Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moram da reagujem, ne kao pripadnik SRS, već kao neko ko je nastojao da se u bavljenju ovim poslom, a pre svega u onome gde je Srbija bila i ko su bili političari tog doba uoči Drugog svetskog rata, a pripadali su i onome što danas u najvećem delu, kada je u pitanju i državni i nacionalni interes, neguje SRS, da reagujem, iz prostog razloga što građani Srbije, oni koji o tome imaju elementarna znanja, a oni koji nisu nešto znali o tome, mogli su u više navrata, a u izdanju "Velike Srbije", odnosno SRS, da pročitaju ko je bio Milan Stojadinović i kakva je njegova uloga bila kao premijera, uoči Drugog svetskog rata.
U jednom od najvećih srpskih bukvara, koji treba da bude uzor za svako dete koje želi nešto da sazna o istoriji svog naroda i svoje države, u pitanju je delo neverovatnog sadržaja i kapitalnog značaja, koje je predsednik SRS objavio uoči odlaska u haški kazamat, a to je knjiga "Ideologija srpskog nacionalizma", na strani 1007, u poglavlju o ulozi Milana Stojadinovića i onome šta je on činio za srpski narod u celini, i sa pozicije svoje struke i kao političar, prof. dr Vojislav Šešelj je, rukovodeći se ne samo onim što je koristio od jednog od najvećih srpskih naučnika Laze M. Kostića, već i obuhvatajući sve ono što su drugi učeni ljudi pisali, a naročito istoričari, u tom poglavlju gotovo sve o Milanu Stojadinoviću sažeto napisao i dao na uvid javnosti, baš kao i SRS, koja je nekoliko godina ranije objavila jednu knjigu koja govori o tom vremenu i o tom srpskom političaru.
Dakle, govorim ovo ne kao predstavnik stranke koja neguje i Pašićevske i Stojadinovićeve tradicije u onome što je zaštita države i naroda, već kao predstavnik naroda koji ne može da razume da se na ovakav način, iz jednog ugla ili sa pozicije koju lično ne mogu da razumem, reaguje i na takav način se obraća sa skupštinske govornice, a pri tom to nema nikakve veze sa amandmanom.
Čista je zloupotreba i falsifikacija, u istorijskom, u naučnom i u svakom drugom smislu, što ne mogu da dopustim, niti bilo ko od kolega koji ovde, verujem i sa ove druge strane, koji takođe mnogo više o tome znaju i imaju jedan pristupačniji, a pre svega naučno utemeljen stav o tome ko su bili ljudi iz naše novije istorije, u koju se računa i taj period uoči Drugog svetskog rata.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je kontradiktornosti u ovoj kontragaranciji, počev od ukupnog obima sredstava i onoga o čemu sam govorila povodom amandmana kolege Mirčića - ko će biti korisnici, pored elektroprivrede, kako je to naznačeno u članu 3, jer se ne poklapa sa obrazloženjem predlagača, a obaveze korisnika kredita su definisane u ovom članu 6. i tu su sada zanimljive stvari za vas i za celokupnu javnost.
Sredstva za otplatu kredita, kako ovde stoji, u kontragaranciji, obezbediće, dakle, korisnik elektroprivreda, ako je to samo elektroprivreda, prenosom sredstava na poseban račun kod Vojvođanske banke a.d. Novi Sad. Zašto baš kod Vojvođanske banke? Sada čujem, kolege kažu - državne.
Znate, četiri najveće državne banke je jednim potezom pera u jednom danu zbrisao ministar finansija. Sada vi meni kažete, državna banka, a ima ih još nekoliko koje su sa tzv. državnim odnosno društvenim kapitalom i vi ne znate, kao što ni ja ne znam, i vi koji to dobacujete, kako je došao na ideju predlagač ove kontragarancije, da to bude baš tamo i da li je to bilo putem neke javne ponude, ili je to onako, ispod žita, kao što su oni navikli da rade.
Nemojte onda nešto za šta niste sigurni, razumem da ste bili u upravnom odboru te banke ili da ste jedan od direktora, ne bih se usudila da se tako gađam sa 50 miliona dolara i da kažem, to je zbog toga.
S druge strane, moram da vam kažem da je neverovatno da se ovaj stav 3. člana 6. na ovakav način formuliše, zato što on ne znači ništa, u principu, a i sam nam predlagač to poručuje. Kaže: "Ako po osnovu izdate kontragarancije Republika Srbija izvrši obavezu umesto korisnika kredita, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate i pratećih troškova koji nastanu zbog neizvršenja odnosno neblagovremenog izvršenja obaveze, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od korisnika zajma naplati obračunatu zakonsku kamatu".
Mnogo se špekuliše sa ovim šta je obračunska zakonska kamata. Po hiljaditi put vas upozoravam, sa ove govornice, da to jednom moramo u Skupštini da raščistimo i zbog građana, a pre svega zbog njih, koji plaćaju velike globe državi kada je u pitanju neizmirena obaveza po raznim osnovama, i za komunalne usluge.
Imamo slučaj kragujevačkog vodovoda, gde su stigli neverovatno astronomski, sa sve kamatom, računi za vodu, koji se sada, doduše, reprogramiraju po nekom dogovoru sa gradskom skupštinom.
Imamo mnogo slučajeva kada je u pitanju neblagovremeno plaćanje poreskih obaveza. Ako vi priznajete da postoji van zakonskih okvira i van Zakona o obligacionim odnosima, saveznog bivšeg i zakona koji su doneti 2001. godine, gde je amandmanom SRS jasno rečeno da zakonska kamata, obračunska, mora da bude usklađena sa rastom troškova i zarada.
Ako vi u vašoj sredini imate slučaj da se ona obračunava na mnogo veći način, onda je to klasična zloupotreba. Niko se od nadležnih do dana današnjeg nije izjasnio po tom pitanju. To više ne može da bude ona kamata od 0,02% dnevno. Da li se slažete sa tim? Znači, ne može da bude.
Mora da bude mnogo manja ili da se usklađuje sa tom eskontnom stopom Narodne banke Srbije, ona je oko 26-27% na godišnjem nivou ili ovaj kombinovani model sa rastom zarada i sa rastom troškova na malo.
Onda se postavlja pitanje, nešto je o tome govorio i kolega Šarović, prvo, zašto baš sa Poljacima ovaj sporazum, kakva je to vrsta i kog kvaliteta, što se tiče tehnologije, mašina i opreme, nemamo specifikaciju, tako da i ne znamo šta je zapravo sadržano u tih 50 miliona.
I zašto Narodna skupština da prihvati sve ovo, kada će opet od korisnika električne energije ovaj iznos da ide, što će da prihoduje elektroprivreda, pa će kao korisnik ovog zajma, odnosno ovog kredita da ga vraća sukcesivno po ugovoru koji ne znamo kako izgleda, jer ovde su samo opšte norme date.
Čemu sve to, kada svake godine Elektroprivreda Srbije od građana po osnovu od 2,16 kilovat snage, a to vam je sada otprilike dva američka dolara, uzme od građana na dva miliona i 200.000 brojila oko 23-24 miliona dolara.
Na svim računima za električnu energiju lepo vam piše da je to takozvana angažovana snaga, odnosno da to Elektroprivreda koristi za remont svojih postrojenja.
Ako to plaća i onaj koji ima dva i tri brojila, na drugom i trećem nije oslobođen te takozvane angažovane snage, odnosno tih 2,16 kilovata električne energije, odnosno ekvivalent dva dolara, ako to plaćaju građani stalno svakog meseca kada im dođe obračun za električnu energiju, zašto onda ove pare.
Gde se onda troši novac i kako ga onda raspoređuju i troše ova dvojica, Hamović i Lazarević, koji imaju monopol što se tiče elektroprivrede i električne energije.
Zašto se onda dodatno zadužuje država, kada na svakom računu, na svakom koji vi dobijete imate taj iznos koji je bio početnih 50 i nešto dinara, pre dve tri godine, kada je to krenulo da se štampa i kada je uvedena ta angažovana snaga i sada kada je struja za 500% skuplja u odnosu na 2000. godinu ili je 15% skuplja u odnosu na pre mesec dana, sada vašom odlukom, i ko zna koliko će puta još da poskupi do kraja godine.
To građani ne mogu da opravdaju, niti da opravdaju takav postupak bilo kog narodnog poslanika i zbog toga SRS izričito je protiv ovakve vrste i zaduživanja i trošenja kredita sa sumnjivim aranžmanima i sa strukturom u tom kreditnom aranžmanu, koji nam do kraja nije jasan.
Da li će tu da participira ekologija, poljoprivreda ili će samo Elektroprivreda da koristi, za koje delove Elektroprivrede će da se vrši?
Pa da vam kažem, vi ne znate ni za ovaj novac koji vam se uzima sa računa, odnosno građanima Srbije, za ovih 2,16 kilovata snage, odnosno tih stotinak dinara ili sto i nešto, koliko je to sada, po poslednjim računima za struju, kako cena skače, tako se to povećava, vi ne znate gde se koristi taj iznos, pošto u celoj Srbiji to postoji na svakom računu za električnu energiju, za koju je remont kojih postrojenja.
Svako će u svakom delu Srbije gde živi da traži da se to intenzifikuje u njegovom kraju. To samo nije manir srpskih radikala, ali vaš jeste. Kako god je koji od vas, bez obzira da li ste vi u koaliciji ili ste povremeno u svađi, izabran za predsednika opštine ili načelnika okruga u svom okrugu, on traži za sebe. Mi želimo da svi građani Srbije imaju podjednake uslove i da to budu standardi po kojima će oni da koriste i snagu prilikom dobijanja, odnosno primanja električne energije, jer svi plaćaju istu cenu.
A vi znate da u mnogim delovima Srbije to nije tako. Da je naročito na seoskim područjima to izraženo, i u centralnoj i južnoj Srbiji ljudi strahuju zbog uređaja i ono malo muke što čuvaju, naročito ovih dana kada su ovi strujni udari i nestašice energije zbog nevremena izraženi, prilikom ponovnog uključenja na mrežu, da im stradaju i kućni aparati i mašine i ono sve što imaju, zato što napon nije svuda isti.
A i onaj građanin koji živi negde na nekoj planini u Srbiji, tamo na Kopaoniku ili već ne znam gde, na Zlatiboru, na Zlataru, mora da plati istu angažovanu snagu, kao i onaj što živi u centru nekog grada koji ima mnogo bolji prijem električne energije.
Onda da ste vi izašli ili da je predlagač rekao - znate, unapredili smo dovod električne energije u tim i tim krajevima, izvršen je remont postrojenja tu i tu, građani su zadovoljni, videćete kasnije kada krenemo sa ovim kontragarancijama za saobraćaj i puteve da i tu nisu čista posla. Zato što ovaj iznos i ovo obrazloženje ne odgovara stanju stvari na terenu. Ništa se nije promenilo u tom smislu 15 ili 20 godina u nekim krajevima Srbije, koji su potpuno zapostavljeni i kada su u pitanju i putevi i električna energija.
Ova dvojica kradu li kradu, 200, 300, 500 miliona uzmu od građana Srbije na ovim nelegalnim poslovima oko struje, a mi da zadužimo državu i narod koji će to da plaća preko plaćanja računa za struju, jer je Elektroprivreda ta koja je korisnik zajma za iznos koji je u najmanju ruku sumnjiv.
