Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je takođe u pitanju status zatvorenika i ne samo humanost prema onima koji će tek da se nađu iza zatvorskih rešetaka, a u tesnoj su vezi sa vrhom državne vlasti, to su ovi srpski tajkuni protiv kojih će se izboriti SRS.
Videli ste da je pod parolom i velikom akcijom za vlast bez korupcije SRS ubedljivo pobedila u opštini Kula i kako građani Kule traže da se oštro obračunamo protiv korupcije, kriminala, mi ćemo to činiti i ubuduće.
Ako je neko pravosnažnom presudom osuđen na određenu zatvorsku kaznu i ako je u statusu ovog zatvorenika u zavodu, u odeljenju zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem, nema razloga da se prema njemu ima drugačiji tretman, nego prema ovim tzv. običnim zatvorenicima koji nisu pod posebnim nadzorom i da im se ne da mogućnost da više puta, odnosno dva puta u toku meseca prime paket.
Ako je u zatvoru i pod takvim obezbeđenjem, dakle, za lica kojima se sudi za teška krivična dela, sve urađeno na način da ne može, kao što je to radio Čedomir Jovanović, da ulazi i izlazi iz zatvora kad god hoće, da se unose nedozvoljene stvari, da se iz zatvora iznose ili da čak jedan pritvorenik, odnosno zatvorenik tek tako išeta i kaže, provukao se kroz onaj otvor za paketiće, odnosno za izlaz, onda nema nikakve bojazni da usvojite amandman koji je podnela koleginica Radeta.
Ako će zatvori da budu i dalje ovakvi, ako će se dešavati takvi propusti, a budite sigurni, jer naročito su to ustanovili srpski radikali pre dve nedelje, obišli su sve zatvorske zavode u Beogradu, i kolege Krasić, Jojić i Marković konstatovali su da zaista ptica ne bi mogla da proleti tamo da je neko od srpskih radikala upravnik tog zatvora, i to se baš desilo posle one afere, izlaska jednog zatvorenika.
Ne vidimo razloga da se ne dostavi paket sa određenom težinom, i sa onim namirnicama i sa onim sadržajem koji je dozvoljen za zatvorenika, i mi smo naveli, odnosno koleginica Radeta u jednom opširnom obrazloženju zašto je to neophodno.
Dakle, zato što je veoma važno da istaknemo, a to su uvidele i kolege poslanici srpski radikali i ostali, da u mnogim od tih zatvora nije adekvatna hrana za osuđenike i zatvorenike, i to je stvarno poznato odavno i o tome se pisalo i u javnosti, potrebno je da se izdvoje veća sredstva itd.
Postoje i lica koja su u nekom srednjem životnom dobu osuđena na najduži mogući rok zatvorske kazne, dakle, oni samim tim što su u zatvoru i što ispaštaju pred Bogom, ali i po pravdi i po zakonu za ona dela koja su učinjena, dolaze u neko vreme kada im je neophodno da im se dostave lekovi, nešto drugo bez čega oni ne mogu da funkcionišu.
Mi smatramo da ministar i poslanička većina u danu za glasanje treba da prihvate amandman srpskih radikala i da se omogući tim zatvorenicima, pod posebnim obezbeđenjem i u tim zatvorima gde su ti zatvorenici visokog ranga ili rizika, da prime paket dva puta mesečno, a oni će da odsluže zatvorsku kaznu koju su dobili zbog dela.
Opet moram da povežem, stim što je ovde potpuno obrnuti slučaj, jer jedan nevini čovek, predsednik srpskih radikala i veliki heroj srpskog naroda, prof. dr Vojislav Šešelj, danas već dve godine i šest meseci zatočenik antisrpskog Haškog tribunala i njemu se ne da mogućnost da jedan jedini paket, a o tome je govorio u reemitovanju ove statusne konferencije, mogli ste danas da pratite, prosledi timu svojih pravnih stručnjaka i savetnika, kolegama Krasiću, Jojiću, Markoviću, Šaroviću i ostalima koji su u timu za odbranu dr Vojislava Šešelja.
A zašto? Zato što mu je sekretar suda, zamislite tu drskost, rekao da nema mogućnosti da kao pritvorenik u Haškom tribunalu fotokopira tih hiljadu strana materijala, a on želi srpskim radikalima, ekspertima iz tima za odbranu da da, i još je toliko bio ciničan i drzak taj Hans Holcijus da je rekao - pa vi uzmite indigo papir, pa kada pišete podmetnite indigo i tako ćete da imate kopiju za vas ili za saradnike kojima šaljete.
Dobacuje jedan od kolega da je to idiot, a nemam pravu reč da kažem za takvo ponašanje gde se krše sve elementarne ljudske i pravne norme, evo u slučaju našeg predsednika je to tako.
Ovi zatvorenici i ljudi koji bi svakako želeli, oni su učinili neko krivično delo i zbog toga ispaštaju, ali su pre svega ljudi koji moraju određeni period života da borave iza rešetaka, po nama srpskim radikalima treba da imaju pravo da dva puta dobijaju umesto jedanput paket sa sadržinom koja im omogućava da poboljšaju te uslove u kojima se tamo nalaze.
Naravno, mi smo principijelni ljudi i ne bismo mi ovo menjali, ovaj član zakona, i kada svi ovi srpski tajkuni koji se sada bogate na muci naroda, i medijski magnati i raznorazni prevaranti i vlasnici banaka, elektroenergetska mafija, kada svi budu iza rešetaka, neka ostane to i za njih, ali verujem da će, s obzirom na količinu novca koju su pokrali od građana Srbije i nastavljaju da pljačkaju i kradu, kvalitet njihovih paketa biti bolji od kvaliteta paketa ovih običnih zatvorenika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolege Đidić i Boško Ristić su, pretpostavljam, imali nameru da amandmanom i ovu pravnu normu i sankciju kodifikuju u krivičnom zakoniku – ometanje postupka pred Međunarodnim krivičnim sudom, a što je izostavljeno od strane predlagača.
Ova namera može da se učini dobrom, ali ona je na neki način i mač sa dve oštrice. Ako pogledate šta je bila njihova namera i ako pogledate kako glasi tekst zakona, složićete se da je u okolnostima u kojima se nalazi naša država Srbija i Crna Gora to, sa jedne strane, neophodno.
A kada imate u vidu da je, ne gospodin Đidić, već Boško Ristić bio promoter svega onoga što nije išlo u prilog državi i narodu u vreme vladavine DS-a i DOS-a, naročito kada je u pitanju teret koji nam se protiv svih elementarnih normi i logike stavlja od strane BiH i ustaške hrvatske države; ako imate u vidu činjenicu da su nas neznalice i ljudi koji nisu dostojni da predstavljaju državu i narod zastupali pred Međunarodnim krivičnim sudom, onda ostaje i odgovor od strane predlagača zašto to nije uvršteno u Predlog zakona, ali na način zaista da se država i narod štite.
Ja sam ovaj amandman Boška Ristića i kolege Đidića zapravo iskoristila da aktuelizujem i sa skupštinske govornice nešto o čemu se ovih dana dosta piše, što i gospodin ministar zna i narodni poslanici, a što predstavlja, u moru poniženja srpskog naroda i svih građana Srbije, još jednu dodatnu bruku i sramotu.
Naime, na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora, nekako u isto vreme kako su separatisti režima Mila Đukanovića i Filipa Vujanovića otpočeli sa plaćanjem nekakve ratne štete, kako su oni to nazvali, Hrvatima, formira se komisija na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora koju predstavlja, zamislite ko, neko ko apsolutno nema elementarno normalno mišljenje o srpskom narodu, izvesni profesor pravnog fakulteta Radoslav Stojanović.
Moram da vas podsetim da je to onaj isti koji je imao minutažu od 20 minuta na TV B92 prošle nedelje u pauzi svedočenja profesora doktora Vojislava Šešelja u slučaju Slobodana Miloševića i koji je najgore moguće uvrede i opaske na račun doktora Šešelja i načina na koji on brani interes države i naroda izrekao na toj televiziji, odnosno bio je specijalni gost.
Ono što je očigledno i zbog čega SRS sve ovo radi i sa skupštinske govornice pokušava da u jednoj normalnoj i demokratskoj atmosferi promoviše najvažnije vrednosti za građane i za državu uopšte sistematski je urušavano od strane DOS-ovske vlade, a sada i dalje opstankom Vuka Draškovića kao takvog i izborom Radoslava Stojanovića, ni onaj pre njega nije bio bolji, da predstavlja našu zemlju pred ovim sudom.
Mi samo možemo da pretpostavimo kakve će stavove tamo da ima, jer on unapred misli za svoj sopstveni narod da je genocidan narod i da smo mi ljudi koji ne da nismo branili svoje interese i interese dece koja ovde žive, kada je u pitanju besomučna NATO agresija, a da ne govorim o zapadnim srpskim zemljama i o Republici Srpskoj Krajini, o Republici Srpskoj. Neverovatno je da predstavnici vlasti nad takvim njegovim kvalifikacijama... A veoma je važan slučaj u pitanju, pre svega herojski način odbrane i postavke od strane profesora Šešelja i činjenice koje iznosi, a koje niko živi ne može da porekne da su istinite. Vi ste svedoci toga i gledali ste koliko ste mogli i pratili ta suđenja.
Ovde se pojavljuje čovek koga ste vi, mislim na vas iz vladajuće koalicije, na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora odredili da bude predsednik te komisije, još da ga debelo nagradite, osim što će da opanjkava državu i narod i da na takav način navodno štiti naše interese, da bude budući ambasador u državi Holandiji.
O čemu se ovde radi? Ko će da štiti interese nedužnih građana? Ko će da štiti interese male Milice Rakić i dece koja su poginula širom Srbije i koja su stradala pod NATO bombardovanjem?
Naravno, to ne može izdajnik kao što je Radoslav Stojanović, a onima koji ga u tome podržavaju neka služi na čast.
Samo, budite sigurni, u trenutku kada SRS preuzme vlast u Srbiji, baš na način kao što se to juče u Kuli desilo, bićemo toliko odgovorni i spremni da se suočimo sa onim što smo preživeli i da na jedan dostojanstven način, ali pravi način, zastupamo interese države i naroda, jer mi nismo krivi apsolutno nizašta, za sve ono što nam se stavlja na teret, za ono za šta se od nas traži basnoslovna cifra u stotinama milijardi evra. Znaćemo da štitimo svakog haškog zatočenika, profesora Šešelja i sve ljude koji tamo pokušavaju da u ime nas i budućih generacija koje će da žive tamo štite interese države i naroda.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo gospodin Dragoljub Stamenković, u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, odražava i stanje u državi i ovo o čemu je govorio gospodin Vučić.
