Kada je usvojen Zakon o NBS, kada su usvojeni drugi prateći zakoni, posebno Zakon o agenciji za sanaciju banaka, ispostavilo se kasnije, pored te supervizorske i apsolutističke uloge koju ima guverner, po zakonu i po ovom zakonu o bankama, da se pokrenulo jedno pitanje u javnosti i među novinarima, a i među nama političarima. Dva puta sam ga potencirala sa skupštinske govornice i nikada mi ministar nije na to dao odgovor, a u pitanju je račun Agencije za sanaciju banaka.
Pošto raspolažem podacima da Agencija za sanaciju banaka ima veći deo svojih sredstava, postavlja se pitanje, gospodine ministre, kada je već ovakva primarna uloga NBS prisutna kroz ceo ovaj zakon, zašto ta sredstva, a ona su u međuvremenu i te kako uvećana i prodajom slika, prodajom prostora, prodajom nameštaja, svega i svačega, opreme, nije kod Narodne banke Srbije, nego je u jednoj privatnoj banci, vi znate u kojoj.
Ovaj član 30. ne bi bio sporan da nije poslednjeg 4. stava. Ne bi možda bio ni taj stav sporan da nije u pitanju ovakva uloga koju sada vi imate i povezanost, to su dva povezana lica, Dinkić i Jelašić, i to taj isti Jelašić koji sada apsolutno ima svu kontrolu nad finansijskim tokovima, zajedno sa vama. Onda građanima ostaje u tom poređenju ona slika kada se on u crvenom džemperiću sa virećom kragnom pojavio kao novi spasilac u našoj monetarnoj ružnoj i sumornoj stvarnosti, a sada sa ovakvim njegovim budućim pristupom, o tome su govorili i koleginica Pop-Lazić i gospodin Krasić, u svim odlukama koje mu vi dajete po zakonu, stvara se potencijalna mogućnost zloupotrebe.
Već smo vam rekli, niste bili tu, gospodine ministre, kada je bio u pitanju član 22, takođe uloga NBS, koja je ovde u poslednjem stavu člana 30. apsolutna, jer kaže da NBS propisuje način utvrđivanja i nivoe likvidnosti banke, što nije sporno, ali uključujući kritično nizak nivo likvidnosti. Mi smo vam lepo rekli i kod pokazatelja adekvatnosti kapitala, ako je u pitanju neka banka koja je bliska, odnosno vlasnici kapitala su na svaki način povezana lica sa vama i sa guvernerom Jelašićem, naravno da će i pristup da bude drugačiji i da će nivo likvidnosti, onaj najniži, da bude na takav način određivan.
O nekim objektivnim pristupima i objektivnom reagovanju vašem i guvernera, mi ne možemo da odgovorimo. To znaju pojedini poreski obveznici, a i ovi koji su zaštićeni kao beli medvedi, kojima ni dlaka ne fali sa glave, i dan-danas se sve više bogate. Prosto je neverovatno da nas ubedite da ćete da imate jedan takav pristup.
Evo, na ovom primeru, od vas večeras tražim jasan odgovor kada je u pitanju račun Agencije za sanaciju banaka, lepo da mi kažete zašto se on nalazi kod te privatne banke, a on, opet govorim, sve više i više se uvećava. Lako će biti Nacionalnoj štedionici, ma kako da se ona sada zove, sa ovom prodajom svojih akcija grčkoj banci i sa uzurpiranim poslovnim prostorom od 7.200 m2, da eventualno, ako doživi taj najniži nivo likvidacije, odnosno rizik, da mora da ispuni ove obaveze propisane članom 30, da to ispuni.
Šta ćemo da radimo sa ovim još uvek domaćim bankama, koje boga mole i jedva čekaju da se što pre privatizuju, zašto što u nemogućim uslovima posluju.
Vi ste danas izrekli jednu neistinu. Prvo, rekli ste da će ovo umnogome da olakša osnivanje novih banaka.
Ovo je čista legalizacija, moram opet da ponovim ono što sam rekla pre sat i po vremena, jer niste bili u sali nekih dva-tri sata, legalizacija poslovanja ovih stranih banaka, navodno domaćih, koje monopolistički posluju. A sa druge strane, ako je ovo koordinisan pristup sa MMF i sa Svetskom bankom, nije primeren našem tržištu kapitala i zaista je neverovatno da Narodna skupština Republike Srbije, da ne upotrebim još neki gori izraz, ovako nebulozan zakonski projekat prihvati.
Mi ćemo do kraja da vam objašnjavamo da je ovakva apsolutistička uloga koju ima Narodna banka Srbije i guverner, koji je vaš stranački kolega, odnosno vi ste poznati dvojac u Srbiji koji vršlja i radi šta hoće u oblasti finansijskog sektora, da može na takav način da se poigrava sa sudbinama banaka. Uostalom, očekujem da će se to desiti i posle usvajanja ovog zakona, da u mnogo kraćem roku nego što je to period od godinu dana ove preostale srpske banke budu privatizovane.
Još jednu ste danas neistinu rekli, gospodine Dinkiću, na veoma važnu primedbu. Nije jedina, ali ću na tu dosta važnu primedbu da se osvrnem i bojazan kolege Milorada Mirčića, kada je u pitanju Vojvođanska banka i kada je u pitanju ogroman dug, koji poljoprivredni kombinati imaju prema Vojvođanskoj banci, a u pitanju je hipoteka prvog reda kojom ona raspolaže nad tim zemljištem.
Vi kažete - ne postoji nikakva bojazan, ta hipoteka će biti izvučena u budućoj prodaji Vojvođanske banke. Ma nemojte da mi pričate. A kako ćete to da izvedete? Kako će onda da naplati ona od tih kombinata koji poseduju ogromne komplekse zemljišta? Vi znate da to nije moguće ni po Zakonu o privatizaciji koji je na snazi, a i Zakonu o privrednim društvima, koji je usvojila Narodna skupština pre nepunih godinu dana.
Ako oni raspolažu sa tim zemljištem, a ako duguju Vojvođanskoj banci, naravno da će Vojvođanska banka, privatizovana sa nekim novim vlasnikom, koji će da bude samo vama ili je već sada poznat, da možda ide čak i na to da potpunu strukturu i namenu zemljišta u Vojvodini promeni. Ono što je za nas plodna vojvođanska ravnica, što su žitna polja, može sutra da bude mesto na kojima će da se grade građevinski objekti ili nešto drugo, što nije dobro ni za naš agrar, ni za našu poljoprivredu.
U tome leži opasnost od jednog do drugog člana za samodovršavanje i za dokusurivanje rasprodaje državne imovine na taj način i rasprodaje i uništavanje ovo malo banaka u Srbiji što je ostalo, a što posluje i imalo je osnivački ulog odavde, od naših građana, od privrede i poslovalo uspešno sa privredom unazad 15-20 godina.

Pita kolega Albijanić kako replika. Sada ću da vam objasnim. Vi ste ušli u salu i čuli ste da se nešto priča o Jelašiću, odmah ste skočili na izlaganje kolege Markovića. U toku je rasprava o zakonu o bankama, član 30, amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Je l' vam jasno sada?
Znači, nije samo ovo sporno što je tržišna i kupovna vrednost u neverovatnoj disproporciji, nego je problem, gospodine Albijaniću, u tome, a vi ste valjda morali da naučite to za ovih godinu i po dana koja je uloga narodnih poslanika. Dakle, oni ne mogu sa ove skupštinske govornice da odgovaraju za javno izrečenu reč, ocenu političku, stručnu, svake druge vrste, na osnovu podataka kojim raspolažu ili imaju informaciju o nečemu ili imaju određeni politički stav.
Dakle, SRS otkada je u Narodnoj skupštini, a to je od 1991. godine i sve nas je više i više, ima jedan stav kada su u pitanju sumnjivi poslovi, sumnjive prodaje, sumnjive kupovine. U najmanju ruku je nelogično, kolega, da vi kažete da svako ima pravo da podigne kredit kada znate kolika je vaša plata, a kolika je plata guvernera NBS.
Sve da je to tako, 380.000, tržišna vrednost procenjena na 1.300.000 evra. Pojedini novinari, ličnosti iz javnog života su nudili Jelašiću da se trampe sa njim i kažu, ako je to za 380.000 i ako je manja vrednost od toga, a ona je mnogo veća, evo ja ću celu svoju imovinu da mu dam, ali radi se o tome da je u pitanju neverovatan iznos kredita, ako govorite o kreditu i neverovatan iznos rate.
Ako ste se već toliko upinjali da odbranite guvernera, onda lepo izračunajte koliki je to kredit i kolika je rata. Da li je moguće da neko sa svojim primanjima guvernera NBS to plati? Ta rata mora da je 2.000 evra mesečno, ma kakvi dve, tri hiljade evra mesečno, na rok od 25 godina, ili je dobio neki kredit od ovih banaka na 150 ili 2000 godina sa otplatom od pet evra mesečno. To je čista logika.
Pričali smo danima i pre toga, i kada je bila državna korporacija, ovaj zakon o bankama, kolika je prosečna rata za kredit od 50 kvadrata u Beogradu, kolika je cena kvadratnog metra i koliko je to para.
Narodni poslanik sa platom od preko 100.000 dinara dobro će da razmisli da li će da uzme takav kredit i da to otplaćuje.
Ministar Dinkić neka izađe i neka kaže da li je spreman, ako vi kažete da je to tako, možda zna finansijsku konstrukciju svog kolege i prijatelja Jelašića, možda ne zna, da li ste vi ministre spremni da uđete u kreditni aranžman koji može da bude na najduži rok od 25 ili 30 godina za nekretninu od 380.000 evra i sa ratom od 4,35%. Izračunajte na brzinu, evo kolega je matematičar, neka vam pomogne, kolika će rata da vam bude. Koliko vam ministarskih plata treba da pokrijete tu platu? Mi samo o tome govorimo.

Dosta ste pričali, ućutite više.

Hajde malo ućutite, dosta ste pričali, da vam malo objasnim kako stoji stvar sa Poslovnikom, a ne da se vi šegačite sa nama u 19,35 časova, 24. novembra. Sada vi malo ćutite, a ja ću da vam kažem da ste povredili član 100, koji ste upravo malopre citirali, stav 4, član 104. više puta, i vaš hohštapler, lopuža i prevarant, ministar finansija, Mlađan Dinkić.
Mi smo znali da je on lopov, kriminalac, lopuža, kao što juče reče gospođa Radeta, ali da je takav prevarant, takav jadnik i bednik, ovo smo sada saznali, i dobro je što nije u sali, i cela Srbija treba da zna da pored toga što je kriminalac i lopov, ministar Dinkić je jadnik, bednik, sve najgore što postoji kod jednog čoveka, nema ničega kod sebe, ni trunku morala, ni dostojanstva. To je nešto najgore, dno dna što je Srbija mogla da vidi.
