Simptomatično je da pomoćnik ministra stalno kada ja izađem za govornicu izađe na vrata, jer zna da su moji argumenti ubojiti i da ću da nastavim tamo gde je kolega Arsić stao, a to je krucijelno pitanje za građane Srbije, gde su pare sa Kipra. To je što se tiče šlagvorta za priču dalje.
A sada, što se tiče amandmana na član koji je podneo gospodin Petar Jojić na Predlog zakona za osiguranje depozita – to je još jedna protivrečnost prisutna. I jedno pitanje za sve vas koji raspravljate na 9. tački dnevnog reda o Predloga zakona o osiguranju depozita, a sledeća tačka je Predlog zakona o agenciji za osiguranje depozita.
Malo logike unesite u to svoje umno razmišljanje i u činjenicu kakva je danas ekonomska situacija u zemlji. Ako vam je Zakon o osiguranju depozita 99% onoga što će da radi Agencija za osiguranje depozita, ja vas lepo, dame i gospodo, pitam, pošto smo na tački 9. gde vam je Agencija? Kako je moguće da vi tako umno i tako dobro razmišljate i znate da će i ovaj zakon, o kome tek treba da se raspravlja po amandmanima biti donet, a sada sve ono što treba da radi ta agencija, inkorporirate u Zakon o osiguranju depozita. To je prosto neverovatno.
Ako ste već nešto hteli, a besmisleno je da izmišljate ovakvu agenciju koja će da košta, dakle, ona mora da ima svoj početni fond i ovde se lepo kaže na koji će način da se finansira, jer imate agenciju za sanaciju i likvidaciju banaka.
Znači, to je nešto protiv čega je bila SRS, a što već postoji, a i ovaj član na koji je gospodin Jojić podneo amandman potvrđuje da sam ja bila u pravu. Jer, vidite šta taj član kaže – "Agencija i Narodna banka Srbije razmenjuju informacije u vezi sa osiguranjem depozita". Normalno je da će da razmenjuju informacije kada je Zakonom o NBS ta regulatorna politika centralizovana na nivo Narodne banke i onda je i stav 2, kao što je malopre gospodin Buha objašnjavao, potpuno nesuvisan i bespredmetan.
Kažete – "Narodna banka Srbije blagovremeno obaveštava Agenciju o preduzetim merama u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka". Šta će vam agencija, da bi je Narodna banka obavestila da vrši posao koji joj je zakon dao, ovo je prosto neverovatno. Ako to treba da bude posao agencije, ako to treba da bude preslikana ili produžena ruka NBS, onda je to nešto što je bespredmetno. Nema uopšte razgovora na tu temu nekim valjanim argumentima.
Dakle, to je jedan sasvim novi organ sa direktorom, sa upravnim odborom, sa sredstvima, sa svojim sedištem i sa poslovanjem koje već u svojoj izvornoj delatnosti ima NBS. To je ono što mi hoćemo da vam kažemo i da vas ubedimo da je ispravan naš stav. Uostalom, ako vas ne možemo da ubedimo, to građani vrlo dobro vide.
Jedan milion ovde, dva tamo, 10 tamo ili ovamo, znate, lako je gađati se sa ciframa kada raspolažete budžetom. Vi mislite da ste najpametniji i da ste ga najbolje smislili i da građani imaju koristi od toga.
Stigao je izveštaj od Komisije do koje je vama jako mnogo stalo, a tiče se procene svih onih tranzicionih procesa u zemlji, pa i u bankarskom sektoru. Nisu vam baš tako pozitivna mišljenja za prethodnu 2004. godinu, a preuzeli ste vlast u martu mesecu 2004. godine.
Naprotiv, oni kažu da su od vas očekivali mnogo više. Dakle, da poslujete po njihovim pravilima, a inače ako se okrenete i pogledate bilo koji bilbord ili ste prinuđeni da aplicirate za bilo koji kredit u bilo kojoj banci, jer to uglavnom rade ove strane koje posluju kao domaće, dolazite do neverovatne istine koja je surova – da vam je to potrebno i da to morate da uradite, mislim na veliki broj građana Srbije, ali ste svesni toga da su te kamatne stope nepodnošljive za džep koji građani Srbije imaju.
Te kamatne stope ne postoje nigde u Evropi gde takve banke imaju svoje poslovanje. Navedite mi jednu zemlju u Evropi gde se bilo koja pozajmica na neki kraći vremenski rok odobrava, pod uslovom da nema depozita sa efektivnom godišnjom kamatom od 12 do 16%. Kako je moguće onda da hvalite takav bankarski sektor i te navodne reforme, kada za to isto što vi dajete tim bankama, dobijete manje od 5% na godišnjem nivou. Kojih 5%, – i to ako vam se posreći i to je za neke određene iznose, kažu, minimum osam hiljada evra, pa dalje. I o čemu onda mi pričamo?
Vraćeno je poverenje, ma nije moguće, u te banke, a ljudi se namame tako što moraju, pre svega, da kupuju robu široke potrošnje. Samo je dovoljno da pogledate gde ide novac običnog građanina Srbije i da vidite kod onih koji imaju neku minimalnu kreditnu liniju da se zaduže, videćete da je to uglavnom za robu koja ima neku minimalnu vrednost. Nisu u pitanju ni kuće, ni stanovi, jer je nemoguće da bilo ko konkuriše po ovakvim uslovima za takve kredite, jer je mali broj onih, a to znate i sami, da je minimalna neka rata od 300 i nešto evra,, a kolika je prosečna plata? Dakle, surova je stvarnost i činjenice su takve i to govori zvanična statistika, kada je u pitanju odnos banaka prema građanima i ono što građani moraju da vam daju.
Dok dođe to vreme o kome vi pričate, da banke mogu tako srdačno da izlaze u susret građanima, da Srbijom poteče med i mleko, ko će više u to da veruje i sve to nam je obećano, u stvari, građanima koji su vama poverovali 2000. godine. I možda se ponadali ljudi, hajde, biće 2001. šest milijardi bespovratna pomoć, dobri krediti, novi stanovi, kuće, letovanja, inostranstva, deca se školuju, novi automobili, a sada kada pogledate pobunili se protiv vas i ovi iz lizing asocijacije, dakle, šest ili sedam tih vodećih banaka kojima ste dali mogućnost da posluju ovde.
Dakle, nije ružičasto, taman posla da je tako. Bilo bi dobro da jeste zbog građana Srbije, ali nije, to je pogrešna politika. Ovaj izveštaj, do koga je vama stalo, a što smo mi imali prilike kao poslanici da dobijemo od onih koji vas kontrolišu, što se tiče tog međunarodnog domaćeg sektora poslovanja, govori sasvim drugačije.
Pogledajte kakva je politika deviznog kursa i taj fluktuirajući devizni kurs i odnos evra prema dinaru, da li je to stvarno i da li je u mogućnosti onaj koji je danas proizveo, ali ne sa jedne strane, hendikepiran neverovatnom niskom otkupnom cenom, jer nemojte da me ubeđujete da je isto 80 dinara prošle godine i 40 dinara ove godine. Prvo, nije, znate, to je duplo manja para u odnosu na prošlu godinu.
Prosto je neverovatno da nas ubeđujete da ljudi imaju mogućnosti da bolje žive i da su te banke tako predusretljive kada su u pitanju potrebe građana. Oni rade svoj posao, data im je mogućnost, cenzus je toliki, uklapaju se u ove uslove koji su propisani – izvolite, ponuđen ili počašćen, to je tako, ali ljudi moraju to da uzimaju, a sa druge strane, veliku sumu plaćaju i o tome mi ovde govorimo.
Dakle, neumoljive su brojke koje govore u prilog našoj tvrdnji da je nepotrebno ovo i sve da postoje neusaglašenosti, dakle, sa jedne strane poslovanja tih banaka koje se pojave kod nas na tržištu i koje opstaju u odnosu na propise i politiku koju vodi NBS. Ona ima sasvim dovoljno mogućnosti po zakonu koji joj je to dao da interveniše i da radi poslove iz svoje nadležnosti, tako da ova agencija apsolutno nije potrebna. To ne da nije gubljenje vremena, nego je to jedini racionalan pristup ovoj stvari, ali vi to ne želite da shvatite. Kada shvatite biće kasno po vas, ali to će biti opet na sreću građana Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dolazimo do onoga što nije strukturni problem u državi Srbiji kada su u pitanju finansijski tokovi, nego nezaposlenost koja je sve veća. Ako hoćete na ovakav način da se bavite bankarskim sektorom, ajde onda da vidimo šta to predviđa član 10.
Opet vam ponavljam: mi sada razgovaramo o amandmanima na Predlog zakona, pod 9. tačkom dnevnog reda. Tek sledeći zakon ustanovljava agenciju za depozit. Ako govorite o ovome i o članu 10, gde je gospodin Krajinović, poslanik SRS, tražio njegovo brisanje, doćićete do argumentacije SRS i onoga što je govorio kolega Arsić i ja u svim onim raspravama od početka i do člana 10, jer član 10. kaže: "Banka je dužna da plaća premiju od dana upisa u sudski registar do dana donošenja rešenja Narodna banka Srbije o oduzimanju dozvole za rad toj banci".
Sva besmislenost ustanovljavanja agencije i ovog zakona, (koji je samo prateći do ovog člana 10) ogleda se u članu 10. ovog zakona. Zašto? Zato što je NBS već ta, po zakonu koji postoji od 2003. godine, koja izdaje dozvole za rad, koja je zadužena za praćenje poslovanja poslovnih banaka i koja, kako to ovde kaže, oduzima dozvolu za rad toj banci kada se steknu zakonom propisani uslovi.
Sada dolazimo do pozicije domaćih banaka ili onih koji su to nekada bile u ovom novom bankarskom sistemu i ovoj novoj mreži bankarskog poslovanja. Gde su one, zašto su sistematski uništavane i šta će biti sa ovih nekoliko koje su preostale domaće banke do momenta dok ih Dinkić i Jelašić ne privatizuju. To je važno pitanje, zato što neću navesti ime te banke, zbog toga da ne shvatite ni kao reklamu, a i da vam ne bih otkrila izvor tih podataka koji su autentični.
Domaće banke sa ovdašnjim kapitalom, koje posluju na našem tržištu, a kojima će ovako za tren oka, netrepnuvši, ili Jelašić ili Dinkić oduzmu dozvolu zato što nisu u sistemu još uvek ta jedna konkretno o kojoj govorim, pod direktnom kontrolom i palicom tog dvojca ili nekog ko je uz njih je banka koja posluje sa privredom i to je njena osnovna delatnost od 1984, 1985. godine.
U svim tim fazama, a naročito u godinama nezapamćenih sankcija prema našoj privredi i prema građanima, ta jedna od banaka, koja još uvek nije privatizovana, ali koje će na kraju morati zbog toga što ne mogu da izdrže nikakav pritisak i pre svega zbog, s jedne strane, nelojalne konkurencije od ovih stranih koje posluju kao domaće, i dalje želi, to je njena intencija da posluju isključivo sa privredom, jer ima drugih koje posluju sa stanovništvom i to je odnos od 80 prema 20 u korist ovih stranih, kada je u pitanju sektor stanovništva.
Vidite šta se dešava. Osim što im se preti da će da im se zbog neverovatno visokih cenzusa koji se stalno menjaju i one su prinuđene da idu u neke integracije, jer se te male "male", ali nisu po volji guverneru i ministru finansija guše, njima se poslovni subjekti koji su u kategoriji ili u rangu A, u najvišem rangu poslovanja u ovoj ovakvoj privredi rangiraju kada im se određuju poeni za poslovanje i sve ono što oni treba da dobiju kao bonitet, rangiraju na četvrto, peto mesto, odnosno u prvu grupu.
Kada bih vam rekla o kojoj se domaćoj firmi radi, jer je u pitanju nešto što je potrebno svakom stanovniku ili za rehabilitaciju ili za lečenje, videli biste da nikako ta firma ne može da bude ni kao distributivna mreža, ni kao proizvođačka delatnost u rangu V ili G. Ona se svesno tako rangira zato što je deponent ove banke, koja nije pod Dinkićevom kontrolom – gde je tu tržišno poslovanje, gde je tu nemogućnost i suzbijanje monopola?
Naravno da toga u ovoj državi nema i ovim članom 10. i svim onim mogućnostima koje ima guverner lično i Narodna banka Srbije, guši se svaka mogućnost da neka banka, koja se opire takvoj monopolističkoj politici koja se vodi sa te strane ili iz tog moćnog lobi-finansijskog centra, od strane onih, koje su za njih male i sitne. To su ljudi koji su i te kako imali sluha za naše privredne subjekte i pomagali im za vreme sankcija da opstaju i da posluju mnogo bolje, nego od kada su ove vaše famozne reforme došle u državu, od kojih ni privreda ni građani nemaju nikakve koristi.
Zato mi ne želimo da govorimo u retrogradnom kontekstu i da vraćamo na nešto što je vreme odavno pregazilo, ali iz iskustva tih privrednih subjekata i tih iskusnih bankara i privrednika morate da izvučete nešto, jer oni kroz ovakvo poslovanje i kroz ovakav uticaj centralne banke na bankarski sistem u našoj zemlji trpe samo štetu.
Ne mogu ni oni da imaju korist, a ne može ni da ima privreda sa kojom oni posluju, jer se sistematski uništava. Da su Hamović, Lazarević ili neki drugi bliski prijatelji i kumovi ministra ti poslovni činioci ili faktori, druga bi pesma bila. Ovako to su ljudi koji ne žele da se stave i koji se opiru moćnim finansijskim lobijima, ne žele da ulaze u neke sumnjive poslove, niti da rade nešto što nikada nisu želeli da rade, već misle da još uvek mogu da se bore za svoje mesto, ali nemoguće je zato što je nemilosrdno tržište na kome se brišu jednim potezom pera ili gumicom, od strane guvernera ili ministra, svi oni koji nisu po volji.

