Gospodine Anđelkoviću, vi ste u pravu za ovu atletsku stazu; ni to ne bi bilo urađeno da niste poštovali koalicioni dogovor koji ste tada imali sa koalicionim partnerom iz tzv. Nove demokratije Milošem Srelićem koji je zauzvrat da podržava takvu koaliciju tražio da se uradi taj deo atletske staze.
Ali ja sam bila u pravu kada sam govorila o današnjoj ružnoj i sumornoj slici gradskog stadiona "Čika Dača" u Kragujevcu. Atletska staza je jedno, ali tribine, svlačionica, ograda, sve je kao srećna nova ′48. ili ′50. i neka. Izvolite dođite u Kragujevac, pogledajte, jer to je strašno da strašnije ne može da bude; jedan jedini kamen nije pomeren decenijama. To ne samo da je ružna slika grada, nego u procesu profesionalizacije sporta i buduće privatizacije, naravno, to ne samo da je niska i nikakva vrednost, nego je besmisleno da o tome govorim.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije potrebno da ste lekar ili da se bavite oblašću zdravstva, pa da vidite da su ovi principi koje je proklamovao ministar Tomica Milosavljević, koga trenutno nema ovde, iako je tek sat i nešto vremena u toku sednica... Ako bude ovako stalno istrčkavao i ulazio, znate, gubimo na kontinuitetu obraćanja i on bi trebalo nešto da pribeleži i eventualno da nam da posle odgovore.
Naslov iznad člana 13. i član 13, odnosno načelo zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa, prvi stav, drugi i treći, samo su deklarativnog karaktera, kao iz vremena socrealizma, ništa konkretno tu ne stoji. Jednostavno, član da bi se celokupni zakon proširio i da bi izgledao što pompeznije i da ima mnogo toga da se kaže.
U stvari, naša osnovna zamerka, što je potencirao i dr Momčilov na Odboru za zdravlje, jeste što je zakon tako napisan, bez konkretnih rešenja, samo uopšteno, deklarativno. Imamo mnogobrojne druge primedbe na rad ministra i na negativnu selekciju od strane Ministarstva zdravlja koja se radi po gradovima Srbije, kako kod mene u Kragujevcu, tako i u svim gradovima, a mogu misliti kakva je situacija ovde, od VMA preko Kliničkog centra i tako redom.
On je rekao da, kroz načelo zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa, socijalne kategorije, odnosno oni koji su na primarnoj zdravstvenoj listi osiguranika mogu apsolutno, po ovom zakonu, da očekuju u svakom trenutku da im bude pružena zaštita. Sada da vas pitam i da odete do prve zdravstvene stanice ovde u Beogradu, ne znam gde se nalazi, verovatno neka ulica iza ove Srpskih vladara, gde je najbliže i da vidite kakav je haos tamo.
Da li vam je poznat slučaj da u jednoj vojnoj ambulanti u Beogradu ljudi moraju da dođu, a isti je slučaj takođe i u jednoj beogradskoj opštini, u 04,00 ujutru na red da bi zakazali pregled kod lekara opšte prakse, a da ne govorim o zakazivanju specijalističkih pregleda? Juče su mi javili da je red za zakazivanje kod interniste nekoliko dana, za ljude koji imaju srčane i druge smetnje i to je pitanje, a da ne govorimo o participaciji koja se uvodi i za koju ministar smatra da je podnošljiva za ovaj opšti nivo zdravstvenog osiguranja.
Međutim, od jednog do drugog specijaliste, od bezazlenog snimka kuka ili noge, preko rendgena, za samo jedan takav opšti pregled penzioneru u Srbiji koji ima polovinu penzije 4.000 ili 5.000 dinara potrebno je 2.000 do 2.500 dinara, i uz dijagnozu koja mu se postavi na kraju, za lekove koje treba da kupi, sa listom, a o čemu je i dr Momčilov govorio, napravio je nakaradno ministar zdravstva.
Smatramo da uloga države mora da bude definisanija kada je u pitanju zaštita naših građana na mnogo bolji način. Sva prava koja su zdravstveni osiguranici imali do 2000. godine... A naročito posle toga, kada je ministar Tomica Milosavljević i celo okruženje oko njega krenulo sa ovim tzv. reformama to je potpuno obeshrabrilo stotine hiljada, da ne kažem milione ljudi u Srbiji kako da reše svoj zdravstveni problem.
Ako nemate nekog poznanika, prijatelja kod lekara opšte prakse, a da ne govorimo o drugom stepenu zaštite, o onima koji su lekari specijalisti ili ne daj bože da treba da vam se zakaže najbenignija operacija, vi ste u ćorsokaku i nemate mogućnost to da rešite kao običan zdravstveni osiguranik, zato što će da vas šalju iz jednog centra u drugi. Za one bolesnike u Kraljevu, a znam tamo konkretno jedan slučaj koji treba da dođe na nefrološku, odnosno Urološku kliniku u Kragujevcu da mu se urade određeni pregledi. Uz sve to, on je mlad čovek koji je zbog bolesti koja je prouzrokovala sve druge probleme, ostao bez vida, a nema 40 godina.
Pet puta, čak i uz intervencije nas narodnih poslanika, oni kažu – nema mesta, šta da radimo.
Dešava se da bez najave stave pacijenta u sanitet i kažu - hajde idi, a da vi uvedete participaciju za lečenja poput ugradnje bajpasa u Kamenici (to je zaista ustanova sa svetskim, ne samo domaćim, renomeom) od 5% za svaki dan proveden u Kamenici i za jedno izuzetno teško lečenje uvek, a takav je bilans u najvećem broju slučajeva sa pozitivnim ishodom. Nikada se ne zna šta sa tim ljudima može da se desi. Dakle, 5% za operaciju na otvorenom srcu i za bolesnika koji leži u šok-sobi i ne samo u Kamenici, nego bilo gde gde mora da preživljava najkritičnije trenutke. To je nešto što ne može niko normalan da razume.
Vi onda lepo poručite ljudima da država o najtežim bolesnicima ne želi da se brine, da mogu da se leče samo oni koji imaju para, oni koji nađu neke donacije, neka sponzorstva. I, uopšte me ne čude ovi silni i zaista žalosni i tragični apeli putem elektronskih medija, novina kada ljudi za svoju decu ili nekog člana porodice (i uglavnom su to Srbi sa Kosova i Metohije) traže pomoć.
Onda im lekari kažu da je sve to moguće i ostvarivo, ne da se po članu 13, kako ste vi to napisali ovde, zaštiti pravo osiguranika i zaštita javnog interesa, nego i da za neke operacije koje su ovde počele da se rade, ali za koje se čeka red preko veze, mogu da po komercijalnim cenama to urade u inostranstvu; onda su to desetine ili stotine hiljada evra.
A da ne govorimo o tome da je Tomica Milosavljević, kao ministar zdravstva, u Kragujevcu među lekarima ozloglašen zbog toga što je poznat kao tender majstor. On to ne radi samo u Kragujevcu, nego tako i na takav način sa farmaceutskim kućama vršlja i namešta tendere u celoj Srbiji. To građani jednostavno znaju i vide da tu samo dolazi do pretumbavanja od jednog do drugog, ništa konkretno, a oni časni ljudi i lekari za koje može da se kaže da su na najvišem etičkom nivou i pre svega kodeksu profesije za koju su se školovali i cenjeni su kod pacijenata, degradirani su. Oni nisu ni direktori, ni načelnici, njima se svašta, što bi ovi SPO-ovci rekli, spočitava, samo zbog toga što nisu pripadnici G17 i stranaka koje vrše vlast.
To je tragična slika naše današnje situacije u zdravstvu. Trebalo bi svi da se zabrinete nad ovom činjenicom. U ovom trenutku dok mi o ovome pričamo možda je neko od vaših rođaka ili, ne daj bože, neko od članova porodice morao da ode i zatraži osnovnu primarnu ili sekundarnu zdravstvenu pomoć, a da, sa bednim primanjima koja stižu neredovno, to mora sveukupno da plati u jednom danu za bolesnika 40, 50 evra.
Zna gospodin Vučićević, u Kragujevcu su, ne pitajući ministra, podigli participacije da je to bilo neverovatno.
Skoro da su udvostručili iznos i kažu – nama para treba, šta nas briga, ima mnogo ljudi i navaljuju ovde, regionalni smo centar i imamo rendgen, imamo magnetnu rezonancu, imamo skener. Ljudi moraju da dođu na pregled i rade se te i te vrste operacija. Kada su ljudi tamo došli, to su neke cene koje niko živ ne može da plati.
Poseban je odnos VMA, kao jedne od prestižnih ustanova, ne samo na našim prostorima, nego i uopšte u celom području, pa možemo da idemo i dalje i sa svojom opremljenošću i kadrom i sa onim šta mogu da urade.
Vidite, VMA je pre nepunih godinu dana potpisala ugovor koji se tiče operacije katarakte, koji se tiče operacije kuka i transplantacije bubrega, sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje. Međutim, veoma teško pacijenti iz unutrašnjosti dolaze u mogućnost da zakažu, ne krivicom tih ljudi sa VMA, jer i oni rade, na kraju krajeva sada, pošto se ide na potpunu degradaciju vojske, njih to sve hvata i doživeli su istu sudbinu, naročito zato što im je ovaj nesrećnik, sadašnji ministar Stanković ranije bio direktor. Ali, oni bi mogli da pruže mnogo više i ne samo za to što sam vam nabrojala, već stručni tim ljudi, a vi znate da je tamo zaposlen jedan mali grad, preko 10.000 ljudi, što lekara, što medicinskog osoblja, laboratorija.
Međutim, Ministarstvo uopšte ne želi da razmišlja u tom pravcu i da na takav način, kroz jednu intenzivniju saradnju od ministarstva prema VMA, a zatim davanjem mogućnosti da po najnižim mogućim cenama, mnogo nižim nego što je to u nekim privatnim klinikama, pacijenti dođu i reše svoj problem. Ja verujem, veoma uspešno, zbog toga što su ljudi koji tamo rade na dobrom glasu kod svojih kolega svuda da su i zbog opreme kojom raspolažu spremni da pomognu u svakom trenutku.
To su te stvari o kojima pre svega država treba da brine kada je u pitanju oblast gde građani očekuju mnogo – zdravstveno osiguranje. Svako je i dan-danas (a vi ste videli kroz ova dodatna osiguranja, sada su počeli malo agresivniji marketing da forsiraju na medijima u tom smislu), u ovom opštem haosu, pre svega zbog stresa kome su građani izloženi, a najveći uzročnik bolesti je upravo taj stres, zabrinut za sebe, svoje zdravlje, članove svojih porodica. Kakav zakon planirate da donesete, kako nam je obrazložio od člana do člana ministar, apsolutno ništa novo i ništa povoljno nećemo dobiti za naše građane, za sve nas, a sve ono što je bilo izuzetno povoljno stavljeno je van snage, počev od petooktobarskog propalog puča od 2000. godine pa naovamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, bez obzira na to što je žamor u sali, vi znate da imam dugogodišnje poslaničko iskustvo i u nameri da uvek kažem ono što hoću i poručim javnosti ne može da me dekoncentriše ni situacija kada mnoge kolege stoje izvan svojih klupa ili fino ćaskaju o temama koje nemaju veze sa ovim.
Sa participacijom treba biti veoma oprezan, gospodine ministre, zbog toga što je ona, baš kao i mnoge druge pošasti novog doba posle petooktobarskog puča, revolucije kako ste vi to nazvali, izazvala uznemirenje kod javnosti i nesigurnost ne samo za našu najstariju populaciju, nego za ljude koji svakog dana imaju probleme. To mogu da budu mladi ljudi, to može da bude običan rutinski pregled.
