Nemojte da me prekidate, jer niste prekidali ni onoga ko je govorio pre mene.

Nemojte mene da opominjete. Govorim vam sa aspekta mog iskustva i znanja o ovom poslu i radu Narodne skupštine Republike Srbije, i govorim vam o činjenici, kolega, ako hoćete da vas zovem kolega i da vam učinim, i tako ću da vas zovem, mada mi je bliži onaj izraz koleginica.
(Predsedavajući: Molim vas!)
Ali ako hoćete, moram da vam kažem, ne valja vam posao koji radite. Posle te iste emisije, u kojoj je javnost mogla po ko zna koji put da čuje da su lopovi i kriminalci bliski vama i vašim strukturama zaslužili da se nađu iza rešetaka i da će tek da se nalaze, vi ste zvali novinara, autora te emisije da mu pretite, otvoreno da mu pretite i da preko tog telefonskog poziva pretnju upućujete meni.
Da li ste vi normalan čovek? Treba da ćutite i više nikada ništa da ne kažete.
Hoćete da razgovarate o tome, o vašim kompleksima i o činjenici da vam se smeju dopisnici, oni koji rade pijačni barometar, a ne ozbiljni novinari koji prate sednicu Narodne skupštine.
Dajte čoveče, jednom se urazumite, da ne budete pajac, cirkus Medrano, koji dolazi u Skupštinu, svakog dana iznova sa novim tačkama na trapezu, sa gutanjem vatre ovako ili onako. Pa dosta više, dajte da radimo ozbiljno, sa ozbiljnim ljudima.

Dame i gospodo narodni poslanici, tu je samo jedna koleginica, gospodo poslanici, pre svega najviše je onih iz redova SRS. Moraću brzo da govorim jer je preostalo vreme za poslaničku grupu dosta malo da bismo rekli sve što mislimo o ovom zakonu, a ima još kolega koji treba da govore.
Preći ću odmah na stvar i krenuću sa onim što je u najvećem delu napomenuo predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić. Ali, ono što želim da istaknem je činjenica da je SRS, kao najbrojnija i najuticajnija politička stranka u Srbiji, ubeđena sam, uskoro vlast u našoj zemlji.
Mi srpski radikali, koji predstavljamo građane Srbije, verujući smo ljudi, u najvećem delu i najviše nas je pravoslavne veroispovesti, ali kod nas ima pripadnika i drugih tradicionalnih verskih zajednica, i ono što mi ističemo govoreći ne samo u ovom zakonu, nego o činjenici da slepo prihvatanje svega onoga što nam servira Amerika i Zapadna Evropa od petooktobarskog puča pa naovamo, i te kako destruktivno utiče na našu naciju, na građane Srbije, a pre svega na naše nacionalno tkivo.
Ovaj zakon, a naročito zbog činjenice da je SPC u 20. veku postradala, da su prostori na kojima je delovala SPC, zapadne srpske zemlje i srpski narod, satanizovani od strane fašista i ustaša. To se nastavlja, kao što ste čuli pre neki dan kada smo o tome govorili, a gospodin Nikolić danas, pokatoličavanje preko 30 hiljada, oglasila se i naša crkva i iznela je taj podatak svojim saopštenjem.
Sve što se dešava našem narodu na Kosovu i Metohiji trebalo je da nam bude opomena da kada izrađujete ovakav zakon, gospodine ministre, i ova vlada, da imate to na umu, a ne da izjavama koje nisu nesmotrene, nego to je zaista, danas sam se uverila, vaš stav i vaše intimno viđenje, i Vlade koja vam je dala da vodite ovaj resor i da predlažete ovakav zakon, put u legalizovanje verskih sekti u našoj zemlji kroz donošenje ovakvog zakona i svega onoga što će tek da nas snađe.
Otišli ste danas i korak dalje. Ranije ste sve to krili pod formom konfesije, verske zajednice itd, namerno izbegavajući reč sekta, a zaboravili ste, gospodine ministre, jer rekli ste pre izvesnog vremena da za državu ne postoje sekte, to ste izjavili agenciji "Beta", i objasnili ste da će sve crkve i verske zajednice biti ravnopravne pred zakonom. To ste naveli u članu 17. zakona.