Drskost i bezobraznost Mlađana Dinkića i vlastodržaca u Srbiji gotovo da nema kraja. I stav 3, samo vam je jedna rečenica obrazloženja njegovog amandmana valjda dovoljna da vidite da je ovo nešto što je nezabeleženo do sada u bilo kom predlogu zakona, dovoljno govori o tome da je gospodin Stamenković, imajući u vidu način na koji treba da radi buduće ministarstvo finansija, odnosno kada Dinkić ne bude ministar, i Narodna banka Srbije i da država bude uređena, organizovana. Ovako nešto u jednom članu zakona ne može da postoji na ovaj način.
Odnosi se na član 16. i na stav 3. zakona. Taj član govori o tome da Narodna banka Srbije, kao supervizor u svim finansijskim aktivnostima i novčanim tokovima koji se odvijaju u našoj zemlji, sprovođenju zakona, poslovanju agencija koje su izglasane u proteklo vreme, i Agencije za sanaciju banaka i ostalih...
I opet postavljam pitanje, mada mladi gospodin iz Ministarstva ne može da mi odgovori, jer ministra nema; interesuje me, a to će jednoga dana morati Dinkić da nam kaže, zašto je račun za sanaciju banaka kod jedne privatne banke, a ne kod Narodne banke Srbije?
Ali, kada govorimo o Narodnoj banci Srbije i o takvoj njenoj ulozi, koja je neprihvatljiva za čitav finansijski sektor i za Srpsku radikalnu stranku, kako je moguće da taj stav 3. glasi ovako: "Kada odlučuje o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana", a govori se, dakle, da Narodna banka Srbije daje saglasnost na izbor predloženih članova uprave i direktora društava za upravljanje.
Zamislite, "Narodna banka Srbije može, ukoliko je to neophodno, zatražiti od predloženih članova uprave, odnosno direktora da lično dođu na intervju".
Mi smo zaista bili suočeni sa svakakvim bezobrazlukom i ministra i vlastodržaca i pojedinih poreskih organa – a o tome je govorio i gospodin Vučić, da pravite farsu po sistemu "tresla se gora rodio se miš", kada je u pitanju najnovija pancirska afera i mito od čitavih 27.000 dinara – ali da ovakva ovlašćenja sebi daje Narodna banka Srbije ili neko ko će taj posao da radi, neprihvatljivo je i neverovatno.
Ovakav stav ne bi mogao nigde da se nađe, ni u jednom predlogu zakona, a naročito ovome u kome pozivate građane Srbije da u budućnosti ulažu za drugi i treći stub penzijskog osiguranja u fond koji nameravate da osnujete.
Opet se vraćam na priču od pre nekoliko dana i na aferu koja se u Americi desila sa "Enron" fondom i sa njegovim potpunim krahom na očigled celokupne, ne samo njihove, nego svetske javnosti, uz veliko upozorenje građanima zbog načina na koji se ovaj fond ustanovljava u Srbiji i ovakvih ovlašćenja koja će da imaju vlastodršci, koji su osioni, bahati i zakon koriste da sprovode svoju volju, a ne da štite interese građana, da će i taj budući fond i način na koji će se prema penzionerima i poreskim obveznicima i svima u državi koji mu nisu po volji Mlađan Dinkić odnositi biti sve gori i gori.
Tome stvarno jednom treba da se stane u kraj i da se jasno i glasno kaže da je neprihvatljivo za bilo koga da takvu ulogu Narodna banka Srbije ima u državi uopšte i da joj se daju takva zakonska ovlašćenja, uz svu osionost ministra finansija, koji nije ni danas narodne poslanike udostojio svoje pažnje i ovaj najviši skupštinski dom, najviše zakonodavno telo. Nema ga.
Ima preča posla - da vidi šta je u tih 27.000 dinara sve ukalkulisano, koliko su noćenja u hotelima, koliko je zamena ulja ili promena dizni na automobilima.
Što se tiče ove njegove bratije, ovog kumovskog para Hamovića i Lazarevića, elektroenergetske mafije i ostalih sa kojima je i te kako u bliskim kumovskim i prijateljskim i u biznis odnosima, oni neka nastavljaju da rade, neka pljačkaju građane, neka rade šta hoće, a on će, po sistemu najvećeg lopova, uzvikujući "držite lopova", da radi građanima sve ovo što radi.
I penzioneri i nezaposleni i svi poreski obveznici vide da je krajnje vreme da se dese istinske i prave promene nabolje. Srpska radikalna stranka i zbog toga u jednoj opštini u Srbiji, u opštini Kula u nedelju izlazi na izbore, pod sloganom "za vlast bez korupcije i za vlast protiv korupcije i kriminala". Budite sigurni da ćemo istrajati u tome.
Ovakvi predlozi, ovakvi članovi zakona samo su dodatni osnov da se oni koji su na vlasti ponašaju neodgovorno, bahato i osiono i da sedaju za vrat i kičmu kome god žele i ko im nije po volji.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman u ime poslaničke grupe SRS i ovaj član 9, za koji tražimo da se jedan deo rečenice promeni, striktno je vezan za član 7. što je, zapravo, ključni član ovog zakona, a o čemu je govorio gospodin Zoran Krasić, s tim što nije farsa samo u ovom članu 7. i obmana građana Srbije da će ovaj zakon učiniti da se onima koji nisu imali uplaćene doprinose poveže radni staž i da lakše dođu do mogućnosti da odu u penziju, već i obrazloženje od strane predlagača.
Neshvatljivo je da ministar Lalović ima amneziju i da, pored ciničnog stava i one drskosti juče i obraćanja na onakav način nama narodnim poslanicima, prenebregne jedan period čiji je on aktivni učesnik, od 5. oktobra, onog mafijaškog puča koji se desio u Srbiji, pa do današnjeg dana.
Ako se ministar u Predlogu zakona o radu pozivao na period iz vremena Milke Planinc i Branka Mikulića da su oni još krivi, naravno ceo taj nakazni sistem jednopartijski i komunistički, koji je bio veoma loš za privredu, ne samo Srbije nego i bivše Jugoslavije, pa je onda došao do perioda sankcija i nezapamćenog bombardovanja i izolacije naše zemlje, kako je moguće da ne spomene ni u jednom od tih zakona kada priča o teškoj situaciji naše privrede period od 5. oktobra 2000. godine do današnjeg dana.
Nije samo u pitanju period od tih osam godina, od maja meseca 1992. godine, kada su nam uvedene ekonomske sankcije od strane političkih i finansijskih mentora onih koji su došli 5. oktobra na vlast, nego je taj period nastavljen od 2000. godine do današnjeg dana. Kada je sve to tako taksativno nabrajao, trebalo je da kaže da su se onda desili pljačka, krađa, otimačina od strane dosmanlija na vlasti i tajkuna povezanih sa njima.
Onda se desio period kada su fabrike, koje su i posle bombardovanja i sankcija obnovljene, stavljene pod katanac. Ne onaj prevaranta Karića i pod te lance, jer on je nastavio da se bogati u dosovsko vreme, a vidim da mu ništa ne fali ni pod Koštuničinom vlašću, steže se obruč oko njega, a Bogoljub i dalje pere na stotine miliona evra; ne, nego fabrike koje su iz temelja bile podignute ili su potpuno obnovljeni proizvodni procesi.
Naravno, neće kolega Krasić da se hvali time, jer on je kao ministar i kao častan čovek, učestvujući u radu Republičke vlade od 1998. do 2000. godine, mnogo učinio, baš kao i ostale kolege ministri iz redova SRS-a, da se pokrene proizvodnja u fabričkim halama koje su zatvorene posle 5. oktobra.
Evo vam jedan očigledan primer: tekstilna industrija, Fabrika "22. decembar" iz Kragujevca, koja je jako mnogo radila i sarađivala sa državom u smislu šivenja opreme koja je bila potrebna za vojsku i policiju, ne pod sumnjivim okolnostima i ugovorima, nego je sve bilo, što biste vi dosovci rekli, transparentno. Taj period i mogućnost da fabrika stane na svoje noge, uz veoma povoljne kreditne aranžmane koje je dobila u to vreme od Republičke vlade, čiji je potpredsednik bio prof. dr Vojislav Šešelj, što je veoma važno, jer je on bio predsednik vladinog odbora za budžet i finansije. Onda se tačno znalo gde ide svaki dinar sa budžeta Republike Srbije, a ne kao u ovo vreme, kada svako mulja i radi šta god hoće.
Fabrika je pokrenuta, proizvodnja je otpočela i o ljudima, krojačicama i svima koji su zaposleni u toj fabrici, za onaj period za koji im nisu uplaćivani doprinosi počela je polako država da brine, i vlada, pravljenjem jednog projekta i programa da se osnaži taj deo kragujevačke industrije.
Isti je slučaj sa Fabrikom "Filip Kljajić" iz Kragujevca ili sa Mesnom industrijom "Crvena zvezda", koja je potpuno opljačkana posle 5. oktobra i dovedena pod stečaj. Nekada najbolja fabrika mesnih proizvoda, mesna prerađivačka industrija je danas nepostojeća, nema je, nema opreme, nema ničega, prazna fabrička hala i ljudi na ulicama.
Mnogo je drugih takvih slučajeva i kada je već ministar nabrajao sve ove razloge zbog kojih treba doneti ovakav zakon, neverovatno je da je preskočio period pljačke i otimačine od 5. oktobra do današnjeg dana. To je zaista neverovatno.
Što se tiče člana 9, on kaže: "Pravo na penziju, odnosno na uvećanu penziju po osnovu staža osiguranja uplaćenog po ovom zakonu stiče se najranije danom uplate doprinosa u skladu sa ovim zakonom."
Prvo da pojasnimo, za građane ili poslanike koji to ne znaju, ko su ta lica koja stiču pravo na tu uvećanu penziju po osnovu staža osiguranja. Najčešće su to rudari; ne vi, gospodo poslanici "rudari", koji mislite da vam je mnogo teško, navodno, malo ste ukopani pa niste pod dnevnim svetlom i mnogo vam je teško da sedite u poslaničkim klupama, nego pravi rudari koji silaze u kopove, rade neki sa opremom, verovali ili ne, iz 1939. godine. I po tome je inače poznata naša rudarska industrija, da imamo za pojedine delove i pojedine rudnike opremu iz 1939. godine.
Pošto su ti ljudi, ili oni koji rade u metalskom kompleksu ili u hemijskoj industriji izloženi opasnim rizicima i veoma teškim uslovima za rad, govori se o njima kada oni stiču pravo na penziju.
