Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj zakon smo mogli da očekujemo u skupštinskoj proceduri posle seta izmena drugih zakona, a naročito Zakona o carinskoj tarifi i Zakona o carini.
To je bio neki sled događaja koji je zacrtan, ne kod vas i u nekoj vašoj viziji kao ministra i konkretno kod Vlade Srbije, već posle onog čuvenog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je toliko hvaljen ovde, a na osnovu izveštaja, a ovaj koji ja imam u ruci je za prvu polovinu 2005. godine i jasno se vidi šta EU traži od Vlade Republike Srbije i kakvi zakoni će doći na red.
Da ste mnogo toga od onoga što EU bezuslovno traži od nas propustili prilikom izrade ovog teksta zakona videlo se i kasnije na osnovu podnetih amandmana, a njih je ukupno 15, koje je na svoj sopstveni prvobitni predlog zakona podnela Vlada.
Potpisao ih je potpredsednik Vlade Miroljub Labus, onaj isti koji je potpisivao u čuvenoj "šećernoj aferi" sve ono što je doprinelo da se ugled naše zemlje na međunarodnom spoljnotrgovinskom planu toliko umanji i da se baci jedna ljaga na naš potencijal i na ono što smo stvarno spremni ovde da proizvedemo i da izvezemo koristeći preferencijale, a ne da se bavimo prevarama.
Onda se postavlja pitanje, ministre Parivodiću, kako je to moguće, a jednom su vas doveli u nezgodnu situaciju da zamenjujete Dinkića, pa se iz trećeg puta u Predlogu zakona vi pojavljujete kao ovlašćeni predlagač, da ispustite ovakve stvari i da u nekim segmentima čak dođete i do pozicije Srpske radikalne stranke kada je u pitanju, recimo, brisanje člana 74. zakona, jer smo mi to takođe predložili.
Vi znate kako je po Poslovniku i vi ste to koristili, da se ovi amandmani Vlade Republike Srbije inkorporišu u zakon, ali mene jedino interesuje sudbina amandmana Srpske radikalne stranke.
Ako želite da imate jedan sveobuhvatan zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, a da zaštitite potpuno urušenu domaću privredu, onda treba ozbiljno da razmislite o ovim amandmanima i primedbama koje smo dali, zbog mogućih zloupotreba, a pre svega zbog zaštite naše proizvodnje.
Tu prvenstveno mi srpski radikali mislimo na poljoprivrednu proizvodnju, koja, inače, po izveštaju Komisije za stabilizaciju i pridruživanje EU (to je ono na šta vi iz Vlade posebno obraćate pažnju i bezuslovno sledite), učestvuje u više od 20%.
Mi smo mnogo toga slušali od reformista pre vas, počev od 2001. godine kada su stvari krenule da se menjaju u zakonodavnom smislu, kako bi nama bilo bolje, kako bismo mi bili sa našim proizvodima konkurentni na svetskom tržištu, kako bi se smanjile zloupotrebe, kako bi se onaj prethodni režim koji je toliko zla naneo sasekao, odnosno njihovi monopolisti. Međutim, ništa od toga se nije desilo i nije urodilo plodom, pre svega zbog toga što smo se mi oštro usprotivili takvoj liberalizaciji cena.
Mi možemo kao stranka da pozdravimo potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini sa što većim brojem zemalja. Mi nikada to nismo osporavali. Postoje neke koje su bile izrazito neprijateljski nastrojene prema našoj zemlji i našem narodu u vreme bombardovanja, sankcija, ali mi u tim ratifikacijama u Skupštini državne zajednice onda ne učestvujemo, ali potenciramo tamo gde ima takvih sporazuma, kao što je sa Ruskom Federacijom, zašto se on nedovoljno koristi.
Mi kao stranka smo veoma često bili u prilici da objašnjavamo, a građani su to sada i shvatili, naročito od kada vršimo vlast u mnogim opštinama i gradovima u Srbiji, integracione procese i u našem regionu, i na području Balkana, Evrope, ali i celog sveta, jer nije dovoljno samo vezati se za zemlje EU i u tom smislu da posmatrate budući prosperitet naše privrede.
Pitanje je osnovnih pitanja – a to je ono što smo potencirali u predizbornoj kampanji 2003. godine i na narednim izborima ćemo, za koje očekujemo da će biti prevremeni, o čemu je govorio i gospodin Tomislav Nikolić, a naročito kada je, kako biste vi rekli, "transparentno" pokazivao kako izgledaju naši proizvodi i šta to mi možemo da ponudimo a da je kvalitetno – sa čime bismo izašli sa ovako zastarelom tehnologijom i sa proizvodnjom koja gotovo da ne postoji u određenim privrednim segmentima na tržište EU.
Mere zaštite, naročito za poljoprivredne proizvode i za našu prehrambenu industriju, koja koliko-toliko još postoji, nisu dovoljne, što jasno pokazuje izraženi stepen spoljnotrgovinskog deficita i činjenica da se mnogo loših, da ne kažem puno nekvalitetnih proizvoda nalazi i u našim supermarketima i kod onih koji su uvoznički lobi, a sa druge strane se uništava sistematski naša privreda.
Kada bude rasprava u pojedinostima videćete da se tih nekoliko amandmana koje je Vlada Republike Srbije dala poklapa sa stavom Srpske radikalne stranke, doduše, malo je preciznije definisan. Što se tiče ovih do sada izraženih primedbi od strane poslanika SRS-a, mi smatramo da, pored člana 74. za koji ste dali predlog da se potpuno briše, a to je jedini takav vaš amandman, baš upravo iz mera zaštite ovako posrnule i tehnološki veoma loše privrede u Srbiji, treba da se briše i član 63. zakona.
Šta je ono što bismo mi mogli, ali u drugačijim okolnostima, ne samo kroz uslov da imamo ovakav zakon i bolji način regulisanja uvozno-izvoznih kvota, da izvezemo na tržište, a pitanje je vezano za kurs dinara i za našu trenutnu monetarnu situaciju i politiku. Ocene ekonomskih stručnjaka su da je kurs dinara nerealan i da je on destimulativan za izvoznike.
To su najpre osetili malinari, prvo sa veoma niskom otkupnom cenom ove godine, od 40 dinara, mislim, za prvu klasu malina, pa im je bilo (neki su to iz revolta i radili u tim krajevima) lakše i da nekome to poklone ili su im jednostavno propadali kontingenti i voća uopšte, koje se proizvodi u pojedinim područjima Srbije, jer oni nisu ni organizovani, niti su bili potpomognuti od strane države, sve do sada. Videćemo da li će to da se poboljša donošenjem ovog zakona, da to plasiraju kao izuzetno kvalitetne proizvode na tržište ne samo EU, nego širom sveta.
Kada je u pitanju dodela kvota i zloupotreba, mi smo vam predložili, iz opreznosti, pored brisanja člana 63, da se takvim licima, odnosno onima koji se pojavljuju ne da mogućnost da u dogledno vreme konkurišu, zato što su izvršili zloupotrebu.
Vi se sećate, ako ste pratili tada, a verujem da jeste, politički život Srbije, oblast spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja uređivalo je Veće građana i Veće republika Savezne skupštine još u ono vreme Radoja Kontića, kada smo mi oštro protestovali zbog povlašćenih lica i zbog onih koji su dobijanjem uvoznih kvota na takav način, po političkoj liniji, ostvarivali enormni prihod.
Neki od njih, ti sada popularno nazivani – srpski tajkuni su se lepo udomili u dosovskim strukturama vlasti, pa ostali da sarađuju i sa vama, odnosno sa ovom vladom i niko im ništa ne može. Oni su jednostavno monopolisti u našoj zemlji i rade šta hoće.
Veliki su problemi u startu zbog takvog ponašanja države prema određenim pojedincima. Znam mnoge ljude koji razmišljaju o tome da se bave unutrašnjom trgovinom, imaju registrovanu spoljnotrgovinsku delatnost, bave se izvozom nečega što može da se plasira na inostranom tržištu, i to veoma dobro, ali jednostavno, oni nemaju nikakvog podsticaja, unapred su demoralisani i to uopšte nije u onoj meri u kojoj bi moglo da bude u našoj zemlji, pa zato imamo takav spoljnotrgovinski deficit i tako loše rezultate beležimo.
Mnogobrojni su zahtevi i zamerke koje EU stavlja pred nas, liberalizacija cena, ono što su učinili u oblasti uslovljavanja kada su bile u pitanju carinske tarife, što smo mi oštro kritikovali, naročito za poljoprivredne proizvode i to je nešto što naša privreda neće moći da izdrži.
Usklađivanje zakonodavstva u kretanju robe, kapitala i uopšte spoljnotrgovinskog poslovanja nije nešto od čega mi bežimo, ali mi smatramo da bar u narednom periodu, pitanje je koliko će to da traje, jer mnogo treba vremena da se privreda oporavi...
Evo, mi to vidimo na primeru kragujevačke "Zastave". Nije dovoljno da se potpiše samo ugovor o licenci, neki to nazivaju kupoprodajni ugovor, gde mi kažemo – eto, tu granu privrede smo spasili.
Znate, tu se postavlja veliki problem, a ovaj zakon ništa sam po sebi neće tu da pomogne, gde ćemo mi da izvezemo i sve da proizvedemo tih ugovorenih 600 hiljada automobila marke "punto", odnosno "zastava 10", zato što kompanija "Fijat" ima jednu od najboljih prodajnih mreža od automobilskih industrija i kompanija, i ona nije svoj ugovor o licenci sa "Zastavom" vezala i kroz prodajnu mrežu.
Onda oni kažu – eto, za unutrašnje tržište, za tržište Bugarske, Rumunije, za tržište okolnih zemalja vi možete toliko da proizvedete, a rukovodstvo treba da bude dovoljno sposobno i pitanje je da li je sposobno da to plasira.
Ovo sa poljoprivrednim proizvodima i sa konstantnim propadanjem poljoprivrednih proizvoda koji na kraju budzašto završe na našem tržištu je problem koji traje deceniju i više unazad, a sve zbog toga što država nikada nije imala dovoljno sluha i nije ozbiljno pristupila tom problemu.
Sećam se, u vreme dosovske vladavine i kada je Čedomir Jovanović bio šef poslaničke grupe DOS-a da je on onako bez pardona izašao za govornicu i rekao – šta fali holandskom krompiru, možda je bolji nego onaj iz Prilika.
Onda, naravno, kako da reaguju ti poljoprivredni proizvođači kada znaju da ove godine em što je zasejano mnogo manje žitarica, em što je cena niža 20 posto nego prošle godine, i oni koji su zasejali krompir i oni malinari koje sam spominjala, ili oni koji imaju plantaže višanja – propali su i oni jednostavno nemaju mogućnosti da prežive.
Mi srpski radikali smatramo da i pored toga što zaostajemo u tehnološkom procesu za razvijenim zemljama imamo neke izuzetno zdrave delove naše privrede, naročito akcenat bacamo na poljoprivredu i na metalski kompleks i smatramo da mi možemo kao država da konkurišemo na stranom tržištu.
Da smo na vlasti, mi bismo maksimalno koristili taj ugovor koji je naša zemlja još 1998. godine, uoči bombardovanja, potpisala sa Ruskom Federacijom, jer pouzdano znamo da i te kako mnogo možemo da izvezemo za to tržište.
Uostalom, nismo osporavali ratifikaciju sporazuma vezanog za tekstilnu industriju pre nekoliko meseci u Skupštini.
To je jedan od primera iz onih vremena kada je naša privreda besprekorno funkcionisala, kako može kvalitetan proizvod koji ima naša tekstilna industrija, a koja je u izuzetno teškom položaju sada, da izveze na tržište Ruske Federacije; oni sve i svašta uvoze iz raznih drugih zemalja, jer sa nama kao tradicionalnim saveznicima ne mogu da ostvare takve ugovore, jer je trenutno tekstilna industrija u teškoj situaciji i nema šta da ponudi.
Kroz raspravu o amandmanima videćete da su ove naše mere zaštite, koje su neophodne, mnogo preciznije i bolje urađene. Na primer, kod trajanja privremenih mera primereniji je rok od godinu dana nego 200 dana, koliko ste vi dali, a što se tiče svih drugih, od prvog amandmana smo reagovali, ne svuda, nego tamo gde je bilo neophodno, videćete da je Srpska radikalna stranka, imajući u vidu neophodnost oporavka srpske privrede, nastojala da i kroz zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji treba da opstane u prometu neko duže vreme i da se ne menja, davala mnogo bolje uslove i rešenja za ovaj zakon i za ovu oblast, o čemu ćemo da razgovaramo kada dođe rasprava u pojedinostima. Toliko za sada, dok ne krenu naše pojedinačne primedbe, odnosno po amandmanima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle Zakona o radu i njegove izmene u Narodnoj skupštini Republike Srbije, protiv čega se usprotivila Srpska radikalna stranka, moram da podsetim i gospodina ministra i celokupnu javnost da se nekim pozitivnim amandmanskim rešenjima, poslanici u stvorenoj skupštinskoj većini u martu mesecu, pokušali da poboljšaju Zakon o radu.