Sada vas pitam, pošto je vreme kratko, a danas ste izneli još jedan zapanjujući podatak, da su to za vas, sve ove destruktivne sekte, jer svaka sekta je satanistička i pesudohrišćanska, u to budite sigurni, nove protestantske crkve. Vi to govorite za sekte koje razaraju naše društvo i koje su do sada, delujući tako na prostorima naše zemlje, odnele mnogo ljudskih života.
One su pomagale subverzivnu delatnost, špijunsku delatnost i sve ono što su radili, naročito za vreme dok smo branili našu državu pod naletom pre svega agresije od strane ustaša, a zatim za vreme agresije od strane NATO pakta. Vi danas govorite da su to za vas nove protestantske crkve, dakle, sekte koje su nastale pre 100, 200 ili više godina i o tome možemo da pričamo satima.
Samo vas pitam, da li ste vi kao ministar u ovoj vladi dobili izveštaj MUP ili socijalnih službi šta su samo, recimo, uradili adventisti, i kakvi su poražavajući rezultati kada je u pitanju naša omladina i starija populacija. I da li ćete vi, pošto ste u članu 17. naveli koje su to konfesionalne zajednice, pa moram da vas podsetim da je pripadnik baptističke, kako vi kažete, crkve, odnosno sekte, koja je podržavala za vreme endehazije ustaški Pavelićev režim, i Bil Klinton, da li se to namerno ili slučajno posle 50 godina jedan takav isti pojavio, koji je učinio tolika zla našoj državi i narodu. Da ne govorimo o saradnji i delovanju za vreme Drugog svetskog rata sa Gestapoom u Vojvodini kakva su sve zlodela počinili nad našim narodom.
Da li moram da vas podsetim da je pentekostalac izvesni Džon Nejbor, poznat po špijunskoj aferi sa generalom Perišićem, koji je kao šef CIA za Balkan i kao onaj koji je poslat od strane CIA-e da pentekostalsku sektu širi na prostorima Srbije, takođe jedan od označenih neprijatelja srpskog naroda.
Da li moram da vas podsetim i na to, a kolege su mnogo govorile o tome, da je doneta i rezolucija 1996. godine o sprečavanju delovanja sekti u Zapadnoj Evropi i da su u Austriji, Nemačkoj, Švedskoj, Švajcarskoj sekte, koje ćete vi sada ovim zakonom da legalizujete i protiv kojih se odlučno bori SPC i svaki sveštenik SPC, zabranjene i njihovo delovanje je sankcionisano.
Otud nije ni čudo što se pre izvesnog vremena, pre desetak dana, u Rusiji održao Sveruski narodni sabor u Crkvi Hrista Spasitelja u Moskvi, u kojoj je bilo preko 2,5 hiljade učesnika, pod patronatom patrijarha cele Rusije Alekseja Drugog i predsednika Rusije, ruske Državne Dume i celog političkog vrha, gde su oni doneli jednu deklaraciju zbog činjenica da su ovakav malo modifikovani zakon pod Jeljcinovim režimom, pod pritiskom Zapadne Evrope, doneli 1997. godine, a da su ruska država i Ruska pravoslavna crkva u 20. veku proživele identične torture kao i naša crkva, suočeni danas sa činjenicom da ko zna koliki je broj sekti koje deluju na tom prostoru.
Onda su oni lepo poručili čitavom svetu i pravdoljubivom delu čovečanstva, i nama koji želimo da očuvamo i naciju i veru, u deklaraciji koju su izdali posle toliko iznetih mišljenja i uz učešće crkvenog i državnog vrha, da vera u domovini i svetinje nisu ništa manje vrednosti od ljudskih prava. To stoji u toj deklaraciji.
Vi pod pojmom ljudskih prava i kroz ovakve članove zakona hoćete da legalizujete verske sekte, koje nesmetano deluju u mnogim zemljama, a u ovim pobrojanim su zabranjene. Pitam vas, pošto je sekta Miraša Dedejića registrovana u policijskoj stanici na Cetinju, od strane sektaša i separatista režima Mila Đukanovića u Crnoj Gori, a pošto je on počeo da deluje u Vojvodini, tu su kolege sa područja AP, mislim u nekom selu ili u Lovćencu, ispravite me ako grešim, pod nazivom "Krstaš", da li ćete vi da registrujete Dedejićevu sektu jer vam to ovaj zakon dozvoljava.
