Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ove priče od malopre, žao mi je što je kolega Krstin izašao, moram da ga podsetim na to da je on podržao vlast SRS u Novom Sadu.
On zna da su tamo izuzetno pošteni, obrazovani ljudi, kvalifikovani za oblast kojom se bavi gradska vlast. I ne samo to, nego je posle godinu dana i gradonačelnik Novog Sada, gospođa Maja Gojković i ceo tim koji ona predvodi, pokazala da je to najuspešnija vlast koju je Novi Sad ikada imao.
Korupcija i kriminal su najveća bolest našeg društva. To su dijagnostikovali i građani Novog Sada, Beograda, Kragujevca i cele Srbije. Više puta sam pričala o tome da je jedno istraživanje na nivou jedinica lokalne samouprave pokazalo da građani u celoj nemaštini, kojom su sada obuhvaćeni, naročito proteklih pet godina, sve većoj bedi u kojoj se nalaze, i siromaštvu, na ivici izdržljivosti, ispod praga siromaštva, u najvećoj meri za ono što ih tišti i što dijagnostikuju kao problem u društvu, gotovo 70% su kriminal i korupcija.
Zašto je radikalska vlast uspešna? Zbog toga što je Maja Gojković smogla snage da se oštro usprotivi tome, da uđe u osinje gnezdo, kako se to kaže, i da, i pored pretnji, čak i fizičkom likvidacijom, i raznoraznih pretnji koje su joj stizale na kućnu adresu, i na adresu u Gradsku kuću, gde vrši vlast, uspela je da krene u oštri i beskompromisni obračun sa kriminalom.
Vidim da je kolega Obradović, bar kada je moj amandman, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS na član 24, gde sam tražila da najmanje 20, a ne 30 poslanika, kako je bilo predloženo, može da podnese inicijativu da se opozove član Saveta, imao u vidu to da je slovo Ustava kada su u pitanju ministri i Republička vlada jasno.
Takođe, inicijativa za smenu Vlade Republike Srbije može da potekne od najmanje 20 poslanika, što sam u obrazloženju kroz jednu rečenicu i dala.
Morao je da ima u vidu da su čl. 71. i 72. Ustava Republike Srbije, gde nije definisano da država Srbija može da formira ove posebne institucije, dakle, ne decidno, apsolutno sa opštim odrednicama.
Tamo stoji, i to je kolega Marković citirao, Republika Srbija donosi zakone, propise i druge opšte akte i da mora da ih se pridržava. U članu 72. se kaže koji su sve poslovi iz nadležnosti Republike Srbije.
Što se tiče osnivanja novih državnih institucija, to zaista ne stoji. Mi smo u pravu, kao što smo bili u pravu, pa je on to uvideo, kod člana 24. kada smo se pozivali na član Ustava za opoziv članova Saveta, isto kada kažemo da nema izvornog ustavnog osnova da bi mogla da se osnuje.
Ali, sve i da ga ima, a nema ga, čitav zakon predstavlja jednu farsu i kolega Rajko Obradović je podmetnut da predloži ovaj zakon. U zakonodavnom, ustavnom i pravnom osnovu u Republici Srbiji nema nikakvog napretka, ni od dolaska Koštuničine Vlade, a da ne govorim o onom užasnom periodu kada je najveći stepen kriminala i korupcije produkovan od strane Demokratske stranke po gradovima, kao što je slučaj u Novom Sadu, Beogradu, gde se to nastavlja.
Ako Nenad Bogdanović i klika sa njim na vlasti u Beogradu misli da su Beograđani, a naročito srpski radikali, zaboravili celokupnu aferu oko izgradnje parkinga u Pionirskom parku, Beogradske "Arene" i svih drugih malverzacija, gde je oprano na desetine ili stotine miliona evra, neka bude siguran da Aleksandar Vučić to nije zaboravio, večeras će vrlo rado na Prvom programu RTS da ga podseti na sve te afere DS i njega lično, Bogdanovića, koji je duboko zabrazdio u kriminal i korupciju.
Nenormalno je da se pozivamo na tradicije vestminsterskih zemalja i da ovako nešto stoji u obrazloženju, iako je to možda bila dobra volja kolege Obradovića, koji je podmetnut, jer ne može da izađe Dinkić ili neki drugi član Vlade, koji i te kako ima veze sa korupcijom i sa srpskim tajkunima.
Ne da bi bilo degutantno, nego ovako su računali da je to poslanik za koga bar niko iz SRS još uvek ne može da kaže da ima neke kriminalne repove iza sebe, predsednik je Odbora, ajde neka on forsira taj ištancovan zakon, prepisano obrazloženje po uzoru na neke druge zemlje, a onda da krenemo da pričamo o poslovima iz nadležnosti državne revizorske institucije i o onome šta je bilo do sada i što je po Ustavu i te kako trebalo da radi Republička vlada, da bi organima pravosuđa i pre svega UBPOK-u ukazala na to ko su glavni kriminalci u Srbiji.
Ako je već Koštunica znao, a znao je, ono što zna i ptica na grani, čak i ona koja je obolela od ptičijeg gripa to mora da zna, svakako da je Bogoljub Karić na stotine miliona evra državnih para oprao i prebacio na privatne račune, što svoj, što članova svoje porodice.
Ako je već nesporno da je Vlada Republike Srbije i sam Koštunica imao celokupnu dokumentaciju, ako je isto tako Koštunica znao da su Hamović i Lazarević kumovski, tajkunski dvojac, u tesnoj vezi sa Mlađanom Dinkićem, ako već zna da je Dinkić obavestio javnost posle neuspelog petooktobarskog mafijaškog puča da je iz zemlje izneto na Kipar na milijarde, u to vreme maraka, odnosno dolara, ili već kako je ko to računao, i da se te pare preko tih istih tajkuna, preko Sejšelskih i ostalih ostrva vraćaju malo po malo u našu zemlju, na način da oni kupuju preduzeća koja se po bagatelnoj ceni prodaju, a naročito što su bacili šapu, u procesu restrukturiranja, na Naftnu industriju Srbije, na naše rafinerije i na Elektroprivredu Srbije, zašto onda ne izađu sa tim u javnost i jasno kažu – postoje saznanja do kojih smo došli, urađeno je to i to. Ne, ćuti se i to nije samo najveći greh, nego i taj što Vlada Republike Srbije i nadležni državni organi ne rade posao iz svoje nadležnosti.
Reći ću vam kako to izgleda na primeru Ministarstva finansija. Neko je spomenuo podatak da Ministarstvo finansija ima svega 20 i nešto budžetskih inspektora, a u Predlogu zakona stoji, u ovim segmentima revizije, da je revizija poslovanja preduzeća i trošenja para u jedinici lokalne samouprave jedan od ključnih poslova.
Sada da pitamo Mlađana Dinkića zašto u Aranđelovac, u Novi Sad, na samom početku kada je gospođa Gojković, zbog nespornog kriminala i krivičnih prijava koje su tužioci iz DS gurali u fioke, nije došla budžetska inspekcija? Zašto to nije urađeno u Kraljevu, u veoma osetljivom trenutku, kada uz podršku preko 10.000 građana tražimo opoziv ovog nesrećnog Jovića?
Zašto budžetska inspekcija nije došla u Čačak? Sada je nesporno Anketni odbor, na čijem je čelu poslanik SRS kolega Talović, utvrdio da je za mesec dana nenamenski potrošeno i ukradeno od građana 400.000 evra. Nemojte ljudi, to su mnogo velike cifre. Ne po sistemu "tresla se gora, rodio se miš", posle 2000. godine krivične prijave radikalima i to kome – Branislavu Blažiću, kupio mrežu i pet pari patika za fudbalski klub za decu. Nemojte, molim vas.
