Zbunjeni ste, gospodine predsedniče.  Prvo ste rekli: "Izvolite, gospodine Aligrudiću", pa onda da prednost imam ja po Poslovniku. Vidite da nešto nije u redu. Dakle, nemojte da izlazite, otvorite sednicu i sedite sve vreme. Čim izađete i vratite se, imate neku konfuziju i ne možete da se snađete.
Dakle, u vašem opisu posla, kada predsedavate sednicama Narodne skupštine, uopšte ne stoji ovo i vi ste zloupotrebili vašu funkciju predsednika kada sam završila po drugi put izlaganje. Dakle, ako želite da govorite, vi ste eventualno mogli meni da objasnite nešto u proceduralnoj stvari, ako nisam razumela način na koji vodite sednice, ali vaše kvalifikacije o privredi, o politici, o odnosu političkih subjekata morate da iznesete ili po Poslovniku, znači, na propisan način, onaj koji ste sami propisali, ili da se javite po amandmanu.
Izvolite, po Poslovniku i vaša poslanička grupa ima 15 minuta. Stigli smo do člana 2. Predloga zakona. Vi ste Predrag Marković iz ove G17 plus, prepustite mesto predsedavajućem. Evo, sada će kolega Aligrudić da koristi svoje poslaničko i poslovničko pravo. Tako i vi koristite ili pet ili deset, 15 minuta. Nemojte sa mesta predsedavajućeg da govorite o nečemu što nema veze ni sa amandmanom, ni sa započetom pričom na čijem početku niste bili. Jednostavno, šta god da mi kažete posle ovoga, samo ćete više da se ukopate i da se uplićete kao pile u kučinu, jer ne možete od jutros da povežete stvari. To je to.

Najsigurnije vam je da kod mene proverite, gospodine Markoviću. Ovi vaši hoće i da vas slažu, ja neću. Samo mogu da vam pomognem da se snađete, ali kolega vam je korektno saopštio. Dakle, govorio je o mom amandmanu i direktno me spomenuo.
Da bi neko govorio o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama – postoji osnovni tekst zakona, ovde se samo neki članovi menjaju.
Tražim da se član 2. briše, odnosno postojeći član 31. koji se menja – morao bi da zna šta znači agencija za osiguranje depozita, a to je, kolega, bila tačka 10, o tome smo govorili prekjuče, i da poveže da je taj amandman i taj član usko vezan za osnivanje agencije za osiguranje depozita.
Da li je vama čudno ili u vašem šeretskom nastupu smešno što SRS ne dozvoljava da se osnivaju agencije koje će građane da koštaju i kojima će da upravlja, kao i svim finansijskim institucijama, dok vi to nemo posmatrate, grupacija G17? Reći ću vam da to nimalo nije smešno i da će agencija imati svoja sredstva koja čine fond sredstava za osiguranje depozita. Taj fond mora da se osnuje tako što Vlada Republike Srbije mora da da novac iz budžeta za to, što mora da se zaduži ili da čeka da dobije neke, navodno, povoljne kredite.
U toj agenciji će da sede članovi upravnog odbora, odnosno direktor agencije, članovi nadzornog odbora, a taj upravni odbor, direktor i cela agencija neće da rade ništa drugo nego će da peru pare, i to pojedinci iz grupacije koju sam navela, kao što to i do sada rade. Ako vi ne možete lično, kao šef te poslaničke grupe koja je stožer okupljanja svih ostalih, ili premijer, da se suočite sa činjenicom da u finansijskom sektoru nekolicina ljudi, pre svega ovaj dvojac Labus-Dinkić, a naravno, uz svesrdnu pomoć guvernera, radi ono što radi, nemojte da očekujete da će srpski radikali da ćute, da to neće da govore građanima i da ćemo zatvarati oči pred aferama, pred pranjem para i činjenicom da se neko enormno bogati od ovakvih poslova povezanih sa poslovnim bankama u Srbiji.
Budite sigurni, gospodine Aligrudiću, u raspravi sa nama o tom pitanju od sada pa do kraja neće ostati kamen na kamenu, što bi se reklo, razbićemo svaku mogućnost da dalje obmanjujete građane i da im govorite kako je sve lepo, kako je šareno, kao u Dinkićevom spotu, a oni svakoga dana žive sve teže. Nemaju ljudi hleba da jedu, budite sigurni da je to tako. Naučite prvo nešto o ovom predloženom zakonu o agenciji za osiguranje depozita, pa se onda uključite po tački 13.

