Gospodine Anđelkoviću, imam jednu primedbu, celu pometnju ste napravili vi kada ste konstatovali da je 2003. godine svrgnut sa vlasti režim DOS-a na način kako ste vi to opisali. Moram da vas podsetim da je to uradila Srpska radikalna stranka, 23 poslanika naše stranke, doduše uz učešće i vaših kolega.
Ali, da se ne bavimo zamenom teza i da ne obmanjujemo javnost kada je u pitanju stanje na srpskoj političkoj sceni i uticaj koji stranke imaju trenutno na biračko telo i kakav im je rejting.
Sasvim je očigledno da kada god da budu izbori, a mi ćemo učiniti sve da budu prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji, najveći broj birača će svakako dobiti SRS. To je rezultat našeg marljivog, istrajnog rada i činjenice da mi biračima u Srbiji govorimo samo istinu.
Danas kada govorimo o zakonu o penzijama ne obraćamo se samo penzionerima, kao ciljnoj grupi i budućem biračkom telu, iako i oni najviše veruju srpskim radikalima, govorimo i o onima koji tek treba da dođu do mogućnosti da idu u penziju, njihovoj deci, njihovim unučićima, zato što ovaj zakon, gledano na duge staze, kako ga promoviše ministar i Republička vlada, donosi sve veću neizvesnost za penzionere i za one koji treba da idu u penziju.
Član 79. postojećeg zakona, koji se zapravo menja članom 21, po predlogu gospodina Lalovića i Vlade Republike Srbije, pretrpeo je izmene vezane za limitirani iznos, najviši iznos penzije. Govori se o članu 78. i o koeficijentu koji ne može biti veći od četiri.
Međutim, kada ste vršili izmenu ovog člana 79, baš kao i mnogi u sali, pobrkali ste neke stvari i pogrešno ste predložili, sada govorim gospodi iz Ministarstva, jer ministra više ovde nema, Dinkića nema od prvog dana, jer je on još uvek, nažalost, taj koji se brine o javnim finansijama; govorite o članu 43, a zapravo u ovaj član je trebalo da bude inkorporisan, kao i do sada, član 42. osnovnog zakona.
Član 42. Zakona govori, u vezi sa članom 79. odnosno 21, koje su to određene kategorije osiguranika. Kaže – osiguranici - zaposleni koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju su službe kao što su: Bezbednosno-informativna agencija, zaposleni u Ministarstvu inostranih poslova...
Iz ovoga izuzmite Vuka Draškovića, on će svakako u invalidsku penziju morati jednoga dana, jer sa tom neuračunljivošću on ne može da računa na to da ide u starosnu, kako je ovde definisano. Zatim, zaposleni u organima i organizacijama koji rade na poslovima kontra-radio-izviđajne službe, ovlašćena službena lica za propise o izvršenju krivičnih sankcija", itd.
Pokušali ste članom 21, odnosno postojećim članom 79. da definišete invalidsku penziju za ova lica za koja se kaže da je to posebna grupa lica koja imaju beneficirani radni staž. To je prosto nemoguće, jer kada dođu do određene starosne dobi i kada im se, na osnovu zakonom propisanih uslova, izračuna taj beneficirani radni staž, onda oni idu u starosnu penziju.
Zato smo u amandmanu koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS jasno rekli da se ta greška ispravi, jer ste se pogrešno pozvali na član 43. On se samo odnosi na starosnu, a ne na invalidsku penziju. Istovremeno se zadržava ovaj iznos o najvišem stepenu limitirane penzije, kako to stoji u članu 78, odnosno sa najvišim koeficijentom četiri.
Uporno se izbegava jedna priča koja posebno interesuje najugroženije slojeve među penzionerima i građanima Srbije. Ako znate, a ne verujem da to svi poslanici iz vladajuće strukture znaju, kolika je najniža penzija u Srbiji, 6.200 i nešto, gotovo 6.300 dinara, ko je taj ko će da nam kaže, u ime Vlade Republike Srbije, kolika je najviša penzija u Srbiji?
Voleli bismo da znamo, ako govorite o najugroženijima, a vidi se da ne želite da brinete o njima, naročito zbog člana 22. i načina budućeg obračuna penzije, jer ovi koji imaju sada 6.300, kojima je penzija najniža, imaće ovakvim načinom obračuna, u tom nominalnom iznosu koji bude u dinarima važio, za nekoliko godina polovinu manje; ako uporedite, što ćemo da vršimo prilikom razgovora o članu 22, šta oni mogu da kupe od te potrošačke korpe.
Sada nas živo interesuje da nam ministar Lalović kaže, on mora da ima taj podatak, morao bi da ga ima i Dinkić, ali on ima preča posla, bavi se obmanom građana u Kuli i svuda redom, da nam objasni koja je najviša penzija, ko su ti koji imaju najveću penziju u Srbiji. Na tom poređenju ćete jasno da vidite koje su to astronomske cifre u pitanju.
Znamo da bi hipotetički Bogoljub Karić, jedan od najvećih prevaranata u ovoj državi, mogao da ima i milion evra penziju, ako mu je plata 328.000 evra, ili koliko će da prijavi za sledeći mesec.
Recite nam, pošto ne želite da se bavite ni najnižim, odnosno najugroženijim kategorijama na način na koji to predlaže naša stranka, da se drugačije vrši usklađivanje penzija, ko su ovi korisnici najviših penzija, da ovo ispravite, jer je potpuno besmisleno da brišete član 42. iz člana 79. Zakona i da želite da, što se tiče posebne grupe osiguranika, kategoriju invalidskih penzija inkorporirate u član 79. To je nemoguće. Ovde se samo govori o njihovom beneficiranom stažu. To nema veze sa invalidskom kategorijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, penzioneri, nezaposleni, građani Srbije, ovo je ključni amandman u zakonu koji je na dnevnom redu, jedan od ključnih, ali od ovoga zavisi da li će penzioneri u Srbiji kroz nekoliko meseci, sledeće godine, kroz tri godine, imati da kupe koru hleba. Govori se o osnovnoj životnoj namirnici, a sve drugo za njih će biti misaona imenica.
Ako se usvoji zakon sa članom 22, koji nam predlažu ministar Slobodan Lalović i Koštuničina vlada, nastaće potpuna katastrofa za penzionere i za sve one koji moraju da idu u penziju.
Samo neko ko je do najvišeg stepena morbidan i ko ne želi dobro ni svojoj naciji ni svojim građanima može ovako nešto da smisli i da se krije iza toga da je to uslov u pregovorima sa MMF-om i da je to osnovna stvar koja mora da se poštuje, zbog toga što su oni ne samo, kao što neko ovde reče, loši i nesposobni pregovarači, nego zbog činjenice da im je MMF važniji od 1,3 miliona penzionera u Srbiji, koliko ih sada ima i koliko će ih biti u budućnosti, od njihove dece. Jer, vi znate da su mnogi prinuđeni da hrane i izdržavaju svoju decu koja su ostala bez posla i da školuju svoje unučiće, sa tako jadnim i bednim penzijama.
Potrošačka korpa u Srbiji i način na koji će penzije da se usklađuju, pazite, samo jednom godišnje, sa prosečnom zaradom u Srbiji, odnosno sa troškovima života u Srbiji, jeste nešto što je razumnom čoveku neshvatljivo ako ispred sebe ima ove podatke.
Ovo su zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku i oni u gramima, odnosno u mililitrima, odnosno u kilovat-satima ili impulsima kažu koliko košta prosečna potrošačka korpa u Srbiji, rekla sam vam prekjuče, a sada opet ponavljam, sa lažnim podacima i lažnim cenama. Ove namirnice po ovim cenama ne mogu da se kupe ni u diskontnim radnjama.
Ovo voće i ovo povrće, što je takođe misaona imenica za sve penzionere koji gladuju u Srbiji ili najveći broj njih, to nema nigde, ni na jednoj pijaci, ni u Beogradu, ni u unutrašnjosti, ni na najbolje snabdevenoj, ni na najlošije snabdevenoj pijaci.
Koleginica Radeta je u međuvremenu, dok ste se vi svađali oko raznoraznih gluposti i vršili zamenu teza, lepo izračunala koliko kuvanih jela može da se skuva sa ovim namirnicama ovde. Znači, 23 jela, ali samo od povrća i samo ako skuvate dva jela od makarona, jer hoćete da ubedite penzionere i građane Srbije da jedna četvoročlana porodica može da koristi samo jedan kilogram makarona od belog brašna sa jajima. To da jedu penzioneri i to da pojede jedna porodica koja ima dvoje dece, da li je to normalno?
Da li bi iko normalan napravio ovakav prikaz i na osnovu toga da usklađuje penzije? Mogu da se skuvaju tri jela od jednog kilograma pirinča, ali samo pirinač i nikakva druga kombinacija, samo kuvani pirinač, malo začinjen, malo zasoljen, i evo izvolite, penzioneri, jedite, unučići, deco.
Ako hoćete da skuvate nešto od slatkog kupusa, boranije ili graška u mahunama, kao što to stoji ovde u ovim količinama, na osnovu kojih se usklađuje penzija, to su dva ili tri jela. Ukupno 23 jela, bez mesa, ulja, bez ikakvih dodataka, samo kuvano na vodi.
Poseban skandal je prikaz stanja kada je u pitanju potrošnja kilovat-sati električne energije ili broja utrošenih impulsa. Da pitam vas dične poslanike iz vladajuće strukture koliki su vam računi za fiksne i mobilne telefone?