Šta su za vas, pošto to kažete u članu 17. i druge verske zajednice, Jehovini svedoci, čije delovanje izričito uz ove sve druge sekte, za koje nemam vremena sada da ih pobrojim, zabranjene u mnogim zemljama zapadne Evrope. Fakultativna primena pojedinih članova, može, a i ne mora, o čemu je danas govorio sa pozicije Ustava naše zemlje, odnosno poštovanja Ustava i drugih pozitivnih postojećih zakonskih normi, gospodin Tomislav Nikolić, za vas očigledno nisu obavezujuće i vi se na to niste obazirali.
Ono što je zaista zapanjujuće je, gospodine ministre, da ste vi svojim dosadašnjim izjavama, a pre svega ovim današnjim nastupom eksplicitno rekli, evo, izvolite, dođite, zakon, a naročito Krivični zakonik ove zemlje, koji je usvojen, za vas ne znači ništa. Jer vi ste danas rekli, kako vi možete da znate i država neće, odnosno vaše ministarstvo po članu 3. ovog predloženog zakona da registruje one koji su za vas opasnost.
Ali, postavlja se pitanje kako uopšte možete da razmišljate o registraciji, legalizaciji nekakvih verskih zajednica koje nemaju nikakvu utemeljenost i tradiciju u našem društvu. Kada ste već ušli u tu formu, kako ćete vi po članu 3. zakona da znate da sekte, kako kažete, podležu ograničenjima kad su u pitanju verske slobode, jer sam malopre rekla da je to najveća opasnost protiv koje se bori danas i Ruska država, i ove zemlje u zapadnoj Evropi, i zato je doneta ova deklaracija. Vi mislite da će oni vama ovde da navedu šta su u stanju sve da urade i na šta sve da navedu građane Srbije i našu decu.
Pitam vas, pošto je Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju, uz intervenciju SRS, jasno definisao kod uvođenja veronauke da to mogu da obavljaju samo tradicionalne verske zajednice, i takav je amandman koji sam podnela na član 17. ovog predloga zakona, koje su definisane, a njih je uz SPC još šest, da li je sada moguće, gospodine ministre, da vam se ti sektaši pojave i da od vas traže, i da vrše, sve pod formom ljudskih prava i sloboda, pritisak na vas i na Vladu, a na vas očigledno ne treba da vrše pritisak, i da kažu, a to im dozvoljava član 37. ovog zakona, da će da organizuju versku nastavu.
Te sekte koje su sve, opet vam kažem, vuci u jagnjećoj koži, spremni da apsolutno destruktivno deluju u našem društvu.
Oni to već rade. U gradu u kome živim, u Kragujevcu, pored registrovanih brojnih sekti, oni pod formom nekakvih predavanja, navodnih predavanja, iznajmljuju prostor koji je u vlasništvu države, kao što je Dom sindikata u Kragujevcu gde šire svoje sektaške ideje. O tome je govorio i gospodin Deđanski.
Sada se zaista izvinjavam i dalje kolegama poslanicima SRS, već dosta sam govorila, a govoriću o ovome po amandmanima, pre svega zbog činjenice da smo mi kao narod i kao društvo teško postradali, kao i SPC, o čemu sam govorila, u prošlom veku, da i sada naš narod trpi pogrom i progon na Kosovu i Metohiji, kao i naše svetinje koje su spaljivane, uništavane od strane onih čije delovanje vi sada želite da legalizujete. Ja sam vam poimenično rekla koji su to političari i neke sam od njih nabrojala.
Ovaj zakon, i ako ne prihvatite amandmane SRS, i te kako će izvršiti izuzetno velike poremećaje u našem društvu i velika je opasnost za opstanak i za budućnost generacija koje žive u ovoj zemlji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, neko je juče rekao da ministar za kapitalne investicije, pošto je korisnik polovine budžeta Republike Srbije, po sistemu "pola pije pola Šarcu daje", završava poslove u Srbiji.
U toj proporciji on malo više što se ovog prvog dela tiče vuče na svoju stranu.
