monstruozno smislio, on ili neko u njegovo ime, u ime Vlade Republike Srbije, što reče gospođa Radeta, ali zaista na ovakav način i sa ljudima koji samo iz jedne trafike treba da zarade sebi za platu, za zaposlenog, da se izdržavaju i prežive.
Bez lobija Caneta Žapca i ostalih, razmislite malo u sredinama gde živite, u najmanjoj opštini u Srbiji, a da nije lanac Canetovih trafika, ko su vlasnici ili zakupci u trafikama. Obično ljudi koji su ostali bez posla ili mladi svršeni trgovci koji su završili školu, pa našli neki način, pozajmili da otvore tu trafiku, nešto malo da rade.
Sada ovakve uslove da postavljate pred njih, razumem da je neki ugostiteljski objekat, da je restoran, da je nešto gde se takva vrsta uslužne delatnosti obavlja iz te oblasti, ali za trafiku to da tražite stvarno je mnogo ili za maloprodajni objekat koji naravno neki imaju. Prodavnice, pojedini lokali gde je to moguće, ali ovo se odnosi, lepo piše, na maloprodajne objekte. U pitanju su trafike koje nikako ne mogu da imaju sve ove mere zaštite i našaliće se neko pa će uz parodiju na ovo neki novi spot da napravi, koji će se vrteti na televiziji; da nije žalosno bilo bi smešno, ali zaista je žalosno.

Gospodine Rafailoviću, ja razumem vašu potrebu da nakupujete taj lanč paket kada pođete u Skupštinu, ali stvarno moram da vas podsetim da je sve to zapakovano, i čokoladice i koka-kola i sve u kutijici, a ko zna šta još sve kupujete na trafici, ima svašta. Što se tiče pakovanja, sve je uredno zapakovano, po propisu. Još nešto ste u nabrajanju zaboravili – u trafikama ima higijenskih vlažnih maramica.

Gospodine Rafailoviću, kada ste rekli "bio sam na onoj strani", stvarno ne znam na kojoj ste više strani. Toliko ste stranaka promenili, sada znam da ste u G17, a gde ćete posle da budete ne znam, a vidite, i ovaj što podržava Vladu slaže se sa mojim mišljenjem, uvaženi kolega Perić.
Što se tiče vaše zloupotrebe da po Poslovniku koristite pravo na repliku a da branite Mlađana Dinkića, ja vas u Dinkićevo ime molim, jer mi ćemo inače da ga sredimo i da ga se rešimo, ali vi koji ste u njegovoj stranci nemojte da ga podržavate. Kada ste bili član Demohrišćanske stranke Srbije i branili Vladana Batića, Batić je tako brzo otišao sa vlasti i toliko je ozloglašen i dan-danas u srpskom narodu, tako da je bespotrebno da se vi danas upinjete i da branite Dinkića.
Verovatno ste me pogrešno razumeli. Ja sam samo u specifikaciju navedenih artikala dodala još nešto.
Što se tiče vas lično, niko vas nije terao da pričate stvari iz vašeg privatnog života, kako idete, da li pešice, da li prolazite pored trafike, da li svraćate na trafiku kada dolazite u Skupštinu, šta to nas briga. Sami ste se "izlajali" i, prema tome, snosite odgovornost za ono što pričate za govornicom.

Dame i gospodo poslanici, žao mi je što nema ovih logičara sa ove strane koji tako vešto znaju sve da objasne, ali evo u ovih preostalih nekoliko sekundi da vas pitam nešto.
Da li je za vas logično da ne prihvatite ovaj amandman kao i prethodni na član 45. koji je podnela gospođa Radeta, a da znate da u vašem mestu, u opštini u kojoj živite, u ulici, postoji STR "Sanja" ili STR "Žaca", nije važno, ima raznih naziva, i da ta osoba, vlasnik tog maloprodajnog objekta (govori se o maloprodaji) ide u magacin veleprodaje, dolazi u centar veleprodaje u svom gradu da uzme cigarete. Ima optimalnu količinu, manje ili više pušača dolazi i zna koje su to vrste cigareta, odnosno marke koje se prodaju i pođe sa pik-apom iz sela (to je još drastičniji primer, nije u urbanoj sredini), iz nekog sela koje je deset ili 20 km u brdu, ide u grad svojim pik-apom da uzme cigarete i ko zna šta još usput, šta sve može da stane, dakle, 20 bokseva cigareta, ili 50. Vi sada tog nekog terate da na vozilu gde je napisao ime svoje radnje - STR pa ne znam kako, stavi vidnu oznaku da unutra ima cigarete te i te vrste. Da li ima tu neke logike? Naravno da nema.
Sledeći put ćete da dođete i da kažete – za deterdžent koji vozi unutra, za razne druge konditorske proizvode, svuda treba da ima vidnu oznaku, i to nema nikakve logike, i onda ćete da kaznite ljude, a kasnije idu kaznene odredbe, jer to je apsolutno iživljavanje nad ljudima koji treba da prodaju u maloprodaji određeni broj, desetine bokseva cigareta da bi to imali u svom asortimanu.