Zašto to kažem? To kažem zbog toga što meni nije bio potreban kurir, mene je dva puta u direktnom telefonskom uključenju pozvala gospođa Jorgovanka Tabaković, istaknuti član SRS i nekadašnji ministar za privredu i privatizaciju.
Gospodine Markoviću, pošto ste vi malopre kao predsednik Skupštine rekli da ne znate ko je ta gospođa, vi ste za mene potpuni politički diletant i vi treba ovog trenutka da podnesete ostavku, ako ne znate ko je Jorgovanka Tabaković i ako ne znate ko su bili ministri nekada u Vladi i poslanici u više saziva u Narodnoj skupštini, kada vi niste mogli ni turistički da privirite i ovi članovi vaše organizacije koji ulaze ovde.
Gospođa Jorgovanka Tabaković je reagovala i tražila od mene da kažem to da je ministar Mlađan Dinkić običan lažov i prevarant. Zbog čega? Zbog toga što je na licu mesta, nemavši argumentaciju za sve ono o čemu mi danas govorimo, i govorimo mesecima i godinama od kada je on na istaknutim funkcijama, izmislio, pokušavši da oblati jednu časnu Srpkinju, divnu majku, magistra ekonomije, gospođu koja je za dve godine i osam meseci, sa prosekom 9,9, govorim o gospođi Tabaković, završila Ekonomski fakultet, koja je magistrirala u najkraćem mogućem roku, za razliku od njega koji je 19 godina u statusu asistenta.
Govorio je o starijoj ćerki gospođe Tabaković. Inače, kada ste već otvorili to pitanje i dali mogućnost da se govori o toj časnoj porodici, o toj divnoj majci i supruzi i pre svega apsolutnom ekspertu, kakav Dinkić nikada ni snovima ne može da bude, što ovaj njegov mlađani kolega vrlo dobro zna, kada je u pitanju stručnost i kvalifikacija gospođe Tabaković, koja je pre svega svoju decu vaspitavala da budu poštena, vaspitala ih u srpskom nacionalnom duhu, jer je rođena na Kosovu i Metohiji, učila ih da budu dobri đaci, da budu pošteni ljudi.
Njena starija ćerka je sa prosekom 9,8, kao i majka jer "iver ne pada daleko od klade" u ovom slučaju, diplomirala na Ekonomskom fakultetu, magistrirala u najkraćem mogućem roku i onda, po mogućnosti i po konkursu koji je objavila Vlada Republike Srbije, aplicirala za nešto što se zove kredit za mlade, jer ona to zaista i jeste, kao mladi stručnjak sa takvim prosekom, magistar ekonomskih nauka.
Naravno, po dobijanju obrasca, što su uradile desetine hiljada ljudi u Srbiji, pa čak i moja malenkost, mogli ste da vidite, neki od vas ako su to činili, a imaju manje od 45 godina, a nemaju rešeno stambeno pitanje, da vam tamo traže sve, maltene i broj cipela koje nosite. Ako pogledate kako izgleda ta aplikacija, mogli ste da vidite da vam u danu, kada vam to banka sa kojom je Vlada Republike Srbije, naravno namenski baš sa tom bankom potpisala ugovor, banka daje rok da dostavite određene podatke.
U momentu kada ne možete da dostavite te podatke koji se iz aplikacije traže, istog trenutka odustajete ili ste apsolutno neko ko ne može da konkuriše za nešto, što je bio slučaj u ovome o čemu govorim, a ne nikakva prevara, nikakva zloupotreba od strane jedne mlade osobe, koja je bila brilijantan student, koja je magistar nauka i koja je pre svega ćerka jedne takve žene, koja je celog života radila pošteno, za dobrobit pre svega naroda, služila je državi i otadžbini u najtežim mogućim trenucima.
Zar to nije, gospodine Markoviću, jadno i bedno, a pre svega vaš cinizam koji ne da doprinosi tome, kako vi to često želite da predstavite, da vi ste jedan koji je jednak odnosno prvi među jednakima, nego ste izričito pristrasni u situacijama kada se na najgori mogući način blate funkcioneri i članovi SRS.
On je, zamislite dame i gospodo poslanici, pokušao da poistoveti ljude koji su po rečima gospodina Jojića i po taksativnim podacima i po činjeničnom stanju počinili najgore moguće zloupotrebe službenog položaja, ovlašćenja i prevara, sa situacijom da jedna devojka, koja je samo ćerka Jorgovanke Tabaković, i dve godine nije mogla da dobije posao, odbijena je zbog toga što nema mogućnosti da se zaposli. Nije član G17, nije član stranaka na vlasti nego je jedna ponosna i pre svega poštena osoba, koja nije uspela, naravno.
A daće Bog da država i o takvima brine, o tako sposobnim i mladim stručnjacima, da ostvari svoje moguće pravo koje samo jedan papir nije dozvolio i nikakvu zloupotrebu nije napravila.
Kako vas nije sramota, a pre svega vas koji podržavate takvog ministra, da sedite i da ne protestujete zbog jedne takve laži, gnusne laži koja je izrečena, ali nije prvi put.
Najbolje bi mu bilo da ponovo vrati čarapu na glavu, ali da skokne do "Laze Lazarevića" pre nego što ode iza rešetaka, gde mu je mesto.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, najoštrije protestujem što ovde danas nije ministar Predrag Bubalo. Ove fine dame i ova gospoda koja su došla iz Ministarstva finansija, sve sa Dinkićem, zaista ne mogu da zamene Predraga Bubala.
Prosto je neverovatno da mi raspravljamo o Zakonu koji je usvojen 1992. godine i koji se sada menja na jedan nakaradan način. Zato smo uložili ove amandmane, a ministar nije tu.
Da li je on otišao sa Koštunicom da poseti ustašku hrvatsku vlast, da li je otišao da se dogovara, a vi što se mrštite treba da znate da je pored svih dosadašnjih izdaja na delu ekonomska izdaja naše zemlje. Ako je naša privrede pod protektoratom Slovenije i Hrvatske, ne treba ništa da vam bude smešno. Trebalo je malopre da se mrštite na Dinkića kada je govorio o tome kada neko, zamislite i to priča radikalima, izopštava Kosovo i Metohiju.
To kaže Ljubomiru Kragoviću, koji je 1992. godine izabran za narodnog poslanika i od tada je poslanik u svim sazivima. Ljubomir Kragović je bio narodni poslanik kada je izglasan Zakon o fondu za razvoj; pet hiljada puta je kompetentniji od Dinkića da o tome govori, jer Dinkić tada ni na razglednici nije mogao da vidi Narodnu skupštinu. Bio je neki propali asistenčić i u tom je statusu i dan-danas.
Zamislite, on sada kaže čoveku koji je autentični predstavnik Srba sa Kosova i Metohije, a ne kao ovi samoproklamovani, da on ne zna šta priča. To je takva drskost i bezobrazluk i ne verujem da bi toliko drsko Bubalo išao da je danas ovde, ali on danas nije tu.
On je najodgovorniji da nam kaže zašto je ovako predviđen član 3. zakona, odnosno zašto se postojeći član 4. menja. Ne mogu i reagovala sam u tački 1). To vide prisutne dame i gospoda iz Ministarstva. Tražila sam da se sredstva iz privatizacije državnog i društvenog kapitala, pošto još uvek imamo i po Ustavu tu formulaciju i to nasleđe iz prošlog vremena društveni kapital, odnosno prodaja preduzeća koja su u tom svojinskom obliku, da se ta sredstva od prodaje preduzeća uključe u Fond za razvoj.
Dobila sam obrazloženje, a to sam videla u obrazloženju teksta Zakona koji se menja, da to nije moguće i da je zapravo to osnovni razlog zbog koga se menja ovaj zakon, jer je 2001. godine od strane tadašnje DOS-ovske vlasti, a kada je ministrovao Aleksandar Vlahović, izglasan Zakon o privatizaciji koji je isključio takvu mogućnost – da sredstva iz privatizacije budu inkorporisana u Fond za razvoj. Kako su oni to isključili, kasnije nam je bila poznata afera Marije Rašete-Vukosavljević – da su sredstva iz Fonda za razvoj koristili za njenog svekra i otvaranje nekog sumnjivog noćnog kluba.
Kako su ta sredstva iz Fonda razvlačene na sve moguće strane i kako su se i tada, a pre svega predstavnici SPS zalagali za to da sredstva budu, a čak i poslanici DSS, uključena i bili protiv takvog zakona u tom delu, to veoma dobro znam.
Ne mogu da shvatim kako je moguće da vi odbacujete ovakvu mogućnost da sredstvima iz privatizacije, ovo malo što je preostalo, osim velikih javnih preduzeća na koje su tajkuni bacili šapu, a što je ogroman kapital, mislim pre svega na NIS, EPS, pa zar vam nije logično, da deo tih sredstava ide u Fond za razvoj.
Ako su već mnoga preduzeća kroz jednu pljačkašku privatizaciju rasprodata budzašto, radnici ostali bez posla, nije poštovan socijalni program, a sami znate vi koji ste članovi Odbora i predsednik Odbora za privatizaciju i privredu koliko je predstavki došlo i koliko se sporova vodi prema nadležnim sudovima i koliko je procesa u Agenciji za privatizaciju pokrenuto zbog nepravilnosti.
Kako vam onda logika ne nameće da od pet dinara dva dinara ili tri, sada hipotetički pričam, treba da bude usmereno u Fond za razvoj. Rasprodate jednom sve, popunite budžetske rupe, a to isto je Đelić radio i upropastio nas je i 2001, i 2002. i 2003. godine, a vi ste nastavili tako da se ponašate od 2004. godine.
Popunjavate rupe u budžetu iz procesa privatizacije, a ne ulažete u Fond koji treba da doprinese upravo ovome što ste i vi naznačili kao osnovnu intenciju ovog zakona: da se finansiraju mala i srednja preduzeća sa privatnim kapitalom, finansiranje izvoza, kroz odobravanje kredita za obrtna sredstva, za pripremu izvoza, odobravanje kredita zanatskim radnjama i preduzetnicima, kao i odobravanje kredita za podsticanje zapošljavanja, odnosno otvaranja novih radnih mesta.
Sve ovo ovako, lepo napisano, divno zvuči, a kada odete u neki od ovih, kako ste nazvali, regiona i u neki grad, u sedište nekog okruga u Srbiji i zakucate kod nadležnih i zatražite neki od ovih kredita nema ništa. Dobijaju privilegovani, dobijaju oni koji su bliski strankama na vlasti. Ne znam koliko sam samo ja imala poziva, od raznih građana iz svih krajeva Srbije, na ovaj skupštinski broj telefona, a pogotovo iz Šumadijskog okruga: iz Topole, Aranđelovca, Kragujevca – pitaju me ljudi gde su ti famozni krediti.