Ja ću vam sada to dati kroz nekoliko primera. Dakle, mi kao stranka ne sporimo, o čemu je gospodin Paja Momčilov govorio, da je primarna zdravstvena zaštita nešto na čemu bi država morala mnogo više da radi, ali ako govorite o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a to valjda podrazumeva jedan novčani okvir, jednu konstrukciju iz izdvajanja svakog pojedinca, od poljoprivrednika, preko radnika, do profesora univerziteta, on onda zna, a znate i vi kao ministar, šta je to na listi primarnih usluga od strane lekara za šta bi trebalo da imate apsolutnu pogodnost u tom smislu da ne čekate na red, da ne morate to da plaćate i da te cene ne budu astronomske.
Naime, radi se o tome, gospodine ministre, da su se cene pojedinih participacija povećavale, bolje reći divljale, kao čak jednostranim aktom direktora bolničkog centra u Kragujevcu i mnogo više nego u Beogradu i u drugim krajevima Srbije. Ja ispred sebe imam jedan zaista poražavajući epilog slučaja pacijenta, zbog toga što je gospodin koji je zatražio pomoć u Kliničko-bolničkom centru u Kragujevcu preminuo, a u primarnoj, odnosno u sekundarnoj zaštiti zdravstvenoj, tražeći da mu se pomogne i da se dovede do stanja da mu se kroz sve pre toga urađene analize uradi operacija, on je, nažalost preminuo je pre mesec i po dana, platio. On je iz veoma siromašne porodice, kao što je većina porodica u Srbiji. Platio je 100 dinara, pa 320 dinara, pa 1.000 dinara, pa 450 dinara, pa 10 dinara, zatim ponovo 450 dinara, 450, 510 dinara, 450, 600 dinara, 120 dinara, 2.000 dinara i to sve u trenutku gospodine ministre, ovo su sve razne participacije, da vam sada ne čitam šta pojedinačno od ovoga koliko košta, dok je čekao, a bio je u bolnici, da mu se izvrši operacija.
On kao pacijent koji je dobio mogućnost da boravi u kragujevačkom kliničkom centru za ovo nikako nije mogao iz stanja u kojem je bio, iz bolničkog kreveta, da plati jedan jedini dinar. Njegovo je da ima pidžamu, ako mu ne daju onu bolničku, da ima papuče, da mu neko eventualno od prijatelja, od rodbine u vremenu za posetu donese sok ili nešto što mu treba; on ne treba da ima, dok je u bolnici, novac kod sebe. Ovo je čista pljačka i otimačina, a ovde nažalost sa tragičnim ishodom, jer on nije dočekao da mu se izvrši operacija.
Ja sam vam i danas rekla, mi ne tražimo da država nekim čarobnim štapićem mnogo više i ne znam koliko, na stotine milijardi evra stvori za zdravstvenu zaštitu, ali mnogo je načina i metoda, videli ste, u budžetskoj projekciji kako bi mogao dodatno da se dopuni fond. Mnogo je načina da se snižavanjem tih cena usluga stvori mogućnost da ljudi, oni koji sede i čekaju kod kuće šta će sa njima da bude, dođu i da izvrše preglede.
Znate kako razmišljaju ljudi? Na sve promene koje imaju u organizmu, a nažalost danas je bilans takav, a to kažu i vaše kolege internisti, a pre svega kardiolozi da od infarkta ili angine pektoris danas boluju ljudi koji su 1962, 1963. godište, pomisle da odu i da izvrše kompletan pregled, moraju da krenu od laboratorije. Laboratorijski nalaz, to je primarna zdravstvena zaštita, košta najmanje 860 dinara. Onda mora da ide na ultrazvuk srca, pa ne daj bože da se ustanovi da je to srčano oboljenje poprimilo neke veće dimenzije, pa da mora da mu se uradi, evo i mi to sada imamo u Kragujevcu, koronarografija, pa da ne može da dođe na red... A u mnogim gradovima Srbije što pacijenti i oni iz unutrašnjosti, kojima je daleko i Niš, i Kragujevac, i Beograd, i Kamenica i Novi Sad, oni sede i čekaju. Ako ne sede i ne čekaju, jer znaju da im život visi o koncu, onda to debelo plaćaju. Ko zna kolika je ta cena i kakve se sve mahinacije rade da bi tako kritičan bolesnik dobio mesto u bolnici, da bi mu se uradila koronarografija i da bi mu se izvršila neka možda na izgled rutinska operacija.
Zbog toga i zbog toga što smo mi najoštrije kritikovali propisivanje participacija za sve, sa cenama koje su neizvesne u budućoj tekućoj godini, budžetskoj godini, jer se ona nikada nije obazirala ni na stopu inflacije, imali smo slučaj kao kod administrativnih taksi, odjednom se nešto poveća, udvostruči, utrostruči, i kako će onda građanin da ima osnovnu zdravstvenu sigurnost i da zna da Vlada neće da ide još korak dalje i da propisuje tako visok nivo participacije.
Ljudi su zaista u teškoj situaciji, vi to treba da znate i da pratite, i vi i vaše ministarstvo, sve ove bolesti novog doba, bolesti koje satiru mlade ljude, ljude u najboljim godinama.
Sa druge strane, odvlače ih od toga da zatraže primarnu, pa sekundarnu zdravstvenu zaštitu, a onda da idu i na operaciju, zato što znaju da za to nemaju novac, prepuštaju se slučaju i gledaju u Boga da im pomogne nekako.
Prema tome, mi smatramo da sa tim mora da se bude veoma oprezan i da građani zbog toga što su tako siromašni nemaju mogućnost ovako visoke cene da plate. Kasnije ćemo da govorimo, profesor Poskurica i naša poslanička grupa, o onim cenama koje važe u kragujevačkom Kliničkom centru, koje su svakako mnogo odmakle od pojedinih kliničkih centara u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Anđeliću, ne biste mogli da sedite uopšte u prvoj klupi, a kamoli na mestu ministra.
Možda ćete vi u nekim vašim mislima da budete ministar, ali nećete moći nikako ni u sledećem mandatu, zato što organizacija, odnosno stranka kojoj pripadate neće imati mogućnost da razmišlja ni o poslaničkim mandatima, a kamoli o ministarskom mestu. Tako što vas je predsednik Skupštine, kao eksperta za bankarstvo, najavio iz Ministarstva, ne znači da vi možete tu da sedite. Meni to ne smeta, samo treba da poštujete red i treba predsednik Skupštine da vam skrene pažnju na to.
To nikada nije bilo da saradnici iz ministarstva sede u prvom redu. Zna se da su ta mesta predviđena za Vladu. Objasnite sutra Koštunici kako ste seli na njegovo mesto. Ali, kako i šta mu sve radite, i tom DSS, ne čudi me da ga isterate iz njegovog kabineta, i da vi pomoćnici i saradnici radite šta hoćete.
Što se tiče osnivačkog kapitala banke i ovog zakona, meni je zaista u ovoj opštetragičnoj situaciji kada su u pitanju domaće banke besmisleno, i srpskim radikalima, da sa vama o tome raspravljam. Vi ste hrvatski model privatizovanja banaka u Srbiji primenili po sistemu otimačine, ulaska stranih banaka koje ovde posluju navodno kao domaće i potpuno ste doveli i ovo malo domaćih banaka što je ostalo u jednu bezizlaznu poziciju, što i oni sami znaju s obzirom na kapital i kapacitet kojim raspolažu, a to su uglavnom ove manje banke.
Osim Komercijalne banke, pošto je brzopotezno ministar smenio rukovodeći menadžment i rekao da će ona da opstane i da će da se širi na tržište Bosne i Hercegovine, naravno sve pod direktnom upravljačkom palicom njega lično kao ministra finansija i Radovana Jelašića.
Takvi pritisci na bivši menadžment vrši se kod ovih drugih banaka koje postoje i koje rade sa privredom unazad 15-20 godina. Evo, konkretno jedna banka, neću da joj spominjem ime, koja je poznata po tome da je od svog prvog početnog osnivačkog kapitala uglavnom radila sa privredom i pomagala srpsku privredu, u kompletnom pregledu i skali njenih komitenata, iako ona ima ugledne i jake privredne komitente, one koji su ostali i koji opstaju da posluju u ovim nemogućim uslovima, potpuno je degradirana od strane NBS, namerno zato što na taj način želi još dodatno da se obezvredi da bi se u bescenje prodala.
To je vaš model privatizacije i isti vam je slučaj sa bankama kao što postoje kod mene u Šumadiji regionalnog karaktera, postoji u Nišavskom okrugu, u Jablaničkom i svuda redom, i te banke će morati brzopotezno, najkasnije u roku od godinu dana, da se privatizuju.
Zato što su ove banke koje su uvedene uz pomoć Jelašića i Dinkića, pošto su ove naše zatvorene, preuzele kompletnu ulogu poslovanja sa stanovništvom po veoma visokim kamatnim stopama, a privreda ih uopšte ne zanima.
Vi, gospodine Anđeliću, iako ne možete da izađete da govorite u ime Ministarstva, a ministra nema, razmislite malo kakva je tu igra i da li je to mač sa dve oštrice, ako hoćete da razmišljate za dobrobit zemlje i privrede, bruto društvenog proizvoda i šta vam nosi sa jedne strane takva ekspanzija tih kredita, koje za stanovništvo nude ove banke sa ogromnim kapitalom, da ove naše domaće preostale ne da ne mogu da im pariraju, nego grcaju, jedva opstaju i prosto boga mole da se što pre privatizuju kada je već takva situacija.
Da li je smanjenje kreditne aktivnosti tih banaka nešto što će da poboljša naše privredne tokove ili ćete na taj način da utičete na to, dajući mogućnost da se tako ponašaju ovim stranim bankama, a pogotovo onima koje su potpuno preuzele monopolsku ulogu na našem tržištu, da one poslujući isključivo 80, 90, ili 99% sa stanovništvom, sa takvim kreditnim linijama i sa kamatnim stopama koje su daleko veće nego na zapadu za kratkoročne kredite, za ove keš pozajmice za koje građani moraju da apliciraju svakog dana, jer im znači 1000 ili 2000 evra, pa uzme jedan takav kredit građanin Srbije na pet godina i naredne tri godine od dana uzimanja samo banci plaća neverovatno visoku kamatu od 24 ili 25%.
Vi pokušavate ovim zakonom, za koji kažemo da je užasan, da navodno ispravite tu nepravdu. Šta tu sada vredi kad ste već prepustili kompletno tržište tim stranim bankama i kada su ove naše domaće dovedene na rub propasti. Što se novca tiče, dobila sam informaciju da je taj obavezan depozit deset miliona evra i da je 18% ono što je obavezno, a to je tek sada uvedeno od kada ove strane banke posluju na našem tržištu i ta skala koja se pravi svakako da ide pre svega u korist njima, a ne našim domaćim bankama, koje su celog veka kao ta jedna neimenovana, ali vi sigurno znate o kojoj pričam, koja je isključivo poslovala sa srpskom privredom.
Ako neko ne može, a očigledno je da ne može svako, nego samo onaj ko je miljenik stranaka na vlasti ili u direktnoj vezi sa nekim ko ima veze sa vama i sa vašom strankom, da konkuriše kod Fonda za razvoj, o čemu smo juče pričali, za neki kredit za preduzetništvo, za mala i srednja preduzeća, naravno da će da ide i da sebi traži neku pogodnu liniju kod neke banke, ali po kojim kamatnim stopama.