Dame i gospodo narodni poslanici, od nedavnog momenta usvajanja Zakona o radu, dakle i onih amandmana koji su usvojeni voljom poslanika u Skupštini Srbije, ministar Lalović sada traži izmene.
On ne samo da je bio izrazito ciničan i bahat u svojim izjavama na račun radnika u Srbiji, već je ovim predlogom zakona, potpuno nemoralnim predlogom, pokazao da mu moral nije jača strana u odnosu prema ljudima koji traže zaštitu, od vas pre svega, zato što su amandmani usvojeni i vraćena su neka prava radnicima.
A išao je korak i dva dalje kroz posetu Kragujevcu, kada je radnicima u fabrici oružja "Zastava - Namenski proizvodi" po fazama nudio otpremninu, pa je tako rekao ko se prijavi u tom i tom roku dobiće veću otpremninu, a kako dani budu prolazili ona će se smanjivati.
Napravio je spisak koliko ljudi treba da se otpusti i to je zaista jedan šibicarski manir, to moram da kažem, koji ministar ima kod sebe. On možda može sa svojim bivšim i propalim sindikalcima tako da razgovara, ali radnici u Srbiji, uz zaštitu od strane poslanika SRS, ne žele sa njim na taj način da razgovaraju.
Ovi amandmani koji su usvojeni u februaru, a kojima su neka prava radnicima vraćena, sada se anuliraju kroz izmene i dopune zakona koje nam je odsutan ministar poslanik predložio. Tek toliko da vas podsetim, vas koji možda to ne znate, a i javnost, da je ministar u isto vreme i narodni poslanik i zaista se ne čudim, nego sam zgranuta nad ponašanjem, pre svega, DSS, koja ima svog premijera i koja je okosnica ove vlade, da nemo posmatra da sve ovo radnicima i zaposlenima u Srbiji radi jedan ministar poslanik koji ima strančicu od tri poslanika.
Ako ste vi spremni to da trpite, da vas on ucenjuje, da vam donosi zakone i predlog ovakvog zakona, nad čijim članovima su se neki od vas malopre, dok je gospodin Nikolić govorio, otvoreno zgražavali, onda je to vaša stvar i na vašoj savesti.
Mi hoćemo u danu za glasanje povodom ovog zakona i amandmana, a mi srpski radikali smo predložili da se svaki od ovih članova briše, da izrazimo svoj jasni protest i da pokušamo da zaštitimo ionako nemoćne radnike danas u Srbiji, kojima poslodavci, ne svi naravno, ali pojedini, deru kožu.
Ovaj prvi član, odnosno brisanje stava 3. u članu 62. postojećeg zakona, dovoljno govori u prilog ovome što sam do sada govorila. Postoje poslodavci u Srbiji, a to je izraženo i kod zaposlenih u "C marketu", a znate kakva je afera taj "C market", gde nisu u mogućnosti tzv. mali akcionari i zaposleni da ostvare svoja prava, da se ne poštuje ni radno vreme, ni slobodni dani, ni godišnji odmori.
Videli ste koliko je samo zaposlenih u "Soko Štarku", zbog najnovije afere oko "Soko Štarka", tražilo zaštitu od nas, srpskih radikala. To su stvari koje se u ove vrele letnje dane ponavljaju iz dana u dan. Sasvim je očigledno da će ljudi, radnici zaposleni u Srbiji, dodatno biti obespravljeni i da će mnogi od njih dobiti otkaze.
Jer ste poslodavcima, takvim nesavesnim i onima koji su se obogatili na brzinu i stekli enormni kapital u mutnim poslovima – jedan takav tipičan primer vam je Bogoljub Karić, na koga se takođe žale zaposleni u toj televiziji i u drugim njegovim kompanija, da im ne isplaćuje na vreme zarade – dali mogućnost da oni prevaziđu nadležnosti sudskog organa i da ne moraju zaposlenog, iako je sud to utvrdio kroz nepobitne činjenice da je zaposleni dobio neopravdano otkaz, da vrate na posao, nego mu daju tamo neku bednu otpremninu.
Šta će vama onda i Skupština kao zakonodavna vlast, ako se vi ovde ništa ne pitate i ako vi, kao poslanici, a mislim na vas iz vladajućih struktura, pristajete na ovakve očigledne ucene koje vam postavlja Lalović, koji ne preza ni od čega, da se tako obraća radnicima i da vam u lice kaže da ste i vi deo nekog zločina.
Setite se samo šta je rekao poslaničkoj većini, svima nama koji smo u tom trenutku činili većinu da izglasamo one amandmane, da smo doneli, kako se on izrazio, zločinački Zakon o radu. Gde ćete veći zločin od strane jednog ministra, nosioca izvršne vlasti, nego da u članu 2, a o tome se danas dosta govorilo, dobrovoljnim davaocima krvi da mogućnost da koriste samo jedan dan, zato što su učinili to jedno od najhumanijih dela.
Ne, najbolje bi bilo da Lalović, a za koga otvoreno sumnjam da je ikada u životu dobrovoljno dao krv, kao i mnogi od vas – za razliku od vas, jesam pripadnik, uslovno rečeno, nežnijeg pola, ali sam kroz akcije SRS koristila tu mogućnost da svojim primerom pokažem kako može da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija – još samo napiše da svi ti radnici i oni koji rade na putevima, koji kopaju rovove, koji rade najgore poslove, u rudnicima, posle tri sata od davanja krvi treba da ustanu, hitri, veseli i čili da idu, siđu u kop i rade zaista te najteže poslove.
Većeg cinika u Vladi Vojislava Koštunice trenutno od ministra Lalovića nema, zato što on svojim stavovima i ovakvim skandaloznim predlogom izmenama i dopuna Zakona o radu želi ne samo da ponizi zaposlene, nego i vas koji ćete svesno, jer ste verovatno svesni toga kakva je posledica ovog izglasavanja, učiniti da se zaposleni u Srbiji nađu još u bednijem, još u gorem položaju. A pitanje za vas, da li može biti gore od ovoga što je u Srbiji, kroz situaciju koju imamo, prisutnu od severa do juga Srbije, svugde je crno, svuda su radnici nezadovoljni i traže i vape da ostvare svoja prava.

Uz sve ono što je rekao akademik profesor Nikola Milošević vezano za predvodnika bande izdajnika u našoj zemlji – Natašu Kandić, mogu samo da dodam da lepota, pamet i znanje svakako jesu preduslovi da bi neko govorio o onome šta smo mi, kao država i narod.
Ali, osnovno je da neko ima osećaj pripadnosti svom narodu, što ta pomenuta spodoba, inače jedna od vođa narko-mafije, povezana sa šiptarskom narko-mafijom, naravno nema.
Kako je radila i šta je govorila, uz pomoć Verana Matića i medija koji su protežirali tu nebuloznu priču, tako će i da odgovara; nadam se da će da je stigne određena kazna za sve ono što je iznela, a što je apsolutna laž i besmislica.
Što se tiče paketa zakona koji dalje uređuju fiskalnu politiku u našoj zemlji, i to je ono što najviše zabrinjava i interesuje građane Srbije danas, kako one koji su zaposleni, tako i onih 980.000 ili preko milion nezaposlenih, mi srpski radikali imamo velike primedbe na način na koji se ta fiskalna politika vodi od strane aktuelnog ministra Mlađana Dinkića.
Uz moj oštri protest kao poslanika SRS-a što ministar nijednog dana u načelnoj raspravi o setu zakona ne želi da prisustvuje do kraja, obično boravi sat ili dva vremena ili se vrati pred kraj zasedanja. Izneću nešto od onoga, jer zaista je vreme kratko, sa čime se ne slažemo i time reprezentujemo izrazito neslaganje ogromnog broja građana Srbije zbog toga što oni nisu u situaciji da, kroz ovakvu fiskalnu politiku koju sprovodi Mlađan Dinkić i Republička vlada, žive normalno. Ne mogu da zadovolje osnovne uslove za egzistenciju, pa je tako četvrtina ukupne srpske populacije ispod donjeg praga siromaštva.
Zbog toga što ministar Dinkić nije mogao da odgovori na pravilan način na primedbe koje je izneo zamenik šefa naše poslaničke grupe gospodin Aleksandar Vučić, ja ću (iako on nije prisutan, verovatno će mu preneti njegovi saradnici ili njegove stranačke kolege) u prilog tim tvrdnjama gospodina Vučića dodati još nešto.
Kada je u pitanju prosečna potrošnja električne energije u Srbiji, ona je i dalje na srednjem ili visokom nivou, iz prostog razloga što ljudi, a naročito u zimskim danima, nisu u situaciji da se, zbog toga što nemaju novac za osnovnu egzistenciju i zbog nebrige mnogobrojnih lokalnih samouprava, preusmere na neki drugi vid grejanja. Tako je u Kragujevcu gotovo jedna trećina mojih sugrađana, a verujem da je tako i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, osim u Vojvodini gde je možda ta situacija drugačija, prinuđena da električnu energiju koristi kao sredstvo za grejanje domaćinstva.
Porez na dodatu vrednost od 18% na električnu energiju, koja se protivustavno tarifira u tri kategorije, o čemu smo mnogo govorili, uz konstantno poskupljenje, najpre velike udare u Đelićevo i DOS-ovsko vreme, 2001, 2002. godine, kada je to poskupljenje čak dostiglo, zavisi od toga u kojoj ste zoni, odnosno tarifi, i neverovatnih 500%, do najnovijih poskupljenja koja nam se najavljuju za juli mesec od 15%, jeste nešto što opterećuje građane.
Naročito one koji bi želeli da se kod njih izvrši gasifikacija i da se priključe na toplovod, ali nemaju finansije za to i nemaju kreditnu liniju da za to od banaka uzmu kredit.
Dakle, dolazimo do neverovatne cifre kod prosečnog duga domaćinstva, to će vam reći svako iz bilo kog centra elektrodistribucije u Srbiji, da li je to Kraljevo, Kragujevac, Beograd ili Vranje, i taj prosečni dug je oko 20.000 dinara, s tim što je u mnogim slučajevima, kao što je to primer grada Kragujevca, taj prosek mnogo veći, iz prostog razloga što imate ljude koji su ostali bez posla, isterani su na ulicu iz fabrike "Zastava" ili neke druge, treće, a nemaju novac da plate električnu energiju, jer nemaju nikakve prihode. Čak se dešavalo da se kompletna naselja isključuju sa mreže zbog neplaćanja.
U izmeni Zakona o porezu na dodatu vrednost nema onoga što je zapravo srž problema za svakog stanovnika naše zemlje, a to su osnovne životne namirnice. Kada govorite o potrošačkoj korpi, o prosečnoj zaradi u Srbiji, o onome šta, kako i na koji način prikazuje Republički zavod za statistiku, kao osnov za sve to uzimate osnovne životne namirnice koje su u određenim količinama potrebne za jedno tročlano ili četvoročlano domaćinstvo.
Ako je sada namera Mlađana Dinkića i aktuelne Vlade da maše posebnom stopom od 8% na te proizvode kao veliki dobitkom, varaju se, jer je očigledno, na osnovu svih dosadašnjih iskustava, da smanjenja u tom smislu neće biti. I, očigledno je da građani Srbije ne mogu ni tih 8% da izdrže, iz prostog razloga što je, pod pritiskom srpskih radikala, porez na promet na sve te navedene namirnice bio ukinut do stupanja na snagu novog Zakona o PDV-u.
Mi sada smatramo da ovi nabrojani proizvodi, a njih je zaista mnogo, uz dečiju odeću i obuću, hleb, mleko, meso i sve ono što je potrebno jednom prosečnom stanovniku, treba da bude oporezovano po drugoj posebnoj stopi, a trećoj u postojanju ovog zakona, a to je 1%.
Porez na dodatu vrednost je, uz neverovatno oporezivanje onoga što je bitno za egzistenciju građana, uz neverovatnu fiskalnu represiju koja se sprovodi na veoma često neprimereni način i kod onih koji nisu veliki obveznici, već ljudi koji pokušavaju da obezbede egzistenciju za svoje članove porodice, u velikom stepenu izvršenja. To je ono čime se Mlađan Dinkić hvali kao velikim uspehom njega lično i ministarstva koje on predvodi, pa je tako izražen budžetski suficit.
Međutim, nikako da nam kaže kako je onda moguće da uz takvo "racionalno" poslovanje, a ono zaista to nije kada je upravljanje javnim finansijama u pitanju, ogroman broj građana Srbije nema socijalnu pomoć koju traži.
Nema nacionalne strategije u definisanju onoga što je osnovni socijalni zahtev za one koji su nezaposleni, za samohrane roditelje, za lica sa posebnim potrebama, za invalide, za sve one kojima (i to samo kroz neke mrvice, zavisi gde, u Kragujevcu je to najniži mogući stepen) pomaže lokalna samouprava, ali država ne vodi sistematsku i kontinuiranu brigu o tim ljudima.
Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, iz svih amandmana koje su podneli srpski radikali, gde je ono što vas najviše nervira, naročito vas koje uopšte ne zanimaju ovi zakoni, ima vas svega 20-tak u sali, zato je kamera i fiksirana samo na onoga koji govori i na predsedavajućeg, možete da vidite da ingerencije iz oblasti pravosuđa na sebe preuzima izvršni organ vlasti, odnosno ministar, na neprimeren način i na način na koji će još više da se destimulišu i guše poreski obveznici.
Obe prisutne dame, gospođe iz Ministarstva finansija nemaju mogućnost, u odsustvu gospodina Dinkića, koji je pobegao posle sat vremena, da mi odgovore, a Dinkić to nije učinio za sve vreme svog ministrovanja. Evo, danas po ko zna koji put pitam, kada su u pitanju zakoni iz oblasti poreske politike – po kojim kamatnim stopama se obračunava neplaćeni porez za poreskog obveznika?
Veoma bih volela da izađe ministar Dinkić i da nam to kaže, zato što pouzdano tvrdim da se naplata kamata za neplaćene dospele dažbine, odnosno poreze, ne vrši po zakonom utvrđenoj stopi i da je to sve relativno od grada do grada, odnosno od jednog do drugog centra poreske uprave.
Neka izađe ministar da me demantuje, a ja ću njega sa podacima, kao i sa činjenicom da još imamo onaj Đelićev zakon koji u jednom delu kaže da su od poreza na imovinu oslobođena u jednom delu lica preko 65 godina. To niko ne poštuje, bar ne u gradu u kome živim. Zbog toga su svakodnevne pritužbe građana, pa i neke krivične prijave podnete su protiv načelnika Poreske uprave u mom gradu i njegovih saradnika.
Što se tiče Zakona o Carinskoj tarifi, nomenklature, usklađivanja i harmonizacije sa onim što od aktuelne vlade traži EU, niste to morali da unesete kao glavni razlog u obrazloženju, zato što je to nešto što se radilo i u vreme postojanja one bivše SFRJ i SRJ, samo što je to tada rađeno na nivou Savezne skupštine, jednog i drugog veća.
Ovde je druga stvar u pitanju: kako je moguće da do sada ova vlada i sam ministar finansija nisu u situaciji da nam objasne zašto nije izvršena potpuna harmonizacija između dve države članice kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi. Mislim da taj posao nije završen, odnosno jedinstveni carinski režim za oko 50 poljoprivrednih proizvoda.
I, da prokomentariše aktuelnu situaciju u odnosu druge države članice prema nama, gde uveliko hara, to već znate godinama, kriminalno separatističko rukovodstvo na čelu sa Milom Đukanovićem, sada premijerom Crne Gore, kada je u pitanju najnoviji slučaj zabrane uvoza, kako to oni kažu, odnosno prometa mineralnih voda iz Srbije prema Crnoj Gori.
Harmonizaciju tih carinskih stopa je vršio, zamislite ko, u vreme DOS-ovske vladavine – Čedomir Jovanović, koji nije znao da nam objasni kakva je razlika između različite carinske tarife za jedan isti muški kaput u Crnoj Gori i u Srbiji. Isto tako, i kod tih poljoprivrednih proizvoda.
Ali, nama nije jasno kako je Vlada koju sada predvodi Koštunica, sa navodno novim ministrom finansija, koji ništa ne radi drugačije od Božidara Đelića, već samo nastavlja kontinuitet te iste politike, u stanju da tako nešto toleriše i da propušta mogućnost da se ta harmonizacija izvrši, zbog čega je nesposobna to da uradi, a ako jeste neka nam to prizna.
Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, naša osnovna primedba se odnosi na član 5. predloženog zakona, odnosno član 27. postojećeg zakona, stav 2. koji glasi: ″Ako se, u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, za određeni period ne utvrđuje i ne plaća porez na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, osnovica doprinosa za taj period je najniža mesečna osnovica doprinosa iz člana 38. ovog zakona.″
Smatramo da u takvim slučajevima uopšte ne treba da se vrši utvrđivanje osnovice, zbog toga što su već poljoprivredni proizvođači uslovljeni da plaćaju obavezno penzijsko osiguranje. Penzije poljoprivrednicima kasne skoro dve godine. Oni se nalaze u veoma lošoj poziciji, jer nema nikakvih subvencija od strane države, zbog prisutnog uvozničkog lobija kada je u pitanju proizvodnja povrća i voća, oni jedva pokrivaju svoje troškove, neki čak možda posluju i sa gubitkom.
Ljudi moraju to da rade, to je nešto što oni imaju i u svojoj porodičnoj tradiciji i uopšte je karakteristično za ovo podneblje; oni su prinuđeni da pokušaju da žive od toga, ali iz dana u dan sve je gore i gore.
Ako krenete Srbijom, počev od severa prema jugu, i da razgovarate sa ljudima, bez obzira na to kojom se delatnošću oni bave – naravno, to su sve pošteni ljudi, koje možda vi ne srećete, ali koji se nama obraćaju, vape za pomoć i traže od nas da utičemo kroz ovakve amandmane da se ove poreske dažbine plate – videćete da je iz dana u dan situacija sve gora i gora.
Besparica je toliko prisutna da ljudi razmišljaju kako će da prežive, kako da dočekaju sledeću zimu, jer para niotkuda nema; penzioneri su ojađeni sa penzijama koje uporno kasne, a ministar se hvali suficitom; postoji najava da će im se kroz novi način obračuna smanjiti za 40%, a ionako su smanjene od 2003. godine, od kada je uveden ovaj model indeksiranja koji je još uvek na snazi.
Sve ovo su dovoljni razlozi da ne prihvatimo predložene zakonske projekte i da pokušamo (ko zna kada će to biti, po ovom novom Poslovniku) da vas ubedimo za sve naše amandmane, kako bi se građani doveli u bar malo povoljniji položaj, nego što sada jesu.