Gospodine Markoviću, od jutros vaša drskost prevazilazi sve granice. Kako vi znate po kom članu Poslovnika se javio čovek, kada nije rekao po kom članu Poslovnika? Vi sada kao sufler, ali neuspeli i zakasneli, kažete – po članu 101, a možda se on javio po članu 178, a da nije po tom. Zaista, nemojte da se ponašate navijački i pristrasno, trudite se da vodite sednicu normalnim tokom.
Kolega Aligrudiću, radi se o tome da je u pitanju tačka 13. izmena i dopuna zakona koji je već na snazi, a taj zakon čiju nam izmenu predlaže ministar finansija Mlađan Dinkić je upravo prouzrokovao sve ove probleme i onemogućio poslovne banke u Srbiji da vode drugačiju kreditnu politiku prema građanima i prema privredi.
Da ste bili od početka tu i da ste čuli šta sam govorila, iznoseći ovaj primer kod jednog jednostavnog apliciranja za stambeni kredit u iznosu od 50.000 evra, došli biste do ove informacije, za koju niste sami zainteresovani, pa se niste ni potrudili da je pronađete, da je nemoguće da neko po tim kamatama plati. Ovaj zakon i njegove izmene i osnivanje agencije za osiguranje depozita, o tome vam govore od jutros i juče bankari iz raznoraznih banaka u Srbiji, neće doprineti da oni budu u situaciji da smanje te kamate i da se time da mogućnost građanima da bolje žive i da posluju.
Da li ima veze ili nema sa zakonom – bolje bi vam bilo, ako želite već toliko da branite Republičku vladu i činjenicu da narod živi sve gore u Srbiji, da odbranite nekim kontraargumentima. Što niste otvorili raspravu o poverenju Vladi, pa da razgovaramo o svemu? Nemojte sada tako da uskačete i da periodično pokušavate da nam držite pridike o tome da li mi treba da pišemo ovakve ili onakve amandmane. Šta to vas briga, kao šefa jedne poslaničke grupe?
Mi imamo našeg, hvala Bogu, živog i zdravog i predsednika stranke i predsednika poslaničke grupe i znamo kako radimo i koji nam je ideološki put i cilj i kako želimo da spasavamo građane Srbije od loše vlasti. Nemojte vi da se mešate u naš posao. Mi se poslovnički ponašamo onako kao što nam je ovaj restriktivni poslovnik dao mogućnost, ali ćemo raditi i pored svega toga, iako je koleginica Radeta sa mnogim drugim kolegama morala unedogled do 11 sati uveče da piše amandmane da bi sprečila da se usvoje ovakvi zakoni. Izvolite, vi glasajte za njih, ali videćete kako će građani da vas nagrade za to.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona koji je sada na dnevnom redu, da se osnuje agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, jeste novi poligon za pljačku od strane budućih upravljačkih struktura te agencije. Ja moram javnost da obavestim, mada su to činili poslanici SRS kada su govorili u načelu, da će ovo građane Srbije da košta 25 miliona evra.
Napravite jednu malu komparaciju. Pre nekoliko dana hvalio se premijer, a i ministar finansija da je za reformu privrednih tokova za Kragujevac, Vranje i Bor izdvojeno 800 miliona dinara. Pogledajte koliki je fond sredstava potreban da bi počela sa radom ova agencija.
U toku načelne rasprave ni ministar finansija, niti iko iz nadležnog odbora ili vladajuće strukture nije dao odgovor na ključno pitanje – član 2. govori o tome kako će da se zove agencija i kako će da posluje, tako član 2. kaže, što kolega Anastasovski traži da se briše – odakle Srbiji 25 miliona i da li ovih 12,5 miliona evra (50% i o tome ćemo kasnije da govorimo, u članu 7. je to definisano) za osnivanje agencije, što mora odmah da se uplati iz budžeta, postoji u sadašnjem budžetu. Ja vam tvrdim da taj iznos ne postoji, proverila sam sa kolegom Arsićem koji budžet Republike Srbije maltene ima u malom prstu, jer je novac za tekuću budžetsku godinu izdvojen samo za Agenciju za promociju izvoza, o čemu je malopre govorio.
Rebalans budžeta, o kome vi govorite, uključiće 12,5 novih miliona evra, samo za početak, a kasnije još 12,5 za osnivanje ove agencije. Sa druge strane, postavlja se pitanje šta to... Osim što će to biti odlična mogućnost za pojedince da upravljaju sa tolikim novcem i sa onim koji će da se sliva, jer stav 3. u članu 2. kaže da je skraćeno poslovno ime agencije – agencija za osiguranje i finansiranje izvoza a.d., akcionarsko društvo.
Ko su akcionari? Nigde u zakonu ne piše. Hamović, Lazarević, novi srpski tajkuni, prijatelji ministra finansija, prijatelji direktora agencije, tog budućeg? Dužan je neko to da objasni građanima Srbije.
Zašto 12,5 miliona evra nije odmah otišlo kao interventna pomoć za socijalno najugroženije, zašto niste dali za druge gradove u Srbiji za oporavak privrede, nego onih bednih 800 miliona? Šta će nam agencija sa ovakvim imenom i ovakvim akcionarima?
Suština problema u Srbiji od dolaska DOS-a na vlast, i ti problemi se samo umnožavaju, kontinuitet takve politike je prisutan kod Koštuničine vlade i ljudi koji vode i Ministarstvo inostranih poslova i Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede i svih drugih koji su zaduženi za ovu oblast, znači da se ništa ne čini na celokupnoj makroekonomskoj politici i na njenoj promeni u Srbiji. O tome su govorili ovih dana bankari, razni ekonomski stručnjaci.
Šta to zapravo predstavlja u najširem smislu? Ako kažete da ne postoji makroekonomska stabilnost u jednoj zemlji, kao što u državi Srbiji ne postoji, onda morate da tražite uzroke zbog čega je to tako i kako oni da se otklone. Svi ekonomisti, a naročito oni koji posluju u domenu spoljnotrgovinske politike, odnosno ekonomije, znaju da je za plasiranje proizvoda na inostrano tržište potrebno mnogo više od ovog pranja para, odnosno novog nameta građanima koji se planira osnivanjem ove agencije.
Zamislite sada u kakvoj se situaciji Srbija nalazi proteklih pet godina i kakva je perspektiva sa ovakvom politikom i ove vladajuće strukture, ako se iz godine u godinu spoljnotrgovinski deficit sve više uvećava. Ako stavite znak jednakosti između uvoza i izvoza, vi onda za sebe možete da kažete da ste uspešni pozicioni poslanici, da ste uspešna Vlada.
Pošto je taj odnos ne poremećen, nego zaista depresivan za srpsku privredu u odnosu na spoljnotrgovinski deficit koji se beleži, a koji je u odnosu 80 – 20, možda 90 – 10, pa kada je u pitanju ovaj uvoznički lobi i ono što oni koriste, onda vi vidite gde se mi nalazimo kao država i šta treba da uradimo.
Srpska radikalna stranka je puno govorila, a govorio je i gospodin Tomislav Nikolić u svojoj predsedničkoj kampanji, a i mi u kampanji za parlamentarne izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije, a imamo za razliku od svih vas, mislim i na ovu vladajuću, a da ne govorim o onoj prethodnoj DOS-ovskoj garnituri, mnogo normalniji i racionalniji pristup kada je u pitanju poboljšanje na tom makroekonomskom planu. Ne samo da ne postoji volja, nego neko namerno i sistematski uništava srpsku privredu.
Jer, ako ste se hvalili, pre nekoliko dana izašao je ovaj Aligrudić po Poslovniku na početku sednice i hvalio se kako je Buš ekspresno odobrio izvoz preko četiri hiljade srpskih proizvoda na američko tržište, onda da biste potkrepili taj navodni uspeh, koji ne znači ništa, jer je privreda upropašćena i nema šta da se izvozi, neko od vas bi trebalo da izađe, ili bar nadležan iz ministarstva, i da kaže šta ćemo to prvo da izvezemo Amerikancima ili onima koji vape za srpskim proizvodima. U toj kompletnoj globalnoj i tržišnoj ekonomiji, koja se forsira i najvećim delom finansira od strane Amerike, gde se nalazi srpska privreda i šta čini ova vlada da bi ono ″made in Serbia″ imalo prođu na svetskom tržištu?
Ako je vama poznata činjenica, a pretpostavljam da jeste, da je Savezna Republika Jugoslavija potpisala ugovor o slobodnoj spoljnoj trgovini sa Ruskom Federacijom; ako je DOS 2005. godine došao na vlast i ako ste obmanjivali građane, a to nastavljate da radite i vi iz ovog skraćenog DOS-a, kako su vam sva vrata otvorena, kako vas svi željno očekuju i stižu investicije, objasnite onda zašto nema plasmana srpskih proizvoda na, recimo, rusko tržište.
Zašto su se Boris Tadić i Vojislav Koštunica tek posle nekoliko godina svoje vladavine setili da odu u Moskvu i da se susretnu sa ruskim privrednicima? Ovaj sebe proglasio ambasadorom srpske privrede, predsednik Republike Boris Tadić išao tamo da se slika, bio dva dana i vratio se. Nema nikakvog konkretnog ugovora. Ništa izvezli nismo u međuvremenu na tržište Ruske Federacije.
O čemu se onda ovde radi? Nije dovoljno da vam pošalje Džordž Buš poruku i da kaže – možete vi, to je specificirano, četiri hiljade nekih proizvoda da izvezete na naše tržište pod povlašćenim uslovima. Ali, kojih proizvoda?
Nemojte ovde da se igrate sa osećanjima građana Srbije koji su zaista na ivici strpljenja i sa radnicima koji rade u tim preduzećima o kojima država ne brine, gde se ne vrši stimulacija proizvodnje. Ono što je bilo prepoznatljivo svima kada je pisalo ″made in Serbia″, za neke proizvode koji su još u ono vreme kada smo imali onu federalnu državu bili i te kako cenjeni i prepoznatljivi, sada se izbrisalo, nema ga.
Ko je taj ko će to da promoviše? Boris Tadić? Vojislav Koštunica? Ovakav ministar kao što je ministar finansija sa osnivanjem ove agencije? Nemojte da nas zamajavate, stvarno.
Šta dajete kao obrazloženje? Umesto da se stidite toga što morate to da pišete, što niste slušali ono što su vam govorili srpski radikali kada je usvajan Beogradski sporazum i kada je usvajana Ustavna povelja, vi to nalazite kao razlog i opravdanje zašto osnivate ovu agenciju.
Kažete – izglasan je savezni zakon 2002. godine, fond ne postoji i ne funkcioniše, zato što državna zajednica Srbija i Crna Gora nema zajednički budžet. Zašto ga nema? Što nema jedinstvenog tržišta kada je u pitanju trgovina?
Zašto nema jedinstvene monetarne politike? Zašto nema jedinstvene spoljnotrgovinske politike? Zašto Milo Đukanović ne da našim proizvođačima mineralnih voda da ta roba odlazi na crnogorsko tržište?
To su sve pitanja za vas, koje vi niste u stanju da rešite. Najlakše je tako, zatvorimo oči nad onim što radi kriminalna klika u Crnoj Gori, kažemo – ne može to da funkcioniše, hajde da osnujemo fond, 25 miliona evra.
Pa, ako je spreman ministar finansija, a nije, jer ga nema ovde danas, juče je samo prošao kroz Skupštinu, da kaže koja je to lista proizvoda i da kaže – 10, 20, 30 će da se forsira i da se izvozi na rusko tržište. Amerikanci vam se nude, izvoziće se na neko drugo. Nema toga.
Nema, zato što i ono što su ljudi radili prošle godine relativno uspešno, sa diskutabilnim kursom dinara, ove godine ne mogu. Koga ćete vi sada da naterate da izveze maline sa otkupnom cenom od 40 ili 60 dinara za prvu klasu i sa ovakvim rastom kursa dinara u odnosu na prošlu godinu? Da li znate koliki je danas kupovni kurs evra? Skoro 84.
O čemu vi pričate? Ako se bude nastavilo tako dalje, onda ćete da izvršite dodatnu destimulaciju onih koji hoće da izvoze. Morate da govorite jezikom činjenica da kažete – spoljnotrgovinski deficit je toliki, a on je mnogo veći u odnosu na prošlu godinu i to je priznao ministar finansija. Morate da kažete – industrijska proizvodnja u 2004. godini bila je tolika, a u 2005. tolika.
Zašto uopšte da pravite poređenje samo u odnosu na godinu dana, vratite se u 1998. i 1999. godinu. Da li hoćete da vam donesem pregled poslovanja pojedinih preduzeća pod sankcijama, kada je svako od tih privrednih subjekata morao na raznorazne načine da se snalazi, i tada je više bilo izvoza nego što je sada. Nemojte da pričate o nekim stvarima koje nisu utemeljene na jeziku brojki i činjenicama.
Kada je u pitanju ovaj zakon zaista je neverovatno da vi hoćete da date saglasnost da se osnuje neko akcionarsko društvo sa početnim kapitalom od 25 miliona evra, da bi se navodno stimulisao izvoz. To nije ništa drugo nego još jedna nova pljačka.
Na primerima pojedinih srpskih proizvođača koji propadaju zbog takve politike, i politike kursa dinara i fiskalne politike, i nemogućnosti da uzimaju povoljne kredite i zbog toga što im država ne omogućava da plasiraju svoje proizvode, očito je da se sistematski urušava i uništava srpska privreda.
Tome jednom mora da dođe kraj. Kada će da dođe kraj? Kada srpski radikali preuzmu stvar u svoje ruke. Ako dođe, a doći će uskoro, do vanrednih parlamentarnih izbora, građani će, kao što su u mnogo većem broju razumeli naše jasne poruke, razumeti da nije dovoljno da vam neko, navodno, da neke olakšice i vi kažete – plasiraćemo robu na to tržište. Mora nešto da se proizvede. Da bi se izvezlo, mora da ima proizvodnje, a nje u Srbiji ima sve manje i manje.

Gospodine Matiću, pre nekoliko dana vam je jasno i glasno poručio Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, da nemate uopšte razloga da na takav način širite front što se tiče političkih neistomišljenika, zato što vi treba ipak da se zabijete u mišju rupu i da ćutite. Vi ste okosnica vladajuće strukture, a ne činite ništa da se ovo stanje promeni.
Kada budemo nastavili da govorimo i o amandmanu na član 3. i tako redom do kraja, videćete, kroz argumente koje ćemo da vam prezentujemo, a vi jeste ovlašćeni predstavnik vaše poslaničke grupe, ali niste valjda u ulozi ministra finansija koji nam je predložio ovaj zakon.
Ne bih se složila sa time da i svi vaši poslanici, koji će po direktivi morati da glasaju, podržavaju da se sa 25 miliona evra osniva neka agencija koja će, navodno, da omogući da se vrši bolji izvoz iz Srbije kod zainteresovanih stranih partnera. Jednostavno, to nije moguće na ovakav način, zbog toga što je nama nejasno, a to je elementarna stvar kada glasate za nešto, ko će da stoji iza toga i ko su ti budući akcionari. Nisu to jednostavne stvari.
Zašto nema plasmana na rusko tržište i na druga zainteresovana tržišta, o tome govore podaci koji se tiču same proizvodnje, kako u vašem gradu, tako i u mom i u svim drugim gradovima u Srbiji. Konkretno znam, za vreme DOS-ovske vladavine – taman što je uoči agresije NATO pakta i za vreme sankcija bila postavljena na svoje noge Fabrika tekstilne industrije "22. decembar" Kragujevac i napravljeni su određeni kvalitetni kontakti i predugovori sa potencijalnim partnerima na ruskom tržištu, koji su i ranijih godina, baš kao i Nemci, mnogo poslovali sa tom nekada čuvenom fabrikom tekstila – sve je to prekinuto, zamrznuto i od tada apsolutno nikakvog plasmana na to tržište nema.
A, prisutne su ne olakšice, nego jedan ugovor koji omogućava, o čemu je govorio kolega Arsić, da se izvoze i poluproizvodi, a pre svega gotovi proizvodi koji su i te kako atraktivni za to tržište, koje su oni prinuđeni da u mnogo lošijem kvalitetu i mnogo skuplje kupuju od nekih bivših tzv. socijalističkih zemalja koje sa njima imaju nepovoljnije ugovore, ali mi to ne koristimo. To je realnost i to je surova stvarnost. Naravno, niko nije srećan zbog toga.
Naš apel i naša kritika je upravo usmerena na to da to mora da se menja. Kako vreme prolazi, a prošlo je godinu i po dana, ništa se nije promenilo. Rezultat je poražavajući, još veći spoljnotrgovinski deficit; tako su i naši argumenti jači. Mi znamo da građani veruju u ovo što mi govorimo.
Kada dođemo do poljoprivrede i do plasmana poljoprivrednih proizvoda, ne po onoj Karićevoj šarolaži, priči i obmani, nego sa stvarnim podacima zašto se to radi i ko je taj uvoznički lobi koji ovde dovozi sve i svašta kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, videćete da smo mi u pravu.