Da pričamo malo više o tome šta su spremne te banke koje ste uveli na naše tržište sa svojim osnivačkim kapitalom da pruže našoj privredi, a ne samo o tome kako narod zaista u očaju, bedi, nemaštini, mora da ide i ispred nekih banaka su bukvalno redovi, da uzima te kratkoročne pozajmice.
Kako bi se ratosiljao ogromnih dugova za struju, za komunalije, deci svašta treba, treba ogrev za zimu, da kupe ljudi neki tehnički uređaj, nije to baš tako šareno i lepo kao što vi i ministar Dinkić želite da predstavite.
Vas da sada neko pita da vam nedostaje, a vama sigurno ne nedostaje keš, ali da morate da uzmete kredit od dve hiljade evra na pet godina u bilo kojoj banci od ovih koje su forsirane u poslednje vreme, vi to ne biste uradili, zato što kao ekonomista i neko ko se bavi bankarskim poslovanjem znate da ćete mnogo više da platite i da je to čisto dranje kože, odnosno da su to lihvarske kamate i da je to izuzetno nepovoljno. Ali, vi niste u toj situaciji, u toj nuždi da to morate da radite, a 80% građana Srbije jeste.
Pogledajte, da ljudi imaju platu od sto posto ili mnogo više od proseka, ili prosečnu platu 17.000 dinara, zaista su svakog dana opsednuti mogućnostima koje im se pružaju sa bilborda i reklama i trče u banke da završe neki posao. Nema drugog načina. Doći ćemo u situaciju, ali mi u mnogo većem procentu nego što je to prisutno u Kanadi, jer je za jedan broj njihovih stanovnika, 10 do 15%, najveći san i cilj u životu da se oslobode zaduženja po platnim karticama.
Sada da pogledate kakva je situacija, kako su krenule ove platne kartice među našim građanima, videćete da su u 80 ili 90% slučajeva ljudi već sada prezaduženi. Čekova više nema, baš vas briga kako će narod da živi. Takozvane rivolving kartice i mogućnosti koje se pružaju, koje su navodna zamena za čekove, ne može svako da dobije, mora da položi depozit. A ministar Dinkić taj depozit koji se polaže za ove platne kartice, sa tim rivolving karakterom, računate u deviznu štednju, odnosno u ono što su građani položili kao obavezni depozit da bi došli do neke mogućnosti da posluju.
Dakle, osnivački kapital banke, i to je čisto knjiško pitanje u članu 12. što gospodin Vučić traži da se briše, to je jedan prikaz šta je to osnivački kapital, kako se obezbeđuje, kolika su ta sredstva i piše ovde da ne može biti manji od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, ali džaba o tome da pričamo kada nije ostala mogućnost da ni jedna više srpska banka posluje.
Ove što su preostale, da li su regionalnog karaktera ili malo veće, koje imaju ekspoziture širom Srbije, prosto boga mole da što pre uđu u proces privatizacije, jer su ih ove tzv. strane, koje su po izuzetno povoljnim uslovima, vašom voljom i voljom guvernera i ministra, došle na naše tržite, satrle i one nemaju više šta da traže, u toj konkurenciji ne mogu da opstanu.
Moram da se vratim na ovo pitanje koje je potegao kolega Jakšić, kada je govorio u prilog tome da dodatno argumentuje ovo što je rekao Mlađan Dinkić, da je to samo u jednom delu, kolega Jakšiću, tačno.
Kada već govorite hipotetički o zakonu o hipoteci, jer to još nije zakon koji se nalazi u dnevnom redu i poslanici nisu uzeli taj zakon u razmatranje, morate da potencirate uvek činjenicu i ono što je tačno. A ne da pokušate da zabašurite to i da kažete, super, i rekao nam je ministar malopre i šta vi hoćete.
On je bio jasan u tome, malo je brzo to ispričao i ja ću vam sada reći polako. To je sve hipotetički. Da li će to da bude ili neće da bude, znate i sami, šta će danas da bude, šta će nama da se desi kada izađemo iz ove sale, predsedniku Skupštine, i da li će neko ne daj bože da se saplete ili će napolje na sunce ili na sneg, to je sve neizvesno. Sve to i da bude, gospodine Jakšiću, to je samo za hipoteku i mogućnost u budućem zakonu za stanove u izgradnji, nove i za kuće, a o čemu je govorio Mlađan Dinkić. Pretpostavljam da vi živite u Srbiji, u realnosti, stvarnosti i da u vašem Pirotu apsolutno vlada ista situacija kao i kod mene u Kragujevcu ili u Zemunu gde je gospođa Radeta i u Požarevcu gde je kolega Arsić.
Problem je u onim nekretninama koje nisu uknjižene. Znači, 95% nekretnina u Kragujevcu nije uknjiženo, čak ni Skupština grada Kragujevca. Zgrada u kojoj stanujem, odnosno stanovala sam, porodični stan 1973. godine napravljen, nije uknjižen. Čitava naselja. Novi Beograd i svi blokovi vode se i dalje kao poljoprivredno zemljište. To je problem i to je ono što građani traže. Džaba da mu obećavate i kamate od 3,5% kada on nema za šta da kupi.
Sada da hoću, a zaista želim kao i mnogi građani Srbije da rešim taj problem i pokušam nešto da uradim, nema šanse, a ljudi su zaista ogorčeni zbog toga, zato što im dan-danas nijedna od tih banaka, ni budući Parivodićev i Dinkićev zakon, ne daju tu mogućnost da tapija ili vlasnički list, pošto je koleginica Radeta inače ekspert za taj deo pravne oblasti, da mogu da zamene uknjižbu. Knjižiće se zgrade i gradovi u Srbiji narednih 20 godina.
To je pitanje, pošto jedan sudija, a sada sam dobila informaciju, radi uknjižbu za ceo Novi Beograd i Zemun, a zamislite vi koliko njemu treba vremena ako bi sada ljudi navalili i krenuli. Vredan je i dobar sudija, kažu oni, ali ne može čovek to da uradi. Sve je to jedan kompleksan problem i nije to tako baš.
Ne možete vi sada da kažete građanima lepo, došli su odlični i povoljni stambeni krediti, sada će taj budući zakon o hipoteci vama da da mogućnost da stavite hipoteku na objekat u izgradnji i on dođe kod neke firme, a obično je to neka građevinsko-urbanistička mafija, koja dobija mogućnost da po gradovima, a naročito u centru, gradi stanove po mnogo većoj vrednosti nego što bi trebalo da bude realna tržišna vrednost.
Tako vam dođe situacija da u nekim delovima Kragujevca, u kome je privreda potpuno propala, gde 40.000 ljudi nema svoj posao ni mogućnost da radi, kvadratni metar stana košta 1.400 evra. Vi onda pitate, da li je to na Menhetnu ili u Kragujevcu, a onda se postavlja pitanje, zašto ne date mogućnost građanima koji mogu da nađu, uslovno rečeno, stare stanove, koji koštaju 600 ili 700 evra, i da li će on da ga kreči, da li će da menja stolariju, to je njegovo pitanje, a to je duplo manje, a negde i troduplo manje.
To su sve stvari koje nije sposoban Dinkić da reši i svi njegovi finansijski stručnjaci, ni eksperti, ni guverner, zato što oni ne prave tako povoljne ugovore kada sklapaju u ime Vlade ugovore sa bankama, već su građani prinuđeni da se snalaze, a uglavnom ne mogu da se snađu. Prvo, to su visoke kreditne linije...
(Predsednik: Vreme.)
...završavam, plate nikakve i bedne i oni koji mogu da uđu u takvu vrstu aranžmana su blokirani zbog ovog najvećeg problema o kome sam sada govorila.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj član 22. jasno govori da uopšte nije u pitanju namera predlagača da se u Srbiji stvore institucionalni uslovi da se osnuje neka nova banka.
Danas sam razgovarala sa nekim domaćim bankarima. To nisu oni koji su angažovani u ovim Dinkićevim i Jelašićevim stranim bankama, pogotovo ovoj veoma bliskoj organizaciji, odnosno stranci čiji je član Mlađan Dinkić. Ljudi su jasno rekli, a o tome sam govorila u prepodnevnom delu. Dakle, 10 miliona evra, o čemu su govorili gospođa Pop-Lazić i gospodin Zlatan Jovanović, u dinarskoj protivvrednosti; neverovatno je da se na takav način traži ekvivalent, što je jasni prikaz na ovom primeru iznosa kapitala u dinarima iz 1994. godine i 2005. godine.
Izračunajte malo šta ste mogli da uradite sa 7.000 dinara, to je bila nezamisliva cifra 2000. godine, a šta možete sa tim iznosom danas, pored silnih poskupljenja, inflacije koja je daleko od one koja se projektuje od strane guvernera odnosno NBS.
Ovo je samo legalizacija poslovanja. Ceo zakon i sve što budemo govorili do kraja, i kada su u pitanju rizici likvidnosti, znači osnivački ulog, dozvole, sve to samo da se navodno legalizuje ulazak kapitala ovih moćnih banaka, iza kojih stoje i moćne finansijske korporacije, i koje su dobile mogućnost da svojim, pre svega monopolom, jer sada se neki izdvajaju kao mnogo jače od ovih drugih, drže poslove pre svega sa sektorom stanovništva.
Neverovatno je da očekujete od ovih preostalih srpskih banaka da mogu i nivo likvidnosti i ovaj stalni iznos depozita da drže u iznosu od 10 miliona evra, kada nemaju mogućnost da posluju ni sa privredom ni sa stanovništvom.
Danas sa vam rekla da se ljudi hvataju za glavu, jedva čekaju da se kako-tako izvrši privatizacija. Nemoguće je. Od dana usvajanja ovog zakona njihovo poslovanje će biti potpuno otežano. Uostalom, danas nam je i sam Mlađan Dinkić rekao da u budućoj projekciji srpskog bankarstva, onoga što će da ostane posle gašenja pet nacionalnih banaka njegovim jednostranim aktom, on vidi Komercijalnu banku, naravno, pošto je menadžment promenio preko noći i učinio da dovede sebi podobne i poslušne ljude, on vidi Komercijalnu banku kao partnera i u drugim, kako je rekao, bivšim jugoslovenskim republikama i u inostranstvu.
Nemoguće je da bilo koja druga banka, koja je banka nekog regionalnog karaktera ili banka koja još uvek ima neki naš naziv i koja kao takva postoji i opstaje, ima svoj kapital, ima svoje zgrade, svoje ekspoziture, svoj prostor, opstane. Ovo je samo za ove, a za njih je to sitnica.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Evo samo nekoliko primera, a ne bih da pravim dodatnu reklamu tim moćnim bankama danas u Srbiji, jer toliko mogu da plate da se informativne emisije poput "Nacionalnog dnevnika" prekidaju da bi oni objavili svoje reklame i pozive za superkeš kredite. Ali, ovo je za njih ništa i sitnica. Deset miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, oni su već završili svoj posao, dobili su dozvole, dobili su sfere u kojima posluju, odlično su se rasporedili, naravno, sve uz amin i uz blagoslov i Dinkića i Jelašića, i uz određene protivusluge.
Zar vi mislite da je Radovan Jelašić, za koga Momir Marković reče da je šetkao sa jednom tašnom i mašnom u tom jednom odelcetu, mogao, da nije dao mogućnost svim tim bankama da dođu na naše tržište, da kupi vilu na Dedinju? Iluzorno je da bilo ko pomisli da jedan guverner, neko ko je radio poslove koje je on radio pre toga, zaradi toliki novac sa tolikim brojem godina da može da se useli u vilu na Dedinju.