Dame i gospodo poslanici, razumem zašto se Dinkiću žuri – zato što mi post festum donosimo, odnosno vi ćete glasati za kontragarancije i za zakon o javnom dugu, za novac u iznosu od 700 miliona evra, o čemu je govorio kolega Ilić, koji je već potrošen.
I, da ne misle građani Srbije da vas dvadesetak, koliko vas ima sa ove strane, zato kamera i ne šeta po sali, a duplo je više radikala trenutno, ovde donosite neke značajne odluke, u smislu da ćete da doprinesete da se kapital države uveća; zaboravila sam, tu su i dva predstavnika iz Ministarstva finansija, ostali su da slušaju ovo, pošto je ministar žurio. Dakle, danas treba da legalizujemo pljačku koju su izvršili Dinkić i kompanija i prethodnici DOS-ovske garniture.
Kontragarancije, koje su danas na dnevnom redu i o kojima se govori po sektorima kako je novac predviđen, a naročito za ovaj kumovski mafijaški lobi – Hamović i Lazarević, i za EPS, u iznosu od 45 miliona dolara, to je novac koji je otišao, kao i što se tiče kontragarancije za izgradnju puteva u Srbiji, kod ljudi koji nikako nisu smeli da preuzmu državne funkcije u svoje ruke, upravljanje javnim sektorom, finansije, upravljanje tzv. investicijama.
Jer, pokazalo se (a to vam govore ovi vaši mentori u radnom dokumentu izveštaja o stabilizaciji i pridruživanju, pošto ste to ponovo aktuelizovali ovih dana za 2004. godinu), da ste od dolaska na vlast, mislim na vas koji sprovodite kontinuitet Đinđićeve, Živkovićeve, a sada to radi i Koštuničina Vlada, dodatno zadužili državu Srbiju za još tri milijarde evra.
Ako oni ekonomski "pravi stručnjaci" (procenite sami) koji su bliski, pre svega, DSS-u, i koji su bili aktivno uključeni u kampanju Maršićanina i kasnije Koštunice, na parlamentarnim izborima, govore da je trenutno spoljni dug Srbije prema svima onima kod kojih se država zadužila 14 miliona evra, onda možete da vidite gde se mi kao država nalazimo i šta dalje treba da radimo, a da ne donosimo ovakve odluke koje idu na štetu svih građana.
Postavlja se pitanje za svakog srpskog seljaka koji danas mora da crnči od jutra do mraka i da zaradi koru hleba, a Dinkić ga naravno ne vidi, već, kao što reče juče gospodin Nikolić, kroz registraciju poljoprivrednih domaćinstava, kroz registrovanje jednog jagnjeta ili, nažalost, samo jedne ili eventualno dve krave koje danas ima prosečni srpski domaćin.
Dakle, vi želite tim ljudima i budućim generacijama dodatni namet kroz politiku daljeg zaduživanja i kroz projekte kojima ćete, navodno, da investirate nešto u Srbiji, a zapravo jedna mala grupa ljudi vrši pranje tolikog novca, enormno pljačka građane Srbije, bogati se na račun svih nas.
To smo najbolje mogli da vidimo kroz primer ove dvojice koji haraju Elektroprivredom Srbije – Hamovića i Lazarevića, i kroz ono što će građani (da bi ova dvojica siromašnih milijardera mogla dodatno da uvećaju kapital) da vide u julu mesecu kada dođe do novog poskupljenja struje.
Sve vreme, svih ovih dana, kroz antisrpsku histeriju koja se širi preko medija koji su pod direktnom ili indirektnom kontrolom nekih od vladajućih stranaka, želite da vratite pažnju građana na neki period koji ovog trenutka ne da njih ne zanima i ne da imaju ispravne stavove i da veruju samo onome što govori SRS, kada je u pitanju taj nacionalni državni segment i ono što smo morali da radimo kao država i narod – da se branimo i da odbranimo, odnosno da pokušamo da odbranimo, ali nažalost danas u Srbiji ima preko milion prognanih Srba. Ali, vi sve vreme govorite o nečemu što nema veze sa današnjicom.
Današnji dan – Vidovdan, u Srbiji je obeležen tako što su ljudi gladni, poljoprivrednici ne vide šta više da rade i ko njima da pomogne kroz, pre svega, poresku politiku koju sprovodi Dinkić i ova vlada, kroz činjenicu da nemaju nikakvu mogućnost da poboljšaju svoj proces proizvodnje.
Poniženi su svi oni koji su se dali u proizvodnju zdrave hrane u Srbiji, a hvalili smo se time, i dan-danas, naravno, mi srpski radikali tvrdimo da imamo potencijala u tom smislu – da možemo da proizvedemo i da izvozimo zdravu hranu.
Ali, kome to da pričamo kada ovde nema ministra, nijednog člana Vlade, u situaciji kada nam nudite da glasamo za kontragarancije kojima je zemlja zadužena, kroz kredite koje će neko morati da vrati.
Ako bi neko od vas iz vladajuće garniture bio spreman i došao da kaže pred skupštinskom govornicom, da odgovorno tvrdi da je svaki dinar, odnosno svaki evro iz ovih zaduženja namenski potrošen, taj bi morao da bude ili toliko drzak ili bezobrazan, ili da ima smelosti da obmanjuje sve nas sa ove druge strane i građane Srbije, koji znaju da do krajnjeg korisnika ta navodna pomoć, odnosno kredit, nikada ne stigne.
Setite se samo šta je obećao ministar finansija pre dva meseca i ministar za rad i zapošljavanje – da će, u kontekstu nove politike Vlade, u procesu zapošljavanja, svaki nezaposleni građanin Srbije (a njih je skoro milion, kaže se 980.000, a ima ih mnogo više) moći na birou rada, odnosno agenciji za zapošljavanje, da dobije kredit u iznosu od 5 do 20 hiljada evra da započne neku proizvodnju.
Čak će i oni koji nikada nisu bili prijavljeni na birou za zapošljavanje, koji, navodno, nemaju registrovanu bilo kakvu delatnost moći da dobiju taj kredit sa velikim grejs-periodom, sa dugim rokom otplate, kako bi nešto krenuli da rade.
Pohitali ljudi, što iz sela, što iz grada, niko ih ne vidi, čude se tamo i kažu da tih kredita nema, da niko nije spreman to da finansira, naravno. Vi samo zamajavate ove ljude i, pre svega, ojađene građane Srbije, da ih sa vama i takvom politikom koju vodite čeka neka bolja budućnost.
Upravo ovaj izveštaj, taj radni dokument od prošle godine, a kako stvari stoje i od ove godine, jer vama je to mnogo važno, pre svega vama koji lobirate za ovu "Igmansku inicijativu", gde se provlači sve ono što je protiv Srbije i srpskog naroda, uz takve izjave onoga koga takođe podržavate, a to je aktuelni predsednik državne zajednice.
Vama je mnogo stalo do toga šta će da vam kažu MMF i Svetska banka, da li će Evropska banka za obnovu i razvoj, čije su kontragarancije na dnevnom redu, da vam da zeleno svetlo, da li ćete da donesete na papiru neki projekat koji, naravno, nikada nije do kraja sproveden u delo, a sa druge strane ne mislite na ljude kojima ste obećali konkretan iznos i konkretnu ponudu. Zašto tih kredita nema ako oni žele da se zaduže po tako fantastičnim uslovima?
Naravno, to je ona ista priča Dinkića od juče – krediti od 4% za stambenu izgradnju samo što nisu stigli, subvencije za poljoprivrednike, sve će da bude lepo, obnovićemo Kragujevac, Bor i Vranje, proradiće automobilska industrija. Naravno da od toga nema ništa. Ljudi posle ovog vrelog leta, kako stoje vremenske prilike, a pre svega glad u Srbiji uveliko vlada, očekuju da se nešto konkretno desi.
Pretpostavljam da nemate ni smelosti ni hrabrosti, zbog toga što vam svi ovi izveštaji koji vam stižu od raznoraznih lažnih i autentičnih agencija govore da vam se rejting stranaka iz dana u dan ruši, da odete i razgovarate sa ljudima, suočite se sa njima, da vam kažu dokle ih vodi ovakva politika, koja je u ekonomskom i socijalnom smislu samo nastavak onoga što je radila prethodna DOS-ovska garnitura.
Da je to tako vidi se iz kontragarancija, koje su na dnevnom redu, koje Republika Srbija treba da da državnoj zajednici Srbija i Crna Gora za projekte sačinjene još pre dve ili tri godine. Zaista mi nije jasna ta vaša licemernost, pre svega kod onih koji negiraju mogućnost funkcionisanja ovakve državne zajednice Srbije i Crne Gore, kada sa jedne strane kažete: ne, to ne funkcioniše.
Ali, vi to govorite sada, a mi smo govorili u početku, kada je Labus zajedno sa Đinđićem i Koštunicom potpisivao tzv. Beogradski sporazum, pa Ustavnu povelju. Znate da je državna zajednica nešto izmišljeno, neka nova tvorevina – nije ni konfederacija, ni realna unija, nema ni sopstveni budžet, ni jedinstveno tržište, ne vodi ni jedinstvenu monetarnu politiku.
Sada nam nudite kontragarancije prema takvoj državnoj zajednici, za neverovatan iznos za koji se Srbija zadužila. Samo što još niste toliko drski u svom nastupu, da nam kažete: hajde da damo još i kontragaranciju za Milov mafijaški plan, separatistički, pa da i njihove dugove preuzme Srbija na svoja pleća.
Naravno, to građani Srbije sve vide i znaju da jedan radni dan u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bez obzira na to što se izričito ne slažemo sa ovakvim pogubnim odlukama, nije izgubljen samo ako u tom radnom danu njima govore i sa ove govornice se obraćaju jedino oni koji im iskreno misle, a to su predstavnici SRS.
Da je to tako govori opet, treći put ponavljam, i ovaj izveštaj, koji su napravili oni do čijeg mišljenja vam je veoma stalo, gde tačno po segmentima možete da vidite u kakvoj katastrofi se nalazi Srbija danas, tako zadužena, u nemogućnosti da to vrati, jer nema nikakvih privrednih tokova koji su pokrenuti u poslednjih godinu i po dana, a da ne govorim o onom periodu pre tri godine.
Jedina mogućnost i jedini način da se oni reše ovog balasta, a naravno preuzete dugove i obaveze će generacije zbog vas da plaćaju, da stopiraju dalje zaduživanje Srbije jeste da imaju nove izbore i da drugi ljudi, odnosno srpski radikali preuzmu vlast u svoje ruke i da kažu šta je ono što mi možemo iz realnih izvora, šta je ono što smo mi sposobni kao država da uradimo.
Ali, pre toga da se oštro obračunamo, uz bedu i siromaštvo sa najvećom boljkom danas – a to su kriminal i korupcija, koji su uveliko pustili pipke u svim privrednim granama i svim segmentima našeg društva. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, predlogom novog Poslovnika Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine, i vi koji ste za njega glasali i vi koji niste glasali, ali bili ste tu prisutni, a mislim na vas iz DS-a, obesmislili ste parlamentarni život u Srbiji, jer za ne znam koju nagradu da postavim pitanje predsedavajućem, predsedniku Skupštine da mi nabroji sada tečno, jasno (kao što to ume kada želi da replicira nekome ili da se obrati poslaniku) koji su zakoni na dnevnom redu, znači sve od tačke 9. do 16, naravno da ne bi znao da mi kaže. Zato što je novi Poslovnik, a to govorim zbog građana Srbije, takav.
Čujem danas da su i neki poslanici iz vladajućih struktura tek saznali kako će da se radi, tako da ćete na Visoki savet pravosuđa i na set, recimo, pravosudnih zakona i na razmatranje zakona u pojedinostima da se vratite ne znam kada i kog dana, a o tome smo razgovarali juče.
Ovo o čemu sada govorimo, ovo su sve, kao što to normalno savesni poslanici rade, to sam ja uradila, uredno složeni amandmani za tačke dnevnog reda o kojima sada govorimo i koje nije razmatrao nadležni Odbor za finansije, zato što je takav novi Poslovnik.
Videla sam danas i shvatila iz diskusije pojedinih poslanika Demokratske stranke Srbije da oni imaju primedbe na račun ministra Dinkića i na pojedine članove su podneli amandmane. Sada oni hipotetički razmišljaju i kažu – pa, evo, videćemo kada dođe taj dan za glasanje, a to može da bude i dvadeset i neki juli, razmislićemo o tome da li ćemo da podržimo i u kom delu ove Dinkićeve zakone.
Mi nećemo da ih podržimo uopšte, zato što su ovi zakoni katastrofalni i zato što su u direktnoj suprotnosti sa interesima svih pravnih subjekata koji se tiču i građana Srbije.
Naravno, zbog dužine vremena koje mi je na raspolaganju, a kao što je to danas gospodin Nikolić rekao, besmisleno je da raspravljamo o svakom od ovih zakona pojedinačno; jedan od njih mi je privukao posebno pažnju, a to je agencija koja ubuduće treba navodno da se bavi osiguranjem i finansiranjem izvoza Republike Srbije.
Generalno, ovi zakoni se nadovezuju na jednu nepodnošljivu fiskalnu politiku koju imamo u Srbiji preko politike koju vodi ministar Dinkić sada, a započeo je njegov prethodnik Božidar Đelić, preko politike koju vodi Ministarstvo za privredu i privatizaciju, preko politike koju vodi vodeća finansijska institucija u našoj zemlji, a to je Narodna banka Srbije, koju je slavodobitno nasledio Jelašić, istomišljenik, odnosno partijski prijatelj i drug, kako li se već oslovljavaju, Mlađana Dinkića.
Ono što je zapanjujuće jeste da ministar, koji je došao danas iz Vlade Srbije ovde da nam promoviše ovih sedam zakona, kada je recimo reč o privrednim tokovima i o onome šta banke treba da rade kako bi urušenu srpsku privredu stimulisale sa nekim povoljnim kreditima koji se i ne naziru i neće ih biti, zaista ne zna u kakvom svetu živi; ili je potpuno iracionalan ili nije suočen sa problemima koje danas imaju i privreda i građani.
Vi znate, kao što znaju i građani Srbije, da sam poslanik iz Kragujevca i da su mi tamošnje privredne prilike i te kako poznate. U ovoj strukturi od 800 miliona, sa kojima se danas hvali Mlađan Dinkić, da će biti upućeno Kragujevcu, Boru i Vranju, Kragujevac je dobio kap u moru, a naravno i lažna obećanja kada je u pitanju Fabrika automobila "Zastava", jer uz ovu promociju programa koju je Dinkić plasirao Koštunici da danas obrazloži, za oporavak privrede ova tri grada, ne samo da su kontradiktorne izjave čelnih ljudi iz "Zastave", sa jedne strane, Dinkića, Koštunice i Velimira Ilića, sa druge strane, nego radnici zaista ne vide kada će i koji to strateški partner doći u "Zastavu".
Kolega, vama je to možda smešno, ali nije smešno, kao što ne verujem ni da ministar Dinkić mnogo žali za prvom nagradom Budvanskog festivala, koju nije osvojio. Evo, gospodine Dinkiću, niste uspeli ovoga puta, to je vaš prvenac.
Što se tiče voznog parka i onoga čime vi raspolažete, ovaj "folksvagen polo", koji je bio prva nagrada, koju ovaj vaš Keba nije dobio, nije ništa za vas, jer "audi" je vama ministrima primereniji, a i Tadiću, kome odobravate budžetska sredstva da povećava svoj vozni park, kao što je to slučaj sa skorašnjom kupovinom dva nova "audija" za predsednika Republike, o čemu je govorio gospodin Vučić.
O vlasničkoj strukturi bankarskog sistema mi smo u Srbiji mnogo više počeli da pričamo i građani Srbije da se time bave od trenutka kada su uništene vodeće nacionalne banke. Ne samo da su se oglašavali ekonomski stručnjaci, poput gospođe Vučić, preko onih iz redova Srpske radikalne stranke, o tome je u najnovijem broju našeg stranačkog lista "Velika Srbija", a tu zaista mnogo pametnih stvari imate da pročitate, pisala i mr Jorgovanka Tabaković, već je svaki građanin Srbije bio prinuđen na to da se bavi time koje su te strane banke koje posluju po ovim domaćim uslovima, kakav je njihov odnos prema privredi Srbije.
Sada smo suočeni sa time da ovo malo tzv. domaćih banaka koje su ostale i koje nameravaju da privatizuju u skorije vreme uglavnom posluju, jer su to i ranije radile, sa srpskom privredom, a ove strane, poput svih ovih koje se promovišu sa beogradskih i drugih bilborda, to ne rade, već je obim njihovog poslovanja sa domaćinstvima oko 80 - 90%.
One stiču ogromnu dobit, naročito u ekspanziji svog poslovanja sa tzv. kratkoročnim potrošačkim kreditima koje su građani Srbije zbog veoma lošeg standarda prinuđeni da uzimaju pod tim lihvarskim uslovima, sa neverovatnim kamatama od 16% – 17%, zbog toga što nemaju uslova i mogućnosti da dođu kod neke domaće preostale banke, jer i te banke jedva posluju.
U tim bankama sa tzv. društvenim kapitalom, koje nisu privatizovane u ovom čuvenom procesu tranzicije, sede ljudi koji su nekada bili i na rukovodećim mestima u Narodnoj banci ondašnje savezne države ili federacije, zgranuti činjenicom da sve ovo što se dešava u bankarskom sektoru nemo posmatraju svi oni koji danas čine vlast u Srbiji, a pre svega stranka koja je okosnica Vlade Republike Srbije.
Zašto? Zato što nijedan od tzv. privrednih subjekata ne može, kako vi to volite da kažete, da aplicira za neki povoljan kredit, a da nije miljenik vlasti ili ministra Dinkića.
Cela ova kampanja i promovisanje oporavka sa ovih bednih 800 miliona dinara za pomenuta tri grada, među kojima je i Kragujevac, zaista je bledi pokušaj da se neki kredibilitet Vlade Republike Srbije i tih resornih ministara uključenih u taj projekat povrati.
Prosto je neverovatno da ste vi to predvideli za ljude u Kragujevcu, a tamo ima 40.000 nezaposlenih i 3.000 onih koji nisu uspeli da se nađu na spisku da prime pomoć koja im je upućena od Vlade Republike Srbije, koji ništa ne veruju ni gospodinu Dinkiću, ni tim praznim obećanjima.
Dakle, prihod tih banaka koje danas haraju Srbijom i koje, u to budite sigurni, veoma dugo vremena neće odobravati povoljne kredite, kako stambene, o kojima je govorio i gospodin Dinkić, tako ni one druge, zasniva se na toj enormnoj razlici u kamatama, od štednje po viđenju, preko ovih kamata o kojima sam govorila, a koje se daju za ove potrošačke, odnosno namenske kredite.
Veliki je problem za građane Srbije i odluka Narodne banke Srbije sa početka januara, koju je podržao ministar Dinkić, da se uvede obavezni depozit od 20%, što mnogi građani naravno ne mogu da izdrže, jer su i pod takvim nenormalnim kamatama morali, bili prinuđeni, kao što su i danas...
Pogledajte, gospodine ministre, kakvi su redovi građana u tim tzv. stranim bankama, kod potražnje kredita za raznoraznu kupovinu onoga što im je potrebno.
Dakle, ta odluka od januara meseca je dodatno pogoršala ionako težak položaj stanovnika, a privreda zaista ništa neće dobiti osnivanjem ove agencije za podsticanje izvoza.
Danas sam, pripremajući se za ovu sednicu, a naročito za taj zakon koji me je zainteresovao možda malo više nego ostali, pokušala da pronađem podatke i analize koje su uradili ne ljudi koji su bili u bankarskom sektoru, već ljudi iz ekonomske struke, konkretno sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca, gde su pravili analizu bankarskog sektora u odnosu na tadašnju jugoslovensku privredu i na izvozni potencijal.
Pošto ste vi počeli da se hvalite, i vi kada ste upali u Narodnu banku Jugoslavije i svi vaši koalicioni, i ondašnji i sadašnji, partneri, da smo mi sada otvorena zemlja, evo stranih ulaganja, pa ste održali onaj pompezni bankarski seminar pre nešto više od mesec dana u Beogradu, onda nam lepo objasnite gde su ti investitori i koliko su oni do dana današnjeg (recite nam u milionima evra, a bilo bi dobro da su milijarde u pitanju, ali nisu) uložili u srpsku privredu. Dokle ćete više da obmanjujete i te ljude, a naročito poljoprivrednike?
Ako ste danas rekli da vi, prateći sektor bankarskog poslovanja, kroz promovisanje zakona koji je uveliko na snazi, o državnoj korporaciji za osiguranje kredita, za dugoročne stambene kredite, zagovarate (i to ste rekli kao ministar u Vladi Republike Srbije) tezu da je moguće da po kamatnim stopama od 4% kredite dobijaju građani, zamislite, do 45 godina, dakle, onaj ko ima 45 godina i jedan dan starosti ili neki dan više, ne ulazi u tu grupu, ne samo da kršite važeći Ustav Republike Srbije, nego otvoreno podržavate te tzv. strane banke da se upuštaju u nešto što nije dozvoljeno po našem Ustavu i po drugim zakonskim pozitivnim propisima i na taj način stvarate diskriminaciju kod građana Srbije.
To je ono što je nepodnošljivo i nepodnošljivo je da nam o podsticanju izvoza pričate, i to baš danas. Što ne preskočiste današnji dan, kada ionako retko svraćate ovde, što niste došli sutra, nego baš danas kada malinari ne mogu da shvate da je utvrđena otkupna cena, ona najniža, od 40, a najviša (to je pitanje kada se izvrši klasifikacija ovogodišnjeg roda) od 60 dinara.
Vi vrlo dobro znate, kao ekonomista, da je politika deviznog kursa ona koja uslovljava izvoz i da nije dovoljno da donesete ovakav zakon, a pre toga treba da kažete, i ja ću da ponovim sa govornice, da će Vlada Republike Srbije da izdvoji 12,5 miliona evra za osnivanje jedne agencije koja ni u kvalitativnom ni u kvantitativnom smislu neće doneti ništa da bi se poboljšao izvoz u Republici.
Ako u odnosu na prošlogodišnju cenu imate pad otkupne cene maline skoro 50%, ako imate veoma veliki skok evra u odnosu na dinar od prošle do ove godine, kako ćete onda ljude koji su spremni da izvoze da stimulišete kada vodite takvu politiku u sektoru deviznog poslovanja?
A da ne govorimo o tome šta se radi na tržištu kada je u pitanju uvoznički lobi i kada je u pitanju spoljnotrgovinski deficit, koji je u nominalnom iznosu smanjen u odnosu na prošlu godinu, ali je on u milijardama evra – sedam milijardi, i to je nepodnošljivo za srpsku privredu.
Ono što ne možemo da ne spomenemo jesu zakoni koji se tiču oblasti osiguranja i izmene i dopune Zakona o osiguranju. Podneli smo amandmane, a ključni su oni na član 35. i 36, gde vas upozoravamo da su predložena rešenja u direktnoj suprotnosti sa važećim Zakonom o privatizaciji, protiv koga je inače bila Srpska radikalna stranka, tj. izmena i dopuna tog zakona.
Mene ne čudi što vas Aleksandar Vlahović podržava, jer vi se poštujete i volite kao da ste braća rođena, iako je on u Demokratskoj stranci, a vi u G17, jer ste na istoj liniji kada je u pitanju ekonomska politika zemlje, i on koji nas je upropaštavao one tri godine i vi koji ste to nastavili. Ali, kada već želite da uvedete neke novine i kada želite toliko da pomažete bankarskom sektoru, mislim na te vaše lažne namere što se tiče ovih preostalih srpskih banaka, onda im malo pomozite da se uključe u ove svetske trendove koje vi promovišete, a tiču se dilersko-brokerskih poslova, jer naravno da nisu uključeni.
Da ne bude zabune, nisu u pitanju dilerski poslovi u koje je uključeno ono đubre Nataša Kandić, koja je povezana sa šiptarskom mafijom i sa narkodilerima; u pitanju su poslovi koji se tiču srpskih banaka, kako bi pomogle srpskoj privredi. Ali, na osnovu ovih zakona koje imamo pred sobom i svih ovih amandmana na koje odgovore nemamo zbog Predraga Markovića i novog Poslovnika, jer Vlada nije u obavezi da nam daje odgovore pre početka, mi ne možemo da glasamo, oštro ćemo da vas kritikujemo i znamo da će oni dodatno pogoršati sveukupnu ekonomsku situaciju u našoj zemlji.