Mi ćemo da glasamo protiv svih ovih garancija, zato što niko od nas, a mi smo odgovorni ljudi, visokomoralni ljudi i ne možemo da stojimo iza jednog utrošenog dinara, a da ne znamo gde se to troši, ko je trošio na takav način i naročito zbog toga što znamo kako se to troši.
I Anketni odbor koji je radio, čiji je predsednik bio gospodin Vučić, mesec dana na ustanovljavanju pljačke, kada je u pitanju elektroprivreda, od strane Hamovića i Lazarevića, i do dana današnjeg izveštaj nije došao pred Narodnu skupštinu, nepobitno je utvrdio da su i ovakvi zajmovi i svi drugi ranije pogrešno korišćeni i da su ta dvojica opljačkali građane Srbije.
A dali ste im jedan od najvažnijih sektora u državi, Elektroprivredu, da upravljaju njome i da građani zbog toga ispaštaju, i svakog meseca sve veće poskupljenje, i to je više neizdrživo, i kada je struja u pitanju, a nastavićemo u toku dana dalje i za putarine, pa kada dođu i ovi poreski zakoni, oko poreza jedna prosto neizdrživa situacija za džep bilo kog stanovnika Srbije, a da nije kriminalac i lopov.

Dame i gospodo narodni poslanici, bivša dosovska vlast sa ministrom finansija Božidarom Đelićem je išla u takvo zaduživanje i povećavala ukupan iznos kojim je građanin Srbije po raznim osnovama zadužen, u čemu mu je svesrdno pomagao tadašnji potpredsednik Vlade Miroljub Labus, da mi danas imamo ukupnu zaduženost naše zemlje oko 14 milijardi evra, a ne 9, kao što je to pre neki dan saopštio ministar finansija.
Nama uopšte ta dužnička kriza ne preti, mi se u njoj jednostavno nalazimo, i građani koji sa teškom mukom obezbeđuju sredstva da preživljavaju iz meseca u mesec, i znaju kako su skupi bankarski krediti, sa zebnjom prate kakva je situacija u našoj privredi, šta im sve nedostaje od elementarnih stvari za normalnu egzistenciju i pod velikim pritiskom su zbog činjenice da je to jedna priprema, ne daj bože, za argentinski scenario.
Ali, ako se ovako nastavi sa zaduživanjem, a da se ne pokreće privreda i da ljudi nemaju od čega da žive i da rade, neće biti dobro.
Mi zato želimo da vam kažemo da ovaj način i ovo ratifikovanje potrošenih para od prethodne DOS-ovske vlasti, a vi ste skloni takođe tome da se ponovo zadužujete i da uzimate raznorazne kredite, nije dobro ni za jedinicu lokalne samouprave, a kamoli za Republiku Srbiju, jer su u pitanju veliki iznosi. Diskutabilno je da li se po ovim razdelima za sva tri korisnika iznosi slažu, a jedan poslanik je izrazio sumnju da to nije tako. Nisam stigla sada da saberem i da vidim da li taj iznos odgovara korisnicima kredita.
Želim vašu pažnju da usmerim na način na koji su ta sredstva trošena i na ukupan iznos sredstava za zaduživanje kod Evropske investicione banke za raznorazne projekte koje je Srbija potpisala, ne samo na ovih 223 miliona, a ne znam kome je palo na pamet od predlagača da to zaokruži na 225. Računa, šta je to milion i dvesta, trista hiljada, to nije ništa, ili dva miliona, zaokružićemo to ovako odokativno.
U 2003. godini nastavljeno je sa tim tzv. projektima kod Evropske investicione banke i imam egzaktan podatak koji kaže da je to zaduženje dostiglo 426 miliona evra ukupno do kraja 2003. godine. Samo u 2003. godini 162 miliona i po izveštaju koji ćemo verovatno da dobijemo sledeće godine, a videćemo koliko ste se vi, kao nova vlast, u 2004, odnosno u 2005. godini zadužili.
Ako se ovako nastavi, ako se svake godine u proseku država zadužuje kod Evropske investicione banke za otprilike 180, 160, a nekada i više, a ranije je to bilo i po 300, evo 225 miliona, samo kod te jedne banke za 10 godina, a pet godina je već prošlo od tzv. promena u našoj zemlji, zadužili smo se za pola milijarde evra, znači, za 10 godina za milijardu evra.
Kada pogledate, to bi moralo da bude tako očigledno i da se vidi da je uloženo milijardu evra u raznorazne projekte. Ne, i dalje je država u stagnaciji i dalje se ništa ne dešava na poboljšanju životnog standarda stanovništva, pa i zaposlenih u ovim preduzećima, jer kada pogledate kako je haotično stanje u Jugoslovenskoj železnici, kao i u Direkciji za puteve, kada su bile koncesije, govorili smo o raznoraznim zloupotrebama i o lošim projektima i procenama od koncesija.
A drugi, veoma stručni, ljudi iz Republičke direkcije su nam dali jasnu projekciju koliko bi država samo na osnovu putarina mogla da zaradi. Uostalom, to je sada vama, kako vi to volite da kažete, transparentno, jer je putarina od Beograda do Niša, koliko, više od 1.000 dinara, 700 ili 800 dinara najmanje, jer je do Batočine nekih 400 dinara, a za teretna vozila, pa vi izračunajte koliko je to.
Dakle, kroz sopstvene prihode država mnogo više dobije nego što su ovi krediti za koje nam je nejasno ko ih je i kako plasirao. Bivši predsednik upravnog odbora, a sada ministar, Radomir Naumov, kritikujući onda kao neka navodno opozicionirana opozicija, ali nije baš, kao predstavnik DSS, takve poteze DOS-ovske vlasti, rekao je da u EPS ne stiže taj toliki obim obrtnih sredstava koji je navodno ovde ugovorom naznačen, i kod onog prethodnog i kod ovog koji se tiče ove Evropske investicione banke.
To nije dobar način i dobar put, zato što građani Srbije od toga nemaju direktnu korist, a u najvećoj meri imaju samo štetu, zato što sa druge strane kada pristignu te tranše za vraćanje kredita i kada EPS, pre svega sa ovom dvojicom kriminalaca, vidi da treba da vraća određeni iznos kredita, poveća cenu električne energije i ovaj novi strujni šok, odnosno udar govori u prilog tome.
Kod razloga za donošenje zakona nije jasno kako je neko mogao da napiše da se ova sredstva upotrebljavaju za modernizaciju EPS, a što utiče pozitivno na neprekidnu snabdevenost električnom energijom i otklanjanje mogućnosti za pojavu havarijskih kvarova, koji kao rezultat mogu imati isključenja, kada nijedan iznos sredstava ne može nikada i do kraja da tako upodobi elektroenergetski sistem neke zemlje.
Mislite da u Americi posle onih uragana ili nekih drugih vremenskih nepogoda ne nestane električna energija. Kod nas je takođe država, kao što je prekjuče Kragujevac, pa nekoliko dana pre toga Leskovac i Prokuplje, pogođena elementarnim nepogodama, i što se poljoprivrede tiče i elektroenergetskog potencijala. Nisam još dobila informaciju, naselje Pivara u Kragujevcu, odnosno Filip Kljajić koji je ostao bez struje, u nekim delovima je stizala sukcesivno, ali znam pouzdano da juče u tom delu grada nije bilo električne energije.
To nije dovoljan razlog i opravdanje da bi se uzela sredstva, a naročito kada se ima u vidu, a to sam vam malopre rekla kroz mnogobrojne primere, da u seoskim sredinama napon električne energije nije zadovoljavajući i da ljudi tamo muku muče sa to malo mašina i opreme što imaju. U kom god šumadijskom selu da se pojavite, bilo kom drugom kraju u Srbiji, isto će vam seljaci reći, da im je slab napon i da moraju da vode računa, a naročito prilikom nestajanja struje.
Uređaji u gradu Kragujevcu stradaju. Ženi je stradao televizor u stanu zbog toga što je zaboravila da ga isključi prilikom nestajanja električne energije. To je jedan najnoviji primer, najsvežiji, ko će to njoj da nadoknadi. Niko. Koliko kućnih aparata je stradalo sada ovih dana i u Kragujevcu i u drugim krajevima, gde je bilo neverovatnih nepogoda i gde je ceo grad bio isključen sa mreže, nije bilo električne energije. Neki ljudi nisu bili kod kuće, nisu imali mogućnost da to kontrolišu.
Znači, nikada u tom smislu ne može da se spreči havarija, a što kod stanovništva, što generalno, da biste vi rekli, e, trebaju nam pare zbog toga. A ovde nije naznačeno gde je izvršena ta rekonstrukcija mreže, gde je učinjen taj pomak. Jednostavno, samo je navedeno toliko para treba, i u onoj prethodnoj i ovde su sada objedinjeni i Direkcija za puteve, i železnica, to je 225 miliona, a da građani ne znaju gde su ta sredstva utrošena. Opet sve preko njihovih džepova, jer im računi stižu sve veći i veći, kamata na to ide. Oni ovo sve moraju da vrate kroz utrošak, kroz visoke cene, kroz račune koje nemaju više od čega da plate.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Antić je podneo amandman na član koji definiše obaveze korisnika zajma i kao što je rekao jedan od zaista najvećih pravnih stručnjaka u zakonodavnoj oblasti u Srbiji, gospodin Zoran Krasić, ne da nije mesto ovom članu ovde, nego je ovo potpuno besmisleno i za nas koji nismo pravnici.
Ako pogledamo i pročitamo svako ko je bilo kada potpisao neki ugovor sa nekom finansijskom institucijom videće da ovo definiše odnos između korisnika zajma i banke koja je zajmodavac. Besmisleno je uopšte što vi prihvatate da raspravljate i da verifikujete kontragaranciju koja je ne samo u medijskom smislu, nego po džepu građana Srbije potresla Srbiju, odnosno na ovaj način će još više.
Jer ako znate, a o tome je govorio kolega Krasić malopre, da je jedan fikus koštao 40.000 dinara, koje su kupovali uz aminovanje Rašete, oni koji su rukovodili projektom rekonstrukcije Aerodroma Beograd, pozlaćeni poslužavnici od 70.000 i jedno takvo beskrupulozno ponašanje i izjave koje su sledile posle toga, onda je nemoralno da verifikujete, odnosno da odobrite da ova kontragarancija bude usvojena u Narodnoj skupštini Republike Srbije, naročito zbog toga što ste odmah po preuzimanju vlasti zaboravili na tu ne aferu, nego očigledno pljačku.
Nikada nije niti pokrenuta mogućnost da se anketni odbor bavi tim pitanjem, niste želeli da podržite, niti ste zatražili od ministra finansija, sada Mlađana Dinkića, da dostavi izveštaj, odnosno Narodnoj skupštini, nijedna od stranaka u vlasti to nije uradila, zato što vas to jednostavno ne zanima više.
Bilo je po onoj narodnoj "tresla se gora, rodio se miš" i šta se sada dešava dalje, ništa. Neko je strpao milione dolara u svoje džepove. Zar vi ne mislite da dalje treba da se radi na sanaciji, ali u pravom smislu reči i obnovi puteva u Srbiji, da neće da dođe neka normalna vlast. Hoće, radikali će preuzeti vlast u zemlji i svaki dinar, i svaki cent, bilo koje strane valute koja se bude potrošila, biće predočen javnosti.