I što je Aleksandar Vučić isplaćivao bonove gladnim ljudima da jedu. O čemu vi pričate? Ili što je prof. dr Vojislav Šešelj intervenisao da se u Šumadiji poplavljena područja saniraju i da ljudi dobiju pare da obnove svoje kuće. Tako se ne radi, a naročito da se pozivate na parlamente i one sa ''vestminsterskom'' tradicijom, koji imaju mehanizam da parlament nedvosmisleno ustanovi da je došlo do određene zloupotrebe, da o tome obavesti državnu revizorsku instituciju.
Da vas podsetim šta se desilo u Skupštini Srbije proteklih dana. Da li ste zaboravili da je Aleksandar Vučić mesec i po dana kao predsednik Anketnog odbora, za koji ste vi glasali i dali po jednog svog predstavnika, nedvosmisleno ustanovio i tražio da se hitno o tome Skupština izjasni, da je došlo do zloupotrebe i pljačke građana Srbije od strane Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića. Gde je izveštaj? Ni do dana današnjeg nije došao.
Kada vi ne poštujete parlament, kao zaista ustanovljenu instituciju, najvišu zakonodavnu vlast, kako ćete onda da poštujete neku državnu revizorsku instituciju i te članove Saveta. Može da dođe neko od ovih mafijaša i od kumova tajkuna i da im izlupa šamare i da kaže – ma ko te šta pita do kojih si ti saznanja došao. O čemu se radi?
Je l' gospođa Radeta bila u odboru koji je utvrđivao sve mahinacije u postupku privatizacije kompanije "Knjaz Miloš". Gde je izveštaj? Nema, sve gurnuto pod tepih. Ni do dana današnjeg. Onda čujem sinoć – licitiraju, i to predvodnik pljačke u Srbiji Aleksandar Vlahović i onaj Medojević i ona jedna tamo, koliko ih je već bilo, kakva je struktura vlasništva.
Što se ne vratiše na početak priče da vide ko je pregovarao sa "Danoneom", kako se sve to dešavalo u Labusovoj kući, ko je sve bio umešan, kakve su sve mahinacije bile u toku i zašto je predsednik Odbora za hartije od vrednosti podneo na brzinu ostavku, odnosno naprasno se čovek razboleo?
Nemojte da lažete građane Srbije da će ovim zakonom da se krene u obračun protiv kriminala i korupcije. Kada budete lepo rekli i priznali, kada izađe Koštunica, ministar finansija i kaže – Bogoljub Karić je oprao na stotine hiljada, opljačkao državu, taj "Mobtel" je kao monopolska kuća radio to i to, onda neko može da vam poveruje.
Ili, da kažete za Hamovića i Lazarevića – krali su od građana na našoj muci, uz ovako visoku cenu struje oni se bogatili i nameravaju to i dalje da rade. Sve to znaju i iz vaših vladajućih struktura i iz DSS i članovi Odbora za privatizaciju i ovi koji su bili u ovim anketnim odborima, ali ćutite.
Znate, da se potura takva teza da iza svakog poslanika stoji tajkun, taman posla. Ne da će srpski radikali po onom ''putinovskom'' modelu i receptu da učine sve da oni završe tamo gde im je mesto, kada pravosudni organi i Ustavni sud budu radili svoj posao; nećemo mi ni da hapsimo niti da privodimo, samo da stvorimo uslove da državni organi, institucije, nesmetano rade svoj posao. A mi evo, čekasmo, čekasmo, tek u ponedeljak na dnevni red dolazi izbor sudije Ustavnog suda.
Šta je urađeno do sada? Ništa. Godinu i po dana nismo imali ni Ustavni sud, ni predsednika Republike. Dobili smo predsednika Republike, a predsednik je iz stranke koja je ogrezla u kriminalu i korupciji, pogađate, Demokratske stranke.
Najveći lopovi se rasporedili po opštinama i gradovima u Srbiji, harali, pljačkali, a vi ništa po tom pitanju niste preduzeli, niste sledili sveti primer gospođe Gojković, koja je krenula sve to da razotkriva u Novom Sadu.
Ili, dolaskom radikala, izborom Gordane Pop-Lazić, u opštini Zemun, ovaj jedan samo u poslovnom prostoru Zemuna koliko je pokrao – 57 miliona dinara. Ko je došao, ko se oglasio? Ministarstvo za lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija? Nije. Kažu – pa to pričaju radikali. Ne pričaju, sve postoji. Vi znate da nikada u javnost nismo izašli bez konkretnih dokaza i materijala.
Ova državna institucija i članovi Saveta, da se ozbiljno bave tim poslom, a da nema volje u samoj Vladi i kod samih poslanika da se obračunaju sa kriminalcima i da spremno izađu i kažu. Kada ste vi izašli za skupštinsku govornicu ili da u nekom javnom nastupu kažete, da li ste spremni to da kažete – niste, da postoje indicije da su ti i ti ljudi upleteni u kriminal i korupciju. Evo, to otvoreno kažem, kao i svaki radikal.
Čućete i večeras u tom novom sučeljavanju gospodina Aleksandra Vučića sa ovim Bogdanovićem, vajnim gradonačelnikom Beograda, uz podsećanje na sve ono što su radili i sada, videćete da su kriminal i korupcija i te kako prisutni. Svi tužioci koji guraju te predmete u fioku su vam iz redova DS. Niste izvršili depolitizaciju i negativnu selekciju u pravosuđu, a osnivate novu državnu instituciju.
Jednostavno, nema smisla da građanima na takav način dajete lažnu nadu. Uostalom, oni i ne očekuju od vas, pravo da vam kažem, da se oštro obračunate sa kriminalom i korupcijom.
Znaju da će to vlast SRS odlučno da radi od samog starta i da će svi oni koji su se na narodnoj muci obogatili, da odgovaraju za to, a to su najteža krivična dela.

Posao sekretara naizgled izgleda kao posao jednog administrativca i onda, kada vam lupaju packe ovi iz Evropske unije, iz Komisije za čuvenu stabilizaciju i pridruživanje "dvadeset pete-dvadeset šeste godine", kažu – loši ste što se tiče tog administrativnog korpusa, tu ne zadovoljavate dovoljno kriterijume, a vi kažete – hajde, pa ćemo sekretaru državne revizorske institucije da damo zaokruženi posao, da navedemo kakve su mu sve kvalifikacije potrebne, što je nesporno, ali je neprihvatljivo da se sekretar te institucije bira na šest godina, sa mogućnošću reizbora, a narodni poslanici i ministri na četiri godine.
Sve i da je Radojku Obradoviću ovakve savete davao Balinovac, koji je državne službenike unapredio na po pet godina, nemoguće je da ovo opravdate razumno i racionalno zašto bi se sekretar birao na šest godina. Tu je kolega Mirčić u pravu.
Ne kažemo, ako ustanovite, uz sve naše podnete amandmane, revizorsku državnu instituciju, da ne treba da postoji sekretar i da se bavi ovim poslovima: da usklađuje rad pratećih službi institucije, vodi poslovanje institucije, obavlja druge poslove prema odredbama i u skladu sa ovlašćenjima predsednika institucije, s tim što baš da ga predsednik Institucije imenuje i razrešava nakon sprovedenog javnog konkursa koji je obično namešten, a u pitanju su kadrovi iz vladajuće garniture, tu će oko da bace, kažem to vama iz DSS-a, ovi iz G17 – gde god su neke pare, mutljavine, tu su oni prvi da podmeću svoje vajne kadrove.
Nemoguće je da prihvatite rešenja, a da ne prihvatite ovakav amandman koji je podneo kolega Mirčić. Ne samo to, on će da se usklađuje, ali do njega će da dolaze važni podaci za članove Saveta o zloupotrebama i izveštajima. Moram da vas podsetim na to, tako da nije zanemarljiva uloga sekretara. On treba da bude, naravno, smenjiv, ali posle četiri godine, a ne da ostaje šest godina na toj funkciji.
Moram da vas podsetim na to da je Slobodan Lalović, aktuelni nezavisni poslanik i ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, bio posle petooktobarskog puča sekretar vladine Komisije za borbu protiv korupcije.