Kada je u pitanju celokupni srpski budžet i kada su pitanju ove pare i ovi milioni evra kojima se Republika Srbija zadužuje, ovlašćeni za ovu tačku dnevnog reda, i ministar finansija i predsednik Vlade, koji je potpisao odluku o ovoj kontragaranciji, svakako moraju da imaju u vidu da Velimir Ilić, koji je krajnji korisnik, uzgred budi rečeno, ovih sredstava, onaj koji odlučuje kada će i po kojim fazama, da li je to most u Beškoj, da li je to rekonstrukcija dela autoputa, onog istog koji je Čume radio, vaš zaštićeni svedok, a vidim da se šeta tamo, da li je tako Vjerice, po Surčinu, a pre toga je koštao državu na milione dinara kao zaštićeni svedok. Moram da vam kažem da ulazite ne samo u opasan aranžman, nego nama, budućoj vlasti ostavljate jedan veliki teret.
Gospodine Dinkiću, prošle godine ste došli u Skupštinu i predložili nam pola milijardi evra raznih kontragarancija koje će direktno da koristi, dakle, preko vas, Ministarstvo za kapitalne investicije. Moram da vas upozorim da novac u ruke dobija jedan veoma rizičan čovek, čovek koji nam do dana današnjeg nije dostavio izveštaj, ni Odboru za saobraćaj i veze, o trošenju sredstava od strane Republičke direkcije za puteve.
Ako je u pitanju bilo koja deonica, sad ću vam reći, Požega - Užice, stoji ovaj jedan iz Požege ispred mene, izađite kolega iz kadra, ometate me...
Koleginice, hoćete molim vas, zaista, pominjem Požegu, budite toliko ljubazni pa saslušajte šta se u vašem kraju dešava.
Dakle, ako je u pitanju Požega - Užice, ako je u pitanju Grocka, Bubanj potok, ako je u pitanju bilo koja deonica gde je vršena rekonstrukcija za vreme Čumeta, za vreme vladavine Đinđića, Zorana Živkovića, nema tog izveštaja, ministre Dinkiću, ispred narodnih poslanika. Ako i postoji, to je sve zabašureno; mi pitamo o utrošku materijala, nije prikazano kako treba.
Mi se onda uopšte ne čudimo kada dođu vanredni lokalni izbori ili inicirani opozivom predsednika opštine, i kada se pojavi Velimir Ilić kao ministar za kapitalne investicije, koji šakom i kapom obećava, pa dođe u jedno selo, pa kaže – ne dva kilometra, četiri kilometra puta ću vam dati, šta je to za mene, i još pet novih. Evo odakle, od ovih para.
Što se tiče Evropske banke za obnovu i razvoj, oni su se i te kako ponudili i Iliću i vašoj vladi da daju ove kredite, kao što je za rekonstrukciju mosta u Beškoj, videćemo kakav će izveštaj da bude, da li je to većinski, o čemu je govorio profesor Simonović, za tu stavku ili će usput da se uradi još nešto.
Znate u čemu je problem? Vi tražite od narodnih poslanika da odobre kontragarancije za 72 miliona evra, a izveštaja nema, od odbora do odbora, šestomesečnog, godišnjeg izveštaja nema uopšte o utrošenim sredstvima i o tome se ovde radi.
Naročito to što smo mi kao stranka, mislim da tako oseća ceo narod koji ozbiljno razmišlja, protiv takve vrste zaduživanja.
Ako ste govorili o mostu u Beškoj, a probleme tog mosta i izviđanja oko toga u kakvom je stanju je više puta apostrofirao poslanik Dišić iz SRS, onda je i to moglo da se obuhvati procesom koncesije koja je već urađena za ovu deonicu.
Zašto zemlju uvodite u novu vrstu avanturizma i koliko ćemo mi do kraja godine da imamo ovakvih kontragarancija?
Kada ste prošle godine došli sa kontragarancija sa setom za tih pola milijardi, najpre 200 miliona, pa 300 miliona, vi ste rekli, to je meni nasleđe od one prethodne vlasti, od onog DOS-ovskog režima, ja jednostavno zbog obaveze Republike, sada je to došlo na dnevni red, to moram da stavim.
Ovo je sada ono što vi predlažete i nema nikakve razlike između vas i Đelića i bivšeg ministra i bivše vlade. Na isti način delujete i isto radite.