Nemoguće je da nam pričate kako ste vi nasledili ove uslovno rečeno dugove, ali zaista to je novac koji su DOS-ovski vlastodršci, pre svega ovi iz DS, trošili kako im se prohtelo, i da kažete da je nešto urađeno i podržavate te njihove projekte od tada; ne znate, nemate ni specifikaciju tih troškova i da nije pokrenuta cela ona afera kada biste saznali da je fikus koštao 40.000 dinara i da se neko tako obogatio i trošio pare građana.
Sada smo suočeni sa situacijom da je 2005. godine putna mreža i deo puta, odnosno ako hoćete i jedan i drugi pravac, i ovaj od Beograda prema Nišu i obratno, u nekoj fazi rekonstrukcije posle onih poslova koje ste davali Čumetovom "Difens roudu", njegovoj ženi i svom tom kriminalnom klanu, to su činili prethodnici iz DS-a, a vi ćutali i nastavili dalje da se ponašate isto i da ne govorite o tome.
I sada imate situaciju da se usred sezone, kada kroz našu zemlju kao tranzitnu masa turista prolazi, vrši rekonstrukcija dela puta kod Velike Plane, gde to ima. I da nema euro dizela na pumpama, a hoćete da inkasirate neki novac i kažete, evo u dva ili tri meseca koliko treba da traje ta turistička sezona, država može da zaradi neki novac.
Čude se ovi ljudi koji su servis u pravom smislu reči sa jedne i druge strane autoputa, jer ne mogu ovima koji prolaze kroz Srbiju, koji su u tranzitu, a kreću u neke druge destinacije, oni sami da objasne da u državi ništa ne funkcioniše normalno. Ne funkcioniše, sigurno, kada na pumpama nema dizela i kada se rekonstrukcija puta, posle onih silnih Čumetovih rekonstrukcija, odnosno krađe para i otimačine, sada ponovo radi na istim deonicama.
Besmisleno je da ćutite i da ne kažete jednu jedinu reč, a ministar nije ovde, da ne reagujete na amandmane poslanika SRS, a znate, sada se obraćam vama koji ste u ovoj vladajućoj koaliciji, da je istina sve ovo što smo mi govorili celo jutro i što vam govorimo danima, kada su u pitanju ove kontragarancije.
Za opljačkane pare ili utrošene na sumnjivi način, u neke od navedenih projekata, vi hoćete da pritisnete zeleno dugme u danu za glasanje, a odredili ste da to bude petak, žuri vam se sa rebalansom budžeta i tog dana ćete da dođete, nakupite se, evo pojedinih koji ulaze i izlaze, dođu samo kada je glasanje ili prođu da završe neki svoj posao.
I tako, ukupno 800 miliona evra za sve kontragarancije. Da li je to vama normalno? Normalno da nije. Ako vi kažete da je to normalno, a nemate izveštaj ko je, gde i kako od vaših prethodnika trošio pare, kada znate da je tolika pljačka bila na Beogradskom aerodromu, izvolite, glasajte za to, ali građani onda znaju sa kim imaju posla, sa vama koji vršite vlast u Srbiji, a mi ovako nećemo da se zadužujemo, niti bismo ikada pristali na neviđeno.
Tu su bande, lopovi, kriminalci, da dajemo ovolike pare u ruke da godinama navodno izvode neke projekte, a za par dana ili za mesec dana da milione strpaju u svoje džepove.
To vi vrlo dobro znate da se desilo, a ako vama vaša savest nalaže da glasate za to, izvolite, glasajte, a mi ćemo odlučno biti protiv toga i do kraja ćemo da vam iznosimo sve podatke, jer znamo da su izvršene zloupotrebe kada su u pitanju ovakvi milionski iznosi u evrima i dolarima.

Dame i gospodo narodni poslanici, da su srpski radikali bili u pravu kada su osporavali davanje koncesije na određene deonice koje su usvojene vašom poslaničkom većinom pre mesec dana u Narodnoj skupštini govori i ovaj dnevni red, zapravo ova kontragarancija kojom treba da se opravdaju sredstva dobijena još ranije za izgradnju, zamislite molim vas kako to zvuči, evropskih puteva Srbije i Crne Gore.
Valjda zato što je ovo Evropska investiciona banka za finansiranje puteva, pa se kaže evropski put. Ako još separatistički režim iz Crne Gore svoj evropski put vidi od Beograda do Novog Sada na ovoj trasi E-75 i još treba da me u to ubedite.
Mislim da zaista nema mesta ovakvom obrazloženju. To je, pre svega, vrhunac cinizma, a sa druge strane sami sebe potirete sa argumentacijom koju su neki od vas iznosili kod davanja koncesije na predlog Velimira Ilića, odnosno Vlade Republike Srbije, takođe za deonicu do Horgoša, ali odnosi se na celu trasu od Beograda do Novog Sada.
Žao mi je što u ovom trenutku kolega Dišić nije ovde, ali neki od vas su sa nepoverenjem gledali, a naročito je tome bio sklon ministar Ilić, kada je kolega govorio o užasnom stanju u kome se nalazi most na Beški, o pukotinama i o činjenici da ništa do sada nije urađeno da se izvrši potpuna sanacija tog mosta.
A posao koji je vezan za ovu kontragaranciju, za evropski put kriminala, usko je vezan za Ljubišu Buhu Čumeta, odnosno za njegovu firmu ili njegove žene, svejedno, "Difens roud", koja je dobila pod patronatom tada Demokratske stranke, Zorana Živkovića i ministra Marije Rašete Vukosavljević ovaj posao u ovolikim milionskim iznosima.
Opet se vraćamo na onu priču od jutros. Možda je nekima od vas zbog toga neprijatno, ali nije dovoljno da vi to kažete samo ili da ne možete da pogledate u nas dok mi govorimo da je taj novac potrošen na kriminalan način. Tome se jednostavno suprotstavite tako što nećete za to da glasate, zato što je odobravanje ovolikih sredstava post festum legalizacija kriminala.
Vi sami dobro znate, i u slučaju Aerodroma "Beograd" i u slučaju ove deonice koja je rađena, ove trase od Beograda do Novog Sada, ne da je bilo zloupotrebe, nego pljačke koju je sprovodio ondašnji režim i vama ostavio u nasleđe da vi sada to verifikujete. Kada bismo krenuli, odnosno to jedino srpski radikali rade, i u ovoj i u skupštini državne zajednice, da gledamo kako je i ovo rukovodstvo u Crnoj Gori koristilo taj novac, opet ćemo da dođemo do sumnjivih poslova, do izvođača i podizvođača, i do kvaliteta asfalta koji se pravi.
Jutros sam vam rekla na primeru ove deonice do Velike Plane, pa i ovog dela ispred, koji je rađen prošle godine, kod požarevačke petlje, da je već sada u očajnom stanju. Talasast je put, mala kiša padne, a da ne govorim o većim vremenskim nepogodama, i eto takvo je stanje autoputa, a ista vam je situacija i sa onim što je urađeno prema Novom Sadu. Ne možemo za ovo da glasamo zbog toga što je to zaista u institucionalnom smislu od strane zakonodavne vlasti, to što ćete vi da uradite, legalizovanje jedne pljačke koja se desila.
Taj put koji su ondašnji vlastodršci izabrali, a koji vi sada slepo sledite i koji je učinjen, taj predugovor napravljen za vreme njihove vladavine, a onda zaključen ugovor dva meseca pošto je Koštunica izabran za premijera, dakle, 17. maja 2004. godine, i preuzete obaveze Republike Srbije, i način na koji će zajam da se koristi, jeste nešto što vi treba pomno da pratite, vi koji ste poslanici.
A podržavate i takvu vladu, i premijera, i Velimira Ilića, koji je koncentrisao četiri ministarstva, kao da je to njegova dedovina, u svojim rukama i radi šta god hoće.
Kada dođe u Skupštinu i neko kao da mu stavi prst u oko, kada ga pitamo gde su potrošene pare i na koji način se asfaltiraju putevi, odgovor je takav da on uvek izađe na vrata i ništa dalje od toga. Ili onako u svom stilu i maniru, bahato kvalifikuje političke neistomišljenike, a zaista se postavlja osnovno i ključno pitanje: gde su te pare i kako se troše?
Kod svih ovih kontragarancija do kraja, kada budemo razgovarali o tome, sve je kao pod indigom pisano, i za jednu, i drugu, i treću i tako redom do osme, koliko ih ima, osam-devet, Republika Srbija preuzima na sebe odgovornost, odnosno daje garanciju za ovaj novac koji će da troše korisnici zajma, a mi, kao poslanici, ne znamo na koji način. Ili su u jednom delu to već uradili, kao što je slučaj sa onim kontragarancijama potpisanim još 2001. godine, po dolasku dosmanlija na vlast.
Odlučno ovome moramo da se suprotstavimo, zato što je studija koju su uradili stručnjaci iz Republičke direkcije za puteve, jasno i nedvosmisleno pokazala da se pravilnim korišćenjem novca od putarine, a koju ste u međuvremenu toliko povećali da je u najmanju ruku duplirana za putničko vozilo od Beograda do Novog Sada, a to je sada 180 dinara, a rekla sam vam da je do Niša gotovo 1.000 dinara, do Batočine skoro 500 dinara.
Dakle, od tog novca, racionalno upotrebljenog, ako bi bila odgovorna vlast, kao što će biti radikalska, koja može da usmeri taj novac tamo gde je najpotrebniji, više bi se investiralo i više bi se sredstava prikupilo nego od svih koncesija, nemam trenutno taj podatak ovde, dali smo vam i za onu Požešku primer, i za ovu do Horgoša, nego što je to ukupan iznos od koncesija i ovih zajmova koje ste uzeli.
Računali ste tada, a mislim na sve vas, jer takvu politiku ekonomsku istu vodite kao što su vodili Đelić i ona cela klika dosovaca oko njega, daju nam i šakom i kapom, i to se vama čini, hajde da uzmemo. Kako će ta sredstva da se troše, ko će da ih vrati i na koji način, to vas ne zanima.
Ovo su skupi zajmovi, skupi krediti, koji nisu na pravilan i racionalan način investirani u putnu strukturu u našoj zemlji. Ove pompezne rečenice i ovi nazivi, molim vas, evropski put Srbije i Crne Gore, kao da mi nismo već toliko vekova u Evropi, ne znače ništa, zato što su to obični politički pamfleti, a novac je veliki, a koriste ga ljudi koji ne mogu pošteno, onako kao što to rade dobri domaćini, da raspolažu sa tim novcem.
Mi im ništa ne verujemo, odnosno i vama koji podržavate takve koji se bave javnim finansijama i u čije ruke dolazi ovaj novac. Zato nećemo glasati ni za ovu ni za sve naredne kontragarancije koje su u ovom setu na dnevnom redu.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je pre mesec dana Evropska banka za obnovu i razvoj održala jednu vrstu seminara, nazovite kako hoćete skup sa predsednicima opština i gradova iz Srbije, i na tom skupu je govorila predsednik jedne od najvećih beogradskih opština, gospođa Gordana Pop-Lazić, oni su jasno stavili do znanja da žele da lokalnim samoupravama odobre kredite za oblast ekologije, a na šta se odnosi i ovaj od devet miliona evra za opštinu Subotica, i za programe koji bi ublažili katastrofalnu situaciju što se tiče socijalne ugroženosti, bede i siromaštva u opštinama, u kojima nema jasnih pravaca i strategije kako taj problem da se reši.