Znate, ako je neko u "Zastavi" posle 30 godina isteran na ulicu i data mu otpremnina od 5.000-6.000 evra i rečeno mu da je to neki inicijalni kapital sa kojim on može da započne neki novi posao i da konkuriše kod fonda ili da traži neki od povoljnih kredita, neka izađe ako ima smelosti bilo koji poslanik iz vladajuće koalicije iz Kragujevca, neka kaže koji je to broj ljudi iz "Zastave" koji je dobio kredite. Nema jednog jedinog!
Ljudi su to potrošili namenski, za isplatu zaostalih dugova, za tekući život. Mnogi su želeli, a znam mnoge slučajeve mladih ljudi koji su ostali sa svojim porodicama da žive na selu, hoće da se bave proizvodnjom povrća, hoće da zasade voćnjak. Ko zna koliko su obišli gradova i sedišta okruga iz svog mesta, nema mesta.
To je sve deljeno na kašičicu i uglavnom privilegovanima, kako za vreme DOS vlasti tako i od kada vi vršite vlast. Ljudi koji slobodno konkurišu i koji su zaista i zanatlije i preduzetnici, koji bi to želeli da rade i da dobiju neke povoljne aranžmane, nisu bili u prilici, ako nisu povezani sa političkim strukturama iz vrha vlasti.
Kako bi taj fond imao mogućnost i potencijal da pod nekim budućim ravnopravnim uslovima, kada SRS bude vladala u Srbiji, jer vi znate da je kod nas isključena svaka vrsta protekcije i nepotizma, potrebno je da se sredstva iz privatizacije, a što sam ja i predložila izmenom člana 4, odnosno tačke 1) usmere u Fond za razvoj.
Tako ćemo biti sigurni da u budućem procesu privatizacije, ali moramo da sprečimo pljačku kada su u pitanju i NIS i EPS, bilo koje fabrike koja nije privatizovana, određeni iznos sredstava ide u Fond da bi se ponovo vratio u proizvodnju. A da bi se vratio mora da se stvori osnovni zakonski okvir bez korupcije, bez kriminala i da ljudi slobodno konkurišu za ta sredstva.
Vi sami znate, sigurno imate i prijatelje i poznanike i komšije koji bi započeli neki privatni posao, a koji su u možda najboljim godinama kada treba da rade, možda su članovi vaših porodica, koji nemaju kome da se obrate. Da odu u banke koje po ovim visokim kamatama daju te kredite i to se nikome ne isplati. Dakle, samo da stave omču oko vrata! Jedina mogućnost je da dobiju povoljan aranžman, dakle, to su ovakvi krediti; to vam je isto sa ovom državnom korporacijom za stanove, ko dođe do toga, jer to je lutrija, to je limitirani iznos, a da ode u banku, to je sasvim druga priča.
Dakle, ako on dođe u situaciju da po povoljnim uslovima od države dobije kredit iz Fonda za razvoj, da zaposli nekoga, onda će on da bude stimulisan i da pokreće tu proizvodnju i da učini nešto da angažuje što veći broj ljudi. Prvo sebe da uposli, možda nekog člana porodice. Razmislite o tome, jer je velika beda i nemaština prisutna u Srbiji zbog nezaposlenosti. Vi znate da mi imamo zdravu radnu snagu, ali ljudi nemaju posao. Gde da se zaposle kada su ove fabrike zatvorene. Lako vam je da u kampanjama govorite i da se samo deklarativno izjašnjavate, dakle, budućnost je u malim i srednjim preduzećima.
Od vremena Branislava Ivkovića pa do današnjeg dana jedna ista ploča se vrti. Gde su ta preduzeća, nema ih?! Jutros sam slušala da privredna delegacija Srbije i Grada Beograda putuje (setili su se posle toliko godina) u Rusku Federaciju, 28. ovog meseca, da prezentuju mogućnosti, potencijale i spremnost naših privrednika da proizvode koje mi imamo izvozima na rusko tržište.
Sa jednom od najvećih i najmoćnijih zemalja u svetu imamo potpisan ugovor o slobodnoj trgovini i oni hoće da prihvate, a zaista su na ceni, svaki proizvod koji dolazi iz Srbije.
Jer to je ono nasleđe koje imamo iz ranijeg perioda, 20, 30 i više godina unazad, kada smo izuzetno poslovno sarađivali sa bivšim Sovjetskim Savezom. Kako je onda moguće da očekujete da se bilo koji deo tog ugovora realizuje, ako mi nemamo proizvodnju i ta mala i srednja preduzeća koja su u stanju nešto da proizvedu.
Znate kakav je bilans te spoljnotrgovinske razmene? Na godišnjem nivou negde milijardu i 500 miliona dolara, od toga: 300 miliona od nas prema Rusima, a gas i nafta, znači, u onom ostatku od milijardu i 200 miliona, još nekih proizvoda, nekih sirovina koje dolaze u našu zemlju. Razmislite o tome i nemojte tako slepo da prihvatate sve što vam servira neki ministar iz Vlade, pa makar i onaj koga i dalje zdušno podržavate. Videćete da će to imati negativne posledice, negativne na našu privredu koja je u veoma teškoj situaciji.

Gospodine Markoviću, zaista ne znam šta vi radite. Prethodnih 10 minuta ste sedeli tu i predsedavali, a za govornicom nije bilo nikoga, nije bilo govornika. Molim vas da sledeći put obratite pažnju kada nema nikoga da pozovete poslanika da izađe i da govori o amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Zankov, zaista vam se divim sa kakvim dostojanstvom u celom ovom zamešateljstvu, koje naravno ničim niste uzrokovali, dajete primer visoko moralnog čoveka i pre svega čoveka izrazite demokratske sposobnosti i potencijala, kao srpski radikal, dok predsedavate sednicom.
Ovaj haos koji se napravio u poslednjih pola sata je postao toliko uobičajen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je u pitanju nesporazum pojedinih sa predstavnicima Vlade, da je stvarno neverovatno kako oni sami sebe izvlače iz tog ambisa u koji svaki dan upadaju sve više i više.
Amandman koji je podneo kolega Veroljub Arsić usklađen je sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, republičkim Ustavom i deklarativnim težnjama vas pojedinaca, čak i vas koji ste predsednici opština a pripadate vladajućoj strukturi, 15 godina "ispirate mozak" pričama o navodnoj decentralizaciji, samostalnosti jedinica lokalne samouprave.
Kada pogledate član 22b, odnosno stav 2. koji kolega Veroljub Arsić traži da se briše, odnosno član 16, postojeći član 22, videćete da je to direktni atak koji ćete ovim predlogom zakona dati i neograničenu bahatost Ministarstvu finansija, ministru finansija i Republičkoj vladi u odnosu na jedinice lokalne samouprave.
Kada pogledate član 22b, odnosno stav 2. koji je kolega Veroljub Arsić tražio da se briše, odnosno član 16. postojeći član 22. videćete da je to direktni atak koji ćete ovim predlogom zakona dati i neograničenu bahatost Ministarstva finansija, ministru finansija i Republičkoj Vladi u odnosu na jedinicu lokalne samouprave.
Lako je vama da održavate razne konferencije, da sazivate stalne konferencije opština i gradova, da na njima pojedini predsedavaju i da govorite o projektima za decentralizaciju i za ekonomsko osamostaljivanje jedinica lokalne samouprave, a onda da dođete u Skupštinu i da date ovakva ovlašćenja ministru Dinkiću, to je prosto neverovatno. Da zaređate da pitate predsednike opština iz vladajuće strukture koji su narodni poslanici šta misle o ovome, svi će privatno da vam kažu – to je katastrofa. Dinkić će da vas uništi, to je nenormalno da takav zakon postoji.
Ali kada dođe zakon o budžetu, što reče gospođa Radeta a i gospodin Vučić, kada dođu svi ostali drugi zakoni i ovaj koji direktno atakuje na njih kao izvršne nosioce vlasti, svi će da pritisnu zeleno i da kažu – nema veze, sa radikalskim amandmanima nećemo da imamo ništa, nego ćemo da glasamo za integralni tekst zakona koji nam je Vlada predložila.
Šta kaže ovaj član i ovo što je gospodin Arsić pokušao da ospori amandmanom? To je prosto neverovatno da jedinica lokalne samouprave koja treba da opstaje i uz transferna sredstva, na koja svi imaju primedbe i ja sam kao i svaki predstavnik SRS protiv toga da se neguje neki lokal patriotizam, pa kada dođe zakon o sredstvima koja se upućuju opštinama i gradovima, a vi ste videli da nikada nijedan radikal, čak nijedan predsednik opštine, ne kaže – meni je malo, daj meni više, što si dao Boru i Zaječaru, a nisi dao Požegi ili šta ja znam Užicu. Ne, neverovatno je.
Znate da vodimo takvu raspravu kada su u pitanju ta transferna sredstva. Zato što uvek treba više. I svakoj opštini i svakom gradu treba više. Vi imate gradove koji su potpuno zapušteni, naročito jug Srbije, koji je nerazvijenije područje u odnosu na neki centralni deo ili na severni deo Srbije ili na neke beogradske opštine. Ne radi se ovde o tome.
Ovde se radi o mogućnosti da ministar ako proceni, odnosno program javnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava (to je ovaj prvi stav), odnosno AP, kao i preduzeća, odnosno zavisnici društava kapitala, čije je osnivačko javno preduzeće, a na koje je osnivač javnog preduzeća dao saglasnost, dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, ministarstvu nadležnom za poslove rada, za poslove finansija i ministarstvu nadležnom za poslove lokalne samouprave radi praćenja kretanja cena i zarada.
Drugi stav kaže – ukoliko je nadležni organ jedinica lokalne samouprave, odnosno AP dao saglasnost na program iz stava 1. ovog člana, a taj program sadrži elemente koji nisu u skladu sa politikom projektovanog rasta cena i zarada koju za tu godinu utvrđuje Vlada Republike Srbije, ministar nadležan za poslove finansija, odnosno gospodin Dinkić, može izdati nalog da se privremeno obustavi prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave, odnosno prenos pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća AP, do usklađivanja tog programa sa odredbom člana 22. stav 4. ovog zakona.
Sam ministar Dinkić, jutros, to je glavna vest na svim elektronskim medijima, kao i guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić, sebe demantuju kada je u pitanju procenat projektovane inflacije i ono što će da se dešava sa našom domaćom valutom i sa kretanjem cena na našem tržištu.
Ako pogledate, zašto onda da trpi jedinica lokalne samouprave ili koleginica Gordana Pop-Lazić, ili Milan Stevović, ili gospođa Maja Gojković, što su neuporedivo sposobniji, pametniji da projektuju rast cena i zarada, odnosno kretanje na makroekonomskom planu, nego ministar Dinkić. Znači, oni i ta jedinica lokalne samouprave treba da snose konsekvence od ministra zato što je on bio loš u proceni. Možda čak i Veroljub Stevanović, gde smo mi opozicija u gradu Kraguejvcu, možda će on bolje da projektuje sve te parametre i da ima bolju sliku o tome za naredni period nego ministar Dinkić.