Član je besmislen bez izmene koju sam ja predložila amandmanom u ime poslaničke grupe SRS. Dakle, ovaj moj amandman je uslovljen celom koncepcijom SRS-a da se vrati smisao ovom zakonu. Dakle, ja sam u svom amandmanu tražila da se reči "uplate doprinosa u skladu sa ovim zakonom", što sam pročitala, zamene rečima "donošenja rešenja iz člana 7. stav 1. ovog zakona", ali ne donošenjem rešenja iz člana 7. stav 1. kako je to predvidela Vlada, nego kako je to predvideo gospodin Zoran Krasić svojim amandmanom.
Ako se ne usvoji ovaj član 7. odnosno amandman gospodina Zorana Krasića koji je direktno vezan i sa članom 2. i sa članom 9, ne postoji mogućnost za povezivanje staža i za servisiranje tih dugova, odnosno za odlazak ljudi u penziju, zato što će svaki put kada se to desi Mlađan Dinkić ili neko drugi iz Vlade Republike Srbije – ali pre svega on, jer on sve drži pod svojom šapom i dali ste mu budžet u ruke, a lepo smo mi rekli Koštunici kada je podnosio ekspoze da poverava finansije čoveku koji treba da bude iza zatvorskih rešetaka, a upravlja državnim finansijama – da kaže: to ugrožava likvidnost budžeta.
Dođu radnici "21. decembra" iz Kragujevca ili iz "Filipa Kljajića" ili iz RK "Beograd" i Mlađa kaže – ne može, ugrožena nam je likvidnost budžeta, rekli ovi iz MMF-a, prekršio sam tu aproprijaciju, odnosno prekoračio koliko je dozvoljeno. I šta će onda ti ljudi da rade?
Ne može država da se ponaša kao poslodavac. Iako imamo balast tog vremena, a o tome sam pričala na početku obrazlaganja amandmana, komunističkog perioda, društvene svojine, svačije i ničije, i to je ono što mora da se promeni u Ustavu Republike Srbije, ti ljudi su radili kod poslodavca, odnosno u preduzeću gde su imali mogućnost da ostvare svoj radni vek, a država sada ne vodi računa o njima, nego kaže – ako bude bilo para da se ne ugrozi likvidnost budžeta, mi ćemo da vam isplatimo, a ako ne, izvolite, pa čekajte.
Dakle, i rudari, i oni koji rade u metalskom kompleksu, u hemijskoj industriji, i policajci, i vojnici i svi oni koji mogu da ostvare penziju po osnovu člana 9, znači sve te kategorije, oni moraju striktno da budu vezani za član 7. odnosno za amandman koji je podneo Zoran Krasić. Zakon će imati smisla jedino ako rešenje dobiju po stavu 1. člana 7. kako je to predvidela Srpska radikalna stranka i amandman gospodina Krasića, a to znači: "Za lice koje ispunjava uslove utvrđene odredbama ovog zakona Fond je dužan da donese rešenje kojim utvrđuje: pravo na uplatu doprinosa, obračunati iznos doprinosa, zaradu, odnosno osnovicu osiguranja u skladu sa članom 3. ovog zakona; period i dužinu staža osiguranja.
Fond je dužan da rešenje iz stava 1. ovog člana donese najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja zahteva, s tim što mora da obezbedi pravo prioriteta rešavanja zahteva prema sledećem redosledu..." Taj redosled je najracionalniji i najkorektnije napravljen, onako kako je to predvideo gospodin Krasić.
Dakle, prvo: lica koja su ostvarila pravo na penziju, a u sam staž osiguranja im nije uračunat staž osiguranja i penzijski osnov utvrđen rešenjem iz stava 1. ovog člana; lica kojima je rešenje iz stava 1. ovog člana uslov za ostvarivanje prava na penziju; lica koja u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona stiču pravo na penziju; prema godinama starosti i lica kojima rešenje iz stava 1. ovog člana nije uslov za ostvarivanje prava na penziju.
Ne može apsolutno onda da se od odgovornosti amnestira Vlada, koja reprezentuje državu, odnosno država Republika Srbija koja mora da bude garant da će ovako po članu 7. i lica iz ovog člana i lica iz člana 9. da ostvare svoje pravo na penziju. Inače, zakon nema smisla, još jedna u nizu farsi.
Da obavestim i vas i građane Srbije da, za razliku od jučerašnjeg dana, Lalovića danas nema ni za šankom Skupštine Srbije, obavestili su me da ga nema ni u restoranu, dakle, nije došao u zgradu, ne zanima ga ovo, prazna priča, obmana građana, baš kao što će biti i ovaj zakon ako ne usvojite amandmane SRS-a na članove 2, 7. i 9. predloženog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Petar Jojić je reagovao na izmenu postojećeg člana 25, koji se tiče osiguranika koji imaju gubitak radne sposobnosti i kako oni stiču pravo na invalidsku penziju. Smatramo da predlagač zakona, ministar Lalović i Vlada Republike Srbije, nije trebalo da skrati ovaj postojeći član 25, odnosno da tačku 3) u članu 25. osnovnog Zakona brišu, zato što je koliko-toliko to bilo neko rešenje za one koji imaju trajni gubitak radne sposobnosti.
Želela sam da ovaj amandman (trenutno je odsutan gospodin Petar Jojić, koji je u ime SRS predložio taj amandman) usmerim na jednu drugu priču i drugu kategoriju ljudi koji niti su penzioneri, imaju određen stepen invaliditeta, a o njima država ne brine. To je jedan krupan problem koji je još prethodna propala DOS-ovska vlada obećala da će da rešava.
Osvrnuću se na slučaj ljudi koji su doživeli povrede na radu i koji imaju određen stepen invalidnosti, a zaposleni su u Fabrici automobila "Zastava" ili "Zastava - namenski proizvodi". Špekuliše se sa podatkom koliko je to ljudi, ali računa se da ih, što onih koji trenutno ne rade, što onih koji su angažovani, ukupno ima oko 1.000 u Fabrici automobila, za koju vi tvrdite, mislim na celokupnu Vladu, da će da napravi pompezni pomak sa potpisivanjem ugovora sa "Fijatom". Ali, opet postoji ona izreka "ne lipši magarče do zelene trave", da vidimo kako će Vlada Republike Srbije zajedno sa Grupom "Zastava" da se oslobodi nagomilanih dugova, i uz opasku da je "Fijat" oduvek imao maćehinski odnos prema "Zastavi" iz perioda kada je ta saradnja utvrđivana sedamdesetih i osamdesetih godina.
Ovo je zaista veliki problem za ljude i želela bih da u toku ove rasprave, zato što i ti ljudi treba da dođu u situaciju da steknu penziju i neki su u takvom životnom dobu da im je već nekoliko godina ili malo im nedostaje, a za njih nisu obezbeđene zaštitne radionice i ne funkcionišu, ne samo u preduzeću "Zastava - automobili", "Zastava - namenski proizvodi".
To su konstantni zahtevi štrajkačkih odbora koji predstavljaju te ljude, jer nemaju neki svoj posebni nego su u ovom sindikatu zaposlenih, kada je u pitanju Fabrika namenskih proizvoda ili Fabrika automobila, Samostalni sindikat Srbije; ali svejedno, niko do sada od predstavnika Vlade nije dao jasan odgovor zašto se do toga nije došlo i zašto njima nisu pruženi ti uslovi za rad.
Vi, gospodine ministre, verovatno znate da su to veoma teški poslovi, naročito u jednoj takvoj grani privrede i industrije, a obično su to ljudi koji su invalidnost, nažalost, stekli u "Zastava - kovačnici" ili u komorama gde se vrši bojenje automobila i ostalih delova, gde nije bilo nikakvih uslova ranije. Neki od njih imali su takve povrede i takve zdravstvene probleme koji su se, nažalost, završavali i smrtnim ishodom.
Krajnje je vreme – da ne bude da sam pristrasna i govorim samo o tom problemu u "Zastavi", ali to je veliki broj ljudi, preko 1.000 ljudi i toliko u nekom prosečnom gradu u Srbiji nema ni ukupno radno angažovanih – da se pobrinete za to.
Što se tiče amandmana gospodina Jojića i usmerenja Srpske radikalne stranke, kasnije ćemo govoriti o visini invalidske penzije, on je amandman podneo zato što smatra da je ovo postojeće rešenje bolje i da treba zadržati tačku 3) u članu 25. zakona koji se menja.

Gospodine Anđelkoviću, imam jednu primedbu, celu pometnju ste napravili vi kada ste konstatovali da je 2003. godine svrgnut sa vlasti režim DOS-a na način kako ste vi to opisali. Moram da vas podsetim da je to uradila Srpska radikalna stranka, 23 poslanika naše stranke, doduše uz učešće i vaših kolega.
Ali, da se ne bavimo zamenom teza i da ne obmanjujemo javnost kada je u pitanju stanje na srpskoj političkoj sceni i uticaj koji stranke imaju trenutno na biračko telo i kakav im je rejting.
Sasvim je očigledno da kada god da budu izbori, a mi ćemo učiniti sve da budu prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji, najveći broj birača će svakako dobiti SRS. To je rezultat našeg marljivog, istrajnog rada i činjenice da mi biračima u Srbiji govorimo samo istinu.
Danas kada govorimo o zakonu o penzijama ne obraćamo se samo penzionerima, kao ciljnoj grupi i budućem biračkom telu, iako i oni najviše veruju srpskim radikalima, govorimo i o onima koji tek treba da dođu do mogućnosti da idu u penziju, njihovoj deci, njihovim unučićima, zato što ovaj zakon, gledano na duge staze, kako ga promoviše ministar i Republička vlada, donosi sve veću neizvesnost za penzionere i za one koji treba da idu u penziju.
Član 79. postojećeg zakona, koji se zapravo menja članom 21, po predlogu gospodina Lalovića i Vlade Republike Srbije, pretrpeo je izmene vezane za limitirani iznos, najviši iznos penzije. Govori se o članu 78. i o koeficijentu koji ne može biti veći od četiri.
Međutim, kada ste vršili izmenu ovog člana 79, baš kao i mnogi u sali, pobrkali ste neke stvari i pogrešno ste predložili, sada govorim gospodi iz Ministarstva, jer ministra više ovde nema, Dinkića nema od prvog dana, jer je on još uvek, nažalost, taj koji se brine o javnim finansijama; govorite o članu 43, a zapravo u ovaj član je trebalo da bude inkorporisan, kao i do sada, član 42. osnovnog zakona.
