Vi ste mu i predsednik, gospodine Markoviću, on je i poslanik.

Jesu, ali znate zbog čega vam to kažem.
Ako već razmatramo član 28. i amandman koji je podneo kolega Milovan Radovanović, a jedino je normalno rešenje za ovaj član zakona da se u za to prikladnim prostorijama obavlja test novozaposlenog, onda vas to pitam zbog toga što u obrazloženju koje je potpisao ministar Lalović u odgovoru da ne prihvata ovakav amandman kolege Milovana Radovanovića najciničnije je odgovorio da upravo na tom radnom mestu treba da se obavi test, odnosno upitnik ili pismeni test zaposlenog za novo radno mesto.
Sada treba da nam objasni zaista, opet pominjem onu reklamu "pomeri se s mesta" i skelu, ili neko drugo gradilište ili raščišćavanje snega na putu, kako će u uslovima kada dođe na radno mesto da raščišćava sneg na autoputu Beograd - Niš, kada je ogromna vejavica i napolju -20, da polaže test.
Ako nam Lalović objasni kako je to moguće ja ću da prihvatim da on nije obavezan da bude ovde u sali, ali zaista on to jeste, uz sve to što neki misle da ne treba da sluša ili da brani svoj stav, jer takva vrsta cinizma je samo njemu poznata i nailazi na veoma veliku osudu od građana.
Da je to tako i da ne mislim samo ja i SRS o ministru Laloviću da je veliki cinik, jer je takav odgovor dao, da ljudi i u takvim uslovima, i onaj ko je na brodu, i onaj ko je u avionu...
Hajde kažite pilotu u avionu neka na radnom mestu polaže test – stvarno neverovatno. Teorijski to može da se desi, jer je on to tako napisao, a kolega Milovan pokušao da ispravi.
Među mnogobrojnim pismima koja stižu na poslaničku grupu i na naša imena stiglo mi je i pismo potpisano od strane vaših sugrađana, gospodine Markoviću, Beograđana koji su se potpisali kao prijatelji, ljudi koji su zaposleni, neki su u penziji, ljudi koji su univerzitetski profesori u penziji, koji su obespravljeni zbog takvog Lalovićevog zakona koji ste vi usvojili i za njega glasali u Skupštini, mislim ne vi, nego vaša poslanička većina, i slušajući ga u Skupštini i na raznim emisijama došli do zaključka da većeg cinika nema.
To je njegova karakterna osobina i njegov način ponašanja i ovde u ovoj stranci koju nema, kao samostalni strelac, ali je neprihvatljivo da nas ponižava i da kolegi Radovanoviću daje ovakav odgovor. Mogao je da kaže – to je dovoljno što sam napisao, ili mi smo mišljenja, ima nekih rešenja koja su identična ovome.
Ali, ne može da pronađe ni rešenje, jer u svim zemljama u okruženju i zemljama na zapadu sa kojima vi harmonizujete, u većini slučajeva, ove zakone, zemljama EU u koju će navodno da nas uvede ova vlada koja je na izdisaju, još neki mesec ili dan.
Pitanje je da li će da opstane, 2012, 2024, ne znam koje godine, nigde nema ovakvog rešenja kao što je u članu 28. predložio Lalović, nego upravo ovo o kome govori kolega Radovanović – da u za to primerenoj prostoriji treba da se obavi ispit, pisani, odnosno pismeni test koji kvalifikuje novozaposlenog da dalje može da obavlja taj posao, i to je jedino logično i normalno.
Gde bi to Lalović mogao da uradi, i sad njega da pitamo, ne znamo, jer ovo mu je jedno od prvih radnih mesta u pravom smislu reči. On je bio sindikalac, stalno išao, nešto se kao bunio, pobuni se, nagodi se sa poslodavcem, posle dođe; ovog gospodina ni krivog ni dužnog poslao ovde da hvata beleške, niti može da izađe ništa da nam kaže, možda se i slaže sa našim stavovima. Je l′ tako?
Možda smo vas ubedili da su ispravniji stavovi SRS-a. Ja vidim po vašoj reakciji da se vi slažete, ali nema tu ministra.
Kaže predsednik Skupštine – pozvao sam ga, on nije došao. To nije opravdanje i to nije u redu, naročito kada je ovakav jedan zakon u pitanju.

Dame i gospodo poslanici, svim pravoslavnim vernicima koji danas slave krsnu slavu Sveti Luka i porodici dr Vojislava Šešelja i njemu lično čestitam slavu, sa željom da se što pre vrati u otadžbinu i da na takav način, kao što to radi u haškom kazamatu, zastupa interese države i naroda.
Gospodine ministre, želim da se osvrnem na neke od naših zamerki, a mnogo ih je, u ime poslaničke grupe SRS, kao jedan od članova Odbora za odbranu i bezbednost, i da izrazim, pošto razgovaramo o ovoj temi, lično zadovoljstvo što je Odbor za odbranu i bezbednost, po prvi put otkako je obnovljeno višestranačje u Srbiji, zbog toga što je i takav odnos gospodina Mirčića kao predsednika Odbora prema članovima i MUP-a takav da je apsolutno, što biste vi bivši ili sadašnji DOS-ovci rekli, transparentno sve ono o čemu se tamo govori, pa se po prvi put desilo da BIA dođe u zgradu Narodne skupštine, što treba da bude i ubuduće, i podnese izveštaj dva puta godišnje o svom radu.
SRS je, zbog toga što je predsednik Odbora iz SRS i zbog toga što mi veoma aktivno radimo po pitanju stanja u MUP-u Srbije, kao poslanici, na najdetaljniji način razmatrala ovaj predlog zakona.
Mi smatramo, za razliku od prethodnika koji su govorili iz vaše poslaničke grupe, da nisu prava zaposlenih u policiji, bar što se tiče onog dela koji ih tretira u njihovim pravima kao zaposleni, najbolje rešena.
To se vidi u članu 137. zakona, pre svega, kada se na sasvim neprimeren način ostavljaju zaposleni da dežuraju u raznoraznim hipotetičkim, nepredividivim situacijama, a koje vam je i kolega Jojić objašnjavao da mogu da traju unedogled i da zaista mogu da iscrpljuju zaposlene.
Sa druge strane, mi smo želeli da, u sklopu celokupne demistifikacije, što je cilj i danas trećerazrednih političara i propalih snaga na političkoj sceni Srbije, omogućimo to pravo zaposlenima u MUP-u, da se radno angažuju i van svog radnog vremena, ako nije u pitanju sukob interesa i ako služba ne trpi posledice zbog toga.
Ključni amandmani koje smo podneli, mada je svaki važan na svoj način, odnose se na član 5. Predloga zakona, pa zatim u ovom prvom delu na član 9. Predloga zakona.
U članu 5. mi, zbog iskustva koje imamo iz ranijeg perioda, tražimo da MUP u toku istražnog postupka ne može da daje nikakve informacije o određenim počiniocima krivičnih dela.
Za vreme čuvene protivustavne akcije "Sablja", kada su na najgrublji način gažena sva ljudska prava i norme, slobode čoveka zagarantovane Ustavom Republike Srbije, preko najvećeg broja tih saopštenja, koje je pisao ne MUP, po izjavi jednog od bivših načelnika Bore Banjca, već neko drugi, a taj drugi centar moći je bio čuveni Biro za komunikacije, na čelu sa Bebom Popovićem, na najgrublji način su klevetani predsednik SRS, prof. dr Vojislav Šešelj, naša stranka i ogroman broj ljudi koji nas u Srbiji podržava. Mi zbog toga tražimo da se takva odredba u članu 5. briše.
Zbog ovoga što sam rekla u uvodu, smatram da je veoma važno da više puta godišnje ministar unutrašnjih poslova, što je amandman na član 9. Predloga zakona, podnosi izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini i Odboru, sa mogućnošću da postavljamo pitanja i da na njih dobijamo konkretne odgovore.
Kada je u pitanju ta javnost rada, za razliku od ove zaista utemeljene pohvale kolegi Mirčiću, ne mogu da budem zadovoljna dosadašnjom javnošću rada kada je u pitanju vaše ministarstvo, naročito kod konkretnih slučajeva. Uglavnom ću danas da se zadržim na tome, jer malo je vremena koje je ostalo da govorim, a tiče se konkretnih pitanja za koja vi znate.
Naime, još pre godinu dana sam, a zatim ponovo u maju obnovila "slučaj" atentata na prof. dr Vojislava Šešelja, hvala bogu neuspešnog, koji su naručili Vuk i Danica Drašković, a o čemu su saznanje dobili visoki zvaničnici policije, poput generala Branka Đurića, koji je u procesu "Ibarske magistrale", tokom svedočenja u tom slučaju, nedvosmisleno rekao da je lično on saslušavao izvesnog Dragoljuba Pejića Garija, koji mu je rekao da je Danica Drašković tražila od njega da izvrši atentat na predsednika SRS, prof. dr Vojislava Šešelja, a da on to nije učinio zato što se nije dogovorio oko cene sa Danicom Drašković. Naime, ona je ponudila 400.000 evra, a izvesni Dragoljub Pejić Gari je tražio 600.000 evra. Nisu se nagodili i tako je taj plan osujećen.
Odmah posle toga direktor BIA ,gospodin Rade Bulatović – to je onaj isti koga ste vi, gospodine Jočiću, kao poslanik tada zajedno sa kolegom Mamulom morali da tražite za vreme akcije "Sablja", jer mu je nestao svaki trag, čovek je jednostavno nestao, kao da ga je crna zemlja progutala, 48 sati, pa ni za njega, ni za Acu Tomića, ni za onog Banđura, upravnika zatvora, niste znali gde se nalaze – sada kao direktor BIA, na isto obnovljeno pitanje u julu ove godine rekao "da". Dao mi je potvrdan odgovor da služba ima saznanja da je u gradskom MUP-u, obrađujući slučaj "Ibarske magistrale", jedan od svedoka došao do takve izjave, odnosno da je dao takvu izjavu o kojoj je govorio gospodin general Branko Đurić.
Mene sada zanima zašto, i pored svih tih mojih zahteva u više navrata, do dana današnjeg MUP nije dostavio zvaničan izveštaj o tome. Dakle, pošto sam dobila potvrdan odgovor, tražila sam da mi budemo kompletno informisani o tom slučaju.
Mi smo više puta postavljali pitanje, to vam sve govorim jer bi vas i ovo danas, da je ovde, pitao prof. dr Vojislav Šešelj, ali vidite, samo u Brozovo komunističko vreme Srbi pravoslavci nisu mogli sa svojom porodicom da obeleže krsnu slavu, pa je u takvoj situaciji i danas, kao haški zatočenik, naš predsednik.
Gospodine ministre, ono što me naročito interesuje, na šta nismo dobili odgovor, jeste pitanje džipa koji je vlasništvo SRS. Vi znate i sami da je u više navrata Vrhovni sud potvrdio, na osnovu naše predstavke, da je džip nesumnjivo vlasništvo naše stranke i da ga je u vreme DOS-manlijskog harača u zemlji i neposredno uoči akcije "Sablja" oteo bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, i onda takvim svojim nečinjenjem, nedavanjem odgovora i nevraćanjem svojine, koja je u vlasništvu SRS, navodite me na to da pomislim da je isti kontinuitet otimanja imovine koju naša stranka ima.
Što se tiče amandmana koje sam podnela u ime poslaničke grupe SRS na član 70, o tome će govoriti drugi naši poslanici, tiče se poligrafa, mi tražimo da se to briše, i na član 83, a to je najveća opasnost, gde takođe tražimo da se briše tzv. ciljana potraga. Ovlašćenja koja se MUP-u u tom smislu daju upućuju nas na neki novi vid Sablje, što niko od građana Srbije ne bi želeo, jer to jedno u novijoj istoriji naše zemlje, dakle, mračno vreme i takvo ponašanje čelnika Republičke vlade i pripadnika MUP-a, na čelu sa Dušanom Mihajlovićem, Nenadom Milićem i svima onima koji su delovali iz senke, jeste nešto što će građani da pamte, zbog čega trpe i dan-danas mnogi od njih posledice.