Radi se o tome da ovi podaci, koje sam vam ovde više puta pokazivala, jasno pokazuju da je ministar, odnosno Republički zavod za statistiku, u najvećem delu za sve periode iza nas, falsifikovao, odnosno bavio se lošom procenom i prikazom, ali prava reč je falsifikat onoga što su cene na tržištu.
Nesporna je činjenica kolike su cene energenata, kolika je cena gasa, cena električne energije, uz najavljeno povećanje od 10%, ne znam kud ćete više kada je cena jednog kilovat sata, ne govorim o onoj najvišoj zoni, o crvenoj, nego prosečna cena, najveća u okruženju.
Kako sada možete da kažete da je ovo realna projekcija troškova, odnosno potrošačke korpe u Srbiji, kada sam vam više puta rekla i mnogi od vas su klimali glavom, a koleginica Radeta je izračunala da za tu minimalnu potrošačku korpu za juni mesec 2005. godine u Republici Srbiji za četvoročlano domaćinstvo može da se skuva 23 jela, bez mesa i ulja. Da li je to vama jasno? Sve ovo kada pogledate, ove cene ovde, to je čisti falsifikat. Projektovana inflacija je čisti falsifikat, prikazana da je mnogo manja od one koja jeste.
Mi se ne zalažemo za to da jedinice lokalne samouprave budu toliko bahate, i tamo gde su naši predsednici opština, gde je gradonačelnik gospođa Gojković, da se unedogled podižu komunalne takse, cene komunalnih usluga, nego naravno da to sve bude u okvirima i usklađeno sa onim što je danas izuzetno težak standard stanovništva.
Ako je projekcija Ministarstva lokalne samouprave na štetu jedinica lokalne samouprave, što ovde i te kako može da bude slučaj, protiv čega se bune čak i oni koji su u toj tzv. Stalnoj konferenciji opština i gradova, u kojoj gotovo da ne učestvuje SRS, gde se raspravljalo o tim pitanjima, onda je zaista nejasno kako vi možete da date saglasnost na ovaj član zakona i da ne prihvatite ovakvu intervenciju u zakonu, od strane kolege Veroljuba Arsića. Time se direktno zadire u određenu autonomnost, odnosno zagarantovano pravo, i po zakonu i po Ustavu, jedinica lokalne samouprave.
Ministar Dinkić u najvećem broju slučajevima, u to budite sigurni, kada su u pitanju predsednici opština i gradova koji su pre svega iz SRS, reagovaće na ovakav način, što će obustavljati transferna sredstva i osporavaće projekte, odnosno plan programa za javna preduzeća čiji je osnivač SO.
Uostalom, evo, na primeru opštine Aranđelovac, gde je na delu bahatost jedne nelegitimne skupštinske većine i nereagovanje, i Ministarstva lokalne samouprave i Ustavnog suda Srbije, na sve predstavke koje je uputio predsednik opštine, dr Radosav Švabić, i na činjenicu da se na najgrublji način zloupotrebljavaju i odbornici, i da se krši zakon kada je u pitanju poslovanje tih javnih preduzeća.
Ne reaguje ni budžetska inspekcija, koja je više puta pozivana od strane predsednika opštine Aranđelovac, od gospodina Švabića, da dođe ispred Ministarstva, da vidi šta se tu radi, dovoljno govori o tome da je kolega Arsić bio u pravu i ja sa ovom argumentacijom, kada sam vam rekla da je nemoguće da normalno posluju jedinice, odnosno da opstaju jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi, a da ostane ovakav predlog člana 16, odnosno stav 2. u članu 22b ovog postojećeg zakona.

Reklamiram član 104. Poslovnika zato što ovakav način izlaganja i neistine koje govori ministar Dinkić nisu primerene ni njemu kao ministru i nemoguće je da mi ovo slušamo. Zato, što u ovim redovima ovde, gospodine Dinkiću, čuli ste samo jedan primer, gospodin Veroljub Stevanović je otišao, on je, takođe, neko ko je iz vladajuće strukture i gradonačelnik jednog od najvećih gradova u Srbiji, sede čak i oni koji vama daju podršku, a koji nikako ne mogu da se slože sa ovim.
Dakle, stvarno ne znam i neću da ulazim, ne zanima me program vaše stranke, grupacije, kako se zove G17, iz domena lokalne samouprave, zato što vi u mnogim gradovima, opštinama niste mogli da prebacite cenzus i da uđete u opštinski parlament, a kamoli da vladate i da vršite vlast i neću da ulazim uopšte u to za šta se vi zalažete. Mogu da pričam kompetentno i odgovorno sa pozicije srpskih radikala, jer se naš program i stav kada je u pitanju lokalna samouprava nije menjao unazad 15 godina.
Kada uđe ministar Lalović (sa jaknicom oko ramena) koji je takođe naveden ovde u članu 22b, kao ministar za rad kakve on ima veze sa programom javnog preduzeća? Da li je to normalno da na takav način zadirete u ono što je zakon i što je zakonska i ustavno pravo jedinica lokalne samouprave?
Gospodin Petronijević je za sve u pravu, ne da kriminal i korupcija vladaju u Skupštini Grada, gde kormilo vodi Bogdanović, nego je to jedna bahatost neviđenih razmera. Moram da vam kažem primer. Što se tiče opštine Zemun – ni jedan jedini dinar od tolikih para za koje kažete da on ima pod svojom šapom, nije došao u opštini Zemun. Svi ovi projekti, a juče je o tome govorio gospodin Vučić, najvažniji je slučaj Knauf i drugi grinfild projekata su u Zemunu, a od juče u Novom Sadu.
Ovde se ne govori o tome hipotetički da li će neki predsednik opštine da bude bahat ili neće, da li će on to da radi, javno preduzeće, odnosno skupština koja će da saglasnost da za takav program, to je nešto o čemu može da se raspravlja, ali ocenu takvog rada u lokalnoj samoupravi takvog predsednika koji je nosilac izvršne vlasti, takve skupštinske većine, narod daje na izborima.
Ko je ministar finansija? Ministar Lalović? On nema pojma šta se dešava u nekom gradu. Šta on zna šta je u Aranđelovcu, Kragujevcu, Požegi i sada će on da ocenjuje da li je taj program u redu i da stavlja zabranu ili ministar finansija da kaže – ne idu transferna sredstva.
Kada ste već rekli, gospodine Dinkiću, malopre, a vi ste valjda čovek koji treba da ima neku reč i neku odgovornost, da ti predsednici opština i svi ti koji se bave takvim procenama i koji to rade, koji do neba dižu cene komunalnih usluga, protiv čega se protivi SRS, opet sam vam rekla da je svaki dinar koji dođe od građana u opštinama i gradovima gde vršimo vlast pametno investiran, bez vašeg zakona i vaših garancija za zaduživanje (kao što je to slučaj u Kragujevcu, gde se Stevanović zadužio sa 400 miliona) ne treba da se zadužuju opštine i gradovi i da traže garancije od vas.
Neka oni u skladu sa onim što su njihovi tekući prihodi i što je usklađeno sa zaista pravom projekcijom rasta cena i zarada, nesmetano koriste i vrše investicione projekte, odnosno ulaganja kao što je slučaj u ovim svetlim primerima, kao što sam spomenula Novi Sad ili Zemun ili opštinu Požega. Otiđite malo tamo. Znaju ovi Novosađani da nikada bolja situacija i nikada veći projekti i nikada nije bilo veće gradilište nego što je sada u Novom Sadu gde se izuzetno mnogo radi i ulaže u gradsku infrastrukturu. Ako ste već rekli da oni moraju da snose odgovornost, jedino mogu građani na izborima da im kažu da li su u pravu ili nisu predsednici opština i oni koji vrše vlast, ne Vlada Srbije i ne ministarstvo.
Onda, lepo gospodine Dinkiću, vi i Radovan Jelašić do danas popodne, očekujem od vas, za sat vremena, da podnesite ostavku. Ovaj član lepo kaže da se bavite projekcijom, evo završavam, samo da mu dam obrazloženje, pošto verovatno treba da drži reč i da snosi odgovornost za ono što priča.
Radovan Jelašić je jutros, odnosno juče izjavio i to je kajron koji je non–stop vrtela državna televizija, da on ne može da bude siguran da će u 2006. godini inflacija da se zadrži na procentu 9,6%, odnosno da bude manja od 10%. Verovatno i vi podržavate takav stav guvernera. Ako vi i on ne možete da garantujete građanima, kao što ste grdno pogrešili i kod projekcije za ovu godinu, lepo podnesite ostavku i onda ćete da snosite moralnu i svaku drugu odgovornost zbog toga što ste bili loši procenitelji i što niste znali da kažete građanima Srbije na osnovu svih parametara šta će da se dešava i sa domaćom valutom i sa inflacijom i sa kretanjem cena i sa rastom zarada. Hvala.

Predsednik Narodne skupštine, po članu 27. Samo da vas upozorim na to da vam ne padne na pamet da kršite Poslovnik, pošto vidim da vam je to namera, iako ste dali ovo obrazloženje gospodinu Krasiću. Sam način na koji ste mu na kraju, posle njegovog reklamiranja člana 85. Poslovnika, dali obrazloženje navodi me na to da vi imate nameru da se, što bi se narodski rečeno reklo, zavitlavate sa nama.
Gospodine predsedniče, to vama ne priliči. Mi smo odgovorni ljudi, vršimo odgovornu funkciju. Vi ste prvi među jednakima i nemojte uopšte da se bavite špekulacijama, ni da nam, ni u mislima, limitirate vreme.
Sada kažete – naravno ja sam to mislio. Prvo, kako ste mogli u 15,30 časova da izlazite sa bilo kakvim uverenjem da će se raditi do završetka 5. tačke, zakona o bankama. Poslanička grupa SRS ima 160 i nešto amandmana. Do pet ujutru, ako treba, ima da se teramo o tim amandmanima, ali ćemo da radimo i da branimo naš stav da zakon nije dobar, da svaki član treba da se briše.
I da smo u pravu kada kažemo da Vlada ne radi svoj posao, da stvara mogućnost da Dinkić i njegova klika i dalje pljačka Srbiju preko privatizacije banaka, onoga što je preostalo, i na način na koji će da posluju po tom tzv. novom zakonu.
Drugo, kada ste rekli – ja se nadam, ovde vi uopšte ne treba ništa da se nadate. Da li ćete vi da imate neke svoje lične nade i uverenja, to je stvarno vaša privatna stvar, a do kada ćemo mi da radimo i da li će to da bude kratko ili dugačko, ostavite nama da radimo po Poslovniku, nemojte nikakvim hipotezama da se bavite, sačekajte, budite strpljivi, u najboljim ste godinama. Ne znam šta više da vam kažem, smeju se ljudi.
