Samo informacije radi, kolega Bušetić je, govoreći o broju stanovnika u administrativnom području Šumadijskog okruga, znači, to je grad Kragujevac i šest šumadijskih opština, rekao podatak koji nije tačan – da je to manje od 300.000 birača.
Ima 284.000 birača po podacima sa poslednjih predsedničkih izbora, s tim što pretpostavljam da je taj broj sada, što se birača tiče, mnogo veći, a broj stanovnika još za trećinu veći, jer morate da imate u vidu, kolega Bušetiću, kada već govorite o ovom mladom priraštaju i o deci, da je budući birač i dete koje se danas rodilo, kao i ono koje ima šest meseci ili godinu dana i koje će jednog dana da stekne pravo da bira i da bude birano.

Gospodine Bušetiću, jednostavno  niste u pravu.
Ako ste već sa pozicije govornika malopre, govoreći o stavu svoje stranke, a ja ću izneti svoj stav u ime poslaničke grupe SRS ili kasnije u toku dana, ili sutra, kao jedan od govornika, o pogubnoj socijalnoj i nacionalnoj strategiji koju predvodi ova vlada i ministar Lalović, samo moram da vam kažem da je bilo bespotrebno da sada izlazite po Poslovniku.
Reagovala sam odavde na vašu upadicu, što je stenograf verovatno zabeležio, i kada sam govoreći da je podatak netačan, apsolutno ne ulazeći u vašu priču i vaše obrazloženje zakonskog projekta i prihvatanja i neprihvatanja, jer to je stvar vaše stranke, rekla da niste u pravu, sa govornice ste mi rekli: "Nataša, pogledaj to malo".
Nije u redu da mi se na taj način obraćate, a kada pogledam ne malo, nego mnogo – to je podatak koji jednostavno moram da znam i ako me neko probudi i u tri sata noću; samo sam rekla da ste drastično pogrešili.

Dame i gospodo narodni poslanici, u četvrtak na kraju zasedanja, pošto je Mlađan Dinkić izgovorio da su poslanici SRS barabe i primitivci, pokušavajući da ukaže građanima, a pre svega penzionerima, zašto ih je prevario i zašto nije rekao da su barabe i primitivci onima iz MMF, koji su sedeli preko puta njega u procesu pregovaranja o tzv. zadnjoj tranši, on nije imao drugi način da reaguje, iz prostog razloga što je incidentne situacije započeo mnogo ranije.
To je kulminiralo pre 15 dana, kada je iz čista mira, prilikom rasprave o Zakonu o bankama, ničim izazvan, počeo da vređa jednu divnu gospođu, stručnjaka iz oblasti ekonomije, za razliku od njega koji to nije, članove njene porodice i da se upušta u dalju priču sa poslanicima SRS, na šta je potom reagovao kolega Šarović.
To je trajalo u nedogled i taman smo mislili da se možda za kratko opametio i da je ovaj drugi, što kaže gospodin Nikolić, Mlađan Dinkić preovladao u njemu, kada je ono u 11,00 uveče u farmericama i u džemperu došao ovde i gleda, kao, šta se tu dešava, šta to pričamo i zašto uopšte kritikujemo njegov zakon.
Time nam je pokazao da omalovažava i Narodnu skupštinu i poslanike, jer stil i način, ne samo odevanja, nego i govora i onoga kako se on ponaša jasno govori o tome da su njemu građani Srbije, pre svega gadni, i da se gadi na svoj sopstveni narod.
Kako drugačije da objasnim to, kada smo mi predstavnici građana Srbije u najvećem broju i daće bog da bude tako, kao što je juče i sam gospodin Nikolić u svom intervjuu rekao, da dođemo do 60%, eliminišemo sve i da nam uopšte ne trebaju nikakvi koalicioni partneri da vladamo.
Znači, da vladamo na ovakav način kako to radi Koštunica, koji je doduše nekoliko puta posetio Narodnu skupštinu u situacijama kada su izglasavane rezolucije, kada je dolazilo do promene ministara i kada smo mu i tada rekli da je skupljena koalicija s konca i konopca, sa sve Dinkićem od koga potiče najveći problem za građane Srbije, uzrok opšteg nesrećnog stanja u kome se građani nalaze, a on to nije želeo da sluša.
Nemoguće je da za ova protekla tri dana, Vojislav Koštunica, kao premijer i kao predlagač takvog nevaspitanog ministra, nije pročitao saopštenje SRS. To je prosto nemoguće, da mu neko nije rekao: slušaj, ti si premijer, došao je Mlađan Dinkić u Skupštinu i rekao časnim i poštenim, čestitim, visokomoralnim ljudima – srpskim radikalima, i time poručio indirektno i članovima naših porodica, da smo barabe, da smo primitivci i to u momentu kada nismo ni počeli da govorimo zašto ne valjaju zakoni koji su na dnevnom redu.
Šta očekujete od nas? Tri godine su nas DOS-ovci šikanirali i tukli, izvlačili i kažnjavali i vodili jedne poslanike i izvodili ih sledećeg dana, anulirali volju građana, reketirali poslanike, nisu nam dali mogućnost da podnesemo predloge, koji su bili usklađeni i sa Ustavom i sa Poslovnikom.
Sada očekujete, kao i vaš predsednik, odnosno navodno prvi među jednakima, Marković, kako licemerno želi da se predstavi, koji pilatovski pere ruke zbog toga što je radio Mlađan Dinkić, njegov Mlađan Dinkić, iz njegove političke stranke, iz vaše, koja pokušava da minimizuje ugled i rejting srpskih radikala, a sami znate da na sledećim izborima takav čovek, kao i vi zajedno sa njima, apsolutno nemate nikakve šanse da se vladate ili ne vladate po ovom poslovniku.

U četvrtak sam mu rekla, onda kada sam reagovala, da Poslovnik Narodne skupštine, na koji se pozivam, član 104, kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Naravno, to se odnosi na učesnike na sednici, na ministre, a samim tim i na njega, ali uverena sam u to da on nikada neće biti narodni poslanik, zato to i ne zna.
On ne zna da je najviše zakonodavno telo svetinja, u koju treba da uđe kao vladin činovnik, da kaže šta ima, da se vrati, sedne u prvi red i da sve vreme, od početka do kraja, sluša o čemu se tu radi i šta se govori.
Ako je Mlađan Dinkić za nas rekao da smo barabe i primitivci, on to danas, ne trepnuvši, može da kaže i Vojislavu Koštunici. Možda mu je to i rekao direktno ili indirektno ili nekome od vas, pa morate kao pravi klimoglavci da sedite i da ćutite.
Neki ćute zbog toga što znaju da više nikada neće biti poslanici, da su im stranke propale, da nemaju nikakav rejting, drugi zbog upravnih odbora, treći zbog toga što se lepo baškare po službenim stanovima ko zna gde, koriste sve moguće privilegije, ogromne nadoknade u upravnim, nadzornim i ko zna kojim odborima.
Očekujete od nas, od čestitih i poštenih ljudi, kakvi smo oduvek bili i takav stav zastupamo, tako se odnosimo prema našem narodu od kada smo prisutni u Narodnoj skupštini, da trpimo takvog ministra. Nećemo.
Budite sigurni da, iako je važno da penzionerima objasnimo, mada oni to znaju i videće sa prvim čekom od penzije kako ih je Dinkić prevario. Zato je trebalo gospođi iz MMF, koja je sedela preko puta njega, da kaže da je baraba i primitivac, a ne da vređa nas koji štitimo interese građana.
Po onoj narodnoj – "ćeraćemo se još", ali budite sigurni, najjača smo parlamentarna stranka, u svakom trenutku 80 poslanika SRS na svaku, ne nanetu nam nepravdu, nego na ono što vređa dostojanstvo svih građana Srbije, ima načina i mogućnosti da reaguje.
To ćemo da uradimo, ali zahtevamo još jednom; već dva sata govorimo o tome, problem sa Dinkićem traje mnogo duže, a eskalirao je u četvrtak; od Koštunice, od Vlade i od Predraga Markovića da se vrati na mesto predsednika i da se izvini, kako bi narodni poslanici SRS i preko, uverena sam, 50% birača, znali da se bar donekle ugled i dostojanstvo u Narodnu skupštinu vratilo. U protivnom, nastavićemo ovako, a vi vidite šta ćete sa vašim ministrom.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram povredu člana 103. Poslovnika. Gospodine Anđelkoviću, vi ste, slučajno ste u ulozi predsedavajućeg, vidim da izbegava gospodin Marković da dođe ovde, jer je u pitanju njegov stranački kolega, trebalo da upozorite ministra, koji, apsolutno sam u to ubeđena, nikada neće biti narodni predstavnik, izabran od naroda, ni na jednoj listi, mislim, narodni poslanik, da, za razliku od nas, on mora ovde drugačije da se ponaša, da uvažava svakog narodnog poslanika i da on mora da oćuti i otrpi sve što mu predstavnik naroda sa govornice kaže.
Gospodine ministre, to što ste vi danas uradili u dva navrata je neprimereno i kosi se sa odredbama člana 103. Poslovnika, jer stav 1. tog člana kaže da govornik mora i da je u obavezi da govori samo o onome što je na dnevnom redu.
Pre podne ste, obrazlažući zakon o transferu sredstava iz republičkog budžeta jedinicama lokalne samouprave, potpuno pobrkali pojmove. Futuristički ste u nekom zanosu, ne znam ni u kojem, govorili o nekom zakonima koje ćete vi da donesete, kako će to da bude 2007, 2008. Ko vas pita kako će da bude 2007. godine?
Još mesec, dva, tri, koliko će da traju sve ove ucene sa Koštunicom i sa urušavanjem ove vlade, mi idemo na vanredne parlamentarne izbore. Nema vas ko šta da pita šta će da bude 2007. godine.
Ako već reagujete na ono što vam poslanici kažu, a oni su jedini, za razliku od vas, vi ste tu skrpljeni nekako, skupili ste se, ima vas 126, pa 125, pa kupite jednog, drugog, pa pravite transfere, skrpite se nekada i do 129 - 130 da glasate, onaj poslanik koji izađe, a naročito kada je u pitanju gospodin Milorad Mirčić, koji predstavlja jedno od najvećih uporišta SRS, a hvala bogu jaki smo svuda, od juga Srbije do Novog Sada i Subotice, kada vam kaže sve ono što vam je rekao, a šta vam je rekao - da ste lopov, lopuža, ne znam ni sama šta sve još, on to govori kao predstavnik naroda.
Tu ima još jedna veoma važna stvar vezana za gospodina Mirčića. Pošto je on sada na putu u Vojvodinu, ide u jedno veliko mesto, gde ga građani sa oduševljenjem čekaju, i to u broju od po hiljadu i više, jer kao što smo pobedili u Kuli na vanrednim lokalnim izborima, isto očekujemo i u Palanci krajem ovog meseca, samo me je zamolio da vam kažem nešto.