Kako vas nije sramota da glasate za to da penzija bude izračunata na osnovu ovih troškova života, gde je račun za fiksnu telefoniju 210 dinara? Šta treba, da im stoji fiksni telefon za ukras, da eventualno, ne daj bože, zovu hitnu pomoć ili da zovu policiju ako ih neko uznemirava ili ako je neki kriminal oko njihove zgrade ili mesta gde žive? Kako da kontaktiraju sa svojim najmilijim?
Šta da rade penzioneri ili izdržavani članovi njihovih porodica, a mnogo ih je, nažalost, u Srbiji takvih, kada pogledaju sve ono što je za njih luksuz, a za one koji su danas na vlasti sitnica, jer pojedini od njih svoje bogatstvo, poput ministra finansija i srpskih tajkuna sa kojima je on u vezi, a koji nam predlažu ovako nešto, mere na stotine miliona evra.
Ovo je sramota zbog toga što građani Srbije znaju da im ovo pošteni i normalni ljudi nikada ne bi poželeli. Nikada ne bismo mogli da se na ovakav način poigravamo sa sudbinama ljudi koji su stari i nemoćni i sa članovima njihovih porodica, kojima je takođe pomoć neophodna, koji nemaju da se prehrane.
Zašto niste stavili ovde koliko košta jedan lek koji je najtraženiji za penzionere, koji su ili srčani bolesnici, ili pate od kostobolje ili imaju neke druge stomačne ili ne znam koje druge zdravstvene probleme. Ima među vama poslanicima lekara i vrlo dobro znate da je iznos koji je potreban za lekove za penzionere u Srbiji mnogo veći od onih bednih 210 dinara, koliko ste im predvideli da im bude račun za fiksnu telefoniju.
Ovo nije samo za jednu osobu. Sve to delite sa četiri. Kada govorim, govorim u gramima, kao što je to koleginica i izračunala za ova 23 bedna kuvana jela, od samo po jedne namirnice. Kada govorimo o mlečnim proizvodima, pogledajte na primeru mleka ili na primeru jogurta da je to dve čaše dnevno za celu porodicu.
Ako je ta tako famozno izračunata potrošačka korpa, odnosno to su ti troškovi života u Srbiji sa ovim ovako lažno prikazanim cenama 23.000 dinara, ovo je prosta matematika, ne morate da budete toliko pametni za matematiku kao ovaj nesrećni Albijanić, nego lepo izračunajte i vidite – 6.000 najniža penzija, 23.000 je ova potrošačka korpa, pogledajte da li je moguće, ovo su lažno prikazane cene i količine potrebne za jednu osobu, bez uračunatih ostalih najskupljih troškova. Znači, penzioner ne treba da jede ništa, neka ide i bos i go, neka se ne obuče, ne mora da ide kod lekara, ne mora da koristi lekove. Na šta ovo liči? Ko će to da prihvati?
Ako ste spremni, zarad trgovine i opstanka na vlasti, mesta u upravnim odborima, astronomskih naknada za to ili samo zbog toga što mislite da će za dva ili tri meseca neko od vas nešto da ušićari, da na ovakav način kaznite našu najstariju populaciju i njihove članove porodica i sve one koji prate i gledaju šta će sa Srbijom danas, kao što reče gospodin Vučić, celo državno rukovodstvo, pa i državu poneše sa sobom, otišlo na jedan duži službeni put, nemojte misliti da će srpski radikali da se zaustave samo na ovome, jer naša borba protiv ovakvog načina vladanja i naša istrajnost da se izborimo za ono što je građanima najpotrebnije biće iz dana u dan sve veća.
Videćete u nedelju, na izborima u samo jednoj opštini, u opštini Kula, nekada mnogo privredno razvijenoj, gde su ljudi mnogo bolje živeli. Pogledajte kolika je tamo cena za jedan kvadrat stambene površine - ispod svake vrednosti; ili, pogledajte kako je za kratko vreme opljačkana i opelješena jedna opština zbog korupcionaške koalicije koja je tamo bila na vlasti.
Nemojte da se igrate, ne sa osećanjima nego sa životima ljudi koji su to najmanje zaslužili; naravno, to nije nijedan građanin Srbije zaslužio na ovakav način.
Lopova, bandita, kriminalaca na sve strane, a poštenim ljudima, jadnim ljudima koji su stari i nemoćni ne date mogućnost da žive, ako ostane ovakav Predlog zakona i ovaj član 22, na koji je amandman uložio kolega Stamenković u ime poslaničke grupe SRS.

Nije vam prvi put, gospodine predsedniče, da se izbečite na mene kada tražim povredu Poslovnika, kao da vam nije jasno zbog čega bi to mogao da bude slučaj. Da poštujete Poslovnik, pošto vi ovde treba da budete prvi među jednakima, vi biste zatražili ili prekinuli zasedanje dok nadležni ministri ne dođu u skupštinsku salu.
Moram da vas upozorim na to da ste vi navodnom predusretljivošću i načinom da se tako obraćate poslanicima juče poslanicima rekli šta ih očekuje u toku radnog dana. Ministar Lalović i Mlađan Dinkić, koji očigledno imaju preča posla, takođe su od vas usmeno ili u javnosti rada mogli da se obaveste ili da ih neko obavesti šta ih danas čeka u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe vam je poznata činjenica da je, po Poslovniku, pravo predlagača i takva je mogućnost da zakon može da se povuče usred pretresa, pa čak i sada kada razgovaramo o amandmanima, dakle o zakonu u pojedinostima, zbog činjenice da je predlagač u međuvremenu shvatio da je zakon štetan po građane, po grupu na koju se odnosi. U ovom slučaju to nisu samo penzioneri, to više puta potenciramo, nego članovi njihovih porodica koji se izdržavaju od tih jadnih i bednih penzija.
Mi danas imamo situaciju (dovoljan je i ovaj amandman o kome će nastaviti da govori gospodin Krasić, mislim na amandman kolege doktora Gorana Cvetanovića) da nam ministar Lalović – inače čovek koji je sve režime prošao, od onog Brozovog komunističkog vremena, preko dolaska DOS-a u ovom međuperiodu šta je sve radio, na čelu raznih sindikata, a sada nema ni stranku, nema veze, slobodan strelac, slobodan predlagač – vraća nešto što se zove društveni standard kao kategoriju pod formom nekog fonda, odnosno mogućnosti za krađe i zloupotrebe.
Zaista ne razumem kako je uopšte moguće da bilo ko od poslanika, pa i vas koji kritikujete, a podržavate Vladu, sedi u sali, a ovde nema ministra. Besmislena je ova rasprava. Neka dođe Lalović i neka nam objasni šta je ovaj amandman, šta je ovaj član.
Jer, znate, mi ne doživljavamo najviše zakonodavno telo po vašem nakaradnom poslovniku, kako ste vi to zamislili; mi srpski radikali od prvog dana, kada je naš predsednik dr Šešelj bio jedini poslanik ovde, pa nadalje, uvek nas je bilo sve više i više, danas nas ima najviše, smatramo da živa reč i rasprava za skupštinskom govornicom može da doprinese da se iznađe neko rešenje ili da se, ako ne dođe do tog rešenja, građanima objasni ko je kriv zbog toga.
To što vi nas pozivate da idemo na sednice odbora i da tamo sa ministrom razgovaramo, izvinite, ali 81 poslanik Srpske radikalne stranke nije član nadležnog odbora za ove zakone i nije u obavezi, već hoće za govornicom da kaže i da objasni zbog čega je zakon poguban. Zašto nema ministra ovde, a ne - po nekim kuloarima ispred izađe i objašnjava se sa poslanicima. Pa to nema smisla.
Prošlog puta, kada je bio Zakon o radu, koji ste vi uz njegovu pomoć, a hteli ste za to da okrivite nadležne skupštinske službe, falsifikovali, non-stop je komunicirao ministar, uz kaficu, sa poslanicima u hodniku.
Ali, na šta to liči? Pozovite ga neka se vrati ovde i neka nam objasni stav Vlade Republike Srbije. Nije nas udostojio, ni ove ljude koji šalju mnogobrojne telegrame, a iz minuta u minut kuriri dolaze sa sve većim telegramima podrške nama srpskim radikalima što branimo interese penzionera.
Nije došao, niti nam je Vlada poslala svoj izveštaj o tome, u pisanoj formi, kakav je stav po amandmanu dr Gorana Cvetanovića, jer očigledno je da se uvodi jedna forma za pljačku, na šta mi upozoravamo i smatramo da je krajnje neprimereno da u ovakvim uslovima nastavimo dalje da radimo.

Gospodine Markoviću, nemojte da nudite ministru reč, on više nema šta da kaže. Ono što je rekao nije bilo dobro. Čulo se posle iz replike gospodina Nikolića da taj prvi moralni čin očekujemo u četvrtak ili petak, kad god bude glasanje, s obzirom da ćemo videti kako će određena gospoda poslanici da glasaju.
Ovo je zaista skandalozna izmena u Predlogu zakona, o čemu je govorio prof. dr Mileta Poskurica, koji je u ime poslaničke grupe podneo amandman na član 73, a vezan je za član 8. Predloga zakona. Ne samo za onaj angažman da je gospodin Nikolić i dalje direktor na kragujevačkom groblju, važi vaš stav po ovom pitanju, nego zaista mislim da biste bili u stanju da svojom rukom lepo kažete ljudima – izvolite, put vam je otvoren, izvršite samoubistvo, uradite nešto sa sobom, jer ja sam ministar, meni je rekao MMF da tako treba da uradim, ja ću to da sprovedem zbog budućnosti generacija itd.