Gospodine Matiću, ovo vam je klimav teren, mislim na ono na šta se ovlašćeni. Nemojte da se upuštate u rusku političku scenu, tek tamo ništa ne znate, ni kakvi su odnosi, ni ko je na vlasti, ni koje stranke imaju koliko poslanika, odnosno deputata u ruskoj državnoj Dumi.
Znate, jedan sam od boljih poznavalaca tih prilika i zbog toga što me to kao parlamentarca godinama interesuje, jer sam boravila tamo, i zato što sam imala tu čast da prisustvujem pretpotpisivanju, da tako kažem, tog ugovora o kome sam govorila, davne 1998. godine, uoči bombardovanja, kao poslanik SRS, tada član Odbora za ekonomske odnose u Veću građana Savezne skupštine.
Istina boli, ali moram samo da vas podsetim na to da su od 2001. godine predstavnici tadašnjeg DOS-a, pre svega DS, ne samo izopštili vašeg predsednika, tada predsednika SRJ, iz svih privrednih i drugih tokova, već ste morali da prolazite ovuda pored Nataše Mićić i da ostavljate svoje poslaničke kartice zato što ste izbačeni iz Skupštine.

Dame i gospodo poslanici, meni je zaista kao poslaniku SRS žao što je zbog opravdane sprečenosti kolega Buha u nemogućnosti da ovo obrazloži, zato što je i ovo jedan strukovni problem, o čemu bi on imao mnogo toga da kaže iz iskustva.
Ovde se radi o ključnoj stvari koju mi potenciramo od početka rasprave o amandmanima, a to su sredstva za osnivanje agencije za promociju izvoza. To je iznos od 25 miliona evra. Došli smo do saznanja, i to je nepobitno tako i potvrđeno kasnijom proverom, da ovih 12,5 miliona evra koji su potrebni za prvu fazu punjenja ovog fonda nema trenutno u budžetu Republike Srbije.
Dakle, očigledno imate nameru da usvojite ovaj set zakona za koje mi predlažemo da se brišu i da u okviru budžetskog rebalansa obezbedite ovih 12,5 miliona evra, što je skandalozno, naročito kada se ima u vidu da već postoji, a o tome je jutros govorio kolega Arsić, Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova, koji je svoj inicijalni kapital dobio od Svetske banke, u iznosu od 11,5 miliona evra, i koji posluje na određenim tržišnim i ugovornim principima koje je taj fond sam definisao.
Da preračunate svi koliko je to 12,5 miliona, to je prva faza i to je ono što mora odmah da se izdvoji iz budžeta, a tek 25 miliona evra u dinarima, zavrteće vam se u glavi i doći ćete do neverovatne cifre, mnogo veće nego što je ona koju je Vlada Republike Srbije odobrila kao nekakav poseban program za oporavak Kragujevca, Bora i Vranja.
Postavlja se pitanje da li je nama agencija potrebna, sa tim početnim kapitalom. Znamo da krajnji korisnik i potencijalni izvoznik neće moći uvek i u svakoj prilici da koristi sredstva i da će to da ide kroz protežiranje određenih firmi.
Postavlja se pitanje da li je nama ta agencija potrebna i šta su radili izvoznici u Srbiji, kakva je bila struktura izvoza pre dolaska dosmanlija na vlast, odnosno tog kontinuiteta politike i šta smo mi kao zemlja sa oznakom "made in Serbia" mogli da izvezemo. To su uglavnom bile sirovine, poluproizvodi, proizvodi koji su zahtevali tzv. niski stepen obrade.
Ako dođete do nekog pregleda trenutnog stanja u privredi Srbije, videćete da i tih sirovina uglavnom nema ili se ne eksploatišu. Najočitiji primer za to vam je okupirani rudnik Trepča na području naše južne pokrajine Kosova i Metohije.
Moram da vas podsetim na nešto o čemu je i ranijih godina često govorio, a naročito u prvim godinama okupacije, kolega Ljubomir Kragović, da u to srećno vreme kada je Trepča bila pod patronatom Republike Srbije, kada tamo nisu bili okupatori, Londonska berza je svoju trgovinu metalima usmeravala kroz proizvodnju, odnosno rad dimnjaka u Trepči. Danas je taj rudnik i ta eksploatacija pod okupacijom jedne američke firme.
U ukupnoj strukturi izvoza, primera radi govorim o tome, iako je to teško za svakog srpskog patriotu, naročito za nas radikale, ali i sve dobronamerne političare i ljude da govore o tome, Trepča je imala veoma značajnu ulogu zato što je izvozila i prerađene metale, akumulatore, izrađeni nakit i bukvalno nije postojalo mesto na kugli zemaljskoj gde taj proizvod nije mogao da se plasira.
Ako je privreda Srbije u užasnoj situaciji zbog nebrige, pre svega zbog one prethodne dosovske vlasti, onakve politike kakvu je vodio Aleksandar Vlahović, kao i ministar Đelić, jedan pa drugi premijer, ako vam je jasno da je naša tehnologija u najvećem delu za ono za šta smo mi bili neprikosnoveni na pojedinim delovima tržišta sada zastarela, onda je neverovatno da vi ne usmeravate 25 miliona evra u poboljšanje proizvodnih kapaciteta i u pokretanje proizvodnje nego u stimulaciju izvoza.
Već sam vam rekla da postoji fond koji se time bavi i zainteresovani privredni subjekti koji žele da plasiraju svoje proizvode na inostranom tržištu, ako nisu u mogućnosti da to sami urade, da promovišu i dođu do potencijalnog kupca, to svakako mogu da urade preko ovog fonda ili nekog drugog budućeg koji će time da se bavi.
Otvoreno vam se onda postavlja pitanje – čemu vam služe privredne komore? Vraćamo se na onu radikalsku tezu da su i one nepotrebne, i regionalne i Privredna komora Srbije, koja po prirodi stvari mora da promoviše privredne subjekte i da obezbeđuje taj plasman.
U celoj toj strukturi izvoza trenutno uglavnom dominiraju sirovine. Ove godine će biti, kakav je takav je, na najnižim mogućim granama, izvoz u procentima, a došli smo do tog saznanja koje se objavljuje i u Republičkom zavodu za statistiku, a i vi znate da je enormno visok spoljnotrgovinski deficit zbog tog lobija, zbog nemogućnosti da privreda posluje, radi. I ove godine će sa sirovinama da ide mnogo teško. Imali smo primer naših domaćih poljoprivrednih proizvoda. Sada su ovog leta poljoprivredni proizvođači destimulisani da izvoze svoje proizvode.
Ako govorite o činjenici da je ove godine i te kako podbacila poljoprivredna proizvodnja i o podatku da je 14% manje zasejano pšenice nego što je učinjeno prošle godine, ako vidite da su nezadovoljni poljoprivrednici i oni u metalskom kompleksu i oni nekada zdravi privredni sektori koji su sami mogli ostatak tih svojih proizvoda da izvezu...
A, spletom okolnosti ja sam jedan deo svog radnog perioda provela skoro tri godine u sektoru "Zastava izvoz". Reći ću vam podatak da je 1989. godine taj moj bivši radni sektor, odnosno nekada ″Zastavin″ OUR izvezao iz ″Zastavinog″ programa kao sektor izvoza ostalih proizvoda na tržište, što evropsko, što američko, za 9 miliona dolara profita.
Ako pronađete sada jednu firmu ili dođete do podatka da je neko preduzeće u Srbiji toliko prihodovalo od izvoza, svakako da tome treba da se oda priznanje. Ali, u Srbiji toga nažalost nema, zato što je politika deviznog kursa s jedne strane destimulativna za izvoznike, a sa druge strane, opšti ambijent i nemogućnost da dobiju povoljne kredite da bi izvršili plasmane, a samo osnivanje ove agencije, sa nama nepoznatim akcionarima i ukupnim kapitalom koji će da poseduje (o tome govori član 7), nisu garancija da će to da se desi.
Potreban je potpuno drugačiji pristup ovoj stvari u okviru kreiranja kompletne makroekonomske politike od strane jedne vlade da bi se došlo do pozitivnih efekata. Ova agencija, sa trošenjem ovolikih para, to neće, nažalost, potencijalnim izvoznicima da omogući i samim tim nećemo prihodovati sa ove izvozne strane, već će se enormni uvoz nastaviti, kao što je to bilo svih ovih proteklih godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Vladimirović je kao član Odbora za privatizaciju i te kako upoznat sa problemima koji sada muče srpsku privredu i u kraju odakle on dolazi, a tako je i u celoj Srbiji.
Kada je govorio o predlogu da se briše član 9, koji govori o tome da će učešće Republike Srbije biti u iznosu od 51 posto od ukupnog akcionarskog kapitala agencije, i rekao da hipotetički može da se desi da kasnije, iako je definisano da je u vlasništvu Republike Srbije 51 posto, kapital pređe u ruke nekih drugih akcionara, imao je u vidu sve ono što se desilo sa ″Mobtelom″.
Ma koliko puta da su i poslanici SRS postavili pitanje, a ovi ministri, nekada veliki kritičari srpskog tajkuna Bogoljuba Karića, zaćutali, poput Velimira Ilića, jer je u međuvremenu napravio sa njim koaliciju, ni dan-danas se ne zna šta je čije u celom tom zamešateljstvu koje se zove ″Mobtel Srbija″ i samo je jasno da su oštećeni građani, oštećena je država. Karić se enormno obogatio i profitirao.
Ovo je iznos od 25 miliona evra početnog kapitala. Vidite da su oni koji su se osilili i koji su skloni kriminalu najvišeg ranga pustili pipke i, naravno, ništa im nije sveto; očigledno su bliski strukturama koje vladaju, naročito u oblasti finansija, i s pravom je takva bojazan ovde izražena.
Kada čovek pogleda član 9. i ceo zakon i poslove kojima će agencija da se bavi i obrazloženje koje je predlagač napisao, uz ovu kuknjavu da nam nikako ne ide što se tiče spoljne trgovine sa drugom državom članicom – pa, takva vam je Ustavna povelja i tako ste definisali odnose i opet vam je Marović predsednik državne zajednice, pa ste sa njima u koaliciji u Savetu ministara – jasno se vidi da je intencija predlagača da od Republike Srbije, u pravom smislu reči, kroz ovu agenciju napravi jedan vid poslovne banke.
Ako želite da Vlada Republike Srbije, a samim tim i Srbija bude neko ko će da se bavi tom vrstom posla, onda ne da ste promašili nego zaista su očigledne namere pojedinaca da u tome prigrabe što je moguće više kapitala za sebe u budućnosti. I da nam lepo objasnite, da ste to već ilustrovali primerima, ali nema ko, ministra Dinkića nema ovde, čovek ima preča posla, šta ga briga za tričavih 25 miliona evra za ovu agenciju, na koji način će da se vrši plasman tih kredita, iako je to pro forme ovde definisano.