Međutim, ministar se pre dva i po meseca pojavio i dosledno je želeo da vrati ono što je od početka zagovarao. Normalan sled događaja je bio da ovaj zakon dođe u skupštinsku proceduru, odnosno da se nađe na dnevnom redu. Niko ne spori, nije ni naš ovlašćeni predstavnik to osporavao i bilo ko od poslanika, da ova oblast treba da se uredi. Naravno.
Od kada je sveta i veka, valjda je toliko težila ljudska civilizacija tome da se u tehnološkom smislu, u individualnom svako usavršava, da od najprostijeg oruđa dođe do najsavremenijih mašina, kako to vole da kažu oni koji se impresioniraju dostignućima nove tehnologije, da sve radi na dugme i da bude potpuno bezbedno.
U razvijenim privrednim sistemima mnogo se ulaže i polaže na to da proces proizvodnje i svaka nova tehnologija, uz preispitivanje i uz nedostatke, koji će kasnije ili pre da se pokažu kao takvi, dostigne nivo da zadovolji ono što je bio osnovni cilj onoga ko je pronalazač nečega novog.
Međutim, mi suočeni sa velikim problemima koje naša privreda ima i činjenicom da imamo skoro milion nezaposlenih i onih koji rade, i koji obavljaju neku delatnost, da je to veoma suženo, sa zastarelom tehnologijom, razgovaramo o zakonu koji poštuje određene evropske ciljeve i komponente zakona u razvijenim zemljama, a da ne razgovaramo o problemima koji nas tište. Zašto i ovaj zakon, i ako je imao tu nameru, da sledi razvijene tehnologije i razvijene privrede, nije do detalja razrađen u svakom svom segmentu.
Poslanička grupa SRS je podnela mnogobrojne amandmane.
Vi ste bili u pravu, gospodine Laloviću, kada ste prihvatili amandman koleginice Radete, jer član 35. i novi stavovi, koje je gospođa Radeta predvidela, 2. i 3, apsolutno zadovoljavaju formu člana 35. Ali, po uzoru na član 35. trebalo je da vi sve druge amandmane pažljivije pogledate. Imam utisak da ste ih previše uopšteno doživljavali na način koji je neprihvatljiv, kada je u pitanju naša intencija da potpuno i do kraja razradimo jednu materiju.
Ako već kažete, po Zakonu o radu su definisana prava trudnica i maloletnih lica, odnosno njihova zaštita od ne daj bože nekih povreda i negativnih posledica, ništa nije smetalo da prihvatite amandman SRS koji smo podneli u tom smislu u članu 30. – posle stava 3. da dodate st. 4, 5. i 6, kako smo mi to predvideli, naročito za vreme trudnoće da žena ne sme da obavlja određene delatnosti.
U vašem članu i stavu se kaže da ona treba da bude upozorena sa određenim rizikom koji može eventualno da je snađe. Vi vidite kako smo mi do kraja išli precizno kroz tač. 1, 2, 3. i 4 – niti bi se trošio "Službeni glasnik" sa papirom, ako vam je to muka, ili ne znam šta bi mogao da bude povod. Od viška reči boli glava, kada su one besmislene, kada razni neuki ljudi govore svašta i kada se mešaju u ono što nije njihova oblast, u nešto u šta se ne razumeju. Mi smo zaista veoma pažljivo pristupili ovom zakonu i ovom problemu kod nas.
Naša namera je bila da neke stvari i pojmove definišemo do kraja. Zato oštro negodujem što niste prihvatili ove druge amandmane poslaničke grupe SRS, jer je to sve bilo samo u tom cilju da se do kraja definiše položaj i status zaposlenog lica i sve ono što ga očekuje u procesu zaštite i bezbednosti zdravlja na radu.
Kada smo napisali, možda ste mislili da se mi šalimo, da zaposleni, kada mu se proverava stepen znanja za određeno zanimanje, to treba i praktično da pokaže i treba određenu vrstu ispita ili testa da položi, nismo tek onako napisali da to treba da se uradi u, za to, pripremljenim i prigodnim prostorijama, jer da ne bude kao u onoj reklami – pobogu čoveče, pomeri se s mesta. Da se malo našalim u celoj situaciji. Ali, zaista je tako.
Ne možete da očekujete da je neko na skeli, pa da se desi to što je u reklami šaljivo prikazano, polaže takvu vrstu ispita. Ili, da radi kao rudar ne znam u kom kopu i da očekujete da on tamo popunjava nešto. Dakle, sve su to veoma smisleni i osmišljeni amandmani u cilju da se radnicima pomogne.
Raspitivala sam se, uoči diskusije u načelu, kako stoje stvari, pošto znam za neke lične primere i uopšte kako to ide u razvijenom svetu, koji vi zagovarate i na osnovu kojeg pišete zakone, kada je u pitanju najviša osigurana suma kod osiguravajućih društava za, ne daj bože, teške telesne povrede. U Srbiji, po informacijama koje imam, koje su iz prve ruke, to najviše može da bude milion dinara. To je, znači, ugovorena stvar za slučaj smrti ili teških telesnih povreda. To je najviše milion dinara.
Izračunajte šta je milion dinara i kako su neobezbeđeni naši radnici. Vidite, on ne može, ako želi da ugovori veću sumu, ne može u Srbiji da nađe takvo osiguravajuće društvo, jer je to najviši nominalni nivo koji je u opticaju. Znate kako je to u zapadnoj Evropi, znate kako je to u zemljama gde se poštuju visoki standardi, ili u drugim tehnološki razvijenim zemljama.
Možemo da govorimo o Kini, zašto da ne. Njihov proces i njihova tehnologija je toliko daleko otišla da je to nešto za sve one koji se bore protiv opšte globalizacije na privrednom i političkom planu, koji Amerika sprovodi, uz pomoć zemalja zapadne Evrope, na koje se vi isključivo pozivate, što može samo da raduje.
Mi, kao zemlja koja je opterećena mnogobrojnim problemima, prvo treba da razmišljamo o tome i pre nego što dođe, ne daj bože, do neke situacije da se u procesnom, tehničkom smislu nešto desi i da se neki radnik povredi, šta je ono što je osnovni uzrok, a tiče se zdravlja na radu i zdravlja zaposlenih uopšte? Ne možemo deklasirano da govorimo ovako, kao što ste vi to po nekim visokim, navodno, standardima predložili u zakonskoj formi, a da ne znamo ili da nismo svesni toga, što veoma često vi pokazujete, kao da imate odsustvo od realnosti i Koštunica, a da ne pričam o Dinkiću i svim drugim ministrima.
Govorite o bezbednosti i o zdravlju na radu. Treba da se zapitamo koliko je taj naš čovek zdrav kada uopšte krene ujutru na posao, da li radnik u "Zastavi", Boru, Majdanpeku, Vranju, nije važno gde, osnovno pitanje je, da li uopšte ima predispozicije zdravstvene da radi to što radi. Teško, gospodine ministre.
Da bi razmišljao o ovim merama zaštite, koje, naravno, treba da postoje, ali mi smo to mnogo bolje definisali amandmanima, on treba da ima uslove za egzistenciju, da krene na posao, da ima šta da doručkuje, da je obezbedio ženi i deci u kući sve što treba. On je unapred, u psihološkom smislu, indisponiran kada dolazi na radno mesto.
Tu može i to je veoma čest uzrok, nekada nepažnje i svega, problemi, briga za golu egzistenciju. To je ono što je u Srbiji najveći problem.
Poražavajući je podatak koji možemo danas da čujemo i koji možete da pročitate u nekoj dnevnoj štampi – da se svakoga dana desi neko samoubistvo. Zbog čega? Ne zbog toga što neko to od besa radi ili što se desio neki drugi vid poremećaja, nego od bede i nemaštine ljudi podižu ruke na sebe; nemaju osnovnu egzistenciju.
Veoma često oni koji se bave tim dekadentnim stanjem u našem društvu, u tom stresnom položaju, u kome se nalaze naročito oni koji su ostali bez posla, kažu – treba da vodite računa o tome, a sve to ide iz bede i nemaštine.
Ne mogu sada da dođem i da objašnjavam, kao narodni poslanik, nekom radniku da su ova rešenja idealna, da je to sve super, kada znam da će on da kaže – šta me na kraju briga, idem tamo da radim, da zaradim koru hleba.
Onda dođemo do kaznenih odredbi, i vi pre nekoliko dana kažete: ne nosi zaštitno odelo, ne pridržava se mera zaštite, malo parafraziram, mora da plati toliku i toliku kaznu. Od čega da plati? Ništa ne bi bilo sporno, i uz mnogo preciznije, ovo što smo dali kroz amandmane, da se ovakav model zaštite i bezbednosti na radu zagovara, da je ovo država blagostanja, da ovde privreda radi i funkcioniše.
Koleginica Radeta je govorila, ali to su samo neki od primera, to najbolje znaju poslanici SRS koji su u Odboru za privredu i privatizaciju. Na stotine oštećenih radnika, bez socijalnog programa, bez mogućnosti da normalno mogu da obavljaju svoj posao, sa novim gazdama, sa srpskim ''tajkunima'', kako se kod nas popularno zovu, koji rade šta hoće, obespravljuju radnike, a Vaš Zakona o radu je, gospodine ministre, mnogo tome doprineo.
Reći ćete Vi – imamo kolektivni ugovor. Kakav je to kolektivni ugovor iza koga ne stoji Vlada Republike Srbije, samim tim i država kao garant, što je ustavno pravo svakog radnika? Trebalo je, a razgovaraćemo i o ovim rešenjima u pojedinostima, dakle, na mnogo bolji način smo, kada ovo bude zaista dostiglo svoju pravu primenu, u nekoj doglednoj budućnosti, ali sa ovakvom vlašću to je veoma teško, da se primenjuje.
Razmislite još jednom o ovim amandmanima koje smo podneli. Pošli ste dobrim primerom, prihvatajući amandman koleginice Vjerice Radete, ali svi ovi drugi amandmani su do kraja precizni, poboljšavaju položaj i na mnogo bolji način štite radnike.
Ako to treba u zakonskom okviru da im se pruži, onda neka se to uradi na jasan i precizan način. Od viška glava ne boli, ovo nije samo višak, nego neki nedostaci.
Ne verujem da ste samo Vi, nego i vaši saradnici, sada i u ovom istumbanom ministarstvu, jer kako ste i Vi postali slobodan strelac, ovi Orlićevi odlazili, Vi neke ostavili – sada ko Vam je pomoćnik umesto Novovićke?
Ko će to da zna šta vam se sve istumbalo po Ministarstvu? Radi se ko zna, gde i šta. Ali, ako su oni učestvovali u tome i u davanju ovakvih obrazloženja, to je potpuno besmisleno. Kažete – sadrži u tom članu, u Zakonu o radu je rečeno, samo malo na drugačiji način.
Ne kažem da morate i da je vaš imperativ da prihvatite amandmane najveće opozicione političke stranke, ali vi onda pokazujete da je sujeta u pitanju i da niste spremni da razgovarate o mnogo boljim rešenjima i uopšte iz oblasti položaja i prava zaposlenih, socijalne politike, ekonomske politike.
Srpski radikali nude mnogo bolja rešenja, to građani znaju i zbog toga nam ukazuju sve veće poverenje. Verujem da će znati na takav način da tumače ovakva naša zalaganja, da se mnogo bolje štiti položaj i prava zaposlenih, odnosno njihova bezbednosti i zaštita na radu.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se od svog osnivanja zalaže da se u društvu u Srbiji na najrigorozniji način sprečavaju pojave kao što su distribuisanje narkotika, zloupotreba, pre svega, mladih ljudi, kroz jedan takav vid, jednu takvu pošast u našem društvu, koja je jedan od ne samo najvećih poroka, nego najvećih zala protiv koga se bori čitav civilizovani svet.
Međutim, u svetu veoma često i sportisti, kao i mnoge holivudske zvezde, prednjače u promovisanju teških droga, ako se one uopšte mogu razvrstavati u teške i lake.