On je predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost. Kao takav, i pre svega, kao doajen ove skupštine, jer je od prvog saziva narodni poslanik, za sve ono što kaže snosi potpunu odgovornost. Ko će bolje u Srbiji nego predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, koji je jedan od najinformisanijih ljudi, da zna kakav ste vi, ako to nije kolega Mirčić.
Apsolutno je tačno sve što je rekao. Vi samo možete da žalite zbog toga što ste vi takav čovek i što ste radili sve te nečasne poslove. Ostavite građanima Srbije i onima koji u nekoliko stotina čekaju kolegu Mirčića da zajedno sa ostalim radikalima dođu večeras i obrate se u mestu Ratkovo, na tribini SRS, pozdrave sve ono što mi radimo da bismo raskrinkali više nego pogubne vaše poteze i poteze Vlade Vojislava Koštunice.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, trebalo je elementarno da edukujete gospodina ministra kada ste ga pozvali na sednicu. Niste pročitali Poslovnik, gospodine ministre. Da ste ga pročitali, krenuli biste od člana 1.
Kako vi malopre nama rekoste, kao da smo u školi za retardirane, ne daj bože, šta je opšta odrednica, šta je ovo, šta je ono. Počeli ste da nam se obraćate na način koji je neprimeren pre svega jednom intelektualcu, a kamoli ministru. Obraćate se narodnim predstavnicima.
Rekli ste da je svako ko izađe za ovu govornicu superioran u odnosu na ostale, jer može nešto da kaže. Nije superioran i ja se uopšte tako ne osećam.
Deset godina sam narodni poslanik, neki ljudi su ovde više, neki manje, apsolutno se identifikujem sa potrebama i sa osećanjima građana koji su napušteni, ojađeni i, pre svega, bolesnicima koji danas nemaju kome da se obrate, a traže minimum zdravstvene zaštite. O tome ćemo da govorimo i kasnije po amandmanima.
Član 1. precizno definiše prava i obaveze narodnih poslanika. Vi ste danas u svom jednom, rekla bih pomalo iskompleksiranom maniru, dozvolite mi, jer skupštinska govornica je mesto na kome mogu da dajem i političke i svake druge ocene, pokušali da sebi date superiorniju ulogu u odnosu na narodne predstavnike.
Morate da znate, od momenta kada uđete na ova vrata, da su poslanici ti koji su svakako iznad Vlade Republike Srbije i svakog ministra pojedinačno, pa i vas sa takvim manirima i sa takvim kompleksima koje očigledno imate i pokazujete svuda i na svakom mestu.
Moram da vas podsetim na jedan incidentni događaj. Pre mesec i po dana, par sati posle toga sam za to saznala, na Odboru za zdravlje ste jednom vrhunskom stručnjaku, redovnom profesoru univerziteta, mom uvaženom kolegi prof. dr Mileti Poskurici, opet u svom iskompleksiranom maniru, rekli da on pravi cirkus od Odbora i način na koji vam se obraća nije primeren Odboru i temi o kojoj raspravljate.
To govorite čoveku koji je za zdravstvo dao višestruki doprinos, mnogo veći nego što vi možete da sanjate i da uopšte pokušate da uradite u oblasti zdravstva.
Ako se vi tako obraćate svojim kolegama iz struke, šta onda da očekujemo mi, a očigledno imate takve komplekse i trebalo bi stručnjaci za tu oblast da se bave vama, iz te određene grane medicine, šta da očekuje kolega Milković, kome ste vi na kraju rekli da će to vozilo da stigne do kraja budžetske godine, jer smo mi još uvek u 2005. godini. Jelte, a mi mislili da smo u 19. veku! Vi nama kažete koji je danas datum, u kojoj smo mi godini i na takav način komunicirate sa nama.
Sada jedno nagradno pitanje za vas, gospodine ministre, pošto ste vi tako puni sebe. Zamislite da ste u onom kvizu "Milioner", pa to vam je ono za najnižu skalu, da dođete do one sigurne sume, zagarantovane. Jedno pitanje za vas: koliko ima kilometara od Beograda do Trgovišta? Ako ste vi ikada u životu otišli u Trgovište, treba da dobijete maksimalni iznos iz kviza "Milioner", jer samo su vam milioni u glavi, a vi na takav način govorite čoveku koji je jedan pošten čovek, koji je ugledan tamo iz svoje struke i koji zna da se u Trgovištu, u koje sam ja prvi put sa profesorom Šešeljem otišla pre 11 godina, apsolutno ništa do današnjeg dana nije promenilo, ni u oblasti zdravstva, ni u oblasti privrede. Ništa se nije promenilo, koliko god puta posle da odem tamo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Gospodine ministre, ne možete na takav način da dolazite, pogotovo u nedelju, nije primereno, i da pred poslanicima lečite svoje komplekse. Izvolite na neko drugo mesto, ko hoće da vas trpi, mi nećemo da vas trpimo, ni ja lično, ni uvažene kolege srpski radikali, ni niko drugi, mesto na kome ćete vi to da radite tako osiono. Nije to prvi put. Zovu me vaše kolege koji su imali takve situacije, situacije na ivici incidenata, zbog takvog vašeg obraćanja njima i u Ministarstvu zdravlja i na raznim drugim skupovima, neće ljudi više da vas trpe.
Gospođo, vi malo zaklopite ta usta, jer toliko meljete i takve nesuvisle stvari, da je zaista neverovatno. Prvo, vi uopšte ne bi trebalo da budete u prvoj klupi. Vi ne možete da sedite tu, već samo predstavnici Vlade. Da predsedavajući i sekretar o tome vode računa, tako bi bilo. Ne možete vi da izmišljate u Narodnoj skupštini. Izvolite vi na izbore, kandidujte se, pa ako vas narod izabere, za govornicu i nešto kažite. Ne možete vi meni da dobacujete.
Tako vam stoje stvari, gospodine ministre. Kada smo već kod tih 156 vozila, upravo su mi javili da su sva vozila bez radija i bez grejanja. Neko je usput opljačkao radio aparate, grejanja nigde nema, išli su na neki dodatni servis u Leskovac. Tako i ovo nepostojeće vozilo, ako dođe ikada u Trgovište, sto posto sam sigurna da će doći bez grejanja i bez radija, ko zna čega još, šta će sve neko da opljačka usput. Daleko je Trgovište. Nagradno pitanje za vas – koliko kilometara?

Dame i gospodo narodni poslanici, pre sat i po vremena prigovorio je gospodin ministar kolegi Milkoviću da on ne čita zakone. Trebalo je, gospodine ministre, da pročitate ova obrazloženja koja je neko u vaše ime napisao, odnosno u ime Vlade, i dao poslanicima.
Identična je situacija kod mog amandmana, gde sam intervenisala u ime SRS, braneći pre svega naš stav da je takav način kategorisanja, kao što je ovde slučaj u članu 15. gde je naslov - Društvena briga za zdravlje na nivou pojedinca, nešto što je prevaziđeno.
To je ne samo naš principijelni stav, nego naša intencija kod eventualne promene važećeg Ustava, te i još neke druge kategorije iz onog realsoc perioda su zadržane u mnogobrojnim zakonima, u nekoj terminologiji.
Možda je to nešto ili neko vreme od pre devedesetih godina u kome ste bili pa se niste uklopili sa svojim načinom razmišljanja u ovaj period višestranačja, u nešto modernije, ali jedan kolega je doneo kako su to uradili oni od kojih ste uglavnom prepisali zakon, a tiče se hrvatske ustaške vlasti. Skoro sve ste prepisali, samo što oni kažu društvena skrb na ustaškom novogovoru i umesto član kažu članak, a sve drugo je skoro identično i u mnogim poglavljima se tako ponavlja.
Mi smo smatrali da treba da vam ispravimo i da to bude pitkije, ne ovako rogobatno, primerenije našem jeziku i novim načinima koji su sada primenjivi i da se lepo napiše da je to obaveza pojedinca. Jeste obaveza pojedinca, kao što vi kažete, tu se koncepcijski uopšte ne razilazimo u ovom članu 15, da se u granicama svojih znanja i mogućnosti uključuje u društvenu brigu za zdravlje, kao i da povređenom ili bolesnom u hitnom slučaju pruži prvu pomoć i omogući mu dostupnost do hitne medicinske službe.
U stavu 2. kaže se da je dužan da čuva sopstveno zdravlje, zdravlje drugih ljudi, životnu i radnu sredinu, da je dužan da se podvrgne obaveznoj vakcinaciji u međunarodnom saobraćaju protiv određenih zaraznih bolesti utvrđenih zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, kao i da snosi troškove vakcinacije nastale u postupku sprovođenja te mere.
Ovo nije u slučaju, gospodine ministre, kada se radi o nekom unapred utvrđenom turističkom putovanju po ugovoru zato što mi imamo Zakon o turizmu i ugovor o putovanju koji kaže da kada je lice koje se prijavilo za određenu destinaciju osigurano i kada plaća to osiguranje u međunarodnom saobraćaju apsolutno ima pravo na sve troškove koji mu se eventualno dese u nekoj zemlji gde se, ne daj bože, širi neka epidemija ili neka zaraza.
Dakle, to smo sada raščistili. Ne možete ništa da nam prigovorite, da kažete da vam čisto eto samo da bismo vas mučili trljamo nos sa amandmanima. Nije tačno. Koncepcijski se ništa ovde ne menja, samo mislimo da je ovo prevaziđen način i kategorija koja ne treba da opstane ni u pravnom prometu. To je naš principijelni stav i mislimo da je to mnogo bolje rešenje.
Kada se već ovde govori o obavezi pojedinca, kako smo to želeli da kažemo, iskoristiću priliku da potenciram ono što smatram da je veoma važno. Iako nisam lekar, kao ni mnoge kolege narodni poslanici SRS, veoma temeljno sam se spremila za ovu sednicu i ovaj zakon i pročitala sam sve ovo.
To je strateški plan za "Torlak"; pročitala sam ovaj plan i projekat za Institut "Torlak" do 2010. godine od korica do korica, sa nečim što sam apostrofirala i potencirala i imam nameru da vas pitam.
Dakle, aktuelizovano je ovih dana, juče je u jutarnjem dnevniku napravljen prilog o tome, putem izveštača koji je išao od jedne do druge apoteke, iz više gradova, da uopšte nema vakcina za grip, sada kada je već na pragu zima i kada će epidemija da se širi. Deset hiljada vakcina je, po informacijama koje je dobio taj novinar, urađeno u Institutu "Torlak" za ovu godinu, iako su mogućnosti mnogo veće.