Mi ćemo u raspravi o pojedinostima da govorimo i o konkretnom položaju zaposlenih u MUP-u, sa posebnim akcentom, a to ćemo činiti i prilikom predloga budžeta za 2006. godinu, na materijalni, odnosno socijalni položaj zaposlenih u MUP-u, za koji tražimo da bude bolji, da se bolje plaćaju, da im se stambeni problemi rešavaju, jer to su najbolnije tačke. Ako želimo da imamo sigurnost za sve građane, za decu koja žive ovde i da iskorenimo kriminal i korupciju, što je osnovni cilj SRS, MUP-u Srbije moramo da damo mnogo bolje uslove za rad.
Još jednom zahtevam da mi date odgovore na ova konkretna pitanja kako bismo celokupnoj javnosti, kao što ste to učinili i danas odgovarajući gospodinu Vučiću, saopštili ko su zapravo oni koji pokušavaju danas da optužuju SRS, propali političari sa ispod 2% glasova u Srbiji, zaista jedna bruka i sramota za sve građane Srbije koji danas, a zahvaljujući vama i podršci vaše stranke, uživaju velike privilegije i imaju visoke položaje u našem društvu.

Gospodine Mihailoviću, dame i gospodo poslanici, vi ste prekršili član 100. Poslovnika. Trebalo je odmah pošto je gospođa Radeta izašla na repliku ovom sada već bivšem predsedniku opštine Kraljevo, sasvim je izvesno, prisutnom Joviću, narodnom poslaniku, da mi date reč, jer sam tražila da reklamiram povredu Poslovnika zbog toga što je on, koristeći govornicu, a lagao je kao pas, uvredio ne samo poslanike Srpske radikalne stranke, nego se poigravao sa osećanjima umrlih ljudi, na način samo njemu poznat.
Moram prvo da vam kažem, gospodine Joviću, to što ste na konferenciju za novinare u Kraljevu pre nekoliko dana doveli pet lažnih svedoka i odmah je reagovao gospodin Četrović, kao jedan visokomoralan i častan čovek, i podneo krivične prijave, nije ništa šta će tek da vas snađe zbog vaših zloupotreba.
Hoćete da krenemo redom? Kao prvo, objavljeno je u "Službenom listu" da su građani svojim validnim potpisima zatražili vaš opoziv. To će se desiti u fantastičnom procentu da niste ni svesni toga.
Dana 25. novembra izraziće svoju slobodnu i demokratsku volju građani Kraljeva, koje ste ojadili vašim mahinacijama i malverzacijama, zloupotrebama, lopovlukom, korupcijom koja je zavladala u opštini Kraljevo, reći će vam da morate, kako bismo mi radikali rekli, da odete na smetlište istorije.
Onda će da rade pravosudni organi. Ove krivične prijave što ste dovodili lažne svedoke nisu ništa za ove druge zloupotrebe. Na desetine miliona dinara opštinskih para ste proćerdali, zajedno sa direktorom "Čistoće", preko gradskog servisa. Sklopili ste najštetniji ugovor u Srbiji, koji može da uradi jedan predsednik opštine, sa "Naftagasom" i fantastičnih 1.200 evra je priključak za gas, najskuplji u centralnoj Srbiji, to ste lično vi potpisali.
Šta ste radili dalje? Nije vam bilo dosta, jer ste vi nezajažljiv čovek, čovek koji je navikao da otima i da krade, pa ste onda krenuli dalje. Reći će vam i ministar Parivodić i nemojte samo da se petljate u ekonomiju, jer vi o tome ništa ne znate. Niste smeli da uzmete jedan jedini dinar nenamenski, a šta ste vi uradili? Vi ste 2.200.000 uzeli za otpremnine, ljude poslali sa bednim otpremninama i sutradan uradili, šta – svoju svastiku doveli na neodređeno vreme da radi.
Ali, nije vam bila jedna svastika dovoljna, još nekoliko svastika, a onda šuraka za direktora televizije. Šurak, naravno, tako dezorijentisan kao što ste i vi očigledno, postavljen za direktora televizije, zamislite, pravi četiri specijalne emisije o vašim potezima, o tome kako vas napadaju radikali, kako ste vi pošten čovek itd.
Znate, pet šuraka da imate i da imate nacionalnu televiziju, vama ni bog otac ne može da pomogne, zato što vas građani neće, gospodine Joviću.
Ko hoće kriminal i korupciju, ko hoće da trpi da se 200 ljudi za godinu dana vaše vladavine zaposli u opštinskoj upravi, sva vaša familija, verovatno i vaša žena i ko zna ko redom. Sve koje ste mogli da dovedete i da ih uhlebite, vi ste to uradili, a poštene ljude otpustili sa posla.
(Predsedavajući: Vreme, prekoračili ste vreme.)
Ne možete tako, gospodine Mihailoviću, jer ja sada mogu da se vratim do mesta, pa opet da tražim povredu Poslovnika, i tako tri ili četiri puta da vam ukažem kako ste bili neprincipijelni i zašto ste svom partijskom kolegi, a više ne znam ni kako vam se zove ova poslanička grupa, dakle, sedmorica mladih, pa da ste mladi...
(Predsedavajući: Naprotiv, i on je dobio opomene kao i vi.)
Ne znam ni kako vam se zove ova poslanička grupa, devet plus devet, još malo pa će da vas zovu... Svi ste veseli kao ovaj Jović i Veroljub Stevanović, na specifičan način; u najmanju ruku čudne osobe, i da niste takvi kakvi jeste građani bi to pozdravili.
Gospodine Joviću, nemojte sledeći put da dolazite, nego se pokrijte ušima, ćutite, zavucite se u mišiju rupu i budite srećni kada 25. uveče objave da su vas opozvali, jer to je najmanje što može da vam se desi, a sve drugo što će da usledi, sve ove mahinacije, zloupotrebe, državni organi će time da se bave.
Jednom razumnom čoveku bi bilo dovoljno, kaže mu opštinska izborna komisija, lepo ste išli, napali ste ljude, oni kažu svi potpisi radikala validni, je li tako bilo?
Odete jednom na sud, odete drugi put na sud, oni kažu – laže Jović, izmišlja, svi potpisi su validni; vi sada, a to je nešto najbednije što sam videla, a vi to naravno možete kao predsednik opštine, dolazite sa umrlicama za skupštinsku govornicu.
(Predsedavajući: Molim vas da privedete kraju.)
Ako ste zbog toga danas došli, kao što ste izvodili lažne svedoke, bolje da niste dolazili, jer vi ste mogli da uzmete umrlice svih, nažalost, preminulih lica u proteklih nekoliko godina u opštini Kraljevo, naročito od momenta kada ste vi predsednik, i da dođete i da se na takav način ponašate.
Budite sigurni da ćete i zbog toga da snosite odgovornost, kao što ćete i za ove lažne svedoke i za zloupotrebe, za mahinacije, pljačku, otimačinu, to Kraljevčani više neće da trpe.

Teška radikalska artiljerija kreće, gospodine Markoviću, jer znate, kada izađe neko za govornicu, ja ne znam ko je, ima samo ime i prezime, a ne znam kojoj stranci pripada jer je dezorijentisan, pet stranaka promenio, onda ste vi dužni da mi kažete da se eventualno ne dovedem u zabludu sa kim razgovaram.
Ovde gospodin kaže – sa nikim, a ne kaže se tako, nego se kaže – ni sa kim, malo se elementarno obrazujte ako hoćete da budete poslanik.
A vi, gospodine, šta je bilo? Samo vi telefonirajte Dinkiću koga trebate, a pustite nama da rešimo ovo sa ovima koji su vaši privesci, da ne kažem još nešto gore, a podržavaju vas u vašoj pogubnoj politici.
Što se tiče Srpske radikalne stranke i našeg ozbiljnog rada i moje diskusije koja će da usledi o zakonu o spoljnoj trgovini, o čemu je danas reč, neverovatno je zaista, gospodine Markoviću, da ste tako licemerni i da na takav način pokušavate da vodite sednicu u onome što mi zovemo demokratska borba, s tim što su neki, kao što smo mi srpski radikali, ljudi sa urođenim osećajem za demokratiju, za razliku od ovih drugih koji se lažno predstavljaju. Nemamo ništa protiv da dolazi do takvih sukoba, sve to je parlamentarni život i politički život Srbije.
Ako već vidite da su, kao što vide građani Srbije, radikali maksimalno dominantna politička stranka, i poslanici i svi članovi Srpske radikalne stranke u promovisanju svog programa, a zato smo i najuspešniji, zato nas narod najviše i voli i zato nas ima najviše ovde, onda nemojte da se stavljate, gospodine Markoviću, jer ste prvi među jednakima, na stranu gubitnika.
Ne treba da se stavljate ni na jednu stranu; lepo, objektivno da posmatrate i verujem da vi intimno mislite da su radikali to što ja ispričah do sada, a vaš je problem što ste tu gde jeste u ime te politike koju ste zagovarali ili ste možda promenili stav.
Kada dajete reč poslanicima, koji nisu uopšte bili u sali, a koji inače imaju primarni zadatak, kao prethodni govornik, da čekaju ispred blagajne Narodne skupštine, pa ni zaposleni ne mogu da objasne kada trenutno nema para, jer nisu donesene iz trezora, onda morate da znate kakva je razlika i sa kim imate posla.
Nije isto kada ja izađem ili neki srpski radikal ili takve spodobe kao ona malopre. Prema tome, razmislite malo o tome zbog vašeg rejtinga i zbog rejtinga Narodne skupštine kojom predsedavate.
Zaista više ne znam, čovek podržava sada Koštunicu, a oteo mandat u prošlom sazivu. Kako je to moguće da se sada pojavi i da kaže – Koštunica je dobar i dobra je Vlada, a ukrao je mandat prošlog puta. To je prosto neverovatno.
Vodite o tome računa, gospodine Markoviću, jer vi svojim primerom i nepristrasnošću treba da pokažete da ovaj visoki dom, najviše zakonodavno telo ipak treba da vrati sebi dostojanstvo koje ovakvi kao što je poslanik Jović i ovaj što je govorio malopre urušavaju svojim ponašanjem i pre svega neistinama i jednim krajnje, a to nije nekorektno, jer nema šta da bude nekorektno u tim političkim duelima i sukobima, nego licemernim stavom, bar kada su oni u pitanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj zakon smo mogli da očekujemo u skupštinskoj proceduri posle seta izmena drugih zakona, a naročito Zakona o carinskoj tarifi i Zakona o carini.
To je bio neki sled događaja koji je zacrtan, ne kod vas i u nekoj vašoj viziji kao ministra i konkretno kod Vlade Srbije, već posle onog čuvenog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je toliko hvaljen ovde, a na osnovu izveštaja, a ovaj koji ja imam u ruci je za prvu polovinu 2005. godine i jasno se vidi šta EU traži od Vlade Republike Srbije i kakvi zakoni će doći na red.
Da ste mnogo toga od onoga što EU bezuslovno traži od nas propustili prilikom izrade ovog teksta zakona videlo se i kasnije na osnovu podnetih amandmana, a njih je ukupno 15, koje je na svoj sopstveni prvobitni predlog zakona podnela Vlada.
Potpisao ih je potpredsednik Vlade Miroljub Labus, onaj isti koji je potpisivao u čuvenoj "šećernoj aferi" sve ono što je doprinelo da se ugled naše zemlje na međunarodnom spoljnotrgovinskom planu toliko umanji i da se baci jedna ljaga na naš potencijal i na ono što smo stvarno spremni ovde da proizvedemo i da izvezemo koristeći preferencijale, a ne da se bavimo prevarama.