Član 42. Zakona govori, u vezi sa članom 79. odnosno 21, koje su to određene kategorije osiguranika. Kaže – osiguranici - zaposleni koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju su službe kao što su: Bezbednosno-informativna agencija, zaposleni u Ministarstvu inostranih poslova...
Iz ovoga izuzmite Vuka Draškovića, on će svakako u invalidsku penziju morati jednoga dana, jer sa tom neuračunljivošću on ne može da računa na to da ide u starosnu, kako je ovde definisano. Zatim, zaposleni u organima i organizacijama koji rade na poslovima kontra-radio-izviđajne službe, ovlašćena službena lica za propise o izvršenju krivičnih sankcija", itd.
Pokušali ste članom 21, odnosno postojećim članom 79. da definišete invalidsku penziju za ova lica za koja se kaže da je to posebna grupa lica koja imaju beneficirani radni staž. To je prosto nemoguće, jer kada dođu do određene starosne dobi i kada im se, na osnovu zakonom propisanih uslova, izračuna taj beneficirani radni staž, onda oni idu u starosnu penziju.
Zato smo u amandmanu koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS jasno rekli da se ta greška ispravi, jer ste se pogrešno pozvali na član 43. On se samo odnosi na starosnu, a ne na invalidsku penziju. Istovremeno se zadržava ovaj iznos o najvišem stepenu limitirane penzije, kako to stoji u članu 78, odnosno sa najvišim koeficijentom četiri.
Uporno se izbegava jedna priča koja posebno interesuje najugroženije slojeve među penzionerima i građanima Srbije. Ako znate, a ne verujem da to svi poslanici iz vladajuće strukture znaju, kolika je najniža penzija u Srbiji, 6.200 i nešto, gotovo 6.300 dinara, ko je taj ko će da nam kaže, u ime Vlade Republike Srbije, kolika je najviša penzija u Srbiji?
Voleli bismo da znamo, ako govorite o najugroženijima, a vidi se da ne želite da brinete o njima, naročito zbog člana 22. i načina budućeg obračuna penzije, jer ovi koji imaju sada 6.300, kojima je penzija najniža, imaće ovakvim načinom obračuna, u tom nominalnom iznosu koji bude u dinarima važio, za nekoliko godina polovinu manje; ako uporedite, što ćemo da vršimo prilikom razgovora o članu 22, šta oni mogu da kupe od te potrošačke korpe.
Sada nas živo interesuje da nam ministar Lalović kaže, on mora da ima taj podatak, morao bi da ga ima i Dinkić, ali on ima preča posla, bavi se obmanom građana u Kuli i svuda redom, da nam objasni koja je najviša penzija, ko su ti koji imaju najveću penziju u Srbiji. Na tom poređenju ćete jasno da vidite koje su to astronomske cifre u pitanju.
Znamo da bi hipotetički Bogoljub Karić, jedan od najvećih prevaranata u ovoj državi, mogao da ima i milion evra penziju, ako mu je plata 328.000 evra, ili koliko će da prijavi za sledeći mesec.
Recite nam, pošto ne želite da se bavite ni najnižim, odnosno najugroženijim kategorijama na način na koji to predlaže naša stranka, da se drugačije vrši usklađivanje penzija, ko su ovi korisnici najviših penzija, da ovo ispravite, jer je potpuno besmisleno da brišete član 42. iz člana 79. Zakona i da želite da, što se tiče posebne grupe osiguranika, kategoriju invalidskih penzija inkorporirate u član 79. To je nemoguće. Ovde se samo govori o njihovom beneficiranom stažu. To nema veze sa invalidskom kategorijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, penzioneri, nezaposleni, građani Srbije, ovo je ključni amandman u zakonu koji je na dnevnom redu, jedan od ključnih, ali od ovoga zavisi da li će penzioneri u Srbiji kroz nekoliko meseci, sledeće godine, kroz tri godine, imati da kupe koru hleba. Govori se o osnovnoj životnoj namirnici, a sve drugo za njih će biti misaona imenica.
Ako se usvoji zakon sa članom 22, koji nam predlažu ministar Slobodan Lalović i Koštuničina vlada, nastaće potpuna katastrofa za penzionere i za sve one koji moraju da idu u penziju.
Samo neko ko je do najvišeg stepena morbidan i ko ne želi dobro ni svojoj naciji ni svojim građanima može ovako nešto da smisli i da se krije iza toga da je to uslov u pregovorima sa MMF-om i da je to osnovna stvar koja mora da se poštuje, zbog toga što su oni ne samo, kao što neko ovde reče, loši i nesposobni pregovarači, nego zbog činjenice da im je MMF važniji od 1,3 miliona penzionera u Srbiji, koliko ih sada ima i koliko će ih biti u budućnosti, od njihove dece. Jer, vi znate da su mnogi prinuđeni da hrane i izdržavaju svoju decu koja su ostala bez posla i da školuju svoje unučiće, sa tako jadnim i bednim penzijama.
Potrošačka korpa u Srbiji i način na koji će penzije da se usklađuju, pazite, samo jednom godišnje, sa prosečnom zaradom u Srbiji, odnosno sa troškovima života u Srbiji, jeste nešto što je razumnom čoveku neshvatljivo ako ispred sebe ima ove podatke.
Ovo su zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku i oni u gramima, odnosno u mililitrima, odnosno u kilovat-satima ili impulsima kažu koliko košta prosečna potrošačka korpa u Srbiji, rekla sam vam prekjuče, a sada opet ponavljam, sa lažnim podacima i lažnim cenama. Ove namirnice po ovim cenama ne mogu da se kupe ni u diskontnim radnjama.
Ovo voće i ovo povrće, što je takođe misaona imenica za sve penzionere koji gladuju u Srbiji ili najveći broj njih, to nema nigde, ni na jednoj pijaci, ni u Beogradu, ni u unutrašnjosti, ni na najbolje snabdevenoj, ni na najlošije snabdevenoj pijaci.
Koleginica Radeta je u međuvremenu, dok ste se vi svađali oko raznoraznih gluposti i vršili zamenu teza, lepo izračunala koliko kuvanih jela može da se skuva sa ovim namirnicama ovde. Znači, 23 jela, ali samo od povrća i samo ako skuvate dva jela od makarona, jer hoćete da ubedite penzionere i građane Srbije da jedna četvoročlana porodica može da koristi samo jedan kilogram makarona od belog brašna sa jajima. To da jedu penzioneri i to da pojede jedna porodica koja ima dvoje dece, da li je to normalno?
Da li bi iko normalan napravio ovakav prikaz i na osnovu toga da usklađuje penzije? Mogu da se skuvaju tri jela od jednog kilograma pirinča, ali samo pirinač i nikakva druga kombinacija, samo kuvani pirinač, malo začinjen, malo zasoljen, i evo izvolite, penzioneri, jedite, unučići, deco.
Ako hoćete da skuvate nešto od slatkog kupusa, boranije ili graška u mahunama, kao što to stoji ovde u ovim količinama, na osnovu kojih se usklađuje penzija, to su dva ili tri jela. Ukupno 23 jela, bez mesa, ulja, bez ikakvih dodataka, samo kuvano na vodi.
Poseban skandal je prikaz stanja kada je u pitanju potrošnja kilovat-sati električne energije ili broja utrošenih impulsa. Da pitam vas dične poslanike iz vladajuće strukture koliki su vam računi za fiksne i mobilne telefone?
Kako vas nije sramota da glasate za to da penzija bude izračunata na osnovu ovih troškova života, gde je račun za fiksnu telefoniju 210 dinara? Šta treba, da im stoji fiksni telefon za ukras, da eventualno, ne daj bože, zovu hitnu pomoć ili da zovu policiju ako ih neko uznemirava ili ako je neki kriminal oko njihove zgrade ili mesta gde žive? Kako da kontaktiraju sa svojim najmilijim?
Šta da rade penzioneri ili izdržavani članovi njihovih porodica, a mnogo ih je, nažalost, u Srbiji takvih, kada pogledaju sve ono što je za njih luksuz, a za one koji su danas na vlasti sitnica, jer pojedini od njih svoje bogatstvo, poput ministra finansija i srpskih tajkuna sa kojima je on u vezi, a koji nam predlažu ovako nešto, mere na stotine miliona evra.
Ovo je sramota zbog toga što građani Srbije znaju da im ovo pošteni i normalni ljudi nikada ne bi poželeli. Nikada ne bismo mogli da se na ovakav način poigravamo sa sudbinama ljudi koji su stari i nemoćni i sa članovima njihovih porodica, kojima je takođe pomoć neophodna, koji nemaju da se prehrane.
Zašto niste stavili ovde koliko košta jedan lek koji je najtraženiji za penzionere, koji su ili srčani bolesnici, ili pate od kostobolje ili imaju neke druge stomačne ili ne znam koje druge zdravstvene probleme. Ima među vama poslanicima lekara i vrlo dobro znate da je iznos koji je potreban za lekove za penzionere u Srbiji mnogo veći od onih bednih 210 dinara, koliko ste im predvideli da im bude račun za fiksnu telefoniju.
Ovo nije samo za jednu osobu. Sve to delite sa četiri. Kada govorim, govorim u gramima, kao što je to koleginica i izračunala za ova 23 bedna kuvana jela, od samo po jedne namirnice. Kada govorimo o mlečnim proizvodima, pogledajte na primeru mleka ili na primeru jogurta da je to dve čaše dnevno za celu porodicu.
Ako je ta tako famozno izračunata potrošačka korpa, odnosno to su ti troškovi života u Srbiji sa ovim ovako lažno prikazanim cenama 23.000 dinara, ovo je prosta matematika, ne morate da budete toliko pametni za matematiku kao ovaj nesrećni Albijanić, nego lepo izračunajte i vidite – 6.000 najniža penzija, 23.000 je ova potrošačka korpa, pogledajte da li je moguće, ovo su lažno prikazane cene i količine potrebne za jednu osobu, bez uračunatih ostalih najskupljih troškova. Znači, penzioner ne treba da jede ništa, neka ide i bos i go, neka se ne obuče, ne mora da ide kod lekara, ne mora da koristi lekove. Na šta ovo liči? Ko će to da prihvati?
Ako ste spremni, zarad trgovine i opstanka na vlasti, mesta u upravnim odborima, astronomskih naknada za to ili samo zbog toga što mislite da će za dva ili tri meseca neko od vas nešto da ušićari, da na ovakav način kaznite našu najstariju populaciju i njihove članove porodica i sve one koji prate i gledaju šta će sa Srbijom danas, kao što reče gospodin Vučić, celo državno rukovodstvo, pa i državu poneše sa sobom, otišlo na jedan duži službeni put, nemojte misliti da će srpski radikali da se zaustave samo na ovome, jer naša borba protiv ovakvog načina vladanja i naša istrajnost da se izborimo za ono što je građanima najpotrebnije biće iz dana u dan sve veća.