Moram da vas podsetim da je ovaj institut neprekidno radio za vreme onih nezapamćenih ekonomskih i svih drugih sankcija koje su bile sprovedene nad našom zemljom i našim narodom gotovo čitavu deceniju.
Kao što su kolege, pre svega doktor Paja Momčilov i ostali lekari iz SRS, više puta rekle, opšte je poznata činjenica da je centrifuga u tom institutu, koji je međunarodno visokog renomea, stara 50 godina. Činjenica da je u ovoj strategiji, ovoj studiji, koju sam čitala i do koje sam došla, urađen kompletan plan i projekat što se tiče finansijske konstrukcije kako bi se ne samo oporavio "Torlak", nego i mogao da konkuriše i svetskim poznatim kućama, kao što je "Aventis", koje su poznate u proizvodnji vakcina i čije ćemo najverovatnije i ove godine morati da uvozimo; da ne govorim o skandalu koji se nedavno desio, da je umesto vakcine bila obična voda i da su građani ogorčeni zbog toga.
Znate, kada je već potencirano to da u budućnosti građani, pacijenti neće moći da izaberu svog lekara, stavite se u položaj običnih ljudi, jer vi ste lekar, vi ste ministar, i kako to sada utiče na opšte psihičko stanje ljudi, jer je činjenica da su zaplašeni i da za svoju decu i stari i nemoćni neće moći ove godine da obezbede vakcinu protiv gripa. Da li je to normalno u jednoj državi, za koju vi kažete da je dobila mnoge druge projekte, koje su dobile samo neke zemlje.
Opet moram da se vratim, gospodine ministre, na ono što ste spominjali za skoro 60.000 trudnica u našoj zemlji, kako ste vi rekli, diskreciono, a vi ste rekli veoma poverljiv projekat njihovog testiranja na HIV virus. Pravo da vam kažem, nikakve poverljivosti tu nema. Lekari, doduše ginekolozi, koji su mi se javljali, dok ste vi to govorili, iz Kragujevca i koji su renomirani i poznati u toj oblasti čude se jednoj takvoj vašoj izjavi. Dakle, pre svega, svaka trudnica mora da da krv na analizu kada počne da vodi trudnoću i kada dođe kod svog lekara, tako da tu nema ništa tajno i poverljivo.
Sa druge strane, u pitanju je, kako oni kažu, jedan ogroman novčani (naravno u evrima) iznos projekta kojim rukovodi izvesni lekar Spasa Anđelić i Mirosinka Dinkić. Neko je ovde rekao – nemojte da spominjete nečiju majku. Nije ona nečija majka.
Ona jeste majka ministra finansija i vašeg stranačkog kolege, ali ona je javna ličnost, neko ko se javno eksponira i ona je u ovaj projekat uključena zajedno sa Spasom Anđelićem.
Inače, rekli su mi da je čovek sve moguće režime prošao, od Brozovog komunizma, preko svih disidenata, ili kako ih već uzimate, 8. sednice, da je došao na kraju do toga da ove 2005. godine rukovodi tim projektom koji nije ništa drugo nego sistem za pranje para.
Kako to ide u toj hijerarhiji? On je na vrhu, zajedno sa Mirosinkom Dinkić, i tako se rade svi projekti, tako se uzimaju ogromne pare; dakle, da li je u pitanju nefrologija, ginekologija, da li je u pitanju hirurgija...
Ja ne znam zaista, gospodine ministre, šta je sa vama, ako ste nervozni, izvolite, izađite malo da se smirite, popijte kafu, sokić, neka vas neko izvede, nemojte na takav način da reagujete, govorim o ozbiljnim stvarima. Ovo su ozbiljne primedbe.
Dakle, to dolazi do toga da volonteri ili puki volonteri koji su na kraju tog lanca dobiju ručak ili su tu zbog toga što će da popiju sok i kafu, neko za predavanje 50 ili 100 evra, a oni koji su na vrhu ogromne pare za nešto što vi zovete kapitalnim projektom.
Da se ne biste na takav način time hvalili, a vaše kolege, pre svega ginekolozi koji su zgranuti zbog toga što ste tako nešto, kao što oni kažu, izvalili sa skupštinske govornice, kao i svi drugi, a pre svega ja, koja sam sve ovo proučila i trudila se da shvatim u čemu je suština, postavljam vam sada, što su postavili i nosioci te analize, to ključno pitanje – da li je za državu, po vašem mišljenju, u ovakvoj konstelaciji i u odnosu budžetskih stavki normalno da se o "Torlaku" uopšte ne vodi računa i da je on pušten niz vodu, kada je u pitanju neki projekat i finansijska projekcija od 20 miliona evra?
Poređenja radi, da vam kažem da je to iznos koji je manji od iznosa predviđenog za Agenciju za promociju izvoza. Kada je ustanovljavana Agencija za promociju izvoza i kada je određen taj iznos sredstava, koji je otprilike 20 miliona evra, mi smo postavili pitanje šta je to država Srbija u ovom trenutku spremna da proizvede kada je sve uništeno, od poljoprivrede, preko svih onih mogućih zdravih privrednih grana.
Vi sa druge strane imate spreman projekat, ljude i ustanovu koja je svetski poznata, renomirana i gde je potrebno da se finansijskom injekcijom ubaci 20 miliona evra, koja bi ne samo mogla da proizvede, a da zaštiti interes svakog građanina i da brine o njemu kada je u pitanju obična vakcina za grip, nego i da izvozi, da parira ovim malopre spomenutim svetskim kompanijama.
To je ono o čemu vi treba da razmišljate i da se za to zalažete kao ministar, i kada se projektuje budžet i na sednicama Vlade, jer je nemoguće da nam date neko drugačije obrazloženje zašto je "Torlak" danas u ovakvoj situaciji kada je u svim ovim budžetskim stavkama ovako za pet sekundi moguće da se pronađe gde se sve troše pare i da se skupi tih 20 miliona evra sa kojima bi se ova renomirana ustanova podigla na najviši mogući nivo i pružila, pre svega, nama građanima Srbije jedan vid sigurnosti, a mogla da parira i da izvozi sve to što proizvede na evropsko i svetsko tržište.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, uopšte ne znam zašto vam je trebao ovaj predlog zakona o Crvenom krstu, potpuno bespotrebno za Narodnu skupštinu koja je opterećena mnogim drugim problemima; ne mislim Skupština kao institucija, već građani Srbije koji od nas očekuju da Skupština rešava mnogo važnije stvari.
A da se na ovaj način uređuje oblast Crvenog krsta nije ni dobro, kada ste već krenuli u to rešavanje, vidi se iz amandmana koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke. Već iz prvog člana, prvog stava sebe demantujete i u 8, i u 9, a evo već i u 10. Da li je to direktiva, da li vam je i to potrebno da biste morali da učinite sve ono što su vam oni naložili, zaista ne znam.
Ovakva ovlašćenja, kao što je stav 4. člana 10, koji tražim u ime poslaničke grupe SRS da se briše, koja se sada zakonski daju Crvenom krstu, tako su pogodno tle za razne marifetluke, zloupotrebe i korupciju, a o čemu smo mi govorili u raznim primerima, da je to neviđenih razmera. Ovako, kao na tacni ste im pružili mogućnost da rade šta hoće i da se pojedinci bogate, kao što su to radili, a nažalost nastavili su da rade, najviše u teško, najteže vreme kada je naš narod morao da beži sa svojih ognjišta iz Republike Srpske Krajine i iz Republike Srpske.
Sećam se tog perioda 1994. godine i do 1995. godine, kada je trajala tzv. blokada na Drini i kada je samo preko organizacija humanitarnog karaktera, kao što je Crveni krst, mogla da se uputi neka pomoć.
U to vreme, moja koleginica, a ujedno i dobra prijateljica, žena koja je zaista Srpkinja i koja dugo godina živi i radi u Atini, koja se angažovala kod mnogih poznatih grčkih firmi i organizacija, prikupila je zajedno sa grupom ljudi na desetine šlepera, ne bih da minimizujem, a može da se kaže i možda do 100 šlepera raznorazne pomoći za naše i njene sunarodnike iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
Iako je jedan od stručnjaka koji radi sa decom koja imaju određene smetnje, jedini takav stručnjak u celoj Atini, morala je da napušta svoj posao i svoju porodicu, jer, kako mi je tada govorila, nema, naravno to je evidentno i danas, poverenja u te lopove iz Crvenog krsta.
Ne mogu da kažem da svi ljudi koji tamo rade i vode tu organizaciju gledaju kako će i gde da ukradu i kako će šta da ćape i da kupe sebi stan, kuću ili da se obogate za svoj račun i račun svojih članova porodice.
Ako je već to prisutna pojava, možda je taj stepen kriminala u Crvenom krstu kao međunarodnoj organizaciji, odnosno ona ovde ima zaseban status pravnog lica kod nas u Srbiji, regulisan tako što je suzbijen u Švajcarskoj, u Italiji, u Francuskoj i u drugim zemljama na koje se vi pozivate da postoji ovakva i slična zakonska regulativa, ali stepen lopovluka i kriminala nije isti, ovde je u neviđenim razmerama.
Sećam se, još sam bila učenik osnovne škole, naši nastavnici i direktor škole nisu imali poverenja u ono što smo mi kao deca, kao i svi vi u sali, radili, a što je išlo navodno preko Crvenog krsta. Bilo koju akciju, bilo koju aktivnost da smo sprovodili da bismo nekome pomogli, humanog karaktera, jer mi i danas treba tako decu u Srbiji da edukujemo i u tom pravcu da razvijamo naše društvo, morali smo strogo da kontrolišemo i da pratimo. Jer, još od tog Brozovog komunističkog vremena oni koji su zaposeli vrh Crvenog krsta, i po sektorima, po okruzima, po gradovima, u tim su sredinama, kao takvi, bili ozloglašeni, jer uvek su ljudi dolazili sa mnogobrojnim primedbama da do njih pomoć nije stigla.
Kako je onda moguće, kada ste sami rekli da je Crveni krst, po predlogu vašeg zakona, u članu 1, neprofitabilna ili neprofitna, kako ste vi napisali, organizacija, da im se daju ovlašćenja po članu 10, po svim stavovima, da se to taksativno nabraja u stavu 4, koji ja tražim, u ime SRS, da se briše, gde se kaže: "Pod uslovima i na način utvrđen zakonom, Crveni krst Srbije može, ako to ne dovodi u pitanje obavljanje javnih ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom, pružati i druge usluge zainteresovanim pravnim i fizičkim licima, a naročito one koje se odnose na ...".
Znači, u pitanju je javno ovlašćenje koje se daje Crvenom krstu i u pitanju je mogućnost da oni raznim zainteresovanim pravnim i fizičkim licima pružaju usluge koje će da naplate.