Onda se postavlja pitanje, ministre Parivodiću, kako je to moguće, a jednom su vas doveli u nezgodnu situaciju da zamenjujete Dinkića, pa se iz trećeg puta u Predlogu zakona vi pojavljujete kao ovlašćeni predlagač, da ispustite ovakve stvari i da u nekim segmentima čak dođete i do pozicije Srpske radikalne stranke kada je u pitanju, recimo, brisanje člana 74. zakona, jer smo mi to takođe predložili.
Vi znate kako je po Poslovniku i vi ste to koristili, da se ovi amandmani Vlade Republike Srbije inkorporišu u zakon, ali mene jedino interesuje sudbina amandmana Srpske radikalne stranke.
Ako želite da imate jedan sveobuhvatan zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, a da zaštitite potpuno urušenu domaću privredu, onda treba ozbiljno da razmislite o ovim amandmanima i primedbama koje smo dali, zbog mogućih zloupotreba, a pre svega zbog zaštite naše proizvodnje.
Tu prvenstveno mi srpski radikali mislimo na poljoprivrednu proizvodnju, koja, inače, po izveštaju Komisije za stabilizaciju i pridruživanje EU (to je ono na šta vi iz Vlade posebno obraćate pažnju i bezuslovno sledite), učestvuje u više od 20%.
Mi smo mnogo toga slušali od reformista pre vas, počev od 2001. godine kada su stvari krenule da se menjaju u zakonodavnom smislu, kako bi nama bilo bolje, kako bismo mi bili sa našim proizvodima konkurentni na svetskom tržištu, kako bi se smanjile zloupotrebe, kako bi se onaj prethodni režim koji je toliko zla naneo sasekao, odnosno njihovi monopolisti. Međutim, ništa od toga se nije desilo i nije urodilo plodom, pre svega zbog toga što smo se mi oštro usprotivili takvoj liberalizaciji cena.
Mi možemo kao stranka da pozdravimo potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini sa što većim brojem zemalja. Mi nikada to nismo osporavali. Postoje neke koje su bile izrazito neprijateljski nastrojene prema našoj zemlji i našem narodu u vreme bombardovanja, sankcija, ali mi u tim ratifikacijama u Skupštini državne zajednice onda ne učestvujemo, ali potenciramo tamo gde ima takvih sporazuma, kao što je sa Ruskom Federacijom, zašto se on nedovoljno koristi.
Mi kao stranka smo veoma često bili u prilici da objašnjavamo, a građani su to sada i shvatili, naročito od kada vršimo vlast u mnogim opštinama i gradovima u Srbiji, integracione procese i u našem regionu, i na području Balkana, Evrope, ali i celog sveta, jer nije dovoljno samo vezati se za zemlje EU i u tom smislu da posmatrate budući prosperitet naše privrede.
Pitanje je osnovnih pitanja – a to je ono što smo potencirali u predizbornoj kampanji 2003. godine i na narednim izborima ćemo, za koje očekujemo da će biti prevremeni, o čemu je govorio i gospodin Tomislav Nikolić, a naročito kada je, kako biste vi rekli, "transparentno" pokazivao kako izgledaju naši proizvodi i šta to mi možemo da ponudimo a da je kvalitetno – sa čime bismo izašli sa ovako zastarelom tehnologijom i sa proizvodnjom koja gotovo da ne postoji u određenim privrednim segmentima na tržište EU.
Mere zaštite, naročito za poljoprivredne proizvode i za našu prehrambenu industriju, koja koliko-toliko još postoji, nisu dovoljne, što jasno pokazuje izraženi stepen spoljnotrgovinskog deficita i činjenica da se mnogo loših, da ne kažem puno nekvalitetnih proizvoda nalazi i u našim supermarketima i kod onih koji su uvoznički lobi, a sa druge strane se uništava sistematski naša privreda.
Kada bude rasprava u pojedinostima videćete da se tih nekoliko amandmana koje je Vlada Republike Srbije dala poklapa sa stavom Srpske radikalne stranke, doduše, malo je preciznije definisan. Što se tiče ovih do sada izraženih primedbi od strane poslanika SRS-a, mi smatramo da, pored člana 74. za koji ste dali predlog da se potpuno briše, a to je jedini takav vaš amandman, baš upravo iz mera zaštite ovako posrnule i tehnološki veoma loše privrede u Srbiji, treba da se briše i član 63. zakona.
Šta je ono što bismo mi mogli, ali u drugačijim okolnostima, ne samo kroz uslov da imamo ovakav zakon i bolji način regulisanja uvozno-izvoznih kvota, da izvezemo na tržište, a pitanje je vezano za kurs dinara i za našu trenutnu monetarnu situaciju i politiku. Ocene ekonomskih stručnjaka su da je kurs dinara nerealan i da je on destimulativan za izvoznike.
To su najpre osetili malinari, prvo sa veoma niskom otkupnom cenom ove godine, od 40 dinara, mislim, za prvu klasu malina, pa im je bilo (neki su to iz revolta i radili u tim krajevima) lakše i da nekome to poklone ili su im jednostavno propadali kontingenti i voća uopšte, koje se proizvodi u pojedinim područjima Srbije, jer oni nisu ni organizovani, niti su bili potpomognuti od strane države, sve do sada. Videćemo da li će to da se poboljša donošenjem ovog zakona, da to plasiraju kao izuzetno kvalitetne proizvode na tržište ne samo EU, nego širom sveta.
Kada je u pitanju dodela kvota i zloupotreba, mi smo vam predložili, iz opreznosti, pored brisanja člana 63, da se takvim licima, odnosno onima koji se pojavljuju ne da mogućnost da u dogledno vreme konkurišu, zato što su izvršili zloupotrebu.
Vi se sećate, ako ste pratili tada, a verujem da jeste, politički život Srbije, oblast spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja uređivalo je Veće građana i Veće republika Savezne skupštine još u ono vreme Radoja Kontića, kada smo mi oštro protestovali zbog povlašćenih lica i zbog onih koji su dobijanjem uvoznih kvota na takav način, po političkoj liniji, ostvarivali enormni prihod.
Neki od njih, ti sada popularno nazivani – srpski tajkuni su se lepo udomili u dosovskim strukturama vlasti, pa ostali da sarađuju i sa vama, odnosno sa ovom vladom i niko im ništa ne može. Oni su jednostavno monopolisti u našoj zemlji i rade šta hoće.
Veliki su problemi u startu zbog takvog ponašanja države prema određenim pojedincima. Znam mnoge ljude koji razmišljaju o tome da se bave unutrašnjom trgovinom, imaju registrovanu spoljnotrgovinsku delatnost, bave se izvozom nečega što može da se plasira na inostranom tržištu, i to veoma dobro, ali jednostavno, oni nemaju nikakvog podsticaja, unapred su demoralisani i to uopšte nije u onoj meri u kojoj bi moglo da bude u našoj zemlji, pa zato imamo takav spoljnotrgovinski deficit i tako loše rezultate beležimo.
Mnogobrojni su zahtevi i zamerke koje EU stavlja pred nas, liberalizacija cena, ono što su učinili u oblasti uslovljavanja kada su bile u pitanju carinske tarife, što smo mi oštro kritikovali, naročito za poljoprivredne proizvode i to je nešto što naša privreda neće moći da izdrži.
Usklađivanje zakonodavstva u kretanju robe, kapitala i uopšte spoljnotrgovinskog poslovanja nije nešto od čega mi bežimo, ali mi smatramo da bar u narednom periodu, pitanje je koliko će to da traje, jer mnogo treba vremena da se privreda oporavi...
Evo, mi to vidimo na primeru kragujevačke "Zastave". Nije dovoljno da se potpiše samo ugovor o licenci, neki to nazivaju kupoprodajni ugovor, gde mi kažemo – eto, tu granu privrede smo spasili.
Znate, tu se postavlja veliki problem, a ovaj zakon ništa sam po sebi neće tu da pomogne, gde ćemo mi da izvezemo i sve da proizvedemo tih ugovorenih 600 hiljada automobila marke "punto", odnosno "zastava 10", zato što kompanija "Fijat" ima jednu od najboljih prodajnih mreža od automobilskih industrija i kompanija, i ona nije svoj ugovor o licenci sa "Zastavom" vezala i kroz prodajnu mrežu.
Onda oni kažu – eto, za unutrašnje tržište, za tržište Bugarske, Rumunije, za tržište okolnih zemalja vi možete toliko da proizvedete, a rukovodstvo treba da bude dovoljno sposobno i pitanje je da li je sposobno da to plasira.
Ovo sa poljoprivrednim proizvodima i sa konstantnim propadanjem poljoprivrednih proizvoda koji na kraju budzašto završe na našem tržištu je problem koji traje deceniju i više unazad, a sve zbog toga što država nikada nije imala dovoljno sluha i nije ozbiljno pristupila tom problemu.
Sećam se, u vreme dosovske vladavine i kada je Čedomir Jovanović bio šef poslaničke grupe DOS-a da je on onako bez pardona izašao za govornicu i rekao – šta fali holandskom krompiru, možda je bolji nego onaj iz Prilika.
Onda, naravno, kako da reaguju ti poljoprivredni proizvođači kada znaju da ove godine em što je zasejano mnogo manje žitarica, em što je cena niža 20 posto nego prošle godine, i oni koji su zasejali krompir i oni malinari koje sam spominjala, ili oni koji imaju plantaže višanja – propali su i oni jednostavno nemaju mogućnosti da prežive.
Mi srpski radikali smatramo da i pored toga što zaostajemo u tehnološkom procesu za razvijenim zemljama imamo neke izuzetno zdrave delove naše privrede, naročito akcenat bacamo na poljoprivredu i na metalski kompleks i smatramo da mi možemo kao država da konkurišemo na stranom tržištu.
Da smo na vlasti, mi bismo maksimalno koristili taj ugovor koji je naša zemlja još 1998. godine, uoči bombardovanja, potpisala sa Ruskom Federacijom, jer pouzdano znamo da i te kako mnogo možemo da izvezemo za to tržište.
Uostalom, nismo osporavali ratifikaciju sporazuma vezanog za tekstilnu industriju pre nekoliko meseci u Skupštini.
To je jedan od primera iz onih vremena kada je naša privreda besprekorno funkcionisala, kako može kvalitetan proizvod koji ima naša tekstilna industrija, a koja je u izuzetno teškom položaju sada, da izveze na tržište Ruske Federacije; oni sve i svašta uvoze iz raznih drugih zemalja, jer sa nama kao tradicionalnim saveznicima ne mogu da ostvare takve ugovore, jer je trenutno tekstilna industrija u teškoj situaciji i nema šta da ponudi.
Kroz raspravu o amandmanima videćete da su ove naše mere zaštite, koje su neophodne, mnogo preciznije i bolje urađene. Na primer, kod trajanja privremenih mera primereniji je rok od godinu dana nego 200 dana, koliko ste vi dali, a što se tiče svih drugih, od prvog amandmana smo reagovali, ne svuda, nego tamo gde je bilo neophodno, videćete da je Srpska radikalna stranka, imajući u vidu neophodnost oporavka srpske privrede, nastojala da i kroz zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji treba da opstane u prometu neko duže vreme i da se ne menja, davala mnogo bolje uslove i rešenja za ovaj zakon i za ovu oblast, o čemu ćemo da razgovaramo kada dođe rasprava u pojedinostima. Toliko za sada, dok ne krenu naše pojedinačne primedbe, odnosno po amandmanima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle Zakona o radu i njegove izmene u Narodnoj skupštini Republike Srbije, protiv čega se usprotivila Srpska radikalna stranka, moram da podsetim i gospodina ministra i celokupnu javnost da se nekim pozitivnim amandmanskim rešenjima, poslanici u stvorenoj skupštinskoj većini u martu mesecu, pokušali da poboljšaju Zakon o radu.