Za razliku od svih ovih tzv. demokratskih predsednika opština, i ovog što je predsedavao i onih koji su govorili, učestvovali su na tom skupu i govorili i Mlađan Dinkić i Boris Tadić, a jedino je gospođa Pop-Lazić izašla sa nečim što je konkretno.
Kada tražite pare, pogotovo neke milionske iznose, morate da znate gde ih plasirate, koliko je to isplativo i kojoj kategoriji konkretno pomažete. Naime, opština Zemun je krajem decembra 2004. godine, uoči usvajanja budžeta za 2005. godinu, jasno definisala strategiju socijalnog razvoja, odnosno uklanjanja bede i nemaštine, kroz nekih pet pravaca koje je sebi zacrtala.
Naravno, ona se osvrnula na nešto što je uzrok da se gotovo sve lokalne samouprave, Srbija, SRJ i naša privreda nađu u toj situaciji. Niko od prisutnih učesnika na skupu, koji je organizovala Evropska banka za obnovu i razvoj, nije želeo da se osvrne na to šta su uzroci koji su doveli do takvih posledica. To su nezabeležene sankcije prema našoj zemlji i našem narodu, nemogućnost da se postigne minimalni održivi razvoj, a kamoli da se investira u nekom većem obimu, a zatim i bombardovanje od strane NATO pakta 1999. godine.
Naravno, od strane mnogih tzv. demokratskih lidera i liderčića odavno je zaboravljena ratna šteta, koju više niko ne potražuje, a naročito aktuelni predsednik Republike. Tu se govorilo o već dostignutim razvojima tih projekata, o čemu je reč kada je u pitanju ova kontragarancija za Suboticu.
Daću vam jedan podatak koji mi je upravo predsednik opštine Zemun dala, a tiče se izgradnje jedne najjednostavnije vodovodne mreže, tehnički i tehnološki po našim standardima koja, otprilike, za pet kilometara košta 28 miliona dinara. To je jedan potez koji će sad u Ugrinovcima da se radi, ali ko zna koliko je još takvih naselja kojima je to potrebno.
Za grad Beograd, za sve beogradske opštine, Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda je predvideo izgradnju u 2005. godini samo 16 kilometara vodovodne mreže. Kanalizacija, to je takav luksuz za gradonačelnika Beograda. Da ne govorim o činjenici da u gradu u kome živim 22 naselja nema vodovod i kanalizaciju. Koliko god da su se vlasti smenjivale od 1996. do 2000, pa posle te i sada od dolaska i gospodina Stevanovića i koalicije koju on predvodi, nema strateških pravaca, kao što je opština Zemun odredila: da jednu trećinu od ukupne kilometraže celog grada Beograda izgradi na području samo Ugrinovaca.
Sada se postavlja pitanje zašto su oni odlučili da ovoliki iznos daju, i to direktno lokalnoj samoupravi, i zašto Evropska banka za obnovu i razvoj, o tome je takođe bilo reči na tom skupu, više želi i radije sarađuje sa jedinicama lokalne samouprave nego sa Republikom, sa "Srbijavodama", sa "Vojvodinavodama". Znate, po onom DOS-ovskom Omnibus zakonom kakve su sve ingerencije dobile i "Vojvodinavode" i sva ta javna preduzeća čiji je osnivač Autonomna pokrajina.
Oni imaju jedno obrazloženje koje ne mora uvek da bude pravilo, a naročito neće biti u opštini Subotica. Kažu da im je lakše da te novčane tokove odobrenih kredita za ove konkretne projekte kontrolišu i da sarađuju sa jedinicom lokalne samouprave. I mi u Kragujevcu, naročito ovi u Subotici, imamo gorko iskustvo, kao i u drugim gradovima gde su odobreni ti krediti, odnosno zajmovi za korišćenje tih sredstava.
Nikada, ni za prethodnu kontragaranciju koju je dobila opština Subotica za vreme DOS-ovske vlasti i za druge gradove u Srbiji, odbornici tih skupština opština nisu dobili izveštaj, uz završni račun budžeta, kako su sredstva trošena, ni kada su donacije u pitanju. To je slučaj u Kragujevcu, konkretno, za one tri godine DOS-ovske vladavine, i sa kreditima i sa donacijama, nikada nismo dobili izveštaj o tome ko je, kako, gde ulagao, jer to uopšte nije bilo očigledno, u smislu da su ljudi dobili vodovod, da su dobili kanalizaciju.
Evo, ovde je slučaj sa Suboticom takav da Republika Srbija, kao puki garant onoga na šta će Subotičani, odnosno vlastodršci, ovi iz Kasine koalicije, da troše pare i kako će da posluju, a vi sami dobro znate da je javnost, ne uzdrmana, nego toliko dobro upoznata i to sa ove skupštinske govornice, od strane srpskih radikala, sa svim Kasinim mahinacijama, za vreme dok je bio predsednik opštine Subotica, pa pokrovitelj sledećem predsedniku, kada je bio potpredsednik Vlade. Evo, isti su akteri, samo je drugo ime i prezime predsednika opštine, ali je takođe iz Kasine stranke, sa devet miliona evra poverenih para za ovaj projekat.
Njihov cilj je da se ekološki zaštiti tok Dunava. Verovatno im je to bio osnovni motiv kada su odobrili jedan ovakav projekat. Zaista je, zbog problematičnosti tih ljudi koji vrše vlast u opštini Subotica i zbog toga što je Jožef Kasa konkretno svojoj kćerki gotovo dao na poklon 18 hektara zemlje na raznorazne načine, društvene, državne i privatne svojine, u onoj aferi koja je dobro poznata javnosti, teško shvatljivo što vi opet tim istim ljudima, iz iste koalicije, dajete mogućnost da na takav način raspolažu ogromnim sredstvima.
Sada, kao što je rekao gospodin Krasić, kada bi se svaka opština iz Srbije pojavila sa ovakvim projektom, jer svaka veća opština, pa i manja, nema veze, u ekološkom smislu svaka ima velike probleme, od deponija, preko otpadnih voda, preko nepostojanja vodovoda i kanalizacije u ogromnom broju naselja, kao što je to slučaj u Kragujevcu, kada bi svaka izašla sa ovim ili sličnim elaboratima i ušla u ovoliko zaduživanje, postavlja se pitanje gde je tome kraj i koliko to breme odgovornosti, odnosno garancije Republike Srbije, ovako prezadužena zemlja i njeni građani mogu da preuzmu na sebe. Onda ne biste morali mesec dana ništa da radite, već samo da odobravate kontragarancije, ako bi se tim putem krenulo.
Predsednici opština koji su iz redova SRS vode računa, pre svega, da koliko-toliko ublaže štetu koju su prethodnici naneli. Evo, imate slučaj u opštini Grocka - ogromne rupe u budžetu, nenormalno trošenje para od strane prethodnika iz DS. Naš predsednik već danima samo pokušava i uspeo je za nekoliko dana da spasi koliko-toliko budžet opštine Grocka, i tako minimalan.
Što se tiče ostalih predsednika, uz sve projekte i uz strategiju koja je definisana da se reše svi ti problemi koji su u ingerenciji lokalne samouprave, nikome ne pada na pamet da srlja ovako kao što je to uradila vlast u Subotici, kroz uzimanje ovolikih iznosa sredstava ljudima koji veoma loše rade i vrše posao upravljanja tom opštinom. Zato je nemoguće da se na ovakav način poslanici određuju prema problemima koji su, pre svega, u isključivoj nadležnosti, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, jedinice lokalne samouprave.
Problema je mnogo, ali ti problemi su uzrokovani, pre svega, veoma lošom vladavinom DOS-ovskih garnitura, skupljenih na raznorazne načine, opštinskih vlastodržaca u organima lokalne samouprave u periodu od 2000. do 2003. godine. Ista priča se ponavlja tamo gde je taj skraćeni DOS u koaliciji ili ima neke priveske uz sebe.
Ono što mi možemo pouzdano da vam kažemo, u opštinama i u gradovima gde su radikali preuzeli vršenje vlasti u jedinicama lokalne samouprave, uz sagledavanje velikih problema i velikih dugova i uz racionalno korišćenje svakog dinara, osećaju se pomaci i to građani vide iz dana u dan.
Nema godinu dana otkako su završeni izbori za lokalnu samoupravu, konstituisani lokalni organi vlasti, ali u opštinama i gradovima gde smo mi preuzeli vođenje, vidi se da su pomaci očigledni, da nema lopovluka, korupcije, krađe. To je dovoljan signal i putokaz građanima kako da se opredele prilikom vanrednih parlamentarnih izbora, kojih će svakako u Srbiji biti, kao i zbog činjenice da smo dobri domaćini, da oprezno razmatramo sve mogućnosti i nismo skloni nikakvom zaduživanju, da glasaju za predstavnike SRS.

Gospodine predsedavajući, u principu meni ne smeta da govorim, jer će građani Srbije koji prate direktni prenos Skupštine da čuju šta imam da kažem, ali omogućite neki elementarni red u sali da ne bude ovolikog žamora i žagora, ili prekinite dok se ne steknu uslovi.
Volela bih da me čuju kolege, da čuju stav Srpske radikalne stranke kada je u pitanju zakon o javnom dugu, zato što je javni dug Republike Srbije ili, posmatrano u širem kontekstu, državne zajednice Srbije i Crne Gore, nešto što će da muči, nažalost, mnoge naredne generacije u Srbiji.
Govorićemo o tome kroz argumente i kroz činjenice koje su neumoljive, a koje nam govore da je Srbija zaista jako prezadužena zemlja i da je suština svih ključnih problema kada je u pitanju spoljni dug naše zemlje nepostojanje mogućnosti, osim navodne blagonaklonosti Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, koji to uopšte nisu, nego su puki posmatrači situacije ovde, da se taj dug smanji.
Da bi se on smanjio, da bi zemlja krenula putem ekonomskog i svakog drugog napretka naravno da je potrebno da se uradi mnogo više od toga što su bile pregovaračke uloge pojedinaca iz vrha DOS-ovske vlasti, u čemu je tada učestvovao i guverner Savezne Republike Jugoslavije Mlađan Dinkić. Ali, građani Srbije nemaju mnogo vajde od toga, zato što i podatak kojim ministar barata ovih dana jednostavno nije tačan.
Mi bismo voleli da je drugačije. Svako bi voleo, bez obzira što smo mi stranka u opoziciji, ali Srbija je i te kako prezadužena zemlja i dužnička kriza nam ne preti samo zbog činjenice da smo se enormno zaduživali.
To su radili DOS-ovski vlastodršci od 2000. godine, jer nije stigla ona obećana (građani su prevareni) bespovratna pomoć od šest milijardi dolara, već i zbog toga što je taj spoljnotrgovinski deficit i odnos tih svetskih organizacija i Amerike, koja jedina ima pravo efektivnog veta u MMF-u, takav da oni nas posmatraju kao jednu malu i nerazvijenu zemlju na Balkanu, jugoistočnoj Evropi, koja treba da ispunjava bespogovorno sve njihove zadate uslove kada je u pitanju monetarna politika, a da se zauzvrat ovde ništa ne dešava.