Mi smatramo da to nije dobro, zato što i sve da ste izvršili ekonomske proračune i da ste imali u vidu ove parametre kako se kreće naša privreda i gde se nalazi država, mogli ste da dođete do podatka da pre svega ove 2006. godine nećete moći da imate toliki ubir prihoda kao što ste to računali prošle godine, jer u prvoj godini je naplata poreza na dodatu vrednost bila mnogo veća uz svu vašu fiskalnu presiju.
Ekonomisti i ovi ljudi iz Instituta za tržišna istraživanja, koji su ovih dana objavili kako će to da izgleda 2006. godine, a to su vaše kolege po struci, morate da uzmete u obzir i njihovo mišljenje, a pre svega bojazan naroda i nas koji predstavljamo taj narod, lepo kažu da će ova godina po mnogo čemu da bude mnogo gora od prethodne.
Urednijom evidencijom i pre svega preciznom evidencijom PDV-a zbog visokih kazni, zbog činjenice da su vaši inspektori i poreska uprava vršili presiju na preduzetnike, na ono malo privrede što radi i da je petina privrede još u to u mogućnosti da posluje samo zato što uzima kredite.
Kao što vi uzimate ovaj kredit za rekonstrukciju ove deonice, takao i petina srpske privrede da bi isplatila plate, jer niste smanjili ona davanja od 73% na 60 i nešto obećanih za zaposlene, i dalje je ta stopa za zaposlene za poreze i doprinose najviša od svih zemalja u okruženju...
Dakle, to obećanje niste ispunili i sada tražite od građana koji pune budžet da budu kontragaranti, odnosno Republika u kojoj oni žive, gde posluju ili ne posluju, gde su bez posla, za ovakav jedan projekat.
Vi ste verovatno razmišljali, pošto ste onaj koji kroji budžet i pravi godišnju konstrukciju stavki prihoda i rashoda, šta biste to mogli, ako već imate neke strateške planove za državu, mi ne kažemo da ne treba da se radi, taman posla, ova deonica, i da se uradi rekonstrukcija mosta u Beškoj, naročito zbog činjenice da mi ne možemo da predvidimo u ovom nabujalom toku Dunava ili neke sledeće godine, ne daj bože, da će to da ide takvim tokom.
Znate, ovi ljudi koji su kao mali doživeli ovako nešto i na Dunavu i na Tisi jednostavno se čude otkud se to desilo.
Ali, nesreća i nepogoda zadesi jedan narod, pa tako i nas, mi sada moramo da se borimo i vidite da i tu država ne preduzima korake odsečne i odlučne kakve treba, nego to radi vojska i dobrovoljci građani, kao što je slučaj danas u Zemunu, 13. aprila kada je, kao i mnogi članovi naše stranke, kada je danas najkritičniji dan i kada je već u Gradištu na 917 santimetara nezabeleženi rast Dunava.
Kada je već to sve tako, onda ste mogli da razmišljate po principu da uštedom na jednoj strani i smanjenjem troškova i birokratizacijom javne potrošnje, da ne dajete toliko para ovim lopovima iz Narodne kancelarije, jer to su na desetine miliona evra. Vi ste to dali u ruke ovom Tadićevom tajkunu Đilasu i Šutanovcu, i ko sve to ne krčmi tamo.
Onda ste osnovali Agenciju za promociju izvoza, a to je bilo oko 50 miliona.
Ne kažem da je potpuno trebalo da izbrišete te stavke, ali malo po malo nađete uštedu i kažete – to će da ide za taj projekat, a onda da jedinicama lokalne samouprave, koje su tražile i koje su u nemogućnosti da dobiju aranžmane neke povoljne, baš i od ove Evropske banke za obnovu i razvoj, omogućite kao Vlada...
A to vam govorim zbog grada iz koga dolazim, takvog kredita nema, nego je Stevanović išao da se zaduži kod poslovnih banaka za 500 miliona dinara za prošlu godinu, da li je tako, kolega Vučićeviću, pola milijardi dinara zaduženja jednog grada i vi sada idete dalje u nešto što će da nas neizbežno dovede u dužničko ropstvo.
Kako vi da vratite te kredite i tako ćete nama novi balast da natovarite kao budućoj vlasti, kada vam je realni rast bruto društvenog proizvoda za 2006. godinu, a 2005. godine to je bilo 6,1%, a sada vam predviđaju da će to da bude ispod 4% iz onih malopre nabrojanih razloga.