Zaista pokušavam da budem i šaljiva i da na način na koji to propisuje Poslovnik vama stavim do znanja da ne možete na takav način da manipulišete, na kraju krajeva, voljom i radnim sposobnostima poslanika, koje su kod nas izražene u svakom trenutku, ali pogledajte ove vaše ovde, jedva sede i još da im kažete da će 164 amandmana od radikalskih ubojitih argumenata da slušaju do pet ujutru, pa ubićete ih načisto.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli od kolege Krasića i koleginice Radete, cilj SRS je da se stvori jedan potpuno samostalni državni organ u cilju sprečavanja pranja novca, koga je bilo i ima ga.
Najviše je to bilo izraženo u početku perioda privatizacije. Danas smo mnogo govorili o tome i ako se sada pitate kako su pojedini tajkuni (koji su bili i ranije povezani sa vrhom državne vlasti) oprali novac i kroz proces privatizacije i naročito kroz delovanje urbanističko-finansijske građevinske mafije, koja postoji kako kod mene u Kragujevcu, tako u Beogradu, u svakom gradu.
To je očigledan metod i način da oni koji su nelegalnim putem stekli novac, legalizuju, a da za to do dana današnjeg apsolutno nikome nisu odgovarali. Ono što danas moram da potenciram (u vreme kada možda veći broj građana Srbije da gleda) jeste neverovatan slučaj i neverovatan način sticanja, bespravnog bogatstva, a zatim pranje novca preko privatnih računa od strane Bogoljuba Karića. Sva ova gospoda i dame iz Ministarstva finansija i sam ministar znaju da sam u pravu kada to tvrdim za Bogoljuba Karića, zato što to zna i premijer i ta dokumentacija koja je detaljna i koja je sa više kilograma štampanog materijala dostupna svim nadležnim državnim organima.
Kako je moguće da na privatni račun jedne osobe kao što je Bogoljub Karić dnevno se sliva 7.000 evra? Kako je moguće da ta njegova mesečna primanja dosežu do preko 200.000 evra, da njegova supruga samo kroz izdavanje, zamislite, srpskog kuvara (Milanka je glavni ekspert za recepte i za srpske specijalitete), opere (to se tako kaže i zato zakon ima nameru da spreči pranje novca) preko šest miliona evra. Da ne govorim o ćerki tog najpoznatijeg srpskog tajkuna i njegovoj sestričini ili sinovici, ne znam šta mu je, iz već čuvene D&D grupe, koja je za godinu dana više izdala kompakt diskova od Rolingstonsa i Bitlsa zajedno. Taj iznos na tom računu je preko deset miliona evra.
Sada nešto o zakonu.
Što se tiče člana 13. mi smo potpuno u pravu kada kažemo i ovo je jedino bilo suvislo obrazloženje koje predlagač zakona ne razume i kaže da nije usklađeno sa tekstom amandmana, a lepo se u obrazloženju kaže da, državni organ, dakle komisija umesto uprave, treba da spreči pranje novca i mora da bude potpuno samostalan državni organ odgovoran samo Skupštini, a ne izvršnoj vlasti, imajući u vidu činjenicu da su pojedini ministri iz Vlade Vojislava Koštunice učestvovali u pranju novca.
Bogoljub Karić nije ministar u Vladi Republike Srbije, ali je očigledno veoma blizak Vladi Republike Srbije. Gospodine Albijaniću, ako nemate da kažete nešto pametno o ovom zakonu vratite se na vaše mesto, sigurnije vam je da budete tamo. Postavlja se pitanje, o čemu on ima nešto pametno da kaže.
Što se tiče izveštaja ''Mobtela'', do dana današnjeg ga nema. Dugujete nam odgovor od pre nekoliko dana, ministre.
Nadam se da ste bili tu negde u blizini, kada sam samo potencirala neke od članova Karićeve porodice, o načinu na koji su izvlačili novac na svoje privatne račune. Da li je to tačno? Da li vi imate te podatke? Pouzdano znam da ih imaju apsolutno svi, od premijera do ministara, do UBPOK, do ministra unutrašnjih poslova. Zašto onda pravite farsu? Zašto se šalite sa javnošću Srbije i sa Narodnom skupštinom? To svi pričate u skupštinskim kuloarima. Kažete da vam je navodno dosta takvih lopova, prevaranata i tajkuna koji su oprali silni državni nelegalno stečeni (monopolističkim, ranije datim, položajem) novac na privatne račune.
Sada dolazimo do toga da se zalažemo, upravo iz tih razloga i u budućnosti ko zna šta će sve da se dešava, da se osnuje komisija umesto postojeće uprave koja deluje u okviru Ministarstva finansija.
Postavlja se krucijalno pitanje za ministra Mlađana Dinkića. Ako je on, kao što je rekao (kada je upadom u Narodnu banku Jugoslavije postao guverner) ustanovio gde se nalaze četiri milijarde dolara i ako je ušao u trag tom novcu koji je iznet iz SRJ, i ako postoji otvorena sumnja da se preko određenih tajkuna i preko određenih fantomskih firmi i pojedinaca, pre svega mislim na Hamovića i Lazarevića, taj novac vraća ovde, zar to nije takođe pranje novca.
Oni su tim istim novcem, već pokupovali određene banke. Zato vam je važno da usvojite ovaj zakon o kome treba da se raspravlja posle ove tačke dnevnog reda. Da li ste nešto od svega toga objasnili, da li ste rekli ovima koji su vam naložili, a to je njihov izveštaj ovde koji imam ispred sebe, Komisija Evropske unije u procesu stabilizacije i pridruživanja, da donesete jedan ovakav zakon.
Oni to samo konstatuju i kažu da – Srbija i Crna Gora morali bi uspostaviti okvir za saradnju sa ciljem sprečavanja korišćenja finansijskih sistema za pranje prihoda stečenih krivičnim delom. Da li ste im spominjali slučaj Bogoljuba Karića, Hamovića i Lazarevića? Naravno da niste. Onda kažu – saradnja u ovoj oblasti bi uključivala administrativnu i tehničku pomoć usmerenu ka uspostavljanju odgovarajućih standarda za suzbijanje pranja novca u skladu sa standardima usvojenim od strane zajednice i drugih međunarodnih tela, naročito radne grupe za finansijske mere.
Dalje oni konstatuju da pranje novca predstavlja ozbiljan problem u Srbiji i Crnoj Gori. Tačno, ali oni moraju da znaju sa kim imaju posla i sa kim žele da sačine taj ugovor i ko su ti pojedinci koji su vezani za vrh državne vlasti. Dakle, iz onog ostatka vladavine Demokratske stranke i DOS-ovskog perioda ništa se nije promenilo, iako su vlasti već posvetile, kažu, budnu pažnju njegovom rešavanju. To se konstatuje u ovoj radnoj verziji Evropske komisije za stabilizaciju i pridruživanje.
Oni kažu da u Srbiji Uprava za sprečavanje pranja novca i finansijska obaveštajna služba funkcionišu od 2002. godine. Zamislite od vremena vladavine Demokratske stranke funkcioniše ta služba i vi verujete i mislite da javnost Srbije veruje da je izvršeno sprečavanje pranja novca. Kaže da se sve to dešava u okviru Ministarstva finansija, a takođe je veoma važno, zamislite, da je Srbija postala punopravna članica Egmont grupe 2003. godine.
Mi smo protiv ovakvih naloga koji su vama stigli gde se kaže da Srbija mora da donese novi zakon o sprečavanju pranja novca usklađen sa međunarodnim standardima koji će dati širu nadležnost upravi. Naveli ste nam koje su to zemlje u kojima postoji ovakva uprava koja je pod kontrolom Ministarstva finansija. Mi nismo zadovoljni tim odgovorom. Što kaže gospođa Radeta: zašto niste naveli da li takva komisija postoji i kako je to rešeno. Stalno nas pozivate na ove zemlje secesionističke, bivše jugoslovenske republike i neke u okruženju koje imaju katastrofalne posledice tzv. tranzicije.
Zašto niste napisali kako je to rešeno recimo u Rusiji? Zaista vas molim gospođo, uz sve uvažavanje, prvo što kaže gospodin Nikolić neprimereno je da kao saradnici Ministarstva svi redom sedite u prvoj klupi, jer je ona rezervisana za članove Vlade, a drugo da mi dobacujete. Zaista, nije u redu. Recite, došapnite šta imate ministru, a on će da mi eventualno replicira.
Ono za šta se mi zalažemo je putinovski način rešavanja i obračuna sa tajkunima i sa svima onima koji su na jedan neverovatan način koji im je dala jeljcinovska vladavina i postkomunistički period do dolaska Vladimira Putina na vlast da stiču enormno bogatstvo, da ga najpre iznesu, a posle toga kroz ovakav način, koji je očigledno ovde u primeni ili je na vidiku, unose u zemlju.
Mi smatramo da Narodna skupština Republike Srbije (i to je osnovna razlika između vas i nas) kroz ovlašćenja koja ministar sebi daje i koje daje Vlada Republike Srbije, zato što smo istinski poštovaoci demokratskih načela i striktnog razdvajanja izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, da Narodna skupština Republike Srbije, a verujem da i takvu ulogu Narodne skupštine vidi gospodin Predrag Marković, da bar u tom delu može da se složi sa ovom našom intencijom, treba da bude određena vrsta supervizora u odnosu na izvršnu vlast.
Ako su svi poslanici ovde, da se dogovorimo oko osnivanja odbora koji ustanovljava Poslovnik, pa evo i novog odbora za lokalnu samoupravu, mada tu nešto muljate oko mesta predsednika i zamenika predsednika. Još ćemo da vidimo o čemu se radi i da ne poštujete reciprocitet i snagu koju, evidentno najveću, ima SRS.
Dakle, ako oko takvih stvari može i treba da postoji saglasnost, zašto onda, a obraćam se vama narodnim poslanicima iz vlasti, bežite od toga da Narodna skupština preuzme odgovornost za formiranje jedne ovakve komisije koja će da bude potpuno samostalni organ, rešen da u svakom trenutku reaguje.
Videli ste da nije bilo Odbora za privatizaciju, odnosno članova Odbora iz SRS kada je počela da se dešava afera oko "Knjaz Miloša", da brzopotezno nisu reagovali gospodin Vučić, gospođa Radeta, kolega Antić i svi članovi Odbora za privatizaciju iz SRS, pojeo bi vuk magarca. Apsolutno bi sve bilo zabašureno. Labus sa onako sređenom ili sa zdravom nogom, Štimac sa svojim namerama, ''Danone'' sa svojom namerama, progurali bi način privatizacije "Knjaz Miloša".
Ovako, reagovao je skupštinski Odbor za privatizaciju, a posle toga je formiran anketni odbor. Doduše, do dana današnjeg nismo raspravljali niti se izjašnjavali o to izveštaju, kao i o slučaju zloupotreba od strane ovog kumovskog, dvojice vaših prijatelja, Hamovića i Lazarevića u aferi vezanoj za EPS. Mi smatramo da bi Skupština Srbije i narodni poslanici koji su izabrani i na koje je narod preneo deo svog suvereniteta, trebali o tome da vode računa.