Znači, sve je to tako očigledno i to ljudi znaju. Znaju i oni koji su nosioci izvršnih funkcija u tim bankama. Uglavnom su članovi G17. Opet kažem da neću da govorim o imenima tih banaka i da im pravim dodatnu reklamu. To je javna tajna, kako ovde u Beogradu, tako i u Kragujevcu, Čačku, Kraljevu. Ekspanzija tih ekspozitura i tih banaka je prisutna svuda u Srbiji i to svako od vas zna.
Najbolje poslovne prostore su kupili, preuzeli su neke kadrove od onih vrednih bankarskih kadrova koji su ostali bez posla, ali to u minimumu, a zaposlili uglavnom svoje partijske sledbenike.
I napravili sebi prostor da sigurno posluju i da za kratko vreme, naročito od građana Srbije, pokupe ogromne kamate i ogromnu zaradu. Njima ovih 10 miliona evra nije nikakav problem.

Kada je usvojen Zakon o NBS, kada su usvojeni drugi prateći zakoni, posebno Zakon o agenciji za sanaciju banaka, ispostavilo se kasnije, pored te supervizorske i apsolutističke uloge koju ima guverner, po zakonu i po ovom zakonu o bankama, da se pokrenulo jedno pitanje u javnosti i među novinarima, a i među nama političarima. Dva puta sam ga potencirala sa skupštinske govornice i nikada mi ministar nije na to dao odgovor, a u pitanju je račun Agencije za sanaciju banaka.
Pošto raspolažem podacima da Agencija za sanaciju banaka ima veći deo svojih sredstava, postavlja se pitanje, gospodine ministre, kada je već ovakva primarna uloga NBS prisutna kroz ceo ovaj zakon, zašto ta sredstva, a ona su u međuvremenu i te kako uvećana i prodajom slika, prodajom prostora, prodajom nameštaja, svega i svačega, opreme, nije kod Narodne banke Srbije, nego je u jednoj privatnoj banci, vi znate u kojoj.
Ovaj član 30. ne bi bio sporan da nije poslednjeg 4. stava. Ne bi možda bio ni taj stav sporan da nije u pitanju ovakva uloga koju sada vi imate i povezanost, to su dva povezana lica, Dinkić i Jelašić, i to taj isti Jelašić koji sada apsolutno ima svu kontrolu nad finansijskim tokovima, zajedno sa vama. Onda građanima ostaje u tom poređenju ona slika kada se on u crvenom džemperiću sa virećom kragnom pojavio kao novi spasilac u našoj monetarnoj ružnoj i sumornoj stvarnosti, a sada sa ovakvim njegovim budućim pristupom, o tome su govorili i koleginica Pop-Lazić i gospodin Krasić, u svim odlukama koje mu vi dajete po zakonu, stvara se potencijalna mogućnost zloupotrebe.
Već smo vam rekli, niste bili tu, gospodine ministre, kada je bio u pitanju član 22, takođe uloga NBS, koja je ovde u poslednjem stavu člana 30. apsolutna, jer kaže da NBS propisuje način utvrđivanja i nivoe likvidnosti banke, što nije sporno, ali uključujući kritično nizak nivo likvidnosti. Mi smo vam lepo rekli i kod pokazatelja adekvatnosti kapitala, ako je u pitanju neka banka koja je bliska, odnosno vlasnici kapitala su na svaki način povezana lica sa vama i sa guvernerom Jelašićem, naravno da će i pristup da bude drugačiji i da će nivo likvidnosti, onaj najniži, da bude na takav način određivan.
O nekim objektivnim pristupima i objektivnom reagovanju vašem i guvernera, mi ne možemo da odgovorimo. To znaju pojedini poreski obveznici, a i ovi koji su zaštićeni kao beli medvedi, kojima ni dlaka ne fali sa glave, i dan-danas se sve više bogate. Prosto je neverovatno da nas ubedite da ćete da imate jedan takav pristup.
Evo, na ovom primeru, od vas večeras tražim jasan odgovor kada je u pitanju račun Agencije za sanaciju banaka, lepo da mi kažete zašto se on nalazi kod te privatne banke, a on, opet govorim, sve više i više se uvećava. Lako će biti Nacionalnoj štedionici, ma kako da se ona sada zove, sa ovom prodajom svojih akcija grčkoj banci i sa uzurpiranim poslovnim prostorom od 7.200 m2, da eventualno, ako doživi taj najniži nivo likvidacije, odnosno rizik, da mora da ispuni ove obaveze propisane članom 30, da to ispuni.
Šta ćemo da radimo sa ovim još uvek domaćim bankama, koje boga mole i jedva čekaju da se što pre privatizuju, zašto što u nemogućim uslovima posluju.
Vi ste danas izrekli jednu neistinu. Prvo, rekli ste da će ovo umnogome da olakša osnivanje novih banaka.
Ovo je čista legalizacija, moram opet da ponovim ono što sam rekla pre sat i po vremena, jer niste bili u sali nekih dva-tri sata, legalizacija poslovanja ovih stranih banaka, navodno domaćih, koje monopolistički posluju. A sa druge strane, ako je ovo koordinisan pristup sa MMF i sa Svetskom bankom, nije primeren našem tržištu kapitala i zaista je neverovatno da Narodna skupština Republike Srbije, da ne upotrebim još neki gori izraz, ovako nebulozan zakonski projekat prihvati.
Mi ćemo do kraja da vam objašnjavamo da je ovakva apsolutistička uloga koju ima Narodna banka Srbije i guverner, koji je vaš stranački kolega, odnosno vi ste poznati dvojac u Srbiji koji vršlja i radi šta hoće u oblasti finansijskog sektora, da može na takav način da se poigrava sa sudbinama banaka. Uostalom, očekujem da će se to desiti i posle usvajanja ovog zakona, da u mnogo kraćem roku nego što je to period od godinu dana ove preostale srpske banke budu privatizovane.
Još jednu ste danas neistinu rekli, gospodine Dinkiću, na veoma važnu primedbu. Nije jedina, ali ću na tu dosta važnu primedbu da se osvrnem i bojazan kolege Milorada Mirčića, kada je u pitanju Vojvođanska banka i kada je u pitanju ogroman dug, koji poljoprivredni kombinati imaju prema Vojvođanskoj banci, a u pitanju je hipoteka prvog reda kojom ona raspolaže nad tim zemljištem.
Vi kažete - ne postoji nikakva bojazan, ta hipoteka će biti izvučena u budućoj prodaji Vojvođanske banke. Ma nemojte da mi pričate. A kako ćete to da izvedete? Kako će onda da naplati ona od tih kombinata koji poseduju ogromne komplekse zemljišta? Vi znate da to nije moguće ni po Zakonu o privatizaciji koji je na snazi, a i Zakonu o privrednim društvima, koji je usvojila Narodna skupština pre nepunih godinu dana.
Ako oni raspolažu sa tim zemljištem, a ako duguju Vojvođanskoj banci, naravno da će Vojvođanska banka, privatizovana sa nekim novim vlasnikom, koji će da bude samo vama ili je već sada poznat, da možda ide čak i na to da potpunu strukturu i namenu zemljišta u Vojvodini promeni. Ono što je za nas plodna vojvođanska ravnica, što su žitna polja, može sutra da bude mesto na kojima će da se grade građevinski objekti ili nešto drugo, što nije dobro ni za naš agrar, ni za našu poljoprivredu.
U tome leži opasnost od jednog do drugog člana za samodovršavanje i za dokusurivanje rasprodaje državne imovine na taj način i rasprodaje i uništavanje ovo malo banaka u Srbiji što je ostalo, a što posluje i imalo je osnivački ulog odavde, od naših građana, od privrede i poslovalo uspešno sa privredom unazad 15-20 godina.

Pita kolega Albijanić kako replika. Sada ću da vam objasnim. Vi ste ušli u salu i čuli ste da se nešto priča o Jelašiću, odmah ste skočili na izlaganje kolege Markovića. U toku je rasprava o zakonu o bankama, član 30, amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Je l' vam jasno sada?
Znači, nije samo ovo sporno što je tržišna i kupovna vrednost u neverovatnoj disproporciji, nego je problem, gospodine Albijaniću, u tome, a vi ste valjda morali da naučite to za ovih godinu i po dana koja je uloga narodnih poslanika. Dakle, oni ne mogu sa ove skupštinske govornice da odgovaraju za javno izrečenu reč, ocenu političku, stručnu, svake druge vrste, na osnovu podataka kojim raspolažu ili imaju informaciju o nečemu ili imaju određeni politički stav.
Dakle, SRS otkada je u Narodnoj skupštini, a to je od 1991. godine i sve nas je više i više, ima jedan stav kada su u pitanju sumnjivi poslovi, sumnjive prodaje, sumnjive kupovine. U najmanju ruku je nelogično, kolega, da vi kažete da svako ima pravo da podigne kredit kada znate kolika je vaša plata, a kolika je plata guvernera NBS.
Sve da je to tako, 380.000, tržišna vrednost procenjena na 1.300.000 evra. Pojedini novinari, ličnosti iz javnog života su nudili Jelašiću da se trampe sa njim i kažu, ako je to za 380.000 i ako je manja vrednost od toga, a ona je mnogo veća, evo ja ću celu svoju imovinu da mu dam, ali radi se o tome da je u pitanju neverovatan iznos kredita, ako govorite o kreditu i neverovatan iznos rate.
Ako ste se već toliko upinjali da odbranite guvernera, onda lepo izračunajte koliki je to kredit i kolika je rata. Da li je moguće da neko sa svojim primanjima guvernera NBS to plati? Ta rata mora da je 2.000 evra mesečno, ma kakvi dve, tri hiljade evra mesečno, na rok od 25 godina, ili je dobio neki kredit od ovih banaka na 150 ili 2000 godina sa otplatom od pet evra mesečno. To je čista logika.
Pričali smo danima i pre toga, i kada je bila državna korporacija, ovaj zakon o bankama, kolika je prosečna rata za kredit od 50 kvadrata u Beogradu, kolika je cena kvadratnog metra i koliko je to para.
Narodni poslanik sa platom od preko 100.000 dinara dobro će da razmisli da li će da uzme takav kredit i da to otplaćuje.
Ministar Dinkić neka izađe i neka kaže da li je spreman, ako vi kažete da je to tako, možda zna finansijsku konstrukciju svog kolege i prijatelja Jelašića, možda ne zna, da li ste vi ministre spremni da uđete u kreditni aranžman koji može da bude na najduži rok od 25 ili 30 godina za nekretninu od 380.000 evra i sa ratom od 4,35%. Izračunajte na brzinu, evo kolega je matematičar, neka vam pomogne, kolika će rata da vam bude. Koliko vam ministarskih plata treba da pokrijete tu platu? Mi samo o tome govorimo.

Dosta ste pričali, ućutite više.

Hajde malo ućutite, dosta ste pričali, da vam malo objasnim kako stoji stvar sa Poslovnikom, a ne da se vi šegačite sa nama u 19,35 časova, 24. novembra. Sada vi malo ćutite, a ja ću da vam kažem da ste povredili član 100, koji ste upravo malopre citirali, stav 4, član 104. više puta, i vaš hohštapler, lopuža i prevarant, ministar finansija, Mlađan Dinkić.
Mi smo znali da je on lopov, kriminalac, lopuža, kao što juče reče gospođa Radeta, ali da je takav prevarant, takav jadnik i bednik, ovo smo sada saznali, i dobro je što nije u sali, i cela Srbija treba da zna da pored toga što je kriminalac i lopov, ministar Dinkić je jadnik, bednik, sve najgore što postoji kod jednog čoveka, nema ničega kod sebe, ni trunku morala, ni dostojanstva. To je nešto najgore, dno dna što je Srbija mogla da vidi.