Zna se da i sada u bankama, koje drže monopol u svom poslovanju, i kod bankara, koji su i te kako vezani tom finansijskom osovinom za Dinkića i za Jelašića, kredite za proizvodnju ne mogu da dobiju svi. Ko je konkurisao kod bivših dosovskih vlastodržaca, dok je Srbijom harala Demokratska stranka, za kredite iz Fonda za razvoj – Rašetin svekar. Ko je dobijao te kredite – oni koji su bili bliski vlasti Demokratske stranke i ministara koji su tada upravljali zemljom. Ko su oni koji će u budućnosti da dobijaju kredite za proizvodnju i da vrše plasman svojih proizvoda? Takođe oni koji su bliski sadašnjim strukturama vlasti.
Da vi ubedite sada srpske seljake da će oni, a taj prelazak iz tog društvenog modela privređivanja, kroz ugašeno zadrugarstvo, do ukrupnjavanja privatnih poseda kod proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, jeste jedan proces koji traje i koji je na štetu poljoprivrednika, ali da ih ubedite, da li su u pitanju oni koji proizvode žito, voće, povrće.
Da će ova agencija da im omogući siguran plasman i da će unapred znati za godinu dana, kroz dobru cenu i kroz plasman na neko tržište da će da prihoduju i da ne rade za džabe, niko neće da vam poveruje. To zbog toga što ste sve to obećavali prošle godine.
Pre neki dan se pojavi jedan od najvećih proizvođača malina, čovek kaže da ima tri hektara poseda, vredno je radio, a to je poljoprivredni proizvod koji ima i te kako prođu na zapadnom tržištu i gde god je želeo da ga plasira to je i mogao, ali je rekao da ove godine ne može samo da isplati 1000 nadnica koliko ljudima treba da oberu te maline, koliko je uložio, gde će da se nađe sa tri hektara, sa toliko uloženog kapitala, a nije ni na pozitivnoj nuli.
Mogu da vas podsetim na period tog leta i jeseni uoči pada dosovskog režima, a to će i vas da zadesi, kada je sa skupštinske govornice Čedomir Jovanović rekao da je bolji krompir koji je uvezen iz Holandije, nego onaj iz Prilika kod Ivanjice. Iste greške ponavljate.
Beskrupulozan je Vlahović kada izađe i ovde drži pridike, zato što je on to započeo, Demokratska stranka sa njim, on kao ministar i bivši premijeri iz redova Demokratske stranke. Na isti način se ponašate i zato ćete na isti način i da dobijete odgovor od građana. To će biti mnogo pre nego što je Dinkić zamislio i tako se izjašnjavao pred nekim stranim novinarima – u redu je, stabilno je, premošćavamo nekako, misli paket po paket zakona a vreme prolazi.
Ne mogu ni seljaci, ni radnici, ni penzioneri, ni nezaposleni, nemaju oni više šta da čekaju. Ista priča, iste laži, iste obmane, a ovo je juli mesec 2005. godine, zapamtite, narod nema više vremena ni za obmane, ni za prevare, niti da čeka da će od danas do sutra da mu bude bolje. Ništa se suštinski nije promenilo. Ista politika se vodi.
Ne mogu da razumem poslanike iz vladajućih struktura da na bilo koji način osporavaju argumente koje iznosi SRS, jer je očigledno da je sve što govorimo istina. Oni su navodno uvređeni zbog toga što govorimo na taj način, ali isključivo argumentovano kritikujemo i ovaj zakon i takvu politiku koju vodi Vlada, naročito u odnosu na srpskog seljaka.
Oni su to isto pričali, ali iz neke kvaziopozicije, oponirajući Živkoviću i pre toga Đinđiću i celoj Demokratskoj stranci. Gde je tu princip? Da li se zalažete za iste pomake? Ne govorim o onima koji tada nisu bili u parlamentu, jednokratno su ovde bili, prošli i više neće da se pojave, nego o vama koji ste deo i suštinski podržavate sve ono što se radi, a vidite da ne ide u koriste ni seljaka, ni srpske poljoprivrede i uopšte onih koji nešto rade i privređuju u ovoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako odmiče rasprava u pojedinostima o zakonu za osnivanje agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, mogli bismo neku reč da progovorimo o onome kako trenutnu situaciju vide vaši "partneri" iz Evropske unije.
Oni čije izveštaje vi kao vladajuća struktura očekujete kada je u pitanju tzv. ugovor o stabilizaciji i pridruživanju, zato što se oni nisu pozitivno izjasnili zbog politike bivše DOS-ovske vlasti koju ste nasledili prošle godine u junu mesecu kada smo mi narodni poslanici dobili taj izveštaj.
Neverovatno je zaista i nedopustivo da niko iz Ministarstva finansija nije ovde prisutan, a trebalo bi da bude ministar koji nam je ovo predložio, da nam da odgovore na neka pitanja. Mi sve vreme govorimo ovde, ovaj član 11. gde je doktor primarijus Milivoje Vuković tražio da se član zakona briše, govori upravo o tome na kakvim načelima će agencija da posluje, da bude likvidna, sigurna, rentabilna, što znači da samo sa sigurnim partnerima za plasman hoće i želi da posluje, sa onima koji mogu da omoguće obim proizvodnje, kvalitet proizvoda i koji imaju određenu ugovornu obavezu, likvidni i sposobni da kroz eventualni kreditni aranžman koji dobiju od ove agencije, a koja je zapravo jedna vrsta banke, to urade.
Opet dolazimo do onoga o čemu je govorio gospodin Momir Marković – šta mi to možemo da izvezemo i da li Srbija ove godine, ako to već nije mogla 2003. i 2004. godine, može da plasira žitarice ili, recimo, sirovu kožu na svetsko tržište, to je ono sa čime su se hvalili ovi prethodnici iz DOS-ovske vlasti, ili tekstilne proizvode, i kakav je odnos Evropske unije, odnosno asocijacije koja je navodno pratila šta se ovde dešava kada su u pitanju ti ekvivalenti i pod kojim uslovima mi možemo tamo da izvezemo.
Nejasno je za nas da li su te carine, kada su u pitanju žitarice, kojih ove godine nema dovoljno ni za naše tržište, jer je 14% manje pšenice zasejano, ili recimo sirova koža, da li su te dažbine koje su uvedene od strane Demokratske stranke i bivše vlasti ukinute. U svojim istupanjima u medijima pojedini poslanici koji su ulazili u ovu oblast, a i ministri su naročito skloni tome da kažu – mi ćemo da liberalizujemo našu privredu, mi nećemo da vodimo nikakvu protekcionističku politiku. Vi ste se mnogo zaleteli kada je u pitanju stanje u našoj privredi, jer kako da ne štitite ono jedino što je ostalo zdravo i što može da privređuje.
Politika deviznog kursa nije stimulativna za izvoznike, ali sa druge strane, ovaj uvoznički lobi radi ovde šta hoće. Sve i da hoćete, a očigledno je da nećete, svojim merama da zaštitite srpskog seljaka i poljoprivredne proizvode, opasnost da će preko tog uvozničkog lobija iz druge republike članice da dođe nekonkurentna roba našoj poljoprivredi postoji, zbog toga što ni ova sadašnja vlada, baš kao ni prethodna, kada je to krenuo da radi onaj neuki Čedomir Jovanović u ime Demokratske stranke, nije do kraja izvršila harmonizaciju kada je u pitanju carina na poljoprivredne proizvode.
Bilo ih je nekoliko stotina, on je to radio mesecima kao ekspert Demokratske stranke, a kako su radili vidimo dokle su nas doveli i vi ste nastavili sa tom politikom. To sada je jedna velika opasnost.
Takvo ponašanje i nepostojanje pre svega unutrašnjeg tržišta, a da ne govorim o jedinstvenom spoljnotrgovinskom, omogućava da se na takav način ponaša Milo Đukanović, koji je pre nekoliko dana, a o tome sam jutros pričala, jednostavno jednostranom odlukom rekao da voda iz Srbije ne može u Crnu Goru.
Onda dolazimo do toga kako oni vas vide, mnogo se hvalite, pa mi smo ravnopravni partneri, a vraćamo se na priču gospodina Tomislava Nikolića i SRS iz predizborne kampanje; šta je to za šta su oni zainteresovani i šta je to što od nas hoće da kupe?
Primetno je u ovom uvozničkom lobiju, u strukturi tog uvoza koji pravi ogroman spoljnotrgovinski deficit da se uvozi sve i svašta, a naročito prehrambeni proizvodi i sistematski se uništava prehrambena industrija ovde kod nas, kako mesna prerađivačka, a to vidimo na primeru "Crvene zvezde" iz Kragujevca, nekada najpoznatije i najbolje mesne industrije u onoj bivšoj Jugoslaviji, tako i sve druge.
Hemijski proizvodi – pogledajte kako je zasuto naše tržište, a da se ništa ne radi na tome da se oni drugi delovi hemijske industrije koji nisu privatizovani dobro privatizuju i da mi krenemo da proizvodimo sve to što se uvozi kod nas i da time uposlimo ljude.
Pogledajte za šta su oni zainteresovani. Tek pre 15 dana ratifikovan je sporazum o izvozu tekstila i vi ste videli da poslanici SRS-a nisu želeli protiv toga da glasaju, jer mi smo pobornici da treba da se oživi tekstilna industrija u našoj zemlji.
U tekstilnoj industriji, pored toga što je među zaposlenima najveći broj žena koje su sada ostale bez posla, a to su nečije majke, sestre, supruge, postoji mogućnost, zbog izuzetno kvalifikovanog kadra koji smo negovali u proteklim decenijama kada je tekstilna industrija u pitanju, da ta privredna grana doživi prosperitet.
Da li je posle potpisivanja, odnosno ratifikovanja tog sporazuma u ovoj skupštini neko od vas čuo da je naglo neka fabrika krenula sa oživljavanjem proizvodnje, da je država pomogla, da je ugovorila neki izvozni posao? Nažalost, nije.
Sve su to stvari koje su prisutne i koje su velika brana za mogućnost da se izvoz poboljša. Zabeležen je pad izvoza u odnosu na prošlu godinu, a od prošle godine u odnosu na 2004. godinu takođe za nekoliko procenata.
U ukupnom obimu on je bio veoma mali. I, opet vam ponavljam, šta smo mi samo izvozili, od toga sada nema ništa.
Prema tome, da je jedan deo od ovih 25 miliona evra, primera radi, a evo kroz izvesno vreme, veoma brzo, za nepunih mesec dana, posle rebalansa i stupanja na snagu ovog zakona, 12,5 miliona evra odmah će iz budžeta, tako stoji u članu 7. ovog zakona, da bude prebačeno kao fond agencije, a da je tih 12,5 miliona direktno kroz investicije otišlo u srpsku tekstilnu industriju, svanulo bi mnogima u Srbiji, mnogim gradovima, a ti ljudi bi sutra, a pretežno žene, uglavnom imali posla. Ovako, čemu oni da se nadaju?
Ili da ste investirali u srpsku poljoprivredu, da ste omogućili siguran plasman srpskim voćarima, a njih je zaista mnogo. Sada su aktuelne maline i višnje, to je stvarno ispod svakog nivoa koje su otkupne cene. A zašto da ne govorimo i o jabukama, breskvama i drugim proizvodima koje se u tonama i tonama proizvode ovde u Srbiji.