Dakle, odmah da reaguje i da javnost obaveste kroz formiranje jedne ovakve komisije. Ovako, šta mi znamo kako radi uprava. Nemojte, molim vas, da mi pričate, sam je Albijanić izašao juče i rekao, tamo neki vaši članovi navodno nisu prošli test, pa su udaljeni iz službe, a da vam ne pričam koga ste sada u Kragujevcu postavili za direktora Uprave carina, čoveka koji je potpuno iskompromitovan na mestu finansijskog policajca, odnosno poslove koje je ranije radio, a takođe je iz ­vaše političke stranke.
Nemojte da zamajavate javnost i da (po sistemu drž­­'te lopova, a svi lopovi oko vas i cela klika koja će da pljačka i da krade i da pere na stotine miliona evra u budućnosti, kao kroz ovo ćutanje u vezi Bogoljuba Karića) govorite narodu kako ste spremni da se obračunate sa kriminalom i korupcijom. Pranje para, počev od piramidalnih štedionica preko žiralnog pranja novca, a to su zaista velike afere koje su potresale našu zemlju, a o čemu je najviše govorila i čemu se najviše protivila SRS. O tome je naš predsednik štampao knjige.
Tražili smo da se formiraju odbori u Skupštini veća građana i Veća republika tadašnje SRJ. Oduvek smo išli na to da kroz skupštinske organe sve to bude ispitano i da Skupština o tome vodi računa. Ko su ti ljudi u Srbiji koji će da imaju snagu i volju, ako to nisu poslanici, da se uhvate u koštac sa tim problemom. Koja je onda naša uloga i koja je uopšte uloga Narodne skupštine.
A, da postoji, gospodine Dinkiću, ovakva komisija, a ne uprava, budite sigurni da bi svaki član komisije, a najbolje bi bilo da predsednik takve komisije iz redova SRS, krenuo oštro da se obračunava sa Bogoljubom Karićem i njemu sličnim.
Ovako, on se drzne da radi šta hoće, tajkuniše kako mu je volja, kupuje sve po Srbiji. Taman se, navodno, prikupi materijal, odnosno evidentno da on sada postoji o svim njegovim mahinacijama i zloupotrebama. On aviončićem, ne ovim, kažete, niste se vozili u istom do Japana, ali nekim drugim ode u inostranstvo. Kada prođe opasnost, posle dva – tri dana neko mu iz vrha državne vlasti javi da je opasnost prošla, a da ne sme da se drzne ni Koštunica, ne smete ni vi, ne sme ni Jočić da ga hapse, da ga privedu i nikom ništa. Narod sve to gleda. On od svoje, preko druge televizije ispira mozak građanima kako je on fin, pošten i dobar.
Narod sve gore živi. Pojedinci se bogate. Budite sigurni da ćemo odmah po dolasku na vlast učiniti sve da Skupština dobije takvu ulogu da bira komisiju i da sve bude kako biste vi i ostali DOS-ovci pre vas rekli javno i transparentno. Hvala.

Prvo moram da vas upozorim da je amandman podneo gospodin Milorad Buha, predsednik Vlade Republike Srpske Krajine, zapadne srpske republike, a nažalost, sada u izbeglištvu, zato što je ona okupirana od strane ustaške hrvatske vlasti.
Onda je gospodin Buha, kao jedan racionalan i razuman čovek, a pre svega onaj koji predstavlja stotine hiljada raseljenih naših sunarodnika, imao u vidu to da je Boris Tadić, a napisao vam je u svom obrazloženju, pre svega predsednik DS. On je od dana preuzimanja funkcije, a zahvaljujući vama iz DSS, jer niste glasali za časnog i poštenog čoveka i istinskog patriotu koji je to juče pokazao i ovde, po ko zna koji put, Tomislava Nikolića, nego za tog izdajnika Borisa Tadića, došao u priliku da troši državne pare.
Juče sam lepo rekla, stvarno kažu Šumadinci za takve kao što je on, da se svakog dana ne obuvaju u istoj pameti, a vidite po njegovom ponašanju da on nije normalan. Predsednik Republike, koji u trenutku koji je presudan za državu i narod, kada se rešava pitanje Kosova i Metohije i opstanak našeg naroda, troši pare i ode (a to je pohvalno što se on setio da ode) u Rusku Federaciju.
A predsedniku Ruske Federacije, Vladimiru Putinu, bez ičijeg odobrenja i mandata bilo koga objašnjava da je jedini način da se pitanje Kosova i Metohije reši tako što treba da se podeli na dva entiteta. Pa znate, to je onda već za opoziv!
Vi, da se jednom na kraju izjasnite i Koštunica, koji je sedeo ovde i slušao sve one, u pravom smislu reči, gadosti, koje su protiv interesa države i naroda, juče iznosili i Dušan Petrović i ona Mićićka i ceo taj korpus. I da se lepo zapitate da li je normalno da Srbija ima takvog predsednika države, da vi na to ćutite, a da on krši svoja ustavna ovlašćenja.
Vi ste videli koliko su se oni juče drznuli i rekli – ma šta nas briga kakvu ćete rezoluciju danas ovde da izglasate. Mi srpski radikali, kao i uvek, pozvali smo na državno, na nacionalno jedinstvo. On će da zastupa interese kako on misli i na način na koji on misli. Zbog toga smatramo i zbog toga što mu nikada nije palo na pamet da pokrene pitanje i Republike Srpske Krajine, a što je još gore interese usmerene...
(Predsedavajući: Vreme.)
... protiv države i naroda, kako Srba na Kosovu i Metohiji, takvim zlokobnim planom i takvim stavom pred Vladimirom Putinom i takvim izjavama po povratku usmerio i na Republiku Srpsku. Da li znate šta je rekao? Dok se mi upinjemo da vam raznoraznim primerima dokažemo ono što je zaista neoborivo da je Republika Srpska okupirana, da tamo narod, političke partije, predstavnici bilo koje sfere društvenog života nemaju ni trunku slobode, on kaže odličan je bio Dejtonski sporazum ...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
...postignut je najviši stepen multietničnosti, sve perfektno funkcioniše. Onda morate da znate da je u pitanju zaista čovek koji ne vlada sobom.
Drugo je, naravno, prisutno kod njega, to je da vladaju Amerikanci i ostali, tako je rekla i koleginica Radeta, ali i to što on ima istinski stav usmeren protiv interesa države i naroda. Zbog toga je gospodin Buha podneo ovaj amandman i treba da ga prihvatite, jer je u pitanju samo lična promocija Borisa Tadića, nikakva odbrana interesa Srbije, a, nažalost, izabran uz pomoć vaših glasova.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Dinkić zna da su izvršeni određeni psihološki i politički pritisci od strane MMF prilikom konstrukcije budžeta za 2006. godinu.
Iako su se postavila dva par excellence, kako oni to kažu, pitanja za vas u projekciji budžeta za 2006. godinu, a to je isplata duga penzionerima, o čemu ste se poprilično natezali sa njima u vašoj veoma lošoj pregovaračkoj poziciji i ulozi, ne samo vašoj, nego celokupne Vlade koja pred tim međunarodnim finansijskim institucijama i određenim faktorima, kako vi kažete, međunarodne zajednice, ne nastupa baš sa težinom svog kredibiliteta, jer se urušavate iznutra, i ako je drugo pitanje smanjenje javne potrošnje, nije vam MMF udarao packe kada je u pitanju Vojska Srbije i Crne Gore.
Dakle, vaša lična odluka, odnosno odluka vašeg Ministarstva, Koštunice, Vlade Republike Srbije, kako ćete da se odnosite prema Vojsci Jugoslavije i ovo što je rekao kolega Nenad Mitrović u kontekstu amandmana narodnog poslanika SRS Ljubomira Kragovića, ne da je samo jedan deo tog poražavajućeg odnosa koji imate prema Vojsci, nego je to zaista jedan sled događaja koji je počeo od 2000. godine.
Vojska Srbije i Crne Gore počela je sistematski da se uništava dolaskom Borisa Tadića na mesto vojnog ministra. Je l' to tačno? Jeste, tačno je. To svi u ovoj sali znate i ovi žuti koji ne dolaze na sednice Skupštine to znaju, jer su direktno oni kao pomoćnici ministara, onaj ozloglašeni Goran Vesić i Šutanovac bili zaduženi uz Borisa Tadića da to sve urade sa Vojskom Jugoslavije. Šutanovac je posle sebi uzeo otpremninu, odnosno iznos od 26 plata i baš ih briga.
Sada za vas gospodine Dinkiću pitanje oko vojnih afera, odnosno tzv. vojne afere koja se dešavala proteklih meseci. Po sistemu – ''tresla se gora rodio se miš'' i smena bivšeg ministra vojnog i postavljanje ovog Zorana Stankovića, bliskog saradnika Karle Del Ponte i Haškog tribunala. Toliko povika ''držite lopova'', sa vaše strane, toliko prostora u medijima, ne znam na kojoj televiziji se niste pojavljivali, u kojim se novinama niste slikali i o čemu se radi.
Radi se, to tek treba da dokažu nadležni državni organi, navodnoj zloupotrebi, odnosno mitu od 28.000 dinara.
Kada je u pitanju nadoknada nekog člana upravnog odbora, poslanika iz vladajuće strukture, mora javnost Srbije da zna da je na godišnjem nivou to po nekoliko stotina hiljada dinara. Vi ćete da kažete da je to legalno. Sve da je to tako cela afera je podignuta zbog noćenja u hotelu, zamene dizni, ulja na motoru. Šta je dalje bilo sa tom aferom? Smenjen Davinić, odnosno doveden drugi, ne zna se ko je gori od koga, Vojska u sve težem i gorem položaju.
Da odete od kasarne do kasarne da vidite ili da vam kažu ljudi koji ovde imaju sinove vojnike u Armiji Srbije i Crne Gore u kakvim su uslovima ti vojnici i u kakvom položaju su naše odbrambene snage i oficirski kadar. Nerešena stambena pitanja, kakve su im plate, šta jedu vojnici, a da ne govorim o potpunoj degradaciji što se tiče odnosa državnih vlasti prema Vojsci kao instituciji i prihvatanju svega onoga što ide u kontekstu famoznog partnerstva za mir.
Ako imate mehanizam da delujete kao ministar da se određena sredstva preusmere, odnosno da poslušate i ono što je govorio, gospodin Vučić, kada je u pitanju Koordinacioni centar i ove tri južne srpske opštine. Ako kao ministar dolazite na sednice odbora, naročito kada je u pitanju Odbor za Kosovo i Metohiju, pa Odbor za finansije, ne znam da li ste razmatrali izveštaj kako su ta sredstva trošena. Videćete da direktni korisnici, građani koji tamo žive ništa nemaju od ovih para.