Videćete u nedelju, na izborima u samo jednoj opštini, u opštini Kula, nekada mnogo privredno razvijenoj, gde su ljudi mnogo bolje živeli. Pogledajte kolika je tamo cena za jedan kvadrat stambene površine - ispod svake vrednosti; ili, pogledajte kako je za kratko vreme opljačkana i opelješena jedna opština zbog korupcionaške koalicije koja je tamo bila na vlasti.
Nemojte da se igrate, ne sa osećanjima nego sa životima ljudi koji su to najmanje zaslužili; naravno, to nije nijedan građanin Srbije zaslužio na ovakav način.
Lopova, bandita, kriminalaca na sve strane, a poštenim ljudima, jadnim ljudima koji su stari i nemoćni ne date mogućnost da žive, ako ostane ovakav Predlog zakona i ovaj član 22, na koji je amandman uložio kolega Stamenković u ime poslaničke grupe SRS.

Nije vam prvi put, gospodine predsedniče, da se izbečite na mene kada tražim povredu Poslovnika, kao da vam nije jasno zbog čega bi to mogao da bude slučaj. Da poštujete Poslovnik, pošto vi ovde treba da budete prvi među jednakima, vi biste zatražili ili prekinuli zasedanje dok nadležni ministri ne dođu u skupštinsku salu.
Moram da vas upozorim na to da ste vi navodnom predusretljivošću i načinom da se tako obraćate poslanicima juče poslanicima rekli šta ih očekuje u toku radnog dana. Ministar Lalović i Mlađan Dinkić, koji očigledno imaju preča posla, takođe su od vas usmeno ili u javnosti rada mogli da se obaveste ili da ih neko obavesti šta ih danas čeka u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe vam je poznata činjenica da je, po Poslovniku, pravo predlagača i takva je mogućnost da zakon može da se povuče usred pretresa, pa čak i sada kada razgovaramo o amandmanima, dakle o zakonu u pojedinostima, zbog činjenice da je predlagač u međuvremenu shvatio da je zakon štetan po građane, po grupu na koju se odnosi. U ovom slučaju to nisu samo penzioneri, to više puta potenciramo, nego članovi njihovih porodica koji se izdržavaju od tih jadnih i bednih penzija.
Mi danas imamo situaciju (dovoljan je i ovaj amandman o kome će nastaviti da govori gospodin Krasić, mislim na amandman kolege doktora Gorana Cvetanovića) da nam ministar Lalović – inače čovek koji je sve režime prošao, od onog Brozovog komunističkog vremena, preko dolaska DOS-a u ovom međuperiodu šta je sve radio, na čelu raznih sindikata, a sada nema ni stranku, nema veze, slobodan strelac, slobodan predlagač – vraća nešto što se zove društveni standard kao kategoriju pod formom nekog fonda, odnosno mogućnosti za krađe i zloupotrebe.
Zaista ne razumem kako je uopšte moguće da bilo ko od poslanika, pa i vas koji kritikujete, a podržavate Vladu, sedi u sali, a ovde nema ministra. Besmislena je ova rasprava. Neka dođe Lalović i neka nam objasni šta je ovaj amandman, šta je ovaj član.
Jer, znate, mi ne doživljavamo najviše zakonodavno telo po vašem nakaradnom poslovniku, kako ste vi to zamislili; mi srpski radikali od prvog dana, kada je naš predsednik dr Šešelj bio jedini poslanik ovde, pa nadalje, uvek nas je bilo sve više i više, danas nas ima najviše, smatramo da živa reč i rasprava za skupštinskom govornicom može da doprinese da se iznađe neko rešenje ili da se, ako ne dođe do tog rešenja, građanima objasni ko je kriv zbog toga.
To što vi nas pozivate da idemo na sednice odbora i da tamo sa ministrom razgovaramo, izvinite, ali 81 poslanik Srpske radikalne stranke nije član nadležnog odbora za ove zakone i nije u obavezi, već hoće za govornicom da kaže i da objasni zbog čega je zakon poguban. Zašto nema ministra ovde, a ne - po nekim kuloarima ispred izađe i objašnjava se sa poslanicima. Pa to nema smisla.
Prošlog puta, kada je bio Zakon o radu, koji ste vi uz njegovu pomoć, a hteli ste za to da okrivite nadležne skupštinske službe, falsifikovali, non-stop je komunicirao ministar, uz kaficu, sa poslanicima u hodniku.
Ali, na šta to liči? Pozovite ga neka se vrati ovde i neka nam objasni stav Vlade Republike Srbije. Nije nas udostojio, ni ove ljude koji šalju mnogobrojne telegrame, a iz minuta u minut kuriri dolaze sa sve većim telegramima podrške nama srpskim radikalima što branimo interese penzionera.
Nije došao, niti nam je Vlada poslala svoj izveštaj o tome, u pisanoj formi, kakav je stav po amandmanu dr Gorana Cvetanovića, jer očigledno je da se uvodi jedna forma za pljačku, na šta mi upozoravamo i smatramo da je krajnje neprimereno da u ovakvim uslovima nastavimo dalje da radimo.

Gospodine Markoviću, nemojte da nudite ministru reč, on više nema šta da kaže. Ono što je rekao nije bilo dobro. Čulo se posle iz replike gospodina Nikolića da taj prvi moralni čin očekujemo u četvrtak ili petak, kad god bude glasanje, s obzirom da ćemo videti kako će određena gospoda poslanici da glasaju.
Ovo je zaista skandalozna izmena u Predlogu zakona, o čemu je govorio prof. dr Mileta Poskurica, koji je u ime poslaničke grupe podneo amandman na član 73, a vezan je za član 8. Predloga zakona. Ne samo za onaj angažman da je gospodin Nikolić i dalje direktor na kragujevačkom groblju, važi vaš stav po ovom pitanju, nego zaista mislim da biste bili u stanju da svojom rukom lepo kažete ljudima – izvolite, put vam je otvoren, izvršite samoubistvo, uradite nešto sa sobom, jer ja sam ministar, meni je rekao MMF da tako treba da uradim, ja ću to da sprovedem zbog budućnosti generacija itd.
Vi na najgori mogući način želite da poručite ljudima, a ovde se radi o udovcima koji su izgubili svog životnog druga, prijatelja, suprugu, nekoga sa kim su proveli određene godine života, da će morati da čekaju još dve godine da bi ostvarili pravo na penziju. Gde će vam duša, gospodine ministre.
Da li vi uopšte računate na to da ti ljudi kojima se to desilo, ili ne daj bože da se nekome to desi danas, u situaciji kada mnogo ljudi u tom starosnom dobu oboleva, i to od najgorih i najtežih bolesti, ovo gledaju, prate i razmišljaju šta će da bude sa njima.
Kako možete uopšte da razmišljate na takav način, da vas obavezuju brojke nekog MMF-a, a da znate kakva je stopa (nažalost, veoma visoka) mortaliteta u Srbiji i da znate da ljudi zbog toga što nemaju mogućnosti da se leče, ali najčešće zbog posledica nezapamćenog, bilo gde u svetu, bombardovanja i agresije na našu zemlju od 78 dana (verovatno ste to zaboravili, gospodine ministre, da se to u Srbiji desilo), a naročito Srbi sa Kosova i Metohije i uglavnom je u pitanju ženska populacija (a tu je i doktor Momčilov koji takođe mnogo više zna o tome, kao i drugi lekari koji se svakoga dana suočavaju sa time), obolevaju i veoma rano završe svoj životni vek. Vi sada njihovim supružnicima poručujete da moraju da čekaju još dve godine, od 53. do 55. godine. Možete, ministre, da se protežete do mile volje i da vam se spava i da zevate i da pričate nepovezano i da pijete kafe, ali vi uništavate građane Srbije.
Ja sada sa skupštinske govornice ponovo, po ko zna koji put, kažem i radnicima i penzionerima da ste vi jedan od ključnih krivaca i uz ovog Dinkića ste jedan od najomraženijih likova u Srbiji. Gde god da krenem, evo pre neki dan sam bila u Kuli, bila sam u Sivcu, sinoć su me zvali neki građani telefonom koje sam srela na toj tribini koju je organizovala naša stranka, jer u nedelju su izbori u toj opštini, i oni ne mogu da shvate da vi uopšte govorite sa takvim cinizmom, kao što ste to pre neko veče na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom govorili o činjenici da vi morate to da uradite, da su vama to rekli.
Zaista, kada se sete radnici kako ste razgovarali sa ovim Mikom, vašim prijateljem (a on vama - Lale), u onoj emisiji na državnoj TV pre usvajanja Zakona o radu i koji je to stepen cinizma, i falsifikovali zakon; preglasali vas poslanici i vi ste imali drskosti posle tri meseca da dođete sa izmenama na amandmane koje smo mi usvojili, odnosno stvorila se većina da poboljšamo taj zakon, pa se pitam kako vi mirno spavate, kako vi idete odavde, kako vi uopšte razmišljate o životu, meni to uopšte nije jasno.
Da znate, poručujete ljudima, a zaista je to moguće da se desilo, ili ne daj bože da se desi, da ti ljudi sada imaju 53 godine i da ostanu bez svog bračnog druga i da vi kažete – morate da čekate još dve godine da ostvarite pravo. To je zaista nezapamćeno, takav jedan odnos.
I, što je najgore od svega, vi niste poput ovih naučenih pojedinih poslanika iz skupštinske većine koji sa teatralnim nastupima i govorima zagovaraju neki predlog vladajuće koalicije ili vlade, a možda intimno i nisu ubeđeni u to. Što je najgore od svega, Slobodane Laloviću, vi kao poslanik i kao ministar u sve to verujete i vi zaista, na način koji je samo vama primeren, zastupate te metode obračuna sa građanima po modelu MMF-a.
Mi upozoravamo celokupnu javnost i građane, naročito penzionere i sve one koji na ovakav način i po ovom zakonu koji vi predlažete treba da steknu pravo na penziju, da je ovo jedan od najgorih mogućih poteza koji jedna vlada može da smisli, jedan ministar i građanin ove zemlje, u odnosu prema svojim sugrađanima ili stanovnicima u državi u kojoj živi.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedavajući, molim vas da utišate vaše poslanike iz skupštinske većine, jer gospodin Marković nije krenuo da govori šta su ova dvojica večerala. Kada bi krenuo sa tim spiskom, sa jelom i pićem, uhvatili biste se za glavu, kao da su jeli pečene žirafe. Bilo je takvih računa, tako su se častili.