Zašto to kažem? To kažem zbog toga što meni nije bio potreban kurir, mene je dva puta u direktnom telefonskom uključenju pozvala gospođa Jorgovanka Tabaković, istaknuti član SRS i nekadašnji ministar za privredu i privatizaciju.
Gospodine Markoviću, pošto ste vi malopre kao predsednik Skupštine rekli da ne znate ko je ta gospođa, vi ste za mene potpuni politički diletant i vi treba ovog trenutka da podnesete ostavku, ako ne znate ko je Jorgovanka Tabaković i ako ne znate ko su bili ministri nekada u Vladi i poslanici u više saziva u Narodnoj skupštini, kada vi niste mogli ni turistički da privirite i ovi članovi vaše organizacije koji ulaze ovde.
Gospođa Jorgovanka Tabaković je reagovala i tražila od mene da kažem to da je ministar Mlađan Dinkić običan lažov i prevarant. Zbog čega? Zbog toga što je na licu mesta, nemavši argumentaciju za sve ono o čemu mi danas govorimo, i govorimo mesecima i godinama od kada je on na istaknutim funkcijama, izmislio, pokušavši da oblati jednu časnu Srpkinju, divnu majku, magistra ekonomije, gospođu koja je za dve godine i osam meseci, sa prosekom 9,9, govorim o gospođi Tabaković, završila Ekonomski fakultet, koja je magistrirala u najkraćem mogućem roku, za razliku od njega koji je 19 godina u statusu asistenta.
Govorio je o starijoj ćerki gospođe Tabaković. Inače, kada ste već otvorili to pitanje i dali mogućnost da se govori o toj časnoj porodici, o toj divnoj majci i supruzi i pre svega apsolutnom ekspertu, kakav Dinkić nikada ni snovima ne može da bude, što ovaj njegov mlađani kolega vrlo dobro zna, kada je u pitanju stručnost i kvalifikacija gospođe Tabaković, koja je pre svega svoju decu vaspitavala da budu poštena, vaspitala ih u srpskom nacionalnom duhu, jer je rođena na Kosovu i Metohiji, učila ih da budu dobri đaci, da budu pošteni ljudi.
Njena starija ćerka je sa prosekom 9,8, kao i majka jer "iver ne pada daleko od klade" u ovom slučaju, diplomirala na Ekonomskom fakultetu, magistrirala u najkraćem mogućem roku i onda, po mogućnosti i po konkursu koji je objavila Vlada Republike Srbije, aplicirala za nešto što se zove kredit za mlade, jer ona to zaista i jeste, kao mladi stručnjak sa takvim prosekom, magistar ekonomskih nauka.
Naravno, po dobijanju obrasca, što su uradile desetine hiljada ljudi u Srbiji, pa čak i moja malenkost, mogli ste da vidite, neki od vas ako su to činili, a imaju manje od 45 godina, a nemaju rešeno stambeno pitanje, da vam tamo traže sve, maltene i broj cipela koje nosite. Ako pogledate kako izgleda ta aplikacija, mogli ste da vidite da vam u danu, kada vam to banka sa kojom je Vlada Republike Srbije, naravno namenski baš sa tom bankom potpisala ugovor, banka daje rok da dostavite određene podatke.
U momentu kada ne možete da dostavite te podatke koji se iz aplikacije traže, istog trenutka odustajete ili ste apsolutno neko ko ne može da konkuriše za nešto, što je bio slučaj u ovome o čemu govorim, a ne nikakva prevara, nikakva zloupotreba od strane jedne mlade osobe, koja je bila brilijantan student, koja je magistar nauka i koja je pre svega ćerka jedne takve žene, koja je celog života radila pošteno, za dobrobit pre svega naroda, služila je državi i otadžbini u najtežim mogućim trenucima.
Zar to nije, gospodine Markoviću, jadno i bedno, a pre svega vaš cinizam koji ne da doprinosi tome, kako vi to često želite da predstavite, da vi ste jedan koji je jednak odnosno prvi među jednakima, nego ste izričito pristrasni u situacijama kada se na najgori mogući način blate funkcioneri i članovi SRS.
On je, zamislite dame i gospodo poslanici, pokušao da poistoveti ljude koji su po rečima gospodina Jojića i po taksativnim podacima i po činjeničnom stanju počinili najgore moguće zloupotrebe službenog položaja, ovlašćenja i prevara, sa situacijom da jedna devojka, koja je samo ćerka Jorgovanke Tabaković, i dve godine nije mogla da dobije posao, odbijena je zbog toga što nema mogućnosti da se zaposli. Nije član G17, nije član stranaka na vlasti nego je jedna ponosna i pre svega poštena osoba, koja nije uspela, naravno.
A daće Bog da država i o takvima brine, o tako sposobnim i mladim stručnjacima, da ostvari svoje moguće pravo koje samo jedan papir nije dozvolio i nikakvu zloupotrebu nije napravila.
Kako vas nije sramota, a pre svega vas koji podržavate takvog ministra, da sedite i da ne protestujete zbog jedne takve laži, gnusne laži koja je izrečena, ali nije prvi put.
Najbolje bi mu bilo da ponovo vrati čarapu na glavu, ali da skokne do "Laze Lazarevića" pre nego što ode iza rešetaka, gde mu je mesto.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, najoštrije protestujem što ovde danas nije ministar Predrag Bubalo. Ove fine dame i ova gospoda koja su došla iz Ministarstva finansija, sve sa Dinkićem, zaista ne mogu da zamene Predraga Bubala.
Prosto je neverovatno da mi raspravljamo o Zakonu koji je usvojen 1992. godine i koji se sada menja na jedan nakaradan način. Zato smo uložili ove amandmane, a ministar nije tu.
Da li je on otišao sa Koštunicom da poseti ustašku hrvatsku vlast, da li je otišao da se dogovara, a vi što se mrštite treba da znate da je pored svih dosadašnjih izdaja na delu ekonomska izdaja naše zemlje. Ako je naša privrede pod protektoratom Slovenije i Hrvatske, ne treba ništa da vam bude smešno. Trebalo je malopre da se mrštite na Dinkića kada je govorio o tome kada neko, zamislite i to priča radikalima, izopštava Kosovo i Metohiju.
To kaže Ljubomiru Kragoviću, koji je 1992. godine izabran za narodnog poslanika i od tada je poslanik u svim sazivima. Ljubomir Kragović je bio narodni poslanik kada je izglasan Zakon o fondu za razvoj; pet hiljada puta je kompetentniji od Dinkića da o tome govori, jer Dinkić tada ni na razglednici nije mogao da vidi Narodnu skupštinu. Bio je neki propali asistenčić i u tom je statusu i dan-danas.
Zamislite, on sada kaže čoveku koji je autentični predstavnik Srba sa Kosova i Metohije, a ne kao ovi samoproklamovani, da on ne zna šta priča. To je takva drskost i bezobrazluk i ne verujem da bi toliko drsko Bubalo išao da je danas ovde, ali on danas nije tu.
On je najodgovorniji da nam kaže zašto je ovako predviđen član 3. zakona, odnosno zašto se postojeći član 4. menja. Ne mogu i reagovala sam u tački 1). To vide prisutne dame i gospoda iz Ministarstva. Tražila sam da se sredstva iz privatizacije državnog i društvenog kapitala, pošto još uvek imamo i po Ustavu tu formulaciju i to nasleđe iz prošlog vremena društveni kapital, odnosno prodaja preduzeća koja su u tom svojinskom obliku, da se ta sredstva od prodaje preduzeća uključe u Fond za razvoj.
Dobila sam obrazloženje, a to sam videla u obrazloženju teksta Zakona koji se menja, da to nije moguće i da je zapravo to osnovni razlog zbog koga se menja ovaj zakon, jer je 2001. godine od strane tadašnje DOS-ovske vlasti, a kada je ministrovao Aleksandar Vlahović, izglasan Zakon o privatizaciji koji je isključio takvu mogućnost – da sredstva iz privatizacije budu inkorporisana u Fond za razvoj. Kako su oni to isključili, kasnije nam je bila poznata afera Marije Rašete-Vukosavljević – da su sredstva iz Fonda za razvoj koristili za njenog svekra i otvaranje nekog sumnjivog noćnog kluba.
Kako su ta sredstva iz Fonda razvlačene na sve moguće strane i kako su se i tada, a pre svega predstavnici SPS zalagali za to da sredstva budu, a čak i poslanici DSS, uključena i bili protiv takvog zakona u tom delu, to veoma dobro znam.
Ne mogu da shvatim kako je moguće da vi odbacujete ovakvu mogućnost da sredstvima iz privatizacije, ovo malo što je preostalo, osim velikih javnih preduzeća na koje su tajkuni bacili šapu, a što je ogroman kapital, mislim pre svega na NIS, EPS, pa zar vam nije logično, da deo tih sredstava ide u Fond za razvoj.
Ako su već mnoga preduzeća kroz jednu pljačkašku privatizaciju rasprodata budzašto, radnici ostali bez posla, nije poštovan socijalni program, a sami znate vi koji ste članovi Odbora i predsednik Odbora za privatizaciju i privredu koliko je predstavki došlo i koliko se sporova vodi prema nadležnim sudovima i koliko je procesa u Agenciji za privatizaciju pokrenuto zbog nepravilnosti.
Kako vam onda logika ne nameće da od pet dinara dva dinara ili tri, sada hipotetički pričam, treba da bude usmereno u Fond za razvoj. Rasprodate jednom sve, popunite budžetske rupe, a to isto je Đelić radio i upropastio nas je i 2001, i 2002. i 2003. godine, a vi ste nastavili tako da se ponašate od 2004. godine.
Popunjavate rupe u budžetu iz procesa privatizacije, a ne ulažete u Fond koji treba da doprinese upravo ovome što ste i vi naznačili kao osnovnu intenciju ovog zakona: da se finansiraju mala i srednja preduzeća sa privatnim kapitalom, finansiranje izvoza, kroz odobravanje kredita za obrtna sredstva, za pripremu izvoza, odobravanje kredita zanatskim radnjama i preduzetnicima, kao i odobravanje kredita za podsticanje zapošljavanja, odnosno otvaranja novih radnih mesta.
Sve ovo ovako, lepo napisano, divno zvuči, a kada odete u neki od ovih, kako ste nazvali, regiona i u neki grad, u sedište nekog okruga u Srbiji i zakucate kod nadležnih i zatražite neki od ovih kredita nema ništa. Dobijaju privilegovani, dobijaju oni koji su bliski strankama na vlasti. Ne znam koliko sam samo ja imala poziva, od raznih građana iz svih krajeva Srbije, na ovaj skupštinski broj telefona, a pogotovo iz Šumadijskog okruga: iz Topole, Aranđelovca, Kragujevca – pitaju me ljudi gde su ti famozni krediti.
Znate, ako je neko u "Zastavi" posle 30 godina isteran na ulicu i data mu otpremnina od 5.000-6.000 evra i rečeno mu da je to neki inicijalni kapital sa kojim on može da započne neki novi posao i da konkuriše kod fonda ili da traži neki od povoljnih kredita, neka izađe ako ima smelosti bilo koji poslanik iz vladajuće koalicije iz Kragujevca, neka kaže koji je to broj ljudi iz "Zastave" koji je dobio kredite. Nema jednog jedinog!
Ljudi su to potrošili namenski, za isplatu zaostalih dugova, za tekući život. Mnogi su želeli, a znam mnoge slučajeve mladih ljudi koji su ostali sa svojim porodicama da žive na selu, hoće da se bave proizvodnjom povrća, hoće da zasade voćnjak. Ko zna koliko su obišli gradova i sedišta okruga iz svog mesta, nema mesta.