Sada je trebalo navodno da se obračunaju sa kriminalcima i mislili su – sada ćemo da pronađemo neke, pa našli, da ponovim slučaj, dr Blažića ili da protivustavni ekstraprofit primenjuju na ljudima koji su po zakonu i regularno stekli svoju imovinu i da se hajka i haranga vodi na njih u to vreme, kao na gospodina Tomislava Nikolića, a kriminalci i lopovi, dobri svakoj vlasti, onda bliski i sada bliski DS – za njih ništa.
Kada Lalović, kao sekretar tog odbora, koji je sada ministar, a onda je bio za vas samo nepoznati čovek iz neke stranke koja se kroz "iglene uši" provukla u parlament, ne samostalno, nego na grbači Koštunice i DOS-a, nije želeo da uđe u suštinu, odnosno da obelodani ko su svi ti tajkuni iz DS-a, pre svega, i one DOS-ovske vrhuške, koji su po raznoraznim preduzećima opljačkali državu i građane, kako onda da očekujete da će ovaj sekretar, neka buduća osoba, za koju sigurno znamo da će da ide sa liste kadrova, pre svega G17 organizacije, i da stoji tu šest godina i svaka buduća vlast, poštena, ona koja hoće obračun sa kriminalom i korupcijom, kao što je radikalska, u to budite sigurni, da ga trpi.
Takav jedan postupak i takva odredba zakona su zbog toga neprihvatljivi.
Mi ćemo pre vremena od četiri godine da preuzmemo, voljom građana, vlast u zemlji.
Ali, ako već birate sekretara i ako mu teče mandat, onda je logičniji ovaj predlog kolege Mirčića – da to bude na četiri godine, jer bez obzira što najzad deluje da će da se bavi samo ovim pravnim administrativnim poslovima, svi podaci i sve zloupotrebe i sve ono do čega državna revizorska institucija dođe, biće kod sekretara koji ima, u skladu sa tim, određena ovlašćenja.
Zato vas pozivam da u danu za glasanje prihvatite amandman kolege Mirčića, pa bar tu da se usklađujemo i sa Ustavom i sa izbornom funkcijom u zemlji, na svim funkcijama gde se posredno ili neposredno biraju ljudi, da bude na četiri godine.

Dame i gospodo poslanici, nije u pitanju samo jezička ispravka, u skladu sa duhom srpskog jezika, nego je suština, otkud ti, kako predlagač kaže, eksterni? Još da mu je pomagala Gordana Čomić, bio bi neki ustaški novogovor.
Mislim da ne izgovaram, kako oni kažu to – eksterni, a ovde preuzeta strana reč, odnosno spoljni eksperti, i zašto su oni potrebni uopšte državnoj revizorskoj instituciji? Kada su već članovi Saveta, onako obrazovani, edukovani, pa valjda će znati najmanje jedan svetski jezik, valjda imaju sva ta iskustva.
Vidite, to vam je isto kao sa raznim konsultantskim kućama koje otimaju pare od javnih preduzeća, kao i razne konsultantske agencije u jedinicama lokalne samouprave.
Po tome su poznati ovi iz Demokratske stranke, angažovali su ih za raznorazne oblasti, rade nekakve elaborate, daju nekakva stručna mišljenja, i onda se postavlja pitanje ko će sve to da plati? Ako je budžet državne revizorske institucije gotovo potpuno oslonjen, sa mogućnošću da se pojavi neki domaći ili strani donator, na budžet Republike Srbije, govorićemo o tome od ponedeljka, koliko će i ona da košta, kao novouspostavljena institucija, sada ćemo i te vaše vajne eksperte, eksterne još, zamislite, umesto spoljne, da lepo napišete srpski, kao što treba, da plaćamo.
Vi znate, gospodine Anđelkoviću, s obzirom na to da imate dug staž ovde u Skupštini, od početka višestranačja, obraćam se vama, jer vi sada predsedavate, ne bih mogla to Markoviću da kažem, on je ipak novopečen u ovom poslu, kao i mnogobrojni poslanici u Skupštini Srbije, naročito iz redova SRS, da nikada nije bila ovakva situacija kao što je sada u proteklih nekoliko godina, da u Narodnoj skupštini Republike Srbije, te raznorazne eksperte, eksterne, imate prisutne i u odborima, i po svim drugim službama u Skupštini.
Zaista vam se čudim i divim, kao kulturan i fin čovek, kad uđete kao potpredsednik Skupštine u lift, kako im se obraćate? Pitanje je koji od tih svetskih jezika oni govore. Da li da im se obratite ovako ili onako. Ono što je izvesno, oni srpski ne razumeju.
Ne razumeju srpski ni oni koji sede, razni eksperti, poslati iz mnogobrojnih, a pre svega američke i britanske ambasade, u Vladu Republike Srbije, da prate budnim okom šta se tamo dešava. Lepo vam je rekao, pre nekoliko dana, da je jedan takav eksterni stručnjak, kako biste vi to rekli, Radojko Obradović, u Predlogu zakona, stručnjak za oblast pravosuđa. Odakle? Poslao ga Polt, došao je iz američke ambasade.
Rekao je gospodin Vučić, u ovom trenutku ne mogu da se setim imena i prezimena te osobe, Amerikanca, koji ima diplomatski imunitet, poslat je da se bavi samo time da li su zakoni dobri. Kaže, jeste. Evo, sada nam se to sviđa, do one granice do koje možemo to da prihvatimo. Škero sleže ramenima. Kaže, nema pojma. Ma gde nema pojma? Pa svaki ministar ima svog tutora.
Mi smo zaista, pod određenim finansijskim i političkim tutorstvom, a da ne govorim o konkretnoj okupaciji na Kosovu i Metohiji, na delu teritorije u južnoj pokrajini, na Kosovu i Metohiji, kao država pod protektoratom. Još samo to da ozvaničite.
Potpisan je ugovor o nesmetanom prolazu NATO trupa, i šta drugo, lepo recite – okupacija, ali to se sada drugačije zove.
E, sada se to zove eksterni ekspert, ne znam odakle, i ne piše da mora da bude naš državljanin.
Znači, može da dođe iz ove ili one ambasade, da kontroliše šta se radi i opet da arbitrira i daje mišljenje i sugestije kod sukoba interesa i kod zloupotreba. Nemojte da mislite, to vam stalno ponavljamo, propala je priča ovih žutih, koji su inače samo opterećeni SRS.
Gde god da se pojave na televiziji, onaj Šutanovac, videli ste i onog Đilasa sinoć i tako redom, samo pričaju o srpskim radikalima. Nemaju šta drugo. Oni imaju kriminal oko sebe. Ostavili su haos u državi i ne mogu da idu napred, što im je onaj neuspešni slogan.
Uvek smo vam govorili, taman posla da smo protiv integracija i svih drugih povezivanja sa celim svetom, na ravnopravnim osnovama. Ali, da nam dolaze takvi tutori sa strane i još da dolaze u Skupštinu Srbije, da poslanici ne mogu da im se obraćaju i da komuniciraju sa njima, i da hoće ljubazno da ih pozdrave, jer nemate pojma ni ko je, ni šta je, tu se šeta svako ko stigne. To zaista nema smisla.
Nije samo ispravna jezička intervencija, da je spoljni, kako se srpski lepo kaže, a ne eksterni, nego se radi o suštini, zašto su oni potrebni.
Hoćete da vas podsećam dalje, na čuveni ''Deloitte & Touche'' i izvršno direktorovanje Aleksandra Vlahovića, kako on posle toga dođe na mesto ministra za privredu i privatizaciju?
Evo sinoć na RTS-u, kao po sistemu – ''ni luk jeo ni luk mirisao'', pravi se blesav. "Nemam pojma šta je to bilo ni sa cementarama, ni sa šećeranama, ne znam ko su tajkuni. To su uspešni poslovni ljudi, imaju projekte". Pa kome vi to pričate?