Dakle, i zbog činjenice da je ovaj iznos kredita u evrima, zapamtite, u evrima, i kao takav se vraća u njegovoj protivvrednosti, a da je dinar danas potcenjen i da je njegova realna vrednost sto za jedan evro, umesto sadašnjih 88,7 ili 89 koliko se kreće.
Time ste učinili još dodatnu stvar da ste potpuno destimulisali naše izvoznike, jer ko će da se muči da proizvede neki proizvod, ili povrće ili neko prerađeno meso ili bilo šta drugo ili živu stoku da izvozi, da mu neko vrati, odnosno država po onom srednjem kursu koliko je, to je otprilike 88 dinara, a on zna da najmanje vredi 100 dinara. Ceo koncept ekonomije i ovakvog zaduživanja je haos za srpsku privredu i za ono što će da nas zadesi ove godine. Time šaljete pogrešnu poruku biračima, u stvari to rade ovi vaši poslanici, a i vi ste spremni gde god se pojavite da hvalite ovaj bankarski sektor, zato što je to lobi koji vas drži i koji vi kontrolišete.
Onda kažete – nije nikakav problem, uzmemo kredit, mi ćemo to da vratimo. Građani su prezaduženi, da više ne znaju, naročito kroz ovu ekonomsku kategoriju - trošak kredita, od banke do banke se ne zna koliko je to, a to je u procentima, koliko su se stvarno zadužili.
Mi smo protiv ovoga i smatramo da iz realnih izvora i kroz mnogobrojne uštede svi poslovi i ključni poslovi infrastrukture u jednoj zemlji mogu da se urade i da ovakvi aranžmani ne mogu da doprinesu stabilnosti naše privrede, zato što iz duga u dug mi upadamo sve više i na kraju se ne zna koliko mi to dugujemo. Možemo da se nagađamo i da baratamo ciframa. Unutrašnji dug je zaista mnogo veliki. Pitanje je da li i vi u ovom trenutku znate koliko je unutrašnji dug, kad računate sve ono što građani duguju državi i što duguju bankama koje su veoma rigorozne. Nemojte da nas zadesi stanje, kao što je to slučaj u Kanadi, recimo, da ne pričate da govorim samo o ovim zemljama koje su prošle tranziciju, ali što je slučaj i u Češkoj, u Rumuniji, u Bugarskoj, da ljudi moraju da rasprodaju sve, jer su toliko hipotekarno opterećeni i kroz kredite banaka. Naša država ne sme to da dozvoli, već mora stabilno, pokretanjem privrede da krene u razvoj i infrastrukture i svega onoga što nam je neophodno.
Kada imate konstantan privredni rast, koji vam je u padu zato što imate uvoz samo robe široke potrošnje u januaru mesecu za 392 miliona dinara, što je zaista velika cifra, pa tako iz meseca u mesec, onda dolazite u situaciju da pokazatelji ne mogu da opravdaju ovakvo zaduženje, da to nije dobro.
Što biste vi to na kraju radili kada ste vi predvodnik onog dosovskog konglomerata koji je došao na vlast tako jer je obećao šest milijardi dolara bespovratne pomoći? Od tih šest milijardi dolara bespovratne pomoći, koje samo što nisu, čekale su na mađarskoj granici, a nikada nisu ušli u našu zemlju, mogli ste pet mostova u Beškoj da napravite, ne znam koliko autoputeva i autostrada, da nam pozavide Španci, Italijani, Nemci i sve razvijene zemlje na Zapadu.
Ovako, ovo je jedan rizičan i opasan aranžman za građane Srbije, zato što je Republika garant svih ovih zaduživanja.
Mi smo izričito protiv toga i zato sam predložila, u ime poslaničke grupe SRS, da se član 2. ove kontragarancije izbriše.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram da izrazim sumnju da većina poslanika koji će da glasaju, uprkos upozorenjima SRS, za ovu kontragaranciju zna za šta glasa.
Moram da vas vratim na prvi član ove kontragarancije i da vam kažem o čemu mi sada razgovaramo, jer su neke kolege tek sada ušle u salu i onda da se zapitate da li znate šta znači ova skraćenica.
Nije nam ni ministar to objasnio, ali sumnjam da mnogi od vas, uz veliko razmišljanje, neki razmišljaju i satima o nečemu, a ne dođu baš do tačnog zaključka, znaju o čemu se ovde radi.