To je sve deljeno na kašičicu i uglavnom privilegovanima, kako za vreme DOS vlasti tako i od kada vi vršite vlast. Ljudi koji slobodno konkurišu i koji su zaista i zanatlije i preduzetnici, koji bi to želeli da rade i da dobiju neke povoljne aranžmane, nisu bili u prilici, ako nisu povezani sa političkim strukturama iz vrha vlasti.
Kako bi taj fond imao mogućnost i potencijal da pod nekim budućim ravnopravnim uslovima, kada SRS bude vladala u Srbiji, jer vi znate da je kod nas isključena svaka vrsta protekcije i nepotizma, potrebno je da se sredstva iz privatizacije, a što sam ja i predložila izmenom člana 4, odnosno tačke 1) usmere u Fond za razvoj.
Tako ćemo biti sigurni da u budućem procesu privatizacije, ali moramo da sprečimo pljačku kada su u pitanju i NIS i EPS, bilo koje fabrike koja nije privatizovana, određeni iznos sredstava ide u Fond da bi se ponovo vratio u proizvodnju. A da bi se vratio mora da se stvori osnovni zakonski okvir bez korupcije, bez kriminala i da ljudi slobodno konkurišu za ta sredstva.
Vi sami znate, sigurno imate i prijatelje i poznanike i komšije koji bi započeli neki privatni posao, a koji su u možda najboljim godinama kada treba da rade, možda su članovi vaših porodica, koji nemaju kome da se obrate. Da odu u banke koje po ovim visokim kamatama daju te kredite i to se nikome ne isplati. Dakle, samo da stave omču oko vrata! Jedina mogućnost je da dobiju povoljan aranžman, dakle, to su ovakvi krediti; to vam je isto sa ovom državnom korporacijom za stanove, ko dođe do toga, jer to je lutrija, to je limitirani iznos, a da ode u banku, to je sasvim druga priča.
Dakle, ako on dođe u situaciju da po povoljnim uslovima od države dobije kredit iz Fonda za razvoj, da zaposli nekoga, onda će on da bude stimulisan i da pokreće tu proizvodnju i da učini nešto da angažuje što veći broj ljudi. Prvo sebe da uposli, možda nekog člana porodice. Razmislite o tome, jer je velika beda i nemaština prisutna u Srbiji zbog nezaposlenosti. Vi znate da mi imamo zdravu radnu snagu, ali ljudi nemaju posao. Gde da se zaposle kada su ove fabrike zatvorene. Lako vam je da u kampanjama govorite i da se samo deklarativno izjašnjavate, dakle, budućnost je u malim i srednjim preduzećima.
Od vremena Branislava Ivkovića pa do današnjeg dana jedna ista ploča se vrti. Gde su ta preduzeća, nema ih?! Jutros sam slušala da privredna delegacija Srbije i Grada Beograda putuje (setili su se posle toliko godina) u Rusku Federaciju, 28. ovog meseca, da prezentuju mogućnosti, potencijale i spremnost naših privrednika da proizvode koje mi imamo izvozima na rusko tržište.
Sa jednom od najvećih i najmoćnijih zemalja u svetu imamo potpisan ugovor o slobodnoj trgovini i oni hoće da prihvate, a zaista su na ceni, svaki proizvod koji dolazi iz Srbije.
Jer to je ono nasleđe koje imamo iz ranijeg perioda, 20, 30 i više godina unazad, kada smo izuzetno poslovno sarađivali sa bivšim Sovjetskim Savezom. Kako je onda moguće da očekujete da se bilo koji deo tog ugovora realizuje, ako mi nemamo proizvodnju i ta mala i srednja preduzeća koja su u stanju nešto da proizvedu.
Znate kakav je bilans te spoljnotrgovinske razmene? Na godišnjem nivou negde milijardu i 500 miliona dolara, od toga: 300 miliona od nas prema Rusima, a gas i nafta, znači, u onom ostatku od milijardu i 200 miliona, još nekih proizvoda, nekih sirovina koje dolaze u našu zemlju. Razmislite o tome i nemojte tako slepo da prihvatate sve što vam servira neki ministar iz Vlade, pa makar i onaj koga i dalje zdušno podržavate. Videćete da će to imati negativne posledice, negativne na našu privredu koja je u veoma teškoj situaciji.

Gospodine Markoviću, zaista ne znam šta vi radite. Prethodnih 10 minuta ste sedeli tu i predsedavali, a za govornicom nije bilo nikoga, nije bilo govornika. Molim vas da sledeći put obratite pažnju kada nema nikoga da pozovete poslanika da izađe i da govori o amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Zankov, zaista vam se divim sa kakvim dostojanstvom u celom ovom zamešateljstvu, koje naravno ničim niste uzrokovali, dajete primer visoko moralnog čoveka i pre svega čoveka izrazite demokratske sposobnosti i potencijala, kao srpski radikal, dok predsedavate sednicom.
Ovaj haos koji se napravio u poslednjih pola sata je postao toliko uobičajen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je u pitanju nesporazum pojedinih sa predstavnicima Vlade, da je stvarno neverovatno kako oni sami sebe izvlače iz tog ambisa u koji svaki dan upadaju sve više i više.
Amandman koji je podneo kolega Veroljub Arsić usklađen je sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, republičkim Ustavom i deklarativnim težnjama vas pojedinaca, čak i vas koji ste predsednici opština a pripadate vladajućoj strukturi, 15 godina "ispirate mozak" pričama o navodnoj decentralizaciji, samostalnosti jedinica lokalne samouprave.
Kada pogledate član 22b, odnosno stav 2. koji kolega Veroljub Arsić traži da se briše, odnosno član 16, postojeći član 22, videćete da je to direktni atak koji ćete ovim predlogom zakona dati i neograničenu bahatost Ministarstvu finansija, ministru finansija i Republičkoj vladi u odnosu na jedinice lokalne samouprave.
Kada pogledate član 22b, odnosno stav 2. koji je kolega Veroljub Arsić tražio da se briše, odnosno član 16. postojeći član 22. videćete da je to direktni atak koji ćete ovim predlogom zakona dati i neograničenu bahatost Ministarstva finansija, ministru finansija i Republičkoj Vladi u odnosu na jedinicu lokalne samouprave.
Lako je vama da održavate razne konferencije, da sazivate stalne konferencije opština i gradova, da na njima pojedini predsedavaju i da govorite o projektima za decentralizaciju i za ekonomsko osamostaljivanje jedinica lokalne samouprave, a onda da dođete u Skupštinu i da date ovakva ovlašćenja ministru Dinkiću, to je prosto neverovatno. Da zaređate da pitate predsednike opština iz vladajuće strukture koji su narodni poslanici šta misle o ovome, svi će privatno da vam kažu – to je katastrofa. Dinkić će da vas uništi, to je nenormalno da takav zakon postoji.
Ali kada dođe zakon o budžetu, što reče gospođa Radeta a i gospodin Vučić, kada dođu svi ostali drugi zakoni i ovaj koji direktno atakuje na njih kao izvršne nosioce vlasti, svi će da pritisnu zeleno i da kažu – nema veze, sa radikalskim amandmanima nećemo da imamo ništa, nego ćemo da glasamo za integralni tekst zakona koji nam je Vlada predložila.
Šta kaže ovaj član i ovo što je gospodin Arsić pokušao da ospori amandmanom? To je prosto neverovatno da jedinica lokalne samouprave koja treba da opstaje i uz transferna sredstva, na koja svi imaju primedbe i ja sam kao i svaki predstavnik SRS protiv toga da se neguje neki lokal patriotizam, pa kada dođe zakon o sredstvima koja se upućuju opštinama i gradovima, a vi ste videli da nikada nijedan radikal, čak nijedan predsednik opštine, ne kaže – meni je malo, daj meni više, što si dao Boru i Zaječaru, a nisi dao Požegi ili šta ja znam Užicu. Ne, neverovatno je.
Znate da vodimo takvu raspravu kada su u pitanju ta transferna sredstva. Zato što uvek treba više. I svakoj opštini i svakom gradu treba više. Vi imate gradove koji su potpuno zapušteni, naročito jug Srbije, koji je nerazvijenije područje u odnosu na neki centralni deo ili na severni deo Srbije ili na neke beogradske opštine. Ne radi se ovde o tome.
Ovde se radi o mogućnosti da ministar ako proceni, odnosno program javnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava (to je ovaj prvi stav), odnosno AP, kao i preduzeća, odnosno zavisnici društava kapitala, čije je osnivačko javno preduzeće, a na koje je osnivač javnog preduzeća dao saglasnost, dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, ministarstvu nadležnom za poslove rada, za poslove finansija i ministarstvu nadležnom za poslove lokalne samouprave radi praćenja kretanja cena i zarada.
Drugi stav kaže – ukoliko je nadležni organ jedinica lokalne samouprave, odnosno AP dao saglasnost na program iz stava 1. ovog člana, a taj program sadrži elemente koji nisu u skladu sa politikom projektovanog rasta cena i zarada koju za tu godinu utvrđuje Vlada Republike Srbije, ministar nadležan za poslove finansija, odnosno gospodin Dinkić, može izdati nalog da se privremeno obustavi prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave, odnosno prenos pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća AP, do usklađivanja tog programa sa odredbom člana 22. stav 4. ovog zakona.
Sam ministar Dinkić, jutros, to je glavna vest na svim elektronskim medijima, kao i guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić, sebe demantuju kada je u pitanju procenat projektovane inflacije i ono što će da se dešava sa našom domaćom valutom i sa kretanjem cena na našem tržištu.
Ako pogledate, zašto onda da trpi jedinica lokalne samouprave ili koleginica Gordana Pop-Lazić, ili Milan Stevović, ili gospođa Maja Gojković, što su neuporedivo sposobniji, pametniji da projektuju rast cena i zarada, odnosno kretanje na makroekonomskom planu, nego ministar Dinkić. Znači, oni i ta jedinica lokalne samouprave treba da snose konsekvence od ministra zato što je on bio loš u proceni. Možda čak i Veroljub Stevanović, gde smo mi opozicija u gradu Kraguejvcu, možda će on bolje da projektuje sve te parametre i da ima bolju sliku o tome za naredni period nego ministar Dinkić.
Radi se o tome da ovi podaci, koje sam vam ovde više puta pokazivala, jasno pokazuju da je ministar, odnosno Republički zavod za statistiku, u najvećem delu za sve periode iza nas, falsifikovao, odnosno bavio se lošom procenom i prikazom, ali prava reč je falsifikat onoga što su cene na tržištu.
Nesporna je činjenica kolike su cene energenata, kolika je cena gasa, cena električne energije, uz najavljeno povećanje od 10%, ne znam kud ćete više kada je cena jednog kilovat sata, ne govorim o onoj najvišoj zoni, o crvenoj, nego prosečna cena, najveća u okruženju.
Kako sada možete da kažete da je ovo realna projekcija troškova, odnosno potrošačke korpe u Srbiji, kada sam vam više puta rekla i mnogi od vas su klimali glavom, a koleginica Radeta je izračunala da za tu minimalnu potrošačku korpu za juni mesec 2005. godine u Republici Srbiji za četvoročlano domaćinstvo može da se skuva 23 jela, bez mesa i ulja. Da li je to vama jasno? Sve ovo kada pogledate, ove cene ovde, to je čisti falsifikat. Projektovana inflacija je čisti falsifikat, prikazana da je mnogo manja od one koja jeste.
Mi se ne zalažemo za to da jedinice lokalne samouprave budu toliko bahate, i tamo gde su naši predsednici opština, gde je gradonačelnik gospođa Gojković, da se unedogled podižu komunalne takse, cene komunalnih usluga, nego naravno da to sve bude u okvirima i usklađeno sa onim što je danas izuzetno težak standard stanovništva.