Svi su povezani, uz mentorisanje, pogotovo ovih eksperata iz ambasada. Posao im je olakšan. Ne treba na to da pristanete. Treba da se urazumite i da gledate naša srpska posla, kako mi to umemo i možemo da rešimo, a to jedino neka buduća odgovorna vlast, jer vama pričati – to je za džabe, očigledno.

Dame i gospodo narodni poslanici, upozoravao vas je gospodin Tomislav Nikolić pre samo mesec i nešto dana, kada je vršena izmena pojedinih zakona, vezano za delovanje Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, da je neophodno da se izvrši revizija "poslovanja", ili u konkretnom slučaju za predvodnika šiptarskog lobija – Natašu Kandić i za ostale na čelu nevladinih organizacija, razbijanja ataka i na ustavni poredak zemlje, ako hoćete, i na diskvalifikovanje, na najgori mogući način, ne samo građana, nego i političara, pošto vam je poznat slučaj gospodina Tomislava Nikolića i svih bljuvotina i laži koje je propagirala upravo ona koja se finansira ne samo od strane Soroš fondacije, već i šiptarskih organizacija, i ja ću to da potkrepim primerom.
Pre mesec i nešto dana obratio mi se čovek koji je, nažalost, kao i dve hiljade naših sunarodnika ostao bez svojih najmilijih. U šiptarskom zlikovačkom teroru, krajem 1998. početkom 1999. godine izgubio se svaki trag njegovog brata i sinovca.
Čovek koji je bio ugledan u svom mestu, odnosno u centru jednog od kosovsko-metohijskih okruga, onako sav unesrećen, zajedno sa članovima svoje porodice, krenuo je da traži pomoć, da vidi da li može da ustanovi gde su njegovi najmiliji.
Onda je, na nagovor nekih članova svoje porodice, otišao u tzv. Fond za humanitarno pravo, nevladinu organizaciju koju predvodi šiptarski lobista Nataša Kandić, koja direktno radi protiv interesa naše države i našeg naroda.
Nije tada znao i ništa mu nije značilo to ime i prezime, ali odmah pošto je stigao, iako je želeo, i dan-danas neki od njih, nažalost, saznao je tragičan ishod, šta se desilo sa njegovim bratom i sinovcem. Oni koji i dan-danas žive u nadi da su neki od njihovih članova porodice živi, možda su se obratili na tu ili sličnu adresu.
Pitala ga je zašto je došao da se raspituje za svog brata i svog sinovca koji su ubijeni, tada je, za manje od mesec dana pošto se njima izgubio svaki trag, ona znala da su ubijeni, a služio je, kako je tada rekla, sa pozicije koju je obavljao, Miloševićevom režimu.
Da li vam je dovoljno ili više od toga? Ko zna koliko je takvih primera.
Svojim ugledom, moralom, čašću, ugledom pre svega, koji uživa u svom srpskom narodu i kod građana drugih nacionalnih pripadnosti u našoj zemlji i uz svoju SRS, Tomislav Nikolić je, iako se hajka vodila na njega, potpomognuta od strane TV B-92 i mnogih drugih televizija, znao da odgovori Nataši Kandić i svima onima koji se takvim lažima služe da napadaju i njega samog, i SRS.
Šta da kažete ovom čoveku ili drugima koji su, u najmanju ruku, zloupotrebljeni?
Postavila sam pitanje pre dva meseca, na Odboru za odbranu i bezbednost, direktoru BIA-e – Radetu Bulatoviću, da li služba ima saznanja da li se neke od tzv. nevladinih organizacija – zato smo i stavili "pojedine", a mora da se dođe do konkretnih podataka koje su te koje treba državna revizorska institucija da kontroliše, poput tog šiptarskog fonda koji predvodi Nataša Kandić i ostali – finansiraju od strane onih koji imaju za cilj da se bave rušenjem Ustavnog poretka i da se bave svim negativnim pojavama u našoj zemlji i koje rade za račun stranih obaveštajnih službi?
On mi je potvrdno odgovorio, to je bila otvorena sednica na kojoj su i novinari bili prisutni – "da, služba ima takve informacije i takva saznanja".
Kada već podržavamo svaku takvu aktivnost državnih institucija koje rade na tome, da se država time bavi, onda morate da znate, i Koštunica mora da zna, kao što mora da zna i MUP, samim tim i BIA i svi oni čiji je to posao, a Ministarstvo finansija, pre svega – odakle se oni finansiraju i da to bude prikazano kroz izveštaj.
Zato je nemoguće da ne prihvatite, izuzev ako želite i dalje da se poigravate državom i narodom i da puštate da se u svaku poru našeg društva infiltriraju takvi koji se finansiraju da bi razgrađivali sve ono što predstavlja državu, u pravom smislu reči, i državne institucije.
Sad formirate novu instituciju, a dajete mogućnost onima koji su plaćenici, pre svega šiptarski plaćenici, kao što je slučaj Nataše Kandić, da se bave tim poslovima, a da ne kontrolišete njihov finansijski izveštaj i da ne vidite odakle se oni finansiraju.
Zato još jednom razmislite šta radite i kada dođe dan za glasanje prihvatite da se doda tačka koju predlaže gospodin Kragović, tačka 6.
I veoma lako nadležni državni organi, o kojima sam govorila, mogu da dođu do grupisanja koje su to, zato smo i stavili – "pojedine nevladine organizacije", čije finansijsko poslovanje, ali i kontrolu tokova, ono što može država da uradi i ova institucija, pre svega Ministarstvo finansija, treba da vršite, kao vlast.

Gospodine Anđelkoviću, jasno mi je da ste želeli, kao član radne grupe ili neko ko je pratio to, nisam baš najbolje razumela vašu ulogu, to da nam pojasnite. Hvala vam lepo što ste nam to pojasnili, ali nije jasna suština.
Da ste mi to pojasnili, kao što se Šomburg zahvalio dr Šešelju prilikom prve Statusne konferencije, mogla bih da vam kažem da mi je sve jasno. Ali, nije jasno, zato što je suština postojanja državne revizorske institucije da kontroliše takve.
Znamo da na nivou jedinica lokalne samouprave imamo i Savez slepih, imamo i sada, po ovom novom zakonu od pre godinu dana, pripadnike Ravnogorskog pokreta, a pre toga, decenijama unazad su borci NOR-a, kao nevladina organizacija, primali određenu pomoć, kao i razne druge.
To je spisak, od jedinice do jedinice lokalne samouprave, različito se zovu i imaju određenu simboličnu pomoć, a mnogi su i na grbači lokalnih budžeta, koji svakako to ne bi trebalo da budu. Mogu da pričam o Kragujevcu, koji su ti za koje je opravdano da im se daje pomoć, ali to je već stvar za budžetsku raspravu u opštini, kao što svako ima primer iz svoje sredine.
Ovde je najveći problem što se oni finansiraju novcem koji dolazi direktno od lobista onih koji su ubijali srpsku decu, srpske žene, koji su nasrtali na regularne vojne i policijske snage i bavili se terorističkim napadima, a i sada idu na to da otcepe našu južnu pokrajinu. O tome govorim.
Morate da pronađete neki mehanizam.
Lepo ste nam prošlog puta, kada je bio zakon o ovlašćenjima koje ima ministar finansija, rekli da to nije moguće. Isto tako smo hteli da inkorporiramo u zakon to ovlašćenje, da uđe u njihovo poslovanje. Sada isto. Onda je besmisleno da postoji ovakva državna revizorska institucija, jer kroz nepoštovanje zakona i oglušavanje onoga što je naš Ustav i pozitivni zakonski propisi, da neko tako vršlja i deluje, to ne možemo da prihvatimo.
U svakom slučaju, želeli ste to da pojasnite. Međutim, nisam takvim odgovorom zadovoljna, naročito zbog toga što predlagač nije tu da nam kaže koji je bio motiv da se ne prihvati amandman kolege Kragovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u članu 12. se krije velika potencijalna opasnost koju amandmanom koji sam podnela, u ime poslaničke grupe SRS, želim da sprečim.