Nije dobra ovakva politika i ovakvo bahato razbacivanje parama svih obveznika, građana Srbije, koji moraju da pune budžet i zbog takvih poreskih zakona jedva izmiruju obaveze i sve teže i teže žive. Zato u danu za glasanje, ma kada on bio, prihvatite amandmane SRS i ovaj kolege dr Vukovića i sve prethodne i ne dozvolite da se osnivanjem ovakve agencije uzalud troše pare koje mogu i te kako da budu racionalnije i bolje upotrebljene, direktno u proizvodnji i da se taj efekat vidi za veoma kratko vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče amandmana koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik gospodin Tomislav Penezić, ceo zakon, a naročito ovaj član, ne samo da treba da se briše iz svih ovih opravdanih razloga koje je gospodin Penezić izrekao, nego zato što će u pravnom smislu donošenje ovakvog zakona sa ovakvim članom da predstavlja presedan, do sada neviđen u našoj praksi kada je u pitanju odnos jedne institucije koja sebi daje neograničena ovlašćenja, odnosno dobila je, kao što je Narodna banka Srbije, po Zakonu o Narodnoj banci i po Zakonu o bankama.
Ovim Narodna banka Srbije još više učvršćuje svoju poziciju, a time i aktuelni guverner Radovan Jelašić. Sudbina svih bankara u Srbiji je donošenjem jednog ovakvog zakona ne neizvesna, nego, kako mi Srbi kažemo, nož i pogača su u rukama jednog čoveka koji vlada Narodnom bankom Srbije i kontroliše sve finansijske tokove. Baš kao što je koleginica potvrdila, u jednom izlaganju je rekla – ne, mi to ne radimo, a onda posle 20 minuta se ispravila i rekla ono što je zaista tačno.
Vidite šta kaže član 4. Kaže – na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za rad banci, odnosno dozvole za obavljanje poslova osiguranja, Narodna banka Srbije (dakle, to je to što je potencirao gospodin Penezić) odmah donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka.
Drugi stav kaže – Narodna banka Srbije doneće rešenje o ispunjenosti (uvek čitaj: Jelašić i Dinkić, to je taj dvojac kada kažemo Narodna banka) uslova za pokretanje stečajnog postupka najkasnije narednog radnog dana po prijemu predloga likvidacionog upravnika iz člana 2. stav 2. ovog zakona.
O tome smo govorili kada je u pitanju sam postupak stečaja, to je član 2. I, kaže, što je zaista presedan – rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka je konačno. Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka izvršeno je momentom dostavljanja nadležnom sudu.
Tek u članu 5, o kome ćemo kasnije da govorimo, kaže se da protiv tog rešenja može da se pokrene upravni spor pred nadležnim sudom. Gde ovo ima i gde ovo postoji, da organu koji vam je izrekao ovakvu kaznenu meru, zapravo rekao vam da vas više nema, odnosno odlučili Jelašić, Dinkić, Labus da je gotova ta banka, nestaje, ne možete da izrazite nikakvu žalbu protiv tog rešenja?
Moram da vas podsetim na vaše famozne povike, naravno neutemeljene, bile su produkt jedne političke hajke na neistomišljenike i nisu bile potkrepljene nikakvim argumentima u to vreme, moram da vas podsetim na ono o čemu ste govorili kada je gospodin Vučić bio ministar za informisanje i kada je tada bio važeći Zakon o informisanju.
Mediji su (a to danas rade bez ikakve kaznene odredbe, naročito B92 koji se upleo u ono banditsko kolo Nataše Kandić) imali rok od 24 sata da objave demanti svakog od vas za stvari koje su se ticale vašeg privatnog života, pre svega onoga što niste uradili; dakle, mediji koji su blatili porodice pojedinih ljudi.
A, ovde ne postoji jedan jedini minut, nego kaže – ako je prvog radnog dan u nedelji, ponedeljak, doneto rešenje, overio ga guverner, nemate kome više da se žalite.
Ono je konačno, pa izvolite pokrećite spor pred sudom. Pred kojim sudovima? Pred sudovima u kojima su pojedini čelnici tih pravosudnih institucija postavljeni u DOS-ovsko vreme, ljudi koji ne da su politički obojeni nego i te kako služe i izuzetno su povezani sa finansijskim lobijem u ovoj zemlji.
Ako mislite da donesete ovakav Predlog zakona, kao i Predlog zakona o finansijskom lizingu, gde se takođe neograničena ovlašćenja daju Narodnoj banci Srbije, koja bi trebalo naravno da kontroliše poslovanje svih onih koji imaju mogućnost davanja lizinga, onda želite da kroz takvo ponašanje, koje je izraženo od perioda kada je Dinkić upao u Narodnu banku tada Jugoslavije, preko njegovog ministrovanja i sada ovakvog Jelašićevog rada, zaista dovedete Srbiju na najniže moguće grane, da jedna šačica ljudi odlučuje o svemu, da se poigravaju sudbinama zaposlenih i ljudi koji su komitenti tih banaka i da oni procenjuju kada je sazreo taj uslov, a to im daje mogućnost iz člana 3. ovog zakona, da se izvrši prinudna likvidacija.
Kao što je rekao kolega Krasić, ako nas nema, a uskoro će nas biti 126 najmanje u skupštinskim klupama, jer srpskih radikala je toliko minimalno potrebno da bi se Srbija okrenula jednom boljem, normalnom pravcu svog razvoja i da bi građani imali bilo kakvu sigurnost, koju sada uopšte nemaju, pa i oni koji su u ovim bankama, mi moramo da govorimo i da poručimo i tim ljudima, jer svakom je mač nad glavom, i građanima Srbije da to tako ne ide i ne može.
Ovakve zakonske odredbe, osim što predstavljaju presedan u pravnom smislu, zaista predstavljaju veliku opasnost za budućnost Srbije i mogućnost da se šačica ljudi enormno bogati i da uzima u pravom smislu reči reket od onih kojima želi da upravlja i na način na koji to želi da radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Zankov, reklamiram povredu Poslovnika od strane tvorca novog poslovnika. Trenutno mi je okrenuo leđa, doduše razgovara u klupi, ali nema problema, čuće gospodin Marković šta nije naučio iz svog sopstvenog poslovnika. Gospodine Predraže Markoviću, rekao je kolega Momir Marković... Da se ne bi unela zabuna, ja znam, kolega Momire Markoviću, da vi odlično poznajete Poslovnik, za razliku od predsednika Skupštine koji ga je predložio i lobirao većinu da se donese, ali radi se o članu 85. i onome što vam je malopre predsednik Skupštine rekao.
Naime, on nije imao pravo po Poslovniku, koji sada svojevoljno tumači onako kako mu se prohte, da obavesti sve nas da ćemo da nastavimo rad posle 18,00 časova po tački dnevnog reda koja tada bude bila na dnevnom redu. Prvo, on nije vrač ovde da bi gledao šta ćemo mi da radimo posle 18,00 časova, koja će tačka da bude. On ne može da gleda u staklenu kuglu ili da mu se priviđaju neke stvari. On je samo dužan da tumači Poslovnik, a Poslovnik je jasan, s tim što se ja, kao i celokupna javnost i poslanici SRS, ne slažem sa odredbama ovog poslovnika, ali ako je već napisano, a vi sa ove strane usvojili, onda poštujte ono za šta ste glasali, protiv čega smo mi bili.
Kaže da izuzetno predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18,00 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik saopštava narodnim poslanicima.
Nijedan ni opravdan ni neopravdan razlog nam nije saopštio, naročito ovaj opravdani ne može da pronađe, jer toliko su katastrofalni ovi zakoni koji su na dnevnom redu da niko ne može da opravda to činjenicom da je neophodno da se usvoji takav neki zakon.
Onda sledeći stav lepo kaže, a to je ono što nije naučio Predrag Marković, da predsednik može produžiti rad Narodne skupštine i posle 18,00 časova i to samo do završetka rasprave u načelu, odnosno pojedinostima o započetoj tački dnevnog reda. Ako mi znamo šta smo započeli i na kom smo zakonu, ne može onda predsednik Skupštine da nam kaže – radićemo sve dotle dok se ne završi tačka koja bude bila u 18,00 časova na dnevnom redu.
Ako je već odlučio, bez postojanja opravdanih razloga, jer ne može da pronađe nijedan razlog, da produži rad, onda je lepo trebalo da kaže, ako je to već želeo – radićemo do završetka rasprave o pojedinostima o tački koja je sad na dnevnom redu. Da on špekuliše i da razmišlja koja će tačka da bude, govorim principijelno, ne samo danas, nego bilo kog drugog dana, to neće moći, jer ako je već doneo ovakav poslovnik moraće da ga se pridržava.
Pošto to ne čini, već svakog dana napravi neku povredu, verujem, gospodine Zankov, jer i vi ste jedan od pobornika demokratskih procesa u ovoj skupštini, za razliku od predsednika Narodne skupštine, da ćete da podržite ovakav moj stav, da nećete ni da mi odgovarate na ovu povredu, jer se nije odnosila na vas.
Da se vi pitate i SRS, nikada ne bi bio ovakav katastrofalni Poslovnik ovde primenjiv, pa zato tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni da je predsednik Narodne skupštine Predrag Marković danas povredio član 85. stav 4. i 5. Poslovnika, i posle očigledne povrede verujem da ćete primereno da kaznite predsednika, a on će verovatno da pribegne starom metodu i da podnese ostavku, pa da je povuče.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 21, za koji sam, u ime poslaničke grupe SRS, predložila da se briše, dokaz je da je ovaj zakon u mnogim svojim odredbama kontradiktoran. Ovaj član 21. je, u bukvalnom smislu reči, izmiksovan i napravljen od četiri zakona: od Zakona o agencijama, Zakona o stečaju, Zakona o privrednim društvima i ovog novog o kome sada raspravljamo.
Moram ponovo da se vratim na priču od pre podne i na član 3. i videćete koliko to jedno sa drugim nema veze. Juče sam vam rekla, i danas smo pričali mnogo o tome, da je NBS sebi dala širok spektar zadataka kada je u pitanju likvidacija jedne banke. Pitanje je koliko njih će u budućnosti opstati na tržištu. Zaista je neverovatno, a pitam se, a i sve vas, ako uopšte pratite, šta se ovim članom 21. uređuje i ovim zakonom uopšte?
Ako NBS ima tolika ovlašćenja, ako već postoji zakon o njoj, o Agenciji za sanaciju banaka, Zakon o stečaju, Zakon o privrednim društvima, koji se sada spominje u članu 21, onda je neverovatno da nam je i ovaj član potreban i ovaj zakon kao zakon koji će da reguliše ovu oblast. Mi pokušavamo da vas ubedimo i zato smo napisali, od prvog do poslednjeg, da se svaki od tih članova briše, da je potpuno bespotrebno da oni postoje.