Znači, sevap bi bio kada je već toliko zla naneto Vojsci Jugoslavije da se ta sredstva preusmere da bi se, koliko toliko, materijalni položaj poboljšao. Mnogo više bi država trebalo da uradi. Potrebne su stotine milijardi dinara, pre svega da bi se ljudi stambeno obezbedili, da bi vojnici imali dobre uslove, jer ako dovedemo državu u takvo stanje da odbrambene snage, odnosno borbena gotovost i sve ono što je od vitalnog značaja za jednu zemlju vi srozate na minimum, šta će nam onda država i gde mi to zapravo živimo.
Cilj DOS-ovske vlasti, koja je zaista Srbiju vodila putem nacionalnog sunovrata, bio je da se potpuno obezvredi uloga Vojske, vojnika, oficira i generala koji su branili interes države i naroda. Naročito za vreme NATO agresije u zaštiti vitalnih državnih i nacionalnih interesa. Lista za haški sabirni centar za Srbe, progon ljudi, smena generala, za sat–dva dobiju ljudi rešenja da idu u penziju, sve to naočigled celokupne srpske javnosti i pošteni oficiri i vojnici koji su stasali za vojsku, koji vide šta se radi, i njihovi roditelja koji ne mogu da shvate da Srbija i srpski narod (koji je kroz vekove od strane naših neprijatelja po završetku ratova dobijao pohvale za herojsko držanje i za visoku moralnost naših oficira i vojnika) danas spadne na ovakve grane i da se ovako nešto radi.
Poslušajte ovo što smo predložili, odnosno kolega Ljubomir Kragović. Ako nećete vi samo nastavljate tim istim putem koji je započeo Boris Tadić kao ministar vojni i on danas kao predsednik Republike ima još gori odnos prema Vojsci Srbije i Crne Gore. Ne samo on nego ceo krug njegovih saradnika, da ih poimenično sada ne spominjem.
Vi znate, gospodin Vučić je to rekao, to nije presedan, to je nešto strašno, da je prilikom jedne zvanične posete jedan od njegovih saradnika boraveći u zvaničnoj poseti u Ruskoj Federaciji, kada mu je navodno pozlilo, zatražio da ide u Američku ambasadu. Ne bi nas iznenadilo da se Boris Tadić od danas pa do kraja svog mandata, (nadam se da će biti kraći nego na period na koji je izabran) iz dana u dan, sve više i više zalaže za to da se potpuno ponižavaju Vojska, vojnici i oficiri.
Kako bi se bar donekle ublažio taj izuzetno težak materijalni položaj Vojske Srbije i Crne Gore potrebno je da prihvatite ovaj amandman.
Fabrikovanje afera i presuđivanje bez odluke nadležnih državnih organa, uznemiravanje javnosti na bilo koji način, unošenje konfuzije i stvaranje jedne opšte nesigurnosti kod građana i degradacija institucija u koju su građani po svim anketama unazad godinama imali najviše poverenja, ne vodi ničemu, a posebno nije dobro u ovom momentu i u ovoj situaciji u kojoj se danas nalazi Srbija, naročito posle jučerašnjeg usvajanja Rezolucije i svega onoga što je pred nama, pred narodom kao izazov i kao jedno teško pitanje koje će morati da se rešava u narednim mesecima.

Moram da vas podsetim, ministre Dinkiću, da je Prvoslav Davinić iz vaše organizacije.
(Mlađan Dinkić, sa meta: Bio.)
Čujte bio, pa znate, lopov je lopov. Onaj ko je potencijalni kriminalac on ima svoj koren, njega na jedan način kolevka zaljulja da bude
hohštapler, prevarant. Pa, nađite nekog takvog u SRS. Nema. Svi su pošteni i visokomoralni ljudi. Kakve stotine miliona evra spominjete, ljudi nisu to u životu mogli da zamisle. A u pravu ste vi kada kažete da je on kriminalac i da je vršio zloupotrebe, ali je došao iz vašeg korpusa.
Ovaj Zoran Stanković, za koga kažete da će da izvrši profesionalizaciju vojske, doveden je, rekla sam vam, kao bliski saradnik Karle del Ponte.
On je izraziti neprijatelj srpskog naroda, izvršio je mnogobrojne zloupotrebe kao direktor VMA i vi se dičite i ponosite njime i kažete, taj će da spasi nas i našu vojsku.
Koga on da spasi? On je učinio sve kao direktor VMA da je sroza na najniže moguće grane. Sve to što je radio, najpre kao zaštićeni, a onda otvoreni svedok u procesima koji se pred zlikovačkim Haškim tribunalom vodi protiv naših heroja, pre svega oficira vojske, da se stavi u službu Karle del Ponte, neprijatelja i onih koji hoće čitav naš narod da proglase genocidnim, da nam oduzmu pravo na najsvetlije stranice istorije koje imamo, kada smo se branili samo od napada i nikada ništa nismo tražili, na takav način.
Što se tiče vaše uloge, gospodine ministre, i ovoga što ste povezali sa pravosudnim organima i ocenom kako nam je sudstvo danas, ne da nije nezavisno, nego je to katastrofa. Krizni štab u Trgovinskom sudu i dan-danas je taj isti dosovski kadar, predsednik Trgovinskog suda, Goran Kljajević, poznat po najvećim mogućim zloupotrebama i aferama. Ne znam da li je vama poznat, tada ste bili guverner NBJ, a onda NBS, da li ste vi čuli za aferu "Mercedes benz"?
Da li znate da je Kljajević do guše umešan u tu aferu sa bivšim pomoćnikom ministra Nenadom Milićem, sa izvesnom Biljanom Radovanović, koja je i dalje tužilac Četvrtog opštinskog suda?
Moram da vas upozorim i za ubuduće, ali ne samo vas, nego bilo kog ministra iz Vlade, a to poslanici valjda znaju – kada je na dnevnom redu bio Zakon o policiji, usvojen je amandman koleginice Vjerice Radete na član 5. Zakona. Znate šta se kaže u tom članu tog novog Zakona, jer nam je Jočić predočio da je to u reformi policije neophodno i da se sve to kodifikuje – usvojen je amandman po kome je koleginica tražila da niko iz MUP o eventualnom optužnom predlogu, krivičnoj prijavi ili procesiranju, a ne procesuiranju, kako vi to nepravilno kažete, ne sme da daje nikakve informacije, a kamoli da donosi presude i da kaže ovaj je kriv, a ovaj nije.
Svi predsednici sudova, sudije koje su sa mesta v.d. neke gumarske fabrike iz Surdulice ili ne znam odakle došli za sudiju, pa za predsednika suda za vreme Dosovske vlasti, i dalje su na tim pozicijama. To je strašno. Kakvo nezavisno pravosuđe. Pogledajte kolike su samo predstavke i optužbe na zloupotrebe koje se vrše, kakvi su ljudi izabrani na te funkcije.
Kada ste već iskoristili celu tu situaciju vašeg obračuna, zaista, sa samo jednim od kriminalaca iz vaših redova, Prvoslavom Davinićem, trebalo je malo bolje da se informišete gospodine ministre.
Jedna divna dama i časna supruga i majka, gospođa Dragica Nikolić, nikakve veze nema sa Miletom Dragićem.
Kada ste već pobrkali lončiće i kada ste povezivali odlazak na zvanični poziv kubanske ambasade, odnosno Republike Kube gospodina Tomislava Nikolića, morali ste da tražite malo bolji prevod ili da vas edukuju, a ne da povezujete danas najpopularnijeg političara u Srbiji i da pogrešno tumačite da je umesto sa svojom suprugom Dragicom putovao, i to mesec dana. To ste imali izgleda neku rupu, kako bi rekla koleginica Blagica, u vremenu i prostoru, da pogrešno kažete celu tu situaciju i da na takav način istupate u javnosti.
Brzopletost i davanje izjava koje ne priliče ministru i način na koji ste svi to radili, nikako ne može da vam doprinese da ionako nikakav rejting stranke kojoj pripadate ode na neki viši nivo. Samo ste još jednom dokazali da se služite zloupotrebama, manipulacijama i onda kada vama to odgovara da radite poslove i da svoje najbliže dojučerašnje saradnike žigošete. A ovaj Stanković, to budite sigurni, vreme će da pokaže, nešto je najporaznije što je moglo da se desi u ovakvom položaju Vojske SCG.

Kolega poslanik je rekao i distancirao se da nije iz ovog kriminalnog korpusa Prvoslava Davinića, ali jeste iz separatističkog kriminalnog korpusa Mila Đukanovića. Šok za šokom za javnost Srbije, od juče. Kolega, stanite malo, jer takvi kao vi imaće jednu ili dve prilike još nešto da kažu i gotovo je, kao što će i Milo da ode, tako i vi, i nema vas više, što kaže gospodin Vučić – ni na razglednici.
Da građani Srbije onakve izjave čuju od Miroljuba Labusa, koji, uzgred budi rečeno, nikome od vas nije dao mogućnost ništa ni da pisne, izašao je i rekao je, naravno, on je vaš šef, samo ću ja da govorim po sistemu poglavice i gotovo je, nema niko posle mene. Ali, takve izjave, takva zalaganja, takva projekcija budućnosti, bolje da se niste javljali kolega.
Sve to što ste hteli pozitivno da kažete u kontekstu budućeg boljeg položaja Vojske SCG vašim zalaganje za odvajanjem Srbije od Crne Gore, odnosno vašeg uverenja da će separatistički referendum, potpomognut od strane zapadnih sila, koje možda još uvek podržavaju ili ne, videćemo, Mila Đukanovića i njegovo kriminalno rukovodstvo, zaista je poražavajuće za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Vaše je legitimno pravo, kao stranke ili kao poslanika da imate takvu jednu opciju, ali je to pogubno za građane Srbije. Još to govorite dan posle usvajanja Rezolucije o mandatu za pregovore Vlade Republike Srbije čiji je potpredsednik Miroljub Labus i zagovarate separatizam i razbijanje Srbije i Crne Gore dan posle usvajanja Rezolucije, po kojoj treba da se vode pregovore o opstanku Srba na Kosovu i Metohiji.
To je zaista strašno i ne znam šta bi čovek više imao da vam kaže i kako da reaguje bilo ko odavde ko je juče sa najboljom namerom glasao za tu Rezoluciju, a koliko sam videla i vi ste to zeleno dugme pritisli.
Cela ta vaša priča i Miroljuba Labusa i buduća projekcija, znate, o evro-regionu govori Bogoljub Karić i ceo taj korpus oko njega, vi o razdvajanju, odnosno razbijanju državne zajednice Srbija i Crna Gora, ali budite sigurni da je duboko svestan srpski narod i u Srbiji i u Crnoj Gori, naročito onaj koji je imao i smogao snage i volje, i kada je to najteže i kada se vrše pritisci, kada ostaju bez posla, kada se proganjaju, da se na prošlogodišnjem popisu izjasne sa preko 30% da su pripadnici srpskog naroda.
Budite sigurni da će SRS učiniti sve sa svoje strane, a vama je poznato da na svim dosadašnjim dopunskim izborima koji su održani u Crnoj Gori, da smo parlamentarna stranka i da je sve veće poverenje građana Crne Gore, odnosno Srba, koji žive u toj srpskoj republici, u nas i učinićemo sve da opstane državna zajednica Srbija i Crna Gora koja je kroz vekove tako i funkcionisala.