U pitanju je: "1) organizovanje i sprovođenje stručnog osposobljavanja predavača za obuku iz prve pomoći, vođenje evidencije o obuci i izdavanje odgovarajućih uverenja o stručnoj osposobljenosti predavača", što će da košta 100, 200, 500 dinara, otkud znam koliko, ali to ima svoju tarifu.
"2) organizovanje i sprovođenje obuke iz prve pomoći kandidata za vozače, sprovođenje ispita, vođenje evidencije i izdavanje uverenja o položenom ispitu iz prve pomoći". Gde ćete veću mogućnost za sticanje profita? To su stotine hiljada ljudi koji će da traže ovo, a Crveni krst će da se pojavljuje u ulozi nekoga ko može to da radi i imaće sertifikat, odnosno legalizovaće taj svoj posao putem zakona.
"3) organizovanje i sprovođenje obuke iz prve pomoći za lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu", o čemu smo mnogo govorili.
Toliko je loše urađen Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, o čemu smo pričali danima sa Lalovićem, još nam samo treba da se u to uplete i Crveni krst i situacija je kompletna. Baš ćete lepo da učinite i da zaštitite radnike u Srbiji.
Moram opet da se vratim, pošto je sad uvaženi kolega Dragoljub Anastasovski ušao u salu, kada je dr Paja Momčilov govorio o onom slučaju i ljudima koji su napravili herojske podvige za mene i za svakog od vas. Neki od vas se boje da pruže prst da im kap krvi poteče, a kamoli da tako humano delo urade. Kada smo razgovarali o Zakonu o radu, a to je bilo samo pre tri meseca, on je izašao za govornicu i rekao da je ponosan jer je stoti put, tada je to bilo, dobrovoljno dao krv za nekoga kome je najpotrebnija, a sada sam u prilici da vas obavestim da je on to uradio još šest puta posle toga. Dakle, 106 puta je dao krv i ja mu se na tome zahvaljujem i čestitam mu. Takav vid pomoći i humanosti na delu i takvo ponašanje, da to neko uradi otvorenog srca, to je prava stvar za državu i za narod.
To što će da radi crveni krst i što će da organizuje razne stvari, odnosno pojedinci da se bogate putem ovih stvari koje su očigledno navedene kao profitabilna delatnost, jeste nešto što nikako niko ne samo iz SRS, nego milioni građana Srbije ne mogu da opravdaju. Naročito stotine hiljada onih koji su vapili za pomoći i nisu je dobili, iako su možda bili na nekom spisku, u evidenciji, ili im je rečeno da će da dobiju, jer su ostali bez svoje kuće i morali su da napuste svoje vekovno ognjište. Rečeno im je da će dobiti za kolektivni smeštaj – a takvih centara ima i u Kragujevcu i svuda po Srbiji, sada je nekoliko stotina ljudi sa članovima porodica prinuđeno da u Tehničkoj školi u severnoj Kosovskoj Mitrovici zanoći svaku noć i ove zime – primera radi, novi dušek. Odjednom su volšebno nestali ti novi, koji su u sklopu neke donacije ili prolaze kroz Crveni krst, ljudi dobijaju neke otpatke ili ne dobiju ništa.
Sećate se samo slučaja velike tragedije, elementarne nepogode koja je zadesila Jašu Tomić, kada je nekoliko hiljada ljudi u beznađu tražilo spas. Bilo im je potrebno da samo dobiju jedan par gumenih čizama. Kada bi oni sada došli i kada bismo im mi sa govornice uputili javni poziv da nam pričaju kakve su se sve zloupotrebe tamo desile od strane Crvenog krsta, verujem da ih je bilo, tome ne bi bilo kraja.
Nemojte onda da im dajete mogućnost još više to da rade preko člana 10. stava 4. To je čisti profit. To u normalnim državama u svetu rade određene agencije i ekipe. Ljudi koji to nisu imali prilike da vide ili nisu putovali u te krajeve bar su mogli da gledaju neke od tih snimaka na TV, da li dokumentarne prirode ili kao što to vole njihovi kinematografi da smeste u neki film i za to koriste te specijalizovane ekipe.
To je tačka 4) - organizovanje službe spasavanja na vodi i službe spasavanja na planinama, sprovođenja obuke spasilaca za rad u tim službama, vođenje evidencija i izdavanje odgovarajućih uverenja. Da li to treba da radi Crveni krst? Mi smatramo da to ne treba da radi Crveni krst. Postoje mnogi primeri i mnoge države u svetu gde to ne radi Crveni krst.
Humanitarna misija i akcija koja treba da bude prisutna i koja u mnogim slučajevima nije kao takva iskazana od strane onih koji vode organizaciju Crvenog krsta treba da služi za primer za budućnost, da se dalje ne dešavaju takve stvari i da se sve te negativne pojave koje se dešavaju spreče.
Nađite mi u gradovima Srbije, evo, da napravimo evidenciju onih ljudi koji su radni vek završili na čelnim pozicijama Crvenog krsta, da su duboku starost sačekali tako da nemaju gde da žive i da nemaju hleba da jedu. Pa, nema takvog. Svi ljudi će da vam potvrde da u svim gradovima i opštinama u Srbiji ne postoji takav slučaj.
Humanost na delu. Kada već govorimo o tome, završiću na kraju sa ovim što je trebalo koliko danas iza zatvorskih rešetaka, Bogoljubom Karićem, koji bi zaarlaukao ovde da ima tu mogućnost, ali, hvala bogu i svesti građana Srbije, nikada neće moći da se obrati sa skupštinske govornice. Zaista želim da govorim o tome, o njegovoj navodnoj humanitarnoj misiji i o krađi koja se dešava putem poziva preko brojeva koje objavljuje na svojoj TV.
Meni je kolega Dragan Čolić, naš poslanik iz Smedereva, u ovom trenutku nemam taj dopis, ali radi se o autentičnom spisu, doneo pre nekih mesec i po dana jedan dopis od jedne napaćene majke iz Smedereva, koja se više puta sa apelom za pomoć obraćala tom poznatom srpskom tajkunu, koji još uvek nije u zatvoru, a trebalo bi da bude.
Naime, ona je za neophodnu lekarsku intervenciju uputila dopis i tražila je da joj se pomogne. Zamislite šta su joj odgovorili iz "Karić fondacije" - da oni nemaju sredstva koja je ona tražila. Ona je tražila minimum minimuma, hiljaditi ili milioniti deo njegove godišnje zarade.
O čemu mi onda pričamo? Srbiju pokradoše takvi kao što je Karić i njemu slični, a mi govorimo o humanosti na delu i o tome da je ljudima potrebna pomoć. Jeste im potrebna pomoć, ali država na drugačiji način o tome da se brine. Samo okrenite stranice današnjih dnevnih novina. Evo, imate u dnevnim novinama, ne bih da reklamiram njih danas, na naslovnoj strani i veliki tekst unutra – u beogradskom prihvatilištu za beskućnike, za ljude koji nemaju šta da jedu, koji nemaju krov nad glavom, ove godine je duplo više onih koji traže da se smeste, nego što je bilo prošle godine.
Pogledajte samo u gradovima gde nema takvih prihvatilišta i gde je ukinuta narodna kuhinja, kao što je to slučaj u Kragujevcu, kako ljudi žive.
Nažalost, sve je veći broj siromašnih i životni standard je sve godi i gori. Oni ljudi koji su možda pre pet godina mogli sebi da obezbede osnovni minimum egzistencije, da kupe one osnovne životne namirnice, da plate struju, komunalije, sada to ne mogu nikako da urade, jer je to nešto što zahteva njihove tri ili četiri prosečne plate. A da ne govorim o onima koji platu uopšte nemaju i koji su na ivici bede i siromaštva i žive ispod donje granice siromaštva, a po evidenciji i statistici takvih je 2.400.000. Od toga je, dame i gospodo narodni poslanici, 800.000 dece u Srbiji koja dnevno nemaju da pojedu normalan obrok koji zaslužuju i koji im je potreban za njihov uzrast i razvoj.

Dame i gospodo narodni poslanici, prof. dr Mileta Poskurica podneo je u ime Srpske radikalne stranke amandman na član 14.
To je samo nastavak ove naše priče, ilustrovan mnogim primerima iz života vezanim za rad Crvenog krsta i za naše shvatanje onoga što smo vam lepo, gospodine ministre, obrazložili u članu 1, šta, po definiciji koju je dala Srpska radikalna stranka, treba da bude Crveni krst.
Opet vas pitam zašto vam je bio potreban ovaj zakon? Lepo da ste izašli i rekli - to mi je direktiva, rekla mi je Evropska unija. Vi ste u Srbiji poznati tender majstor. Još sada da nameštate razne angažmane ovima iz Crvenog krsta, tome nema kraja. Ako vi dajete mogućnost, po članu 14. tački 3), što prof. Poskurica traži da se briše, da se za Crveni krst sredstva obezbeđuju i od pruženih usluga čije su vršenje državni organi, organi teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave poverili Crvenom krstu, pored svih onih usluga i profita koje će lepo da dobiju po stavkama iz stava 4. člana 10, to je neprihvatljivo.
Prvo, jedinice lokalne samouprave, ovde sede mnogi predsednici opština iz redova SRS, a mi smo takav stav izneli po prvi put i demonstrirali ga kada je predsednik Šešelj postao predsednik Opštine Zemun 1996. godine, uopšte nisu u obavezi da finansiraju Crveni krst. Oni to rade ne po inerciji, nego zbog toga što ih stavljaju u korpus tzv. nevladinih organizacija. To nisu mali iznosi. Jedinica lokalne samouprave uopšte ne treba udruženja građana da finansira.
Da ne govorim o raznim drugim udruženjima koja nisu Crveni krst, a koje su klasične organizacije koje se bave drugim delatnostima, pre svega špijunskom delatnošću u našoj zemlji, koja se podvodi pod nevladin sektor, a finansira se od strane Soroša, van institucija države, a onda ih neke jedinice lokalne samouprave stavljaju, kao što mi imamo slučaj u Kragujevcu, nekoliko takvih, da ih finansira grad Kragujevac, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Koji su to poslovi i koja je to aktivnost koju treba jedan grad ili opština da poveri Crvenom krstu, a da oni za to dobijaju novac od nas?
Moram samo da vam kažem, gospodine ministre, da je frapantno to što se dešava konkretno u Kragujevcu, a svuda u Srbiji imate takve primere. Tamo je došao novi sekretar Crvenog krsta, u pitanju je žena, koja je član DS-a. U prostorijama Crvenog krsta, čija navodno humanitarna aktivnost treba da bude osnovno čime će on da se bavi, Vesna Pešić je pre 20 dana držala u Kragujevcu političku tribinu.