Ministru finansija gospodinu Dinkiću, koji je došao popodne da prati naš rad, bilo bi bolje da se pozabavi jednim ključnim pitanjem; ako je to motiv zašto donosi ovaj zakon, onda mu je bolje da krene od uzroka, odnosno od posledica zašto je to stanje takvo i da se pozabavi pitanjem odnosa banaka prema prezaduženoj srpskoj privredi.
Da li će pojedine banke, a neke od njih sam spominjala juče, to nisu ove strane banke, one rade u mnogo manjem obimu sa privredom, ove koje postoje, tzv. domaće banke koje već godinama rade sa srpskom privredom, kakvom-takvom, da dožive tu sudbinu zbog toga što je privreda nelikvidna, samim tim i one.
Činjenica je, a to je podatak koji niko od vas ne spominje, a najmanje vi, gospodine Dinkiću, na svojim konferencijama za novinare i nastupima, jer to nije sada za vas popularno, i Republički zavod za statistiku je zabeležio da je pad industrijske proizvodnje za maj 2005. godine u odnosu na maj 2004. godine za tri, pet posto. Kako je takva situacija u Kragujevcu u kome ja živim, a vi ste neki jadni program osmislili za Kragujevac, Bor i Vranje od svega 800 miliona dinara, takva vam je situacija i u celoj Srbiji.
Mi imamo nekoliko takvih banaka. Jedna je ta koja posluje dugi niz godina i prinuđena je bila na neku vrstu integrisanja, na regionalnom nivou ili malo šire, sa srpskom privredom. U pitanju je i njihova dalja sudbina, jer ako su se one, a veoma malo rade sa stanovništvom, vezale za privredu, a privreda je u očajnoj situaciji (da ne govorim o "Agrobanci", "Niškoj banci" itd, a vi znate da ima mnogo takvih banaka koje su tog uskog regionalnog karaktera), onda će one sve doći pod udar ovog zakona i upravo ovog člana. Ko će da im određuje da li će da se vodi postupak prinudne ili dobrovoljne likvidacije – NBS, jer je sebi dala to ovlašćenje u članu 3.
Dakle, umesto da se zaista pozabavite tim stvarima i da vidite – naročito u kontekstu daljeg upravljanja javnim finansijama sa vaše strane, a nadam se da će to biti još veoma kratko – kakva će vam generalna odluka biti kada je u pitanju taj za vas nerešivi problem zadužene privrede, a morate time da se bavite, sa jedne strane, i takvih banaka koje postoje, vi nam nudite potpuno besmislene zakone.
Vi morate u okviru svog ministarstva, a to nije gospodin Anđelić, već morate da imate druga lica koja bi vam pomogla u tome, nekog pravnog stručnjaka da vam pomogne da pravno uobličite ovaj zakon, nekog kome ćete da verujete. Ako ste poveravali ovakvom timu pravnika koji su vam napisali član 21, onda ste vi (a i inače jeste) na izuzetno lošem putu.
Sve je to opet moralo da prođe republičkog sekretara Sekretarijata za zakonodavstvo, koji pledira da bude, navodno, dobar pravnik; ne znam kako je uopšte pustio u proceduru ovakav zakon sa ovim članom 21. i sa mnogima pre toga, a naročito onaj koji se tiče konačne odluke Narodne banke i eventualnog pokretanja upravnog spora.
Sve to je ponovo moralo da dođe, kad je već u skupštinskoj proceduri, pred Zakonodavni odbor. Živo me interesuje gde je onaj "pravni stručnjak" Aligrudić, da nam objasni kako je mogao da ovakav predlog zakona pusti i da kaže da je pravno moguć. Tu je gospodin Aligrudić, ali dok on nađe koji član, koji zakon, nije to tako jednostavno.
Nemoguće je da se primeni u praksi, gospodine Dinkiću, ceo ovaj zakon, a naročito ovaj član 21.
Pošto su tu sada i ove sve prozvane kolege, neka lepo izađu i neka kažu kako je moguće da ovakav član postoji, a onaj Balinovac, kada se sledeći put pojavi, valjda će da odgovori na ovo isto pitanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vaš motiv za predlog ovog zakona donekle mogu da razumem, zbog toga što vi niste čovek koji treba da barata oblašću finansija na jedan direktan, izvorni način.
Vi ste čuli od gospodina Krasića i kada smo govorili u načelnoj raspravi, ako se neko od kolega seća, a pretpostavljam da vi morate, jer to vam je delokrug posla, o čemu smo pričali pre 10 dana kada smo govorili (takav je sada sistem po novom Poslovniku) o ovom paketu zakona. Mi smo vam tada rekli da ne možemo nikako da opravdamo povećanje bilo kojih cena za bilo šta u državi Srbiji, u ovom trenutku, kada ljudi gladuju, kada nemaju posla i kada nemaju mogućnosti da razmišljaju o tome da li će da prime i one zaostale plate i da li će da im stignu penzije i kada, a sada i sa novim umanjenjem koje je predvideo ministar Lalović na način obračuna penzija.
Jednostavno, neprihvatljivo je i nemoralno, visoko nemoralno, danas u Srbiji da se bilo ko zalaže za povećanje cena bilo čega, a naročito kada su u pitanju sudske takse, kao što reče kolega Krasić, koje treba da pomognu građaninu Srbije da završi neki posao u nadležnom sudu.
Ovaj moj amandman se odnosi na uknjižbu, pa je data vrednost od-do, od najniže do najviše, gde je povećanje sudske takse za takve slučajeve (u članu 14.) predviđeno od 30%. Meni je jasno kako se pišu ovi zakoni, kada je u pitanju stav da nije potrebno obezbediti sredstva iz budžeta, u formalno-pravno smislu to kod nekog drugog zakona treba da stoji. Ovde je to malo degutantno, jer već u poslednjem stavu obrazloženja vi kažete – jeste, nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za sprovođenje ovog zakona, ali će i te kako u budžetu biti korisno, jer će on biti napunjen sa ovim novim sudskim taksama.
Sada je pitanje, pre svega, za ministra finansija Mlađana Dinkića, pošto je on taj koji rukovodi javnim finansijama u našoj zemlji, zašto predlaže narodnim poslanicima kroz budžetske stavke stranu prihoda i stranu rashoda, kada je zaista očigledno da je neophodno da se poboljšaju uslovi rada i plate zaposlenih u pravosuđu. Zašto pribegava ovoj metodi koja je otpočela u vreme Đelića i Batića, a ne ide se na racionalizaciju postojećih sredstava, odnosno uštedu kojom se on hvali ovih dana.
Ako je neverovatno veliko zahvatanje od stupanja na snagu poreza na dodatu vrednost i ako je ministar izašao sa podatkom da je očigledan suficit u budžetu Republike Srbije, ako je najavio da će koliko ovih dana, dakle, (poslovnički je moguće da se to uradi i prekidom ove sednice, ali verovatno ćete vi ići na to kada se ova završi) da utvrdite rebalans budžeta, protiv koga će svakako biti SRS, ali sve, i da je obećao nosiocima pravosudnih funkcija da će da im poveća plate, taj novac je trebalo da se budžetskim rebalansom usmeri sa one strane gde je navodno izvršena neka racionalizacija, da se tamo usmeri ušteda.
Ovako, vi pribegavate nečemu što je zaista neprihvatljivo za građane Srbije, a o tome govori član 14. i amandman koji sam ja podnela. Tražimo da ostanu takse na ovom nivou.
One su visoke, iako u nominalnom iznosu vama poslanicima može da se učini da to nije neki iznos, ali, verujte mi, ovakvi zahtevi po članu 14. su najčešći, a zbog čega? Zbog toga što je u svakom gradu u kome vi živite, u kome ja živim, najmanje 50% (ja smem da tvrdim da je u Kragujevcu možda i 70 ili 80%,) objekata neuknjiženo. To je zaista jedan problem i nasleđe iz jednog višedecenijskog perioda sa kojim se sada susreće i sa kojim problem ima svaka nova lokalna samouprava.
Neka je sposobna to efikasnije da reši, neka nije, a nekada ne zavisi od nje. Naravno, jer se stvari prepliću od lokalne samouprave do Republike, preko nadležnih sudova, pa sporovi koji se vode i tako dalje.
Prema tome, ne da nije popularno, nego je neverovatno da se za ono za šta je najveći broj građana Srbije najviše zainteresovan, da taj proces reši, proces koji mora da se sprovodi narednih ko zna koliko godina – da uknjiže ono što je njihovo, bez obzira na vrednost, jer je ovde to propisano kako ide od najniže do najviše, da se povećavaju sudske takse.
Vi ste ovakvu meru, odnosno razdele pravdali činjenicom da takse nisu povećavane dve godine i da je u to ukalkulisana inflacija. Sve je to relativna stvar, kolika je zaista prava inflacija, jer ona se prikazuje na način na koji obradu podataka vrši Republički zavod za statistiku. On ne uzima u obzir da su troškovi života i komunalije i struja, koja je poskupela, (pa će nas sačekati još jedan strujni udar), da su tu u pitanju drugi troškovi života, a ne samo hleb, mleko, meso na grame, kako je to precizirano po tom šablonu za jednu prosečnu srpsku porodicu. I vi sada vidite da ovaj razlog ne može da se prihvati kao valjana argumentacija, zato što ni sami nosioci javnih funkcija koji su zaduženi za javne finansije nisu sigurni kolika će inflacija da usledi do kraja ove godine.
Ne može to da bude osnov da se od građana uzme istom merom, jer ako je inflacija u državi prisutna, nisu građani koji hoće da uknjiže svoje zemljište i objekte krivi zbog toga. Jer oni sa druge strane nemaju povećanu platu, penziju, milion njih nema posao, a zamislite samo koliko je zainteresovanih lica, građana Srbije, koji hoće da uknjiže nešto, a koji su ili sa minimalnim penzijama, (ako su to ljudi iz naše najstarije populacije) ili su možda zemljoradnici sa najmizernijim poljoprivrednim penzijama, koje se ne isplaćuju preko godinu i po dana.
Sada oni treba da dođu, da uknjiže nešto čija je vrednost 5.000 dinara, a treba iz svog sela, (pitanje je koji mu je nadležni sud,) da krene u opštinski sud, recimo, iz nekog kragujevačkog ili čačanskog sela; ne samo da dođe tamo i da plati ovu taksu, nego da krene, pa mora da se pripremi za to, da zatraži određenu pravnu pomoć, da plati troškove da ode tamo, pa možda neće iz prvog puta da završi i sve to kada se sabere, dolazite do toga da ljudi nemaju para i da je nemoguće da se traži jedan jedini dinar više od građana koji nemaju odakle da daju.
Znate onu staru srpsku poslovicu koja lepo kaže da, "onaj ko nema ništa na sebi, ne može ni da svuče".
Prema tome, ne možete od građana da tražite da se opruže više nego što je njihov guber, jer on se toliko smanjio i toliko su tanki mesečni prihodi prosečnog stanovnika u Srbiji da ispod ovoga nema više. Gde god da žive, u gradu, u selu, para nema. Prisutna je opšta besparica i zbog toga smo mi izrazito protiv ovog zakona i povećanja bilo koje takse za jedan jedini dinar, a ovde su rasponi veliki od par stotina dinara do nekoliko hiljada.