Vaše pravo i vaše zalaganje, ne samo da je pogubno za srpski narod, nego je to jedna opcija koja je opšte neprihvatljiva i videćete i na budućim izborima kako ćete zbog toga da prođete.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo došli smo do stavke u budžetu za 2006. godinu, o kojoj smo već raspravljali nekoliko meseci ranije.
Naime, kada je Narodna skupština na predlog Vlade usvojila Zakon o osnivanju Agencije za promociju izvoza i strana ulaganja, oštro smo se tome protivili zbog načina na koji je Agencija uspostavljena.
Zatim, zbog rukovodećeg organa Agencije, zbog osnovane sumnje da će predstavnici političkih stranaka koji traže uhlebljenje i da dobiju određeni angažman, da budu zaposleni u Agenciji. I zbog toga što smatramo da su ova sredstva na mnogo pametniji način mogla da budu upotrebljena i da se stave u funkciju povećanja izvoza koji je na najnižim mogućim granama.
Deficit tekućeg budžeta u Srbiji je počeo naglo da raste od 2003. godine, a 2001. i 2002. godine kada je Dosovska vlada veći deo sredstava, ali to je bio minimum minimuma a ne šest milijardi dolara nepovratnih sredstava, nego određeni iznos donacija, što "smuljala" kroz privatne račune i nije ih namenski koristila, pa je počeo da se uvećava prošle godine, a naročito zbog činjenice da se od 2000. godine pa do današnjeg dana konstantno povećavao i naš spoljni dug i prezaduženost zbog spoljnotrgovinskog deficita.
Trebalo je u tome da se traže uzročnici svih problema i kako da se dođe do toga, da kroz jednu stabilnu monetarnu politiku, a ne uz stalni pad dinara u odnosu na evro, što je takođe destimulativno za potencijalne izvoznike, do osnovnog pitanja koje smo postavljali kada je osnivana Agencija, a šta je to Srbija danas spremna da izveze.
Šta mi to imamo i koji je to sektor u privredi koji može u tome da da značajan doprinos? Svima je poznato da je strateški interes Srbije da u oblasti poljoprivrede nema samo tzv. održivi razvoj, već da forsira poljoprivredu kao značajnu granu privrede za izvoz. Ako poljoprivredni proizvodi u ukupnoj strukturi naše privrede, to su egzaktni podaci, učestvuju sa 24%, plus prehrambena industrija, postavlja se pitanje zašto se sistematski poljoprivrednici uništavaju od DOS vlasti pa do današnjeg dana.
Zašto nema još više subvencija, jer su one svakako nedovoljne i kako je moguće da u jednoj mesnoj zajednici u opštini Kula, gde je ubedljivo pobedila na vanrednim lokalnim izborima SRS, dođe ministar finansija i samo zarad praznih obećanja i dobijanja glasova, u Ruskom Krsturu, obeća 42 kredita za poljoprivrednike, a to ljudi ni do dana današnjeg nisu dobili.
Nije put da se ljudi obmanjuju i da se destimulišu neverovatnom fiskalnom presijom da bi se postigao izvoz. Šta je onda ova agencija? Jedan metod za pranje para. Ako pogledate unazad, na godine pre onih besomučnih, finansijskih i ekonomskih nezapamćenih sankcija od strane, pre svega, vaših i političkih i stranih mentora, koje su godinama trajale prema našoj zemlji, kada je privreda postradala, onda se zapitajte kako je moguće da u onoj bivšoj Jugoslaviji uopšte funkcioniše izvoz, kada nije postojala jedna ovakva agencija.
Ja ću vam reći na primeru jednog sektora spoljne trgovine, jer to je oblast kojom sam se bavila tri godine.
Vi znate da je do kraja '90-ih godina, naročito 1989. godine u ono vreme najveće proizvodnje u našoj, sada posrnuloj, sada propaloj industriji, a da li će da se oporavi sa ugovorom sa Fijatom, to je veliko pitanje, rekord izvoznih jedinica od strane "Zastave" je bio 220.000 automobila.
Sektor u kome sam bila zaposlena, Sektor izvoza ostalih proizvoda "Zastave", znači, govori se o ostalim proizvodima, ne celine, nego raznih delova iz programa Grupe "Zastava", imao je godišnji promet, sa samo devetoro zaposlenih ljudi u oblasti izvoza, od devet miliona tadašnjih dolara. Nije bila potrebna nikakva agencija, samo sposobni i energični ljudi i ljudi koji znaju da naprave povoljan aranžman. Ovde se sada ide ovakvom politikom Vlade i Ministarstva finansija na sistematsko ugnjetavanje ljudi koji hoće da se bave izvozom.
Znači, ne treba njima nikakva agencija za promociju. Apsolutno je jasno svakom ''malinaru'', svakom voćaru, svakome iz voćarskog kraja iz Srbije, iz povrtarskog kraja, da je uvoznički lobi toliko jak i da je on doprineo da se obezvredi svaki poljoprivredni proizvod, a naš poljoprivrednik ga sa teškom mukom proizvede, da on ne može ni da pokuša ništa da traži.
Kako ćete vi da stimulišete i da li ova agencija sa 50 miliona dinara može da stimuliše jednog ''malinara'' da izveze malinu, ako je otkupna cena za 2005. godinu bila za najbolji rod 40 dinara, dakle, od 30 do 40 dinara u odnosu na 80 dinara i na prošlu godinu, da ne govorim o sve većem deficitu platnog bilansa, da ne govorim o tome da je dinar i te kako devalvirao u odnosu na evro, hteli vi to da priznate ili ne i da je njegova realna, odnosno nominalna vrednost sada za 25% manja.
I svakako da sve to utiče, naročito zbog toga što se stvara pogodno tle, od 2000. godine pa naovamo, za poslovanje srpskih tajkuna, kako ih i prepoznaje narod i što oni zapravo jesu.
Ne možete vi u takvim uslovima kada monopolisti rade šta god hoće i tako se ponašaju, da imate komisije i antimonopolske zakone za zaštitu konkurencije, kada su oni ti koji direktno upravljaju pojedinim kabinetima povezani sa vrhom državne vlasti. Ne možete da ih sprečite da oni vršljaju i rade šta god hoće, kao i da stvaraju pogodno tle za funkcionisanje tržišta. Nije dovoljno da naša zemlja samo potpiše određene bilateralne sporazume i ugovore o slobodnoj trgovini, o tome sam vam govorila kada se pravila i formirala ova agencija, kada se oni ne primenjuju.
Šta sa Ruskom Federacijom, postoji još od 1998. godine i za šta se mi zalažemo, o čemu je govorio gospodin Tomislav Nikolić u predizbornoj kampanji, a mnogi od vas su se tome čudili, a to je zaista jedina realnost.
Dakle, ono što možemo da proizvedemo ovde, a to tek pod uslovom da oporavimo, pre svega, tekstilnu industriju, metalski kompleks, možemo na veliko i ogromno rusko tržište.
Šta mi možemo danas da izvezemo u zemlje Evropske unije? Ovaj izveštaj koji oni daju o vašem radu o tzv. spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o Programu zaključivanja stabilizacije i pridruživanja, o čemu vi mnogo govorite kao o najvažnijoj stvari, a to je mrtvo slovo na papiru, on sam kaže da nisu stvoreni elementarni uslovi da oni od nas neće ništa i veoma nisko kotiraju kvalitet naših proizvoda. Zašto?
Zato što smo tehnološki unazađeni, zbog toga što se pljačka i krade na sve strane, zato što su mnoga preduzeća, koja su bila i te kako poznata i na bliskoistočnom tržištu i na ruskom tržištu, dovedena u stečaj, prodata budzašto i vi sada da pitate ove u Vranju, Pirotu, Kragujevcu i širom cele Srbije, dakle, u Loznici, sve zaposlene radnike koji su radili u izuzetno moćnim firmama koje su imale kvalitetne proizvode, reći će vam – lopovi sa vlasti su sve raskućili, razvukli, nema ništa.
Dakle, radnici su ostali bez posla, privatizacija je urađena na lopovski način, socijalni programi se ne poštuju. Gde vi očekujete da stvorite proizvode za izvoz?
Prema tome, ova agencija i ovaj iznos u budžetu je trebalo da bude upotrebljen za socijalne programe: da date za vojsku, da date za ljude koji su ostali bez krova nad glavom zbog ovih elementarnih nepogoda, za Srbe sa Kosova i Metohije, za školstvo, za zdravstvo. Ovako, ovo je samo način da se ogromna sredstva operu, da se udome oni džabalebaroši koji nemaju šta da rade, nego će navodno da vrše promociju izvoza i sada vi da objašnjavate srpskom seljaku koji je spreman i dan–danas može sa svojih deset prstiju da proizvede zdravu hranu, da mu treba neki promoter.
On sam najbolje zna šta je spreman da uradi i da su ti proizvodi daleko kvalitetniji od svega onoga što se preko uvozničkog lobija plasira na našem tržištu, mnogo pre nego što naš seljak stigne da svojim znojem to proizvede, ali vas za to baš briga.
Mislim na Vladu, jer ona ima takav odnos, kako prema poljoprivredi, tako i prema svima ostalima, još uvek koliko–toliko zdravim poljoprivrednim sektorima, i nije dovoljno da samo usvojite sporazum o tekstilnoj industriji, rezoluciju, kako se ona već zove, mi vam nismo to osporavali i nismo čak ni glasali protiv toga – a šta ćete da izvezete, kada je tržište zatrpano svim i svačim, odnosno sa tekstilnim proizvodima koji su daleko ispod kvaliteta našeg domaćeg proizvoda, koji je u nemogućnosti bez stimulisanja od strane države da se oporavlja i da se razvija.
Setite se samo kako je bila moćna i jaka naša tekstilna industrija, pođite od Gornjeg Milanovca, preko Ivanjice do Vranja, videćete da je to sada jad i beda, od Kragujevca i firme "22. decembar", nigde programa, nigde ugovora sa Vladom, nigde pomoći, nigde mogućnosti da se oni oporave i stanu na zdrave noge.
U vreme najtežih sankcija kada je već bilo izvesno da će NATO pakt da nas bombarduje Zoran Krasić, kao ministar trgovine i naš tadašnji ministar industrije su veoma važne ugovore u ime Vlade Republike Srbije potpisivali sa našom tekstilnom industrijom. Oporavljena je u to vreme tekstilna industrija "22. decembar" iz Kragujevca i mnogi drugi pozitivni pomaci, onda kada su bile sankcije i kada je bilo gotovo nemoguće da se posluje. Vi sada nemate nikakvo interesovanje, niti imate ideju, osim mogućnosti da dajete ovim lobistima, koji vršljaju po tržištu, da rade šta hoće, da oporavljate privredu, a kamoli da bilo šta izvozite.