Uređenje ove oblasti je neophodno u Srbiji, s tim što mi srpski radikali imamo amandmane vezane za uspostavljanje agencije, kada je u pitanju zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Smatramo da Olimpijski komitet SCG, koji je veoma dobro radio pod patronatom našeg proslavljenog košarkaša Dragana Kićanovića, koji se i sam isticao u borbi protiv dopinga, a koji treba da stane na svoje noge posle svog mešetarenja vezanog za Filipa Ceptera, trebalo bi da preuzme ulogu i da kroz poseban odbor u okviru Olimpijskog komiteta vodi brigu o tome da se takve skandalozne pojave ne dešavaju na našim prostorima i u takmičenjima.
Ali, generalno gledano, Olimpijski komitet, ne ovaj kod nas, nego uopšte, doduše, na olimpijskim igrama uočava takve pojave i navodno se trudi da ih žigoše, međutim, to su sporadični slučajevi i ta akcija bi trebalo da bude mnogo veća.
Želim da se osvrnem na jedan aktuelni primer kada je u pitanju dolazak, odnosno najava ponovnog dolaska američkog košarkaša Džeroda Hendersona u KK "Crvena zvezda", koji je igrao u "Hemofarmu", pa je igrao u "Crvenoj zvezdi", pa otišao da igra za jedan grčki klub. U Grčkoj, pošto je kod njih takođe rigorozan test na sve vrste droga, jer one zaista sve to jesu, on je, ispostavilo se, dok je igrao u Grčkoj, pozitivan na marihuanu. Onda su ovi iz našeg sportskog miljea, a pre svega iz KK "Crvena zvezda" rekli, "dobro, to i nije tako strašno" i prokomentarisali, "marihuana, pa šta je to?".
Znate, kada se Nenad Čanak, koji je zaista stalno na nekim drogama, tako se i ponaša, i koji je prijatelj jednog od najvećih dilera droge u Srbiji, i to ne krije, već se time diči i ponosi, kaže "to je laka droga", onda niko da ne reaguje i ne obraća pažnju, jer znaju u kakvom je on stanju i da je pod takvim vrstama droga, i ta politička opcija za koju se on zalaže nešto najpogubnije, uz drogu i sve druge poroke.
Ali, jedna takva konstatacija i reakcije u javnosti su zapravo da, bez obzira što je on dobar košarkaš i što je pokazao da to zna i ume dobro da radi, takav primer nije dobar za našu omladinu i za one koji su sledbenici tog kluba, ili uopšte da se prelaskom preko toga na takav način reaguje u tom konkretnom slučaju.
Navodno su oni obrazložili time da to nije stimulativno sredstvo, nego eto kao neka laka droga. Lake i teške ne postoji, sve su to droge i protiv toga se mora boriti.
Uostalom, predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, kao predsednik SRS, govorio je u svim predizbornim kampanjama o neophodnosti da se pojača i omasovi školski sport, u profesionalnom sportu pored raznoraznih političkih zloupotreba svakako treba doping sprečiti.
Sećate se da je Ljubodrag Duci Simonović, naš proslavljeni sportista, reagovao još 1972. godine, kada je rekao da ne želi da igra za reprezentaciju tadašnje SFRJ zbog toga što je odbio da se na sportskom terenu sretne sa onima koji koriste droge, odnosno koji se dopinguju, i ispostavilo se da je bio u pravu jer je reprezentativac Portorika kasnije i podlegao uživanju droga. A on nije želeo tada da igra za reprezentaciju zato što je smatrao da je ta pojava svuda prisutna i u tom konkretnom slučaju se ispostavilo da je bio u pravu, jer je još tada, pre trideset i više godina, ukazivao da to postoji i da nije dovoljna briga i akcija.
Kada već govorimo o ovoj ozbiljnoj stvari ne da se našalim, ali u susret sutrašnjem danu ozbiljno je to da bi moglo da se predloži da se, pored sporta, antidoping kontrola uvede i u Savet ministara Srbije i Crne Gore.
Vuk Drašković nikako ne bi mogao da bude pozitivan na testu, odnosno ne bi mogao da prođe kao neko ko nije uživao u narkoticima, a bogami kako stvari stoje i najava izbora Zorana Stankovića za novog ministra odbrane, sumnjivi su i svi ostali članovi Saveta ministara, jer samo neko na drogama ili u nekom posebnom stanju može da glasa za takvog kandidata.
Onaj koji najviše zloupotrebljava sport u marketinške svrhe, a to je predsednik Republike Boris Tadić, maneken koji se stalno slika i šeta od jedne do druge sportske manifestacije, zaista je najsmešnija pojava u pravom smislu reči, iako je predsednik Republike.
Kada je u pitanju nedavni događaj, jedan blam koji može da se desi običnom građaninu, a kamoli predsedniku Republike, kada je prilikom dolaska Mišela Platinija u Beograd rekao da mora da izrazi divljenje prema činjenici da je Platini bio veliki golman.
Samo čovek koji je na nekoj vrsti droga može da kaže za napadača jednog od proslavljenih francuskih selektora i Juventusa da je bio veliki golman.
Vidite svašta se dešava, takvi se mešaju u sport i na takav način kao potpuno neuki predsednik Republike Boris Tadić, i mi srpski radikali smatramo da pored potpune depolitizacije, a naročito profesionalnog sporta, čega ima u našem društvu, moramo da se borimo i da je neophodno da se ova oblast uredi.
Međutim, osnivanje agencije i kako bi se našalio gospodin Moma Marković, kako će ovi iz Vuksanovićeve stranke da zapošljavaju silne ljude u novoosnovanoj agenciji kada ih ima troje, četvoro, neće ih biti dovoljno, nije šala nego je zaista bespotrebno da se osniva agencija kako bi se borilo društvo protiv ovoga, već jedan odbor u Olimpijskom komitetu, koji treba da stane na noge i posle svih mešetarenja mora time da se bavi.
Kada smo podnosili amandman, splet okolnosti je da je to amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, vezanih za dopingovanje životinja, vidim da je Vlada Republike Srbije prihvatila amandman gospođe Snežane Lakićević-Stojačić, ona je pripadnik poslaničke grupe koja se ne bori protiv negativnih pojava u društvu, produkovala je i kriminal i korupciju, cela Demokratska stranka, i samo im je u glavi kako da se izbore sa srpskim radikalima, ali vi znate da nas narod hoće i da se približavamo sve većem i većem procentu, tako da im je ta borba uzaludna.
Ali, ako je već Vlada Republike Srbije skoro kroz identični tekst amandmana, naravno kasnije sam to učinila, videla da je u pitanju isti amandman, nije dobra praksa. Ne govorim samo kada je ovaj zakon u pitanju, i ranije kada su bili drugi zakoni, naročito je izražen slučaj zato što se tri puta vraća u proceduru Zakon o turizmu i ako već ne želi da prihvati amandman srpskih radikala, prvenstveno taj, onda treba lepo da kaže da će se izvršiti pravno-tehnička redakcija, pa je to u stvari ta suština.
Mislimo da bi trebalo da se prihvate svi ostali amandmani SRS, naročito ovaj vezan za osnivanje agencije, jer to je potpuno bespotrebno, uz iziskivanje novih finansijskih sredstava. Olimpijski komitet bi u budućnosti time trebalo da se bavi. Spomenula sam ovaj slučaj dolaska najavljenog Džeroda Hendersona u košarkaški klub Crvena Zvezda, i ono što se desilo u Grčkoj, kao i kroz činjenicu da najveće sportsko društvo u našoj zemlji, Sportsko društvo Partizan, nije zabeležilo da su se dešavale takve pojave vezane za doping u sportu, dovoljni su primeri, uz pominjanje Ducija Simonovića i svih onih proslavljenih naših legendarnih sportista koji su se zalagali čitavog života protiv dopinga u sportu, da se ova oblast uredi uz prihvatanje amandmana SRS.

Baš je simpatično to vaše zbunjivanje, gospodine Markoviću. Javljam se po Poslovniku. Prvi član Poslovnika, a verujem da zaista mogu da se kladim da ministar ne zna ni jedan član Poslovnika, a to govorim zbog toga što je on i poslanik.
Prvi član Poslovnika je povređen zbog prava i obaveza narodnih poslanika. Onaj kojim se vređa dostojanstvo Narodne skupštine, a koji pre svega kaže da su poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Gospodin Slobodan Lalović je i poslanik i ministar u Vladi Republike Srbije, da, šef je svoje poslaničke grupe samostalnog strelca.
Kao prvo, gospodine Markoviću, uopšte ne razumem, danas ste prigovorili, i s pravom, jednom čoveku koji je ušao ovde i na brzinu nam rekao da je pomoćnik ne znam čega, a što je neprimereno obučen i što je sportski obučen, jer je imao neki džins na sebi. Došao takav u najviše zakonodavno telo, u ovo cenjeno skupštinsko zdanje, što jeste, ma koliko se trudili kroz kršenje Poslovnika i poslanici iz vladajućih struktura da ga omalovažavaju. Što bi rekao gospodin Nikolić, nema tu više ni morala ni ničega.
A i u šta se pretvorila poneki put Narodna skupština, pitamo se mi koji smo deset i više godina poslanici, a oni koji su godinu i po dana to vide. Dobro. Niste mogli da mu date reč zato što poslanik i ministar Lalović nije primereno onim vašim kodeksima, koje ste zagovarali i usvajate ih po jedinicama lokalne samouprave, došao odeven u Skupštinu Srbije.
Ministar Lalović, poslanik, došao je u Skupštinu bez kravate i izašao da priča o zakonu. On, u najmanju ruku, potcenjuje i omalovažava radnike u Srbiji, ne samo radnike, nego sve one koji prate prenos i vide kako on seiri nad jednom nenormalnom situacijom u kojoj je Srbija danas. Svaki radnik koji npr. za kaznu što ne nosi radničko odelo, odnosno zaštitno – pitanje je samo gde i koje to fabrike rade, i koji je procenat onih koji mogu da uzmu sebi zaštitu na radu i da se obuku u skladu sa novim propisima i da daju celu platu – kaže "šta je to 5.000 dinara, neka da", a pitanje je da li će on toliko da primi.
Gospodine Laloviću, otkad ste počeli da dolazite sa vašim idejama u Narodnu skupštinu, ne bi bilo strašno da ste vi samo poslanik i da dođete sa nekom idejom, ali vi ste ministar u Vladi, a Vlada je neodgovorna, jer vama daje mogućnost da se na takav način poigravate sa sudbinom građana i radnika. Pre svega, sve gore i gore žive od vaših ideja. Kardeljevština i jedan model koji vi primenjujete kao kadar iz tog vremena.
Ali, tamo je bilo uglednih i privrednika i sposobnih ljudi, ma šta vi mislili, ali vi niste nikada radili na tim poslovima, niste bili direktor nekih velikih preduzeća i imali takvu vrstu upravljačke funkcije. Od sindikata, preko drugog sindikata, pa posle 5. oktobra, kao "uloviću lopove", pa pronašao Vuk Obradović kriminal, vi u fioku, pa avanzujete dalje, pa do ministra, pa do slobodnog strelca.
Nemojte na takav način da se obraćate poslanicima SRS. Ne vređate vi samo naše dostojanstvo, mi smo visokomoralni i časni ljudi, nego građane Srbije, a njih je preko 40 posto i biće ih preko 50 posto koji nas podržavaju.
(Predsednik: Vreme.)
Zbog toga što ste rekli da će njima biti bolje ako se izglasa zakon, a mi ćemo da utičemo na to i mi ne želimo radnicima dobro. Znaju svi građani Srbije da im mi želimo dobro, jer naša osnovna namena i namera je da što pre vas i celu Vladu koja je takva oteramo sa vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde imate neke kolege, nažalost, koji su i načinom na koji su sada reagovali kada sam krenula za govornicu, pokazali da su poput onog Albijanića danas, za neko mesto gde treba da se izoluju, a nikako da sede u poslaničkoj klupi. To njima služi na čast i ovom čoveku koji tako reaguje, a poslanik je vladajuće strukture. Inače, sam sebe kad pogleda u ogledalo mislim da se uplaši, jer tako se ponaša i tako gleda sve nas druge kao da mrzi ceo svet.
Što se tiče odgovora, nisam zadovoljna i tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni da ste vi, samim tim što ste dopustili neprilično i nedolično ponašanje ministra, dozvolili da se vređa dostojanstvo Skupštine, izjasni o povredi Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona, odnosno stavljanje van snage jednog ranije usvojenog amandmana poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije kroz predlog koji nam je stigao od resornog ministra i Vlade Republike Srbije ne samo da je loša praksa za odnos izvršne prema zakonodavnoj vlasti, već jedna jasna poruka nama poslanicima opozicionih stranaka da uopšte ne treba da podnosimo amandmane.