Da li vi to možete da opravdate i kako ćete vi onda da reagujete kao nadležni ministar? Šta su prostorije Crvenog krsta – mesta gde će neke propale političke, i u moralnom i u svakom drugom pogledu, ličnosti da drže svoje političke tribine i da pokušavaju da seju i dalje mržnju među građanima i da se tako ponašaju?
Vidite šta stoji u članu 9. predloženog zakona, da Crveni krst Srbije sprovodi program i aktivnosti koje proizilaze iz ciljeva i zadataka Međunarodnog pokreta, a naročito: prvo... Ono što se desilo u Srbiji, odnosno SRJ, što novija istorija i civilizacija nije zapamtila, jeste 78-dnevno bombardovanje našeg naroda i naše države. Kada govorite o njihovim običajima i o onome šta su oni, oni da su bili tako humani, mislim na te zemlje i države na koje se vi pozivate, ne bi naložile NATO agresiju na našu zemlju i da se tako besomučno ubijaju žene, deca i naša vojska, da se uništavaju civilni, privredni i drugi objekti.
Opet ću da vam iznesem slučaj iz grada Kragujevca. To vam stoji u tački 3), gde kaže da Crveni krst donosi plan i sprovodi program pripreme za delovanje u nesrećama, u saradnji i uz koordinaciju sa nadležnim državnim organima. Šta je Vojska Jugoslavije, nego nadležni državni organ? Kada su oficiri Vojske Jugoslavije kod tadašnjeg sekretara Crvenog krsta u Kragujevcu došli, jer im je bila neophodna pomoć, s obzirom na to da je država bila u ratu sa najvećom vojnom alijansom, gospođa koja je tada bila sekretar Crvenog krsta rekla im je – bežite odavde, idite, nemojte ovi stranci da vas vide. Stranci da ne vide pripadnike Vojske Jugoslavije, koja se u tom trenutku bori za goli opstanak i brani živote svojih sunarodnika! Nemojte, molim vas, da mi pričate da su to sve humanitarci na delu i da su oni zaduženi da u svakom trenutku brane interese građana.
Zbog toga je prof. dr Mileta Poskurica reagovao i smatra apsolutno skandaloznim i neprimerenim da ovakva tačka 3) u članu 14. ostane i da pružanjem pojedinih usluga, zamislite, i vršenjem tih usluga i programa, zarad i u ime jedinica lokalne samouprave, Crveni krst još dobija naknadno novac.
Stav Srpske radikalne stranke od našeg osnivanja, kada su u pitanju bilo kakve nevladine organizacije, sektori, Međunarodni Crveni krst, Crveni krst Srbije, tadašnje SRJ, što se tiče prihoda iz budžeta koji im se daju i njihove delatnosti, apsolutno je identičan kao i sada 2005. godine. Zbog toga smatramo da treba do kraja našim argumentima i ovim amandmanima da odbranimo taj stav, jer to je jedini ispravan način razmišljanja.
Sami sebe ste, kao predlagač, kroz sve druge članove, kada ste rekli da je to neka navodno neprofitna organizacija, demantovali, pa i ovim članom 14. i tačkom 3), a naročito članom 10. i svim tačkama, od 1) do 4), u stavu 4. člana 10. Predloga zakona.

Znate, kada neko pokuša da pokaže svoju humanost time što predloži da određeni procenat, i to u iznosu od 3%, od svih ovih manifestacija ide za Crveni krst, trebalo bi da pokaže i da krene od sebe, da ne rasipa budžetska sredstva, jer je u pitanju amandman gradonačelnika Kragujevca, koji ne zna i ne ume racionalno da raspolaže sa budžetskim sredstvima grada Kragujevca.
Građani koji žive u izuzetno teškoj situaciji, koji su u neverovatnom socijalnom položaju svakog dana kucaju na njegova vrata, obijaju prag Skupštine grada, nikome taj nije pomogao, ni da reši stambeno pitanje, ni da ga zaposli, ni da mu pomogne za lekove, ni za šta, i sada dođe ovde i, kao, veliki je igrač u Vladi Srbije, on je taj koji će da lobira da mu se prihvati amandman, i dobro je što mu niste prihvatili amandman.
Lako je njemu da se rasipa tuđim parama, a svoje kada treba da da nikada mu nije palo na pamet, ni on ni gomila onih stručnjaka oko njega. Ne samo da nije dao novac i ne samo da nije racionalno rasporedio sredstva koja grad ima iz tekućih prihoda i koja je dobio od Republike, nego nas je samo za godinu dana zadužio sa 400 miliona dinara za neke projekte u izmaglici, bez specifikacije, bez ičega i neverovatno je da se ovakvo nešto predlaže.
Moram samo da vam kažem da kada je u pitanju bilo kakva humanitarna aktivnost, da li je u pitanju manifestacija sportskog karaktera, koncert, da je uvek odluka na onome ko je organizator, a pre svega na izvođačima, da li će u datom trenutku humano da reaguju, poput gospođice Ane Ivanović i mlađanog Novaka Đokovića pre nekoliko dana, naših teniskih nada koji su pre 10 dana održali humanitarni teniski meč u "Areni"; ili ako je u pitanju neka utakmica kada reprezentacija igra u humanitarne svrhe; ili ako se održava neki koncert.
Više puta je narodni orkestar gospodina Branimira Đokića organizovao u Domu sindikata i na drugim mestima koncerte za pomoć deci sa Kosova i Metohije.
Takođe, gospodin Đokić i Udruženje estradnih umetnika, koji su sa druge strane satanizovani Dinkićevim predlozima i direktno im je stavio ruku u džep i obezvredio na neki način to što oni rade svojom poreskom politikom, više puta su se angažovali i svoju humanost na takav način pokazali.
Do sada se nikada nije desilo, evo godinu i po dana je Stevanović gradonačelnik grada Kragujevca... Pazite, grad koji ima veliku sportsku halu, doduše, zapuštena je, stadion koji je u funkciji već toliko decenija, a isto izgleda, odnosno ništa u njega nije uloženo, stadion "Radničkog" koji je od 1950. i neke godine...
Zašto se nije setio sa svojim vezama i sa agitacijom da se pomogne građanima Kragujevca, da organizuje Skupština grada neki humanitarni koncert, neku priredbu na koju bi Kragujevčani došli, koji to mogu da plate. Simbolično - simbolično, ali da kaže da ovo ide za decu koja su u najgorem položaju. I, pitanje je koja su to u najgorem, jer mi tamo imamo 40.000 ljudi bez posla i ko zna koliko dece tih roditelja koji nemaju da prežive.
Ovako, ovaj amandman je potpuno besmislen i neprihvatljiv. Ja sam se samo javila da reagujem zbog ovog licemerja koje je na ovaj način Stevanović pokazao, jer tamo gde je on direktni nalogodavac za trošenje budžetskih sredstava, em što je Crvenom krstu dao novac iz budžeta za ovu godinu i predvideće za sledeću, nigde nije pokazao da je spreman da u humanitarne svrhe, kako je to intencija njegovog amandmana, uloži taj dinar koji sa teškom mukom Kragujevčani izdvajaju iz svojih džepova.

Gospodine Anđelkoviću, vi ste u pravu za ovu atletsku stazu; ni to ne bi bilo urađeno da niste poštovali koalicioni dogovor koji ste tada imali sa koalicionim partnerom iz tzv. Nove demokratije Milošem Srelićem koji je zauzvrat da podržava takvu koaliciju tražio da se uradi taj deo atletske staze.
Ali ja sam bila u pravu kada sam govorila o današnjoj ružnoj i sumornoj slici gradskog stadiona "Čika Dača" u Kragujevcu. Atletska staza je jedno, ali tribine, svlačionica, ograda, sve je kao srećna nova ′48. ili ′50. i neka. Izvolite dođite u Kragujevac, pogledajte, jer to je strašno da strašnije ne može da bude; jedan jedini kamen nije pomeren decenijama. To ne samo da je ružna slika grada, nego u procesu profesionalizacije sporta i buduće privatizacije, naravno, to ne samo da je niska i nikakva vrednost, nego je besmisleno da o tome govorim.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije potrebno da ste lekar ili da se bavite oblašću zdravstva, pa da vidite da su ovi principi koje je proklamovao ministar Tomica Milosavljević, koga trenutno nema ovde, iako je tek sat i nešto vremena u toku sednica... Ako bude ovako stalno istrčkavao i ulazio, znate, gubimo na kontinuitetu obraćanja i on bi trebalo nešto da pribeleži i eventualno da nam da posle odgovore.
Naslov iznad člana 13. i član 13, odnosno načelo zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa, prvi stav, drugi i treći, samo su deklarativnog karaktera, kao iz vremena socrealizma, ništa konkretno tu ne stoji. Jednostavno, član da bi se celokupni zakon proširio i da bi izgledao što pompeznije i da ima mnogo toga da se kaže.
U stvari, naša osnovna zamerka, što je potencirao i dr Momčilov na Odboru za zdravlje, jeste što je zakon tako napisan, bez konkretnih rešenja, samo uopšteno, deklarativno. Imamo mnogobrojne druge primedbe na rad ministra i na negativnu selekciju od strane Ministarstva zdravlja koja se radi po gradovima Srbije, kako kod mene u Kragujevcu, tako i u svim gradovima, a mogu misliti kakva je situacija ovde, od VMA preko Kliničkog centra i tako redom.
On je rekao da, kroz načelo zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa, socijalne kategorije, odnosno oni koji su na primarnoj zdravstvenoj listi osiguranika mogu apsolutno, po ovom zakonu, da očekuju u svakom trenutku da im bude pružena zaštita. Sada da vas pitam i da odete do prve zdravstvene stanice ovde u Beogradu, ne znam gde se nalazi, verovatno neka ulica iza ove Srpskih vladara, gde je najbliže i da vidite kakav je haos tamo.
Da li vam je poznat slučaj da u jednoj vojnoj ambulanti u Beogradu ljudi moraju da dođu, a isti je slučaj takođe i u jednoj beogradskoj opštini, u 04,00 ujutru na red da bi zakazali pregled kod lekara opšte prakse, a da ne govorim o zakazivanju specijalističkih pregleda? Juče su mi javili da je red za zakazivanje kod interniste nekoliko dana, za ljude koji imaju srčane i druge smetnje i to je pitanje, a da ne govorimo o participaciji koja se uvodi i za koju ministar smatra da je podnošljiva za ovaj opšti nivo zdravstvenog osiguranja.