Što se tiče ovih zakona koje su nam predložili Mlađan Dinkić i Slobodan Lalović, SRS već mesecima ukazuje javnosti Srbije, penzionerima i građanima koji tek treba da dođu do starosne granice, definisane vašim predlogom zakona, da idu u penziju, da je zakon veoma loš, da će da dovede do socijalnih pomeranja i velikih problema u svakom smislu za građane Srbije, što se pokazuje svuda i na svakom mestu.
Juče sam celoga dana boravila u Kuli, u mestu koje je primamljivo za sve političke stranke u Srbiji. Neke su shvatile da je Kula glavno poprište političkih zbivanja i misle da imaju svoju šansu.
Mogu da vas obavestim da SRS ulazi u finiš svoje pobedničke kampanje u toj opštini i da će građani Kule 25. septembra svakako, na svim biračkim mestima, glasati za listu SRS - Tomislav Nikolić.
Kada sam sinoć, posle celodnevnog obilaska opštine Kula, došla u Mesnu zajednicu Sivac, na tribinu koju je zakazala Srpska radikalna stranka, građani su me ispred sale Doma kulture, okupljeni u velikom broju, koji su sačekali predsednika opštine gospodina Tihomira Đuričića, a i nas koji smo učestvovali na tribini, prvo pitali šta će biti sa zakonom koji je predložio Slobodan Lalović, verovatno imajući u vidu amandmane, odnosno najavu poslaničke grupe SPS da neće glasati za zakone ako se ne usvoje njihovi amandmani. Odgovor na to pitanje građani će dobiti u danu za glasanje.
U jednom dužem razgovoru sa njima, dok je tribina sinoć trajala, u prepunoj sali Doma kulture u Sivcu, postavila su se pojedinačna pitanja za neke građane, koji su veoma zabrinuti za svoju budućnost i za ljude koji ne znaju šta i gde dalje.
Poverenje u Vladu Republike Srbije je, prema istraživanjima javnog mnjenja, iz dana u dan sve manje i manje. Kategorija penzionera, kojih je 1.300.000, pa oni koji su blizu starosne granice i radne granice da sačekaju penziju, takođe nekoliko stotina hiljada, pa preko milion nezaposlenih, pa njihova deca, pa četiri miliona gladnih ispod granice siromaštva u Srbiji.
Sada dođete do činjenice da Vlada Republike Srbije, odnosno ministar Lalović, predlaže da se penzije usklađuju jednom godišnje, da taj proces ide postepeno i da se usklađuje sa rastom troškova života.
Kolundžić Hajnalka iz Kule, odnosno iz Sivca postavila je jedno pitanje, molila me je sinoć, rekla sam da ću pitati ministra, koga ovde nema, šta da radi ona, koja ima 37 godina beneficiranog radnog staža, koja je radila na najtežim poslovima u propaloj kulskoj štofari, sa 50 godina života, odnosno 51 naredne dve godine; 37 godina beneficiranog radnog staža, 51 godina života, fabrika propala i upropašćena za vreme DOS-ovske vladavine, rasprodata, uništena, kao i sve u Srbiji. Žena nema posao.
Šta ćete vi sa jednim od takvih slučajeva? Kako da objasnite penzionerima i vašim članovima porodica i svima onim koji vas pitaju da će penzije da se usklađuju jednom godišnje samo sa rastom troškova života?
Molila bih narodne poslanike iz tzv. vladajuće većine da obrate pažnju na ono što ću da govorim u narednih nekoliko minuta. Radi se o onome šta sadrži prosečna potrošačka korpa proizvoda za juni mesec 2005. godine, jer je to osnovni reper po kome se utvrđuju troškovi života na osnovu kojih će da se obračunava penzija u Srbiji.
Bilo je ovde poslanika koji su pristali na vrstu eksperimenta – kako preživeti sa prosečnom platom u Srbiji. Poslanici koji su učestvovali u tom "fantastičnom" projektu, sa 12 hiljada dinara budžeta, sami su priznali, kao i gospodin Vučić, posle sedam dana da je to nemoguće – da živite bez plaćanja računa, da svakoga dana pojedete po jednu pogačicu, da popijete malo vode, izvinite, ali to nije moguće.
Sada objasnite penzionerima u Srbiji i gospođi Kolundžić, koja ne zna kako da stekne penziju posle godina mukotrpnog rada, i ne samo meštanima Sivca i cele Kule, već i Kragujevca, Beograda, Pirota, Vranja, cele Srbije, kako da preživi penzioner sa vašim usklađivanjem zarada kada prosečna potrošačka korpa, prema vama i Republičkom zavodu za statistiku, recimo, za period od mesec dana za četvoročlanu porodicu predviđa, zamislite fantastičnih 11 litara jogurta; za četiri člana porodice - 11 litara jogurta za mesec dana. Kako ovde piše, kako ste vi to izračunali, to je, dakle, nepune dve čaše dnevno, pa da se dogovore otac i majka sa dvoje dece ko će da popije; naravno, roditelji će uvek da daju svojoj deci, a da li je toj deci dovoljno.
Sa cenom koja je, najblaže rečeno, fingirana lažete građane Srbije. Republički zavod za statistiku, prema kome će da se usklađuju penzije, na osnovu prikaza troškova života – možete da vidite da su krompir, pasulj, crni luk, spanać, boranija, sladak kupus, grašak u mahunama, krastavac, paradajz, paradajz pire u tegli, jagode, trešnje, banane, limun, breskve, kajsije, džem i sve ovo što je ovde nabrojano u gramima minimum minimuma, sa lažnim cenama koje ne postoje ni u jednoj radnji u Srbiji, da vi sada odete i to da kupite.
Lako je vama, dakle, lako je sa poslaničkim platama, lako je možda Dinkiću, lako je Mirosinki, lako je članovima Vlade, ali šta da radi jedan penzioner, šta da radi onaj koji nema danas mogućnosti da izdvoji 100 dinara da kupi jednu veknu hleba, litar mleka ili još nešto uz to što mu preostane.
Pretpostavljam da ste dobro istrenirani ili ste pripremljeni, vi koji branite ovaj predlog Vlade, da govorite suprotno, ali ovo je jezik činjenica i brojki. Ove brojke su neumoljive i kažu da prosečna potrošačka korpa proizvoda za juni mesec u 2005. godini...
I zaista je besmisleno da jednom penzioneru kažete da ćete da usklađujete na ovakav način penzije, da mu nabrajate ono što je za njega misaona imenica, kao što su sveži šaran, juneće meso bez kostiju, razni proizvodi koji spadaju u dezerte, pa mlečna čokolada, pa bombone, razni keksevi, skupocena sredstva za higijenu, jer to jedan penzioner nema.
On mora da odluči: ili će da kupi minimum sredstava za higijenu ili će da kupi nešto da jede; ovde nema ostalih troškova života, električne energije, komunalija i svega onoga što jedan penzioner treba da plati.
Kako ide ta vaša skala i način usklađivanja po Lalovićevom zakonu, za nekoliko godina će penzije u nominalnom iznosu u odnosu na današnji dan, 19. septembar biti manje za 50%.
Posebna priča je investicioni penzioni fond koji nam predlaže Mlađan Dinkić. Poslanici, pa čak i ovi iz vladajuće strukture, koji se malo više interesuju za događanja što se tiče kretanja tržišta novca i kapitala u svetu, znaju da se pre nešto više od godinu dana u Americi desila najveća finansijska afera sa investicionim fondom Enron koji je krahirao za samo jedan jedini dan.
Što se tiče srpskih japija i onih koji će da se bave špekulacijama na berzi kapitala i hartija od vrednosti, stvari su veoma jasne.
Evo ih, sede u vrhu državne vlasti, možda ih vi i ne vidite golim okom, da sada kažu – ja sam taj i taj, ali oni se nalaze po bankama koje su pod Dinkićevom kontrolom, u finansijskom sektoru, koji kontrolišu Dinkić i Radovan Jelašić.
Oni, tj. špekulanti na berzi kapitala i hartija od vrednosti su spremni da takvom jednom prevarom, kao što je namamljivanje građana da dođu i ulože sredstva, izigraju eventualno poverenje ljudi koje pozivate da ulažu u ovaj fond za drugi ili treći stub penzionog osiguranja, dakle, za samo jednu noć, kao što se to u Americi desilo.
Te berzanske kalkulacije su zapravo za njih najunosniji biznis i ovih dana mnogi ekonomski stručnjaci, koji se bar deklarišu da nisu pripadnici političkih stranaka, jasno govore o tome da će to biti pogodan teren za one koji će u budućnosti, bez privrede, jer je privreda potpuno uništena, bez pokretanja proizvodnje, kroz skupe bankarske kredite, kroz špekulacije na berzi da se bogate, naročito oni pojedinci koji su vezani za vrh državne vlasti, za pojedine političke grupacije, naročito ova iz čijih redova su ministar i guverner.
Što se tiče dosadašnjeg iskustva, kada već predlažete i pozivate građane da ulažu u ovaj fond, pravo pitanje za Mlađana Dinkića koji je danas opet pobegao, a čujem da će ići u Crvenku i okolinu da deli građanima po kilogram ili dva kilograma šećera, on i onaj njegov nesrećni Popović iz G17 plus... Pa da im da i po ceo kamion šećera, građani Crvenke će glasati za SRS, pouzdano vam to tvrdim (juče sam došla, bila sam tamo), i svi meštani Kule, pa i svih okolnih sela, na svim biračkim mestima.
Ali, to dovoljno govori o njemu, kakav je on, baš kao i Miroljub Labus koji je pre nekoliko dana otišao, zamislite, sa 17 telohranitelja i pet službenih automobila. Nije ništa bolji ni Bogoljub Karić sa svom svojom braćom i bulumentom od jednog autobusa i opranih svega 600 miliona evra narodnih para i kapitala.
Završiću sa onim kako ja vidim da će da posluje taj investicioni fond. Bogoljub Karić, koji se nakrao na narodnoj muci, čija ćerka, a i članovi porodice su prodali više kompakt diskova nego Zdravko Čolić, Bitlsi, Rolingstonsi zajedno, čija je supruga zaradila prošle godine 18 ili 20 miliona evra, svakako neće da ulaže u vaš fond.
Zato upozoravam građane koji su možda spremni da to urade da im je bolje da sačekaju vreme kada će državnim finansijama da upravljaju drugi ljudi, kada to neće biti oni koji pripadaju G17 plus, koji pripadaju vladajućoj strukturi, a sada ih predvodi Vojislav Koštunica.