Međutim, ministar se pre dva i po meseca pojavio i dosledno je želeo da vrati ono što je od početka zagovarao. Normalan sled događaja je bio da ovaj zakon dođe u skupštinsku proceduru, odnosno da se nađe na dnevnom redu. Niko ne spori, nije ni naš ovlašćeni predstavnik to osporavao i bilo ko od poslanika, da ova oblast treba da se uredi. Naravno.
Od kada je sveta i veka, valjda je toliko težila ljudska civilizacija tome da se u tehnološkom smislu, u individualnom svako usavršava, da od najprostijeg oruđa dođe do najsavremenijih mašina, kako to vole da kažu oni koji se impresioniraju dostignućima nove tehnologije, da sve radi na dugme i da bude potpuno bezbedno.
U razvijenim privrednim sistemima mnogo se ulaže i polaže na to da proces proizvodnje i svaka nova tehnologija, uz preispitivanje i uz nedostatke, koji će kasnije ili pre da se pokažu kao takvi, dostigne nivo da zadovolji ono što je bio osnovni cilj onoga ko je pronalazač nečega novog.
Međutim, mi suočeni sa velikim problemima koje naša privreda ima i činjenicom da imamo skoro milion nezaposlenih i onih koji rade, i koji obavljaju neku delatnost, da je to veoma suženo, sa zastarelom tehnologijom, razgovaramo o zakonu koji poštuje određene evropske ciljeve i komponente zakona u razvijenim zemljama, a da ne razgovaramo o problemima koji nas tište. Zašto i ovaj zakon, i ako je imao tu nameru, da sledi razvijene tehnologije i razvijene privrede, nije do detalja razrađen u svakom svom segmentu.
Poslanička grupa SRS je podnela mnogobrojne amandmane.
Vi ste bili u pravu, gospodine Laloviću, kada ste prihvatili amandman koleginice Radete, jer član 35. i novi stavovi, koje je gospođa Radeta predvidela, 2. i 3, apsolutno zadovoljavaju formu člana 35. Ali, po uzoru na član 35. trebalo je da vi sve druge amandmane pažljivije pogledate. Imam utisak da ste ih previše uopšteno doživljavali na način koji je neprihvatljiv, kada je u pitanju naša intencija da potpuno i do kraja razradimo jednu materiju.
Ako već kažete, po Zakonu o radu su definisana prava trudnica i maloletnih lica, odnosno njihova zaštita od ne daj bože nekih povreda i negativnih posledica, ništa nije smetalo da prihvatite amandman SRS koji smo podneli u tom smislu u članu 30. – posle stava 3. da dodate st. 4, 5. i 6, kako smo mi to predvideli, naročito za vreme trudnoće da žena ne sme da obavlja određene delatnosti.
U vašem članu i stavu se kaže da ona treba da bude upozorena sa određenim rizikom koji može eventualno da je snađe. Vi vidite kako smo mi do kraja išli precizno kroz tač. 1, 2, 3. i 4 – niti bi se trošio "Službeni glasnik" sa papirom, ako vam je to muka, ili ne znam šta bi mogao da bude povod. Od viška reči boli glava, kada su one besmislene, kada razni neuki ljudi govore svašta i kada se mešaju u ono što nije njihova oblast, u nešto u šta se ne razumeju. Mi smo zaista veoma pažljivo pristupili ovom zakonu i ovom problemu kod nas.
Naša namera je bila da neke stvari i pojmove definišemo do kraja. Zato oštro negodujem što niste prihvatili ove druge amandmane poslaničke grupe SRS, jer je to sve bilo samo u tom cilju da se do kraja definiše položaj i status zaposlenog lica i sve ono što ga očekuje u procesu zaštite i bezbednosti zdravlja na radu.
Kada smo napisali, možda ste mislili da se mi šalimo, da zaposleni, kada mu se proverava stepen znanja za određeno zanimanje, to treba i praktično da pokaže i treba određenu vrstu ispita ili testa da položi, nismo tek onako napisali da to treba da se uradi u, za to, pripremljenim i prigodnim prostorijama, jer da ne bude kao u onoj reklami – pobogu čoveče, pomeri se s mesta. Da se malo našalim u celoj situaciji. Ali, zaista je tako.
Ne možete da očekujete da je neko na skeli, pa da se desi to što je u reklami šaljivo prikazano, polaže takvu vrstu ispita. Ili, da radi kao rudar ne znam u kom kopu i da očekujete da on tamo popunjava nešto. Dakle, sve su to veoma smisleni i osmišljeni amandmani u cilju da se radnicima pomogne.
Raspitivala sam se, uoči diskusije u načelu, kako stoje stvari, pošto znam za neke lične primere i uopšte kako to ide u razvijenom svetu, koji vi zagovarate i na osnovu kojeg pišete zakone, kada je u pitanju najviša osigurana suma kod osiguravajućih društava za, ne daj bože, teške telesne povrede. U Srbiji, po informacijama koje imam, koje su iz prve ruke, to najviše može da bude milion dinara. To je, znači, ugovorena stvar za slučaj smrti ili teških telesnih povreda. To je najviše milion dinara.
Izračunajte šta je milion dinara i kako su neobezbeđeni naši radnici. Vidite, on ne može, ako želi da ugovori veću sumu, ne može u Srbiji da nađe takvo osiguravajuće društvo, jer je to najviši nominalni nivo koji je u opticaju. Znate kako je to u zapadnoj Evropi, znate kako je to u zemljama gde se poštuju visoki standardi, ili u drugim tehnološki razvijenim zemljama.
Možemo da govorimo o Kini, zašto da ne. Njihov proces i njihova tehnologija je toliko daleko otišla da je to nešto za sve one koji se bore protiv opšte globalizacije na privrednom i političkom planu, koji Amerika sprovodi, uz pomoć zemalja zapadne Evrope, na koje se vi isključivo pozivate, što može samo da raduje.
Mi, kao zemlja koja je opterećena mnogobrojnim problemima, prvo treba da razmišljamo o tome i pre nego što dođe, ne daj bože, do neke situacije da se u procesnom, tehničkom smislu nešto desi i da se neki radnik povredi, šta je ono što je osnovni uzrok, a tiče se zdravlja na radu i zdravlja zaposlenih uopšte? Ne možemo deklasirano da govorimo ovako, kao što ste vi to po nekim visokim, navodno, standardima predložili u zakonskoj formi, a da ne znamo ili da nismo svesni toga, što veoma često vi pokazujete, kao da imate odsustvo od realnosti i Koštunica, a da ne pričam o Dinkiću i svim drugim ministrima.
Govorite o bezbednosti i o zdravlju na radu. Treba da se zapitamo koliko je taj naš čovek zdrav kada uopšte krene ujutru na posao, da li radnik u "Zastavi", Boru, Majdanpeku, Vranju, nije važno gde, osnovno pitanje je, da li uopšte ima predispozicije zdravstvene da radi to što radi. Teško, gospodine ministre.
Da bi razmišljao o ovim merama zaštite, koje, naravno, treba da postoje, ali mi smo to mnogo bolje definisali amandmanima, on treba da ima uslove za egzistenciju, da krene na posao, da ima šta da doručkuje, da je obezbedio ženi i deci u kući sve što treba. On je unapred, u psihološkom smislu, indisponiran kada dolazi na radno mesto.
Tu može i to je veoma čest uzrok, nekada nepažnje i svega, problemi, briga za golu egzistenciju. To je ono što je u Srbiji najveći problem.
Poražavajući je podatak koji možemo danas da čujemo i koji možete da pročitate u nekoj dnevnoj štampi – da se svakoga dana desi neko samoubistvo. Zbog čega? Ne zbog toga što neko to od besa radi ili što se desio neki drugi vid poremećaja, nego od bede i nemaštine ljudi podižu ruke na sebe; nemaju osnovnu egzistenciju.
Veoma često oni koji se bave tim dekadentnim stanjem u našem društvu, u tom stresnom položaju, u kome se nalaze naročito oni koji su ostali bez posla, kažu – treba da vodite računa o tome, a sve to ide iz bede i nemaštine.
Ne mogu sada da dođem i da objašnjavam, kao narodni poslanik, nekom radniku da su ova rešenja idealna, da je to sve super, kada znam da će on da kaže – šta me na kraju briga, idem tamo da radim, da zaradim koru hleba.
Onda dođemo do kaznenih odredbi, i vi pre nekoliko dana kažete: ne nosi zaštitno odelo, ne pridržava se mera zaštite, malo parafraziram, mora da plati toliku i toliku kaznu. Od čega da plati? Ništa ne bi bilo sporno, i uz mnogo preciznije, ovo što smo dali kroz amandmane, da se ovakav model zaštite i bezbednosti na radu zagovara, da je ovo država blagostanja, da ovde privreda radi i funkcioniše.
Koleginica Radeta je govorila, ali to su samo neki od primera, to najbolje znaju poslanici SRS koji su u Odboru za privredu i privatizaciju. Na stotine oštećenih radnika, bez socijalnog programa, bez mogućnosti da normalno mogu da obavljaju svoj posao, sa novim gazdama, sa srpskim ''tajkunima'', kako se kod nas popularno zovu, koji rade šta hoće, obespravljuju radnike, a Vaš Zakona o radu je, gospodine ministre, mnogo tome doprineo.
Reći ćete Vi – imamo kolektivni ugovor. Kakav je to kolektivni ugovor iza koga ne stoji Vlada Republike Srbije, samim tim i država kao garant, što je ustavno pravo svakog radnika? Trebalo je, a razgovaraćemo i o ovim rešenjima u pojedinostima, dakle, na mnogo bolji način smo, kada ovo bude zaista dostiglo svoju pravu primenu, u nekoj doglednoj budućnosti, ali sa ovakvom vlašću to je veoma teško, da se primenjuje.
Razmislite još jednom o ovim amandmanima koje smo podneli. Pošli ste dobrim primerom, prihvatajući amandman koleginice Vjerice Radete, ali svi ovi drugi amandmani su do kraja precizni, poboljšavaju položaj i na mnogo bolji način štite radnike.
Ako to treba u zakonskom okviru da im se pruži, onda neka se to uradi na jasan i precizan način. Od viška glava ne boli, ovo nije samo višak, nego neki nedostaci.
Ne verujem da ste samo Vi, nego i vaši saradnici, sada i u ovom istumbanom ministarstvu, jer kako ste i Vi postali slobodan strelac, ovi Orlićevi odlazili, Vi neke ostavili – sada ko Vam je pomoćnik umesto Novovićke?
Ko će to da zna šta vam se sve istumbalo po Ministarstvu? Radi se ko zna, gde i šta. Ali, ako su oni učestvovali u tome i u davanju ovakvih obrazloženja, to je potpuno besmisleno. Kažete – sadrži u tom članu, u Zakonu o radu je rečeno, samo malo na drugačiji način.
Ne kažem da morate i da je vaš imperativ da prihvatite amandmane najveće opozicione političke stranke, ali vi onda pokazujete da je sujeta u pitanju i da niste spremni da razgovarate o mnogo boljim rešenjima i uopšte iz oblasti položaja i prava zaposlenih, socijalne politike, ekonomske politike.
Srpski radikali nude mnogo bolja rešenja, to građani znaju i zbog toga nam ukazuju sve veće poverenje. Verujem da će znati na takav način da tumače ovakva naša zalaganja, da se mnogo bolje štiti položaj i prava zaposlenih, odnosno njihova bezbednosti i zaštita na radu.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se od svog osnivanja zalaže da se u društvu u Srbiji na najrigorozniji način sprečavaju pojave kao što su distribuisanje narkotika, zloupotreba, pre svega, mladih ljudi, kroz jedan takav vid, jednu takvu pošast u našem društvu, koja je jedan od ne samo najvećih poroka, nego najvećih zala protiv koga se bori čitav civilizovani svet.