Da li vi znate da se radi o kontragaranciji Republike Srbije i Crne Gore po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj (komponenta Srbija i Crna Gora - projekat za Srbiju), odnosi se na Elektroprivredu, i da u članu 1. Republika Srbija preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije i Crne Gore u iznosu od 13.900.000 specijalnih prava vučenja (SDR) itd.
Ako vi mislite da je to neko vučenje bez veze i da je to nešto onako tek i da je taj iznos nevezan za neku valutu, ili za dolar ili za evro, grdno ste se prešli. Trebalo je prvo ministar da kaže i da objasni javnosti šta je to specijalno pravo vučenja. Njemu je bilo jednostavno da to kaže, zato što to ne treba da krije od javnosti i da se to stručno na ovakav način i terminološki odredi, a da se ne govori o milionima evra, odnosno dinara.
Zapravo ne zna se ni šta je u pitanju, jer ako je to obraćanje bordu direktora MMF-a da se popune rezerve, devizne rezerve u konvertibilnoj valuti i da u prevodu to znači specijalno pravo vučenja, onda treba da kažete, gospodine ministre, zašto se onda vi obraćate bordu direktora MMF-a, a sa druge strane nam kažete da imate i te kako odlične devizne rezerve i suficit u budžetu, jer ovo je jedno novo zaduženje.
Naročito zbog toga što je u pitanju EPS i što je u pitanju period u kome se daje ova kontragarancija i tražite od poslanika da izglasaju kontragaranciju za 13.900.000, opet ponavljam, specijalnih prava vučenja, a struja je poskupela od 1. aprila, i to u proseku za 18,70% za domaćinstvo.
Reći ćete svuda i na konferenciji za novinare i vi i ministar Naumov i bilo koji ministar iz Vlade i poslanik iz vladajuće garniture da je to 15%. Nije, nego je skoro 20. Evo kako.
Vi sada tražite od građana da se zaduže za EPS novim kreditom, odnosno specijalnim pravom vučenja, da se obratite bordu MMF-a, da biste izvršili ono što je neophodno EPS-u, prosek poskupljenja 20% i promenjen odnos između tarifnog sistema i zona tarifiranja, o čemu građani još uvek ne znaju, jer tek su nam pristigli računi za mart mesec, a kada dođe početkom maja prvi račun za april, iako je prošla grejna sezona, neki su morali da greju i početkom aprila, videćete da je to poskupljenje 20%.
Ako sada napravite komparaciju i uporedite da je cena za kilovat-sat potrošene energije u domaćinstvu bila pre pet godina 0,9 centi po kilovat-satu, toliko za one koji ne znaju, pa kažu da se mnogo bolje danas živi, odlične su nam plate i super su penzije, a da je sada 4,6 (i to je prosek) i da je ona 10 centi u crvenoj zoni, koja je ostala ista i kod nje je poskupljenje još veće, jer u ovoj najnižoj, zelenoj tarifi umesto dosadašnjih dozvoljenih 600 kilovat-sati potrošnje za domaćinstvo sada ljudi u Srbiji mogu da koriste od 1. aprila, odlukom Jeroslava Živanića, predsednika Upravnog odbora EPS-a i direktora Đorđevića, uz aminovanje vašeg ministarstva i ministarstva gospodina Naumova, samo 350 kilovat-sati energije. U ovoj drugoj nema one razlike od 350 do 600, nego odmah se startuje sa 600 do 1.600, koliko već ulazite u crvenu tarifu.
Vi to građanima niste objasnili. Još uz to na svakom računu imaju i 300 dinara za RTS i kamatu na neplaćene račune, jer tamo lepo piše (bar je tako kod računa Elektrošumadije Kragujevac, znam jer sam pre tri dana dobila račun za mart), zamislite, da vas podstaknu uz takvo povećanje cene, ako uplatite do 20-tog u mesecu dobićete 5% popusta, a ako ne uplatite, što građani obično nemaju da plate, jer je nenormalno visoka cena, ne postoji ni u jednoj zemlji u Evropi sada ovako visoka cena struje i u odnosu na standard stanovnika i pojedinačno, kako god hoćete, onda vam je kamata od 0,2% dnevno. To nigde ne postoji i nema nikakvo utemeljenje ni u jednom zakonu i direktno je suprotstavljeno i zakonu koji je na snazi još, saveznom, o obligacionim odnosima, i to je ukinuto.