Gospodine Anđelkoviću, pre nego što krenem da repliciram trenutno odsutnom Milanu Markoviću iz DS, da vam kažem da nikako nema logike taj Poslovnik.
Jeste da to tako striktno piše sad u novom članu i u prethodnom, ali ako se budete držali toga da poslanik odmah po izlaganju prethodnika dobije pravo na povredu Poslovnika, dovešćete onoga ko je prozvan i ko treba da replicira, kao što je slučaj sada kada, posle pola sata, dobijam tu mogućnost, u jednu situaciju da hipotetički on to može da uradi i nakon par sati. Jer ako se 100 poslanika prijavi za povredu Poslovnika, onda je to posle besmisleno.
Htela sam da u trenutku kada repliciram gospodin Milan Marković bude u sali, da bi sa ovog mesta gde sada sedi gospodin Cvetković demonstrirao kako može da se protegne dva metra unapred i da ubacuje tuđe kartice u identifikacionu jedinicu, što je činio za vreme DS i DOS-a na vlasti, zajedno sa tada zamenikom ministra inostranih poslova Aleksandrom Joksimović.
On je meni rekao, kada je govorio, da je to jako duhovito. Mislim da je to jadno i da je poražavajuće da uopšte ponovo u nekom sazivu u skupštinskim klupama, a on je, vidite, potpredsednik Skupštine, može da sedi takav poslanik. Onaj isti koji je jutros za sebe rekao da je pravnik i legalista, taj koji se dva metra protezao da bi tuđu karticu ubacio, da bi je registrovao i glasao za raznorazne zakone koje je DOS donosio, taj isti poslanik koji je podržavao sve odluke tadašnjeg predsednika Skupštine Nataše Mićić.
Ove iste, koja je zajedno u kolu sa ovom nesrećnicom i ovim đubretom Natašom Kandić, njenom imenjakinjom, a ja sam ovde da svoje svetlo i ime svih Nataša odbranim, na takav način što ću vam reći da je gospodin Tomislav Nikolić, u kontekstu ove hajke koja se vodi protiv njega i protiv SRS, jedan od najčestitijih građana ne samo Srbije, već Kragujevca.
Mi Kragujevčani znamo ko je gospodin Nikolić, jedan od osnivača SRS, čovek koji je obeležio istoriju novijeg srpskog parlamentarizma, jer je od prvog saziva poslanik u Skupštini. Svakako je primer za ugled, i kao otac, i kao suprug, i kao domaćin.
Ono što možda niste znali, ali spletom okolnosti je tako, da je to đubre i ta nesrećnica, taj šljam koji postoji danas i koji može da se javi bilo gde i da bilo šta kaže, Nataša Kandić, poreklom iz Kragujevca. Mi pošteni Kragujevčani, a tu računam predstavnike celokupnog naroda koji tamo živi, koji danas živi veoma teško, jer je ojađen, koji je siromašan, koji nema posao, takvo đubre kao što je ona, ne bacamo ni u kragujevačke kontejnere, u kojima mnogi traže način da se prehrane.