Međutim, u svetu veoma često i sportisti, kao i mnoge holivudske zvezde, prednjače u promovisanju teških droga, ako se one uopšte mogu razvrstavati u teške i lake.
Uređenje ove oblasti je neophodno u Srbiji, s tim što mi srpski radikali imamo amandmane vezane za uspostavljanje agencije, kada je u pitanju zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Smatramo da Olimpijski komitet SCG, koji je veoma dobro radio pod patronatom našeg proslavljenog košarkaša Dragana Kićanovića, koji se i sam isticao u borbi protiv dopinga, a koji treba da stane na svoje noge posle svog mešetarenja vezanog za Filipa Ceptera, trebalo bi da preuzme ulogu i da kroz poseban odbor u okviru Olimpijskog komiteta vodi brigu o tome da se takve skandalozne pojave ne dešavaju na našim prostorima i u takmičenjima.
Ali, generalno gledano, Olimpijski komitet, ne ovaj kod nas, nego uopšte, doduše, na olimpijskim igrama uočava takve pojave i navodno se trudi da ih žigoše, međutim, to su sporadični slučajevi i ta akcija bi trebalo da bude mnogo veća.
Želim da se osvrnem na jedan aktuelni primer kada je u pitanju dolazak, odnosno najava ponovnog dolaska američkog košarkaša Džeroda Hendersona u KK "Crvena zvezda", koji je igrao u "Hemofarmu", pa je igrao u "Crvenoj zvezdi", pa otišao da igra za jedan grčki klub. U Grčkoj, pošto je kod njih takođe rigorozan test na sve vrste droga, jer one zaista sve to jesu, on je, ispostavilo se, dok je igrao u Grčkoj, pozitivan na marihuanu. Onda su ovi iz našeg sportskog miljea, a pre svega iz KK "Crvena zvezda" rekli, "dobro, to i nije tako strašno" i prokomentarisali, "marihuana, pa šta je to?".
Znate, kada se Nenad Čanak, koji je zaista stalno na nekim drogama, tako se i ponaša, i koji je prijatelj jednog od najvećih dilera droge u Srbiji, i to ne krije, već se time diči i ponosi, kaže "to je laka droga", onda niko da ne reaguje i ne obraća pažnju, jer znaju u kakvom je on stanju i da je pod takvim vrstama droga, i ta politička opcija za koju se on zalaže nešto najpogubnije, uz drogu i sve druge poroke.
Ali, jedna takva konstatacija i reakcije u javnosti su zapravo da, bez obzira što je on dobar košarkaš i što je pokazao da to zna i ume dobro da radi, takav primer nije dobar za našu omladinu i za one koji su sledbenici tog kluba, ili uopšte da se prelaskom preko toga na takav način reaguje u tom konkretnom slučaju.
Navodno su oni obrazložili time da to nije stimulativno sredstvo, nego eto kao neka laka droga. Lake i teške ne postoji, sve su to droge i protiv toga se mora boriti.
Uostalom, predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, kao predsednik SRS, govorio je u svim predizbornim kampanjama o neophodnosti da se pojača i omasovi školski sport, u profesionalnom sportu pored raznoraznih političkih zloupotreba svakako treba doping sprečiti.
Sećate se da je Ljubodrag Duci Simonović, naš proslavljeni sportista, reagovao još 1972. godine, kada je rekao da ne želi da igra za reprezentaciju tadašnje SFRJ zbog toga što je odbio da se na sportskom terenu sretne sa onima koji koriste droge, odnosno koji se dopinguju, i ispostavilo se da je bio u pravu jer je reprezentativac Portorika kasnije i podlegao uživanju droga. A on nije želeo tada da igra za reprezentaciju zato što je smatrao da je ta pojava svuda prisutna i u tom konkretnom slučaju se ispostavilo da je bio u pravu, jer je još tada, pre trideset i više godina, ukazivao da to postoji i da nije dovoljna briga i akcija.
Kada već govorimo o ovoj ozbiljnoj stvari ne da se našalim, ali u susret sutrašnjem danu ozbiljno je to da bi moglo da se predloži da se, pored sporta, antidoping kontrola uvede i u Savet ministara Srbije i Crne Gore.
Vuk Drašković nikako ne bi mogao da bude pozitivan na testu, odnosno ne bi mogao da prođe kao neko ko nije uživao u narkoticima, a bogami kako stvari stoje i najava izbora Zorana Stankovića za novog ministra odbrane, sumnjivi su i svi ostali članovi Saveta ministara, jer samo neko na drogama ili u nekom posebnom stanju može da glasa za takvog kandidata.
Onaj koji najviše zloupotrebljava sport u marketinške svrhe, a to je predsednik Republike Boris Tadić, maneken koji se stalno slika i šeta od jedne do druge sportske manifestacije, zaista je najsmešnija pojava u pravom smislu reči, iako je predsednik Republike.
Kada je u pitanju nedavni događaj, jedan blam koji može da se desi običnom građaninu, a kamoli predsedniku Republike, kada je prilikom dolaska Mišela Platinija u Beograd rekao da mora da izrazi divljenje prema činjenici da je Platini bio veliki golman.
Samo čovek koji je na nekoj vrsti droga može da kaže za napadača jednog od proslavljenih francuskih selektora i Juventusa da je bio veliki golman.
Vidite svašta se dešava, takvi se mešaju u sport i na takav način kao potpuno neuki predsednik Republike Boris Tadić, i mi srpski radikali smatramo da pored potpune depolitizacije, a naročito profesionalnog sporta, čega ima u našem društvu, moramo da se borimo i da je neophodno da se ova oblast uredi.
Međutim, osnivanje agencije i kako bi se našalio gospodin Moma Marković, kako će ovi iz Vuksanovićeve stranke da zapošljavaju silne ljude u novoosnovanoj agenciji kada ih ima troje, četvoro, neće ih biti dovoljno, nije šala nego je zaista bespotrebno da se osniva agencija kako bi se borilo društvo protiv ovoga, već jedan odbor u Olimpijskom komitetu, koji treba da stane na noge i posle svih mešetarenja mora time da se bavi.
Kada smo podnosili amandman, splet okolnosti je da je to amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, vezanih za dopingovanje životinja, vidim da je Vlada Republike Srbije prihvatila amandman gospođe Snežane Lakićević-Stojačić, ona je pripadnik poslaničke grupe koja se ne bori protiv negativnih pojava u društvu, produkovala je i kriminal i korupciju, cela Demokratska stranka, i samo im je u glavi kako da se izbore sa srpskim radikalima, ali vi znate da nas narod hoće i da se približavamo sve većem i većem procentu, tako da im je ta borba uzaludna.
Ali, ako je već Vlada Republike Srbije skoro kroz identični tekst amandmana, naravno kasnije sam to učinila, videla da je u pitanju isti amandman, nije dobra praksa. Ne govorim samo kada je ovaj zakon u pitanju, i ranije kada su bili drugi zakoni, naročito je izražen slučaj zato što se tri puta vraća u proceduru Zakon o turizmu i ako već ne želi da prihvati amandman srpskih radikala, prvenstveno taj, onda treba lepo da kaže da će se izvršiti pravno-tehnička redakcija, pa je to u stvari ta suština.
Mislimo da bi trebalo da se prihvate svi ostali amandmani SRS, naročito ovaj vezan za osnivanje agencije, jer to je potpuno bespotrebno, uz iziskivanje novih finansijskih sredstava. Olimpijski komitet bi u budućnosti time trebalo da se bavi. Spomenula sam ovaj slučaj dolaska najavljenog Džeroda Hendersona u košarkaški klub Crvena Zvezda, i ono što se desilo u Grčkoj, kao i kroz činjenicu da najveće sportsko društvo u našoj zemlji, Sportsko društvo Partizan, nije zabeležilo da su se dešavale takve pojave vezane za doping u sportu, dovoljni su primeri, uz pominjanje Ducija Simonovića i svih onih proslavljenih naših legendarnih sportista koji su se zalagali čitavog života protiv dopinga u sportu, da se ova oblast uredi uz prihvatanje amandmana SRS.

Baš je simpatično to vaše zbunjivanje, gospodine Markoviću. Javljam se po Poslovniku. Prvi član Poslovnika, a verujem da zaista mogu da se kladim da ministar ne zna ni jedan član Poslovnika, a to govorim zbog toga što je on i poslanik.
Prvi član Poslovnika je povređen zbog prava i obaveza narodnih poslanika. Onaj kojim se vređa dostojanstvo Narodne skupštine, a koji pre svega kaže da su poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Gospodin Slobodan Lalović je i poslanik i ministar u Vladi Republike Srbije, da, šef je svoje poslaničke grupe samostalnog strelca.
Kao prvo, gospodine Markoviću, uopšte ne razumem, danas ste prigovorili, i s pravom, jednom čoveku koji je ušao ovde i na brzinu nam rekao da je pomoćnik ne znam čega, a što je neprimereno obučen i što je sportski obučen, jer je imao neki džins na sebi. Došao takav u najviše zakonodavno telo, u ovo cenjeno skupštinsko zdanje, što jeste, ma koliko se trudili kroz kršenje Poslovnika i poslanici iz vladajućih struktura da ga omalovažavaju. Što bi rekao gospodin Nikolić, nema tu više ni morala ni ničega.
A i u šta se pretvorila poneki put Narodna skupština, pitamo se mi koji smo deset i više godina poslanici, a oni koji su godinu i po dana to vide. Dobro. Niste mogli da mu date reč zato što poslanik i ministar Lalović nije primereno onim vašim kodeksima, koje ste zagovarali i usvajate ih po jedinicama lokalne samouprave, došao odeven u Skupštinu Srbije.
Ministar Lalović, poslanik, došao je u Skupštinu bez kravate i izašao da priča o zakonu. On, u najmanju ruku, potcenjuje i omalovažava radnike u Srbiji, ne samo radnike, nego sve one koji prate prenos i vide kako on seiri nad jednom nenormalnom situacijom u kojoj je Srbija danas. Svaki radnik koji npr. za kaznu što ne nosi radničko odelo, odnosno zaštitno – pitanje je samo gde i koje to fabrike rade, i koji je procenat onih koji mogu da uzmu sebi zaštitu na radu i da se obuku u skladu sa novim propisima i da daju celu platu – kaže "šta je to 5.000 dinara, neka da", a pitanje je da li će on toliko da primi.
Gospodine Laloviću, otkad ste počeli da dolazite sa vašim idejama u Narodnu skupštinu, ne bi bilo strašno da ste vi samo poslanik i da dođete sa nekom idejom, ali vi ste ministar u Vladi, a Vlada je neodgovorna, jer vama daje mogućnost da se na takav način poigravate sa sudbinom građana i radnika. Pre svega, sve gore i gore žive od vaših ideja. Kardeljevština i jedan model koji vi primenjujete kao kadar iz tog vremena.
Ali, tamo je bilo uglednih i privrednika i sposobnih ljudi, ma šta vi mislili, ali vi niste nikada radili na tim poslovima, niste bili direktor nekih velikih preduzeća i imali takvu vrstu upravljačke funkcije. Od sindikata, preko drugog sindikata, pa posle 5. oktobra, kao "uloviću lopove", pa pronašao Vuk Obradović kriminal, vi u fioku, pa avanzujete dalje, pa do ministra, pa do slobodnog strelca.
Nemojte na takav način da se obraćate poslanicima SRS. Ne vređate vi samo naše dostojanstvo, mi smo visokomoralni i časni ljudi, nego građane Srbije, a njih je preko 40 posto i biće ih preko 50 posto koji nas podržavaju.
(Predsednik: Vreme.)