Oni to nemo posmatraju, kvartalno primaju izveštaje od onih koji upravljaju, i to veoma loše. U pitanju su guverner i ministar javnih finansija naše zemlje. Mi se tako vrtimo u krug.
Ako pogledate kakve su analize, i to poslednjih dana, pojedinih grupa ekonomista (neki od njih su i te kako bili bliski pre svega Demokratskoj stranci Srbije u predizbornoj kampanji, a sada su prešli u neki drugi tabor), videćete da je situacija u Srbiji veoma loša zbog činjenice da nam ta dužnička kriza ne preti, nego se mi u njoj nalazimo, jer je ta neverovatna cifra, koja se kreće od 12 do 14 milijardi spoljnjeg duga, nešto što naša privreda i građani Srbije u ovom trenutku ne mogu da izdrže.
Ovaj zakon pokušava da u daljem uređenju države i u opstanku našem, u poslovanju navedenih fondova u članu 1. Predloga zakona, navodno omogući da se taj javni dug servisira i propisuje kako će on da se vraća i uređuje uslove, način i postupak zaduživanja Republike Srbije, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; zatim, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje, tzv. Nacionalne službe za zapošljavanje (namerno kažem takozvane, zato što je to novi termin uveden od ministra Lalovića) javnih preduzeća i drugih pravnih lica, čiji je osnivač Republika Srbija.
Ovde je definisano sve u ovom prvom članu, ali mi srpski radikali smatramo da je ovaj zakon potpuno bespotreban zato što su drugim zakonima, Zakonom o lokalnoj samoupravi, zakonom kojim se reguliše osnivanje javnih preduzeća čiji je osnivač Republika, regulišu odnosi jedinica lokalne samouprave prema republičkim organima vlasti, javnih preduzeća prema Republici, čiji je ona osnivač.
Mi srpski radikali nameravamo da danas kroz sve te argumente ubedimo vas iz vladajuće koalicije da povučete ovaj zakon iz procedure, odnosno da to preporučite ministru, koji je jedini vlastan to da uradi i da se mnogo više posvetite tome, od lokalnog nivoa vlasti, tamo gde smo mi radikali zatekli haotično stanje, posle pljačke od strane Demokratske stranke, pa preko republičkog nivoa vlasti, preko javnih preduzeća, šta su to osnovni problemi koje nadležni organi moraju da rešavaju.
Dame i gospodo narodni poslanici, taman da spomenem vodeći mafijaški dvojac Hamović i Lazarević, nestade struje, ali građani Srbije vrlo dobro znaju da, pored svih ovih monetarnih i strujnih šokova, ovo nisu poslednji, nažalost, koji su ih u nizu strefili.
Stigoh do ministra Lalovića, koji, doduše, nema direktnu spregu sa ovom dvojicom mafijaša, koji su zaduženi za električnu energiju, odnosno za pljačku građana i elektroprivrede, ali ono što sam htela da vam kažem je jedan veliki strah, koji je prisutan ovih dana i kod penzionera i kod onih koji se bliže toj starosnoj granici, zbog najavljene reforme penzijskog sistema u našoj zemlji.
Opet se vraćamo na početak moje priče i time ću završiti izlaganje o ovom amandmanu gospodina Avramova, koji je takođe zatekao haos u opštini Šid, gde je predsednik i zato je, svakako, i opravdano odsutan danas sa sednice Narodne skupštine.
Tako dolazimo do njihove politike i odnosa prema vladajućoj garnituri u našoj zemlji i prema procesima koji su zadati kao nešto što navodno ova vlast mora da uradi, kako bi dobijala pozitivne signale.
Dakle, i penzioneri, koji su pod udarom bivše dosovske vlasti zbog načina obračuna penzija i pogođeni su zbog toga što su im penzije u nominalnom iznosu mnogo manje, a i oni koji treba da idu u penziju zabrinuti su zbog činjenice da će ta nova, tako zacrtana i servirana reforma, pre svega od strane ovih međunarodnih finansijskih organizacija, umnogome njih pogoditi i umanjiti im penzije.
Ljudi koji po sadašnjim zakonima u tom periodu očekuju, od šest ili devet godina, kako vi to dugoročno planirate da vršite reformu penzijskog sistema, ne vide sebe, ne mogu da se uklope zato što jednostavno to nije ni humano prema tim ljudima.
To je nešto što je neodrživo u zemlji u kojoj je privreda i te kako poljuljana, gde ljudi nemaju mogućnost da normalno rade za plate kojima mogu sebi da osiguraju egzistenciju i da mogu mirno da odu u penziju. To, nažalost, u Srbiji nije slučaj. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, verujem, kada bi većina od vas imala tekst zakona o javnom dugu i pogledala član 2. koji gospođa Radeta traži da se briše, kao i svi, a naročito pravnici iz vaših poslaničkih grupa, to bi delovalo ne samo smešno i kao neka groteska, nego zaista ponižavajuće za Narodnu skupštinu i za najviše zakonodavno telo da donosi ovakve zakone.
Na nivou udžbenika za prvi razred ekonomske škole značenje izraza u članu 2. je definisano, pa kaže – pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje. Nešto, što bi vi iz ovog modernog korpusa rekli, stupidnije videla nisam! Zaista je neverovatno da se na ovakav način poigrava vladajuća garnitura i ministar sa narodnim poslanicima, našim strpljenjem, a pre svega sa građanima. Kud im je toliki dug natovaren i ništa od reprograma i servisiranja na način na koji su to obećavali još Đinđić, Živković, Đelić, pa tada i Mlađan Dinkić, sada se zamlaćujemo sa ovakvim zakonima gde se definišu ti pojmovi.
Vidite da vam situacija nimalo nije dobra, zato što pregovaračka uloga ove vladajuće garniture, baš kao i one prethodne, nije onakva kao što su vam obećali u kampanji pred izbore 2000. godine, zato što su vas tada podizali na najveći mogući nivo navodnih reformskih i demokratskih procesa, da biste vrlo brzo i te kako pali dole, sa nepovoljnim aranžmanima koji su ponuđeni od tih svetskih organizacija.
U prvom trenutku vam se možda učinilo da je to dobro, a suočavate se sa problemima kako je loše vođena privredna politika u našoj zemlji da, a pogotovo vi koji ste nasledili ovu dosmanlijsku vlast, jer da su ovi drugi imali sluha i videli da jedino radikali mogu spremno i odgovorno sa takvim aždajama da pregovaraju do ovoga ne bi došlo, ali pošto vreme izmiče i već smo ušli uveliko u drugu polovinu 2005. godine, njihovi zahtevi, neminovnost šok terapije su sve veći i veći.
Tako oni lepo kažu da liberalizacija cena, kako su oni zamislili, nije nastavljena tempom koji oni od vas traže. Vi ste toliko daleko išli ne samo zbog ove dvojice kriminalaca Hamovića i Lazarevića, nego zbog činjenice da vam sve visi o koncu zbog restrukturiranja Elektroprivrede, opet treba da se pripremi da oni kupe za bagatelu, za mnogo nižu vrednost, pa ste poleteli i ubrzali toliko povećanje cene kilovat sata električne energije da je to zaista sada jedan elektrošok i udar za svakog prosečnog srpskog domaćina.
Ako sam vam lepo iznela podatak da je samo u Kragujevcu dug po stanovništvu preko 20.000 dinara, kako onda mislite da će ljudi da uđu u sledeću grejnu sezonu sa tolikim dugovima? Navodno je vama reprogram i povoljan uslov servisiranja spoljnog duga dao MMF. Sa čime se pojavljujete pred građanima? Sa novim zahtevima, zato što to nije tako kao što ste obećali, jer oni sada sve više i više traže. To su podaci koje su oni sami sebi prezentovali.
Ako su rekli svima vama, jer svi ste vi deo tog nekada jedinstvenog DOS-a i da nije bilo predsednika sadašnje Vlade na čelu te liste nikada oni ne bi došli na vlast, svi ostali, da će direktnih stranih investicija u tim inicijalnim projektovanim nivoima biti u periodu od narednih pet godina i mi dođosmo – građani doduše sa teškom mukom, a mi smo u našoj političkoj borbi raščistili sa vama i sada se vidi zaista ko je ko, da su radikali jedina vodeća i realna snaga u zemlji da to spreči – do toga da vam sada traže 16,7%, i to u drugoj polovini 2005. godine, od bruto društvenog proizvoda da izdvajate da bi se taj spoljni dug servisirao, od početnih 3,6 onda vidite kako su vas u šok paukovu mrežu uvukli MMF i Svetska banka. Čime mi to da plaćamo kada nisu pokrenuti privredni tokovi, kada je zabeležen pad industrijske proizvodnje?
O tim i drugim podacima nastaviću po drugim amandmanima, ali mi srpski radikali moramo sa skupštinske govornice jedino činjenicama i realnim stanjem da se obraćamo građanima, kako bi znali šta ih u budućnosti čeka, s tim što ćemo mi potpuno preokrenuti list i na drugačiji način voditi spoljnu i unutrašnju finansijsku politiku u trenutku kada nam građani ukažu poverenje, a verujem da će to biti veoma brzo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Zankov, ovde se dalje definiše pojam i način budućeg zaduživanja Republike Srbije i sada nam se kaže, zamislite, molim vas, kako je to fantastično otkriće, da možemo da se zadužimo u domaćoj i stranoj valuti. Kao da se neko zadužuje na neki drugi način na tržištu kapitala i novca na međunarodnom tržištu i u svetu uopšte.
Ali, hajde i da prihvatimo da ste hteli da podučite narodne poslanike, koji su jedini po zakonu legitimni da donose ovakve i ove zakone.
Međutim, onda se opet vraćamo na to kakav je devizni kurs, kakva je domaća valuta, koliko smo zaduženi i zašto se ne očekuje neki bitniji progres u tom smislu, zato što je to tema kojom smo se juče bavili celog dana. Ne postoji kritična masa robe za izvoz, ne postoji nikakva masa, a kamoli kritična, koja bi bila dovoljna da se odnos domaće i strane valute poboljša.
Jer, samo u prve tri godine otkako ste krenuli sa politikom stabilnog deviznog kursa dinar je, što bi ekonomisti rekli, depresirao u odnosu na stranu valutu za 10, 20, a sada izračunajte (ima ovde i ekonomista i matematičara i raznih račundžija) koliko je to u odnosu na 2001. godinu, ako je sada kupovni kurs 84 dinara, i to uporedite sa rastom bruto društvenog proizvoda, odnosno sa stagnacijom, pa sa inflacijom, pa sa izvozom, pa sa obimom industrijske proizvodnje i dođite do toga da nije onako kao što ste građanima obećavali.
Opet se obraćam vama, kao onom skraćenom DOS-u, jer ste vi svi naslednici politike koja je vođena od početka 2001. do marta 2004. godine kada ste preuzeli vlast.
Nemoguće je da pristajete slepo na sve, zato što su se mnoge zemlje u tzv. tranziciji, a o tome je Štiglic mnogo pisao i govorio i zato je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju, opekle i uništile svoje građane i svoju industriju, proizvodnju zbog prihvatanja svega što je dolazilo od MMF-a i Svetske banke.