Zašto vam to kažem? Zato što vam je dovoljan razlog, građani Srbije, da to ne uradite činjenica da račun Agencije za sanaciju banaka nije kod Narodne banke Srbije, kako vam je to obećano, koja navodno treba da ima centralnu regulativu kada su u pitanju javne finansije, nego je račun Agencije za sanaciju banaka (za koju ste vi ovde glasali), a to je državni račun, kod jedne privatne banke, pogodite koje.

Dame i gospodo narodni poslanici, zarad obaveštenja javnosti Srbije, predsedavajući Milan Marković je, rukovodeći se članom 111. Poslovnika Narodne skupštine, prekinuo trajanje sednice, napravio pauzu od nekoliko minuta zbog toga što je više poslanika iz skupštinske tzv. većine usplahireno skočilo, uglas tražeći reč za repliku i po raznim osnovama. Sasvim mirno, kako to Poslovnik nalaže, iz klupe sam tražila povredu Poslovnika. Zahvaljujem vam se, gospodine Markoviću, što ste i posle te napravljene pauze poštovali redosled i dali mi reč.
Ja se, naime, javljam zbog toga što je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, ali ne samo nas narodnih predstavnika, pre svega opozicionih poslanika, u prvom redu srpskih radikala, već i svih vas ako to želite da sagledate na pravi način, i preko milion i po građana Srbije i miliona drugih koji tek treba da ostvare svoje pravo i steknu u najstarijem dobu penziju za svoj mukotrpni rad, koji su poniženi zbog ovakovog odnosa ministra finansija Mlađana Dinkića i ministra Lalovića prema Narodnoj skupštini i prema građanima Srbije koji sa velikim interesovanjem prate ovo skupštinsko zasedanje.
Ne znam, gospodo iz te vaše većine, kakva god da jeste, sa sve slobodnim strelcem ministrom Lalovićem, koji je u isto vreme i poslanik i ministar, kako možete mirno da posmatrate da u skupštinskoj sali na ovom mestu ovde nema Mlađana Dinkića. Koga u Srbiji danas interesuje kako će penzioneri da žive i kako žive građani Srbije ako to ne zanima ministra finansija?
Pre podne smo takođe, odmah pošto je izašao, ukazali na to, ali građani Srbije, pa i oni koji su penzioneri i koji treba da idu u penziju su između takvih neargumentovanih osvrta na zakon, protiv koga će biti SRS, u stvari između skupštinskog zasedanja i prenosa iz Haškog tribunala izabrali (i penzioneri, nezaposleni i studenti) da gledaju prof. dr Vojislava Šešelja.
Pošto je svedočenje našeg predsednika u Haškom tribunalu prekinuto za danas i pošto ova rasprava treba da ide u smeru da čujete naše argumente, a pre svega ministar finansija Mlađan Dinkić, u ime poslaničke grupe SRS i svih tih građana Srbije protestujem oštro što on nije ovde.
Mi zaista nemamo informaciju, a koga je i briga, da li je Mirosinka Dinkić u penziji ili nije. Svejedno da li je u penziji, astronomska je penzija; i da nije u penziji ima astronomsku platu, baš kao što je astronomsku penziju imala Mlađina baba, od tričavih 50.000 dinara, koja je skupljala travčice po poljani i nikada ništa u životu nije radila.
Zbog toga i zbog činjenice da građani Srbije, a pre svega penzioneri koji žive ispod granice siromaštva, nemaju da se obuku, da jedu, da kupe lekove, da žive životom dostojnim čoveka, ne žele ni takvog ministra, ni Vladu koja predlaže ovakav zakon koji će da unazadi sve tokove u našoj zemlji, privredne, i donese još veću bedu i očaj kod tih ljudi.
Pogledajte samo novinske napise. Ko su ljudi koji potežu na sebe, koji stavljaju konopac oko vrata i koji se bacaju sa prozora? Penzioneri i oni koji su ostali bez posla. Ta kritika ide na račun bivše dosovske vlasti, pre svega eksperata poput Đelića i ostalih, pa sve sada do Dinkića, koga ste vi velikodušno preuzeli.
Gospodine predsedavajući, s obzirom na to da ste i vi sami rekli pre nego što ste odredili pauzu između prepodnevnog i popodnevnog dela zasedanja da je za Skupštinu Srbije neprihvatljivo da resorni ministri ne prisustvuju ovako važnoj sednici i raspravi kada poslanici, čak i oni koji podržavaju ili su do sada podržavali vladajuću strukturu, poput poslanika SPS, a valjda će tu reč održati i glasati protiv ovog zakona u danu za glasanje, prekinite ovo zasedanje, zahtevajte odmah da dođe ministar.
Jer, on ne vređa samo nas poslanike, nego milione građana Srbije koji znaju da u blagodetima kao što su ogromni milionski iznosi, stanovi, automobili i sve privilegije uživaju Dinkić, njegova majka Mirosinka, tetke, strine i cela familija, dok sa druge strane građani trpe, gladni su, žedni. Prema tome, prekinite zasedanje i zahtevajte da ministar odmah dođe u skupštinsku salu.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo poslanici, prvo vas da opomenem, gospodine Markoviću, da se ne pravite naivni više nego što jeste.
Vi ste vlasnik jedne izdavačke kuće i da ste bar pet knjiga od tih koje izdajete pročitali, morali biste da vidite da je reč "demagogija" i te kako uvredljiva za bilo koga, pa i u kontekstu u kome je to izrekao vaš kolega gospodin Albijanić.
Vi ste, iz ne znam kojih razloga, bili odsutni sa sednice Narodne skupštine Republike Srbije kada je predsedavao gospodin Marković. On, naravno, nije želeo da me opomene, što je reklamirala koleginica Plavšić, da iznosim činjenice iz privatnih života lica, jer ja to nisam ni radila. Govorila sam o nepoštovanju Narodne skupštine Republike Srbije i miliona građana od strane ministra finansija Mlađana Dinkića.
Govorila sam o činjenici da ga ni vi niste opomenuli. Za mene nije nikakvo opravdanje ovo što ste vi malopre rekli – da on zbog drugih obaveza i sprečenosti nije u situaciji da prisustvuje popodnevnom zasedanju.
Govorila sam o činjenici da se, ne njegova majka, nego majka, ali ona slučajno jeste majka Mlađana Dinkića, ali javna ličnost Mirosinka Dinkić bavi problemom koji je danas na dnevnom redu.
Dakle, kako se zove majka ili kako se zove otac gospodina Lalovića ili nekog pojedinca, bilo kog drugog poslanika, apsolutno je nebitno. Naravno da je degutantno u bilo kom smislu da se to spominje. Ali, kada je u pitanju majka ministra Mlađana Dinkića, u pitanju je javna ličnost, zaposlena u jednom institutu, žena koja je centralni gost u "Jutarnjem dnevniku", u "Dnevniku 2" Radio-televizije Srbije i koja, ne sa pozicije njegove majke, nego vajnog ekonomskog stručnjaka, govori da će reforma penzijskog sistema u našoj zemlji da bude navodno bolja za građane Srbije, za penzionere i za one koje penzija čeka.
Naravno, povezala sam te dve priče i činjenicu da ni Mlađan Dinkić ni Mirosinka Dinkić, baš kao ni Slobodan Lalović, ne govore istinu zbog toga što će građani, a oni to već znaju i kroz raspravu o ovom zakonu, bez prisustva Mlađana Dinkića, i kroz amandmane Srpske radikalne stranke, videti da su argumenti na našoj odnosno na njihovoj strani, na strani građana, kada njihova prava branimo, zato što znamo kakva je privredna situacija, zato što znamo da je pomeranje starosne granice i način obračuna penzija po zakonu koji nam predlažu ministar Lalović i ministar Dinkić, odnosno celokupna Republička vlada, nešto najpogubnije što je moglo da snađe ionako siromašne građane Srbije danas, u prvom redu penzionere, nezaposlene i one koji penziju čekaju.
Nemojte da brkate ta dva pojma i da vršite zamenu teza. Svako ko se bavi javnim poslom, ko istupa u kontekstu da brani ili da hvali zakon koji je poguban za penzionere u Srbiji mora da bude prozvan i biće prozvan sa ove govornice.
Vi, gospodine Markoviću, nemojte, u maniru onih izdajnika srpskog naroda i onih koji su ustremljeni protiv danas najvećeg srpskog heroja prof. dr Vojislava Šešelja, u pauzi svedočenja u Haškom tribunalu, poput onog nesrećnog Stojanovića, Trebješanina i ostalih, da nam tumačite šta smo mi hteli da kažemo, kao što oni tumače šta je dr Vojislav Šešelj hteo da kaže. Mi jasno i glasno govorimo građanima.
(Predsednik: Vreme.)
Oni nas odlično razumeju. Ako vi ne razumete šta neki poslanik, kada prigovara povredu Poslovnika, kaže ili poručuje svojim kolegama iz drugih poslaničkih grupa, onda je to vaš problem.
Ali, nemojte, ako želite bar prividno da budete nepristrasni, da tako očigledno nastupate kada je u pitanju izlaganje i kolege Albijanića i drugih poslanika iz G17 protiv Srpske radikalne stranke.

Gospodine Markoviću, zaista ne znam zašto se vi iščuđavate. Kada se poslanik javi, podigne Poslovnik i kaže – po Poslovniku, vi kažete – izvolite, reklamirajte član Poslovnika, a ne da se bečite na mene kao da ću ne znam šta da uradim ovde.
Ministar Lalović je u isto vreme i narodni poslanik. Gospodine Laloviću, vi vršite klasičnu zloupotrebu člana 93. Poslovnika i moje je da to primetim, a i ostale kolege, iz tzv. vladajuće strukture reaguju na isti način kao ja.
Naime, moram da vas obavestim da ste ovo vreme koje ste koristili promašili, jer to nije ono pred završetak, radimo duže od 18,00 časova. Ako ste, u maniru svih ministara do sada, želeli da tempirate i da govorite do 18,00 časova propalo vam je i onda ćete morati da reprizirate to oko 19,40 časova, pa do 20,00 časova da govorite. Vidite, mi smo tek počeli raspravu, kako to kaže član 93. Poslovnika, po prijavama i po mogućnostima koje taj član daje.
Narodni poslanici, i oni koji su protiv zakona, kao što su poslanici SRS, i poslanici iz vladajućih struktura su tek počeli da govore, ali vi, u nedostatku smirenosti ili argumenata da nas ubedite, bar nas kao najveću poslaničku grupu, da vam je zakon dobar, a on nije, ne možete da izdržite već ste posle prvog govornika iz reda opozicije, narodnog poslanika Nikole Todorovića, reagovali, doduše koristeći mogućnost koju vam daje član 93, ali udaviste nas pola sata.