Kada su u pitanju amandmani Srpske radikalne stranke, a vi znate da smo mi najažurniji u tome jer smo najoštriji kritičari i jedina istinska opozicija aktuelnoj vladi Vojislava Koštunice, nastojimo da ti amandmani i u pravno-tehničkom smislu i suštinski, u skladu sa programom SRS i sa onim što smatramo da je bolja prilika i uslov za građanina i za određene oblasti, podnosimo amandmane.
Međutim, sada se dešava ono isto što se desilo sa Zakonom o radu pre nekoliko meseci. Zapravo, u februaru mesecu usvojen je Zakon o radu; u jednom trenutku se stvorilo, u neko gluvo doba noći, puno poslanika i postojala je skupštinska većina; pretrpeo je drastične izmene u odnosu na ono što je predložio Lalović kao resorni ministar. A onda se posle nekoliko meseci pojavio Lalović i rekao – ništa to ne valja, nisu to dobro odlučili poslanici, nastale su ucene sa ovim "privescima" koji podržavaju Koštuničinu vladu i došao je sa izmenama i dopunama Zakona pred Skupštinu i "pojeo vuk magarca", nema ništa od toga. To što smo se mi jedne noći dogovorili ne valja, stvorila se jedna većina koja je poboljšala prava radnika, a ovo je ista priča.
Dakle, ako se u nekom trenutku neko od ovih koalicionih partnera koji stalno ispostavlja Koštunici nove zahteve, po sistemu ranijeg jedinstvenog DPS-a, kao što su dolazili u Beograd ili sada ovi drugi koji pregovaraju i šuruju sa Koštunicom, i Marović sa njima, po džakove para da bi došli na sednicu Skupštine državne zajednice, tako su i ovde prisutne te ucene i dogovori, i to nije dobro.
Ako je motiv druge prirode samog ministra Ilića i Republičke vlade da se pitanje taksista i obavljanje taksi prevoza uredi na ovakav način u našoj zemlji, nije dobar. Postoje iskustva iz drugih zemalja. Ja sam zaista, bez lažne skromnosti, većinu evropskih zemalja i metropola obišla i znam kako funkcioniše taksi prevoz i u Londonu, Parizu, Atini i u drugim velikim gradovima ili u prestonicama tih velikih zemalja. Istina je da tamo postoje određeni limiti, linijski prevozi i ograničenja, ali vi morate da imate u vidu da je obavljanje taksi prevoza u Srbiji u direktnoj vezi sa socijalnom strukturom i negativnim tendencijama u našem društvu, kada su u pitanju oni koji su ostali bez posla.
Nemoguće je da u Londonu od sedam hiljada onih koji se bave taksi prevozom, to je tamo jedna ustanovljena tradicija i zbog automobila koji se koriste u tu svrhu, što znači da su svi jednoobrazni, ili u nekom drugom gradu u Evropi naiđete na taksistu koji kaže – ja sam diplomirani mašinski inženjer, radio sam u toj i toj firmi 20 godina, ostao sam bez posla i sada moram da taksiram. Međutim, u Kragujevcu je takav slučaj, naglo je porastao broj taksi prevoznika i firmi koje su registrovane za tu oblast u gradu u kome ja živim, a ima ih više stotina, možda oko 500, ali proveriću taj podatak zbog sednice Skupštine grada, na kojoj će se raspravljati o drugim stvarima vezanim i za njihov stalno izraženi problem parkiranja u gradu.
Ovakvom odlukom i prebacivanjem odgovornosti, odnosno davanjem odrešenih ruku predsednicima opština, gradonačelnicima i onima koji su na vlasti u jedinicama lokalne samouprave, stvarate veliku mogućnost za zloupotrebe.
Kabadahijsko ponašanje gradonačelnika Veroljuba Stevanovića u gradu Kragujevcu je veoma poznato, pa čak i vašem poslaniku gospodinu Vučićeviću, koji je tamo opozicija u parlamentu, u kojem je i SRS žestoka opozicija Veroljubu Stevanoviću, ali i taksisti imaju sa njim problem. On nikako da se urazumi.
Osim toga što je nešto malo behaton ploča stavio u Ulicu Nikole Pašića samo sa jedne strane, a sada pokušava sa druge, što je grad potpuno raskopan, što i vaš poslanik, odnosno tamo odbornik i naša odbornička grupa svakog ponedeljka ukazuje, on kroz neke performanse, a mi kroz konkretne primere, da se tamo ništa ne radi i da taksisti, sa voznim parkom koji je stariji od 15 godina, polomiše i ono malo osnovnog sredstva što imaju.
On tamo ima nekog glavnog stručnjaka, tome ja ne bih dala dve nacrtane koze da čuva, izvesnog Nebojšu Vasiljevića, koji će da kaže – e može toliko, jer se taj u sve razume. Nema oblasti u koju se taj Vasiljević ne razume i on će da kaže – slušaj, Verko, usvojen je zakon u Skupštini i ja ću da ti kažem koliko za grad Kragujevac treba optimalno taksista, i on će da mu poveruje, kao što mu sve slepo veruje, i ljudi će se naći u problemu.
To je neka moja greška i propust – nemam vozačku dozvolu, pa kada mi treba u nekim malim relacijama da se vozim po gradu, kada mi je to neophodno koristim taj taksi prevoz, koji je, uzgred rečeno, i zbog socijalne situacije u Srbiji daleko jeftiniji nego u vašem rodnom Čačku ili u Kraljevu, a da ne govorim o Beogradu i o drugim većim gradovima. Ti ljudi rade da bi preživeli.
Oni koji imaju veći broj automobila možda mogu nešto više da zarade, a ovi drugi mučenici, oni koji su zaposleni u tim firmama i rade kao taksisti, 12 sati im je jedna smena. To pričaju i mladi ljudi i stari ljudi i veoma često su to ovi radnici ZZO, otpušteni iz "Zastave" ili iz drugih kragujevačkih propalih preduzeća.
Oni će sada da izraze otvorenu bojazan šta će sa njima da bude ako se na takav način ograniči broj i ako samo podobni, kao što su ranije za vreme kriminala i velike korupcije, koja i sada ostavlja tragove u Kragujevcu, za vreme vladavine DS-a, dobijali poslove.
Tako je dobijala posao građevinska urbanistička mafija za vreme ovih žutih koji neće ovde da borave u Skupštini, a neka su vajna opozicija, a vi znate da nisu. Evo, i Tadić to pokazuje u kohabitaciji sa Koštunicom, i svi njihovi na nivou lokalne vlasti i sa DSS-om i sa vama i iz svih ostalih stranaka.
Ali taj problem što se uvek jedna takva odluka bazira na novom modelu korupcije i mafijaštva, u pravom smislu reči, jeste nešto protiv čega je SRS. Ja konkretno govorim za grad iz kojeg dolazim.
Pošto je bilo dosta reči u toku jučerašnjeg dana i danas povodom ovog slučaja i konkretnih primera da takva praksa postoji, kao što sam ja sada rekla, a verovatno i vi to znate, u ovim drugim velikim evropskim gradovima i na drugim kontinentima, ovde se dešavaju stvari koje vaše ministarstvo nikako da krene da rešava, a koje su velika posledica velikog kriminala i korupcije iz vremena dosmanlijske vladavine.
Ja ću da se osvrnem i povezaću te dve stvari, znači kako korupcija može da uzme maha i da vas podsetim na jednu vašu javno izrečenu ocenu, pre svega na državnoj i nacionalnoj televiziji. To nije bilo onog puta kada ste i mene u nekom kontekstu spominjali, navodno da ne treba da vas kritikujem za koncesije i da to neprimereno radim kada se u osnovi i strukovno time ne bavim.
Mogu za sve da vas kritikujem zato što sam ja narodni poslanik, pa kada dođe ministar za zdravstvo, mogu da mu pričam o tome, kada dođe i ovaj za poljoprivredu takođe, kada dođe i onaj za turizam, što je moja oblast, takođe mnogo kompetentnije i stručnije mogu da govorim, ali vi ne treba da imate takvu vrstu sujete kada su u pitanju poslanici, jer poslanici su ti, a i sami ste bili poslanik, koji mogu sve da vam kažu, a vi morate sve da otrpite i to sportski da podnesete, a ne da odete prvi put na nacionalnu ili neku drugu televiziju pa da govorite – ovaj me napao tamo, ova je rekla ovo ili ono.
Ne možete tako, gospodine ministre. Pre svega morate da budete gospodin džentlmen, a sa druge strane, da kao ministar i nosilac izvršne vlasti to sve lepo istrpite.
Vi ste bili u pravu i moram da vas podržim u ovoj izjavi datoj u februaru mesecu 2005. godine, i kasnije ste je ponovili na Odboru za saobraćaj i veze, pa me interesuje da mi danas u kontekstu vaše prisutnosti i cele ove priče oko kriminala koju mi potenciramo, a koji je direktno uzrokovan vladavinom onda Demokratske stranke a sada ovih njihovih naslednika iz G17 plus, kažete kako se to i dalje dešava u Srbiji da SBB i KDS vršljaju i rade šta god hoće.
Kada je u pitanju Kragujevac i odnos KDS-a prema javnom preduzeću RT Kragujevac, tu ni sam Stevanović i da hoće da se upušta u to, a neće očigledno, ne može da reši problem, jer on kreće od Beograda, odnosno od Republike, monopolskog ponašanja i ovoga što ste vi ispravno rekli, da oni ubiraju veliki kapital, nikome ne plaćaju ništa, da ih Soroš finansira, i to je tačno.
Neke novine su pisale o tome da oni koriste tu svoju opremu i način na koji posluju čak i da prisluškuju političke neistomišljenike ili one koji su, kako su oni nazvali, tvrda nacionalna opcija, a protiv su Soroša i onih koji sistematski uništavaju državu i narod, ali to su sad već neke druge stručne priče i analize.
Mene konkretno zanima kada će vaše ministarstvo, Republička vlada da krene u oštar obračun sa onima koji sprovode, a navodno legalno, kriminal kakav se dešava od strane SBB-a i KDS-a. Oni su na naše tržište, i u Kragujevcu i u svim drugim gradovima u Srbiji, potpuno bez jednog jedinog dinara, centa, čega god hoćete, ušli i posluju. To pitanje je pokrenuto na Odboru za privatizaciju i veoma često su vas novinari pitali za to.
Ja sam konkretno i na poslednjoj sednici Skupštine grada postavila pitanje da li će da se oglasi novi tender, kako ćemo mi da rešimo taj odnos, iako smo mi za to da se sve medijske kuće privatizuju. Vi znate, vuku se repovi za jednim od čelnika DS-a iz Kragujevca (a on je sada angažovan u tom kablovsko-distributivnom sistemu), koji je bio direktor medijske kuće čiji je osnivač grad Kragujevac. Tako od jednog do drugog grada afera za aferom, a vi ništa ne rešavate po tom pitanju.
Sa druge strane, ono što je velika zamerka SRS-a, vama lično i vašem ministarstvu, kada je u pitanju Odbor za saobraćaj i veze, čiji ja nisam član, žao mi je što tog dana nisam mogla, što mi je poslovnička mogućnost takva, dakle, kada se govorilo o izveštaju i tabelarnom pregledu troškovnika i urađenih deonica puta... Veoma je indikativno i zato su me zamolile neke kolege koje danas sticajem okolnosti zbog obaveza u SO nisu ovde, a članovi su Odbora za saobraćaj i veze, da vas pitam ono što su vas oni pitali kada je u pitanju ta tabela i neobjašnjenje specifikacije troškova.
Recimo, koliko su mi oni objasnili i dobro sam razumela, kada je u pitanju neka deonica kod Užica od 15 kilometara javno je prikazano sve konkretno kako je tekao tender, ko je izvođač, kolika su sredstva utrošena, dokle se stiglo, koliko je deonica realizovano, ali kada je u pitanju, recimo, deonica Vrčin - Bubanj potok, ili tako neka druga, nema ništa, samo piše – realizacija 100%.
Mi sada imamo jednu situaciju u Kragujevcu, ne znam da li ste upoznati sa tim, verovatno vas nije ovaj vaš koalicioni partner obavestio o najnovijem slučaju; to je skandal u pravom smislu reči i niko od normalnih predsednika opštine ne može sa takvom politikom da se složi da je Stevanović grad zadužio za novih 350 miliona da bi radio određene infrastrukturne projekte i poslove, bez ikakve specifikacije troškova.
Dato mu je da on sam izabere poslovnu banku sa kojom će da potpiše ugovor, niti znamo na koji rok, niti koja je kamata, ni kako će to prezaduženi građani da vraćaju. Kažu, uradiće taj i taj deo grada, toliko košta gasifikacija, a tako su radili i oni prethodni iz DS-a i zato su tako prošli na izborima.