Vi na najgori mogući način želite da poručite ljudima, a ovde se radi o udovcima koji su izgubili svog životnog druga, prijatelja, suprugu, nekoga sa kim su proveli određene godine života, da će morati da čekaju još dve godine da bi ostvarili pravo na penziju. Gde će vam duša, gospodine ministre.
Da li vi uopšte računate na to da ti ljudi kojima se to desilo, ili ne daj bože da se nekome to desi danas, u situaciji kada mnogo ljudi u tom starosnom dobu oboleva, i to od najgorih i najtežih bolesti, ovo gledaju, prate i razmišljaju šta će da bude sa njima.
Kako možete uopšte da razmišljate na takav način, da vas obavezuju brojke nekog MMF-a, a da znate kakva je stopa (nažalost, veoma visoka) mortaliteta u Srbiji i da znate da ljudi zbog toga što nemaju mogućnosti da se leče, ali najčešće zbog posledica nezapamćenog, bilo gde u svetu, bombardovanja i agresije na našu zemlju od 78 dana (verovatno ste to zaboravili, gospodine ministre, da se to u Srbiji desilo), a naročito Srbi sa Kosova i Metohije i uglavnom je u pitanju ženska populacija (a tu je i doktor Momčilov koji takođe mnogo više zna o tome, kao i drugi lekari koji se svakoga dana suočavaju sa time), obolevaju i veoma rano završe svoj životni vek. Vi sada njihovim supružnicima poručujete da moraju da čekaju još dve godine, od 53. do 55. godine. Možete, ministre, da se protežete do mile volje i da vam se spava i da zevate i da pričate nepovezano i da pijete kafe, ali vi uništavate građane Srbije.
Ja sada sa skupštinske govornice ponovo, po ko zna koji put, kažem i radnicima i penzionerima da ste vi jedan od ključnih krivaca i uz ovog Dinkića ste jedan od najomraženijih likova u Srbiji. Gde god da krenem, evo pre neki dan sam bila u Kuli, bila sam u Sivcu, sinoć su me zvali neki građani telefonom koje sam srela na toj tribini koju je organizovala naša stranka, jer u nedelju su izbori u toj opštini, i oni ne mogu da shvate da vi uopšte govorite sa takvim cinizmom, kao što ste to pre neko veče na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom govorili o činjenici da vi morate to da uradite, da su vama to rekli.
Zaista, kada se sete radnici kako ste razgovarali sa ovim Mikom, vašim prijateljem (a on vama - Lale), u onoj emisiji na državnoj TV pre usvajanja Zakona o radu i koji je to stepen cinizma, i falsifikovali zakon; preglasali vas poslanici i vi ste imali drskosti posle tri meseca da dođete sa izmenama na amandmane koje smo mi usvojili, odnosno stvorila se većina da poboljšamo taj zakon, pa se pitam kako vi mirno spavate, kako vi idete odavde, kako vi uopšte razmišljate o životu, meni to uopšte nije jasno.
Da znate, poručujete ljudima, a zaista je to moguće da se desilo, ili ne daj bože da se desi, da ti ljudi sada imaju 53 godine i da ostanu bez svog bračnog druga i da vi kažete – morate da čekate još dve godine da ostvarite pravo. To je zaista nezapamćeno, takav jedan odnos.
I, što je najgore od svega, vi niste poput ovih naučenih pojedinih poslanika iz skupštinske većine koji sa teatralnim nastupima i govorima zagovaraju neki predlog vladajuće koalicije ili vlade, a možda intimno i nisu ubeđeni u to. Što je najgore od svega, Slobodane Laloviću, vi kao poslanik i kao ministar u sve to verujete i vi zaista, na način koji je samo vama primeren, zastupate te metode obračuna sa građanima po modelu MMF-a.
Mi upozoravamo celokupnu javnost i građane, naročito penzionere i sve one koji na ovakav način i po ovom zakonu koji vi predlažete treba da steknu pravo na penziju, da je ovo jedan od najgorih mogućih poteza koji jedna vlada može da smisli, jedan ministar i građanin ove zemlje, u odnosu prema svojim sugrađanima ili stanovnicima u državi u kojoj živi.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedavajući, molim vas da utišate vaše poslanike iz skupštinske većine, jer gospodin Marković nije krenuo da govori šta su ova dvojica večerala. Kada bi krenuo sa tim spiskom, sa jelom i pićem, uhvatili biste se za glavu, kao da su jeli pečene žirafe. Bilo je takvih računa, tako su se častili.
Što se tiče ovih zakona koje su nam predložili Mlađan Dinkić i Slobodan Lalović, SRS već mesecima ukazuje javnosti Srbije, penzionerima i građanima koji tek treba da dođu do starosne granice, definisane vašim predlogom zakona, da idu u penziju, da je zakon veoma loš, da će da dovede do socijalnih pomeranja i velikih problema u svakom smislu za građane Srbije, što se pokazuje svuda i na svakom mestu.
Juče sam celoga dana boravila u Kuli, u mestu koje je primamljivo za sve političke stranke u Srbiji. Neke su shvatile da je Kula glavno poprište političkih zbivanja i misle da imaju svoju šansu.
Mogu da vas obavestim da SRS ulazi u finiš svoje pobedničke kampanje u toj opštini i da će građani Kule 25. septembra svakako, na svim biračkim mestima, glasati za listu SRS - Tomislav Nikolić.
Kada sam sinoć, posle celodnevnog obilaska opštine Kula, došla u Mesnu zajednicu Sivac, na tribinu koju je zakazala Srpska radikalna stranka, građani su me ispred sale Doma kulture, okupljeni u velikom broju, koji su sačekali predsednika opštine gospodina Tihomira Đuričića, a i nas koji smo učestvovali na tribini, prvo pitali šta će biti sa zakonom koji je predložio Slobodan Lalović, verovatno imajući u vidu amandmane, odnosno najavu poslaničke grupe SPS da neće glasati za zakone ako se ne usvoje njihovi amandmani. Odgovor na to pitanje građani će dobiti u danu za glasanje.
U jednom dužem razgovoru sa njima, dok je tribina sinoć trajala, u prepunoj sali Doma kulture u Sivcu, postavila su se pojedinačna pitanja za neke građane, koji su veoma zabrinuti za svoju budućnost i za ljude koji ne znaju šta i gde dalje.
Poverenje u Vladu Republike Srbije je, prema istraživanjima javnog mnjenja, iz dana u dan sve manje i manje. Kategorija penzionera, kojih je 1.300.000, pa oni koji su blizu starosne granice i radne granice da sačekaju penziju, takođe nekoliko stotina hiljada, pa preko milion nezaposlenih, pa njihova deca, pa četiri miliona gladnih ispod granice siromaštva u Srbiji.
Sada dođete do činjenice da Vlada Republike Srbije, odnosno ministar Lalović, predlaže da se penzije usklađuju jednom godišnje, da taj proces ide postepeno i da se usklađuje sa rastom troškova života.
Kolundžić Hajnalka iz Kule, odnosno iz Sivca postavila je jedno pitanje, molila me je sinoć, rekla sam da ću pitati ministra, koga ovde nema, šta da radi ona, koja ima 37 godina beneficiranog radnog staža, koja je radila na najtežim poslovima u propaloj kulskoj štofari, sa 50 godina života, odnosno 51 naredne dve godine; 37 godina beneficiranog radnog staža, 51 godina života, fabrika propala i upropašćena za vreme DOS-ovske vladavine, rasprodata, uništena, kao i sve u Srbiji. Žena nema posao.
Šta ćete vi sa jednim od takvih slučajeva? Kako da objasnite penzionerima i vašim članovima porodica i svima onim koji vas pitaju da će penzije da se usklađuju jednom godišnje samo sa rastom troškova života?
Molila bih narodne poslanike iz tzv. vladajuće većine da obrate pažnju na ono što ću da govorim u narednih nekoliko minuta. Radi se o onome šta sadrži prosečna potrošačka korpa proizvoda za juni mesec 2005. godine, jer je to osnovni reper po kome se utvrđuju troškovi života na osnovu kojih će da se obračunava penzija u Srbiji.
Bilo je ovde poslanika koji su pristali na vrstu eksperimenta – kako preživeti sa prosečnom platom u Srbiji. Poslanici koji su učestvovali u tom "fantastičnom" projektu, sa 12 hiljada dinara budžeta, sami su priznali, kao i gospodin Vučić, posle sedam dana da je to nemoguće – da živite bez plaćanja računa, da svakoga dana pojedete po jednu pogačicu, da popijete malo vode, izvinite, ali to nije moguće.
Sada objasnite penzionerima u Srbiji i gospođi Kolundžić, koja ne zna kako da stekne penziju posle godina mukotrpnog rada, i ne samo meštanima Sivca i cele Kule, već i Kragujevca, Beograda, Pirota, Vranja, cele Srbije, kako da preživi penzioner sa vašim usklađivanjem zarada kada prosečna potrošačka korpa, prema vama i Republičkom zavodu za statistiku, recimo, za period od mesec dana za četvoročlanu porodicu predviđa, zamislite fantastičnih 11 litara jogurta; za četiri člana porodice - 11 litara jogurta za mesec dana. Kako ovde piše, kako ste vi to izračunali, to je, dakle, nepune dve čaše dnevno, pa da se dogovore otac i majka sa dvoje dece ko će da popije; naravno, roditelji će uvek da daju svojoj deci, a da li je toj deci dovoljno.