Ako je projekcija Ministarstva lokalne samouprave na štetu jedinica lokalne samouprave, što ovde i te kako može da bude slučaj, protiv čega se bune čak i oni koji su u toj tzv. Stalnoj konferenciji opština i gradova, u kojoj gotovo da ne učestvuje SRS, gde se raspravljalo o tim pitanjima, onda je zaista nejasno kako vi možete da date saglasnost na ovaj član zakona i da ne prihvatite ovakvu intervenciju u zakonu, od strane kolege Veroljuba Arsića. Time se direktno zadire u određenu autonomnost, odnosno zagarantovano pravo, i po zakonu i po Ustavu, jedinica lokalne samouprave.
Ministar Dinkić u najvećem broju slučajevima, u to budite sigurni, kada su u pitanju predsednici opština i gradova koji su pre svega iz SRS, reagovaće na ovakav način, što će obustavljati transferna sredstva i osporavaće projekte, odnosno plan programa za javna preduzeća čiji je osnivač SO.
Uostalom, evo, na primeru opštine Aranđelovac, gde je na delu bahatost jedne nelegitimne skupštinske većine i nereagovanje, i Ministarstva lokalne samouprave i Ustavnog suda Srbije, na sve predstavke koje je uputio predsednik opštine, dr Radosav Švabić, i na činjenicu da se na najgrublji način zloupotrebljavaju i odbornici, i da se krši zakon kada je u pitanju poslovanje tih javnih preduzeća.
Ne reaguje ni budžetska inspekcija, koja je više puta pozivana od strane predsednika opštine Aranđelovac, od gospodina Švabića, da dođe ispred Ministarstva, da vidi šta se tu radi, dovoljno govori o tome da je kolega Arsić bio u pravu i ja sa ovom argumentacijom, kada sam vam rekla da je nemoguće da normalno posluju jedinice, odnosno da opstaju jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi, a da ostane ovakav predlog člana 16, odnosno stav 2. u članu 22b ovog postojećeg zakona.

Reklamiram član 104. Poslovnika zato što ovakav način izlaganja i neistine koje govori ministar Dinkić nisu primerene ni njemu kao ministru i nemoguće je da mi ovo slušamo. Zato, što u ovim redovima ovde, gospodine Dinkiću, čuli ste samo jedan primer, gospodin Veroljub Stevanović je otišao, on je, takođe, neko ko je iz vladajuće strukture i gradonačelnik jednog od najvećih gradova u Srbiji, sede čak i oni koji vama daju podršku, a koji nikako ne mogu da se slože sa ovim.
Dakle, stvarno ne znam i neću da ulazim, ne zanima me program vaše stranke, grupacije, kako se zove G17, iz domena lokalne samouprave, zato što vi u mnogim gradovima, opštinama niste mogli da prebacite cenzus i da uđete u opštinski parlament, a kamoli da vladate i da vršite vlast i neću da ulazim uopšte u to za šta se vi zalažete. Mogu da pričam kompetentno i odgovorno sa pozicije srpskih radikala, jer se naš program i stav kada je u pitanju lokalna samouprava nije menjao unazad 15 godina.
Kada uđe ministar Lalović (sa jaknicom oko ramena) koji je takođe naveden ovde u članu 22b, kao ministar za rad kakve on ima veze sa programom javnog preduzeća? Da li je to normalno da na takav način zadirete u ono što je zakon i što je zakonska i ustavno pravo jedinica lokalne samouprave?
Gospodin Petronijević je za sve u pravu, ne da kriminal i korupcija vladaju u Skupštini Grada, gde kormilo vodi Bogdanović, nego je to jedna bahatost neviđenih razmera. Moram da vam kažem primer. Što se tiče opštine Zemun – ni jedan jedini dinar od tolikih para za koje kažete da on ima pod svojom šapom, nije došao u opštini Zemun. Svi ovi projekti, a juče je o tome govorio gospodin Vučić, najvažniji je slučaj Knauf i drugi grinfild projekata su u Zemunu, a od juče u Novom Sadu.
Ovde se ne govori o tome hipotetički da li će neki predsednik opštine da bude bahat ili neće, da li će on to da radi, javno preduzeće, odnosno skupština koja će da saglasnost da za takav program, to je nešto o čemu može da se raspravlja, ali ocenu takvog rada u lokalnoj samoupravi takvog predsednika koji je nosilac izvršne vlasti, takve skupštinske većine, narod daje na izborima.
Ko je ministar finansija? Ministar Lalović? On nema pojma šta se dešava u nekom gradu. Šta on zna šta je u Aranđelovcu, Kragujevcu, Požegi i sada će on da ocenjuje da li je taj program u redu i da stavlja zabranu ili ministar finansija da kaže – ne idu transferna sredstva.
Kada ste već rekli, gospodine Dinkiću, malopre, a vi ste valjda čovek koji treba da ima neku reč i neku odgovornost, da ti predsednici opština i svi ti koji se bave takvim procenama i koji to rade, koji do neba dižu cene komunalnih usluga, protiv čega se protivi SRS, opet sam vam rekla da je svaki dinar koji dođe od građana u opštinama i gradovima gde vršimo vlast pametno investiran, bez vašeg zakona i vaših garancija za zaduživanje (kao što je to slučaj u Kragujevcu, gde se Stevanović zadužio sa 400 miliona) ne treba da se zadužuju opštine i gradovi i da traže garancije od vas.
Neka oni u skladu sa onim što su njihovi tekući prihodi i što je usklađeno sa zaista pravom projekcijom rasta cena i zarada, nesmetano koriste i vrše investicione projekte, odnosno ulaganja kao što je slučaj u ovim svetlim primerima, kao što sam spomenula Novi Sad ili Zemun ili opštinu Požega. Otiđite malo tamo. Znaju ovi Novosađani da nikada bolja situacija i nikada veći projekti i nikada nije bilo veće gradilište nego što je sada u Novom Sadu gde se izuzetno mnogo radi i ulaže u gradsku infrastrukturu. Ako ste već rekli da oni moraju da snose odgovornost, jedino mogu građani na izborima da im kažu da li su u pravu ili nisu predsednici opština i oni koji vrše vlast, ne Vlada Srbije i ne ministarstvo.
Onda, lepo gospodine Dinkiću, vi i Radovan Jelašić do danas popodne, očekujem od vas, za sat vremena, da podnesite ostavku. Ovaj član lepo kaže da se bavite projekcijom, evo završavam, samo da mu dam obrazloženje, pošto verovatno treba da drži reč i da snosi odgovornost za ono što priča.
Radovan Jelašić je jutros, odnosno juče izjavio i to je kajron koji je non–stop vrtela državna televizija, da on ne može da bude siguran da će u 2006. godini inflacija da se zadrži na procentu 9,6%, odnosno da bude manja od 10%. Verovatno i vi podržavate takav stav guvernera. Ako vi i on ne možete da garantujete građanima, kao što ste grdno pogrešili i kod projekcije za ovu godinu, lepo podnesite ostavku i onda ćete da snosite moralnu i svaku drugu odgovornost zbog toga što ste bili loši procenitelji i što niste znali da kažete građanima Srbije na osnovu svih parametara šta će da se dešava i sa domaćom valutom i sa inflacijom i sa kretanjem cena i sa rastom zarada. Hvala.

Predsednik Narodne skupštine, po članu 27. Samo da vas upozorim na to da vam ne padne na pamet da kršite Poslovnik, pošto vidim da vam je to namera, iako ste dali ovo obrazloženje gospodinu Krasiću. Sam način na koji ste mu na kraju, posle njegovog reklamiranja člana 85. Poslovnika, dali obrazloženje navodi me na to da vi imate nameru da se, što bi se narodski rečeno reklo, zavitlavate sa nama.
Gospodine predsedniče, to vama ne priliči. Mi smo odgovorni ljudi, vršimo odgovornu funkciju. Vi ste prvi među jednakima i nemojte uopšte da se bavite špekulacijama, ni da nam, ni u mislima, limitirate vreme.
Sada kažete – naravno ja sam to mislio. Prvo, kako ste mogli u 15,30 časova da izlazite sa bilo kakvim uverenjem da će se raditi do završetka 5. tačke, zakona o bankama. Poslanička grupa SRS ima 160 i nešto amandmana. Do pet ujutru, ako treba, ima da se teramo o tim amandmanima, ali ćemo da radimo i da branimo naš stav da zakon nije dobar, da svaki član treba da se briše.
I da smo u pravu kada kažemo da Vlada ne radi svoj posao, da stvara mogućnost da Dinkić i njegova klika i dalje pljačka Srbiju preko privatizacije banaka, onoga što je preostalo, i na način na koji će da posluju po tom tzv. novom zakonu.
Drugo, kada ste rekli – ja se nadam, ovde vi uopšte ne treba ništa da se nadate. Da li ćete vi da imate neke svoje lične nade i uverenja, to je stvarno vaša privatna stvar, a do kada ćemo mi da radimo i da li će to da bude kratko ili dugačko, ostavite nama da radimo po Poslovniku, nemojte nikakvim hipotezama da se bavite, sačekajte, budite strpljivi, u najboljim ste godinama. Ne znam šta više da vam kažem, smeju se ljudi.
Zaista pokušavam da budem i šaljiva i da na način na koji to propisuje Poslovnik vama stavim do znanja da ne možete na takav način da manipulišete, na kraju krajeva, voljom i radnim sposobnostima poslanika, koje su kod nas izražene u svakom trenutku, ali pogledajte ove vaše ovde, jedva sede i još da im kažete da će 164 amandmana od radikalskih ubojitih argumenata da slušaju do pet ujutru, pa ubićete ih načisto.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli od kolege Krasića i koleginice Radete, cilj SRS je da se stvori jedan potpuno samostalni državni organ u cilju sprečavanja pranja novca, koga je bilo i ima ga.
Najviše je to bilo izraženo u početku perioda privatizacije. Danas smo mnogo govorili o tome i ako se sada pitate kako su pojedini tajkuni (koji su bili i ranije povezani sa vrhom državne vlasti) oprali novac i kroz proces privatizacije i naročito kroz delovanje urbanističko-finansijske građevinske mafije, koja postoji kako kod mene u Kragujevcu, tako u Beogradu, u svakom gradu.
To je očigledan metod i način da oni koji su nelegalnim putem stekli novac, legalizuju, a da za to do dana današnjeg apsolutno nikome nisu odgovarali. Ono što danas moram da potenciram (u vreme kada možda veći broj građana Srbije da gleda) jeste neverovatan slučaj i neverovatan način sticanja, bespravnog bogatstva, a zatim pranje novca preko privatnih računa od strane Bogoljuba Karića. Sva ova gospoda i dame iz Ministarstva finansija i sam ministar znaju da sam u pravu kada to tvrdim za Bogoljuba Karića, zato što to zna i premijer i ta dokumentacija koja je detaljna i koja je sa više kilograma štampanog materijala dostupna svim nadležnim državnim organima.
Kako je moguće da na privatni račun jedne osobe kao što je Bogoljub Karić dnevno se sliva 7.000 evra? Kako je moguće da ta njegova mesečna primanja dosežu do preko 200.000 evra, da njegova supruga samo kroz izdavanje, zamislite, srpskog kuvara (Milanka je glavni ekspert za recepte i za srpske specijalitete), opere (to se tako kaže i zato zakon ima nameru da spreči pranje novca) preko šest miliona evra. Da ne govorim o ćerki tog najpoznatijeg srpskog tajkuna i njegovoj sestričini ili sinovici, ne znam šta mu je, iz već čuvene D&D grupe, koja je za godinu dana više izdala kompakt diskova od Rolingstonsa i Bitlsa zajedno. Taj iznos na tom računu je preko deset miliona evra.