Ako oni od vas traže fleksibilniji pristup tržištu rada i vi na to slepo pristanete, i o tome je sinoć onaj Lalović govorio i kada god dođe ovde on beskrupulozno čovek nastupa i kaže – mora to tako, toliko njih dobije otkaz, otpremnina tolika, hoćeš-nećeš, idi radi šta god znaš, trebalo je malo i vi koji promovišete takvu politiku koju vodi aktuelni ministar finansija i Vlada u celini da se raspitate i pogledate kakve je sve to nevolje i kakve probleme donelo zemljama koje su to uradile.
To jednostavno nije dobro, zato što unutrašnje resurse i potencijale uopšte ne koristite; a da ne govorim o tome da ih koristite na pogrešan način, ono malo što se koristi, i da ne govorimo dalje i ne ponavljamo po hiljaditi put da se u kontekstu restrukturiranja EPS-a i NIS-a sprema još jedna velika pljačka. Kada još to ovi srpski tajkuni opljačkaju i pokupe, šta ćete onda dalje i šta može država da ponudi budućim generacijama koje ovde tek treba da se rode i da stasavaju i ostanu da žive.
To su sve pitanja kojima mnogo efikasnije i na racionalan način mora da se bavi Vlada, a očigledno da ova to nije u stanju. Ta politika deviznog kursa je bila usmerena na to da se stabilizuje nominalni kurs dinara, ali način na koji se vrši ovaj fluktuirajući obračunski kurs od prodajnog ka kupovnom je nešto što vam jasno stavlja do znanja da vam inflacija koja je projektovana nije takva kao što ste vi zamislili, nego se upravo diktira na tržištu, koje je ipak na određeni način frizirano. Vi ste sami svesni toga da je čak kurs evra, ako se pogleda kakva je situacija u privredi, mnogo veći od ovog koji se prikazuje i koji se na određeni način veštački drži.
Zato je za svaku odgovornu vlast, a naročito u Srbiji, neophodno da se dođe do pravih privrednih pomaka, preokreta i zaokreta u vođenju kompletne makroekonomske politike. Niko od vas nije tražio da se odreknete potpuno saradnje, niti je to ikada zagovarala Srpska radikalna stranka, sa međunarodnim institucijama, pogotovo sa potencijalnim direktnim stranim investitorima koji su voljni da investiraju u našu zemlju.
Ali, ako ste obećali građanima, a vi ste svi bili deo tog jedinstvenog DOS-a, na ovaj ili na onaj način, van parlamenta i u parlamentu, da će direktnih stranih investicija biti u obimu od preko 500 miliona dolara i grinfild projekata svakog meseca po tri-četiri velika, sa velikom mogućnošću upošljavanja.
Juče ste svi čuli na TV da je samo jedan takav otpočet, a to je "Metromarket" u Srbiji, što i nije nešto spektakularno, s obzirom da se tu izvršilo prvo punjenje akumulacije kapitala u tom lancu, u prodajnoj mreži i da nije upošljeno ne znam koliko ljudi da bi trebalo da budemo presrećni zbog toga, onda se zabrinite, pre svega, nad tom činjenicom.
Jer, taj međunarodno obavezani spoljni dug Srbije treba da se servisira na drugi način, a to je nemoguće uzimanjem sve nepovoljnijih kredita i zaduživanjima kojima je bio sklon Labus kao potpredsednik Savezne vlade, a sada ima ista razmišljanja u tom pravcu, kada je u pitanju odnos prema MMF-u, i kao potpredsednik srpske Vlade.
Mi mislimo da je potpuno pogrešan metod, da su ekonomije mnogih zemalja, tih postsocijalističkih, uništene zbog takvog načina rukovođenja i razmišljanja. Vi morate da budete svesni činjenice da pre svega MMF, gde efektivni veto ima samo Amerika, kao jedna moćna i snažna vojna i ekonomska sila, od vas neprekidno traži da zasedate na ovakav način i sa ovakvim dnevnim redom u julu mesecu, u avgustu, možda preko cele godine, da štancujete sve ove zakone, da oni budu sve besmisleniji, ali njima pogodniji.
Zato su oni, sa druge strane, ne u strahu, nego odstupaju kada vide i kažu: proces tranzicije (kako oni to nazivaju, a to je, u stvari, uništavanje domaće ekonomije i privrede) nije urađen tako brzo kao što smo mi to od njih očekivali. Zato vas sve više pritiskaju, zato vam daju rokove kojih morate da se držite, a pogledajte i sami da ste pribegli tome da neke od tih katastrofalnih Đelićevih zakona koje ste nasledili morate da menjate.
Mi smo i onda rekli da su ti zakoni loši. Vi vidite da se država sve više i više ukopava, zato što su pokazatelji takvi, a neće oni iz MMF-a, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije da vas čekaju da im plačete na ramenu. Oni traže da se to uradi, vi to radite bespogovorno, a sa druge strane, građani zaista kukaju nad svojom sudbinom i nad činjenicom da nemaju posao i da se nisu stvorili ambijent i uslovi da se privreda u pravom smislu reči pokrene.
Samo jedan podatak, da za toliko godina imate samo jedan grinfild projekat u celoj Srbiji, a to je taj famozni "Metro", valjda vam je dovoljan da shvatite da nije urađen ni hiljaditi deo od onoga što ste građanima obećali, kako vi iz one tako i iz ove vlasti, zbog nasleđa sa prethodnicima sa kojima ste se umnogome, a naročito kada su u pitanju ekonomija i finansije, složili, jer i kada su u pitanju nacionalni i državni interesi ne odstupate vi mnogo od razmišljanja Demokratske stranke, koja je zaista jedna od najpogubnijih opcija za Srbiju, za njene građane i njenu budućnost.
Uostalom, jučerašnja istupanja i svakodnevno ponašanje predsednika Republike, koji je predsednik te stranke, dovoljno govore u prilog tome da je to jedan razarajući efekat na srpsko nacionalno tkivo, ekonomiju i privredu.
Sve ono što su radili sada daje efekte koji su izuzetno nepovoljni i za državu i za društvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, sive ekonomije ima, a oni koji vrše poresku evaziju su uglavnom bliski Mlađanu Dinkiću i Miroljubu Labusu, pošto su u kumovskim i mafijaškim vezama.
Ovaj čovek u sivom odelu koji je bio za skupštinskom govornicom ne da je promašio temu, nego i ono što su mu pripremili ovi njegovi vajni eksperti nije znao da prezentuje u svom teatralnom nastupu, već se iz poslaničkih klupa od poslanika koji podržavaju ovu vladu čulo da lupa. Pa, kada su to rekli ljudi koji podržavaju njih na vlasti, šta ja više da kažem.
Ja mogu samo da vam kažem da je zaista razlika između nas srpskih radikala i čoveka u sivom odelu velika. On je ovde trenutno, jednokratno, svratio je i posle sledećih izbora više nikada, a srpski radikali ne samo sa ove, nego i sa polovine ove strane u broju, nadam se, koji će biti dovoljan da se pravilno, bez kriminala, lopovluka i bez laži i obmane upravlja Srbijom.
Nije takva ekonomska situacija kao što je prethodni poslanik želeo da vam predstavi, ali znate, ima jedna emisija na lokalnoj radio stanici u Kragujevcu, jedna jako slušana emisija, gde se javljaju slušaoci, i ona se zove "Iz glave", zato što se ljudi javljaju i iz glave pričaju šta ih muči, kažu – beda, siromaštvo, očaj.
Ovaj nije pričao iz glave zato što to što je napisano ovde nema veze sa tim što on razmišlja, jer on ne mora da razmišlja o tome zato što ima posao, zato što mu verovatno članovi porodice imaju posao, situiran je, obezbeđen.
A, ja sam ovde, kao i drugi poslanici Srpske radikalne stranke, da građanima Srbije i grada iz kojeg dolazim, gde stranka prethodnika nije mogla da osvoji cenzus da bude parlamentarna na lokalnom nivou, a kandidat za gradonačelnika bio je osmi od 11 kandidata i zamislite, načelnik Šumadijskog okruga. Čovek imao 1,5% glasova, upravlja celim okrugom i vlada je u malom.
To vi iz DSS-a, iz SPS-a i koliko vas ima, vi iz Nove Srbije, ovaj Veroljub Stevanović, podržavate, opravdavate. Sa nama tako ne bi mogla da razgovara jedna grupa ljudi, koja nije to kako se zovu, nego JUL plus, ona koja obmanjuje i vara građane, od upada Dinkića automatskim puškama u Narodnu banku Jugoslavije, pa do dolaska svih ovih navodnih reformi i do zaduživanja zemlje za Labusovo vreme.
Šta ćemo sa preferencijalima za izvoz šećera? Ko je to potpisivao? Ko je umešan u tu aferu? Šta ćemo sa ″Erikson″ aferom? Šta ćemo sa Jelašićevom kućom koja košta tri miliona evra više nego što je on platio? Šta ćemo sa svim tim? Nemojte da obmanjujete ove ljude, a vi, gospodine mladi, nemojte da dozvolite da vas nabiflaju sa nekim podacima koji veze sa životom nemaju, nego lepo sedite, pa od grada do grada, pošto ćete na sledećim izborima ne samo u Kragujevcu, kao što već jeste, nego u celoj Srbiji da budete vanparlamentarna stranka, a ako ste toliki mazohista pa uporno hoćete da se bavite politikom lepo krenite od sela do sela da kao pravite neku infrastrukturu, da gradite stranku, da vidite malo kako narod živi.
Ajte malo u Požegu, gde je mesto vašeg porekla, gde je srpski radikal predsednik opštine, da vidite šta je on zatekao tamo i u kakvoj su situaciji ljudi. Dođite do Kragujevca. Vi ste šef jedne poslaničke grupe ovde, dođite i vidite u gradu u kojem vam stranka ima 1,5% glasova kako narod teško živi. Nemojte da izmišljate i da pričate nešto što nema veze sa stvarnošću.
Gde su ti krediti? Gde je ta štednja? Zaređajte malo, pa idite od grada do grada i pogledajte ko su ti ljudi koji imaju da stave jedan evro na štednu knjižicu. O čemu vi pričate? Kako je to vraćeno poverenje građana u državu i u državne institucije kada ljudi ostaju iz dana u dan sve više bez posla? Mala i srednja preduzeća, nije nego; direktne investicije, pet preduzeća, a u njima ispod 20 zaposlenih lica.
Došao Lalović pre neki dan, sa vama je u vlasti, sinoć na državnoj televiziji – nova otpuštanja, reforma penzijskog sistema. Pogledajte kakve su vam penzije. Možda su vam roditelji u penziji, kao što moja majka jeste, pa prima iz meseca u mesec, em su penzije bedne i jadne, sve manje penzije.
Otidite do nekog grada gde ljudi nemaju posla uopšte, kao što je to slučaj u Kragujevcu gde 40.000 ljudi ne radi. Nemojte da se vraćate na nešto u čemu niste direktno bili učesnici.
Vi ste sami rekli da ste čovek koji je tada želeo da menja režim. Da li ste ga promenili 2000. godine? Da li ste uspeli nešto da uradite? Niste, zato što ste bezuslovno prihvatili da vam MMF diktira politiku u zakonskoj regulativi i zato imamo ovakve zakone i kako ćete da servisirate spoljni dug i kako ćete da se ponašate i radite.