Gospodine Markoviću, kada celog dana pokušavate da nam dokažete kako ste vi lično tako pošteni, kako biste vi nekoga branili na sudu, ne daj bože da vi nekoga branite, vidim kako biste ga odbranili, onda je trebalo da sprečite ove kojima je kasnije sud nesporno utvrdio, odnosno podigao optužni predlog protiv njih, vezano za izbor guvernera i za ostale krađe glasova u Skupštini.
Trebalo je, kao što se desilo u jednom crtanom filmu, niste Pera ali ste Milan, da odete na vreme u policiju da to prijavite i da kažete - oko mene sede lopovi, nečasni ljudi koji to rade zbog toga da bi falsifikovali narodnu volju. Nije mi jasno kako sada pet godina post festum, mislite sve se zaboravilo, nikom ništa.
Sada da vas podsetim na nešto drugo. Na mestu gde sedi gospodin Kojčić sedeo je Mile Korićanac. Ušao je jednog dana i kaže - ej zdravo, gde si, šta radiš, sedeo neko vreme, nepozvan čovek, ne zna se uopšte kako, bio, glasao za jedno dvadeset, trideset zakona i onda mu rekli – Mile, idi kući. Da li je to bila Skupština? Nemojte, molim vas, gospodine Markoviću.
Vi ste danas, zamislite šta ste sve rekli, želeli da lustrirate ministra, pa onda još neke koji vam nisu po volji, pa ste rekli kako je SRS uključena u kadrovisanje oko izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Završiću time, samo da vas podsetim, za vreme dok ste vi bili na vlasti i vaša DS harala Srbijom, čoveka koji je bio v.d. direktor neke propale gumarske fabrike u okolini Surdulice ili Vladičinog Hana, imenovali ste za sudiju. Posle izvesnog vremena ste tog istog postavili za predsednika suda.
A imali ste pokušaj, pa ste pod pritiskom javnosti i članova odbora odustali od toga da u Braničevskom okrugu postavite za predsednika suda čoveka koji je vezivao rođenu ženu za radijator. Dakle, ne znam o čemu vi pričate i kako uopšte više smete da izađete i kažete nešto u prilog onome gde se vi pošteni i da ste sve radili po zakonu i kako treba.

Repliciram gospodinu Ristiću koji je zloupotrebio Poslovnik da bi se javio povodom moje diskusije ničim izazvan i prozvan, ali sada kada ste se već sami prozvali, gospodine Ristiću, onda malo i vas da podsetim, kao vašeg kolegu Markovića, kao tada jednog od kolovođa bezakonja u vreme DS, šta ste vi radili.
Moram da vas podsetim, gospodine Ristiću, na činjenicu da je pravosuđe svoje najveće urušavanje, a to je bilo za vreme DOS-a, za vreme Batićevog ministrovanja, kada ste svi bili samo njegovi prirepci, vi koji ste vajni pravnici, eksperti, a trudili ste se da mu se dodvoravate i na sednicama odbora i kada je neki zakon iz oblasti pravosuđa ili izbor nosilaca pravosudnih funkcija na dnevnom redu.
Moram da vas podsetim na to da ste vi odgovorni, baš kao i svi iz DS, što je posle 5. oktobra, odnosno tih dana, a po svedočenju gospođe Arežine i na osnovu onoga što je ona kroz strahote koje je preživela u svojoj knjizi napisala, upali u Trgovinski sud, bivši Privredni sud, i na čelo tog suda doveli Gorana Kljajevića.
On tamo nije došao sam, došao je u pratnji onih koji su veoma bliski bili čelnicima DS, u pratnji Čumeta i pripadnika zemunskog klana.
Kada već sve to znate, a znate i da ste propali predsednik komisije koja je pokušala da piše ustav Srbije, pa je od toga samo bilo putešestvije od Miločera do Svetog Stefana, onda je besmisleno da nam vi govorite o Poslovniku. Nikada nije bila umešana SRS u izbor nijednog člana, nijednog nosioca pravosudne funkcije u Srbiji, ni onda kada smo bili na vlasti, nikada posle toga, niti nas je to zanimalo, niti će ubuduće, jer naš stav je, i za to ćemo se boriti.
A rekli ste, kada je na njenom mestu sedeo prof. dr Vojislav Šešelj; ne, nije, nego na ovom pored; i sedeće opet, daće bog i da to bude uskoro, ali tada vi nećete biti u ovoj skupštini, a DS na celih 2 do 3 posto, dotle ćete i da padnete sa takvom vašom politikom obmana i laži koje vodite i vi i vaš predsednik Boris Tadić.