Sa cenom koja je, najblaže rečeno, fingirana lažete građane Srbije. Republički zavod za statistiku, prema kome će da se usklađuju penzije, na osnovu prikaza troškova života – možete da vidite da su krompir, pasulj, crni luk, spanać, boranija, sladak kupus, grašak u mahunama, krastavac, paradajz, paradajz pire u tegli, jagode, trešnje, banane, limun, breskve, kajsije, džem i sve ovo što je ovde nabrojano u gramima minimum minimuma, sa lažnim cenama koje ne postoje ni u jednoj radnji u Srbiji, da vi sada odete i to da kupite.
Lako je vama, dakle, lako je sa poslaničkim platama, lako je možda Dinkiću, lako je Mirosinki, lako je članovima Vlade, ali šta da radi jedan penzioner, šta da radi onaj koji nema danas mogućnosti da izdvoji 100 dinara da kupi jednu veknu hleba, litar mleka ili još nešto uz to što mu preostane.
Pretpostavljam da ste dobro istrenirani ili ste pripremljeni, vi koji branite ovaj predlog Vlade, da govorite suprotno, ali ovo je jezik činjenica i brojki. Ove brojke su neumoljive i kažu da prosečna potrošačka korpa proizvoda za juni mesec u 2005. godini...
I zaista je besmisleno da jednom penzioneru kažete da ćete da usklađujete na ovakav način penzije, da mu nabrajate ono što je za njega misaona imenica, kao što su sveži šaran, juneće meso bez kostiju, razni proizvodi koji spadaju u dezerte, pa mlečna čokolada, pa bombone, razni keksevi, skupocena sredstva za higijenu, jer to jedan penzioner nema.
On mora da odluči: ili će da kupi minimum sredstava za higijenu ili će da kupi nešto da jede; ovde nema ostalih troškova života, električne energije, komunalija i svega onoga što jedan penzioner treba da plati.
Kako ide ta vaša skala i način usklađivanja po Lalovićevom zakonu, za nekoliko godina će penzije u nominalnom iznosu u odnosu na današnji dan, 19. septembar biti manje za 50%.
Posebna priča je investicioni penzioni fond koji nam predlaže Mlađan Dinkić. Poslanici, pa čak i ovi iz vladajuće strukture, koji se malo više interesuju za događanja što se tiče kretanja tržišta novca i kapitala u svetu, znaju da se pre nešto više od godinu dana u Americi desila najveća finansijska afera sa investicionim fondom Enron koji je krahirao za samo jedan jedini dan.
Što se tiče srpskih japija i onih koji će da se bave špekulacijama na berzi kapitala i hartija od vrednosti, stvari su veoma jasne.
Evo ih, sede u vrhu državne vlasti, možda ih vi i ne vidite golim okom, da sada kažu – ja sam taj i taj, ali oni se nalaze po bankama koje su pod Dinkićevom kontrolom, u finansijskom sektoru, koji kontrolišu Dinkić i Radovan Jelašić.
Oni, tj. špekulanti na berzi kapitala i hartija od vrednosti su spremni da takvom jednom prevarom, kao što je namamljivanje građana da dođu i ulože sredstva, izigraju eventualno poverenje ljudi koje pozivate da ulažu u ovaj fond za drugi ili treći stub penzionog osiguranja, dakle, za samo jednu noć, kao što se to u Americi desilo.
Te berzanske kalkulacije su zapravo za njih najunosniji biznis i ovih dana mnogi ekonomski stručnjaci, koji se bar deklarišu da nisu pripadnici političkih stranaka, jasno govore o tome da će to biti pogodan teren za one koji će u budućnosti, bez privrede, jer je privreda potpuno uništena, bez pokretanja proizvodnje, kroz skupe bankarske kredite, kroz špekulacije na berzi da se bogate, naročito oni pojedinci koji su vezani za vrh državne vlasti, za pojedine političke grupacije, naročito ova iz čijih redova su ministar i guverner.
Što se tiče dosadašnjeg iskustva, kada već predlažete i pozivate građane da ulažu u ovaj fond, pravo pitanje za Mlađana Dinkića koji je danas opet pobegao, a čujem da će ići u Crvenku i okolinu da deli građanima po kilogram ili dva kilograma šećera, on i onaj njegov nesrećni Popović iz G17 plus... Pa da im da i po ceo kamion šećera, građani Crvenke će glasati za SRS, pouzdano vam to tvrdim (juče sam došla, bila sam tamo), i svi meštani Kule, pa i svih okolnih sela, na svim biračkim mestima.
Ali, to dovoljno govori o njemu, kakav je on, baš kao i Miroljub Labus koji je pre nekoliko dana otišao, zamislite, sa 17 telohranitelja i pet službenih automobila. Nije ništa bolji ni Bogoljub Karić sa svom svojom braćom i bulumentom od jednog autobusa i opranih svega 600 miliona evra narodnih para i kapitala.
Završiću sa onim kako ja vidim da će da posluje taj investicioni fond. Bogoljub Karić, koji se nakrao na narodnoj muci, čija ćerka, a i članovi porodice su prodali više kompakt diskova nego Zdravko Čolić, Bitlsi, Rolingstonsi zajedno, čija je supruga zaradila prošle godine 18 ili 20 miliona evra, svakako neće da ulaže u vaš fond.
Zato upozoravam građane koji su možda spremni da to urade da im je bolje da sačekaju vreme kada će državnim finansijama da upravljaju drugi ljudi, kada to neće biti oni koji pripadaju G17 plus, koji pripadaju vladajućoj strukturi, a sada ih predvodi Vojislav Koštunica.
Zašto vam to kažem? Zato što vam je dovoljan razlog, građani Srbije, da to ne uradite činjenica da račun Agencije za sanaciju banaka nije kod Narodne banke Srbije, kako vam je to obećano, koja navodno treba da ima centralnu regulativu kada su u pitanju javne finansije, nego je račun Agencije za sanaciju banaka (za koju ste vi ovde glasali), a to je državni račun, kod jedne privatne banke, pogodite koje.

Dame i gospodo narodni poslanici, zarad obaveštenja javnosti Srbije, predsedavajući Milan Marković je, rukovodeći se članom 111. Poslovnika Narodne skupštine, prekinuo trajanje sednice, napravio pauzu od nekoliko minuta zbog toga što je više poslanika iz skupštinske tzv. većine usplahireno skočilo, uglas tražeći reč za repliku i po raznim osnovama. Sasvim mirno, kako to Poslovnik nalaže, iz klupe sam tražila povredu Poslovnika. Zahvaljujem vam se, gospodine Markoviću, što ste i posle te napravljene pauze poštovali redosled i dali mi reč.
Ja se, naime, javljam zbog toga što je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, ali ne samo nas narodnih predstavnika, pre svega opozicionih poslanika, u prvom redu srpskih radikala, već i svih vas ako to želite da sagledate na pravi način, i preko milion i po građana Srbije i miliona drugih koji tek treba da ostvare svoje pravo i steknu u najstarijem dobu penziju za svoj mukotrpni rad, koji su poniženi zbog ovakovog odnosa ministra finansija Mlađana Dinkića i ministra Lalovića prema Narodnoj skupštini i prema građanima Srbije koji sa velikim interesovanjem prate ovo skupštinsko zasedanje.
Ne znam, gospodo iz te vaše većine, kakva god da jeste, sa sve slobodnim strelcem ministrom Lalovićem, koji je u isto vreme i poslanik i ministar, kako možete mirno da posmatrate da u skupštinskoj sali na ovom mestu ovde nema Mlađana Dinkića. Koga u Srbiji danas interesuje kako će penzioneri da žive i kako žive građani Srbije ako to ne zanima ministra finansija?
Pre podne smo takođe, odmah pošto je izašao, ukazali na to, ali građani Srbije, pa i oni koji su penzioneri i koji treba da idu u penziju su između takvih neargumentovanih osvrta na zakon, protiv koga će biti SRS, u stvari između skupštinskog zasedanja i prenosa iz Haškog tribunala izabrali (i penzioneri, nezaposleni i studenti) da gledaju prof. dr Vojislava Šešelja.
Pošto je svedočenje našeg predsednika u Haškom tribunalu prekinuto za danas i pošto ova rasprava treba da ide u smeru da čujete naše argumente, a pre svega ministar finansija Mlađan Dinkić, u ime poslaničke grupe SRS i svih tih građana Srbije protestujem oštro što on nije ovde.
Mi zaista nemamo informaciju, a koga je i briga, da li je Mirosinka Dinkić u penziji ili nije. Svejedno da li je u penziji, astronomska je penzija; i da nije u penziji ima astronomsku platu, baš kao što je astronomsku penziju imala Mlađina baba, od tričavih 50.000 dinara, koja je skupljala travčice po poljani i nikada ništa u životu nije radila.
Zbog toga i zbog činjenice da građani Srbije, a pre svega penzioneri koji žive ispod granice siromaštva, nemaju da se obuku, da jedu, da kupe lekove, da žive životom dostojnim čoveka, ne žele ni takvog ministra, ni Vladu koja predlaže ovakav zakon koji će da unazadi sve tokove u našoj zemlji, privredne, i donese još veću bedu i očaj kod tih ljudi.