Naime, predlagač se poziva na određene ratifikovane međunarodne sporazume, odnosno ugovore i član 12. – koji tražim da se briše, kaže: "Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na odgovornosti za štetu prouzrokovanu nuklearnim udesima i obuhvaćenu ratifikovanim međunarodnim ugovorima".
Mislimo da to nije dobro zato što određeni ugovori, koji su, sećam se, pre deset godina bili u povoju ili su napisani predugovori kao sa preduzećem "Alba" ili nekim sličnim, izazvali veliku bojazan kod građana i strah od opasnosti da će da se vrši recikliranje određene vrste otpada, ne daj bože reciklaža nuklearnog otpada i da tako nešto može da se desi u pojedinim područjima naše zemlje, kao i sve ono o čemu su ranije govorili narodni poslanici iz borskog i zaječarskog okruga, pre svega gospodin Penezić iz Priboja, sa primerima koji su se tamo dešavali i uznemiravali javnost, pa i slučaj opštine Topola, naročito selo Lipovac gde su meštani uspeli da se odbrane od namere navodnih konzorcijuma i stranih partnera da tamo otpočnu proizvodnju koja bi ugrozila život ne samo meštana tog sela, već i okoline.
Postoje takvi mnogobrojni primeri, za koje možda šira javnost ne zna, koji su me naveli na to da u ime naše poslaničke grupe podnesem amandman, jer ono što je ratifikovano u sporazumu uglavnom spada u nadležnost Skupštine državne zajednice, a što se tiče ovog zakona i ove materije, mislimo da ne treba da se ove stvari izopštavaju, odnosno da treba da budu podložne zakonu i odgovornosti proizvođača za stvari sa nedostatkom, što se podvodi pod član 12.
Mislim da bi gospodin trebalo pozitivno da se izjasni o ovome, jer je Vlada dala negativan odgovor.
Apsolutno to nema nikakve veze sa već ranije ili buduće ratifikovanim sporazumima, ovo je preventive radi i da bi se jasno znalo da oni podležu istoj odgovornosti. Zato pozivam poslanike da u danu za glasanje razmisle ozbiljno i da prihvate ovaj amandman na član 12.

Dame i gospodo narodni poslanici, od prvog amandmana koji je podnela SRS, pa sve do poslednjeg, na Zakon o javnim putevima, pre svega, mi želimo da vas uputimo na važeći Ustav i na važeće zakonske propise.
Smatramo da je nedopustivo da stav 2. u članu 8. ostane, pa da se izvrši povreda našeg ustavnog uređenja, jer bi to bio motiv za zloupotrebu, kao što je bio u ovom vakuum periodu otkad nemamo ovaj zakon, ali su, kao što se predlagač u obrazloženju da odbije moj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, pozvao na neke druge, takođe za nas neprihvatljive zakonske propise, koji nisu osporeni od strane Ustavnog suda, a trebalo je da budu, jer smo ih mi oštro kritikovali, a naročito u pojedinim delovima Zakon o privrednim društvima i Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, na šta se poziva predlagač.
Moram da vam kažem, gospodine predstavniče predlagača, jer ministar Velimir Ilić nije ovde, da je stav 1. u članu 8. sasvim u redu i on drugačije ne bi mogao da bude definisan.
Dakle: "Delatnost upravljanja državnim putevima obavlja javno preduzeće koje osniva Vlada (u daljem tekstu: Javno preduzeće)". To je potpuno usklađeno sa Ustavom Republike Srbije i to tako može da stoji.
Stav 2. koji je neophodno da se briše, glasi: "Delatnost upravljanja državnim putevima može da obavlja i privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa".
Veoma široko tumačite u obrazloženju, odnosno u odgovoru da ne prihvatite amandman, pozvali ste se i kažete, da je, ''Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa'', koji je pre vas donela dosmanlijska vlada, na čelu sa DS, ''propisano da delatnost od opšteg interesa mogu obavljati i drugi oblici preduzeća, deo preduzeća i preduzetnik'', poput "Difens rouda", Čumeta, drugih Čumeta, svih onih koji i te kako pretenduju da dobiju ove unosne poslove, sa kojima su voljni pojedinci iz ove Koštuničine vlade da sarađuju, sa njima su povezani i zbog toga će država da trpi ogromnu štetu.
Ako je već kod vas nastupila eventualna nedoumica, pa treba da obavite konsultacije sa Velimirom Ilićem, koji treba da bude ovde, a ne da zvrnda ko zna gde u ovo vreme kad se raspravlja o Zakonu o javnim putevima, ako ste već razmišljali o tome da nakon onako ubedljive argumentacije kolege Milajića prihvatite da se posle člana 2. doda novi član 2a, onda on treba da glasi: ''Javni putevi i nekategorisani putevi su opšte dobro u državnoj svojini Republike Srbije i na njima se ne može sticati pravo vlasništva, a druga stvarna prava mogu se ostvarivati po posebnim zakonima''.
Vi eventualno možete da govorite, da definišete član 8. samo u Zakonu o koncesijama, a i to je široko pitanje, o tome ćemo još mnogo da raspravljamo pod kojim uslovima i kako će koncesije dobiti određena lica, odnosno po već sada utvrđenim kategorijama na način kako je to uređeno prethodnim Zakonom.
Ovo je zaista način da se izvrši potpuna zloupotreba i da se razgrađuje državna imovina, ono što je u vlasništvu Republike Srbije, a mi to želimo da sprečimo, zato što znamo da ste i Zakonom o NIS, odnosno stavljanjem van snage postojeći Zakon i namerom da na takav način izvršite restrukturiranje NIS, EPS, sada i sa ovakvim Zakonom o javnim putevima, spremni da sve prodate, budzašto raznoraznim tajkunima i onima koji će enormno da se obogate uzimajući monopol nad državnim vlasništvom.
Zar vam nije dovoljan jedan Bogoljub Karić?
Znam da je Velimir Ilić sa njim u nekoj koaliciji, da imaju koalicioni sporazum, ali ako neko na takav način opljačka građane i monopolom izvrši pljačku veka za 600 ili 700 miliona evra, opere, što bi rekli svi ljudi, na berzi kapitala i hartija od vrednosti, tako što fiktivnim računima, na račune članova svoje porodice rasporedi po 10, 20, 50 ili 200 miliona evra, želite da stvorite mogućnost da bilo ko ko ima nameru da se bavi takvim mahinacijama iskoristi ovaj zakon i da kaže, to je moje zakonsko pravo, odnosno naše i mi možemo da uđemo u takve aranžmane.
Ne želeći da prejudiciram ko je novi Čume, jedan vam je valjda bio dovoljan i sve ono što je radila DS koja je do najvišeg stepena dovela kriminal i korupciju u Srbiju, da se uzmete u pamet i da to sprečite i da zakonom kažete, ne može, to je vlasništvo države i vlada svaka buduća mora na takav način da raspolaže državnom imovinom.
To je ono na šta vas mi upozoravamo. Mi ćemo, ako vi ne prihvatite ovo, daće bog uskoro, morati ove ključne stvari u svim ovim zakonima koji su veoma štetni, naročito po imovinu Srbije da menjamo, jer je nemoguće da ovakav zakon ostane, a da imate važeći Ustav.
Svaka eventualna buduća promena Ustava definisaće šta je to državna imovina, odnosno svojina, vlasništvo Republike Srbije i na koji način sa njom može da se raspolaže, a nijedan drugi zakon ne može da vam da osnov, a da ne kršite Ustav, pa i ovaj ovakav stav 2. u članu 8. da to uradite, a da je to na regularan način, da ne dođe do flagrantnog kršenja slova Ustava, dakle, ono što je najvažnije u svakoj državi. Hvala.