Uvažena gospođo Pop-Lazić, dame i gospodo narodni poslanici, kada dođe do naglog političkog preokreta i kršenja elementarnih demokratskih principa od strane pojedinih predstavnika političkih stranaka, a sada onih koji su okosnica vlasti Koštuničine Vlade, onda je to, kao i ovakav potez  Predraga Markovića, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, svojevrstan izraz cepanja ličnosti.
Jer, da bi neko sticao znanja o društvenim i političkim procesima i razvoju demokratskih procesa u jednom društvu, a naročito u ovom, kako smo mi u Srbiji, posle obnavljanja višestranačja od 1990. godine pa naovamo, za to treba da ima, pre svega, neophodnu inteligenciju, mudrost, da razume narod, da razume političke prilike.
To je sveobuhvatan i mukotrpan posao, a mnogi poslanici, ne samo u ovom sazivu Narodne skupštine, nego i u svim dosadašnjim, od 1990. godine pa naovamo, spletom nekih srećnih ili nesrećnih okolnosti, (kako se uzme u obzir) imali su i tu mogućnost da dođu u ovu salu, u svakom pogledu neuslovnu za rad, pravljenu u jedno realsocijalističko vreme, kada tadašnjim činiocima nije ni padalo na pamet da će doći do obnavljanja višestranačja i da ćemo mi, kao društvo, da se razvijamo u tom pravcu.
Zašto vam sve ovo govorim? Zbog činjenice da je ovaj saziv Narodne skupštine, iako ima izuzetno nestabilnu vladu koja od prilike do prilike mora da pravi (i to je suština njenog opstanka), trule kompromise sa koalicionim partnerima, u odnosu na prethodni, kada su DOS-ovci bili na vlasti, kvalitetniji iz samo jednog razloga – što na ovoj strani, desno od mene, od govornice, sedi danas najveća poslanička grupa u Srbiji, najpopularnije stranke u Srbiji, koja uživa najveće poverenje naroda.
To smo mi – srpski radikali, čiji je predsednik poslaničke grupe doajen ove Narodne skupštine Republike Srbije, za koga svi građani Srbije s pravom kažu da je, u pravom smislu reči, oličenje narodnog tribuna; i zbog toga što su poslanici SRS, samo poštujući elementarne demokratske principe, odlučili da učestvuju u radu odbora, da preuzmu tu odgovornost kada je u pitanju i vođenje odbora na mestu predsednika i zamenika predsednika.
To je izraz recipročnosti, zapravo jedini način da se reflektovana snaga poslaničke grupe, odnosno volja naroda, prikaže onako kako bi trebalo.
Umesto da se najveća poslanička grupa i predsednik poslaničke grupe srpskih radikala poslušaju, kada su u pitanju iskustva iz parlamentarnog života Srbije, predsednik Narodne skupštine, sa veoma malim iskustvom od godinu i po dana u višestranačkom životu Srbije, pre svega u parlamentarnom životu – a jedino je to validno. Jer, koliko je meni poznato, on ranije nije bio ni odbornik u nekoj lokalnoj samoupravi, a onda je došao na mesto predsednika najvišeg zakonodavnog tela – posegao je za jednim predlogom, koji nije ni ustavno utemeljen i koji nije odraz onoga što je celokupni proces političkog života, previranja i svega što se u našem društvu dešavalo u proteklih 15 godina.
Dakle, on nije želeo da posluša ljude koji su na svojim leđima izneli borbu za slobodu mišljenja i slobodu govora; i prof. dr Vojislava Šešelja, u početku jedinog poslanika SRS, našeg predsednika, danas to radi i u haškom kazamatu – bori se za slobodu i slobodu govora; i gospodina Nikolića, i za sve nas koji smo vam svojim primerom, a naročito pružajući otpor bahatosti i osionosti DOS-ovske vlasti pokazali da smo, (mereći sve ono kako nas narod posmatra, kao narodne predstavnike) – želeli da Poslovnik, kao izraz uređenja ove naše kuće ovde, koja se zove Narodna skupština, bude ono što mi jesmo i kao narod, a pre svega da bude usklađen sa Ustavom.
Ovde toga nema zbog činjenice da je vlast, apsolutno u nemogućnosti da pokretanjem privrednih i drugih procesa u našoj zemlji, a pre svega privrednih, ekonomskih i unapređenjem socijalnih prilika – stvori autoritet kod građana Srbije, posegla za ovim. Šta nam onda kaže predlagač, koji je sebe izdvojio kao superiornu ličnost u odnosu na sve druge, a u stvari je samo, i trebalo je da zna, prvi među jednakima. Šta sada on predlaže ovim poslovnikom, za koji će zbog trulih kompromisa da glasaju i oni koji možda i ne bi. Ili razmišljaju o tome, biće usvojeni njihovi amandmani; već su se dogovorili, što mene apsolutno ne zanima da govorim u hipotezama u ovoj načelnoj raspravi.
Govorim samo o onome što je stvarni predlog Predraga Markovića, a on nije dobar. On ruši sve demokratske principe za koje se zalagala SRS i celokupna demokratska javnost. Verujem da je svaki građanin Srbije intimno za to da se da mogućnost narodnom predstavniku da govori. On ne želi ovim predlogom poslovnika čak ni da poštuje ono protiv čega se najviše bunio kada je bio u predizbornoj kampanji i kada se kandidovao za poslanika.
To je odluka Ustavnog suda Srbije, takvog kakav jeste, doneta 20. februara 2004. godine, na predstavke upućene od strane SRS-a, najviše šikanirane u DOS-ovskom režimu, da je neustavno da se poslanik, na čiji je poslanički mandat narod preneo deo svog suvereniteta, na bilo koji način ograničava u pogledu izlaganja i u raspravi u načelu i u raspravi o pojedinostima.
Želeći da, sa svoje strane, utičem na bilo koji način na unapređenje demokratskih procesa u našoj zemlji i u našem društvu, za razliku od vas, koji samo u svom nazivu imate da ste neka od demokratskih stranaka i sebe vrlo nevešto svrstavate u nekakav blok.
Polazeći od iskustva, koje pre svega ima SRS, a onda kroz Predlog poslovnika koji vam je upućen još u februaru 2004. godine od strane srpskih radikala, čiji je predstavnik ovlašćen i trebalo bi da bude najpozvaniji da priča u ovoj skupštini, a to je gospodin Nikolić, nastojala sam da se, u gradu u kome živim, u Skupštini grada Kragujevca, uz saglasnost i uz konsenzus svih političkih stranaka, izglasa poslovnik, koji će da bude odraz narodne volje.
To je urađeno i evo u ovom trenutku ulazi gospodin Stevanović, gradonačelnik Skupštine grada Kragujevca. Sada mogu da vam kažem da je ta inicijativa SRS prihvaćena od svih, i vladajućih i opozicionih struktura u našem gradu, i da grad Kragujevac danas ima najdemokratskiji poslovnik u Srbiji.
Dakle, zato što nema ograničenja rasprave, zato što se o svim tačkama dnevnog reda govori onoliko koliko to odbornici žele.
Noćas smo radili do jedan sat iza ponoći; mi iz opozicije, dakle, SRS, Nova Srbija i DS, u jednom trenutku smo napustili sednicu, ali to je naše opoziciono pravo, kad se govorilo o amandmanima.
Sve ono što je inkorporirano u taj poslovnik jeste zapravo odraz onoga što je gospodin Nikolić želeo u februaru mesecu 2004. godine, kada je vama predlagao da zbog njegovog iskustva, iskustva prethodnih saziva, da i vi to uradite.
Meni nije samo jasna, i pre deset dana sam tu sumnju izrazila, namera u Gradskoj skupštini, da se u jednom delu poslovnik menja; ne znam u kom delu; gospodin Stevanović je dao čvrsta uveravanja da se to neće desiti.
Jer, to je upravo najveći pomak onoga što smo mi, činioci političkog života u gradu Kragujevcu, uradili u proteklom periodu, i mi kao opozicija. Za mene je neshvatljivo da bilo ko – pa i oni koji su u gradu Kragujevcu i ovde na vlasti, podržavaju ovu vladu Vojislava Koštunice, i oni koji su opozicija u nekim drugim gradovima – podrži ovakav poslovnik Predraga Markovića.
Na taj način minimizovaće sve do sada postignute demokratske pomake u našem društvu, koje su, zavisi kako ko, izneli mnogi na svojim leđima; srpski radikali i kroz šikaniranje i izbacivanje, kažnjavanje i kroz odlazak u zatvore zbog slobodno izraženog mišljenja i zbog zagovaranja političke ideje; neki samo tako što su dolazili i primali platu, statirali, pritiskali dugmiće, uglavnom za, ne protiv, zato što im svaki zakon odgovara.
Govorim vam o tome da razmislite dobro kada budete glasali; izglasavajući ovakav poslovnik možda ćete učiniti uslugu Koštunici i nestabilnoj vladi, u situaciji kada mora da ištancuje što veći broj zakona, kao što je slučaj sa ovom narednom sednicom sa 45 zakona; na brzinu sazvana sednica i bez nekakvog reda i sistematizovanja oblasti o kojima treba da se raspravlja i glasa.
Govorim vam to i zbog toga što je jasno da će se u svim budućim sazivima, ali i u većem broju, i ubeđena sam – kao vladajuća garnitura, SRS boriti za to, a to žele građani Srbije, da narodni poslanici mogu da govore o svim temama; i zapamtite, svaki poslanik je ekspert za svaku temu, jer on je autentični predstavnik naroda. Onakvi smo kakav je naš narod, borićemo se za to da imamo slobodu mišljenja i govora, i da to činimo na način na koji se radi u svim demokratskim zemljama, kakva Srbija ne može da bude ako usvoji ovakav poslovnik. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošle godine kada je jedna opoziciona stranka u crnogorskom parlamentu podnela Predlog za izmenu Zakona o izboru poslanika u Skupštinu državne zajednice i kada je u njihovom parlamentu, koji predvodi separatistička bratija, na čelu sa Milom Đukanovićem, uporno govorila da su izbori za Skupštinu državne zajednice besmisleni i ovakav opstanak državne zajednice – u međuvremenu, krenuli su u otvorenu kampanju i razgradnju jedinstvenog kulturnog, istorijskog i nacionalnog prostora, što se sada naziva državna zajednica – nama je bilo jasno, pre svega, nama srpskim radikalima, da će izbori za Skupštinu državne zajednice na neposredan način, kako je to predvidela Ustavna povelja, protiv koje je glasala Srpska radikalna stranka, biti odloženi.
Malo je vremena ostalo, ali ja želim da vas danas podsetim samo na neke od reči koje je sa skupštinske govornice 27. januara 2003. godine uputio predsednik Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislav Šešelj. Imam ispred sebe stenogram i reći ću vam samo nekoliko stvari na koje je dr Šešelj upozorio, rekavši da je ovo što mi danas imamo i što se naziva državna zajednica, a nije ni konfederacija, ni realna unija, ni nešto što postoji bilo gde u svetu, zapravo osuđeno unapred na manipulaciju od strane državnog rukovodstva, kako srbijanskog, prethodnog DOS-ovskog, tako i separatističkog iz Crne Gore.
I, svakako je bio u pravu kada je rekao da je način na koji je promenjen i pogažen savezni Ustav, način na koji je doneta Ustavna povelja, bez procedure i dvotrećinske većine i uz činjenicu da je stvoren jedan mongoloid, zapravo, od države, nešto čime će i te kako da manipuliše Milo Đukanović i separatističke vođe u drugoj republici.
Dr Šešelj je ukazao na to da je u članu 3. Ustavne povelje, pre svega, nejasno definisan cilj nove državne zajednice i rekao je da li je državna zajednica država, da li je država i da li ima vojsku. Ispostavilo se da se vojska sistematski uništava, da je to otpočeo Boris Tadić, sada aktuelni predsednik Republike, a da nastavljaju oni koji su danas na kormilu države.
Zatim je dalje rekao da je Ustavna povelja pokušala da odredi ciljeve države, a koja je to država na svetu koja ima svoje ciljeve. Ima li EU ciljeve? Ima li Nemačka, Francuska, Amerika? Država je cilj sama sebi, država se formira da sama sebi bude cilj. Njena dugovečnost je njen jedini cilj. Ona druge ciljeve nema, rekao je tada dr Šešelj.
Ispostavilo se da ni rukovodstvo u Srbiji, baš kao ni ono u Crnoj Gori nije shvatilo cilj postojanja i neophodnost opstanka jedinstvenog prostora na kome vekovima živi srpski narod. Definisani kriterijumi ulaska u članstvo u EU i sve ono na šta ste se i vi pozivali, a naročito prethodna DOS-ovska vlast, govore o tome da smo mi danas kao narod u izuzetno teškoj situaciji zbog pristanka na ovakvo gaženje ionako neustavno donesene Ustavne povelje i na štetu, pre svega, srpskog naroda u Crnoj Gori, svih dobronamernih građana koji žive u Srbiji i u Crnoj Gori i svih onih kojima je otadžbina Srbija i Crna Gora.

Sve što kaže gospodin Momir Marković, uvaženi kolega srpski radikal, svakako je i duhovito, a i istinito, ali, što se tiče predloženog zakona o akcizama, ja bih, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, da se vratim na period od pre godinu i više dana, kada je svoj ekspoze o programu Vlade Republike Srbije pred narodnim poslanicima izneo predsednik Vlade Vojislav Koštunica, gde je apsolutno bilo jasno, u martu mesecu 2004. godine, da je neophodno da u narednom periodu, dakle, govorim od tog vremena, pa sve do današnjeg dana, dođe do promene akcizne politike Vlade.

Ali, to nije urađeno na način na koji je to sugerisala Srpska radikalna stranka i ovo je jedna zakasnela, ali ne dobra reakcija Vlade Republike Srbije na sveopšte prisutnu situaciju danas, i uopšte proteklih meseci, kada su u pitanju promet i prodaja naftnih derivata. Jer, uz činjenicu da je Vlada Republike Srbije odbila amandman SRS-a da se za 2004. godinu (ona bi i te kako mogla i na ovu godinu da se primeni) ustanovi akciza, a mi sada takođe i amandmanom predlažemo od 13 dinara za dizel i 16,76 za benzin i da bi to bila stabilna akcizna politika i za prošlu i za ovu godinu, mi sada dolazimo do jednog modela kome Vlada Republike Srbije, kao izvršni organ vlasti, pribegava u svom načinu da reguliše nešto što tržište samo nije u stanju da reguliše.

Kada su u pitanju sve te korenite društvene i ekonomske reforme o kojima nam se često govori i o čemu je danas govorio i ministar Dinkić, naravno da je svakome cilj da se uspostavi moderna, tržišna privreda i ekonomija i da ona krene da funkcioniše i u našoj zemlji.

Ekonomska praksa i razna teorijska i empirijska istraživanja su pokazala ne samo kod nas, i u zemljama koje su u nekoj fazi promena društvene i privredne strukture, već svuda u svetu, da je tržište i njegovo delovanje i tržište kao osnovni regulator svih eventualnih poremećaja jedno od najvećih dostignuća ljudske civilizacije.