Pogledajte samo novinske napise. Ko su ljudi koji potežu na sebe, koji stavljaju konopac oko vrata i koji se bacaju sa prozora? Penzioneri i oni koji su ostali bez posla. Ta kritika ide na račun bivše dosovske vlasti, pre svega eksperata poput Đelića i ostalih, pa sve sada do Dinkića, koga ste vi velikodušno preuzeli.
Gospodine predsedavajući, s obzirom na to da ste i vi sami rekli pre nego što ste odredili pauzu između prepodnevnog i popodnevnog dela zasedanja da je za Skupštinu Srbije neprihvatljivo da resorni ministri ne prisustvuju ovako važnoj sednici i raspravi kada poslanici, čak i oni koji podržavaju ili su do sada podržavali vladajuću strukturu, poput poslanika SPS, a valjda će tu reč održati i glasati protiv ovog zakona u danu za glasanje, prekinite ovo zasedanje, zahtevajte odmah da dođe ministar.
Jer, on ne vređa samo nas poslanike, nego milione građana Srbije koji znaju da u blagodetima kao što su ogromni milionski iznosi, stanovi, automobili i sve privilegije uživaju Dinkić, njegova majka Mirosinka, tetke, strine i cela familija, dok sa druge strane građani trpe, gladni su, žedni. Prema tome, prekinite zasedanje i zahtevajte da ministar odmah dođe u skupštinsku salu.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo poslanici, prvo vas da opomenem, gospodine Markoviću, da se ne pravite naivni više nego što jeste.
Vi ste vlasnik jedne izdavačke kuće i da ste bar pet knjiga od tih koje izdajete pročitali, morali biste da vidite da je reč "demagogija" i te kako uvredljiva za bilo koga, pa i u kontekstu u kome je to izrekao vaš kolega gospodin Albijanić.
Vi ste, iz ne znam kojih razloga, bili odsutni sa sednice Narodne skupštine Republike Srbije kada je predsedavao gospodin Marković. On, naravno, nije želeo da me opomene, što je reklamirala koleginica Plavšić, da iznosim činjenice iz privatnih života lica, jer ja to nisam ni radila. Govorila sam o nepoštovanju Narodne skupštine Republike Srbije i miliona građana od strane ministra finansija Mlađana Dinkića.
Govorila sam o činjenici da ga ni vi niste opomenuli. Za mene nije nikakvo opravdanje ovo što ste vi malopre rekli – da on zbog drugih obaveza i sprečenosti nije u situaciji da prisustvuje popodnevnom zasedanju.
Govorila sam o činjenici da se, ne njegova majka, nego majka, ali ona slučajno jeste majka Mlađana Dinkića, ali javna ličnost Mirosinka Dinkić bavi problemom koji je danas na dnevnom redu.
Dakle, kako se zove majka ili kako se zove otac gospodina Lalovića ili nekog pojedinca, bilo kog drugog poslanika, apsolutno je nebitno. Naravno da je degutantno u bilo kom smislu da se to spominje. Ali, kada je u pitanju majka ministra Mlađana Dinkića, u pitanju je javna ličnost, zaposlena u jednom institutu, žena koja je centralni gost u "Jutarnjem dnevniku", u "Dnevniku 2" Radio-televizije Srbije i koja, ne sa pozicije njegove majke, nego vajnog ekonomskog stručnjaka, govori da će reforma penzijskog sistema u našoj zemlji da bude navodno bolja za građane Srbije, za penzionere i za one koje penzija čeka.
Naravno, povezala sam te dve priče i činjenicu da ni Mlađan Dinkić ni Mirosinka Dinkić, baš kao ni Slobodan Lalović, ne govore istinu zbog toga što će građani, a oni to već znaju i kroz raspravu o ovom zakonu, bez prisustva Mlađana Dinkića, i kroz amandmane Srpske radikalne stranke, videti da su argumenti na našoj odnosno na njihovoj strani, na strani građana, kada njihova prava branimo, zato što znamo kakva je privredna situacija, zato što znamo da je pomeranje starosne granice i način obračuna penzija po zakonu koji nam predlažu ministar Lalović i ministar Dinkić, odnosno celokupna Republička vlada, nešto najpogubnije što je moglo da snađe ionako siromašne građane Srbije danas, u prvom redu penzionere, nezaposlene i one koji penziju čekaju.
Nemojte da brkate ta dva pojma i da vršite zamenu teza. Svako ko se bavi javnim poslom, ko istupa u kontekstu da brani ili da hvali zakon koji je poguban za penzionere u Srbiji mora da bude prozvan i biće prozvan sa ove govornice.
Vi, gospodine Markoviću, nemojte, u maniru onih izdajnika srpskog naroda i onih koji su ustremljeni protiv danas najvećeg srpskog heroja prof. dr Vojislava Šešelja, u pauzi svedočenja u Haškom tribunalu, poput onog nesrećnog Stojanovića, Trebješanina i ostalih, da nam tumačite šta smo mi hteli da kažemo, kao što oni tumače šta je dr Vojislav Šešelj hteo da kaže. Mi jasno i glasno govorimo građanima.
(Predsednik: Vreme.)
Oni nas odlično razumeju. Ako vi ne razumete šta neki poslanik, kada prigovara povredu Poslovnika, kaže ili poručuje svojim kolegama iz drugih poslaničkih grupa, onda je to vaš problem.
Ali, nemojte, ako želite bar prividno da budete nepristrasni, da tako očigledno nastupate kada je u pitanju izlaganje i kolege Albijanića i drugih poslanika iz G17 protiv Srpske radikalne stranke.

Gospodine Markoviću, zaista ne znam zašto se vi iščuđavate. Kada se poslanik javi, podigne Poslovnik i kaže – po Poslovniku, vi kažete – izvolite, reklamirajte član Poslovnika, a ne da se bečite na mene kao da ću ne znam šta da uradim ovde.
Ministar Lalović je u isto vreme i narodni poslanik. Gospodine Laloviću, vi vršite klasičnu zloupotrebu člana 93. Poslovnika i moje je da to primetim, a i ostale kolege, iz tzv. vladajuće strukture reaguju na isti način kao ja.
Naime, moram da vas obavestim da ste ovo vreme koje ste koristili promašili, jer to nije ono pred završetak, radimo duže od 18,00 časova. Ako ste, u maniru svih ministara do sada, želeli da tempirate i da govorite do 18,00 časova propalo vam je i onda ćete morati da reprizirate to oko 19,40 časova, pa do 20,00 časova da govorite. Vidite, mi smo tek počeli raspravu, kako to kaže član 93. Poslovnika, po prijavama i po mogućnostima koje taj član daje.
Narodni poslanici, i oni koji su protiv zakona, kao što su poslanici SRS, i poslanici iz vladajućih struktura su tek počeli da govore, ali vi, u nedostatku smirenosti ili argumenata da nas ubedite, bar nas kao najveću poslaničku grupu, da vam je zakon dobar, a on nije, ne možete da izdržite već ste posle prvog govornika iz reda opozicije, narodnog poslanika Nikole Todorovića, reagovali, doduše koristeći mogućnost koju vam daje član 93, ali udaviste nas pola sata.
Ako ćete posle svakog opozicionog poslanika ili onog koji govori suprotno od onoga što vi tvrdite da govorite po pola sata, predlažem Predragu Markoviću, koji je odlučio da produži vreme za raspravu, da u 20,00 časova vi i on ostanete sami. On će da sedi, da se podboči, da vas sluša, vi ćete da govorite o zakonu i lepo vama, lepo njemu, samo što građani to neće da slušaju.
Vi sada možete svaki put kada god neko od poslanika iz opozicije govori da se javite i da iznosite kontraargumente, ali, gospodine Laloviću, dok ste bili u političkoj stranci trebalo je tamo malo više da se izborite za reč, da pričate na partijskim sastancima, a ovde nas pustite da iznesemo svoje argumente, da govorimo zašto smo protiv ili zašto smo za zakon. Vidite, gospodin Proroković je nestrpljiv, izigrali ste njegovo strpljenje kao poslanika vladajuće strukture, evo sada izlazi na vrata.
Prema tome, skratite malo priču i dozvolite nama da iznosimo zašto smo protiv zakona ili ovi što vas podržavaju zašto su za, a od 20,00 časova do 22,00 vi sa Markovićem, pa lepo se ispričajte i recite dodatno što niste napisali u obrazloženju.

Gospodine Anđelkoviću, o potrošačkoj korpi i o tome kako će penzije da padaju, pre svih reč je trebalo da dobiju poslanici Srpske radikalne stranke. Javljam se zbog toga što po Poslovniku, koji je izglasan od strane poslaničke većine, raspored govornika nije urađen na poslovnički uređen način.
Srpska radikalna stranka je najbrojnija politička stranka, opoziciona, jedina prava opozicija u srpskom parlamentu. Sa tolikim brojem poslanika i sa našim decidnim stavom, ne samo kada je ovaj zakon u pitanju, koji je zaista ubitačan za penzionere, kako ove aktuelne, tako i one buduće, kao i kod svih zakonskih predloga smo protiv, mi nismo mogli na ovakav način...
Naravno, gospodine Anđelkoviću, vi niste bili tvorac ovog spiska, niti vas zbog toga okrivljujem, kao ni gospodina Markovića, koji je samo predsedavao u prepodnevnom delu sednice, već isključivo Predraga Markovića ili službu koja je to činila. Mi nismo mogli na ovakav način da budemo tretirani na spisku govornika.