Nije šija nego vrat, samo da biste glumili da ste najpametniji, malo se skoncentrišite, pa ćete da vidite da je kolega Markićević upravo rekao – amandman koji je podnet u ime poslaničke grupe SRS, ispred sebe imate sinopsis, piše ko ga je podneo, Nataša Jovanović.
Svejedno, hvala vam, na kraju, što ste tako ljubazni, cinično, naravno, u vašem maniru i dali mi mogućnost da repliciram kolegi Markićeviću.
Kolega Markićeviću, sa vama da razgovaram o stavu 2. člana 8. ne mogu, niste ni pročitali zakon. Veze nemate o čemu se ovde radi. Sada da vas pitam šta sam pričala, a gospodin koji je predstavnik Vlade, Ministarstva, koji nije, uzgred budi rečeno, najuspešniji, i nije to imovina, ni prćija privatna, ni dedovina Velimira Ilića, niti to razmišlja neko od ovih ljudi ovde koji ga zamenjuju, nego je to vlasništvo Republike Srbije.
To što je on trenutno na mestu ministra za tzv. kapitalne investicije, to je problem sa kojim će Koštunica da se suočava pre ili kasnije. Nije to problem SRS.
Ako nas opet pitate za zdravlje da li smo dobro, hvala bogu, iz priloženog vidite dobro smo i zdravo svi ovde i bićemo još bolje. Trenutno imamo podršku od preko 40 posto birača u Srbiji.
Kako stvari kreću, vi sve manje. Borite se da menjate cenzus i tri posto je nedostižno da doskočite toliko. Da sam na vašem mestu, osim toga što trošite uzalud vreme, bar da imate amandmane i zakon ispred sebe, pozabavila bih se svojim dvorištem.
A Vi ste u Čačku od strane Velimira Ilića smenjeni sa mesta šefa odborničke grupe zato što vam je rekao da ne radite dobro ni u svojoj stranci.
Što se onda mešate u posao najbolje i najveće stranke? Ne bi Vas smenio Velja sa mesta šefa odborničke grupe. Znate zašto Vas je smenio?
Zato što ceo Čačak zna da ste i Vi i Nova Srbija i Vaši kadrovi iz Komunalnog preduzeća do guše upleteni u kriminal i korupciju u komunalnom preduzeću.
Za Vašu informaciju, upravo mi se javio kolega Miroslav Talović, poznato vam je ime? Predsednik SRS u Čačku, je l' tako?
Poslanik u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, upravo sada je nastavio da predsedava anketnim odborom i rekao da će najmanje 20 krivičnih prijava morati da podnese, jer ste pljačkali i pokrali iz tog preduzeća sve što vam je palo pod ruku, od transformatora do toalet papira, preko svega ostalog. O čemu Vi pričate? Pokrijte se po ušima i ćutite, slušajte pametne ljude i naučite nešto.

Znate šta, kolega Markićeviću, uopšte niste, po mom skromnom mišljenju, a verujem da svi poslanici koji su prisutni u sali znaju da ja jako dobro poznajem Poslovnik. Onda kada ga predsedavajući ne poštuje, imam neke svoje metode da to rešim. Ovoga puta, naravno, samo ću, uz upozorenje predsedniku Skupštine, da se malo više skoncentriše na to ko ima pravo na repliku i na transformator i na svaku pljačku, da vam kažem i da vam odgovorim.
Ne treba da se dičite time, već treba da se stidite, što bi naš narod rekao, što ste spali ''sa konja na magarca''. Pošto je trebalo da vi kao predsednik odborničke grupe vodite računa o tome da vam odbornici u Čačku ne biraju za predsednika, odnosno za predsednika upravnog odbora i za direktora preduzeća lopove i kriminalce – naravno da je neko na nekoga morao, predsednik vaše stranke, to je sada vaša interna stvar, da svali krivicu.
Odgovorni ste i Vi i Velimir Ilić i svi ti odbornici i svi oni koji podržavaju takvu mafijašku vlast u opštini Čačak. Deset godina vi tamo vršljate i radite šta god hoćete i nama onda pričate da nije važan neki transformator ili sredstva za higijenu ili bilo šta! Narod vama plaća ogromne račune za grejanje, za vodu, za sve ono gde otimate i kradete. Hiljadu i sto ljudi je samo za mesec dana došlo u prostorije SRS sa računima koji su astronomski, a koje ste im fakturisali Vi i oni koje ste Vi lično postavili tamo i dali ih kao vaše kadrovske predloge da otimaju od građana imovinu Čačka i da ih na takav način pljačkaju.
Kolega Markićeviću, sve što budete dalje rekli, samo ide u prilog onome što smo mi ovde izneli. I da ste privezak u Koštuničinoj vladi. I sada ste rekli za njega da je neobavešten.
Evo, ja ga ovim putem obaveštavam da vi u Čačku vršite zloupotrebe i da ima takvog koalicionog partnera, a sledeći put kada vam dođe gospodin Ilić, vaš vajni ministar, koji ne da nije uspešan, nego je zaista i po svom ponašanju i neprofesionalnom stavu jedan od najgorih ministara kojeg je Vlada Republike Srbije ikada imala, videćete kako će da se provede.
Veoma često ne zna da pogodi ova vrata pod težinom naših argumenata. Pozivam ga da u nastavku zasedanja dođe. Da, da, težinom amandmana!! Videću, sada je tri sata. Zavisi kada dođe kakva će to biti situacija za njega i kako će da pogodi ulazna vrata. Malo je to problematično za popodne.

Visoka sam 1,76 santimetara i kada sednem u klupu dovoljno uočljivo da me vidite gospodine Marković, ali ako vi pričate sami sa sobom ili gledate u te papire ispred, ja ne mogu da vam mašem iz klupe.
Što se tiče amandmana koje je podneo kolega Đorđević i ovog prethodnog, o čemu će govoriti gospodin Krajinović, neverovatno je, stvarno, da nam veoma često i u nastupima na raznim TV emisijama ministar Ilić drži pridike, predavanje i kaže: šta oni radikali pričaju, ne znaju šta su koncesije, ne znaju šta su kapitalne investicije, a ispostavilo se da su svi amandmani u cilju da se popravi zakon koji nije dorečen i nedefinisan, pogotovo član 17. koji je potpuno nedorečen, kada je u pitanju definisanje toga šta je motorno vozilo.
Ako Velimir Ilić ili njegovi saradnici, tvorci ovog zakonskog predloga ne znaju šta je traktor, ne znam šta bi više neko sa njima imao da razgovara i da im objašnjava.
Ako ne prihvatite ovaj prethodni amandman ostaće zabeleženo, sada to ponavljam da svi građani Srbije to čuju – Velja Ilić ne zna šta je traktor!!
Neka dođe i neka me demantuje. Za njega traktor nije motorno vozilo. On zna šta je bager, ne znam šta on više zna. Ali, ministar ne zna šta je traktor.
Kolega Krajinović se smeje, jedan je od pisaca ovih amandmana, ali nemojte da nas zamajavate sa ovakvim predlozima zakona, jer ovo bi deca u predškolskom, a ne u prvom razredu osnovne škole, odbacila, pogotovo deca koja žive na selu, i oni znaju šta je traktor a Velja Ilić ne zna.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadovezaću se na diskusiju kolege Ivana Radića, koji je podneo jedan sasvim razuman amandman, baš kao i svi ostali srpski radikali, na Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Danas smo imali zajedničku sednicu Odbora za prosvetu i sport i Odbora za trgovinu i turizam. Razmatrali smo jedno veoma važno pitanje i jednu pojavu u našem društvu, koja se tiče incidentnih situacija na đačkim ekskurzijama, zbog svih ovih nemilih događaja o kojima ste čitali i slušali.
Zašto ovo govorim?