Kada tržište nije u stanju da reguliše i kada Vlada treba da interveniše, to je u izuzetnim situacijama, kao što Vlada Republike Srbije smatra da je i ova, ali prilika da ustanovi, rekla bih, fluktuirajuću akcizu, koju će sama da propisuje bez toga da pita Narodnu skupštinu i da to menja osnovnim zakonom o akcizama, to nije dobro.

Svakako da je evidentno da i kroz privrednu i društvenu strukturu kakvu mi imamo i zbog toga što je u pitanju sirovina čija se cena diktira na svetskom tržištu neki regulator mora da postoji, ali mi srpski radikali ne možemo da se složimo sa ovakvim načinom i sa ovakvim zakonom o akcizama, gde će to pravo na sebe da preuzme Republička vlada i da na osnovu onoga kako se stvari kreću na tržištu, na svetskom tržištu pre svega, koje se reflektuje ovde i kod nas, vrši promenu i da tako prilagođava svoju akciznu politiku.

Državna regulativa, aktivna, svakako je potrebna, iako se mi zalažemo za postojanje tržišne privrede, ali ne na ovakav način, i zbog toga vam sugerišemo i kroz amandmane, o čemu ćemo kasnije da govorimo. Jasno se vidi da je definisana akciza po litru dizela i benzina na način na koji to predlaže SRS apsolutno mogućnost da ne dođe do povećanja cene ovih proizvoda, strateški važnih, ne samo za prevoz putnika, nego je to generator koji utiče na celokupnu privredu i na ostale troškove, o čemu su kolege govorile.

Ako je reč o punjenju budžeta i o akciznoj politici kao načinu da se dođe do osnovnih prihoda, pored ostalih poreza, onda bi sada ministar trebalo da izađe i da kaže kako je došlo do stvaranja budžetskog suficita u odnosu na planirani deficit. To je opet jedna situacija koja i te kako pogađa najširi sloj stanovnika u našoj zemlji, jer uzeti od onih koji imaju mnogo, a koji su skloni utaji, odnosno poreskoj evaziji, kao Bogoljub Karić i njemu slični prevaranti i takozvani tajkuni, jeste nešto što svakako odobrava svaki pošteni građanin Srbije.

Kada je u pitanju stvaranje suficita od PDV-a na osnovne životne namirnice, kao što su hleb, mleko i ostali proizvodi, brašno, meso, koji nisu bili na kraju, pod pritiskom SRS-a, uvršteni u bivši porez na promet, onda je to nešto što mi ne možemo da opravdamo, zato što je očigledna situacija, zbog velikog broja siromašnih građana, koji žive ispod minimuma egzistencije, da, kako je jedan naslov u novinama pre neki dan to definisao – prosečnu platu guta hrana.

Ali, pitanje je koliko je ljudi koji imaju prosečnu platu. Ako pogledamo od grada do grada, od Kragujevca, gde je 40.000 ljudi (i to je nedefinisani broj nezaposlenih), preko Zemuna, gde 20.000 ljudi ne radi, i svako će iz svog grada da iznese podatak, dolazimo do neverovatnih 980.000 ljudi koji nemaju posao.

Ako je to bio način da se dođe do stabilnog dinara u budžetu, onda na ovakav predlog zakona o akcizama imamo velike zamerke zato što je to uvođenje nestabilnosti, s jedne strane, i to nije zakonska regulativa. To su ovlašćenja koja mogu da se podvedu pod uredbu, jedan loš način vladanja, koji svakako nije manir Srpske radikalne stranke. Pošto je ovde jedan poslanik, koji za sebe kaže da je glasnogovornik, ali mora da se podseti malo politike koju je on i sam vodio, i njegov kolega koji je bio ministar finansija, kako su građani teško živeli u tom periodu i sada se u jednom delu kontinuitet te politike nastavlja; rečeno je da nema jasne ideje, jasnog koncepta i programa.

Više je nego jasno da su amandmani SRS-a usmereni na to da se dođe do stabilne akcizne politike, koja će, sa jedne strane, da štiti potrošača, odnosno milione ljudi koji koriste te proizvode, a sa druge strane da onemogući stvaranje (o čemu je govorio gospodin Zoran Krasić, naš ovlašćeni predstavnik) nekog monopola, koji i te kako utiče, odnosno indikator je određenih poremećaja na tom tržištu, za koje smatramo da treba da deluje i da tržišna ekonomija i privreda počnu da funkcionišu u našoj zemlji, ali sveukupna ekonomska i privredna situacija nam to onemogućava, a ovakve vladine intervencije nisu dobre.

I, kod promene agencije u organizacije u članu 5. nama srpskim radikalima, pored onog silnog ubeđivanja i od strane bivšeg ministra finansija i gospodina Dinkića, nejasno je kako je došlo do te nagle promene uz onoliko hvaljene agencije i njihovo ustanovljavanje, jer smo imali i Zakon o duvanu i Zakon o agencijama. Šta se to u međuvremenu desilo?

U članu 3. Predloga zakona koji se odnosi na novi tekst člana 10. u stavu 4. u tačkama 2) i 3), kada je u pitanju duvan, procenat 100 zamenili smo procentom 80. Ovaj termin ″najpopularnija cena″, znate, za nas nije prihvatljiv i nije dobro da takav termin uopšte postoji, zato što je najprihvatljivija cena, recimo, za neke lopove, kao što je Bogoljub Karić, 200.000-300.000 evra, jer tolika je njegova mesečna plata, a za običnog građanina, koji danas nema ni dva, ni tri evra da raspolaže u domaćinstvu, to je ogromna cifra.

Prema tome, ta terminologija nije dobra i ne treba da stoji u zakonskom projektu. To treba da se promeni i da se lepo kaže da je to cena onih cigareta sa najvećim obimom prometa u Republici Srbiji, a to su one najjeftinije, koje najveći broj ljudi inače i koristi. Zato smo tražili da se procenat 100 zameni procentom 80.

Ali, svejedno, u ovom konceptu Zakona o akcizama i ovoj novoj indeksaciji iznosa akciza koju nam predlaže Vlada Republike Srbije preko resornog ministra, vidimo mogućnost za nove monopoliste i za određene špekulacije. Pošto je taj sada izražen suficit od 20 milijardi dinara prisutan, pre svega zbog poreza na dodatu vrednost koji je intenzivno naplaćivan, uz veoma restriktivnu politiku koju vodi ministar Dinkić preko svojih poreskih službenika, to je nešto što najviše opterećuje građane i ne možete da se hvalite da nam je prepun budžet, a sa druge strane da znate da niste osnovne životne namirnice oslobodili poreza na dodatu vrednost.

Nije vam čak palo na pamet ni da one budu oporezovane po posebnoj stopi od 8%, jer je 18% na ono što je ljudima potrebno za svakodnevni život mnogo, a akcizna politika koja će na ovakav način, kroz fluktuirajuću akcizu, da vodi Vlada Republike Srbije nije dobra i zbog toga poslanička grupa SRS ne može da podrži ovakav predlog zakona o akcizama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da je gospodin Zoran Krasić jedan od najboljih pravnih stručnjaka, bar kada je zakonodavstvo u pitanju i sve ono što se dešavalo u Srbiji unazad 15 godina, i promene sistemskih i drugih zakona, potrebno je da prihvatite njegov amandman na član 4. jer nam nedvosmisleno ukazuje da Vlada Republike Srbije samovoljno, svojevoljno, uz vaš eventualni glas protiv ovog amandmana ili za ovakav neizmenjeni Predlog zakona, zadire u nadležnosti koje ne mogu nikako da budu predmet njenog poslovanja.
Govoreći u načelu o Predlogu zakona o akcizama istakla sam danas da i u mnogim drugim razvijenijim državama, gde na zaista jasan način, uz utvrđena regulatorna pravila funkcioniše tržišna ekonomija, vlade tih zemalja moraju da budu neki regulator, ali samo u određenoj meri, i to isključivo u onoj koja ne zadire u drugu granu vlasti.
Ako vi krenete na ovakav način, mislim na Vladu i na ministra Dinkića, koji nije ovde, da se odnosite prema nečemu što je zakon, samim tim i prema najvišem zakonodavnom telu – Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ovde ima mnogo pravnika i poslanika koji su u vlasti, koji su dugo godina poslanici u Narodnoj skupštini, onda lepo idite na to da ukinete Skupštinu, prepustite Vladi Republike Srbije da vlada uredbama, šta će vam onda zakoni.
Prosto je neverovatno da nam Vlada kao opravdanje i razlog što se ovakav član ustanovljava u zakonu navodi činjenicu da je došlo, a naročito je izraženo proteklih godinu dana, iz razloga o kojima je govorio i gospodin Krasić, do poremećaja na svetskom tržištu kada su u pitanju nafta i naftini derivati, i da mi treba da ovlastimo, praktično legalizujemo buduće poteze Vlade u jednoj nestabilnoj, ili stabilnoj, tržišnoj situaciji ili utakmici. Mi to ne znamo. Mi samo možemo da špekulišemo, a to su stvari iz oblasti tržišne ekonomije, koje zadiru mnogo dalje od Srbije i od onoga što smo mi, kao Narodna skupština, jer to je nešto zbog čega su takvi odnosi između velesila i zbog čega se vodi prevlast i zbog čega je nastala prvobitna kriza, koja se kasnije završila bombardovanjem Iraka i uopšte u bliskoistočnom području.
Nemojte sebi da dajete pravo da radite nešto što u drugim državama ne bi moglo da se podvede pod zakonitost i ustavnost, da kažemo – šta nas briga šta oni rade.
Ali, vodite računa o onome šta vam daje Ustav, kao mogućnost da činite, a podzakonski akt, uredba Vlade Republike Srbije je nešto sasvim drugo.
Vi, dakle, u osnovnom tekstu mnogih zakona u određenim članovima ili poglavljima imate tu mogućnost koja se ostavlja Vladi Republike Srbije da propisima i drugim opštim aktima uređuje neku oblast. Ali, da se na ovakav način, kada je u pitanju utvrđivanje cene akcize, to daje kao mogućnost Vladi da ona posreduje na tržištu, gde se ustanovljava neka fluktuirajuća akciza, to je neprihvatljivo i, u najmanju ruku, poražavajuće za Skupštinu Republike Srbije.
Nikome do sada to nije palo na pamet, a raznih je bilo, ne samo od 1990. godine naovamo, nego i dok su komunisti vladali; i oni su kroz kvazidelegatski sistem bar provlačili neke zakone, svi su dolazili u ovaj ukopani podrum ovde što se naziva sala Narodne skupštine, zavuku se, izglasaju neke zakone i to se onda tako rešavalo.
Hajde mi sada, kao društvo koje pretenduje da bude demokratsko, a ono očigledno to nije, da se kroz institucije sistema, gde svaka grana vlasti treba da radi svoj posao, suočimo sa time šta je posao narodnih poslanika i Narodne skupštine, jer svaki dinar od akcize koji se sliva u budžet... A to je onaj isti budžet, podsetiću vas, dame i gospodo, za koji vi glasate ili ne glasate, kao što to radi SRS dok ste vi i oni prethodnici na vlasti.
Napraviće se jedan pravni presedan političke prirode, kako god hoćete, ako se član 4. usvoji u ovakvom tekstu, bez amandmana gospodina Krasića, koji vam predlažem da usvojite, koji je zapravo i osnovni motiv Vlade Republike Srbije da se izvuče iz jedne situacije, iz koje je to mogla da uradi na zakonit način, izmenom Zakona o akcizama. Kako će to dalje da se dešava kada dođemo do člana 7. i 9, razgovaraćemo o tome. Kako će da funkcioniše tržište? Nismo neke vračare da se time bavimo, pa da predviđamo šta će da se dešava.
Mi smo najviše zakonodavno telo, mi samo na osnovu činjenica možemo da radimo svoj posao. Desi se jedan takav (a može da dođe i do drastičnog pada, što je rekao kolega Krasić, otkud vi to znate) neverovatan skok, i veći od ovoga koji sada imamo, lepo sazovete Narodnu skupštinu Republike Srbije, dođu poslanici, pa ako treba i na svakih mesec dana menjajte zakon ili taj član koji govori o visini akciza za naftu i naftne derivate.