Dame i gospodo narodni poslanici, besmisleno je da Skupština usvaja ovaj zakon, koji se sada ne zove, posle mišljenja Odbora, mada je na Skupštini da se o tome se izjasni, ali očigledno je da se stvorila većina, da se prihvati ovaj amandman koleginice Gavrilović, pa će zakon da se zove: zakon o suzbijanju visokotehnološkog, umesto visokotehničkog kriminala. Rekli bi Srbi: "nije šija nego vrat".
Ali, koga to interesuje kada je samo jedan podatak ovde važan za građane, da zakon u budžetu zahteva 50 miliona za svoje sprovođenje, da je potpuno besmislen, nepotreban i da sve ove odredbe zakona, pa i ova odredba koja je definisana članom 4, za koji predlažemo u ime SRS, da se briše, već postoje na ovaj ili onaj način u Krivičnom zakoniku.
Ako ne postoji kroz eventualne izmene tog zakonika, može da se inkorporira i krivično delo, vezano za ovo što ste vi sada nazvali, odnosno imate nameru da nazovete – visokotehnološki kriminal.
Ako ste već pristupili izradi jednog ovakvog zakona, potpuno je besmisleno da se ne obazirete na nešto što, takođe, može pod to da se svrsta, a opet nam ne treba ovakav poseban zakon, ni posebno tužilaštvo, što predlaže ministar Stojković u članu 4, već da obratite pažnju i na ono pored navedenih dela i onoga šta to zapravo jesu, visokotehnički kriminal u smislu ovog zakona.
Niste obratili pažnju na činjenicu da je visokotehnički ili visokotehnološki kriminal odavno zastupljen u svim strukturama našeg društva. Po sadašnjim i te kako važećim pozitivnim zakonskim propisima, treba da odgovaraju oni koji su počinili ta dela, kao što je slučaj Perišića i visokosofisticirane veleizdaje, jer znate kada je Nejboru predao dokumenta, vezana za vojnu i državnu tajnu Srbije i Crne Gore, nije to doneo napisano na nekim papirićima, već na uredno narezanim kompakt diskovima. Ne da niste reagovali, nego vam je to bila zadnja rupa na sviralu, što bi nekad Koštunica rekao.
Što se tiče sadašnje visokosofisticirane dezintegracije onoga što je naša država, što je naš prostor i ono što se dešava poslednjih dana, bolje bi vam bilo, a i okružnom i Republičkom javnom tužiocu, da obratite pažnju na ono što predstavlja zaista opasnost za državu i društvo, a to je poslovanje i delovanje pojedinih tzv. nevladinih organizacija.
Zar vam treba veći argument i bolji primer od činjenice da je, predvodnik jedne takve organizovane i u svakom smislu visokosofisticirane banke, ona narkomanka Nataša Kandić pokrenula jednu hajku i harangu protiv čestitog srpskog domaćina, danas najuglednijeg političara, i u tome joj visokosofisiticirano i visokotehnološki brižno pomogli B-92 i ostali koje su upregli u to kolo!
Umesto da ste, ako ste već nešto želeli, pokušali da reagujete na taj način i da kažete: ljudi, u pitanju su država i narod, mi nismo genocidni narod, mi smo pripadnici srpskog naroda koji je i te kako postradao, koji se i te kako grčevito borio da sačuva samo ono što je njegovo, svoja ognjišta, svoju zemlji, vi se, blago rečeno, zamajavate i zamlaćujete sa nekim tačkama zakona koji ništa ne znači i uvodite, a to predviđa član 4. posebno tužilaštvo.
Mislite da ćete na taj način, dajući tome takav značaj i kroz organizovanje jednog takvog posebnog tužilaštva da sprečite raznorazne "Čede" i "Bebe" i "Janjuševiće" i koga sve još da imaju prislušne uređaje, da rade šta god hoće, da raznorazne kuće koje se bave kablovsko-distributivnim sistemom ili su uključene u to, na isti način, postoje indicije, vrše prisluškivanje određenih lica.
Ovaj zakon je na jedan, za naše pravosuđe i za naš MUP, neprimeren način, jer mi imamo jedan uspostavljeni sistem koji ne funkcioniše, prepisan ili dobijen od onih koji od vas traže da to uradite, nešto što u pravnoj praksi, što u MUP-u, kao što je malopre rekao gospodin Krasić, neće imati primenu ako se ozbiljno ne radi na svim, naročito ovim slučajevima koje sam navela.
Vi ste videli da nam je u petak, jer je sednica bila otvorena za javnost, direktor BIA rekao da u našoj zemlji postoje pojedinci koji svojim prislušnim uređajima, a to je bilo pitanje nekog od kolega poslanika, mogu to da rade, odnosno to čine, a da je za to predviđena gotovo nikakva kazna, na nivou prekršaja. O čemu mi onda pričamo, kada je ovaj zakon, u odnosu na takve stvari i na takve pojave, smešan.
U odnosu na činjenicu da vođa bande Nataša Kandić i njoj slični, upregnuti u to da nas proglase genocidnim narodom, da učine da generacije i generacije posle nas ispaštaju zbog toga i zbog nečega što ne da nismo uradili, nego smo zaista, kao narod, a i stotine hiljada ljudi, propatili zbog činjenice da smo želeli da branimo ono što je naše.
Vi se danas, koliko vas ima petnaestoro, dvadesetoro vas iz vladajuće koalicije, (dobro, da se ne prebrojavamo, ali ovako odokativno vas je toliko, a radikala najmanje pet puta više sa ove strane) dakle, vi se zamajavate sa nečim što u pravom smislu reči ne može ni da se primeni, niti nam je potrebno, a još će građane da košta.
Kad oni ljudi koji ževe na Pešteru i koji uzgajaju ona stada ovaca, koji gledaju da prežive i koji uveče jedva da u pola osam, eventualno u 11, ako imaju struju i ako imaju TV u svojoj kući, u toj kolibi, uključe i gledaju šta se to u državi radi, preko nacionalne televizije, koja svakako nije to u pravom smislu reči, jer ne reprezentuje ono što govori većina pripadnika naroda, a to smo mi radikali.
Ali, i sve da oni to pogledaju posle celog napornog dana, znate koliko ćete njega da zaintrigirate da glasa ili da vam podrži nameru da izglasate zakon, od 50 miliona dinara, o visokotehnološkom kriminalu.
Njemu da obeležite jedno jagnje ili jednu ovcu, da mora da se registruje, da to proda, da napuni budžetsku kasu, a vi ćete, kao i te kako moderni ljudi, "visokosofisticirani", da se zalažete za to da imamo jedan zakon koji će državu da košta još 50 miliona.
Bilo je ovde raznih predloga i raznoraznih entuzijasta u državi Srbiji, u kojoj narod nema hleba da jede. Tako je jedna koleginica došla na ideju, kao da je standard ljudi takav, pa takav treba da bude i ovde u Skupštini, da imaju par hiljada evra platu, a vidim koliko se vi mučite, ne znate ni koji su zakoni ni amandmani na dnevnom redu.
Ona je tako predložila, (inače iz jedne stranke iz vlasti) da Narodna skupština za potrebe poslanika pribavi po jedan laptop, znate, to je visokotehnološki prihvatljivo, da ne moraju "jadni poslanici", a naročito oni koji su na vlasti, da se muče, nego pritisnu dugmence i vide koji je zakon i kažu: ovo je predložio Stojković odličan zakon; ovi Dinkićevi, pa nema ništa bolje od ovoga; pa pritisne drugo dugme i kaže - vidi radikalski amandmani, to ništa ne valja.
Ako je to vaš cilj i ako vi tako gledate na budućnost Srbije, ako mislite da ćete ovom besmislicom koja se naziva zakon, da sprečite sve one ljude koji, pre svega, žele ne da nanesu štetu samo privrednim subjektima – a bilo je i toga i u procesu privatizacije i raznih umešanih stranih obaveštajnih službi, o tome će istorija da sudi, umešanih u proces privatizacije, ako vi mislite da ćete na takav način da ubedite građane da činite ispravnu stvar, onda ste vi na pogrešnom putu. To nije rešenje.
Rešenje je da u državi i na mestu predsednika i na mestu premijera i na mestu ljudi koji su, pre sveg,a odgovorni da na svaki mogući način spreče organizovani kriminal i korupciju, budu odlučni ljudi koji će znati tome da se suprotstave i da svako odgovara za delo koje je učinio, da li iz ove oblasti ili iz bilo koje druge. Uostalom, na primeru gospodina Tomislava Nikolića, a to je moja poruka Repulbičkom javnom tužiocu, ne da postavlja ove posebne tužioce, nego da se time bavi, na prošlonedeljnom primeru, kada je podneo krivičnu prijavu protiv one zlobe i one nesreće koja se zove Nataša Kandić, vidite kako se reaguje i kako se štiti istina, pravda i pravičnost.
Naravno, mi sada očekujemo da će ona da radi u skladu sa onim za šta je i izabran i celo tužilaštvo; kao i u slučajevima koji su vam poznati od ranije, kada je takođe gospodin Nikolić, još prošle godine Republičkom javnom tužiocu predao krivične prijave protiv Hamovića, Lazarevića, Davinića, Paskaša i svih ostalih, da ih ne nabrajam sada, a ne da kroz ovakav jedan besmisleni zakon sebi daje neke nepotrebne nadležnosti, a pune su mu ruke posla. Bolje bi mu bilo da ovaj jedan po jedna slučaj rešava. Neka krene od Kandićke, pa redom.