Zbog toga što mi danas kao narodni poslanici uopšte nismo ni na tom odboru, upravo zbog mnogo ukorenjenih negativnih i destruktivnih pojava u našem društvu, naročito kod mladih ljudi, što dolazi do izražaja ne samo u propustima agencija, kojih svakako ima, ne samo u propustima škola, kojih takođe ima od strane direktora i prosvetnih radnika, to ne možemo da generalizujemo, govorili o nečemu što je opštedruštvena pojava i što je odavno pustilo korenje i što treba da se sprečava.
Pored svih ovih globalnih nedaća koje imamo ne možemo da računamo na to da ovde stasavaju generacije u zdravom društvu i da pre svega očuvamo državu i zdravu naciju, ako se ne upustimo u obračun sa takvim vrstama destruktivnih pojava, kao što je i doping u sportu.
Ja sam govorila, i prošlog puta se direktno obraćala ministru, o ovoj pojavi, da je mnogo slavnih imena našeg sporta, poput bivšeg predsednika Olimpijskog komiteta Dragana Kićanovića, proslavljenog reprezentativca, Ducija Simonovića i ostalih, dalo svoj doprinos u svojoj mladosti i kasnije, dok su generacije učili da se bave tim sportom, da se ove pojave ne dešavaju.
Međutim, nije dovoljna samo ova zakonska regulativa. To vidite i na ovom primeru đačkih ekskurzija, što sam povezala, jer je, takođe, jedna negativna pojava da se sve to dešava, a toga je bilo uvek, kao što je bio i doping u sportu, o čemu su pričali i Kićanović i Simonović, još 70-tih godina i na olimpijskim igrama i na svetskim prvenstvima.
Nemoguće je da se to reši samo jednim zakonom.
Ali, ako želite da donesete zakon da se ta pojava sprečava, taj zakon mora da ima smisao. Ne možete da izmišljate nekakve agencije, a agencija ima agenciju, kao što smo imali Agenciju za duvan, onda je Dinkić ukinuo, kaže da to sve stavlja pod svoje ministarstvo. To je bespotrebno, to je trošenje para.
Zašto ne dati u omladinski masovni sport, zašto su nam tako zapuštene sportske hale, sportski tereni i sve ono što je potrebno, a što propagira od svog osnivanja SRS, da bi se deca i omladina usmerila u pravom pravcu.
Što se tiče amandmana kolege Ivana Radića, on je zaista samo sled našeg stava. Potrebno je da se antidoping odbor, po mišljenju Srpske radikalne stranke, osnuje u okviru Olimpijskog komiteta, koji treba da se uhvati u koštac sa tim problemima i da svaku od tih pojava registruje, prepozna i najoštrije da se osude oni, pored svih ovih kazni i diskvalifikacija u slučaju da koriste zabranjena sredstva.
U danu za glasanje treba da razmislite ne samo o ovim amandmanima na ovaj zakon, nego i na sve ostale.
I o činjenici da, iako niste previše zamoreni, juče je Skupština radila dva sata, uopšte vas ne zanima, obraćam se vama koliko vas ima iz skupštinske većine, o čemu se ovde priča, zašto mi ovako argumentovano i sa puno žara zagovaramo da prihvatite sve predloge Srpske radikalne stranke. Videćete pre ili kasnije da smo bili u pravu.
Uostalom, dovoljna je potvrda bila i danas priznanje samog ministra Vuksanovića posle izlaganja na malopre pomenutu temu da se on apsolutno sa svim onim što sam rekla slaže i da to može da potpiše. To meni ne laska, ni SRS, ali to je dovoljan dokaz da smo u pravu i da smo oduvek znali da zastupamo prave interese dece, omladine i sportista.
Završiću, iako ima još dovoljno vremena, jer naš generalni sekretar i zamenik šefa poslaničke grupe javnosti, po Poslovniku, ima da saopšti jednu veoma važnu stvar.

Sve negativne pojave u društvu i neshvatanje realnosti i onoga što je prioritet danas, o čemu treba da se raspravlja i razgovara, o čemu je govorio gospodin Vučić, mene uopšte to ne čudi kada imamo takvog predsednika Republike. Predsednik Republike, koji je antitalenat da prepozna šta su prave vrednosti, meša se u sve i svašta, pa i u naš profesionalni sport.
Ako je bio u stanju – i na takav način ne blamira on samo sebe, nego instituciju koju predstavlja – da izjavi da Platinija u Beogradu pozdravlja kao proslavljenog golmana, šta onda mi da kažemo i o toj Demokratskoj stranci, i o njihovim lopovlucima i o načinu koji ste vi prihvatili oberučke, mislim na Vladu Koštuničinu, i Vuksanovićevo ministarstvo i na sve vas, kao kontinuitet bivše vlasti da osnivate agenciju.
Sad bilo koga od vas da pitam da li ste pročitali ovaj predlog budžeta koji nam je brzopotezno sa sve diktatima MMF-a dostavio Mlađan Dinkić, pitanje je i koliko će da košta agencija za sprečavanje dopinga u sportu; isto je pitanje da li neko od vas može da nam da ovaj odgovor, a besmisleno je da se sa vama koliko vas ima u sali ubeđujemo kada ovde nema predstavnika predlagača.
Njih to apsolutno ne zanima, oni znaju da slepo izvršavaju sve uslove koji im stižu spolja.
Na kraju ove rasprave u pojedinostima zakona o sprečavanju dopinga u sportu postavlja se jedno pitanje – kako je uopšte moguće da bilo ko sa imalo morala i časti, kada zna koliko ima gladne dece, a njih je preko 800 hiljada u državi, koliko ima gladnih ljudi bez posla, dva i po miliona ljudi ispod granice siromaštva, osniva agenciju za sprečavanje dopinga u sportu, a nisu pitali te iste ljude i tu decu da li imaju osnovne uslove za život, da li imaju opremu, da li mogu da odu na čas fizičke kulture i da li deca u pojedinim krajevima koji nisu dovoljno razvijeni imaju sve ono što im treba da se bave sportom, da li imaju sportske sale, da li imaju za to potrebnu opremu?
Moram da vas podsetim na jedan od "slučajeva" posle vašeg propalog, neuspelog petooktobarskog puča, jer sve to na čemu ste vi zasnovali politiku je kasnije splaslo, narod pročitao, video da lažete i obmanjujete i okrenuo se SRS-u.
Doktor Branislav Blažić, danas ugledni predsednik kikindske opštine, kao ministar, želeći da pomogne nekima od mladih ljudi da se više angažuju u sportu i da imaju bolje uslove, kupio je jedan set dresova za jedan fudbalski klub, koji naravno, kao i mnogi od tih klubova i sportskih društava u zemlji, nema ni prebijeni dinar ili se nalazi u teškoj situaciji. Mi nemamo zakon o sportu i profesionalni sport nije to u pravom smislu reči, ta oblast tek treba da se uredi i tek da raspravljamo u ovom visokom domu o tome.
Dve godine su DOS-ovci, na čelu sa tadašnjim ministrom finansija, uz vašu orkestriranu podršku DSS-a i svih koji su podržavali, na sva zvona pričali o tome da su podneli, zamislite, krivičnu prijavu protiv doktora Blažića jer je kupio jednom klubu omladinaca dresove.
Vi možete, a da ne razmatrate sva ova druga pitanja i ovu bedu i sirotinju koja je zadesila Srbiju, da pritisnete taster za glasanje i da izglasate budžet nove agencije, a sada i za nagradno pitanje ne znate koliko je to, a mnogo je miliona dinara, kao i sve one druge koje mnogo koštaju građane Srbije.
Razmislite o tome i sledite ovaj jedini racionalan put, ako već hoćete da se prikažete kao štedljivi, a niste, jer sam ministar finansija to nije, najskuplji mu je vozni park, predsednik Republike isto; besni, obesni, ko pijani milijarderi bahato se ponašaju i rade šta hoće, a sa druge strane dođu im predstavnici MMF-a – smanjite javnu potrošnju. Najlakše je da uzmete od gladnih, od bolesnih, od zdravstvenih radnika, od penzionera, od prosvetnih radnika.