Ali, mi upozoravamo građane Srbije, kada je u pitanju i ovaj kriminal oko KDS-a i svi ti mutni poslovi gde nema prikaza stanja koliko šta građane košta, da je to nešto što oni ne mogu da podnesu.
Jer, u svim problemima koji postoje u društvu, sa kojima smo mi opterećeni kao država i kao narod, kao nacija, sa svim onim čime nam se preti od strane onih koji stalno ucenjuju i ovu vladu, ucenjivali su i prethodnu, pokušavaju na takav način da se igraju sa nama kao narodom koji je teško postradao, građani, u sklopu svih pitanja i problema koje prepoznaju kao najizraženije i kada zahtevaju prevremene izbore, a ogroman je procenat onih koji to traže u ovom trenutku, šta je to što vas najviše muči.
Nemate posla, teško živite, penzije male, nezaposlenost, a evo sada i sve ove druge zdravstvene pretnje, ne daj bože, koje haraju po svetu, sa kojima je trenutno svaki građanin opterećen, šta je ono što vas najviše boli? A oni kažu - kriminal i korupcija. Odakle to dolazi? Od vrha državne vlasti. Odakle se vuče ovo sa KDS-om i SBB-om? Od vladavine Demokratske stranke i dosovskog režima i taj problem mora da se reši.
Što se taksista tiče, dobro razmislite, ova naša argumentacija nije samo zbog toga da bismo oponirali zato što želimo po svaku cenu svaki predlog Republičke vlade najoštrije da kritikujemo, jer smo najžešća opozicija, jedini smo u stanju da vas srušimo sa vlasti, ali stvari u nekom zakonskom projektu za koje smatramo da mogu u toj formi da ostanu mi amandmanima ne diramo.
Za ovo vam kažemo da će prouzrokovati mnoge probleme, jer lokalne kabadahije i oni koji su spremni da zloupotrebe pozicije vlasti na kojima se nalaze, kao što znam da je to slučaj u Kragujevcu i u drugim gradovima i tamo gde hara DS, poput Bogdanovića i Beograda i drugih gradova, iskoristiće i zloupotrebiće ovo i uzeće nekom detetu parče hleba iz usta, a to nije mala stvar.
Zahtevam od vas da mi danas, ako je to moguće, jer vaš pomoćnik magistar Dragomir Vasiljević je 9. maja rekao, kako on ima saznanja i informacije, sve što se tiče KDS-a je usklađeno sa zakonom, a nije, i vi ste bili u pravu kada ste to tvrdili – da li ostajete pri tim tvrdnjama i kada će taj veliki kriminal u zemlji da se reši. To je ono što građani traže i ja u ime njih kao narodni poslanik.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, ova sednica danas ne može da se održi sa utvrđenim dnevnim redom, odnosno sa predlogom dnevnog reda o kome Narodna skupština tek treba da se izjašnjava. Naime, pozivajući se na član 86. nakaradno i u situaciji kada vama to odgovara zbog toga što imate krizu u vašoj poslaničkoj većini i ne možete u vreme u koje ste sazvali sednicu da sakupite minimum od 126 poslanika, vi ste, na samo vama svojstven način, prekršili Poslovnik tumačeći da je današnji dan, 12. oktobar, jedan sasvim običan radni dan za Narodnu skupštinu, što naizgled jeste, s tim što poslanici iz vaše većine to nisu shvatili.
Ali, ovo nije radni dan u kojem nam je potrebna minimalna većina od 1/3 prisutnih poslanika. Mi smo za danas dobili sasvim novi predlog za dnevni red, o kome Skupština treba da se izjasni.
Vi ne možete član 86. danas da primenite u stavu 1. i 2, na način na koji ste to radili u 10,10, u 11,00 časova, a zatim ste u 12,00 časova, primenjujući član 86. stav 4, opet po ko zna koji put prekršili Poslovnik ne trepnuvši, samo ste se smejali, doduše, gotovo 30 sekundi više od toga, jer u roku od 30 sekundi niste mogli da ustanovite da u sali ima 126 poslanika.
Sve ovo što ste uradili pre toga, što se umislili da je ovo dan u kome je potrebna samo jedna trećina, jer taj radni dan u Skupštini se podrazumeva onda kada je sednica u toku i kada treba da nastavimo sa raspravom o tačkama dnevnog reda, koje su usvojene u dnevnom redu, a kada je dan za glasanje i kada je početak sasvim nove sednice, kao što je saziv od danas, vi niste mogli na takav način da vršite odlaganje sednice.
Pošto ste to prekršili i došli u situaciju da u 12,00 časova opet pozivate poslanike da namaknete većinu od 126 u momentu kada je u sali bilo 124, odnosno 125 poslanika, na osnovu elektronskog sistema, mogli ste, ako ste želeli da primenite član 86, samo da tražite da se prozivkom utvrdi, što su vam čak i predlagali i sugerisali neki poslanici iz vaše poslaničke većine, da u sali eventualno ima više poslanika.
Međutim, ni to vam ne bi prošlo zato što mi prozivkom u tom trenutku, da ste to uradili... Ako su vam ovih dvoje došli naknadno, to je druga stvar, ali opet nije dovoljno poslanika, jer u procesu prozivke ne bi učestvovali poslanici Srpske radikalne stranke, jer znate da mi nikada ne dajemo kvorum za početak rada ili početak sednice, kao što to nismo uradili ni danas, iako bi neki drugi koji u Srbiji žele da se predstave opozicijom pomislili na tako nešto. Mi smo vam danas jasno i glasno, što ja sada činim, reklamirajući ovaj član Poslovnika, rekli da ste ga prekršili i da niste imali elementarne uslove za početak rada.
Ne možete sada na ovakav način... Naravno, ako imate trenutno u sali 126 poslanika možete sve, ali ne bi trebalo da se na takav način igrate sa Poslovnikom koji ste sami predložili i doneli, uz protivljenje Srpske radikalne stranke, jer bi se na takav način i nastavkom takvog ponašanja igrali Narodne skupštine. Uostalom, juče vam je i šef naše poslaničke grupe gospodin Nikolić rekao da više nema ni reda, ni poretka, ni morala u Narodnoj skupštini i uopšte me ne čudi danas ovakvo današnje ponašanje.
Tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni da ste danas na najflagrantniji način prekršili član 86. Poslovnika, a ako želite da poštujete Poslovnik i Narodnu skupštinu, odložite, kao što vam u Poslovniku piše, početak sednice za sutra.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, upozoravam vas na početku današnjeg, kako vi kažete, radnog dana, mada je danas dan kada imamo sasvim novu sednicu i dnevni red niste uspeli da utvrdite do 13,05 časova, da ne vređate narodne poslanike i da ubuduće sa nama, kada ste na mestu predsedavajućeg, imate sasvim korektnu, normalnu i pristojnu komunikaciju.
Vi znate da smo mi srpski radikali poslanici koji se drže pravila ponašanja i ovog ovakvog nakaradnog poslovnika, za razliku od mnogih koji su sasvim slučajno došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Sada ih je zadesila sreća, neće ih biti na političkoj mapi na sledećim izborima. Mi pretendujemo da na sledećim izborima nemamo ovakve probleme, jer ćemo moći bez problema sa 126 poslanika uvek da utvrđujemo dnevni red, i to je najmanje 126.
Vama sada, dok ste na mestu predsedavajućeg, moram da kažem da je krajnje nekorektno što ste se danas na takav način u više navrata obratili kolegi Nemanji Šaroviću. On vas je dobronamerno, a pre svega je to njegovo pravo i obaveza iz člana 1. Poslovnika, upozorio da nakaradno tumačite član 86.
Ako se vratite nekoliko minuta unazad, videćete dokle je išla vaša drskost. Vi ste kolegi Šaroviću rekli, posle više povreda Poslovnika, gde je on bio u pravu, a niste mu dali ni adekvatan odgovor i objašnjenje i na to je morao da vas podseća, kada je krenuo za govornicu da vam kaže da nije zadovoljan objašnjenjem, jasno i glasno rekli – ako ste sposobni da mi date signal da li možete da se izjasnite o tome.
Gospodine Markoviću, dešava se da pravite razne grimase iza leđa govornika, da namigujete, da se svakako ponašate na mestu predsedavajućeg. Ako očekujete da se mi kreveljimo, kao što vi to radite, iz poslaničkih klupa, nemojte, mi smo ozbiljni ljudi. Mi imamo nameru da srušimo ovu vladu i mi imamo nameru da ubuduće nesmetano i u skladu sa demokratskim principima vladamo u ovoj zemlji.
Van skupštinske sale vi možete da pokušate i da se sa nama našalite; mi to praktikujemo, i da pričamo sa vama kada se sretnemo u hodniku ili bilo gde u zgradi. Ali, kada ste na mestu predsedavajućeg, ostavite te vaše, što bi rekla deca, fore i fazone za neko drugo mesto. Ovo je ozbiljna institucija, iako moralno i svakako urušena, ali institucija koju treba da poštuju građani, a pre svega narodni poslanici i vi na mestu predsedavajućeg.
Gospodin Nemanja Šarović je i te kako sposoban, mlad je čovek, obrazovan, jedan od najaktivnijih poslanika Srpske radikalne stranke i zaista ne zaslužuje da mu se na takav način obraćate. Upozoravam vas da sposobnosti poslanika procenjujete u svojoj glavi i da zadržite svoje mišljenje za sebe, sposobnosti bilo koga na bilo kom drugom mestu. Mi smo ovde odgovorni ljudi koji želimo da radimo korektno svoj posao. Vi nam to ne omogućavate, jer ne koristite mogućnost, odnosno ne dajete nam mogućnost iz Poslovnika koji ste sami promovisali kao njegov predlagač.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Zankov, dobro ste podsetili narodne poslanike i ove iz ove tzv. pozicije na poslanička pitanja, jer to praktično ne postoji od petooktobarskog puča u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao mogućnost da se poslanici interesuju za određene oblasti. Mogli bismo da razgovaramo na tu temu ili zdrave ishrane ili onoga što je pogubno za zdravlje ljudi u našoj zemlji i što je preteća opasnost svakako, kao i na mnoge druge od vitalnog značaja za narod i državu.
Najpre, ovaj amandman na koji je profesor doktor Zoran Mašić podneo primedbu, odnosno amandman na član 124. je loše napisan. Nije u skladu sa čitkim i jasnim srpskim jezikom, napisan je u infinitivu i neprihvatljiv je prvo iz razloga što se to nerado izgovara u srpskom narodu, a sa druge strane, što je rogobatno i zato što je fakultativno određeno.
Nešto što može da, odnosno kako je to ovde napisano - može se odrediti, ne znači ništa, naročito zbog toga što je i profesor Mašić samo neke od primera, ako pogledate i dnevnu i nedeljnu štampu i specijalne emisije na našim elektronskim medijima, govorio o raznoraznim zloupotrebama kod uvoza kontingenata robe životinjskog porekla.
Mnogobrojni su primeri, pored ovog Vitoševića, ima tu i raznih drugih lobista za ovog Lijanovića, koji je preplavio megamarkete u Srbiji, za raznorazne druge proizvođače koji su u najmanju ruku sumnjivog porekla, naročito kada su u pitanju proizvodi životinjskog porekla od tzv. pernatih životinja i naročito zbog činjenice da se uglavnom otpad i ono što je, kako bi to rekli ljudi koji se bave tom oblašću, živinska konfekcija kod obrade mesa, onaj ostatak i oni restlovi nešto najopasnije u toj mašinskoj obradi mesa, a nalazi se u smrznutom stanju ili prerađeno u neke salame, u razne paštete i čuda po našim samoposlugama i marketima.
Ako želite da se suočite sa realnošću i da vidite koliko je potcenjena i sistematski uništena naša mesna prerađivačka industrija, ne sva, ali recimo, to je očigledno na primeru potpune pljačke i otimanja imovine kod Fabrike "Crvena zvezda" u Kragujevcu, nekada najpoznatije fabrike mesnih prerađevina, a kada sa druge strane vidite šta taj uvoznički lobi sve plasira na domaće tržište i kakva je opasnost i kakav je opravdani strah naroda i zbog bolesti ludih krava, i zbog ptičjeg gripa i zbog svega onoga o čemu je govorio profesor Mašić, onda je opravdano da tražimo jedan ovakav amandman.
Jer, ako neko već obezbedi devizna sredstva, ako obezbedi validan spoljnotrgovinski, odnosno ugovor o uvozu (nažalost, kod nas se radi uglavnom po sistemu nelojalne konkurencije i uvozničkih lobista), ako je spreman da određeni kontingent ponudi domaćem tržištu, zašto beži od toga da se na graničnom prelazu, odnosno prilikom odobravanja kontingenta izvrši potreban laboratorijski nalaz i da to bude obavezno kako je to u svom amandmanu predložio doktor Mašić.