Zbog toga što ste rekli da će njima biti bolje ako se izglasa zakon, a mi ćemo da utičemo na to i mi ne želimo radnicima dobro. Znaju svi građani Srbije da im mi želimo dobro, jer naša osnovna namena i namera je da što pre vas i celu Vladu koja je takva oteramo sa vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde imate neke kolege, nažalost, koji su i načinom na koji su sada reagovali kada sam krenula za govornicu, pokazali da su poput onog Albijanića danas, za neko mesto gde treba da se izoluju, a nikako da sede u poslaničkoj klupi. To njima služi na čast i ovom čoveku koji tako reaguje, a poslanik je vladajuće strukture. Inače, sam sebe kad pogleda u ogledalo mislim da se uplaši, jer tako se ponaša i tako gleda sve nas druge kao da mrzi ceo svet.
Što se tiče odgovora, nisam zadovoljna i tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni da ste vi, samim tim što ste dopustili neprilično i nedolično ponašanje ministra, dozvolili da se vređa dostojanstvo Skupštine, izjasni o povredi Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona, odnosno stavljanje van snage jednog ranije usvojenog amandmana poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije kroz predlog koji nam je stigao od resornog ministra i Vlade Republike Srbije ne samo da je loša praksa za odnos izvršne prema zakonodavnoj vlasti, već jedna jasna poruka nama poslanicima opozicionih stranaka da uopšte ne treba da podnosimo amandmane.
Kada su u pitanju amandmani Srpske radikalne stranke, a vi znate da smo mi najažurniji u tome jer smo najoštriji kritičari i jedina istinska opozicija aktuelnoj vladi Vojislava Koštunice, nastojimo da ti amandmani i u pravno-tehničkom smislu i suštinski, u skladu sa programom SRS i sa onim što smatramo da je bolja prilika i uslov za građanina i za određene oblasti, podnosimo amandmane.
Međutim, sada se dešava ono isto što se desilo sa Zakonom o radu pre nekoliko meseci. Zapravo, u februaru mesecu usvojen je Zakon o radu; u jednom trenutku se stvorilo, u neko gluvo doba noći, puno poslanika i postojala je skupštinska većina; pretrpeo je drastične izmene u odnosu na ono što je predložio Lalović kao resorni ministar. A onda se posle nekoliko meseci pojavio Lalović i rekao – ništa to ne valja, nisu to dobro odlučili poslanici, nastale su ucene sa ovim "privescima" koji podržavaju Koštuničinu vladu i došao je sa izmenama i dopunama Zakona pred Skupštinu i "pojeo vuk magarca", nema ništa od toga. To što smo se mi jedne noći dogovorili ne valja, stvorila se jedna većina koja je poboljšala prava radnika, a ovo je ista priča.
Dakle, ako se u nekom trenutku neko od ovih koalicionih partnera koji stalno ispostavlja Koštunici nove zahteve, po sistemu ranijeg jedinstvenog DPS-a, kao što su dolazili u Beograd ili sada ovi drugi koji pregovaraju i šuruju sa Koštunicom, i Marović sa njima, po džakove para da bi došli na sednicu Skupštine državne zajednice, tako su i ovde prisutne te ucene i dogovori, i to nije dobro.
Ako je motiv druge prirode samog ministra Ilića i Republičke vlade da se pitanje taksista i obavljanje taksi prevoza uredi na ovakav način u našoj zemlji, nije dobar. Postoje iskustva iz drugih zemalja. Ja sam zaista, bez lažne skromnosti, većinu evropskih zemalja i metropola obišla i znam kako funkcioniše taksi prevoz i u Londonu, Parizu, Atini i u drugim velikim gradovima ili u prestonicama tih velikih zemalja. Istina je da tamo postoje određeni limiti, linijski prevozi i ograničenja, ali vi morate da imate u vidu da je obavljanje taksi prevoza u Srbiji u direktnoj vezi sa socijalnom strukturom i negativnim tendencijama u našem društvu, kada su u pitanju oni koji su ostali bez posla.
Nemoguće je da u Londonu od sedam hiljada onih koji se bave taksi prevozom, to je tamo jedna ustanovljena tradicija i zbog automobila koji se koriste u tu svrhu, što znači da su svi jednoobrazni, ili u nekom drugom gradu u Evropi naiđete na taksistu koji kaže – ja sam diplomirani mašinski inženjer, radio sam u toj i toj firmi 20 godina, ostao sam bez posla i sada moram da taksiram. Međutim, u Kragujevcu je takav slučaj, naglo je porastao broj taksi prevoznika i firmi koje su registrovane za tu oblast u gradu u kome ja živim, a ima ih više stotina, možda oko 500, ali proveriću taj podatak zbog sednice Skupštine grada, na kojoj će se raspravljati o drugim stvarima vezanim i za njihov stalno izraženi problem parkiranja u gradu.
Ovakvom odlukom i prebacivanjem odgovornosti, odnosno davanjem odrešenih ruku predsednicima opština, gradonačelnicima i onima koji su na vlasti u jedinicama lokalne samouprave, stvarate veliku mogućnost za zloupotrebe.
Kabadahijsko ponašanje gradonačelnika Veroljuba Stevanovića u gradu Kragujevcu je veoma poznato, pa čak i vašem poslaniku gospodinu Vučićeviću, koji je tamo opozicija u parlamentu, u kojem je i SRS žestoka opozicija Veroljubu Stevanoviću, ali i taksisti imaju sa njim problem. On nikako da se urazumi.
Osim toga što je nešto malo behaton ploča stavio u Ulicu Nikole Pašića samo sa jedne strane, a sada pokušava sa druge, što je grad potpuno raskopan, što i vaš poslanik, odnosno tamo odbornik i naša odbornička grupa svakog ponedeljka ukazuje, on kroz neke performanse, a mi kroz konkretne primere, da se tamo ništa ne radi i da taksisti, sa voznim parkom koji je stariji od 15 godina, polomiše i ono malo osnovnog sredstva što imaju.
On tamo ima nekog glavnog stručnjaka, tome ja ne bih dala dve nacrtane koze da čuva, izvesnog Nebojšu Vasiljevića, koji će da kaže – e može toliko, jer se taj u sve razume. Nema oblasti u koju se taj Vasiljević ne razume i on će da kaže – slušaj, Verko, usvojen je zakon u Skupštini i ja ću da ti kažem koliko za grad Kragujevac treba optimalno taksista, i on će da mu poveruje, kao što mu sve slepo veruje, i ljudi će se naći u problemu.
To je neka moja greška i propust – nemam vozačku dozvolu, pa kada mi treba u nekim malim relacijama da se vozim po gradu, kada mi je to neophodno koristim taj taksi prevoz, koji je, uzgred rečeno, i zbog socijalne situacije u Srbiji daleko jeftiniji nego u vašem rodnom Čačku ili u Kraljevu, a da ne govorim o Beogradu i o drugim većim gradovima. Ti ljudi rade da bi preživeli.
Oni koji imaju veći broj automobila možda mogu nešto više da zarade, a ovi drugi mučenici, oni koji su zaposleni u tim firmama i rade kao taksisti, 12 sati im je jedna smena. To pričaju i mladi ljudi i stari ljudi i veoma često su to ovi radnici ZZO, otpušteni iz "Zastave" ili iz drugih kragujevačkih propalih preduzeća.
Oni će sada da izraze otvorenu bojazan šta će sa njima da bude ako se na takav način ograniči broj i ako samo podobni, kao što su ranije za vreme kriminala i velike korupcije, koja i sada ostavlja tragove u Kragujevcu, za vreme vladavine DS-a, dobijali poslove.
Tako je dobijala posao građevinska urbanistička mafija za vreme ovih žutih koji neće ovde da borave u Skupštini, a neka su vajna opozicija, a vi znate da nisu. Evo, i Tadić to pokazuje u kohabitaciji sa Koštunicom, i svi njihovi na nivou lokalne vlasti i sa DSS-om i sa vama i iz svih ostalih stranaka.
Ali taj problem što se uvek jedna takva odluka bazira na novom modelu korupcije i mafijaštva, u pravom smislu reči, jeste nešto protiv čega je SRS. Ja konkretno govorim za grad iz kojeg dolazim.
Pošto je bilo dosta reči u toku jučerašnjeg dana i danas povodom ovog slučaja i konkretnih primera da takva praksa postoji, kao što sam ja sada rekla, a verovatno i vi to znate, u ovim drugim velikim evropskim gradovima i na drugim kontinentima, ovde se dešavaju stvari koje vaše ministarstvo nikako da krene da rešava, a koje su velika posledica velikog kriminala i korupcije iz vremena dosmanlijske vladavine.
Ja ću da se osvrnem i povezaću te dve stvari, znači kako korupcija može da uzme maha i da vas podsetim na jednu vašu javno izrečenu ocenu, pre svega na državnoj i nacionalnoj televiziji. To nije bilo onog puta kada ste i mene u nekom kontekstu spominjali, navodno da ne treba da vas kritikujem za koncesije i da to neprimereno radim kada se u osnovi i strukovno time ne bavim.
Mogu za sve da vas kritikujem zato što sam ja narodni poslanik, pa kada dođe ministar za zdravstvo, mogu da mu pričam o tome, kada dođe i ovaj za poljoprivredu takođe, kada dođe i onaj za turizam, što je moja oblast, takođe mnogo kompetentnije i stručnije mogu da govorim, ali vi ne treba da imate takvu vrstu sujete kada su u pitanju poslanici, jer poslanici su ti, a i sami ste bili poslanik, koji mogu sve da vam kažu, a vi morate sve da otrpite i to sportski da podnesete, a ne da odete prvi put na nacionalnu ili neku drugu televiziju pa da govorite – ovaj me napao tamo, ova je rekla ovo ili ono.
Ne možete tako, gospodine ministre. Pre svega morate da budete gospodin džentlmen, a sa druge strane, da kao ministar i nosilac izvršne vlasti to sve lepo istrpite.
Vi ste bili u pravu i moram da vas podržim u ovoj izjavi datoj u februaru mesecu 2005. godine, i kasnije ste je ponovili na Odboru za saobraćaj i veze, pa me interesuje da mi danas u kontekstu vaše prisutnosti i cele ove priče oko kriminala koju mi potenciramo, a koji je direktno uzrokovan vladavinom onda Demokratske stranke a sada ovih njihovih naslednika iz G17 plus, kažete kako se to i dalje dešava u Srbiji da SBB i KDS vršljaju i rade šta god hoće.
Kada je u pitanju Kragujevac i odnos KDS-a prema javnom preduzeću RT Kragujevac, tu ni sam Stevanović i da hoće da se upušta u to, a neće očigledno, ne može da reši problem, jer on kreće od Beograda, odnosno od Republike, monopolskog ponašanja i ovoga što ste vi ispravno rekli, da oni ubiraju veliki kapital, nikome ne plaćaju ništa, da ih Soroš finansira, i to je tačno.
Neke novine su pisale o tome da oni koriste tu svoju opremu i način na koji posluju čak i da prisluškuju političke neistomišljenike ili one koji su, kako su oni nazvali, tvrda nacionalna opcija, a protiv su Soroša i onih koji sistematski uništavaju državu i narod, ali to su sad već neke druge stručne priče i analize.
Mene konkretno zanima kada će vaše ministarstvo, Republička vlada da krene u oštar obračun sa onima koji sprovode, a navodno legalno, kriminal kakav se dešava od strane SBB-a i KDS-a. Oni su na naše tržište, i u Kragujevcu i u svim drugim gradovima u Srbiji, potpuno bez jednog jedinog dinara, centa, čega god hoćete, ušli i posluju. To pitanje je pokrenuto na Odboru za privatizaciju i veoma često su vas novinari pitali za to.