Mogli ste eventualno da se založite za to da bude pet puta veći izvoz malina u neke od zemalja, pa i u Ameriku, pošto imate taj Bušov signal, odnosno potpisani sporazum, pa da se nadate da ćete od toga da inkasirate neke pare, od tog izvoza. Problem je u tome, gospodine Albijaniću, a i vi ste iz tog kraja, iz požeškog, što nema više ko da obere te maline. Kako da ih obere kada je cena otkupa 30-40 dinara, duplo manja nego prošle godine.
Krenete na pijacu, vidite kako žive seljaci, šta su doneli da prodaju, koliko im je trebalo da proizvedu. Ako ih pitate da li im je struja bila jeftinija 300, 400 ili 500%, u zavisnosti od toga u kojoj su tarifi bili 2000. godine, pre vaših vajnih reformi, reći će vam da su sa tih 50 tadašnjih nemačkih maraka pet puta bolje živeli, kada su u pitanju osnovne životne namirnice, nego sada. Ne traže seljaci skupa odela, skupa zimovanja, letovanja, skupe automobile. Oni hoće da imaju za normalnu reprodukciju, hoće da hrane i školuju decu, a da ne moraju da rade i da crnče od jutra do mraka na njivi ili po plastenicima ili po pijaci da bi mogli da plate Hamoviću i Lazareviću struju.
Zato bi vam bilo bolje da ne izlazite sa tim podacima koji u suštinskom smislu veze nemaju sa stvarnošću, nego lepo vi put pod noge, ionako ne morate da pravite ovde kvorum, po Srbiji malo da vidite kako narod teško živi.

Znate, dame i gospodo poslanici, kada neko ima ringišpil u glavi ne mogu da mu pomognem. Samo mogu sa ozbiljnim ljudima koji ovako pravo gledaju i razmišljaju da kroz normalnu razmenu argumentacije učestvujem u onome što je javni dug Srbije i predlog zakona koji SRS traži da se briše.
Srpska radikalna stranka i njeni čelnici i njeni časni članovi, simpatizeri i birači, a njih je milion i po do dva, a možda i više, brojaćemo se još, ne samo da veruju u argumente koje iznosimo za skupštinskom govornicom, nego je, zbog činjenice da građani Srbije danas žive u velikoj bedi i nemaštini, moja obaveza, pre svega kao moralne osobe, a drugo, kao predstavnika građana Srbije, ne samo iz grada iz kog dolazim, već svih onih koji su pogođeni ovakvom politikom koja se sprovodi i koja je kontinuitet one bivše dosovske vlasti, da vam sve to u lice kažem i da vam iznesem argumente koji se možda vama sviđaju ili ne sviđaju.
Ti sa kojima vi pregovarate, to je MMF, a šok terapija je izgleda najviše na vas delovala, to je nešto što nije prihvatljivo ni za srpsku privredu, ni za njene građane. Zakoni koji su doneti od 2000. godine naovamo, valjda ste se za to borili, malopre ste rekli da ste vi zbog toga menjali režim, ostalo je bez posla 900.000 ljudi.
Na primerima samo nekoliko gradova u Srbiji, a reći ću vam kako je to izgledalo u ″Zastavi″, posle 16 razornih projektila, kada je fabrika, uz pomoć SRS koja je tada bila učesnik u vlasti, a pre svega prof. dr Vojislava Šešelja koji je bio predsednik Odbora Vlade Republike Srbije za budžet i finansije, skroz podignuta, pogoni vraćeni i naravno uz pomoć radnika, vrednih, marljivih, onih koji neće da glasaju za vašu stranku u mom gradu; proizvedeno je u prvom kvartalu 2000. godine tri puta više automobila nego u prvoj godini kada ste vi došli na vlast, odnosno ovi zbog kojih ste se vi tako borili i to sve radili.
U vreme kada su srpski radikali svoju časnu ministarsku ulogu vršili, kada je gospodin Krasić bio ministar trgovine, kada je gospodin Jojić bio savezni ministar pravde ili drugi ljudi koji su ovde, ne samo da je građanin Srbije imao nadu i mogućnost da veruje u to da će ti ljudi iskoreniti kriminal i korupciju, nego te 2000. godine, zbog globalne prevare koja je zadesila Srbiju, zbog pomoći koju ste dobili, neki u džep kao što su Svilanović i kompanija i ostali, vi ste obmanuli građane da ćete vi da budete ti koji će da se obračunavaju sa lopovima i kriminalcima ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... sa vama na vlast dođoše najveći lopovi i kriminalci u državi. Govorim vam - sa vama, jer vi, gospodine, morate da snosite odgovornost za svaki dan od 5. oktobra 2000. godine i ne samo sada od kada ste u Skupštini, ovo sada pa više nikada više ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... jer vi ste bili taj koji je želeo te i takve promene, a niste se pokajali. Oni građani koji se kaju zbog toga su na sledećim izborima ukazali poverenje Srpskoj radikalnoj stranci, jer znaju da kod nas laži i obmane nema ...
(Predsedavajući: Molim vas, vreme.)
... da nikada nećemo da koristimo skupštinsku govornicu, javne nastupe, bilo koji kontakt sa građanima Srbije da bismo smo ih obmanuli, već da bismo im rekli surovu istinu, a to je da ova vlada nije sposobna, a sve vreme pretendujete da budete vi taj nosilac, čuj, Miloljub Albijanić nosilac promena i reformi u ekonomskom sistemu naše zemlje. Sada čovek da vas pita da li se od jutros neki dimnjak u nekoj fabrici puši ili radi, vi veze nemate. O čemu vi pričate?
Ako ste poreklom sa sela, vi nećete da priznate ...
(Predsedavajući: Molim vas, skoro minut i po ste prekoračili vreme.)
... da seljaci danas teško žive i da se muče i da su pod ovom vlašću savijeni do poda, jer nemaju bukvalno hleba da jedu, ni oni ni njihova deca.
Zato bi vam bilo bolje da se vi lepo okrenete stvarnosti i onome kako narod teško živi i da istinu govorite, jer to je vaša obaveza, predstavnik ste vlasti.
Uostalom, građani znaju da sam ja u pravu, kao i svi srpski radikali, a besmisleno je da vama, kada vam se sve vrti i ne znate gde vam je kraj u svemu tome, u tom zamešateljstvu u vašoj glavi, bilo šta objašnjavam na racionalan način.

Javljam se po Poslovniku, gospodine potpredsedniče. Zaista ne mogu da dozvolim da neko ovakvom gomilom laži i neistina vređa moje dostojanstvo i dostojanstvo Narodne skupštine.
Da ne bi sebi prethodni govornik gospodin Albijanić davao toliki značaj, pošto ja ne želim to da učinim kao predstavnik stranke koja će vršiti vlast od sledećih izbora u Srbiji, moram da vam kažem da su svi vaši pokušaji da zamenom teza i iznošenjem podataka koje građani ne prihvataju, zato i neće vas na izborima gde god da se kandidujete, nešto što je činjenica.
Naše usmerenje će biti, pre svega, na pogubnu politiku koja je vođena od strane DS-a od 2000. do 2003. godine. G17 plus - minus, kako god se vi zvali, vi ste jedna prolazna varijanta.
Što se bivšeg JUL-a tiče, pola je kod vas, pola kod onog nesrećnog Karića, tako da zaista u daljem toku rasprave ne želim vama da se bavim, već činjenicom da je Demokratska stranka utemeljila ove pogubne reforme i politiku koju vi nastavljate, a zbog koje građani i te kako teško žive danas u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, uz moje čuđenje ko je prisutno neidentifikovano lice u prvoj klupi na mestu gde treba da sedi pomoćnik ili zamenik ministra, krenuću da vam obrazlažem stav Srpske radikalne stranke o Predlogu zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama.
Argumentaciju da se briše član 2, kao i svaki član do kraja, dali smo vam u toliko primera, kao što su i ovi koje je izneo gospodin Četrović, da svako ko želi racionalno i razumno da posmatra, a da uopšte nema predstavu o tome kakvo je bankarstvo u Srbiji ili da se nije interesovao do dana današnjeg, mora to da prihvati kao valjan argument.
Zbog čega vam ovo naročito potenciram? Zato što se na mnogim elektronskim medijima od jutros forsira ta priča koju plasiraju bankari u Srbiji, koja se samo u jednom delu podudara sa onim što smo mi rekli, a tiče se uslova u kojima poslovne banke danas rade, a vezano je za ovaj zakon i za zakon kojim se osniva Agencija za osiguranje depozita i za odnos Narodne banke, kao centralne finansijske institucije, samim tim i guvernera Jelašića, prema poslovnim bankama.
Situacija u srpskom bankarstvu nije dobra i ona može da se posmatra samo kroz odnos banke prema srpskoj privredi i prema građanima Srbije koji treba da koriste te usluge kroz poslovanje jedne, druge ili treće banke.
Već smo apsolvirali u svim ovim danima rasprave da su tendenciozno i namerno uništene, od strane ministra finansija, četiri najveće srpske poslovne banke.
Sada dolazimo do ekspanzije tzv. stranih banaka i sada se, a to se od jutros naročito intenzivira, i juče po napisima u štampi, i kroz izlaganje ljudi iz te oblasti pojavljuje nesaglasje između njihovog viđenja budućnosti bankarskog sistema i onoga kako se prema njima ponašaju guverner i ministar finansija, odnosno aktuelna vlada koja takav odnos prema tim bankama forsira.
Ministar Dinkić, tada kao petooktobarski pučista, posle upada u Narodnu banku Jugoslavije, a sada to govori i kao ministar finansija, obećao je građanima da će novouspostavljeni bankarski sektor da bude u funkciji poboljšanja životnog standarda građana.
Odnosno, da omogući građanima navodni rast plata, a njega ne da nema u realnim okvirima u odnosu na inflaciju i na cene, već i sami znate da milion ljudi ne radi.
Dakle, ako je i pre sedam dana, promovišući upravo ovaj zakon, istakao svoje posebno navodno zalaganje za to da se kroz osiguranje omogući još sredstava za korporaciju, osnovanu prošle godine, koja obezbeđuje kreditnu stambenu liniju – zamislite, ministar se usudio da vrši diferencijaciju među građanima, da oni koji imaju do 45 godina mogu da uđu u te kreditne aranžmane a da im efektivna kamatna stopa bude 4,5% – onda je morao da pita i te buduće davaoce tih kredita, odnosno poslovne banke u zemlji šta one o tome misle i da li mogu da se uklope u novu ministrovu finansijsku koncepciju, odnosno tu od septembra, jer je navikao, od jedne do druge i treće godine.
Sada dolazimo do toga šta oni kažu. Oni od jutros kažu, i juče su se mnogi predstavnici tih banaka oglasili, da je to apsolutno nemoguće zbog ovakve politike koju vodi Narodna banka Srbije, a samim tim i Ministarstvo koje donosi ovakve zakone i zbog činjenice da su obavezne rezerve banaka neizdržive za njih, u smislu da mogu da obezbede tako drastično smanjenje kamatnih stopa, naročito kada su u pitanju dugoročni krediti, stambeni pre svega.