Ako ćete posle svakog opozicionog poslanika ili onog koji govori suprotno od onoga što vi tvrdite da govorite po pola sata, predlažem Predragu Markoviću, koji je odlučio da produži vreme za raspravu, da u 20,00 časova vi i on ostanete sami. On će da sedi, da se podboči, da vas sluša, vi ćete da govorite o zakonu i lepo vama, lepo njemu, samo što građani to neće da slušaju.
Vi sada možete svaki put kada god neko od poslanika iz opozicije govori da se javite i da iznosite kontraargumente, ali, gospodine Laloviću, dok ste bili u političkoj stranci trebalo je tamo malo više da se izborite za reč, da pričate na partijskim sastancima, a ovde nas pustite da iznesemo svoje argumente, da govorimo zašto smo protiv ili zašto smo za zakon. Vidite, gospodin Proroković je nestrpljiv, izigrali ste njegovo strpljenje kao poslanika vladajuće strukture, evo sada izlazi na vrata.
Prema tome, skratite malo priču i dozvolite nama da iznosimo zašto smo protiv zakona ili ovi što vas podržavaju zašto su za, a od 20,00 časova do 22,00 vi sa Markovićem, pa lepo se ispričajte i recite dodatno što niste napisali u obrazloženju.

Gospodine Anđelkoviću, o potrošačkoj korpi i o tome kako će penzije da padaju, pre svih reč je trebalo da dobiju poslanici Srpske radikalne stranke. Javljam se zbog toga što po Poslovniku, koji je izglasan od strane poslaničke većine, raspored govornika nije urađen na poslovnički uređen način.
Srpska radikalna stranka je najbrojnija politička stranka, opoziciona, jedina prava opozicija u srpskom parlamentu. Sa tolikim brojem poslanika i sa našim decidnim stavom, ne samo kada je ovaj zakon u pitanju, koji je zaista ubitačan za penzionere, kako ove aktuelne, tako i one buduće, kao i kod svih zakonskih predloga smo protiv, mi nismo mogli na ovakav način...
Naravno, gospodine Anđelkoviću, vi niste bili tvorac ovog spiska, niti vas zbog toga okrivljujem, kao ni gospodina Markovića, koji je samo predsedavao u prepodnevnom delu sednice, već isključivo Predraga Markovića ili službu koja je to činila. Mi nismo mogli na ovakav način da budemo tretirani na spisku govornika.
Šta se dešava? Građane Srbije moram da podsetim na to da je rasprava u odsustvu ministra Dinkića, koji je ispričao nešto šta je hteo i šta je imao, u svom maniru, otišao, ima preča posla, da mulja i dalje, da nastavlja sa svojim hohštaplerajem, da zatim u dolasku Lalovića i njegovih replika na izlaganje samo jednog poslanika Srpske radikalne stranke, koji je uspeo da dođe na red da govori večeras u petnaest minuta do 20,00 sati.
Poslanici SRS su se na ovoj listi u izjašnjavanju poslaničkih grupa koje su protiv, kao što je naša poslanička grupa, našli u situaciji da, kao najbrojnija poslanička grupa, čekaju, kao da smo neka od ovih strančica iz Koštuničine Vlade, a ne najbrojnija stranka u srpskom parlamentu, na red, pa čekamo zadnji vagon.
Gde je to bilo da najjači čekaju za reč ili da treba da govore na kraju pet poslanika Srpske radikalne stranke, samo zbog toga što je lista onih koji su protiv sada svedena samo na srpske radikale. To uopšte nije normalno. Nije moguće da se na ovakav način tretira najjača poslanička grupa.
Pogledajte Poslovnik pa ćete videti da raspored govornika nije urađen na pravi način, naročito zbog toga što su pojedini poslanici iz vladajuće strukture, ili ovo što se zove Vlada, odnosno što podržava Republičku vladu, govorili preko reda; zbog nedolaska jednih ili odustajanja dešavalo se da dva govornika budu iz vladajuće partije, ili one koja podržava ovaj zakon, a onda čeka Momir Marković 40 minuta da govori i iznese stav Srpske radikalne stranke.
Dozvolite nam da, kao poslanička grupa koja najviše ima o ovome da kaže, da iznese najviše argumenata u prilog našoj tvrdnji da ovaj zakon nije dobar i da će da unazadi privredne tokove, da će da uništi penzionere u Srbiji i one koji treba da stiču penziju u narednim godinama, govorimo onako kako to predviđa ovaj nakaradni poslovnik, a ne da ceo dan prođe u međusobnim optužbama onih koji su svi izašli iz iste kuhinje. Sada treba da merite ovde ko je veći lopov od vas. Nije nego.
Srpski radikali, poslanici koji su dobili najveće poverenje građana i koji će svakako dobiti najveće poverenje građana na budućim izborima, i penzionera, i nezaposlenih i onih kojima je pomoć neophodna, imaju šta da kažu, za razliku od vas, sa šupljim i praznim pričama.
Vas koji podržavate zakon, sa argumentacijom za koju i sami ne možete da budete sigurni da je ispravna, kao što danas Mlađan Dinkić nije znao koliki je transfer u procentima iz republičkog budžeta prema Fondu za PIO – 40%, nije, nego je 60%, brka pojmove ovde, pa šta onda ljudi da očekuju?
Budite sigurni da ćemo zbog ovakvog odnosa prema najbrojnijoj poslaničkoj grupi (a jednom se to desilo kada se drznuo neko iz vladajuće strukture, čini mi se, šef poslaničke grupe DS) koristiti svaku priliku, i po amandmanima i u nastavku, kada god da bude, da vam kažemo da zakon nije dobar i da iznesemo valjane argumente i ono što sadrži ta potrošačka korpa, a što će biti reper za utvrđivanje penzija za ubuduće.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Leila Ruždić-Trifunović je, podnoseći ovaj amandman na član 1.  Predloga zakona i tražeći izmenu naziva zaštitnik građana u građanski branilac, želela, tako je bar rekla u načelu u raspravi ovog zakona, da uskladi zakon sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Mi srpski radikali smo, prilikom izglasavanja onakvog Zakona o lokalnoj samoupravi, prilikom izglasavanja omnibus zakona koji je, kršeći postojeći Ustav, doneo veći stepen nadležnosti Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, rekli da je zapravo ustanovljavanje jednog ovakvog, navodno nezavisnog tela i organa, jedna obična farsa, što se i pokazalo. Govoriću vam na primeru grada u kome živim.
Dakle, njena namera je bila da se uskladi sa nazivom iz Zakona o lokalnoj samoupravi, a Skupština grada Kragujevca je odmah posle konstituisanja, zapravo tri meseca od početka rada u novom sazivu, dala predlog za gradskog građanskog branioca. On je izabran iz reda nepartijskih i nepoznatih funkcionera u našem gradu, već je to bivši sekretar Skupštine grada Kragujevca, koji je tu dužnost vršio u periodu od 1996. do 2000. godine, kada ste svi vi zajedno bili na vlasti - SPO, Demokratska stranka i sve ono što se tada zvalo "Zajedno" u našem gradu.
Kada je on izabran, rekla sam da je to čovek koji, ne da je nepristrasan, profesionalan u obavljanju svog posla, nego je baš pokazao i suprotno. Čak je 1998. godine, kao sekretar Skupštine grada, zloupotrebljavajući funkciju na kojoj se nalazi, a uz to, u sinhronizovanoj političkoj akciji sa Stevanovićem, koji je tada bio predsednik Gradske skupštine, insistirao na tome da se gospodin Tomislav Nikolić, tada odbornik u Skupštini grada Kragujevca, udalji sa sednice.
Sada su se Kragujevčani našli u situaciji, onako osiromašeni, ojađeni, sa mnogobrojnim problemima, sporovima koje imaju iz imovinskih i radnih odnosa, zbog šikaniranja na poslu, zbog toga što im prete otkazima, zbog raznih uzurpacija, da se upravo tom čoveku žale, koji je tu svoju "demokratsku" prirodu veoma lepo pokazivao dok je bio sekretar Skupštine.
Onda je on, vršeći poslove iz okvira svoje nadležnosti, koje mu je Zakon o lokalnoj samoupravi dao, a zove se gradski građanski branilac, navodno krenuo po pritužbama građana i po prijavama da rešava te poslove. Isti će slučaj biti i ovde. Njega je izabrala, doduše, Skupština grada Kragujevca, što je ovde predlog gospođe Radete u amandmanu na član 4, da to radi Narodna skupština kada je u pitanju zaštitnik građana.
Ali on sam i tako nesposoban, kakav jeste, ali svejedno i da je najsposobniji, najprofesionalniji, lepo je priznao i rekao da ništa dalje ne može od toga, nego da obavesti javnost da su mu ruke vezane. Kako krene od organa gradske uprave, koja je zaista u veoma lošem stanju, zato što su načelnici uprave postavljeni od strane gradonačelnika i vladajuće strukture, kadrovi koji ne zadovoljavaju da vode tako odgovorne poslove, preko preduzeća koja su pod ingerencijom Skupštine grada, preko slučajeva koji su najugroženija socijalna kategorija, on lepo kaže - ne mogu tu ništa, jer su mi ruke vezane.
Samo mogu da konstatujem da gradska uprave ne radi svoj posao, da preduzeća ne rade svoj posao, a on je taj isti, koji je iz te političke strukture izabran na predlog Stevanovića i vladajuće strukture. Onda se građani tako igraju mačke i miša, vrte se u krug, nikakve pomoći, nikakve zaštite.
Zbog toga su amandmani koje smo podneli na ovaj predlog zakona u ime poslaničke grupe SRS pokušaj da se nešto bolje precizira nadležnost zaštitnika građana, odnosno kako to koleginica Ruždić predlaže, branioca. Unapred vam kažem, a to smo vam govorili kada je bila rasprava u načelu, od tog posla neće biti ništa.
Oni koji su opljačkani, reketirani, kao Dragomir Tomić, o čemu je malopre govorio gospodin Vučić, oni koji su na najgori mogući način uzurpirani u ovoj zemlji, neće imati kome da se žale sve dok je ovakvog načina vladanja i sve dok je takvih bandita koji mogu da rade šta hoće i niko im na put ne staje. Oni to rade, osioni su i silni, bez obzira na to da li su poznati ili su u tom rangu na nivou lokalne samouprave ili na republičkom nivou. Građane u ovoj zemlji nema ko da štiti.