Ja sam konkretno i na poslednjoj sednici Skupštine grada postavila pitanje da li će da se oglasi novi tender, kako ćemo mi da rešimo taj odnos, iako smo mi za to da se sve medijske kuće privatizuju. Vi znate, vuku se repovi za jednim od čelnika DS-a iz Kragujevca (a on je sada angažovan u tom kablovsko-distributivnom sistemu), koji je bio direktor medijske kuće čiji je osnivač grad Kragujevac. Tako od jednog do drugog grada afera za aferom, a vi ništa ne rešavate po tom pitanju.
Sa druge strane, ono što je velika zamerka SRS-a, vama lično i vašem ministarstvu, kada je u pitanju Odbor za saobraćaj i veze, čiji ja nisam član, žao mi je što tog dana nisam mogla, što mi je poslovnička mogućnost takva, dakle, kada se govorilo o izveštaju i tabelarnom pregledu troškovnika i urađenih deonica puta... Veoma je indikativno i zato su me zamolile neke kolege koje danas sticajem okolnosti zbog obaveza u SO nisu ovde, a članovi su Odbora za saobraćaj i veze, da vas pitam ono što su vas oni pitali kada je u pitanju ta tabela i neobjašnjenje specifikacije troškova.
Recimo, koliko su mi oni objasnili i dobro sam razumela, kada je u pitanju neka deonica kod Užica od 15 kilometara javno je prikazano sve konkretno kako je tekao tender, ko je izvođač, kolika su sredstva utrošena, dokle se stiglo, koliko je deonica realizovano, ali kada je u pitanju, recimo, deonica Vrčin - Bubanj potok, ili tako neka druga, nema ništa, samo piše – realizacija 100%.
Mi sada imamo jednu situaciju u Kragujevcu, ne znam da li ste upoznati sa tim, verovatno vas nije ovaj vaš koalicioni partner obavestio o najnovijem slučaju; to je skandal u pravom smislu reči i niko od normalnih predsednika opštine ne može sa takvom politikom da se složi da je Stevanović grad zadužio za novih 350 miliona da bi radio određene infrastrukturne projekte i poslove, bez ikakve specifikacije troškova.
Dato mu je da on sam izabere poslovnu banku sa kojom će da potpiše ugovor, niti znamo na koji rok, niti koja je kamata, ni kako će to prezaduženi građani da vraćaju. Kažu, uradiće taj i taj deo grada, toliko košta gasifikacija, a tako su radili i oni prethodni iz DS-a i zato su tako prošli na izborima.
Ali, mi upozoravamo građane Srbije, kada je u pitanju i ovaj kriminal oko KDS-a i svi ti mutni poslovi gde nema prikaza stanja koliko šta građane košta, da je to nešto što oni ne mogu da podnesu.
Jer, u svim problemima koji postoje u društvu, sa kojima smo mi opterećeni kao država i kao narod, kao nacija, sa svim onim čime nam se preti od strane onih koji stalno ucenjuju i ovu vladu, ucenjivali su i prethodnu, pokušavaju na takav način da se igraju sa nama kao narodom koji je teško postradao, građani, u sklopu svih pitanja i problema koje prepoznaju kao najizraženije i kada zahtevaju prevremene izbore, a ogroman je procenat onih koji to traže u ovom trenutku, šta je to što vas najviše muči.
Nemate posla, teško živite, penzije male, nezaposlenost, a evo sada i sve ove druge zdravstvene pretnje, ne daj bože, koje haraju po svetu, sa kojima je trenutno svaki građanin opterećen, šta je ono što vas najviše boli? A oni kažu - kriminal i korupcija. Odakle to dolazi? Od vrha državne vlasti. Odakle se vuče ovo sa KDS-om i SBB-om? Od vladavine Demokratske stranke i dosovskog režima i taj problem mora da se reši.
Što se taksista tiče, dobro razmislite, ova naša argumentacija nije samo zbog toga da bismo oponirali zato što želimo po svaku cenu svaki predlog Republičke vlade najoštrije da kritikujemo, jer smo najžešća opozicija, jedini smo u stanju da vas srušimo sa vlasti, ali stvari u nekom zakonskom projektu za koje smatramo da mogu u toj formi da ostanu mi amandmanima ne diramo.
Za ovo vam kažemo da će prouzrokovati mnoge probleme, jer lokalne kabadahije i oni koji su spremni da zloupotrebe pozicije vlasti na kojima se nalaze, kao što znam da je to slučaj u Kragujevcu i u drugim gradovima i tamo gde hara DS, poput Bogdanovića i Beograda i drugih gradova, iskoristiće i zloupotrebiće ovo i uzeće nekom detetu parče hleba iz usta, a to nije mala stvar.
Zahtevam od vas da mi danas, ako je to moguće, jer vaš pomoćnik magistar Dragomir Vasiljević je 9. maja rekao, kako on ima saznanja i informacije, sve što se tiče KDS-a je usklađeno sa zakonom, a nije, i vi ste bili u pravu kada ste to tvrdili – da li ostajete pri tim tvrdnjama i kada će taj veliki kriminal u zemlji da se reši. To je ono što građani traže i ja u ime njih kao narodni poslanik.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, ova sednica danas ne može da se održi sa utvrđenim dnevnim redom, odnosno sa predlogom dnevnog reda o kome Narodna skupština tek treba da se izjašnjava. Naime, pozivajući se na član 86. nakaradno i u situaciji kada vama to odgovara zbog toga što imate krizu u vašoj poslaničkoj većini i ne možete u vreme u koje ste sazvali sednicu da sakupite minimum od 126 poslanika, vi ste, na samo vama svojstven način, prekršili Poslovnik tumačeći da je današnji dan, 12. oktobar, jedan sasvim običan radni dan za Narodnu skupštinu, što naizgled jeste, s tim što poslanici iz vaše većine to nisu shvatili.
Ali, ovo nije radni dan u kojem nam je potrebna minimalna većina od 1/3 prisutnih poslanika. Mi smo za danas dobili sasvim novi predlog za dnevni red, o kome Skupština treba da se izjasni.
Vi ne možete član 86. danas da primenite u stavu 1. i 2, na način na koji ste to radili u 10,10, u 11,00 časova, a zatim ste u 12,00 časova, primenjujući član 86. stav 4, opet po ko zna koji put prekršili Poslovnik ne trepnuvši, samo ste se smejali, doduše, gotovo 30 sekundi više od toga, jer u roku od 30 sekundi niste mogli da ustanovite da u sali ima 126 poslanika.
Sve ovo što ste uradili pre toga, što se umislili da je ovo dan u kome je potrebna samo jedna trećina, jer taj radni dan u Skupštini se podrazumeva onda kada je sednica u toku i kada treba da nastavimo sa raspravom o tačkama dnevnog reda, koje su usvojene u dnevnom redu, a kada je dan za glasanje i kada je početak sasvim nove sednice, kao što je saziv od danas, vi niste mogli na takav način da vršite odlaganje sednice.
Pošto ste to prekršili i došli u situaciju da u 12,00 časova opet pozivate poslanike da namaknete većinu od 126 u momentu kada je u sali bilo 124, odnosno 125 poslanika, na osnovu elektronskog sistema, mogli ste, ako ste želeli da primenite član 86, samo da tražite da se prozivkom utvrdi, što su vam čak i predlagali i sugerisali neki poslanici iz vaše poslaničke većine, da u sali eventualno ima više poslanika.
Međutim, ni to vam ne bi prošlo zato što mi prozivkom u tom trenutku, da ste to uradili... Ako su vam ovih dvoje došli naknadno, to je druga stvar, ali opet nije dovoljno poslanika, jer u procesu prozivke ne bi učestvovali poslanici Srpske radikalne stranke, jer znate da mi nikada ne dajemo kvorum za početak rada ili početak sednice, kao što to nismo uradili ni danas, iako bi neki drugi koji u Srbiji žele da se predstave opozicijom pomislili na tako nešto. Mi smo vam danas jasno i glasno, što ja sada činim, reklamirajući ovaj član Poslovnika, rekli da ste ga prekršili i da niste imali elementarne uslove za početak rada.
Ne možete sada na ovakav način... Naravno, ako imate trenutno u sali 126 poslanika možete sve, ali ne bi trebalo da se na takav način igrate sa Poslovnikom koji ste sami predložili i doneli, uz protivljenje Srpske radikalne stranke, jer bi se na takav način i nastavkom takvog ponašanja igrali Narodne skupštine. Uostalom, juče vam je i šef naše poslaničke grupe gospodin Nikolić rekao da više nema ni reda, ni poretka, ni morala u Narodnoj skupštini i uopšte me ne čudi danas ovakvo današnje ponašanje.
Tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni da ste danas na najflagrantniji način prekršili član 86. Poslovnika, a ako želite da poštujete Poslovnik i Narodnu skupštinu, odložite, kao što vam u Poslovniku piše, početak sednice za sutra.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, upozoravam vas na početku današnjeg, kako vi kažete, radnog dana, mada je danas dan kada imamo sasvim novu sednicu i dnevni red niste uspeli da utvrdite do 13,05 časova, da ne vređate narodne poslanike i da ubuduće sa nama, kada ste na mestu predsedavajućeg, imate sasvim korektnu, normalnu i pristojnu komunikaciju.
Vi znate da smo mi srpski radikali poslanici koji se drže pravila ponašanja i ovog ovakvog nakaradnog poslovnika, za razliku od mnogih koji su sasvim slučajno došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Sada ih je zadesila sreća, neće ih biti na političkoj mapi na sledećim izborima. Mi pretendujemo da na sledećim izborima nemamo ovakve probleme, jer ćemo moći bez problema sa 126 poslanika uvek da utvrđujemo dnevni red, i to je najmanje 126.
Vama sada, dok ste na mestu predsedavajućeg, moram da kažem da je krajnje nekorektno što ste se danas na takav način u više navrata obratili kolegi Nemanji Šaroviću. On vas je dobronamerno, a pre svega je to njegovo pravo i obaveza iz člana 1. Poslovnika, upozorio da nakaradno tumačite član 86.
Ako se vratite nekoliko minuta unazad, videćete dokle je išla vaša drskost. Vi ste kolegi Šaroviću rekli, posle više povreda Poslovnika, gde je on bio u pravu, a niste mu dali ni adekvatan odgovor i objašnjenje i na to je morao da vas podseća, kada je krenuo za govornicu da vam kaže da nije zadovoljan objašnjenjem, jasno i glasno rekli – ako ste sposobni da mi date signal da li možete da se izjasnite o tome.
Gospodine Markoviću, dešava se da pravite razne grimase iza leđa govornika, da namigujete, da se svakako ponašate na mestu predsedavajućeg. Ako očekujete da se mi kreveljimo, kao što vi to radite, iz poslaničkih klupa, nemojte, mi smo ozbiljni ljudi. Mi imamo nameru da srušimo ovu vladu i mi imamo nameru da ubuduće nesmetano i u skladu sa demokratskim principima vladamo u ovoj zemlji.
Van skupštinske sale vi možete da pokušate i da se sa nama našalite; mi to praktikujemo, i da pričamo sa vama kada se sretnemo u hodniku ili bilo gde u zgradi. Ali, kada ste na mestu predsedavajućeg, ostavite te vaše, što bi rekla deca, fore i fazone za neko drugo mesto. Ovo je ozbiljna institucija, iako moralno i svakako urušena, ali institucija koju treba da poštuju građani, a pre svega narodni poslanici i vi na mestu predsedavajućeg.