Šta se dešava? Građane Srbije moram da podsetim na to da je rasprava u odsustvu ministra Dinkića, koji je ispričao nešto šta je hteo i šta je imao, u svom maniru, otišao, ima preča posla, da mulja i dalje, da nastavlja sa svojim hohštaplerajem, da zatim u dolasku Lalovića i njegovih replika na izlaganje samo jednog poslanika Srpske radikalne stranke, koji je uspeo da dođe na red da govori večeras u petnaest minuta do 20,00 sati.
Poslanici SRS su se na ovoj listi u izjašnjavanju poslaničkih grupa koje su protiv, kao što je naša poslanička grupa, našli u situaciji da, kao najbrojnija poslanička grupa, čekaju, kao da smo neka od ovih strančica iz Koštuničine Vlade, a ne najbrojnija stranka u srpskom parlamentu, na red, pa čekamo zadnji vagon.
Gde je to bilo da najjači čekaju za reč ili da treba da govore na kraju pet poslanika Srpske radikalne stranke, samo zbog toga što je lista onih koji su protiv sada svedena samo na srpske radikale. To uopšte nije normalno. Nije moguće da se na ovakav način tretira najjača poslanička grupa.
Pogledajte Poslovnik pa ćete videti da raspored govornika nije urađen na pravi način, naročito zbog toga što su pojedini poslanici iz vladajuće strukture, ili ovo što se zove Vlada, odnosno što podržava Republičku vladu, govorili preko reda; zbog nedolaska jednih ili odustajanja dešavalo se da dva govornika budu iz vladajuće partije, ili one koja podržava ovaj zakon, a onda čeka Momir Marković 40 minuta da govori i iznese stav Srpske radikalne stranke.
Dozvolite nam da, kao poslanička grupa koja najviše ima o ovome da kaže, da iznese najviše argumenata u prilog našoj tvrdnji da ovaj zakon nije dobar i da će da unazadi privredne tokove, da će da uništi penzionere u Srbiji i one koji treba da stiču penziju u narednim godinama, govorimo onako kako to predviđa ovaj nakaradni poslovnik, a ne da ceo dan prođe u međusobnim optužbama onih koji su svi izašli iz iste kuhinje. Sada treba da merite ovde ko je veći lopov od vas. Nije nego.
Srpski radikali, poslanici koji su dobili najveće poverenje građana i koji će svakako dobiti najveće poverenje građana na budućim izborima, i penzionera, i nezaposlenih i onih kojima je pomoć neophodna, imaju šta da kažu, za razliku od vas, sa šupljim i praznim pričama.
Vas koji podržavate zakon, sa argumentacijom za koju i sami ne možete da budete sigurni da je ispravna, kao što danas Mlađan Dinkić nije znao koliki je transfer u procentima iz republičkog budžeta prema Fondu za PIO – 40%, nije, nego je 60%, brka pojmove ovde, pa šta onda ljudi da očekuju?
Budite sigurni da ćemo zbog ovakvog odnosa prema najbrojnijoj poslaničkoj grupi (a jednom se to desilo kada se drznuo neko iz vladajuće strukture, čini mi se, šef poslaničke grupe DS) koristiti svaku priliku, i po amandmanima i u nastavku, kada god da bude, da vam kažemo da zakon nije dobar i da iznesemo valjane argumente i ono što sadrži ta potrošačka korpa, a što će biti reper za utvrđivanje penzija za ubuduće.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Leila Ruždić-Trifunović je, podnoseći ovaj amandman na član 1.  Predloga zakona i tražeći izmenu naziva zaštitnik građana u građanski branilac, želela, tako je bar rekla u načelu u raspravi ovog zakona, da uskladi zakon sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Mi srpski radikali smo, prilikom izglasavanja onakvog Zakona o lokalnoj samoupravi, prilikom izglasavanja omnibus zakona koji je, kršeći postojeći Ustav, doneo veći stepen nadležnosti Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, rekli da je zapravo ustanovljavanje jednog ovakvog, navodno nezavisnog tela i organa, jedna obična farsa, što se i pokazalo. Govoriću vam na primeru grada u kome živim.
Dakle, njena namera je bila da se uskladi sa nazivom iz Zakona o lokalnoj samoupravi, a Skupština grada Kragujevca je odmah posle konstituisanja, zapravo tri meseca od početka rada u novom sazivu, dala predlog za gradskog građanskog branioca. On je izabran iz reda nepartijskih i nepoznatih funkcionera u našem gradu, već je to bivši sekretar Skupštine grada Kragujevca, koji je tu dužnost vršio u periodu od 1996. do 2000. godine, kada ste svi vi zajedno bili na vlasti - SPO, Demokratska stranka i sve ono što se tada zvalo "Zajedno" u našem gradu.
Kada je on izabran, rekla sam da je to čovek koji, ne da je nepristrasan, profesionalan u obavljanju svog posla, nego je baš pokazao i suprotno. Čak je 1998. godine, kao sekretar Skupštine grada, zloupotrebljavajući funkciju na kojoj se nalazi, a uz to, u sinhronizovanoj političkoj akciji sa Stevanovićem, koji je tada bio predsednik Gradske skupštine, insistirao na tome da se gospodin Tomislav Nikolić, tada odbornik u Skupštini grada Kragujevca, udalji sa sednice.
Sada su se Kragujevčani našli u situaciji, onako osiromašeni, ojađeni, sa mnogobrojnim problemima, sporovima koje imaju iz imovinskih i radnih odnosa, zbog šikaniranja na poslu, zbog toga što im prete otkazima, zbog raznih uzurpacija, da se upravo tom čoveku žale, koji je tu svoju "demokratsku" prirodu veoma lepo pokazivao dok je bio sekretar Skupštine.
Onda je on, vršeći poslove iz okvira svoje nadležnosti, koje mu je Zakon o lokalnoj samoupravi dao, a zove se gradski građanski branilac, navodno krenuo po pritužbama građana i po prijavama da rešava te poslove. Isti će slučaj biti i ovde. Njega je izabrala, doduše, Skupština grada Kragujevca, što je ovde predlog gospođe Radete u amandmanu na član 4, da to radi Narodna skupština kada je u pitanju zaštitnik građana.
Ali on sam i tako nesposoban, kakav jeste, ali svejedno i da je najsposobniji, najprofesionalniji, lepo je priznao i rekao da ništa dalje ne može od toga, nego da obavesti javnost da su mu ruke vezane. Kako krene od organa gradske uprave, koja je zaista u veoma lošem stanju, zato što su načelnici uprave postavljeni od strane gradonačelnika i vladajuće strukture, kadrovi koji ne zadovoljavaju da vode tako odgovorne poslove, preko preduzeća koja su pod ingerencijom Skupštine grada, preko slučajeva koji su najugroženija socijalna kategorija, on lepo kaže - ne mogu tu ništa, jer su mi ruke vezane.
Samo mogu da konstatujem da gradska uprave ne radi svoj posao, da preduzeća ne rade svoj posao, a on je taj isti, koji je iz te političke strukture izabran na predlog Stevanovića i vladajuće strukture. Onda se građani tako igraju mačke i miša, vrte se u krug, nikakve pomoći, nikakve zaštite.
Zbog toga su amandmani koje smo podneli na ovaj predlog zakona u ime poslaničke grupe SRS pokušaj da se nešto bolje precizira nadležnost zaštitnika građana, odnosno kako to koleginica Ruždić predlaže, branioca. Unapred vam kažem, a to smo vam govorili kada je bila rasprava u načelu, od tog posla neće biti ništa.
Oni koji su opljačkani, reketirani, kao Dragomir Tomić, o čemu je malopre govorio gospodin Vučić, oni koji su na najgori mogući način uzurpirani u ovoj zemlji, neće imati kome da se žale sve dok je ovakvog načina vladanja i sve dok je takvih bandita koji mogu da rade šta hoće i niko im na put ne staje. Oni to rade, osioni su i silni, bez obzira na to da li su poznati ili su u tom rangu na nivou lokalne samouprave ili na republičkom nivou. Građane u ovoj zemlji nema ko da štiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, generalna primedba iz SRS je što uopšte postoji ovakav stav 3. u prvom članu zakona. To je ona čuvena priča koju je više puta sa skupštinske govornice ispričao gospodin Tomislav Nikolić, kada neko dete pokušava na tabli da nacrta konja i kada se izmakne i vidi da to nije dovoljno uverljivo i da nije bilo vešto u tome, dole ispod napiše - ovo je konj, da bi neko bio uveren u to da je njegova namera bila upravo to da prikaže.
Kao da je sam predlagač, nadležno ministarstvo, želeo dodatno da nas ubeđuje – i kroz ove amandmane smo mi pokazali da nije formulacija precizna, a i sama činjenica da će ovaj zakon u praksi biti neprimenljiv, odnosno da neće da znači ništa – definisao je stav 3. koji je potpuno besmislen iz prostog razloga što bi tako nešto trebalo da se definiše u Ustavu. Onda vi imate situaciju da dajete primedbu na važeći Ustav ili neki budući, ako se on uopšte bude menjao, zašto tamo nije definisan pojam građanin.
Zaista je neverovatno da mi treba da imamo jedan zakon i ovakav koji će da ustanovi zaštitnika gađana, a da to šta je građanin, kao domaće i strano pravno i fizičko lice, bude uopšte nekim zakonom definisano kao pojam.
Vi ste mogli, umesto ovoga i načina koji je predložio gospodin Krstin, u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije, da napišete da se zaštitnik građana, otprilike da to definišem, jer ne mogu da dam preciznu formulaciju, ovog trenutka kada je kolega obrazlagao amandman i pošto sam ga pogledala to me asociralo na to, dakle da se stara o pravima i da štiti prava građanina Srbije, kako to i stoji u članu 48. našeg važećeg ustava i u članu 50. Ustava Republike Srbije, i stranih državljana, odnosno građana koji su strani državljani.