Iako je postalo popularno u Srbiji, što bi rekli pojedini - "in", da se govori o zdravoj hrani i zdravom životu, elementarni uslovi za to nisu ostvareni u ovoj zemlji, zato što (evo videli ste i kada smo računali šta sve sadrži jedna potrošačka korpa) teško da će neki penzioner ili neki nezaposleni građanin Srbije da dođe do mesnih prerađevina.
Po onoj računici i kalkulaciji, domaćinskoj, gospođe Radete iz one potrošačke korpe 23 jela, ali samo onako klot, što bi se reklo, bez ulja, kuvano povrće, malo posoljeno, i to je pitanje.
Kada već govorite o mogućnosti da se neko bavi uvozom ovih proizvoda, što je nedostižno za mnoge građane, onda ga lepo obavežite ovako prihvatanjem amandmana profesora Mašića da mora da bude podložan kontroli, jer velika opasnost se krije kod tih proizvoda koji su i te kako zastupljeni na našem tržištu.
Pogledajte u tom poražavajućem podatku, kada je u pitanju spoljnotrgovinski deficit naše zemlje, u susret ovom danu "D" za vas koji mnogo žurite u Evropu i čeka vas Studija izvodljivosti, pa se neki sapliću ovde između skupštinskih klupa, kakav je odnos kada je u pitanju uvoz proizvoda životinjskog porekla u odnosu na promet u našoj zemlji domaćih proizvoda. Razmislite još jednom, a pre svega pozivam narodne poslanike, ovo su samo neki od razloga, jer je pored svega toga za pojedine... A danas sam slučajno bila svedok tome na putu do Skupštine. Profesor Poskurica i ja smo na, ne bih da reklamiram tu radio stanicu, pošto inače nemam dobro mišljenje o toj medijskoj kući; pojavila se, zaboga, jedna gospođa koja je promoter zdravlja i zdravog načina života. Ako je to za neke postalo unosno zanimanje i ako su spremni svakoga dana da građanima, koji su jadni, gladni i bedni, ispiraju mozak o tome kakvu kvalitetnu hranu treba da jedu, baš zbog toga da biste sprečili da se, ne daj Bože, desi nekakvo trovanje ili da nastradaju decu po obdaništima i po školama ili uopšte porodica u Srbiji, uvedite ovo kao obavezan način i prihvatite amandman kolege profesora doktora Zorana Mašića.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću amandman uvaženog kolege gospodina Momira Markovića da bih vam skrenula pažnju na jedan ne slučaj, nego skandal koji se upravo dešava, ako ste bili u prilici da ili u međuvremenu, ili juče putem interneta pratite statusnu konferenciju predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja i da vidite zapravo zašto je intencija SRS da se ta humanost, kada je u pitanju odnos pritvorenika sa porodicom, poboljša na ovakav način, kao što je to predložio gospodin Momir Marković.
Ad hok tribunal osnovan samo da bi se sudilo srpskom narodu, sa onim monstrumom od tužioca Karlom del Ponte, ne prestaje, na čelu sa Teodorom Meronom, predsednikom suda, Hansom Holcijusom, sekretarom suda, da na svaki mogući način zlostavlja pritvorenike, a naročito predsednika naše stranke, prof. dr Vojislava Šešelja.
Njemu ne samo da nije ni po ovom predlogu kako je to dao ministar, a mi tražimo da to bude češće, omogućen kontakt sa porodicom, njega kao pritvorenika i svakog drugog koji se tamo nalazi na pravdi boga, nego mu je u više navrata bio potpuno zabranjivan kontakt sa suprugom, sa decom, sa unucima, sa njegovim pravnim savetnicima, sa njegovim saradnicima. Nije mu data mogućnost, i podsetiću vas na period iz 2004. godine, šest meseci u totalnoj izolaciji, da uspostavi sa bilo kime kontakt i da pokuša da spremi svoju odbranu.
Uz još jedno podsećanje, a to je ono što svi vi znate, da se on tamo nalazi dve godine i šest meseci, a da nema ni nagoveštaja, kao što smo to videli i danas, odnosno malopre kada je emitovan snimak jučerašnje statusne konferencije, kada će mu početi suđenje, nego kažu - vi ste primili, gospodine Šešelj, izmenjenu optužnicu iz jula meseca, te hoćemo da vas spajamo sa Martićem, te nećemo, totalne nebuloze i gluposti.
S druge strane, tom čoveku koji je otišao da brani interese svih vas i vaše dece, i države i naroda, ne omogućava se ono što je najelementarnije, kako je on rekao, minimum minimuma, da fotokopira na hiljade stranica predstavki i svega onoga materijala koji je pripremio, kako bi se što bolje spremio za odbranu.
I vidite šta se desilo. To je emitovano pre nekih sat vremena i lepo je to dr Šešelj konstatovao. Uz sve naše zamerke pravosudnom sistemu u Srbiji i onom ranije, naročito onome za vreme DOS-manlijske vlasti pod Batićevom palicom, uz sve kritike aktuelne Vlade i Zorana Stojkovića kao ministra, i amandmana koji smo podneli, to je jedan presedan i to se ovde ne bi moglo desiti, kao što je to dr Šešelj rekao, da mu se jednostrano kao pritvoreniku, odlučio je taj kriminalac Holcijus ili Teodor Meron, predsednik suda, prekine svaki kontakt usred razgovora. Tako dva meseca ćutanje, izolacija, bez ikakvih razloga, nema kontakta sa suprugom, nema kontakta sa sinovima, sa unucima, sa svojim prijateljima i saborcima iz stranke, sa pravnim savetnicima.
I šta se onda dešava posle toga? Kažu - eto, prošlo je dva meseca, nastavljamo dalje, vi sada, gospodine Šešelj, možete nekoliko dana uoči onog briljantnog svedočenja u slučaju Slobodana Miloševića da nastavite da komunicirate sa vašim saradnicima i sa članovima porodice. Pojeo vuk magarca.
Ovde sede pravnici, advokati, vrsni krivičari poput gospodina Jojića i gospodina Koprivice, gospodina Jojića koji je zapravo i u suštini idejni tvorac jednog krivičnog zakonika, o čemu mi razgovaramo, jer je sa pozicije saveznog ministra pravde napravio najveći kostur te kodifikacije, ali onda su nas besomučno NATO bombardovanje, agresija i vaš mafijaški petooktobarski puč sprečili u tome da gospodin Jojić bude predlagač tog kodifikovanog zakonika.
Ono što je suština, da tamo nema, što vi sami znate ili vi koji ste i dalje neverne Tome, nikakve pravde i nikakvog pravnog poretka, o tome se radi. Koji god monstrum od prava, ne znam kakav model da se primenjuje, iz ovog primera, a o tome govori član u našem pravosudnom sistemu, član 82, iz slučaja dr Šešelja u Haškom tribunalu vidi se da je to nemoguće da sa njima na pravno regulisan način isterate pravdu, zato što je gola sila.
Prošlo je dva meseca i kažu - sada se uključi i telefoniraj. Ili je profesor dr Šešelj kršio pravilnik tog nazovisuda, odnosno tribunala ili se neko ogrešio i treba protiv njega da bude podneta krivična prijava, protiv ovih kriminalaca, predsednika suda i sekretara suda, što se na takav način, zloupotrebljavajući službeni položaj, tako se to kaže kolege pravnici, odnose prema jednom pritvoreniku.
Zato je na vama i na vašoj savesti, da bi bar pravosuđe u Srbiji bilo bolje uređeno, da prihvatite u danu za glasanje ovaj amandman koji je podneo na član 82. kolega Momir Marković, i sam jedno vreme zatvorenik na pravdi boga, čovek ni kriv, ni dužan, zatekla ga ona ludačka akcija "Sablja", kada su skupljali ljude sa ulice, pokazivali prstom na političke neistomišljenike.
A bilo ko od vas da je iz političkih razloga, pre svega, jer za kriminal će tek u državi odgovarati krupne ribe, u to budite sigurni, dolaskom radikala na vlast, ali bilo ko da je iz političkih razloga bio osuđen jedan jedini dan, kao što je to bio slučaj sa gospodinom Šešeljem u više navrata u Srbiji, sa gospodinom Tomom Nikolićem i nekoliko poslanika srpskih radikala ili uz ovakvo tamničenje dr Šešelja u Haškom tribunalu, znao bi kako to izgleda i da je veoma važno ne samo humanosti radi, nego da se držimo nekih boljih kodeksa i principa, da prihvatite ovaj amandman kolege Momira Markovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je takođe u pitanju status zatvorenika i ne samo humanost prema onima koji će tek da se nađu iza zatvorskih rešetaka, a u tesnoj su vezi sa vrhom državne vlasti, to su ovi srpski tajkuni protiv kojih će se izboriti SRS.
Videli ste da je pod parolom i velikom akcijom za vlast bez korupcije SRS ubedljivo pobedila u opštini Kula i kako građani Kule traže da se oštro obračunamo protiv korupcije, kriminala, mi ćemo to činiti i ubuduće.
Ako je neko pravosnažnom presudom osuđen na određenu zatvorsku kaznu i ako je u statusu ovog zatvorenika u zavodu, u odeljenju zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem, nema razloga da se prema njemu ima drugačiji tretman, nego prema ovim tzv. običnim zatvorenicima koji nisu pod posebnim nadzorom i da im se ne da mogućnost da više puta, odnosno dva puta u toku meseca prime paket.
Ako je u zatvoru i pod takvim obezbeđenjem, dakle, za lica kojima se sudi za teška krivična dela, sve urađeno na način da ne može, kao što je to radio Čedomir Jovanović, da ulazi i izlazi iz zatvora kad god hoće, da se unose nedozvoljene stvari, da se iz zatvora iznose ili da čak jedan pritvorenik, odnosno zatvorenik tek tako išeta i kaže, provukao se kroz onaj otvor za paketiće, odnosno za izlaz, onda nema nikakve bojazni da usvojite amandman koji je podnela koleginica Radeta.
Ako će zatvori da budu i dalje ovakvi, ako će se dešavati takvi propusti, a budite sigurni, jer naročito su to ustanovili srpski radikali pre dve nedelje, obišli su sve zatvorske zavode u Beogradu, i kolege Krasić, Jojić i Marković konstatovali su da zaista ptica ne bi mogla da proleti tamo da je neko od srpskih radikala upravnik tog zatvora, i to se baš desilo posle one afere, izlaska jednog zatvorenika.
Ne vidimo razloga da se ne dostavi paket sa određenom težinom, i sa onim namirnicama i sa onim sadržajem koji je dozvoljen za zatvorenika, i mi smo naveli, odnosno koleginica Radeta u jednom opširnom obrazloženju zašto je to neophodno.
Dakle, zato što je veoma važno da istaknemo, a to su uvidele i kolege poslanici srpski radikali i ostali, da u mnogim od tih zatvora nije adekvatna hrana za osuđenike i zatvorenike, i to je stvarno poznato odavno i o tome se pisalo i u javnosti, potrebno je da se izdvoje veća sredstva itd.
Postoje i lica koja su u nekom srednjem životnom dobu osuđena na najduži mogući rok zatvorske kazne, dakle, oni samim tim što su u zatvoru i što ispaštaju pred Bogom, ali i po pravdi i po zakonu za ona dela koja su učinjena, dolaze u neko vreme kada im je neophodno da im se dostave lekovi, nešto drugo bez čega oni ne mogu da funkcionišu.
Mi smatramo da ministar i poslanička većina u danu za glasanje treba da prihvate amandman srpskih radikala i da se omogući tim zatvorenicima, pod posebnim obezbeđenjem i u tim zatvorima gde su ti zatvorenici visokog ranga ili rizika, da prime paket dva puta mesečno, a oni će da odsluže zatvorsku kaznu koju su dobili zbog dela.
Opet moram da povežem, stim što je ovde potpuno obrnuti slučaj, jer jedan nevini čovek, predsednik srpskih radikala i veliki heroj srpskog naroda, prof. dr Vojislav Šešelj, danas već dve godine i šest meseci zatočenik antisrpskog Haškog tribunala i njemu se ne da mogućnost da jedan jedini paket, a o tome je govorio u reemitovanju ove statusne konferencije, mogli ste danas da pratite, prosledi timu svojih pravnih stručnjaka i savetnika, kolegama Krasiću, Jojiću, Markoviću, Šaroviću i ostalima koji su u timu za odbranu dr Vojislava Šešelja.