Sada nešto o zakonu.
Što se tiče člana 13. mi smo potpuno u pravu kada kažemo i ovo je jedino bilo suvislo obrazloženje koje predlagač zakona ne razume i kaže da nije usklađeno sa tekstom amandmana, a lepo se u obrazloženju kaže da, državni organ, dakle komisija umesto uprave, treba da spreči pranje novca i mora da bude potpuno samostalan državni organ odgovoran samo Skupštini, a ne izvršnoj vlasti, imajući u vidu činjenicu da su pojedini ministri iz Vlade Vojislava Koštunice učestvovali u pranju novca.
Bogoljub Karić nije ministar u Vladi Republike Srbije, ali je očigledno veoma blizak Vladi Republike Srbije. Gospodine Albijaniću, ako nemate da kažete nešto pametno o ovom zakonu vratite se na vaše mesto, sigurnije vam je da budete tamo. Postavlja se pitanje, o čemu on ima nešto pametno da kaže.
Što se tiče izveštaja ''Mobtela'', do dana današnjeg ga nema. Dugujete nam odgovor od pre nekoliko dana, ministre.
Nadam se da ste bili tu negde u blizini, kada sam samo potencirala neke od članova Karićeve porodice, o načinu na koji su izvlačili novac na svoje privatne račune. Da li je to tačno? Da li vi imate te podatke? Pouzdano znam da ih imaju apsolutno svi, od premijera do ministara, do UBPOK, do ministra unutrašnjih poslova. Zašto onda pravite farsu? Zašto se šalite sa javnošću Srbije i sa Narodnom skupštinom? To svi pričate u skupštinskim kuloarima. Kažete da vam je navodno dosta takvih lopova, prevaranata i tajkuna koji su oprali silni državni nelegalno stečeni (monopolističkim, ranije datim, položajem) novac na privatne račune.
Sada dolazimo do toga da se zalažemo, upravo iz tih razloga i u budućnosti ko zna šta će sve da se dešava, da se osnuje komisija umesto postojeće uprave koja deluje u okviru Ministarstva finansija.
Postavlja se krucijalno pitanje za ministra Mlađana Dinkića. Ako je on, kao što je rekao (kada je upadom u Narodnu banku Jugoslavije postao guverner) ustanovio gde se nalaze četiri milijarde dolara i ako je ušao u trag tom novcu koji je iznet iz SRJ, i ako postoji otvorena sumnja da se preko određenih tajkuna i preko određenih fantomskih firmi i pojedinaca, pre svega mislim na Hamovića i Lazarevića, taj novac vraća ovde, zar to nije takođe pranje novca.
Oni su tim istim novcem, već pokupovali određene banke. Zato vam je važno da usvojite ovaj zakon o kome treba da se raspravlja posle ove tačke dnevnog reda. Da li ste nešto od svega toga objasnili, da li ste rekli ovima koji su vam naložili, a to je njihov izveštaj ovde koji imam ispred sebe, Komisija Evropske unije u procesu stabilizacije i pridruživanja, da donesete jedan ovakav zakon.
Oni to samo konstatuju i kažu da – Srbija i Crna Gora morali bi uspostaviti okvir za saradnju sa ciljem sprečavanja korišćenja finansijskih sistema za pranje prihoda stečenih krivičnim delom. Da li ste im spominjali slučaj Bogoljuba Karića, Hamovića i Lazarevića? Naravno da niste. Onda kažu – saradnja u ovoj oblasti bi uključivala administrativnu i tehničku pomoć usmerenu ka uspostavljanju odgovarajućih standarda za suzbijanje pranja novca u skladu sa standardima usvojenim od strane zajednice i drugih međunarodnih tela, naročito radne grupe za finansijske mere.
Dalje oni konstatuju da pranje novca predstavlja ozbiljan problem u Srbiji i Crnoj Gori. Tačno, ali oni moraju da znaju sa kim imaju posla i sa kim žele da sačine taj ugovor i ko su ti pojedinci koji su vezani za vrh državne vlasti. Dakle, iz onog ostatka vladavine Demokratske stranke i DOS-ovskog perioda ništa se nije promenilo, iako su vlasti već posvetile, kažu, budnu pažnju njegovom rešavanju. To se konstatuje u ovoj radnoj verziji Evropske komisije za stabilizaciju i pridruživanje.
Oni kažu da u Srbiji Uprava za sprečavanje pranja novca i finansijska obaveštajna služba funkcionišu od 2002. godine. Zamislite od vremena vladavine Demokratske stranke funkcioniše ta služba i vi verujete i mislite da javnost Srbije veruje da je izvršeno sprečavanje pranja novca. Kaže da se sve to dešava u okviru Ministarstva finansija, a takođe je veoma važno, zamislite, da je Srbija postala punopravna članica Egmont grupe 2003. godine.
Mi smo protiv ovakvih naloga koji su vama stigli gde se kaže da Srbija mora da donese novi zakon o sprečavanju pranja novca usklađen sa međunarodnim standardima koji će dati širu nadležnost upravi. Naveli ste nam koje su to zemlje u kojima postoji ovakva uprava koja je pod kontrolom Ministarstva finansija. Mi nismo zadovoljni tim odgovorom. Što kaže gospođa Radeta: zašto niste naveli da li takva komisija postoji i kako je to rešeno. Stalno nas pozivate na ove zemlje secesionističke, bivše jugoslovenske republike i neke u okruženju koje imaju katastrofalne posledice tzv. tranzicije.
Zašto niste napisali kako je to rešeno recimo u Rusiji? Zaista vas molim gospođo, uz sve uvažavanje, prvo što kaže gospodin Nikolić neprimereno je da kao saradnici Ministarstva svi redom sedite u prvoj klupi, jer je ona rezervisana za članove Vlade, a drugo da mi dobacujete. Zaista, nije u redu. Recite, došapnite šta imate ministru, a on će da mi eventualno replicira.
Ono za šta se mi zalažemo je putinovski način rešavanja i obračuna sa tajkunima i sa svima onima koji su na jedan neverovatan način koji im je dala jeljcinovska vladavina i postkomunistički period do dolaska Vladimira Putina na vlast da stiču enormno bogatstvo, da ga najpre iznesu, a posle toga kroz ovakav način, koji je očigledno ovde u primeni ili je na vidiku, unose u zemlju.
Mi smatramo da Narodna skupština Republike Srbije (i to je osnovna razlika između vas i nas) kroz ovlašćenja koja ministar sebi daje i koje daje Vlada Republike Srbije, zato što smo istinski poštovaoci demokratskih načela i striktnog razdvajanja izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, da Narodna skupština Republike Srbije, a verujem da i takvu ulogu Narodne skupštine vidi gospodin Predrag Marković, da bar u tom delu može da se složi sa ovom našom intencijom, treba da bude određena vrsta supervizora u odnosu na izvršnu vlast.
Ako su svi poslanici ovde, da se dogovorimo oko osnivanja odbora koji ustanovljava Poslovnik, pa evo i novog odbora za lokalnu samoupravu, mada tu nešto muljate oko mesta predsednika i zamenika predsednika. Još ćemo da vidimo o čemu se radi i da ne poštujete reciprocitet i snagu koju, evidentno najveću, ima SRS.
Dakle, ako oko takvih stvari može i treba da postoji saglasnost, zašto onda, a obraćam se vama narodnim poslanicima iz vlasti, bežite od toga da Narodna skupština preuzme odgovornost za formiranje jedne ovakve komisije koja će da bude potpuno samostalni organ, rešen da u svakom trenutku reaguje.
Videli ste da nije bilo Odbora za privatizaciju, odnosno članova Odbora iz SRS kada je počela da se dešava afera oko "Knjaz Miloša", da brzopotezno nisu reagovali gospodin Vučić, gospođa Radeta, kolega Antić i svi članovi Odbora za privatizaciju iz SRS, pojeo bi vuk magarca. Apsolutno bi sve bilo zabašureno. Labus sa onako sređenom ili sa zdravom nogom, Štimac sa svojim namerama, ''Danone'' sa svojom namerama, progurali bi način privatizacije "Knjaz Miloša".
Ovako, reagovao je skupštinski Odbor za privatizaciju, a posle toga je formiran anketni odbor. Doduše, do dana današnjeg nismo raspravljali niti se izjašnjavali o to izveštaju, kao i o slučaju zloupotreba od strane ovog kumovskog, dvojice vaših prijatelja, Hamovića i Lazarevića u aferi vezanoj za EPS. Mi smatramo da bi Skupština Srbije i narodni poslanici koji su izabrani i na koje je narod preneo deo svog suvereniteta, trebali o tome da vode računa.
Dakle, odmah da reaguje i da javnost obaveste kroz formiranje jedne ovakve komisije. Ovako, šta mi znamo kako radi uprava. Nemojte, molim vas, da mi pričate, sam je Albijanić izašao juče i rekao, tamo neki vaši članovi navodno nisu prošli test, pa su udaljeni iz službe, a da vam ne pričam koga ste sada u Kragujevcu postavili za direktora Uprave carina, čoveka koji je potpuno iskompromitovan na mestu finansijskog policajca, odnosno poslove koje je ranije radio, a takođe je iz ­vaše političke stranke.
Nemojte da zamajavate javnost i da (po sistemu drž­­'te lopova, a svi lopovi oko vas i cela klika koja će da pljačka i da krade i da pere na stotine miliona evra u budućnosti, kao kroz ovo ćutanje u vezi Bogoljuba Karića) govorite narodu kako ste spremni da se obračunate sa kriminalom i korupcijom. Pranje para, počev od piramidalnih štedionica preko žiralnog pranja novca, a to su zaista velike afere koje su potresale našu zemlju, a o čemu je najviše govorila i čemu se najviše protivila SRS. O tome je naš predsednik štampao knjige.
Tražili smo da se formiraju odbori u Skupštini veća građana i Veća republika tadašnje SRJ. Oduvek smo išli na to da kroz skupštinske organe sve to bude ispitano i da Skupština o tome vodi računa. Ko su ti ljudi u Srbiji koji će da imaju snagu i volju, ako to nisu poslanici, da se uhvate u koštac sa tim problemom. Koja je onda naša uloga i koja je uopšte uloga Narodne skupštine.
A, da postoji, gospodine Dinkiću, ovakva komisija, a ne uprava, budite sigurni da bi svaki član komisije, a najbolje bi bilo da predsednik takve komisije iz redova SRS, krenuo oštro da se obračunava sa Bogoljubom Karićem i njemu sličnim.
Ovako, on se drzne da radi šta hoće, tajkuniše kako mu je volja, kupuje sve po Srbiji. Taman se, navodno, prikupi materijal, odnosno evidentno da on sada postoji o svim njegovim mahinacijama i zloupotrebama. On aviončićem, ne ovim, kažete, niste se vozili u istom do Japana, ali nekim drugim ode u inostranstvo. Kada prođe opasnost, posle dva – tri dana neko mu iz vrha državne vlasti javi da je opasnost prošla, a da ne sme da se drzne ni Koštunica, ne smete ni vi, ne sme ni Jočić da ga hapse, da ga privedu i nikom ništa. Narod sve to gleda. On od svoje, preko druge televizije ispira mozak građanima kako je on fin, pošten i dobar.
Narod sve gore živi. Pojedinci se bogate. Budite sigurni da ćemo odmah po dolasku na vlast učiniti sve da Skupština dobije takvu ulogu da bira komisiju i da sve bude kako biste vi i ostali DOS-ovci pre vas rekli javno i transparentno. Hvala.