Na ovakav način, i kroz pokušaj kolege i samog predlagača da se sam pojam građanina, odnosno šta je to građanin definiše, smatram da je to apsolutno bespotrebno i da ste jednu mnogo kraću i suštinski prihvatljiviju formulaciju, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao predlagač mogli da date i da se time sve ove zabune eventualne, i sumnje da li je sama definicija dobra, uradite u ovom tekstu zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek se na početku nekog predloga zakona saplićemo oko toga na koji način će neki organ, u ovom slučaju je to zaštitnik građana, da se bira, ko će da ga predlaže, ko su ti ljudi koji učestvuju u predlogu. Ovde nam je predlagač dao nešto što je zaista u kontradiktornosti sa pojedinim članovima samog zakona.
Ako nam je data mogućnost kod izbora zaštitnika građana, a amandman naše koleginice, gospođe Radete, bio je najkoncizniji i najjasniji u smislu da "Narodna skupština bira zaštitnika građana", i tu je tačka. Zna se šta radi Narodna skupština, o čemu je govorio kolega Šarović, po Ustavu. Zna se šta rade nadležni odbori. Zna se koji su odbori nadležni, mada ovde ima i zloupotrebe, iskreno rečeno, kod pojedinih odbora i predsednika pojedinih odbora da se neki zakonski predlozi stavljaju na dnevni red tih odbora, iako je sasvim očigledno da taj odbor nije matični odbor za taj zakon.
Šta će da se desi u praksi i šta se do sada dešavalo? Prilikom izbora raznih regulacionih tela i kako je otpočela sa praksom ona bivša DOS-ovska vlast, a vi nastavili kod predloga zakona, isti smo slučaj i istu raspravu imali pre nekoliko dana, i kada je izbor članova Saveta za zaštitu konkurencije, i kod amandmana i izbora članova saveta, koje nam je predložio u svojim zakonima gospodin Balinovac u ime Vlade, naravno, na državnu upravu i državne službenike, i ranije kod Nacionalnog prosvetnog saveta.
Uvek se Narodna skupština Republike Srbije stavlja usput, može to da radi, ali, hajde, sada će svaki predlagač zakona nekom svojom idejom i vizijom šta radi Skupština i šta ko u njoj može da radi, da nam predloži u konkretnom članu zakona. To je besmisleno. Narodna skupština Republike Srbije i svi vi, kao poslanici, ne biste trebalo da prihvatite da se na takav način bilo kod od predlagača igra sa onim šta je posao najvišeg zakonodavnog tela i šta treba da radi.
Zaista je neverovatno da nam se u predlogu ovog člana zakona od strane predlagača kaže da su poslaničke grupe te koje na sednici odbora mogu da daju predlog za zaštitnika građana, a poslaničke grupe su, osim ovih pojedinih nesrećnika, ili potencijalnih nesrećnika, sačinjene od predstavnika političkih stranaka. Znači, imaju definisan politički stav.
Vi u daljem tekstu zakona kažete da ne treba da bude ni zaštitnik, ni njegov zamenik iz reda neke političke organizacije, kao da su prokaženi ljudi političari, članovi političkih stranaka, to je nešto najgore što postoji. Mislim da nije, da je to nešto što je izbor svakog slobodnog građanina.
Ja sam mogla pre 14 godina, ili neko od vas, pre ili kasnije, da sedim ispred televizora i gledam šta se radi, na nekom programu televizijskom u Skupštini, šta koja stranka radi u političkom životu. Moj slobodan izbor je bio da izaberem ono što osećam i čemu pripadam, ne samo u tom periodu osnivanja stranaka, nego što mi je utemeljeno i u porodičnoj tradiciji, ono što sam ja, da izaberem danas najjaču političku stranku - SRS. Vi ste svi imali neki slobodan izbor.
Tako i taj kandidat, koji je diplomirani pravnik, ima desetogodišnje iskustvo, može da bude član političke stranke. Zašto ne bi bio? Ko je taj ko će da istražuje i gleda po njegovim džepovima ili da ima uvid u datoteke političkih stranaka da li je taj član političke stranke? Nemojte da se igrate odredbama zakona, koje ništa, u suštini, ne znače, koje su besmislene, i da se na takav način vrši diskriminacija ljudi - da li je ovaj član stranke ili nije.
(Predsednik: Vreme.)
Rekla sam vam, kada sam pričala o članu 1. i amandmanu koji se tiče gradskog građanskog branioca, kako je nazvan, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, u Kragujevcu, da je on bio član propalog SPO, sada je u ovoj Stevanovićevoj, ili nije, organizaciji, koja to jeste ili nije. Ali, to nije naša zamerka bila ni u Skupštini grada Kragujevca što je on član političke stranke, nego zato što je nesposoban i neprofesionalan i zato što ne može, nije u stanju sa svojom pravničkom diplomom i zvanjem da štiti interese mojih sugrađana.
Sa druge strane, ovde je neshvatljivo da se ta mogućnost daje i taj predlog, i neprihvatljivo je za nas ovo što predlaže koleginica Lakićević-Stojačić - da to radi nadležan odbor dvotrećinskom većinom zato što se zna i definisano je i ovakvim Poslovnikom, protiv koga je bila SRS, ali sve dok je on na snazi, on će, kao takav, verovatno da egzistira, na koji način se donose odluke i na koji način se vrši izbor kada je u pitanju neka odluka odbora.
Sve je to besmisleno, da se u bilo kom članu taksativno nabraja i navodi, jer posao Narodne skupštine je jasno preciziran važećim Poslovnikom. To u obrazloženju na amandman 4. kaže koleginica Radeta. Ako ga bira Narodna skupština, onda se zna koji su to poslovi iz delokruga Skupštine i nadležnog odbora i kako to može da se radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, naše tržište, baš kao i televizijski programi, pretrpani su mnogobrojnim proizvodima raznih proizvođača. Međutim, ekspanzija reklama za pivo sa različitim porukama, nekim šaljivim, duhovitim, originalnim ili ne, jeste nešto što je zapravo najveći deo marketinškog programa skoro svake televizije, počev od RTS-a, preko drugih koji imaju nacionalnu frekvenciju, pa i ovih lokalnih koji, u potrazi za što većim komercijalnim angažmanom, jure te velike kompanije ili mogućnost da nešto zarade.
Oglašavanje alkoholnih pića u svim državama u svetu je regulisano na način koji treba da bude primeren građanima i uopšte reklami jednog takvog proizvoda.
Kasnije, kada budemo govorili o oglasima koji se tiču maloletnih lica, opet ćemo da obratimo pažnju, a da povežemo sa oglašavanjem ovakvih proizvoda.
Videli ste da je bilo više intervencija, od toga je samo jedan amandman nekim slučajem prihvaćen, na član 68. Želeli smo da satnicu, odnosno vreme emitovanja reklama, kao što su "Lav pivo", "MB pivo", "Pils" i ostali, ne ulazimo u to koja je kompanija u pitanju, koji se bombastično reklamiraju sa dužim ili kraćim reklamama koje su, u pravom smislu reči, mali omnibusi ili prikaz celog jednog događaja da bi se, na kraju, poručilo kakvo je to pivo, uz pompezne izjave ili pojave nekih estradnih ili drugih poznatih ličnosti.
Što se tiče amandmana gospodina Jovana Daje, dakle, direktno je vezan sa poglavljem koje reguliše oglašavanje odnosno zloupotrebu kod oglašavanja kada je u pitanju atak na maloletna lica. Kako je i pivo nešto od čega naša omladina najpre krene kada eventualno ulazi u neke destruktivne načine ponašanja, da vam navedem primere iz grada iz koga dolazim – u Kragujevcu postoje naselja gde deca od 13, 14 ili 15 godina, (dakle, u pitanju su maloletna lica) za vreme vikenda u stambenim zgradama, odnosno ispred njih sa gomilama flaša od litar i po ili dva piva se opijaju i tako ulaze u jedan najdestruktivniji način razmišljanja, druženja koje svakako nije druženje.
Ne možemo da tvrdimo da će ta deca u kasnijem periodu, odnosno maloletna lica koja imaju 17 godina i 10 ili 11 meseci da spavaju u 22,00 sata, ali toliki je atak tih reklama i vi sami to primećujete svakoga dana. I sinoć, dok je trajala utakmica, u kojoj se nekako provukosmo, i naša reprezentacija, pa i za sve vreme svih sportskih događaja, a videćete i dok bude trajalo Evropsko prvenstvo u košarci, toliki će biti intenzitet reklamiranja piva, da je zaista u redu ovaj amandman koji je podneo gospodin Jovan Daja da se satnica, odnosno granica od 18,00 časova zameni brojem 22,00 časa – naravno, to onima koji se reklamiraju, odnosno tim kompanijama koje hvataju termine i ranije, naročito "Dnevnik" i uoči centralnog "Dnevnika" RTS-a i nekog drugog dnevnika ili centralne emisije na nacionalnim frekvencijama, smatramo da je to primerenije. I zato je gospodin Daja i podneo taj amandman, jer je u pitanju alkoholno piće i smatramo da ta granica treba da postoji, odnosno da se tačka 2. promeni i da se 18,00 časova zameni sa 22,00 časa.