A zašto? Zato što mu je sekretar suda, zamislite tu drskost, rekao da nema mogućnosti da kao pritvorenik u Haškom tribunalu fotokopira tih hiljadu strana materijala, a on želi srpskim radikalima, ekspertima iz tima za odbranu da da, i još je toliko bio ciničan i drzak taj Hans Holcijus da je rekao - pa vi uzmite indigo papir, pa kada pišete podmetnite indigo i tako ćete da imate kopiju za vas ili za saradnike kojima šaljete.
Dobacuje jedan od kolega da je to idiot, a nemam pravu reč da kažem za takvo ponašanje gde se krše sve elementarne ljudske i pravne norme, evo u slučaju našeg predsednika je to tako.
Ovi zatvorenici i ljudi koji bi svakako želeli, oni su učinili neko krivično delo i zbog toga ispaštaju, ali su pre svega ljudi koji moraju određeni period života da borave iza rešetaka, po nama srpskim radikalima treba da imaju pravo da dva puta dobijaju umesto jedanput paket sa sadržinom koja im omogućava da poboljšaju te uslove u kojima se tamo nalaze.
Naravno, mi smo principijelni ljudi i ne bismo mi ovo menjali, ovaj član zakona, i kada svi ovi srpski tajkuni koji se sada bogate na muci naroda, i medijski magnati i raznorazni prevaranti i vlasnici banaka, elektroenergetska mafija, kada svi budu iza rešetaka, neka ostane to i za njih, ali verujem da će, s obzirom na količinu novca koju su pokrali od građana Srbije i nastavljaju da pljačkaju i kradu, kvalitet njihovih paketa biti bolji od kvaliteta paketa ovih običnih zatvorenika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolege Đidić i Boško Ristić su, pretpostavljam, imali nameru da amandmanom i ovu pravnu normu i sankciju kodifikuju u krivičnom zakoniku – ometanje postupka pred Međunarodnim krivičnim sudom, a što je izostavljeno od strane predlagača.
Ova namera može da se učini dobrom, ali ona je na neki način i mač sa dve oštrice. Ako pogledate šta je bila njihova namera i ako pogledate kako glasi tekst zakona, složićete se da je u okolnostima u kojima se nalazi naša država Srbija i Crna Gora to, sa jedne strane, neophodno.
A kada imate u vidu da je, ne gospodin Đidić, već Boško Ristić bio promoter svega onoga što nije išlo u prilog državi i narodu u vreme vladavine DS-a i DOS-a, naročito kada je u pitanju teret koji nam se protiv svih elementarnih normi i logike stavlja od strane BiH i ustaške hrvatske države; ako imate u vidu činjenicu da su nas neznalice i ljudi koji nisu dostojni da predstavljaju državu i narod zastupali pred Međunarodnim krivičnim sudom, onda ostaje i odgovor od strane predlagača zašto to nije uvršteno u Predlog zakona, ali na način zaista da se država i narod štite.
Ja sam ovaj amandman Boška Ristića i kolege Đidića zapravo iskoristila da aktuelizujem i sa skupštinske govornice nešto o čemu se ovih dana dosta piše, što i gospodin ministar zna i narodni poslanici, a što predstavlja, u moru poniženja srpskog naroda i svih građana Srbije, još jednu dodatnu bruku i sramotu.
Naime, na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora, nekako u isto vreme kako su separatisti režima Mila Đukanovića i Filipa Vujanovića otpočeli sa plaćanjem nekakve ratne štete, kako su oni to nazvali, Hrvatima, formira se komisija na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora koju predstavlja, zamislite ko, neko ko apsolutno nema elementarno normalno mišljenje o srpskom narodu, izvesni profesor pravnog fakulteta Radoslav Stojanović.
Moram da vas podsetim da je to onaj isti koji je imao minutažu od 20 minuta na TV B92 prošle nedelje u pauzi svedočenja profesora doktora Vojislava Šešelja u slučaju Slobodana Miloševića i koji je najgore moguće uvrede i opaske na račun doktora Šešelja i načina na koji on brani interes države i naroda izrekao na toj televiziji, odnosno bio je specijalni gost.
Ono što je očigledno i zbog čega SRS sve ovo radi i sa skupštinske govornice pokušava da u jednoj normalnoj i demokratskoj atmosferi promoviše najvažnije vrednosti za građane i za državu uopšte sistematski je urušavano od strane DOS-ovske vlade, a sada i dalje opstankom Vuka Draškovića kao takvog i izborom Radoslava Stojanovića, ni onaj pre njega nije bio bolji, da predstavlja našu zemlju pred ovim sudom.
Mi samo možemo da pretpostavimo kakve će stavove tamo da ima, jer on unapred misli za svoj sopstveni narod da je genocidan narod i da smo mi ljudi koji ne da nismo branili svoje interese i interese dece koja ovde žive, kada je u pitanju besomučna NATO agresija, a da ne govorim o zapadnim srpskim zemljama i o Republici Srpskoj Krajini, o Republici Srpskoj. Neverovatno je da predstavnici vlasti nad takvim njegovim kvalifikacijama... A veoma je važan slučaj u pitanju, pre svega herojski način odbrane i postavke od strane profesora Šešelja i činjenice koje iznosi, a koje niko živi ne može da porekne da su istinite. Vi ste svedoci toga i gledali ste koliko ste mogli i pratili ta suđenja.
Ovde se pojavljuje čovek koga ste vi, mislim na vas iz vladajuće koalicije, na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora odredili da bude predsednik te komisije, još da ga debelo nagradite, osim što će da opanjkava državu i narod i da na takav način navodno štiti naše interese, da bude budući ambasador u državi Holandiji.
O čemu se ovde radi? Ko će da štiti interese nedužnih građana? Ko će da štiti interese male Milice Rakić i dece koja su poginula širom Srbije i koja su stradala pod NATO bombardovanjem?
Naravno, to ne može izdajnik kao što je Radoslav Stojanović, a onima koji ga u tome podržavaju neka služi na čast.
Samo, budite sigurni, u trenutku kada SRS preuzme vlast u Srbiji, baš na način kao što se to juče u Kuli desilo, bićemo toliko odgovorni i spremni da se suočimo sa onim što smo preživeli i da na jedan dostojanstven način, ali pravi način, zastupamo interese države i naroda, jer mi nismo krivi apsolutno nizašta, za sve ono što nam se stavlja na teret, za ono za šta se od nas traži basnoslovna cifra u stotinama milijardi evra. Znaćemo da štitimo svakog haškog zatočenika, profesora Šešelja i sve ljude koji tamo pokušavaju da u ime nas i budućih generacija koje će da žive tamo štite interese države i naroda.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo gospodin Dragoljub Stamenković, u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, odražava i stanje u državi i ovo o čemu je govorio gospodin Vučić.
Drskost i bezobraznost Mlađana Dinkića i vlastodržaca u Srbiji gotovo da nema kraja. I stav 3, samo vam je jedna rečenica obrazloženja njegovog amandmana valjda dovoljna da vidite da je ovo nešto što je nezabeleženo do sada u bilo kom predlogu zakona, dovoljno govori o tome da je gospodin Stamenković, imajući u vidu način na koji treba da radi buduće ministarstvo finansija, odnosno kada Dinkić ne bude ministar, i Narodna banka Srbije i da država bude uređena, organizovana. Ovako nešto u jednom članu zakona ne može da postoji na ovaj način.
Odnosi se na član 16. i na stav 3. zakona. Taj član govori o tome da Narodna banka Srbije, kao supervizor u svim finansijskim aktivnostima i novčanim tokovima koji se odvijaju u našoj zemlji, sprovođenju zakona, poslovanju agencija koje su izglasane u proteklo vreme, i Agencije za sanaciju banaka i ostalih...
I opet postavljam pitanje, mada mladi gospodin iz Ministarstva ne može da mi odgovori, jer ministra nema; interesuje me, a to će jednoga dana morati Dinkić da nam kaže, zašto je račun za sanaciju banaka kod jedne privatne banke, a ne kod Narodne banke Srbije?
Ali, kada govorimo o Narodnoj banci Srbije i o takvoj njenoj ulozi, koja je neprihvatljiva za čitav finansijski sektor i za Srpsku radikalnu stranku, kako je moguće da taj stav 3. glasi ovako: "Kada odlučuje o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana", a govori se, dakle, da Narodna banka Srbije daje saglasnost na izbor predloženih članova uprave i direktora društava za upravljanje.
Zamislite, "Narodna banka Srbije može, ukoliko je to neophodno, zatražiti od predloženih članova uprave, odnosno direktora da lično dođu na intervju".
Mi smo zaista bili suočeni sa svakakvim bezobrazlukom i ministra i vlastodržaca i pojedinih poreskih organa – a o tome je govorio i gospodin Vučić, da pravite farsu po sistemu "tresla se gora rodio se miš", kada je u pitanju najnovija pancirska afera i mito od čitavih 27.000 dinara – ali da ovakva ovlašćenja sebi daje Narodna banka Srbije ili neko ko će taj posao da radi, neprihvatljivo je i neverovatno.
Ovakav stav ne bi mogao nigde da se nađe, ni u jednom predlogu zakona, a naročito ovome u kome pozivate građane Srbije da u budućnosti ulažu za drugi i treći stub penzijskog osiguranja u fond koji nameravate da osnujete.
Opet se vraćam na priču od pre nekoliko dana i na aferu koja se u Americi desila sa "Enron" fondom i sa njegovim potpunim krahom na očigled celokupne, ne samo njihove, nego svetske javnosti, uz veliko upozorenje građanima zbog načina na koji se ovaj fond ustanovljava u Srbiji i ovakvih ovlašćenja koja će da imaju vlastodršci, koji su osioni, bahati i zakon koriste da sprovode svoju volju, a ne da štite interese građana, da će i taj budući fond i način na koji će se prema penzionerima i poreskim obveznicima i svima u državi koji mu nisu po volji Mlađan Dinkić odnositi biti sve gori i gori.
Tome stvarno jednom treba da se stane u kraj i da se jasno i glasno kaže da je neprihvatljivo za bilo koga da takvu ulogu Narodna banka Srbije ima u državi uopšte i da joj se daju takva zakonska ovlašćenja, uz svu osionost ministra finansija, koji nije ni danas narodne poslanike udostojio svoje pažnje i ovaj najviši skupštinski dom, najviše zakonodavno telo. Nema ga.
Ima preča posla - da vidi šta je u tih 27.000 dinara sve ukalkulisano, koliko su noćenja u hotelima, koliko je zamena ulja ili promena dizni na automobilima.
Što se tiče ove njegove bratije, ovog kumovskog para Hamovića i Lazarevića, elektroenergetske mafije i ostalih sa kojima je i te kako u bliskim kumovskim i prijateljskim i u biznis odnosima, oni neka nastavljaju da rade, neka pljačkaju građane, neka rade šta hoće, a on će, po sistemu najvećeg lopova, uzvikujući "držite lopova", da radi građanima sve ovo što radi.
I penzioneri i nezaposleni i svi poreski obveznici vide da je krajnje vreme da se dese istinske i prave promene nabolje. Srpska radikalna stranka i zbog toga u jednoj opštini u Srbiji, u opštini Kula u nedelju izlazi na izbore, pod sloganom "za vlast bez korupcije i za vlast protiv korupcije i kriminala". Budite sigurni da ćemo istrajati u tome.
Ovakvi predlozi, ovakvi članovi zakona samo su dodatni osnov da se oni koji su na vlasti ponašaju neodgovorno, bahato i osiono i da sedaju za vrat i kičmu kome god žele i ko im nije po volji.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman u ime poslaničke grupe SRS i ovaj član 9, za koji tražimo da se jedan deo rečenice promeni, striktno je vezan za član 7. što je, zapravo, ključni član ovog zakona, a o čemu je govorio gospodin Zoran Krasić, s tim što nije farsa samo u ovom članu 7. i obmana građana Srbije da će ovaj zakon učiniti da se onima koji nisu imali uplaćene doprinose poveže radni staž i da lakše dođu do mogućnosti da odu u penziju, već i obrazloženje od strane predlagača.
Neshvatljivo je da ministar Lalović ima amneziju i da, pored ciničnog stava i one drskosti juče i obraćanja na onakav način nama narodnim poslanicima, prenebregne jedan period čiji je on aktivni učesnik, od 5. oktobra, onog mafijaškog puča koji se desio u Srbiji, pa do današnjeg dana.
Ako se ministar u Predlogu zakona o radu pozivao na period iz vremena Milke Planinc i Branka Mikulića da su oni još krivi, naravno ceo taj nakazni sistem jednopartijski i komunistički, koji je bio veoma loš za privredu, ne samo Srbije nego i bivše Jugoslavije, pa je onda došao do perioda sankcija i nezapamćenog bombardovanja i izolacije naše zemlje, kako je moguće da ne spomene ni u jednom od tih zakona kada priča o teškoj situaciji naše privrede period od 5. oktobra 2000. godine do današnjeg dana.