Međutim, od jednog do drugog specijaliste, od bezazlenog snimka kuka ili noge, preko rendgena, za samo jedan takav opšti pregled penzioneru u Srbiji koji ima polovinu penzije 4.000 ili 5.000 dinara potrebno je 2.000 do 2.500 dinara, i uz dijagnozu koja mu se postavi na kraju, za lekove koje treba da kupi, sa listom, a o čemu je i dr Momčilov govorio, napravio je nakaradno ministar zdravstva.
Smatramo da uloga države mora da bude definisanija kada je u pitanju zaštita naših građana na mnogo bolji način. Sva prava koja su zdravstveni osiguranici imali do 2000. godine... A naročito posle toga, kada je ministar Tomica Milosavljević i celo okruženje oko njega krenulo sa ovim tzv. reformama to je potpuno obeshrabrilo stotine hiljada, da ne kažem milione ljudi u Srbiji kako da reše svoj zdravstveni problem.
Ako nemate nekog poznanika, prijatelja kod lekara opšte prakse, a da ne govorimo o drugom stepenu zaštite, o onima koji su lekari specijalisti ili ne daj bože da treba da vam se zakaže najbenignija operacija, vi ste u ćorsokaku i nemate mogućnost to da rešite kao običan zdravstveni osiguranik, zato što će da vas šalju iz jednog centra u drugi. Za one bolesnike u Kraljevu, a znam tamo konkretno jedan slučaj koji treba da dođe na nefrološku, odnosno Urološku kliniku u Kragujevcu da mu se urade određeni pregledi. Uz sve to, on je mlad čovek koji je zbog bolesti koja je prouzrokovala sve druge probleme, ostao bez vida, a nema 40 godina.
Pet puta, čak i uz intervencije nas narodnih poslanika, oni kažu – nema mesta, šta da radimo.
Dešava se da bez najave stave pacijenta u sanitet i kažu - hajde idi, a da vi uvedete participaciju za lečenja poput ugradnje bajpasa u Kamenici (to je zaista ustanova sa svetskim, ne samo domaćim, renomeom) od 5% za svaki dan proveden u Kamenici i za jedno izuzetno teško lečenje uvek, a takav je bilans u najvećem broju slučajeva sa pozitivnim ishodom. Nikada se ne zna šta sa tim ljudima može da se desi. Dakle, 5% za operaciju na otvorenom srcu i za bolesnika koji leži u šok-sobi i ne samo u Kamenici, nego bilo gde gde mora da preživljava najkritičnije trenutke. To je nešto što ne može niko normalan da razume.
Vi onda lepo poručite ljudima da država o najtežim bolesnicima ne želi da se brine, da mogu da se leče samo oni koji imaju para, oni koji nađu neke donacije, neka sponzorstva. I, uopšte me ne čude ovi silni i zaista žalosni i tragični apeli putem elektronskih medija, novina kada ljudi za svoju decu ili nekog člana porodice (i uglavnom su to Srbi sa Kosova i Metohije) traže pomoć.
Onda im lekari kažu da je sve to moguće i ostvarivo, ne da se po članu 13, kako ste vi to napisali ovde, zaštiti pravo osiguranika i zaštita javnog interesa, nego i da za neke operacije koje su ovde počele da se rade, ali za koje se čeka red preko veze, mogu da po komercijalnim cenama to urade u inostranstvu; onda su to desetine ili stotine hiljada evra.
A da ne govorimo o tome da je Tomica Milosavljević, kao ministar zdravstva, u Kragujevcu među lekarima ozloglašen zbog toga što je poznat kao tender majstor. On to ne radi samo u Kragujevcu, nego tako i na takav način sa farmaceutskim kućama vršlja i namešta tendere u celoj Srbiji. To građani jednostavno znaju i vide da tu samo dolazi do pretumbavanja od jednog do drugog, ništa konkretno, a oni časni ljudi i lekari za koje može da se kaže da su na najvišem etičkom nivou i pre svega kodeksu profesije za koju su se školovali i cenjeni su kod pacijenata, degradirani su. Oni nisu ni direktori, ni načelnici, njima se svašta, što bi ovi SPO-ovci rekli, spočitava, samo zbog toga što nisu pripadnici G17 i stranaka koje vrše vlast.
To je tragična slika naše današnje situacije u zdravstvu. Trebalo bi svi da se zabrinete nad ovom činjenicom. U ovom trenutku dok mi o ovome pričamo možda je neko od vaših rođaka ili, ne daj bože, neko od članova porodice morao da ode i zatraži osnovnu primarnu ili sekundarnu zdravstvenu pomoć, a da, sa bednim primanjima koja stižu neredovno, to mora sveukupno da plati u jednom danu za bolesnika 40, 50 evra.
Zna gospodin Vučićević, u Kragujevcu su, ne pitajući ministra, podigli participacije da je to bilo neverovatno.
Skoro da su udvostručili iznos i kažu – nama para treba, šta nas briga, ima mnogo ljudi i navaljuju ovde, regionalni smo centar i imamo rendgen, imamo magnetnu rezonancu, imamo skener. Ljudi moraju da dođu na pregled i rade se te i te vrste operacija. Kada su ljudi tamo došli, to su neke cene koje niko živ ne može da plati.
Poseban je odnos VMA, kao jedne od prestižnih ustanova, ne samo na našim prostorima, nego i uopšte u celom području, pa možemo da idemo i dalje i sa svojom opremljenošću i kadrom i sa onim šta mogu da urade.
Vidite, VMA je pre nepunih godinu dana potpisala ugovor koji se tiče operacije katarakte, koji se tiče operacije kuka i transplantacije bubrega, sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje. Međutim, veoma teško pacijenti iz unutrašnjosti dolaze u mogućnost da zakažu, ne krivicom tih ljudi sa VMA, jer i oni rade, na kraju krajeva sada, pošto se ide na potpunu degradaciju vojske, njih to sve hvata i doživeli su istu sudbinu, naročito zato što im je ovaj nesrećnik, sadašnji ministar Stanković ranije bio direktor. Ali, oni bi mogli da pruže mnogo više i ne samo za to što sam vam nabrojala, već stručni tim ljudi, a vi znate da je tamo zaposlen jedan mali grad, preko 10.000 ljudi, što lekara, što medicinskog osoblja, laboratorija.
Međutim, Ministarstvo uopšte ne želi da razmišlja u tom pravcu i da na takav način, kroz jednu intenzivniju saradnju od ministarstva prema VMA, a zatim davanjem mogućnosti da po najnižim mogućim cenama, mnogo nižim nego što je to u nekim privatnim klinikama, pacijenti dođu i reše svoj problem. Ja verujem, veoma uspešno, zbog toga što su ljudi koji tamo rade na dobrom glasu kod svojih kolega svuda da su i zbog opreme kojom raspolažu spremni da pomognu u svakom trenutku.
To su te stvari o kojima pre svega država treba da brine kada je u pitanju oblast gde građani očekuju mnogo – zdravstveno osiguranje. Svako je i dan-danas (a vi ste videli kroz ova dodatna osiguranja, sada su počeli malo agresivniji marketing da forsiraju na medijima u tom smislu), u ovom opštem haosu, pre svega zbog stresa kome su građani izloženi, a najveći uzročnik bolesti je upravo taj stres, zabrinut za sebe, svoje zdravlje, članove svojih porodica. Kakav zakon planirate da donesete, kako nam je obrazložio od člana do člana ministar, apsolutno ništa novo i ništa povoljno nećemo dobiti za naše građane, za sve nas, a sve ono što je bilo izuzetno povoljno stavljeno je van snage, počev od petooktobarskog propalog puča od 2000. godine pa naovamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, bez obzira na to što je žamor u sali, vi znate da imam dugogodišnje poslaničko iskustvo i u nameri da uvek kažem ono što hoću i poručim javnosti ne može da me dekoncentriše ni situacija kada mnoge kolege stoje izvan svojih klupa ili fino ćaskaju o temama koje nemaju veze sa ovim.
Sa participacijom treba biti veoma oprezan, gospodine ministre, zbog toga što je ona, baš kao i mnoge druge pošasti novog doba posle petooktobarskog puča, revolucije kako ste vi to nazvali, izazvala uznemirenje kod javnosti i nesigurnost ne samo za našu najstariju populaciju, nego za ljude koji svakog dana imaju probleme. To mogu da budu mladi ljudi, to može da bude običan rutinski pregled.
Ja ću vam sada to dati kroz nekoliko primera. Dakle, mi kao stranka ne sporimo, o čemu je gospodin Paja Momčilov govorio, da je primarna zdravstvena zaštita nešto na čemu bi država morala mnogo više da radi, ali ako govorite o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a to valjda podrazumeva jedan novčani okvir, jednu konstrukciju iz izdvajanja svakog pojedinca, od poljoprivrednika, preko radnika, do profesora univerziteta, on onda zna, a znate i vi kao ministar, šta je to na listi primarnih usluga od strane lekara za šta bi trebalo da imate apsolutnu pogodnost u tom smislu da ne čekate na red, da ne morate to da plaćate i da te cene ne budu astronomske.
Naime, radi se o tome, gospodine ministre, da su se cene pojedinih participacija povećavale, bolje reći divljale, kao čak jednostranim aktom direktora bolničkog centra u Kragujevcu i mnogo više nego u Beogradu i u drugim krajevima Srbije. Ja ispred sebe imam jedan zaista poražavajući epilog slučaja pacijenta, zbog toga što je gospodin koji je zatražio pomoć u Kliničko-bolničkom centru u Kragujevcu preminuo, a u primarnoj, odnosno u sekundarnoj zaštiti zdravstvenoj, tražeći da mu se pomogne i da se dovede do stanja da mu se kroz sve pre toga urađene analize uradi operacija, on je, nažalost preminuo je pre mesec i po dana, platio. On je iz veoma siromašne porodice, kao što je većina porodica u Srbiji. Platio je 100 dinara, pa 320 dinara, pa 1.000 dinara, pa 450 dinara, pa 10 dinara, zatim ponovo 450 dinara, 450, 510 dinara, 450, 600 dinara, 120 dinara, 2.000 dinara i to sve u trenutku gospodine ministre, ovo su sve razne participacije, da vam sada ne čitam šta pojedinačno od ovoga koliko košta, dok je čekao, a bio je u bolnici, da mu se izvrši operacija.
On kao pacijent koji je dobio mogućnost da boravi u kragujevačkom kliničkom centru za ovo nikako nije mogao iz stanja u kojem je bio, iz bolničkog kreveta, da plati jedan jedini dinar. Njegovo je da ima pidžamu, ako mu ne daju onu bolničku, da ima papuče, da mu neko eventualno od prijatelja, od rodbine u vremenu za posetu donese sok ili nešto što mu treba; on ne treba da ima, dok je u bolnici, novac kod sebe. Ovo je čista pljačka i otimačina, a ovde nažalost sa tragičnim ishodom, jer on nije dočekao da mu se izvrši operacija.