Razmislite o ovoj našoj dobronamernoj inicijativi i predlogu i prihvatite ga u danu za glasanje, jer to predlagač zakona nije želeo prilikom rasprave o amandmanu gospodina Jovana Daje.

Dolazimo do zloupotrebe poverenja maloletnih lica.
Dakle, malopre, kada sam pričala o amandmanu koji se ticao isticanja reklame, odnosno oglašavanje piva i drugih alkoholnih pića, rekla sam da je naša namera bila da i ovo poglavlje vežemo kroz ceo zakon na članove, odnosno vrste oglasa koji se tiču eventualne zloupotrebe kada su u pitanju maloletna lica.
Ali, ovde je jedan bespotrebni član, piše: "zabrana zloupotrebe poverenja maloletnih lica". Izričito smo protiv toga. Taj član 84. kaže da oglasna poruka namenjena maloletnim licima ne može da sadrži obaveštavanje kojima se zloupotrebljava poverenje maloletnog lica prema drugim licima, naročito prema roditeljima, braći i sestrama i drugim članovima porodice, vaspitačima, nastavnicima i lekarima.
"Zaštita autoriteta porodice i škole" je naslov iznad člana 83. Sve ovo što se tiče zloupotrebe poverenja maloletnih lica, kao poslanička grupa, pronašli smo na ovaj način na koji je to predlagač definisao u članu 83.
Kolega Ljubomir Kragović zbog toga, kao potpuno suvišan član 84. predlaže svojim amandmanom da se član 84. briše zato što se u članu 83. već kaže da oglasna poruka namenjena maloletnim licima ne može da sadrži obaveštenje kojim se kod maloletnog lica narušava ugled ili autoritet roditelja, braće i sestara i drugih članova porodice. Vidite i sami da je gotovo sve što je sadržano u članu 84, koji gospodin Kragović traži da se briše, sadržano i u članu 83.
Mislimo da nije dovoljno da se samo donese ovakav zakon i da se na takav način štiti maloletno lice, odnosno da se ne zloupotrebljava njegovo poverenje. Mnogo više celokupno društvo i u svim segmentima našeg društva treba da se radi upravo na tome.
Mnogi neodgovorni političari znaju čak da slanjem nekih nejasnih poruka ili poruka koje nisu dobre, niti primerene onome što jesmo kao narod, na izvestan način zloupotrebljavaju to poverenje. A da ne govorimo o kolegama koji se usko stručno time bave, pa znaju kako to može da izgleda kada se, ne daj bože, to poverenje zloupotrebljava od strane najbližih srodnika, kada to rade vaspitači ili predavači u školama itd.
Kao društvo treba da nastavimo da kroz sve zakonske propise, ali da oni budu jasni i precizni, a pre svega kroz delovanje, kao političari apelom i na roditelje, škole i sve one koji imaju uticaja na razvoj naše omladine, da se razvijaju i neguju pozitivne tendencije i pravci u kojima će maloletna lica odrastati u našoj zemlji.
U veoma teškim uslovima, kada su beda i nemaština prisutni na svim stranama, kada se najveći broj tih problema iz socijalne politike, odnosno asocijalnog ponašanja, javlja upravo zbog toga što oni žive ispod nekog nivoa normalnog života, ispod praga minimuma egzistencije, zbog toga se javljaju i sve negativne pojave i zbog toga dolazi do destruktivnog ponašanja kod te dece koja imaju do 18 godina. Ali, to je sada jedan drugi problem koji zalazi i u sferu, pre svega ekonomije i socijalne politike.
I mi srpski radikali vidimo, a to uporno govorimo kada su u pitanju i drugi predlozi zakona, da ni ova vlada, ni država uopšte, nemaju jasnu strategiju kada su u pitanju očuvanje tih najvrednijih resursa, jer sve ono što su prirodna bogatstva i ono što jedna zemlja ima jeste nešto važno, ali najznačajniji su ljudski životi i najznačajnije je da te mlade ljude, koji tek treba da stasaju i da žive u ovoj zemlji, da se školuju, da zasnivaju porodice, usmerimo na pravi način.
Iskoristila sam ovaj član da nešto malo više o tome kažem i o generalnom stavu naše stranke i ne samo stranke, nego mislim da tako svaki razuman čovek u ovoj zemlji razmišlja. Ali, da vam još jednom objasnim šta je bila namera gospodina Kragovića, da bi zakon bio sažet i jasan, koncizan. To je da se član 84. briše, jer je sve ovo drugo već sadržano u članu 83, a tiče se zabrane zloupotrebe poverenja maloletnih lica. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem potrebu ministra Dimitrijevića i njegovog pomoćnika, gospodina Srećkovića da ovakav član stave u Predlog zakona. Oni imaju neku propalu političku stranku, ostalo ih je troje, četvoro. Verko Stevanović im nešto uzeo, u međuvremenu sve više propada. Oni su sa tim SPO i sa svojim neuračunljivim predsednikom, koji je, nažalost, ministar inostranih poslova.
Ali, da se ozbiljnim političkim strankama i strankama koje zastupaju milionsko biračko telo, kakva je SRS, ili drugim političkim strankama koje pretenduju da dođu do nekog većeg broja, ako imate nameru da se borite da probijete cenzus, odustanite od toga, jer SPO je davna prošlost na našoj političkoj sceni.
Prosto je neverovatno da nam se nešto ovako predlaže. Ovo je najveća moguća, ne samo diskriminacija političkih stranaka, nego uopšte gaženje elementarnih prava koja su garantovana Ustavom Republike Srbije. Ko je taj i odakle vama pravo da kroz član 87. zabranjujete mogućnost, kao da su političari i političke stranke nešto najgore što postoji na celom svetu, da se oglašavaju? "MB pivo" može, "Lav" pivo može, peku se roštilji, šeta se sa jednog mesta na drugo, a ne mogu političke stranke koje imaju milionsko biračko telo, kao što je SRS. To je zaista neverovatno.
Znate, na svakakve zabrane smo mi, srpski radikali, od osnivanje stranke nailazili, na nemogućnost da se pojavljujemo. I sada, kada se predsednik naše stranke briljantno bori u Haškom tribunalu i kada podseća na sve te događaje i na ulogu tog nesrećnog Vuka Draškovića i svih ostalih na političkoj sceni Srbije, dobro je da se malo podsetite, a nije vam baš toliko kratka pamet (iako jeste, ali baš toliko nije), a da ne znate kako su se stvari odvijale i kako smo se dovijali na raznorazne načine.
To nas neće da spreči niti da nam umanji rejting. Naprotiv, naš će rejting biti sve veći i veći. Vi kažete: "Zabranjeno je oglašavanje političkih organizacija van predizborne kampanje", a van predizborne kampanje mogu da se oglašavaju Soroš, Nataša Kandić, Sonja Biserko i ostali zlotvori. Kakav je to način? Ne može politička stranka koja ima najveći broj poslanika ili neka druga, druga ili treća po snazi u ovom parlamentu, ona koja ima najmanju poslaničku grupu, jer opet vam kažem, vas minimizujem, vi nemate dovoljno ni za poslaničku grupu, vi nemate ni za kombi dovoljno, taj SPO. Šta mene briga za vas, vi ste propali, imali ste priliku, delovali ste na političkoj sceni Srbije, postojali ste toliko godina, propali ste skroz.
Žalosno je samo što je taj nesrećni Vuk Drašković, baš mi je na klupi ova legendarna knjiga u izdanju SRS, profesora Šešelja: "Narkomanija Vuka manitoga". Slučajno nešto treba da pogledam u toj knjizi i podseća me na ceo taj period vašeg nesrećnog delovanja. Znate, to je uspeh ili neuspeh. Suočili ste se sa rizikom da se borite na političkoj sceni, niste uspeli, pustite nas uspešne da se borimo i da radimo naš posao.
Otkud vama pravo da nam zabranjujete da se reklamiramo? Znate, nikada nismo trošili besomučno pare, niti smo imali, za razliku od svih vas, sponzore iz inostranstva sa milionskim dolarskim iznosima. Deset godina su neke od vas finansirali, ulagali u Danicu i Vuka Draškovića, pa se sad kaju što su im davali te dolarske iznose u stotinama hiljada dolara.
Mi smo se sa našim skromnim sredstvima trudili da dođemo do svakog birača i da se oglašavamo onako kako je primereno situaciji u kojoj živi naš narod, da to ne bude skupo, da se ne razbacujemo itd.
Sada, kako je ovaj član 87. u pravom smislu reči i neustavan i diskriminatorski, neverovatno je da poslanici, iz bilo koje političke stranke, u danu za glasanje prihvate da ovakav član 87. postoji.
Tu sede ljudi iz DSS-a, koji su okosnica ove vlade. Ne vidim kako će oni da prihvate da ovakav član zakona 87. postoji i da se zabranjuje strankama da se van predizborne kampanje oglašavaju. Hoćemo da se oglasimo, da kažemo da je neuračunljiv ministar inostranih poslova i da je potpisao štetan ugovor sa NATO paktom. Vi da nam zabranite da se oglasimo povodom toga? Kakav je to način? Neverovatno je da ste uopšte došli na tu ideju.
Ali, kažem da je verovatno osnovni povod taj što više nemate stranku ili imate neku strančicu – taj propali SPO. Mi, koji opstajemo i veoma uspešno pretendujemo da budemo vlast, što ćemo svakako biti posle sledećih izbora, treba da se oglašavamo i narod jedva čeka da se oglasimo i uputimo im neku pametnu poruku kao što smo to do sada uvek radili.