Nije samo u pitanju period od tih osam godina, od maja meseca 1992. godine, kada su nam uvedene ekonomske sankcije od strane političkih i finansijskih mentora onih koji su došli 5. oktobra na vlast, nego je taj period nastavljen od 2000. godine do današnjeg dana. Kada je sve to tako taksativno nabrajao, trebalo je da kaže da su se onda desili pljačka, krađa, otimačina od strane dosmanlija na vlasti i tajkuna povezanih sa njima.
Onda se desio period kada su fabrike, koje su i posle bombardovanja i sankcija obnovljene, stavljene pod katanac. Ne onaj prevaranta Karića i pod te lance, jer on je nastavio da se bogati u dosovsko vreme, a vidim da mu ništa ne fali ni pod Koštuničinom vlašću, steže se obruč oko njega, a Bogoljub i dalje pere na stotine miliona evra; ne, nego fabrike koje su iz temelja bile podignute ili su potpuno obnovljeni proizvodni procesi.
Naravno, neće kolega Krasić da se hvali time, jer on je kao ministar i kao častan čovek, učestvujući u radu Republičke vlade od 1998. do 2000. godine, mnogo učinio, baš kao i ostale kolege ministri iz redova SRS-a, da se pokrene proizvodnja u fabričkim halama koje su zatvorene posle 5. oktobra.
Evo vam jedan očigledan primer: tekstilna industrija, Fabrika "22. decembar" iz Kragujevca, koja je jako mnogo radila i sarađivala sa državom u smislu šivenja opreme koja je bila potrebna za vojsku i policiju, ne pod sumnjivim okolnostima i ugovorima, nego je sve bilo, što biste vi dosovci rekli, transparentno. Taj period i mogućnost da fabrika stane na svoje noge, uz veoma povoljne kreditne aranžmane koje je dobila u to vreme od Republičke vlade, čiji je potpredsednik bio prof. dr Vojislav Šešelj, što je veoma važno, jer je on bio predsednik vladinog odbora za budžet i finansije. Onda se tačno znalo gde ide svaki dinar sa budžeta Republike Srbije, a ne kao u ovo vreme, kada svako mulja i radi šta god hoće.
Fabrika je pokrenuta, proizvodnja je otpočela i o ljudima, krojačicama i svima koji su zaposleni u toj fabrici, za onaj period za koji im nisu uplaćivani doprinosi počela je polako država da brine, i vlada, pravljenjem jednog projekta i programa da se osnaži taj deo kragujevačke industrije.
Isti je slučaj sa Fabrikom "Filip Kljajić" iz Kragujevca ili sa Mesnom industrijom "Crvena zvezda", koja je potpuno opljačkana posle 5. oktobra i dovedena pod stečaj. Nekada najbolja fabrika mesnih proizvoda, mesna prerađivačka industrija je danas nepostojeća, nema je, nema opreme, nema ničega, prazna fabrička hala i ljudi na ulicama.
Mnogo je drugih takvih slučajeva i kada je već ministar nabrajao sve ove razloge zbog kojih treba doneti ovakav zakon, neverovatno je da je preskočio period pljačke i otimačine od 5. oktobra do današnjeg dana. To je zaista neverovatno.
Što se tiče člana 9, on kaže: "Pravo na penziju, odnosno na uvećanu penziju po osnovu staža osiguranja uplaćenog po ovom zakonu stiče se najranije danom uplate doprinosa u skladu sa ovim zakonom."
Prvo da pojasnimo, za građane ili poslanike koji to ne znaju, ko su ta lica koja stiču pravo na tu uvećanu penziju po osnovu staža osiguranja. Najčešće su to rudari; ne vi, gospodo poslanici "rudari", koji mislite da vam je mnogo teško, navodno, malo ste ukopani pa niste pod dnevnim svetlom i mnogo vam je teško da sedite u poslaničkim klupama, nego pravi rudari koji silaze u kopove, rade neki sa opremom, verovali ili ne, iz 1939. godine. I po tome je inače poznata naša rudarska industrija, da imamo za pojedine delove i pojedine rudnike opremu iz 1939. godine.
Pošto su ti ljudi, ili oni koji rade u metalskom kompleksu ili u hemijskoj industriji izloženi opasnim rizicima i veoma teškim uslovima za rad, govori se o njima kada oni stiču pravo na penziju.
Član je besmislen bez izmene koju sam ja predložila amandmanom u ime poslaničke grupe SRS. Dakle, ovaj moj amandman je uslovljen celom koncepcijom SRS-a da se vrati smisao ovom zakonu. Dakle, ja sam u svom amandmanu tražila da se reči "uplate doprinosa u skladu sa ovim zakonom", što sam pročitala, zamene rečima "donošenja rešenja iz člana 7. stav 1. ovog zakona", ali ne donošenjem rešenja iz člana 7. stav 1. kako je to predvidela Vlada, nego kako je to predvideo gospodin Zoran Krasić svojim amandmanom.
Ako se ne usvoji ovaj član 7. odnosno amandman gospodina Zorana Krasića koji je direktno vezan i sa članom 2. i sa članom 9, ne postoji mogućnost za povezivanje staža i za servisiranje tih dugova, odnosno za odlazak ljudi u penziju, zato što će svaki put kada se to desi Mlađan Dinkić ili neko drugi iz Vlade Republike Srbije – ali pre svega on, jer on sve drži pod svojom šapom i dali ste mu budžet u ruke, a lepo smo mi rekli Koštunici kada je podnosio ekspoze da poverava finansije čoveku koji treba da bude iza zatvorskih rešetaka, a upravlja državnim finansijama – da kaže: to ugrožava likvidnost budžeta.
Dođu radnici "21. decembra" iz Kragujevca ili iz "Filipa Kljajića" ili iz RK "Beograd" i Mlađa kaže – ne može, ugrožena nam je likvidnost budžeta, rekli ovi iz MMF-a, prekršio sam tu aproprijaciju, odnosno prekoračio koliko je dozvoljeno. I šta će onda ti ljudi da rade?
Ne može država da se ponaša kao poslodavac. Iako imamo balast tog vremena, a o tome sam pričala na početku obrazlaganja amandmana, komunističkog perioda, društvene svojine, svačije i ničije, i to je ono što mora da se promeni u Ustavu Republike Srbije, ti ljudi su radili kod poslodavca, odnosno u preduzeću gde su imali mogućnost da ostvare svoj radni vek, a država sada ne vodi računa o njima, nego kaže – ako bude bilo para da se ne ugrozi likvidnost budžeta, mi ćemo da vam isplatimo, a ako ne, izvolite, pa čekajte.
Dakle, i rudari, i oni koji rade u metalskom kompleksu, u hemijskoj industriji, i policajci, i vojnici i svi oni koji mogu da ostvare penziju po osnovu člana 9, znači sve te kategorije, oni moraju striktno da budu vezani za član 7. odnosno za amandman koji je podneo Zoran Krasić. Zakon će imati smisla jedino ako rešenje dobiju po stavu 1. člana 7. kako je to predvidela Srpska radikalna stranka i amandman gospodina Krasića, a to znači: "Za lice koje ispunjava uslove utvrđene odredbama ovog zakona Fond je dužan da donese rešenje kojim utvrđuje: pravo na uplatu doprinosa, obračunati iznos doprinosa, zaradu, odnosno osnovicu osiguranja u skladu sa članom 3. ovog zakona; period i dužinu staža osiguranja.
Fond je dužan da rešenje iz stava 1. ovog člana donese najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja zahteva, s tim što mora da obezbedi pravo prioriteta rešavanja zahteva prema sledećem redosledu..." Taj redosled je najracionalniji i najkorektnije napravljen, onako kako je to predvideo gospodin Krasić.
Dakle, prvo: lica koja su ostvarila pravo na penziju, a u sam staž osiguranja im nije uračunat staž osiguranja i penzijski osnov utvrđen rešenjem iz stava 1. ovog člana; lica kojima je rešenje iz stava 1. ovog člana uslov za ostvarivanje prava na penziju; lica koja u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona stiču pravo na penziju; prema godinama starosti i lica kojima rešenje iz stava 1. ovog člana nije uslov za ostvarivanje prava na penziju.
Ne može apsolutno onda da se od odgovornosti amnestira Vlada, koja reprezentuje državu, odnosno država Republika Srbija koja mora da bude garant da će ovako po članu 7. i lica iz ovog člana i lica iz člana 9. da ostvare svoje pravo na penziju. Inače, zakon nema smisla, još jedna u nizu farsi.
Da obavestim i vas i građane Srbije da, za razliku od jučerašnjeg dana, Lalovića danas nema ni za šankom Skupštine Srbije, obavestili su me da ga nema ni u restoranu, dakle, nije došao u zgradu, ne zanima ga ovo, prazna priča, obmana građana, baš kao što će biti i ovaj zakon ako ne usvojite amandmane SRS-a na članove 2, 7. i 9. predloženog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Petar Jojić je reagovao na izmenu postojećeg člana 25, koji se tiče osiguranika koji imaju gubitak radne sposobnosti i kako oni stiču pravo na invalidsku penziju. Smatramo da predlagač zakona, ministar Lalović i Vlada Republike Srbije, nije trebalo da skrati ovaj postojeći član 25, odnosno da tačku 3) u članu 25. osnovnog Zakona brišu, zato što je koliko-toliko to bilo neko rešenje za one koji imaju trajni gubitak radne sposobnosti.
Želela sam da ovaj amandman (trenutno je odsutan gospodin Petar Jojić, koji je u ime SRS predložio taj amandman) usmerim na jednu drugu priču i drugu kategoriju ljudi koji niti su penzioneri, imaju određen stepen invaliditeta, a o njima država ne brine. To je jedan krupan problem koji je još prethodna propala DOS-ovska vlada obećala da će da rešava.
Osvrnuću se na slučaj ljudi koji su doživeli povrede na radu i koji imaju određen stepen invalidnosti, a zaposleni su u Fabrici automobila "Zastava" ili "Zastava - namenski proizvodi". Špekuliše se sa podatkom koliko je to ljudi, ali računa se da ih, što onih koji trenutno ne rade, što onih koji su angažovani, ukupno ima oko 1.000 u Fabrici automobila, za koju vi tvrdite, mislim na celokupnu Vladu, da će da napravi pompezni pomak sa potpisivanjem ugovora sa "Fijatom". Ali, opet postoji ona izreka "ne lipši magarče do zelene trave", da vidimo kako će Vlada Republike Srbije zajedno sa Grupom "Zastava" da se oslobodi nagomilanih dugova, i uz opasku da je "Fijat" oduvek imao maćehinski odnos prema "Zastavi" iz perioda kada je ta saradnja utvrđivana sedamdesetih i osamdesetih godina.
Ovo je zaista veliki problem za ljude i želela bih da u toku ove rasprave, zato što i ti ljudi treba da dođu u situaciju da steknu penziju i neki su u takvom životnom dobu da im je već nekoliko godina ili malo im nedostaje, a za njih nisu obezbeđene zaštitne radionice i ne funkcionišu, ne samo u preduzeću "Zastava - automobili", "Zastava - namenski proizvodi".
To su konstantni zahtevi štrajkačkih odbora koji predstavljaju te ljude, jer nemaju neki svoj posebni nego su u ovom sindikatu zaposlenih, kada je u pitanju Fabrika namenskih proizvoda ili Fabrika automobila, Samostalni sindikat Srbije; ali svejedno, niko do sada od predstavnika Vlade nije dao jasan odgovor zašto se do toga nije došlo i zašto njima nisu pruženi ti uslovi za rad.
Vi, gospodine ministre, verovatno znate da su to veoma teški poslovi, naročito u jednoj takvoj grani privrede i industrije, a obično su to ljudi koji su invalidnost, nažalost, stekli u "Zastava - kovačnici" ili u komorama gde se vrši bojenje automobila i ostalih delova, gde nije bilo nikakvih uslova ranije. Neki od njih imali su takve povrede i takve zdravstvene probleme koji su se, nažalost, završavali i smrtnim ishodom.
Krajnje je vreme – da ne bude da sam pristrasna i govorim samo o tom problemu u "Zastavi", ali to je veliki broj ljudi, preko 1.000 ljudi i toliko u nekom prosečnom gradu u Srbiji nema ni ukupno radno angažovanih – da se pobrinete za to.
Što se tiče amandmana gospodina Jojića i usmerenja Srpske radikalne stranke, kasnije ćemo govoriti o visini invalidske penzije, on je amandman podneo zato što smatra da je ovo postojeće rešenje bolje i da treba zadržati tačku 3) u članu 25. zakona koji se menja.