Ja sam vam i danas rekla, mi ne tražimo da država nekim čarobnim štapićem mnogo više i ne znam koliko, na stotine milijardi evra stvori za zdravstvenu zaštitu, ali mnogo je načina i metoda, videli ste, u budžetskoj projekciji kako bi mogao dodatno da se dopuni fond. Mnogo je načina da se snižavanjem tih cena usluga stvori mogućnost da ljudi, oni koji sede i čekaju kod kuće šta će sa njima da bude, dođu i da izvrše preglede.
Znate kako razmišljaju ljudi? Na sve promene koje imaju u organizmu, a nažalost danas je bilans takav, a to kažu i vaše kolege internisti, a pre svega kardiolozi da od infarkta ili angine pektoris danas boluju ljudi koji su 1962, 1963. godište, pomisle da odu i da izvrše kompletan pregled, moraju da krenu od laboratorije. Laboratorijski nalaz, to je primarna zdravstvena zaštita, košta najmanje 860 dinara. Onda mora da ide na ultrazvuk srca, pa ne daj bože da se ustanovi da je to srčano oboljenje poprimilo neke veće dimenzije, pa da mora da mu se uradi, evo i mi to sada imamo u Kragujevcu, koronarografija, pa da ne može da dođe na red... A u mnogim gradovima Srbije što pacijenti i oni iz unutrašnjosti, kojima je daleko i Niš, i Kragujevac, i Beograd, i Kamenica i Novi Sad, oni sede i čekaju. Ako ne sede i ne čekaju, jer znaju da im život visi o koncu, onda to debelo plaćaju. Ko zna kolika je ta cena i kakve se sve mahinacije rade da bi tako kritičan bolesnik dobio mesto u bolnici, da bi mu se uradila koronarografija i da bi mu se izvršila neka možda na izgled rutinska operacija.
Zbog toga i zbog toga što smo mi najoštrije kritikovali propisivanje participacija za sve, sa cenama koje su neizvesne u budućoj tekućoj godini, budžetskoj godini, jer se ona nikada nije obazirala ni na stopu inflacije, imali smo slučaj kao kod administrativnih taksi, odjednom se nešto poveća, udvostruči, utrostruči, i kako će onda građanin da ima osnovnu zdravstvenu sigurnost i da zna da Vlada neće da ide još korak dalje i da propisuje tako visok nivo participacije.
Ljudi su zaista u teškoj situaciji, vi to treba da znate i da pratite, i vi i vaše ministarstvo, sve ove bolesti novog doba, bolesti koje satiru mlade ljude, ljude u najboljim godinama.
Sa druge strane, odvlače ih od toga da zatraže primarnu, pa sekundarnu zdravstvenu zaštitu, a onda da idu i na operaciju, zato što znaju da za to nemaju novac, prepuštaju se slučaju i gledaju u Boga da im pomogne nekako.
Prema tome, mi smatramo da sa tim mora da se bude veoma oprezan i da građani zbog toga što su tako siromašni nemaju mogućnost ovako visoke cene da plate. Kasnije ćemo da govorimo, profesor Poskurica i naša poslanička grupa, o onim cenama koje važe u kragujevačkom Kliničkom centru, koje su svakako mnogo odmakle od pojedinih kliničkih centara u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Anđeliću, ne biste mogli da sedite uopšte u prvoj klupi, a kamoli na mestu ministra.
Možda ćete vi u nekim vašim mislima da budete ministar, ali nećete moći nikako ni u sledećem mandatu, zato što organizacija, odnosno stranka kojoj pripadate neće imati mogućnost da razmišlja ni o poslaničkim mandatima, a kamoli o ministarskom mestu. Tako što vas je predsednik Skupštine, kao eksperta za bankarstvo, najavio iz Ministarstva, ne znači da vi možete tu da sedite. Meni to ne smeta, samo treba da poštujete red i treba predsednik Skupštine da vam skrene pažnju na to.
To nikada nije bilo da saradnici iz ministarstva sede u prvom redu. Zna se da su ta mesta predviđena za Vladu. Objasnite sutra Koštunici kako ste seli na njegovo mesto. Ali, kako i šta mu sve radite, i tom DSS, ne čudi me da ga isterate iz njegovog kabineta, i da vi pomoćnici i saradnici radite šta hoćete.
Što se tiče osnivačkog kapitala banke i ovog zakona, meni je zaista u ovoj opštetragičnoj situaciji kada su u pitanju domaće banke besmisleno, i srpskim radikalima, da sa vama o tome raspravljam. Vi ste hrvatski model privatizovanja banaka u Srbiji primenili po sistemu otimačine, ulaska stranih banaka koje ovde posluju navodno kao domaće i potpuno ste doveli i ovo malo domaćih banaka što je ostalo u jednu bezizlaznu poziciju, što i oni sami znaju s obzirom na kapital i kapacitet kojim raspolažu, a to su uglavnom ove manje banke.
Osim Komercijalne banke, pošto je brzopotezno ministar smenio rukovodeći menadžment i rekao da će ona da opstane i da će da se širi na tržište Bosne i Hercegovine, naravno sve pod direktnom upravljačkom palicom njega lično kao ministra finansija i Radovana Jelašića.
Takvi pritisci na bivši menadžment vrši se kod ovih drugih banaka koje postoje i koje rade sa privredom unazad 15-20 godina. Evo, konkretno jedna banka, neću da joj spominjem ime, koja je poznata po tome da je od svog prvog početnog osnivačkog kapitala uglavnom radila sa privredom i pomagala srpsku privredu, u kompletnom pregledu i skali njenih komitenata, iako ona ima ugledne i jake privredne komitente, one koji su ostali i koji opstaju da posluju u ovim nemogućim uslovima, potpuno je degradirana od strane NBS, namerno zato što na taj način želi još dodatno da se obezvredi da bi se u bescenje prodala.
To je vaš model privatizacije i isti vam je slučaj sa bankama kao što postoje kod mene u Šumadiji regionalnog karaktera, postoji u Nišavskom okrugu, u Jablaničkom i svuda redom, i te banke će morati brzopotezno, najkasnije u roku od godinu dana, da se privatizuju.
Zato što su ove banke koje su uvedene uz pomoć Jelašića i Dinkića, pošto su ove naše zatvorene, preuzele kompletnu ulogu poslovanja sa stanovništvom po veoma visokim kamatnim stopama, a privreda ih uopšte ne zanima.
Vi, gospodine Anđeliću, iako ne možete da izađete da govorite u ime Ministarstva, a ministra nema, razmislite malo kakva je tu igra i da li je to mač sa dve oštrice, ako hoćete da razmišljate za dobrobit zemlje i privrede, bruto društvenog proizvoda i šta vam nosi sa jedne strane takva ekspanzija tih kredita, koje za stanovništvo nude ove banke sa ogromnim kapitalom, da ove naše domaće preostale ne da ne mogu da im pariraju, nego grcaju, jedva opstaju i prosto boga mole da se što pre privatizuju kada je već takva situacija.
Da li je smanjenje kreditne aktivnosti tih banaka nešto što će da poboljša naše privredne tokove ili ćete na taj način da utičete na to, dajući mogućnost da se tako ponašaju ovim stranim bankama, a pogotovo onima koje su potpuno preuzele monopolsku ulogu na našem tržištu, da one poslujući isključivo 80, 90, ili 99% sa stanovništvom, sa takvim kreditnim linijama i sa kamatnim stopama koje su daleko veće nego na zapadu za kratkoročne kredite, za ove keš pozajmice za koje građani moraju da apliciraju svakog dana, jer im znači 1000 ili 2000 evra, pa uzme jedan takav kredit građanin Srbije na pet godina i naredne tri godine od dana uzimanja samo banci plaća neverovatno visoku kamatu od 24 ili 25%.
Vi pokušavate ovim zakonom, za koji kažemo da je užasan, da navodno ispravite tu nepravdu. Šta tu sada vredi kad ste već prepustili kompletno tržište tim stranim bankama i kada su ove naše domaće dovedene na rub propasti. Što se novca tiče, dobila sam informaciju da je taj obavezan depozit deset miliona evra i da je 18% ono što je obavezno, a to je tek sada uvedeno od kada ove strane banke posluju na našem tržištu i ta skala koja se pravi svakako da ide pre svega u korist njima, a ne našim domaćim bankama, koje su celog veka kao ta jedna neimenovana, ali vi sigurno znate o kojoj pričam, koja je isključivo poslovala sa srpskom privredom.
Ako neko ne može, a očigledno je da ne može svako, nego samo onaj ko je miljenik stranaka na vlasti ili u direktnoj vezi sa nekim ko ima veze sa vama i sa vašom strankom, da konkuriše kod Fonda za razvoj, o čemu smo juče pričali, za neki kredit za preduzetništvo, za mala i srednja preduzeća, naravno da će da ide i da sebi traži neku pogodnu liniju kod neke banke, ali po kojim kamatnim stopama.
Da pričamo malo više o tome šta su spremne te banke koje ste uveli na naše tržište sa svojim osnivačkim kapitalom da pruže našoj privredi, a ne samo o tome kako narod zaista u očaju, bedi, nemaštini, mora da ide i ispred nekih banaka su bukvalno redovi, da uzima te kratkoročne pozajmice.
Kako bi se ratosiljao ogromnih dugova za struju, za komunalije, deci svašta treba, treba ogrev za zimu, da kupe ljudi neki tehnički uređaj, nije to baš tako šareno i lepo kao što vi i ministar Dinkić želite da predstavite.
Vas da sada neko pita da vam nedostaje, a vama sigurno ne nedostaje keš, ali da morate da uzmete kredit od dve hiljade evra na pet godina u bilo kojoj banci od ovih koje su forsirane u poslednje vreme, vi to ne biste uradili, zato što kao ekonomista i neko ko se bavi bankarskim poslovanjem znate da ćete mnogo više da platite i da je to čisto dranje kože, odnosno da su to lihvarske kamate i da je to izuzetno nepovoljno. Ali, vi niste u toj situaciji, u toj nuždi da to morate da radite, a 80% građana Srbije jeste.
Pogledajte, da ljudi imaju platu od sto posto ili mnogo više od proseka, ili prosečnu platu 17.000 dinara, zaista su svakog dana opsednuti mogućnostima koje im se pružaju sa bilborda i reklama i trče u banke da završe neki posao. Nema drugog načina. Doći ćemo u situaciju, ali mi u mnogo većem procentu nego što je to prisutno u Kanadi, jer je za jedan broj njihovih stanovnika, 10 do 15%, najveći san i cilj u životu da se oslobode zaduženja po platnim karticama.