Dame i gospodo narodni poslanici, cela atmosfera u sali ili možda nedostatak vazduha u ovom prostoru gde radimo očigledno navodi neke poslanike na to da ili ne slušaju ili poluodsutno prate, ali ovde je veoma važna stvar sada u pitanju, jer se govori o akcizi na duvan.
Moram da vas podsetim na činjenicu da je prilikom izglasavanja Agencije za duvan Srpska radikalna stranka imala i te kako velike primedbe, zbog toga što smo te godine kada je usvajan Zakon o Agenciji za duvan imali jednu od najvećih afera koja je potresala Srbiju u poslednjih deset godina, a vezana je za Stanka Subotića, zvanog Cane Žabac, kralja duvanske mafije, kako ga je u svojoj knjizi nazvao profesor doktor Vojislav Šešelj, i umešanost vrha tadašnjeg dosovskog režima u šverc cigareta na području Srbije i Crne Gore.
Ovo su veoma ozbiljne stvari, i kada je u pitanju akciza i intencija ove vlade da utvrđuje način na koji će da se određuje iznos akcize i spreči poreska utaja u prometu cigareta, moramo da budemo mnogo obazriviji. Sada mi, kao srpskom radikalu, uopšte nije jasno zašto ste odbacili ono što ste hvalili (mislim i na neke činioce ove sadašnje vlasti i na vas koji niste tada bili u Skupštini, a pretendovali ste da u nju dođete), kada je u pitanju Agencija za duvan. Kakva je ovo organizacija koja će da se bavi sada ovim poslovima?
Malopre, kada je bio amandman gospodina Krasića, mi smo naveli u amandmanu na član 7, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, da je on i te kako vezan za član 4. i za poslove koje Vlada treba da radi, mi smo jasno ukazali na mogućnost monopola, ali sada je u pitanju mogućnost zloupotreba i šverca. Mislimo da ovako predviđeni članovi zakona, gde predlažete da se ova tri stava postojećeg člana 40v brišu, a dodaju se novopredviđeni članovi 40g, 40d i 40đ, nisu dovoljni da bi se eventualna utaja poreza i zloupotrebe sprečile, bez obzira na kaznene odredbe i na tu kaznenu politiku.
Kada budete čuli obrazloženje amandmana koji je na član 9. podneo gospodin Momir Marković videćete da prekomponovanjem tih članova 40đ i 40v, na način kako je on to predložio u ime poslaničke grupe SRS, možete u izvesnoj meri da budete smireniji.
Kada je u pitanju organizovani kriminal, koji je i te kako prisutan kod vas, a videli ste da su velikodušno predstavnici Demokratske stranke, pre svega gradonačelnik Beograda i aktuelni predsednik, u stvari isključivo predsednik svoje stranke, najvećim švercerima duvana na Balkanu, kao što su Milo Đukanović i njegova kriminalna klika, dali podršku u Budvi pre sedam dana, onda vidite da imate posla sa ozbiljnim kriminalcima, pre svega onima koji su predstavnici vlasti u Crnoj Gori i koji imaju svoje produžene ruke i ovde u Beogradu i u celoj Srbiji i da moramo mnogo više da povedemo računa kada definišemo na koji način će da se utvrđuje maloprodajna cena i kako će da se spreči utaja poreza, jer u pitanju su načini za enormno bogaćenje.
Kroz brisanje ovog člana 7. i kroz amandman koji je podneo gospodin Momir Marković na član 9. donekle će da se ispravi greška koju je predlagač zakona dao ovakvim predlogom člana 7. i člana 9. Zakona o akcizama, kada je u pitanju duvan.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o koncesijama Narodna skupština, uz protivljenje poslaničke grupe SRS, usvojila je 27. maja 2003. godine. Imam mnogo podataka da vam iznesem, ali moje kolege očekuju da iskoriste da nešto kažu u prilog diskusije našeg protivljenja zbog ovakvog načina davanja koncesija.
Dakle, mi smo tada imali jasan odgovor na pitanje da li je jednoj državi, a naročito Srbiji, potrebno da da koncesiju za izgradnju autoputa, bilo kog pravca, mada su ovde definisana tri pravca. Mi smo govorili ono što je danas ponovio i gospodin Tomislav Nikolić, da je rečni saobraćaj (naročito jedna studija koju je uradila grupa eksperata SRS a tiče se južnomoravskog sliva do Vardara) veoma važan strateški projekat za Srbiju. Ako država ima sluha a imamo i energiju i znanje, odnosno ako je Vlada ta koja je spremna da se upusti u tako nešto.
Mi sada dolazimo do pitanja isplativosti, odnosno zakonom o koncesijama, koji sam spomenula da je tada izglasan, definisan je pojam koncesije. Možda tada nepoznat za mnoge naše građane, šta je to i kako se uopšte dolazi do davanja koncesije od strane republičke Vlade budućem korisniku koncesije.
Taj sistem - izgradi, koristi i predaj je ograničenog roka trajanja. U ovom slučaju, danas vam kažem, da su podaci do kojih su nesumnjivo došli ljudi pre svega iz resora, (finansijski podaci su u pitanju) ljudi koji prate rad Republičke direkcije za puteve, nepobitni podaci koji nam govore o tome da je isplativost kod naplate putarine, a to je ovde ključna stvar, veća nego što je pitanje ukupnog ulaganja za davanje ovih koncesija.
Podatak koji govori za 2003. godinu koliko je ukupno naplaćeno što se tiče putarine je 4.860.923.234,97 dinara. Kako je frekvencija saobraćaja rasla i kako se cena putarine promenila ta naplata u 2004. godini je bila 6.960.898.021,47 dinara.
To je jedna tabela koja nam po deonicama i po finansijskim zaduženjima, odnosno po parametrima koliko nas to košta, a koliko dobijamo od naplate putarine dovodi do toga da iz te tabele nesumnjivo možemo da zaključimo da je prihod u 2004. godini na svim deonicama bitno uvećan za 43,20%, a posebno kada je u pitanju deonica Beograd - Šid, gde je skoro udvostručen iznos.
Kada je u pitanju pravac prema Novom Sadu, (jer od Beograda do Novog Sada imamo zatvoren sistem i poluotvoreni do Horgoša) tu je to uvećano za 77,53%. Ovde se govori i neke kolege poslanici su spomenuli kada je u pitanju pravac prema Dimitrovgradu i pitanje brdskog terena i konfiguracije, ali i ovih drugih definisanih do Požege i do Horgoša, koliki je to prosek za izgradnju kilometra autoputa.
Ne mogu da se složim sa jednim netačnim podatkom koji je iznet ovde, jer upravo u vreme koje je gospodin Dragan Todorović iz SRS bio ministar za saobraćaj u Republičkoj vladi, nedvosmisleno govori o tome da je procenjena vrednost izgradnje puta, a što zavisi od prateće infrastrukture, od 2,5 do 10 miliona dolara. To je veoma rastegljiv pojam i isto tako je veoma diskutabilno pitanje oko ukupne procene eksproprijacije koja je ovde definisana sa osam miliona evra.
Dolazimo do onoga šta je zamereno od strane SRS kada je u pitanju zakon o koncesiji, jer je sada direktna posledica davanja koncesije i postojanja jednog takvog zakona. Mi ne možemo, a ni tada nismo mogli da se složimo sa načinom obrazovanja tenderske komisije.
Moram da kažem gospodinu Iliću, ministru za kapitalne investicije, ili već kako se zove, da koncesija nije izmišljena onog trenutka kada ste vi došli u Koštuničinu vladu i da je to nešto zašta se SRS zalaže od svog osnivanja. Ovde sada dolazimo do podatka, (a podaci nedvosmisleno, gospodine ministre, govore) da su svi ovi podaci uporedni, i zaista je mnogo toga, i ne mogu, egzaktni su.
Dakle, u pitanju su podaci od ljudi koji su nadležni za to poslovanje, da je ukupan prihod do 2020. godine na svim ovim postojećim pravcima, odakle bi država mogla da investira veći od ukupno planiranog iznosa investiranja. Do 2020. godine kako su stručnjaci proračunali, to bi bilo 640 miliona evra. Moram da vas podsetim na činjenicu da je Narodna skupština Republike Srbije 1998. godine, krajem godine, dala saglasnost na koncesiju za pravac prema Dimitrovgradu.
Suština davanja koncesije mora da bude u dobronamernom izboru i definisanju toga šta je predmet koncesije. Ovde je to definisano. Međutim, zakon i način obrazovanja tenderske komisije me sada navodi na jedan zaključak.
Ministar Velimir Ilić je u određenom koalicionom sporazumu sa jednim od najvećih pljačkaša i lopova i čoveka koji je potpuno bez skrupula Bogoljubom Karićem, a danas ste u skoro isto vreme kada je taj idiot i lopov došao ispred Skupštine Srbije i vi ušli u Skupštinu. Navodi me na zaključak, pošto kaže da tenderska komisija može u svom imenovanju da ima i lica izuzetnih finansijskih, pravnih, tehničkih i drugih oblasti, jer se taj samo proklamovani političar i ekspert za sve, ali pre svega lopov, jedan od vodećih kriminalaca, možda ponudio vama da bude i u tom poslu.
Čudi me, gospodine ministre, kako ste prestali kada ste već došli do kapitalnih investicija i do onoga što stvarno treba da bude kapitalna investicija za jednu zemlju kao što je predmet ovih koncesija, čudo niste izašli pred Narodnu skupštinu Republike Srbije da nam saopštite podatak da li ste utvrdili, do dana današnjeg, kolika je vrednost Mobtela.
Sa druge strane, ono što je evidentno iz svih ovih podataka, a naročito zbog toga što je recimo deonica Horgoš - Novi Sad kao polu autoput kroz ovaj otvoreni sistem naplate putarine, donosi u proseku oko osam miliona evra godišnje, a toliko je procenjen ovaj sumnjivi procenjeni iznos za eksproprijaciju. Ukupan iznos isplativosti 640 miliona, ponavljam, do 2020. godine.
Zašto je onda država pribegla tome, odnosno zašto je to vaš projekat, a nije kao što je odlučeno u slučaju pravca Kragujevac - Lapovo ili Lapovo - Kragujevac, da država uđe u taj projekat. Uzgred, budi rečeno, nekih 300 metara je tamo počelo da se radi ove druge trake, a za ostalo, videćemo, jer sva ta obećanja da, do te i te godine, imaćemo istu cenu putarine 2007. godine.
Verujem da ova vlada neće opstati do tada, ali da biste tako nešto zagovarali, a već imamo evropsku cenu struje i mnogih drugih životnih namirnica, imaćemo i evropsku cenu osiguranja, a sada i putarine, onda moraju elementarni uslovi za to da se obezbede i da građani imaju najmanje 1.500, 2.000 evra prosek plate. Ne da im se govori da će da bude novog otpuštanja! Mi smo zaista zemlja sa posrnulom privredom i sa milion nezaposlenih.
Sada, pošto su ovo stvarni podaci koje sam iznela u javnost, svi građani će da se upitaju, zašto se taj toliki iznos od sve većeg ubiranja prihoda od naplate putarine ne iskoristi za izgradnju ovih pravaca koji su definisani.
Veoma je diskutabilno to, na koji način će raditi tenderska komisija, drugim rečima, ako Narodna skupština Republike Srbije imajući u vidu da je naplata putarine ključna stvar i da tu upravo leži veća isplativost, donese i da saglasnost na ove koncesije.
Jedna od najvećih strateških potencijala za elektroprivredu nekome će gotovo biti poklonjen i da on može da ga iskorišćava. Kako to ustvari ide? Ako je cena kapitala 5% ukupne vrednosti, isplativost je na oko 16 godina. Ako je 6%, onda je do 18 godina, a ako je besplatno isplativost je odmah zbog ovakvih cena i zbog činjenice da se ovoliki prihodi ubiraju.
Mi ne možemo da se složimo sa svim ovim što nam je u prilog davanja koncesije, a želimo da se putna infrastruktura u našoj zemlji izgradi, izneo ministar Ilić – naročito zbog toga što će on pokušati u narednom periodu, sve do izglasavanja nepoverenja ovoj vladi, a i sam je rekao sve vlade se menjaju i ministri, pa samim tim i vi ćete uskoro da pokupite stvari iz ovog kapitalnog ministarstva.
Dakle, ne možemo da se složimo sa tom ocenom da je ovo bio jedini način da se pokrene srpska privreda i da je način na koji će biti date koncesije ono što je najisplativije za državu Srbiju.
Ljudi koji su u najvećoj meri pravili ovu uporednu analizu i radili na podacima, a pre svega ljudi koji su iz stručnog tima SRS pre su bliže oceni (kao i naši poslanici prisutni ovde) da se na ovakav način, zapravo, radi o jednoj još novoj pljački koja se odigrava i odigravaće se naočigled građana Srbije. Daleko od toga da neko neće da podiže zemlju, odnosno da građevinsku operativu uposli i da zaposli ljude.
Mi smo zagovornici toga i da celokupni srpski potencijal bez lopovluka, bez korupcije, bez pljačke mora najbolje moguće da se iskoristi. Bar vi znate da među srpskim radikalima nema nijednog takvog, za koga može da se kaže, da je bilo kada pokušao ne daj bože da ušićari. Sve ovo drugo o čemu se priča, slavodobni nastupi pojedinih predsednika opština, a naročito onih koji su iz vaše stranke, sitno je šićarenje na srpskoj političkoj sceni koja ne može da donese korist duže od jednog mandata. Imate primer kod nas u Šumadijskom okrugu, imate primer u mnogim drugim gradovima Srbije.
Onda kada vam se izglasa nepoverenje i kada ne budete bili više u situaciji da dajete šakom i kapom vašim ljudima, uslovno rečeno, pripadnicima vaše stranke u predizbornim kampanjama, a samo tamo gde su dobijali i ponašali ste se tako kao da vam je to dedovina i vaša privatna imovina, pa dajete onome kome treba, imamo taj primer i slučaj u Kragujevcu, dakle, sve dotle dok ne bude se pitala celokupna srpska politička scena i oko ovako važnih pitanja da se ne nađe konsenzus, a pre svega u Skupštini koja daje saglasnost na nešto što je kapitalni projekat, ili kako neko reče kolosalni projekat i tih razmera u Srbiji, neće biti dobro za građane Srbije. Zbog svega ovoga što sam rekla, a to je samo jedan deo, nastaviće moje kolege, ne možemo sa ovim da se složimo.