Dame i gospodo narodni poslanici, u mojoj desetogodišnjoj poslaničkoj praksi svašta sam imala u rukama i mogla da vidim – raznorazne odgovore raznih vlada, ali ovo je vrhunac bezobrazluka i drskosti.

Prvo, da konstatujem da smo mi u jednoj vrsti vremeplova. Ono o čemu ste razmišljali i što ste imali prilike da čujete od ministra Dinkića pre sedam ili više dana, sada se ponovo vraća na dnevni red. Sve je isto, ali Dinkića ovde nema.

Ovo obrazloženje, koje je pod indigo napisano za sve poslanike SRS je vrhunac bezobrazluka ovog ministra i ove vlade. To je nešto s čim se do sada nisam suočila, jer ovakva drskost nije ni jednom prethodniku pala na pamet. Moram to zbog građana Srbije da pročitam, pa onda da vam objasnim šta znače poslovi u članu 5. za koji sam predložila, u ime poslaničke grupe SRS, da se briše.

Dakle, govorim pre svega građanima Srbije, jer oni koji su sazvali na ovakav način sednicu, nemaju grižu savesti. Sednica je sazvana sa obimnim dnevnim redom od 45 tačaka i setom ovih zakona od 9. do 16. na najekspresniji mogući način. Vama je dobro poznata činjenica da je SRS u danu kada smo govorili o zakonu u načelu rekla da je potpuno bespotrebno da Skupština zaseda jedan jedini minut sa ovakvim predlozima zakona. Zato smo, da bismo onemogućili donošenje ovakvih zakona, napisali amandmane, u kojima tražimo da se svaki od predloženih članova briše, uz argumentaciju koju vam dajem.

Kako je svaki od poslanika SRS, počev od Stefana Zankova na član 1. pa do ovog mog amandmana na član 5. i tako redom, dao svoj predlog Vladi Republike Srbije i Narodnoj skupštini, pre svega, da ovaj zakon ne bude donet, Vlada je, pazite koja je to drskost, uz takvo sazivanje sednice, uz zakone koji uopšte nisu potrebni i koji neće doprineti ni boljem standardu, poslovanje banaka, već kao mogućnost da se institucionalno još jedna grupa ili jedna grupa jednih te istih ljudi, stavi u kontrolu bankarskog i finansijskog sistema.

Zamislite vi kakvo je obrazloženje na amandman na član 5. član 1, i tako redom. Sada oni kažu: "Amandman se ne prihvata, s obzirom na to da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana". Prvo, ne u tekstu amandmana, jer tu piše: "Briše se", šta ćete, za normalnog čoveka i za onoga ko hoće da shvati da je zakon bespotreban, ako piše nešto, briše se, znači nema ga, bolje obrazloženje od toga vam ne treba.

Ne, vi ste hteli na jedan, mislili ste perfidan, način da se poigravate sa poslanicima SRS na taj način što dajete ovakva obrazloženja. Upućujete nas na to, eto, kako ste vi mogli nama da date amandmane, gde se brišu ti članovi, mi vama dajemo ovakav odgovor. Naš zahtev da se izbriše član 5. koji kaže, što sam ja predložila u svom amandmanu da Agencija donosi propise za koje je zakonom ovlašćena, nije isti, kao i vaše obrazloženje. Jer, ako vam predložim da se član 5. briše, to temeljim na sledećim argumentima:

Prvo, regulatorna i nadzorna kontrola nad domaćim bankarskim sistemom, (ako u ove domaće računate i ove strane banke, koje postaju kao domaće) je i te kako pojačana i podignuta na najviši mogući nivo još 2003. godine kada su doneti zakoni o bankama i Zakon o Narodnoj banci Srbije.

Drugo, u tom širokom spektru zadataka koje sada pod svojom šapom ima Radovan Jelašić, kao guverner, znači onaj koji upravlja centralnom bankom, data je i mogućnost da se ona u slučaju bankrotstva jedne banke pojavljuje u tom regulatornom smislu i da vodi tu intervencionističku politiku.

Što se tiče početka osnivanja agencija, problem je nastao onog trenutka, a onda je usledio sunovrat srpskog bankarstva kada je usvojena Agencija za sanaciju banaka. Vi sada meni, dame i gospodo koji podržavate ovaj zakon, recite kako je moguće da glasate za nešto ovako, iza koga sledi Agencija za osiguranje depozita, kada znate da ova agencija za sanaciju banaka ne samo da nije spasila domaće banke, odnosno srpske banke koje su imale tzv. deo društvenog kapitala, već je potpuno ugasila nacionalne banke i ljude izbacila na ulice. Na mala vrata uvela one koji ne razmišljaju u odnosu prema srpskoj privredi na način kako da joj pomognu, nego su svoje poslovanje bazirali, pre svega, na sektor stanovništva. Taj odnos je otprilike 80 prema 20 u korist stanovništva.

Zašto? O tome je govorio kolega Arsić. Zato što su ti krediti za široku potrošnju, (a to je ono što je građanima najneophodnije) mamac za ljude, ne mislim lakoverne ljude, nego ljude prinuđene da uzimaju takve kredite, tako skupe kredite, sa bukvalno lihvarskim kamatama, zato što nemaju osnovne prihode, fabrike ne rade, nemaju posla, plate male. Odakle da kupe frižider, detetu kompjuter, šporet, sve što mu treba. Mnogi ljudi se zadužuju i uzimaju te kredite sa obaveznim depozitom od 20% od januara meseca ove godine da plate račune za struju.

Da li je to vama nešto strano? Vi ne živite u državi Srbiji iako je Dinkić izopšten iz tih događanja, da li vi znate kako ljudi teško žive, da nemaju od čega da školuju decu.

S druge strane, ni oni kojima ste po tim zakonima koje sam spomenula, a koje drže tu centralističku regulatornu politiku od strane guvernera i ministra, s jedne strane prema bankarskom sektoru, čak i oni nisu zadovoljni vašim ponašanjem. Oni vam poručuju i kažu – nećete da slušate nas, konkretno kada je u pitanju Zakon o finansijskom lizingu, o čemu ćemo da govorimo kasnije, imaju i te kako velike primedbe na vaše zakonske projekte i na ono što su, pre svega, ovi eksperti Dinkić i Jelašić zamislili.

Tu je i dopis gde su se jasno potpisali, naveli sve svoje primedbe zbog toga što, i ono što se pokazalo kao neispravno u hodu od momenta kada je stupio na snagu, taj zakon nije primenljiv u praksi.

Taj manir da vi, evo, članom 5. to pokušavate da regulišete, kažete – agencija će da donosi propise utvrđene zakonom, sami vršite destrukciju izvornog zakona time što dajete mogućnost Agenciji da donosi neograničeni broj propisa, ne da sami sebi uskačete u usta, nego budućoj grupi ljudi, direktoru te Agencije, koji će da bude iz iste klike, upravnom odboru i svima onima kojima država mora da da novac za početni fond poslovanja.

Kažete – izvolite, radite šta hoćete, a država, odnosno Republika Srbija i građani Srbije će za to da jemči, samim tim, jer pare, koje su početak ovog fonda, su pare koje idu iz budžeta, znači, od svih građana.

Neverovatno je da se vi ne bavite onim što je danas najveći problem u Srbiji, a to je bankarski sektor, ovaj kakav su ga zamislili i postavili na noge Jelašić i Dinkić, sa jedne strane, a sa druge strane prezadužena srpska privreda.

Kako vam nije palo na pamet da u tom pravcu razmišljate i da donesete neki zakon kojim će da se omogući tim privrednim subjektima da kroz mogućnost da dobiju kredite sa povoljnim periodima vraćanja, sa grejs – periodima koji bi bili dobri za srpsku privredu, sa povoljnim kamatnim stopama, da se oživi proizvodnja. Prosto neverovatno da znate da je to tako, ako uopšte znate, a pokazatelji su, matematika je surova, veoma jasni.

Samo u maju mesecu u odnosu na prošlu godinu je skoro 5% pad industrijske proizvodnje. Hvalite se time da vam je Buš dao na blanko da izvozite 4.000 proizvoda u Ameriku. Ubiše se svih ovih dana vajni stručnjaci za eksport, nabrajaše, nabrajaše, i ovaj ministar Parivodić i ostali i dođeše do pet artikala, dalje nema ništa. Nema više ničega odavde da se izveze, bilo gde.

Zato je neprihvatljivo da nam predlažete ovakve zakone. Pošto ministra ovde nema, vi mu prenesite, pre svega vi iz stranke čiji je on član, da je krajnje nemoralno i cinično da se ovakva obrazloženja daju narodnim poslanicima – da mi nismo dovoljno utemeljili naše razloge u amandmanu, gde tražimo da taj zakon ne postoji i da se član briše, pa zbog toga on nama daje ovakve odgovore.

Ovo će sve jednog dana, onima koji su predlagali da izađe na nos, a to što ćete svi vi zajedno da snosite, zbog glasanja za ovakve zakone, političku osudu građana na izborima i nije neka šteta. Jer dolazimo mi koji smo mnogo bolji, pametniji, vispreniji, pre svega, pošteni da upravljamo bankarskim sektorom.

Ali nažalost, dotle će građani da stradaju, jer i za ovo, kao i za ono jutros, za sve to sutra i prekosutra što je na dnevnom redu, za fondove, za agencije, za raznorazne direktorčiće i upravne odbore pare uzimate od građana. Samo im tražite pare, dajte pare i tako svakog dana, a ljudi sve gladniji i sve siromašniji.