Izvolite, gospodo, razmislite malo kuda i na kakav način, sa ovim zakonima koji se štancuju iz meseca u mesec i sa sve većim brojem agencija, vodite Srbiju. To nije dobar pravac, to građani znaju i zbog toga ne mogu da prihvate takvu vašu politiku, a naročito bahato trošenje para u ogromnim iznosima, dok je sa druge strane možda desetine ljudi ili ko zna koliko sačekivalo vas ili nas ispred zgrade Skupštine ili predsednika da traži osnovnu pomoć za lek, za plaćanje računa, posao ili ono što im je najneophodnije.

Kao odgovorni poslanik još odgovornije Srpske radikalne stranke prvo da vam kažem, gospodine Markoviću, lakše je vama u toj poziciji, ne zato što ste na mestu predsednika, nego vi čitate sinopsis koji je ispred vas, pa vi samo, što bi rekao naš narod, terate od početka do kraja i dokle stignemo, a kad tako nama kažete, prebacićete se sa jednog na drugi zakon, a i kako pakujete zakone u dnevni red, sa dopinga u sportu na bezbednost i zdravlje na radu, mi to sve možemo, ali moramo da znamo sa koje materije ulećemo u neku drugu.
(Predsednik: Primite moje izvinjenje.)
Prihvatam izvinjenje. Vrlo ste ljubazni.
Što se tiče člana 15. i namere dr Paje Momčilova da se u tački 1) definiše odgovorno lice, ovo kao da je nedovršena rečenica – počeo je neko od saradnika ovog Slobodana Lalovića, poslanika-ministra, da piše i stao, nema dalje.
U pravu je gospodin Marković, ne samo što je to praksa kod nekih drugih zakona, ovde to mora da bude obaveza, jer ako se sve ove dalje tačke navode, onda mora da se zna da nije dobra ni formulacija. Tu je napravljena greška: "aktom u pisanoj formi odredi lice", pa sada ovo "za bezbednost i zdravlje na radu"; treba da stoji na kraju "odgovorno lice" i ovo "za" ne, nego koje će to da čini, da predstavlja lice odgovorno za bezbednost i zdravlje na radu - odgovorno lice.
Zašto ovo potenciramo? Zbog toga što je odgovornost nekoga ko predstavlja poslodavca u odnosu na zaposlenog danas veoma bitna stvar. Da to jeste tako pokazuju i sve ove predstavke koje stižu nama poslanicima, a naročito članovima Odbora za privredu i privatizaciju.
Evo, u petak će Odbor za privredu i privatizaciju da razmatra neka veoma loša rešenja koja su učinjena, po mišljenju zaposlenih, u mnogim preduzećima u Srbiji, recimo "Izolma" iz Rače, to znam pošto je preduzeće sa područja Šumadijskog okruga, a i u drugim privatizovanim preduzećima, gde se od strane poslodavca, mnogo je bilo takvih slučajeva, od strane onih koji su kupili to preduzeće uopšte ne razmišlja ni o minimumu socijalne zaštite ni programa, a kamoli o ovim novim tehnologijama i o toj zaštiti, o čemu govori član 15.
Prema tome, da bi sve bilo precizno i jasno do kraja i da bi se znalo ko je to... Možda se to vama čini kao da smo mi podneli amandman radi amandmana, ali pogledajte da ova prva tačka nikakvu logiku nema.
Sve ovo drugo, i da se za obavljanje poslova zaposlenom obezbede mere bezbednosti i zdravlja na radu, što naravno mnogi poslodavci ne čine, i da se osposobljavaju zaposleni za bezbedan i zdrav rad – molim vas, gde ste vi to videli, a naročito kod mnogih vlasnika, ovih novokomponovanih bogataša ili tajkuna da to rade.
Zamislite vi sada da Bogoljub Karić nekome obezbedi mere zaštite; on da može gurnuo bi ga kroz prozor, samo da mu služi za jednokratnu upotrebu i šta ga briga. On svojim zaposlenima, osim zaposlenima članovima svoje porodice koji ne rade ništa, nego samo fiktivno peru pare i milione evra po svojim računima, niti uplaćuje poreze ni doprinose. Imate na toj njegovoj BK televiziji saradnike i novinare i one koji rade po deset ili 15 godina, žene koje ne mogu da postanu majke, da zasnuju porodicu, iz razloga što se boje da ne dobiju otkaz.
On je predsednik udruženja nekakvih industrijalaca i dobija navodne... Ali, to sve plaća i onu decu da mu pevaju u Japanu, da mu po Londonu dele plakete. Vajni industrijalac i poslodavac. Neće dotle i sa takvim ponašanjem poslodavca niko da zaštiti radnike.
Prema tome, prihvatite u danu za glasanje ovaj amandman da bi se znalo i da bi se bar u ovoj oblasti pokazala namera da želite neki red, da se navede koje je to odgovorno lice što se tiče obaveza poslodavca u članu 15. kako je to predložio kolega Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, retko ko u Srbiji danas da zagovara nove tehnologije i da su one primenjene.
Ima nekoliko fabrika koje rade, ali kada pogledate u onome u čemu smo mi bili najbolji, kada je u pitanju mesna industrija, konditorska industrija, imamo nekoliko dobrih fabrika koje treba da se suprotstave uvozničkom lobiju, jer kvalitet tih proizvoda, recimo u "Soko Štarku", daleko je bolji nego mnogih drugih proizvoda koji se nalaze na našem tržištu.
I sami znate odmalena da su čokoladne napolitanke "Soko Štarka" daleko najbolji proizvod i da ne mogu čak ni mnogo poznatije robne marke da pariraju tom kvalitetu proizvoda.
Kada je u pitanju ta nova tehnologija i kako do nje da se dođe, ne vidimo da bilo ko pokazuje dobru volju, naročito od novih vlasnika preduzeća i firmi, jer oni to obećaju, i to je najveći spor sa radnicima i kod Agencije za privatizaciju, a ne ulažu ništa u tu novu opremu.
Sve to i da se desi, a i da je ovakva kakva jeste - zastarela, nemoguće je da radniku koji ima za to određenu kvalifikaciju ili je preko nekog zavoda (kao što je ovaj čuveni u Kragujevcu, gde nije izvršena nikakva prekvalifikacija) ipak uspeo da se prekvalifikuje, dođe da radi za fabričkom presom, kažete – izvoli, to je tvoje radno mesto, kreni da radiš danas, od 7 do 15 ti je radno vreme, norma ti je tolika i da zaradiš neku crkavicu. Nemoguće je, a da se ne prihvati amandman koji je podneo kolega Dragan Živkov.
Onaj službenik koji dođe u banku da radi, ili u bilo koje drugo preduzeće, da je činovnik, mora za rad sa računarskim programom tog preduzeća da se obuči za kratko vreme, da zna da knjiži, da zna da radi, da poznaje program tog preduzeća, sistem rada.
Ovako, ako vi ne prihvatite amandman u kome kolega kaže da se posle reči "radnog vremena" dodaju reči "pod kontrolom zaposlenog koji je osposobljen za bezbedan i zdrav rad", onda sam član nema smisla i dovodite u veoma veliki rizik, jer to će bukvalno taj novi, ili bilo koji poslodavac da shvati i da tako baci u vatru novozaposlenog, bez mogućnosti da mu neko od kolega sa dugogodišnjim iskustvom pomaže u tome.
Prema tome, svi amandmani podneti na ovaj predlog zakona i te kako imaju smisla i samo su logičan završetak nečega što je Slobodan Lalović započeo, očigledno sam, ali to nije dovoljno i nije dobro. Mi, koji veoma brinemo o radnicima u Srbiji i o njihovom zdravlju, o situaciji u kojoj se nalaze i zbog toga potenciramo sva ova pitanja, tražimo od vas da razmislite još jednom i da u danu za glasanje prihvatite ovaj i druge amandmane.

Gospodine predsedniče, kada već razgovaramo i stigosmo do člana 28, da vas pitam gde vam je ministar?