Gospodin Nemanja Šarović je i te kako sposoban, mlad je čovek, obrazovan, jedan od najaktivnijih poslanika Srpske radikalne stranke i zaista ne zaslužuje da mu se na takav način obraćate. Upozoravam vas da sposobnosti poslanika procenjujete u svojoj glavi i da zadržite svoje mišljenje za sebe, sposobnosti bilo koga na bilo kom drugom mestu. Mi smo ovde odgovorni ljudi koji želimo da radimo korektno svoj posao. Vi nam to ne omogućavate, jer ne koristite mogućnost, odnosno ne dajete nam mogućnost iz Poslovnika koji ste sami promovisali kao njegov predlagač.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Zankov, dobro ste podsetili narodne poslanike i ove iz ove tzv. pozicije na poslanička pitanja, jer to praktično ne postoji od petooktobarskog puča u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao mogućnost da se poslanici interesuju za određene oblasti. Mogli bismo da razgovaramo na tu temu ili zdrave ishrane ili onoga što je pogubno za zdravlje ljudi u našoj zemlji i što je preteća opasnost svakako, kao i na mnoge druge od vitalnog značaja za narod i državu.
Najpre, ovaj amandman na koji je profesor doktor Zoran Mašić podneo primedbu, odnosno amandman na član 124. je loše napisan. Nije u skladu sa čitkim i jasnim srpskim jezikom, napisan je u infinitivu i neprihvatljiv je prvo iz razloga što se to nerado izgovara u srpskom narodu, a sa druge strane, što je rogobatno i zato što je fakultativno određeno.
Nešto što može da, odnosno kako je to ovde napisano - može se odrediti, ne znači ništa, naročito zbog toga što je i profesor Mašić samo neke od primera, ako pogledate i dnevnu i nedeljnu štampu i specijalne emisije na našim elektronskim medijima, govorio o raznoraznim zloupotrebama kod uvoza kontingenata robe životinjskog porekla.
Mnogobrojni su primeri, pored ovog Vitoševića, ima tu i raznih drugih lobista za ovog Lijanovića, koji je preplavio megamarkete u Srbiji, za raznorazne druge proizvođače koji su u najmanju ruku sumnjivog porekla, naročito kada su u pitanju proizvodi životinjskog porekla od tzv. pernatih životinja i naročito zbog činjenice da se uglavnom otpad i ono što je, kako bi to rekli ljudi koji se bave tom oblašću, živinska konfekcija kod obrade mesa, onaj ostatak i oni restlovi nešto najopasnije u toj mašinskoj obradi mesa, a nalazi se u smrznutom stanju ili prerađeno u neke salame, u razne paštete i čuda po našim samoposlugama i marketima.
Ako želite da se suočite sa realnošću i da vidite koliko je potcenjena i sistematski uništena naša mesna prerađivačka industrija, ne sva, ali recimo, to je očigledno na primeru potpune pljačke i otimanja imovine kod Fabrike "Crvena zvezda" u Kragujevcu, nekada najpoznatije fabrike mesnih prerađevina, a kada sa druge strane vidite šta taj uvoznički lobi sve plasira na domaće tržište i kakva je opasnost i kakav je opravdani strah naroda i zbog bolesti ludih krava, i zbog ptičjeg gripa i zbog svega onoga o čemu je govorio profesor Mašić, onda je opravdano da tražimo jedan ovakav amandman.
Jer, ako neko već obezbedi devizna sredstva, ako obezbedi validan spoljnotrgovinski, odnosno ugovor o uvozu (nažalost, kod nas se radi uglavnom po sistemu nelojalne konkurencije i uvozničkih lobista), ako je spreman da određeni kontingent ponudi domaćem tržištu, zašto beži od toga da se na graničnom prelazu, odnosno prilikom odobravanja kontingenta izvrši potreban laboratorijski nalaz i da to bude obavezno kako je to u svom amandmanu predložio doktor Mašić.
Iako je postalo popularno u Srbiji, što bi rekli pojedini - "in", da se govori o zdravoj hrani i zdravom životu, elementarni uslovi za to nisu ostvareni u ovoj zemlji, zato što (evo videli ste i kada smo računali šta sve sadrži jedna potrošačka korpa) teško da će neki penzioner ili neki nezaposleni građanin Srbije da dođe do mesnih prerađevina.
Po onoj računici i kalkulaciji, domaćinskoj, gospođe Radete iz one potrošačke korpe 23 jela, ali samo onako klot, što bi se reklo, bez ulja, kuvano povrće, malo posoljeno, i to je pitanje.
Kada već govorite o mogućnosti da se neko bavi uvozom ovih proizvoda, što je nedostižno za mnoge građane, onda ga lepo obavežite ovako prihvatanjem amandmana profesora Mašića da mora da bude podložan kontroli, jer velika opasnost se krije kod tih proizvoda koji su i te kako zastupljeni na našem tržištu.
Pogledajte u tom poražavajućem podatku, kada je u pitanju spoljnotrgovinski deficit naše zemlje, u susret ovom danu "D" za vas koji mnogo žurite u Evropu i čeka vas Studija izvodljivosti, pa se neki sapliću ovde između skupštinskih klupa, kakav je odnos kada je u pitanju uvoz proizvoda životinjskog porekla u odnosu na promet u našoj zemlji domaćih proizvoda. Razmislite još jednom, a pre svega pozivam narodne poslanike, ovo su samo neki od razloga, jer je pored svega toga za pojedine... A danas sam slučajno bila svedok tome na putu do Skupštine. Profesor Poskurica i ja smo na, ne bih da reklamiram tu radio stanicu, pošto inače nemam dobro mišljenje o toj medijskoj kući; pojavila se, zaboga, jedna gospođa koja je promoter zdravlja i zdravog načina života. Ako je to za neke postalo unosno zanimanje i ako su spremni svakoga dana da građanima, koji su jadni, gladni i bedni, ispiraju mozak o tome kakvu kvalitetnu hranu treba da jedu, baš zbog toga da biste sprečili da se, ne daj Bože, desi nekakvo trovanje ili da nastradaju decu po obdaništima i po školama ili uopšte porodica u Srbiji, uvedite ovo kao obavezan način i prihvatite amandman kolege profesora doktora Zorana Mašića.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću amandman uvaženog kolege gospodina Momira Markovića da bih vam skrenula pažnju na jedan ne slučaj, nego skandal koji se upravo dešava, ako ste bili u prilici da ili u međuvremenu, ili juče putem interneta pratite statusnu konferenciju predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja i da vidite zapravo zašto je intencija SRS da se ta humanost, kada je u pitanju odnos pritvorenika sa porodicom, poboljša na ovakav način, kao što je to predložio gospodin Momir Marković.
Ad hok tribunal osnovan samo da bi se sudilo srpskom narodu, sa onim monstrumom od tužioca Karlom del Ponte, ne prestaje, na čelu sa Teodorom Meronom, predsednikom suda, Hansom Holcijusom, sekretarom suda, da na svaki mogući način zlostavlja pritvorenike, a naročito predsednika naše stranke, prof. dr Vojislava Šešelja.
Njemu ne samo da nije ni po ovom predlogu kako je to dao ministar, a mi tražimo da to bude češće, omogućen kontakt sa porodicom, njega kao pritvorenika i svakog drugog koji se tamo nalazi na pravdi boga, nego mu je u više navrata bio potpuno zabranjivan kontakt sa suprugom, sa decom, sa unucima, sa njegovim pravnim savetnicima, sa njegovim saradnicima. Nije mu data mogućnost, i podsetiću vas na period iz 2004. godine, šest meseci u totalnoj izolaciji, da uspostavi sa bilo kime kontakt i da pokuša da spremi svoju odbranu.
Uz još jedno podsećanje, a to je ono što svi vi znate, da se on tamo nalazi dve godine i šest meseci, a da nema ni nagoveštaja, kao što smo to videli i danas, odnosno malopre kada je emitovan snimak jučerašnje statusne konferencije, kada će mu početi suđenje, nego kažu - vi ste primili, gospodine Šešelj, izmenjenu optužnicu iz jula meseca, te hoćemo da vas spajamo sa Martićem, te nećemo, totalne nebuloze i gluposti.
S druge strane, tom čoveku koji je otišao da brani interese svih vas i vaše dece, i države i naroda, ne omogućava se ono što je najelementarnije, kako je on rekao, minimum minimuma, da fotokopira na hiljade stranica predstavki i svega onoga materijala koji je pripremio, kako bi se što bolje spremio za odbranu.
I vidite šta se desilo. To je emitovano pre nekih sat vremena i lepo je to dr Šešelj konstatovao. Uz sve naše zamerke pravosudnom sistemu u Srbiji i onom ranije, naročito onome za vreme DOS-manlijske vlasti pod Batićevom palicom, uz sve kritike aktuelne Vlade i Zorana Stojkovića kao ministra, i amandmana koji smo podneli, to je jedan presedan i to se ovde ne bi moglo desiti, kao što je to dr Šešelj rekao, da mu se jednostrano kao pritvoreniku, odlučio je taj kriminalac Holcijus ili Teodor Meron, predsednik suda, prekine svaki kontakt usred razgovora. Tako dva meseca ćutanje, izolacija, bez ikakvih razloga, nema kontakta sa suprugom, nema kontakta sa sinovima, sa unucima, sa svojim prijateljima i saborcima iz stranke, sa pravnim savetnicima.
I šta se onda dešava posle toga? Kažu - eto, prošlo je dva meseca, nastavljamo dalje, vi sada, gospodine Šešelj, možete nekoliko dana uoči onog briljantnog svedočenja u slučaju Slobodana Miloševića da nastavite da komunicirate sa vašim saradnicima i sa članovima porodice. Pojeo vuk magarca.
Ovde sede pravnici, advokati, vrsni krivičari poput gospodina Jojića i gospodina Koprivice, gospodina Jojića koji je zapravo i u suštini idejni tvorac jednog krivičnog zakonika, o čemu mi razgovaramo, jer je sa pozicije saveznog ministra pravde napravio najveći kostur te kodifikacije, ali onda su nas besomučno NATO bombardovanje, agresija i vaš mafijaški petooktobarski puč sprečili u tome da gospodin Jojić bude predlagač tog kodifikovanog zakonika.
Ono što je suština, da tamo nema, što vi sami znate ili vi koji ste i dalje neverne Tome, nikakve pravde i nikakvog pravnog poretka, o tome se radi. Koji god monstrum od prava, ne znam kakav model da se primenjuje, iz ovog primera, a o tome govori član u našem pravosudnom sistemu, član 82, iz slučaja dr Šešelja u Haškom tribunalu vidi se da je to nemoguće da sa njima na pravno regulisan način isterate pravdu, zato što je gola sila.
Prošlo je dva meseca i kažu - sada se uključi i telefoniraj. Ili je profesor dr Šešelj kršio pravilnik tog nazovisuda, odnosno tribunala ili se neko ogrešio i treba protiv njega da bude podneta krivična prijava, protiv ovih kriminalaca, predsednika suda i sekretara suda, što se na takav način, zloupotrebljavajući službeni položaj, tako se to kaže kolege pravnici, odnose prema jednom pritvoreniku.
Zato je na vama i na vašoj savesti, da bi bar pravosuđe u Srbiji bilo bolje uređeno, da prihvatite u danu za glasanje ovaj amandman koji je podneo na član 82. kolega Momir Marković, i sam jedno vreme zatvorenik na pravdi boga, čovek ni kriv, ni dužan, zatekla ga ona ludačka akcija "Sablja", kada su skupljali ljude sa ulice, pokazivali prstom na političke neistomišljenike.
A bilo ko od vas da je iz političkih razloga, pre svega, jer za kriminal će tek u državi odgovarati krupne ribe, u to budite sigurni, dolaskom radikala na vlast, ali bilo ko da je iz političkih razloga bio osuđen jedan jedini dan, kao što je to bio slučaj sa gospodinom Šešeljem u više navrata u Srbiji, sa gospodinom Tomom Nikolićem i nekoliko poslanika srpskih radikala ili uz ovakvo tamničenje dr Šešelja u Haškom tribunalu, znao bi kako to izgleda i da je veoma važno ne samo humanosti radi, nego da se držimo nekih boljih kodeksa i principa, da prihvatite ovaj amandman kolege Momira Markovića.