Sada da pogledate kakva je situacija, kako su krenule ove platne kartice među našim građanima, videćete da su u 80 ili 90% slučajeva ljudi već sada prezaduženi. Čekova više nema, baš vas briga kako će narod da živi. Takozvane rivolving kartice i mogućnosti koje se pružaju, koje su navodna zamena za čekove, ne može svako da dobije, mora da položi depozit. A ministar Dinkić taj depozit koji se polaže za ove platne kartice, sa tim rivolving karakterom, računate u deviznu štednju, odnosno u ono što su građani položili kao obavezni depozit da bi došli do neke mogućnosti da posluju.
Dakle, osnivački kapital banke, i to je čisto knjiško pitanje u članu 12. što gospodin Vučić traži da se briše, to je jedan prikaz šta je to osnivački kapital, kako se obezbeđuje, kolika su ta sredstva i piše ovde da ne može biti manji od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, ali džaba o tome da pričamo kada nije ostala mogućnost da ni jedna više srpska banka posluje.
Ove što su preostale, da li su regionalnog karaktera ili malo veće, koje imaju ekspoziture širom Srbije, prosto boga mole da što pre uđu u proces privatizacije, jer su ih ove tzv. strane, koje su po izuzetno povoljnim uslovima, vašom voljom i voljom guvernera i ministra, došle na naše tržite, satrle i one nemaju više šta da traže, u toj konkurenciji ne mogu da opstanu.
Moram da se vratim na ovo pitanje koje je potegao kolega Jakšić, kada je govorio u prilog tome da dodatno argumentuje ovo što je rekao Mlađan Dinkić, da je to samo u jednom delu, kolega Jakšiću, tačno.
Kada već govorite hipotetički o zakonu o hipoteci, jer to još nije zakon koji se nalazi u dnevnom redu i poslanici nisu uzeli taj zakon u razmatranje, morate da potencirate uvek činjenicu i ono što je tačno. A ne da pokušate da zabašurite to i da kažete, super, i rekao nam je ministar malopre i šta vi hoćete.
On je bio jasan u tome, malo je brzo to ispričao i ja ću vam sada reći polako. To je sve hipotetički. Da li će to da bude ili neće da bude, znate i sami, šta će danas da bude, šta će nama da se desi kada izađemo iz ove sale, predsedniku Skupštine, i da li će neko ne daj bože da se saplete ili će napolje na sunce ili na sneg, to je sve neizvesno. Sve to i da bude, gospodine Jakšiću, to je samo za hipoteku i mogućnost u budućem zakonu za stanove u izgradnji, nove i za kuće, a o čemu je govorio Mlađan Dinkić. Pretpostavljam da vi živite u Srbiji, u realnosti, stvarnosti i da u vašem Pirotu apsolutno vlada ista situacija kao i kod mene u Kragujevcu ili u Zemunu gde je gospođa Radeta i u Požarevcu gde je kolega Arsić.
Problem je u onim nekretninama koje nisu uknjižene. Znači, 95% nekretnina u Kragujevcu nije uknjiženo, čak ni Skupština grada Kragujevca. Zgrada u kojoj stanujem, odnosno stanovala sam, porodični stan 1973. godine napravljen, nije uknjižen. Čitava naselja. Novi Beograd i svi blokovi vode se i dalje kao poljoprivredno zemljište. To je problem i to je ono što građani traže. Džaba da mu obećavate i kamate od 3,5% kada on nema za šta da kupi.
Sada da hoću, a zaista želim kao i mnogi građani Srbije da rešim taj problem i pokušam nešto da uradim, nema šanse, a ljudi su zaista ogorčeni zbog toga, zato što im dan-danas nijedna od tih banaka, ni budući Parivodićev i Dinkićev zakon, ne daju tu mogućnost da tapija ili vlasnički list, pošto je koleginica Radeta inače ekspert za taj deo pravne oblasti, da mogu da zamene uknjižbu. Knjižiće se zgrade i gradovi u Srbiji narednih 20 godina.
To je pitanje, pošto jedan sudija, a sada sam dobila informaciju, radi uknjižbu za ceo Novi Beograd i Zemun, a zamislite vi koliko njemu treba vremena ako bi sada ljudi navalili i krenuli. Vredan je i dobar sudija, kažu oni, ali ne može čovek to da uradi. Sve je to jedan kompleksan problem i nije to tako baš.
Ne možete vi sada da kažete građanima lepo, došli su odlični i povoljni stambeni krediti, sada će taj budući zakon o hipoteci vama da da mogućnost da stavite hipoteku na objekat u izgradnji i on dođe kod neke firme, a obično je to neka građevinsko-urbanistička mafija, koja dobija mogućnost da po gradovima, a naročito u centru, gradi stanove po mnogo većoj vrednosti nego što bi trebalo da bude realna tržišna vrednost.
Tako vam dođe situacija da u nekim delovima Kragujevca, u kome je privreda potpuno propala, gde 40.000 ljudi nema svoj posao ni mogućnost da radi, kvadratni metar stana košta 1.400 evra. Vi onda pitate, da li je to na Menhetnu ili u Kragujevcu, a onda se postavlja pitanje, zašto ne date mogućnost građanima koji mogu da nađu, uslovno rečeno, stare stanove, koji koštaju 600 ili 700 evra, i da li će on da ga kreči, da li će da menja stolariju, to je njegovo pitanje, a to je duplo manje, a negde i troduplo manje.
To su sve stvari koje nije sposoban Dinkić da reši i svi njegovi finansijski stručnjaci, ni eksperti, ni guverner, zato što oni ne prave tako povoljne ugovore kada sklapaju u ime Vlade ugovore sa bankama, već su građani prinuđeni da se snalaze, a uglavnom ne mogu da se snađu. Prvo, to su visoke kreditne linije...
(Predsednik: Vreme.)
...završavam, plate nikakve i bedne i oni koji mogu da uđu u takvu vrstu aranžmana su blokirani zbog ovog najvećeg problema o kome sam sada govorila.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj član 22. jasno govori da uopšte nije u pitanju namera predlagača da se u Srbiji stvore institucionalni uslovi da se osnuje neka nova banka.
Danas sam razgovarala sa nekim domaćim bankarima. To nisu oni koji su angažovani u ovim Dinkićevim i Jelašićevim stranim bankama, pogotovo ovoj veoma bliskoj organizaciji, odnosno stranci čiji je član Mlađan Dinkić. Ljudi su jasno rekli, a o tome sam govorila u prepodnevnom delu. Dakle, 10 miliona evra, o čemu su govorili gospođa Pop-Lazić i gospodin Zlatan Jovanović, u dinarskoj protivvrednosti; neverovatno je da se na takav način traži ekvivalent, što je jasni prikaz na ovom primeru iznosa kapitala u dinarima iz 1994. godine i 2005. godine.
Izračunajte malo šta ste mogli da uradite sa 7.000 dinara, to je bila nezamisliva cifra 2000. godine, a šta možete sa tim iznosom danas, pored silnih poskupljenja, inflacije koja je daleko od one koja se projektuje od strane guvernera odnosno NBS.
Ovo je samo legalizacija poslovanja. Ceo zakon i sve što budemo govorili do kraja, i kada su u pitanju rizici likvidnosti, znači osnivački ulog, dozvole, sve to samo da se navodno legalizuje ulazak kapitala ovih moćnih banaka, iza kojih stoje i moćne finansijske korporacije, i koje su dobile mogućnost da svojim, pre svega monopolom, jer sada se neki izdvajaju kao mnogo jače od ovih drugih, drže poslove pre svega sa sektorom stanovništva.
Neverovatno je da očekujete od ovih preostalih srpskih banaka da mogu i nivo likvidnosti i ovaj stalni iznos depozita da drže u iznosu od 10 miliona evra, kada nemaju mogućnost da posluju ni sa privredom ni sa stanovništvom.
Danas sa vam rekla da se ljudi hvataju za glavu, jedva čekaju da se kako-tako izvrši privatizacija. Nemoguće je. Od dana usvajanja ovog zakona njihovo poslovanje će biti potpuno otežano. Uostalom, danas nam je i sam Mlađan Dinkić rekao da u budućoj projekciji srpskog bankarstva, onoga što će da ostane posle gašenja pet nacionalnih banaka njegovim jednostranim aktom, on vidi Komercijalnu banku, naravno, pošto je menadžment promenio preko noći i učinio da dovede sebi podobne i poslušne ljude, on vidi Komercijalnu banku kao partnera i u drugim, kako je rekao, bivšim jugoslovenskim republikama i u inostranstvu.
Nemoguće je da bilo koja druga banka, koja je banka nekog regionalnog karaktera ili banka koja još uvek ima neki naš naziv i koja kao takva postoji i opstaje, ima svoj kapital, ima svoje zgrade, svoje ekspoziture, svoj prostor, opstane. Ovo je samo za ove, a za njih je to sitnica.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Evo samo nekoliko primera, a ne bih da pravim dodatnu reklamu tim moćnim bankama danas u Srbiji, jer toliko mogu da plate da se informativne emisije poput "Nacionalnog dnevnika" prekidaju da bi oni objavili svoje reklame i pozive za superkeš kredite. Ali, ovo je za njih ništa i sitnica. Deset miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, oni su već završili svoj posao, dobili su dozvole, dobili su sfere u kojima posluju, odlično su se rasporedili, naravno, sve uz amin i uz blagoslov i Dinkića i Jelašića, i uz određene protivusluge.
Zar vi mislite da je Radovan Jelašić, za koga Momir Marković reče da je šetkao sa jednom tašnom i mašnom u tom jednom odelcetu, mogao, da nije dao mogućnost svim tim bankama da dođu na naše tržište, da kupi vilu na Dedinju? Iluzorno je da bilo ko pomisli da jedan guverner, neko ko je radio poslove koje je on radio pre toga, zaradi toliki novac sa tolikim brojem godina da može da se useli u vilu na Dedinju.
Znači, sve je to tako očigledno i to ljudi znaju. Znaju i oni koji su nosioci izvršnih funkcija u tim bankama. Uglavnom su članovi G17. Opet kažem da neću da govorim o imenima tih banaka i da im pravim dodatnu reklamu. To je javna tajna, kako ovde u Beogradu, tako i u Kragujevcu, Čačku, Kraljevu. Ekspanzija tih ekspozitura i tih banaka je prisutna svuda u Srbiji i to svako od vas zna.
Najbolje poslovne prostore su kupili, preuzeli su neke kadrove od onih vrednih bankarskih kadrova koji su ostali bez posla, ali to u minimumu, a zaposlili uglavnom svoje partijske sledbenike.
I napravili sebi prostor da sigurno posluju i da za kratko vreme, naročito od građana Srbije, pokupe ogromne kamate i ogromnu zaradu. Njima ovih 10 miliona evra nije nikakav problem.