A da biste se suočili sa realnošću, jer mnoge od vas to možda ne zanima, ali stotine hiljada ili milioni ljudi traže neku mogućnost da reše jedan od svojih problema, pa tako i taj za mnoge nerešivi problem, pored nemanja posla i nemogućnosti da žive, nemaju ni krov nad glavom, moram da vam iznesem (naravno, neću reći koja je to banka) kako izgleda otprilike jedna ta ponuda, pa vi vidite da li kao poslanici sa enormno visokim primanjima, u odnosu na građane koji nemaju hleba da jedu i koji nemaju redovna mesečna primanja, možete i smete da uđete u ovakav aranžman, a kamoli ljudi koji imaju neverovatno niske zarade ili nemaju nikakve.
Ako je model kredita sa učešćem od 20%, iskazan u evrima, sa nominalnom godišnjom kamatom od 8,75%, a iznos kredita recimo 10.000 evra, šta možete sa 10.000 evra, da postavite temelj na kući, nešto malo da krenete da zidate, ne možete da kupite pet kvadratnih metara stambenog prostora u Beogradu; ako je taj minimalni iznos u pitanju, mesečna rata onome ko se usudi da uzme kredite sa ovakvim kamatnim stopama je 88,37 evra, a njegova prosečna zarada mora da bude 176 evra.
Ako bi neko od građana Srbije želeo zaista da reši taj problem, a njih je mnogo, i onih koji su skoro pred penzijom, pa nisu uspeli taj problem da reše, već ljudi imaju decu, unučiće, moraju da računaju da je taj minimalni iznos za rešavanje tog pitanja u Beogradu 50.000 evra, što je misaona imenica za sve te građane Srbije.
Mesečna rata pod tim okolnostima treba da bude 441 evro, odnosno potrebno je da imaju zaradu, koju vi imate kao poslanici kada ste odlučili da povećate poslaničke plate, 883 evra, sa godišnjom kamatnom stopom od 9,58%. Sve to narednih 20 godina i kada se sve to izračuna oni ne vrate duplo više, nego čak 2,5 puta i tri puta.
Onda je donošenje ovakvih zakona i efekat takvih zakona besmislen, zato što vi sa njima ne možete da učinite da se obore kamatne stope i da naterate banke to da urade, jer one su destimulisane takvom politikom koju vodi Narodna banka Srbije, država uopšte, Ministarstvo finansija. Donošenje ovakvih zakona ne da je čista besmislica, nego će uticati u narednim godinama na to da banke koje imaju ista imena i nazive u zemljama u okruženju, koje imaju svoju maticu u nekim zemljama na zapadu, imaju takvu poslovnu politiku u Srbiji zbog nemanja uslova za nešto drugo.
Da pređemo na privredu i da vidimo kako tu stvari stoje. Postavlja se ovih dana pitanje, naravno to je goruće pitanje ne za Kragujevac nego za celu Srbiju, šta će biti sa Fabrikom automobila "Zastava". Ako je jedan od potencijalnih strateških partnera kompanija "Fijat" iz Italije izašla sa podatkom da je ostatak duga 11,5 miliona evra od "Zastava automobila" prema "Fijatu", onda se postavlja pitanje za ministra Bubala, za ministra finansija, za celokupnu Vladu šta sa tim i kako obezbediti bankarske garancije da se taj slučaj prevaziđe.
Sasvim je očigledno da prodaja pojedinih delova "Zastave" koji su išli u privatizaciju ide izuzetno loše, pa će prilikom sledećeg izlaska, kao što je slučaj sa "Zastava prometom", kako u Kragujevcu tako i u Beogradu, nominalna vrednost tih nekadašnjih OOUR-a "Zastave", odnosno sada zasebnih jedinica, pasti za 30%. I, kako da se onda dođe do tog famoznog iznosa, ako je ministar za privredu i privatizaciju jasno poručio da Vlada Republike Srbije sa tim nema ništa; poslovno rukovodstvo grupe "Zastava" se kao dovija na neke načine, traži neke međunarodne bankarske garancije, jedan začarani krug, a vreme prolazi i ističe 2005. godina.
Nije to samo slučaj sa "Zastavom", pođite od malih i srednjih preduzeća. Neka izađe neko iz Ministarstva finansija, iz Ministarstva privrede sa podatkom koliko je tih preduzeća tražilo i pod kojim uslovima kredite, koliko njih je dobilo i koliko otpočelo sa proizvodnjom, ako se svi u predizbornim kampanjama pozivaju na to da je to budućnost Srbije, što naravno može da bude jedan modifikovan japanski model; mislim da je država pametna i da zna normalno da radi i u tome treba da gleda budućnost srpske privrede i za buduće generacije da ovde ostanu i da rade, ali postavlja se pitanje gde je tu uloga države.
Ako mislite da će ovi, u nekim delovima loše prepisani i neupodobljeni sa našim pozitivnim zakonskim rešenjima, novi zakoni iz ove oblasti da pomognu i da se svi ti problemi građana i privrede prevaziđu, onda se grdno varate, zato što je situacija sasvim drugačija na tržištu novca, odnosno na tržištu kapitala.
Sasvim je jasno da građani ne mogu da se uklope ni u takvu politiku koju banke vode; moraju, u krajnjoj liniji, kada im je dogorelo do nokata, pa ne znaju više šta da rade, da plate nagomilane račune, da nešto obezbede deci i da kupe šta im je potrebno za porodicu. Sve drugo je veliki rizik, velika opasnost, kao da ljudi sebi stavljaju omču oko vrata.
Nema stimulativne politike od strane Narodne banke i ministra finansija prema njima kroz druge modele i mogućnosti saradnje da bi se omogućilo da one posluju u korist građana, odnosno privrede. Zbog toga mi poslanici SRS pokušavamo svih ovih dana da vas ubedimo da ne glasate za ove zakone koji u suštinskom smislu neće apsolutno ništa da doprinesu da se jedna izuzetno loša i teška situacija poboljša.
Pogledajte malo nešto od stručne literature, periodičnu ili dnevnu štampu, ne morate ako ne želite iz svojih ideoloških predrasuda, a ovo su sve valjani argumenti koje iznosimo, da verujete nama, mada nam građani veruju, a to je za nas najvažnije, ali pogledajte da se naša mišljenja i naša argumentacija i te kako poklapa sa ljudima koji su svakog dana u toj oblasti i koji govore upravo to što mi kažemo – da sa ovakvim guvernerom i ovakvim ministrom finansija i politikom koju oni vode mi ne možemo da očekujemo pomake ni u bankarskom sektoru, ni u rastu standarda, ni uopšte bolji život u Srbiji, koji je danas izuzetno težak, i to građani svakodnevno vide i o tome nam govore.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ako ste kolegi Davidoviću dali reč povodom amandmana koji sam podnela na zakon o kome sada raspravljamo, onda je on trebalo da govori o tome. Ne verujem da on ispred sebe ima amandman SRS na član 2. predloženog teksta zakona. Ako ste mu dali reč da govori o delu mog izlaganja, a ticalo se Fabrike automobile "Zastava", vi to nikako niste mogli zato što gospodin Davidović nije portparol ministra Bubala, niti je portparol Fabrike automobila "Zastava". On je samo jedan od nas poslanika, koji je sa liste DSS, dakle on je iz vlasti. Dakle, profesor Poskurica i moja malenkost su iz najveće opozicione stranke u Srbiji, ali buduće vladajuće. Ovde još uvek nije prisutan gradonačelnik koji je takođe iz Kragujevca i kolega Radosavljević.
Zaista je neverovatno da neko sebi daje za pravo da govori (doktor Vladan Vučićević, izvinjavam se kolegi) o poslovnoj politici "Zastave", ničim izazvan, i da govori o tome kakva će biti buduća politika te fabrike automobila, a da to nema veze sa amandmanom na član zakona koji sam podnela. Prosto je neverovatno.
Činjenica je da stoji taj dug od 11,5 miliona evra, a što je sada i potvrdio gospodin Davidović. On, vidite, ima te informacije iz vladajuće strukture koliko će "Zastava" da dobije novca od Vlade Republike Srbije, i iz izjava ministra, a za mene je to jedino kompetentno u slučaju ministra Bubala koji je nadležan za to. Nisam ovih dana čula da se aktuelni premijer po tom pitanju izjasnio. Ministar finansija ovih dana nije govorio o tome, pitaću ga ako danas dođe, jer jedini je on taj koji može da nam kaže da li će i kada zaista Grupa "Zastava automobili" dobiti taj novac.
Što se tiče poslovnih banaka koje treba da pomognu ne samo posrnuloj kragujevačkoj privredi, u jednom najširem kontekstu sam govorila o svom amandmanu, što je potkrepljeno činjenicama i primerima iz privrede i iz onoga što muči građane.
Zato upućujem sve kolege koje žele da govore o amandmanu koji sam podnela na predloženi tekst zakona, na član 2, da elementarno prouče o čemu se tu radi i kakav je amandman u pitanju i koji zakon je na dnevnom redu.

Gospodine Markoviću, očigledno je da ništa niste shvatili, zato dođite na vreme i lepo otvorite sednicu. Vi za to primate platu, vi ste predsednik Skupštine. Malo se elementarno edukujte kada je u pitanju posrnula srpska privreda i interesujte se i za slučaj "Zastave".
Nemojte samo da dolazite na Sretenje, da prođete kroz grad i da odete da se slikate a da ništa ne znate, kako narod teško živi, da ima 40.000 ljudi koji ne rade.
Što se tiče ova preostala dva minuta, samo želim još nešto da kažem o načinu na koji će da se vrši stečaj i likvidacija banaka u Srbiji, a koje su vezane za privredu, pa samim tim i kragujevačku "Zastavu" ili Fabriku oružja ili "22. decembar", "Filip Kljajić", Mesnu industriju koja je u stečaju, trgovinska preduzeća.
Dakle, ovo je zaista jedina i prava istina – da su bankari Srbije izrazili otvoreno neslaganje sa takvom politikom koju vodi Narodna banka Srbije, odnosno Ministarstvo finansija u odnosu na to da na tržištu mogu da opstanu samo oni sa izuzetno krupnim kapitalom, koji su svakako na ovaj ili onaj način pod patronatom ministra i guvernera.
Regionalne banke, a takvih ima i na području Šumadijskog okruga, u nekim drugim krajevima Srbije, i u Nišavskom i u kraljevačkom, a o tome sam govorila juče, nemaju mogućnost, bez integrisanja sa nekom od ovih velikih (neminovno će doći pod udar ovakvih zakona), da opstanu i da finansiraju privredu, a to je bila njihova inicijativa od njihovog osnivanja. Imate jednu takvu banku u Beogradu koja 17 godina radi sa privredom koja je sada pred gašenjem, zato što se privredni subjekti koji sarađuju sa tom bankom na jedan veoma nekorektan način od strane Narodne banke Srbije rangiraju u treću i četvrtu kategoriju zbog boniteta koji ta banka treba da ostvari na tržištu.
Zato mi smatramo da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama i zakon kojim imate nameru da osnujete agenciju za osiguranje depozita neće pomoći. Problemi su zaista mnogo dublji i mnogo širi. Gospodine Markoviću, samo je malo potrebno vremena da u toku dana to pogledate, da pitate nekoga od nas, ako ne znate, i da bar nešto znate, a da ne biste na takav način vodili sednicu i da ne obmanjujete javnost da se nešto briše ili piše, kada vi o tome ništa ne znate.