Gospodine Dinkiću, recite onima koji vrše obračun kamata i u poreskoj upravi, pošto je sada u toku plaćanje poreza i pristižu rešenja, i recite onima u javnim preduzećima da to što rade je protivzakonito i da će jednog dana neko morati da ode u zatvor.
Znate, desilo se, meni se obratio jedan gospodin, ali kaže da je preko 200 takvih malih privrednika u Kragujevcu, da su oni tražili ispravke na rešenje poreza na dodatu vrednost, da su došli ljudi koji su uložili žalbu na pristiglo rešenje za porez na imovinu i onda kada su im vratili navodno ispravku, ta gospođa, odnosno pouka je bila zaposlenih u poreskoj upravi Kragujevca – obračunajte pripadajuću kamatu, odnosno kamatu koju morate za period od tada do tada.
A koji model da primeni taj neko? Evo ajde sada vi poučite kao ministar finansija jednog prosečnog građanina Srbije da ne plati struju ili da ne plati porez, koju on to kamatu treba da primeni i gde ta kamata postoji.
Najlakše je ovako, kažete ljudima – ajde odobrite i ovih 13 miliona i 900.000 specijalnih prava vučenja, odnosno da se zaduži država za elektroprivredu, pre toga za Bešku, onda za ovo, za ono. Objasnite onda građanima po kom osnovu plaćaju zateznu kamatu.
I to shvatite sada kao moje poslaničko pitanje i tražim odgovor, jer ja vama odgovorno tvrdim da je u maju mesecu, za vreme ministrovanja Božidara Đelića, tadašnji potpredsednik Vlade koji je bio dežuran za potpisivanje izveštaja Vlade na osnovu podnetih amandmana, to je bio onaj smenjeni Vuk Obradović, zbog tadašnje afere koje je nastala o Vladi, dao odgovor u ime Vlade Republike Srbije i tadašnjeg premijera Zorana Đinđića da je opravdan amandman poslaničke grupe Srpske radikalne stranke i da će ubuduće zatezne kamate za obračun svih zateznih kamata u Srbiji da se usklađuju sa eskontnom stopom Narodne banke tada Jugoslavije sada Srbije ili rastom troškova na malo.
Ako vi primenjujete i dalje, a primenjuje se, u to budite sigurni, svuda, i u Elektroprivredi, i Upravi prihoda kamata koja nigde ne postoji ni u jednom zakonu, oni su dobili od vas odobrenje da to rade, to je protivzakonito, jednostavno vi pljačkate građane. Ne postoji mogućnost za toliko, jer ta kamata kada se izračuna za godinu dana, na primer na 100 dinara neplaćenog poreza za godinu dana ako se primeni model koji vi i dan-danas primenjujete, a ne ovaj koji je amandmanski prihvaćen 2001. na intervenciju Srpske radikalne stranke, dolazi se do zaključka da tri puta veću kamatu građani plaćaju.
Jer vi morate da pođete od toga da ljudi neki nemaju, odnosno da milioni ljudi ne mogu na vreme da plate visoke cene, odnosno račune za struju i da su retki oni, evo sad statistiku da tražite od Elektrošumadije Kragujevac, od Elektroprivrede Srbije da vidite ko su ti ljudi koji, poučeni onom zadnjom rečenicom na računu, plate do 20. u mesecu da dobiju pet posto popusta. Pa njih je ispod 5% u Srbiji, zato što ljudi nemaju.
Trenutno je u Kragujevcu prosečan dug stanovnika za struju 22.000 dinara, a ima nekih ljudi koji duguju i preko 100.000, pa mu dođu, pa mu prete, pa on pokuša da odloži. I šta radi – ode u prvu banku gde se daju keš krediti. Eto zašto se ljudi zadužuju, dođu u banku i kažu – molim vas možete li da mi odobrite kredit; oni kažu – može 1.000-2.000 evra. Koliki je rok otplate – pet godina.
Na jedan evro on najmanje vraća dva, 17% mu je godišnja efektivna kamata. Te troškovi kredita, te ovo, te ono i kada dođe u situaciju da dobije, kad mu odbiju sve one troškove, ne 170 ili 180.000 dinara, nego 160.000 u najboljem slučaju, za 2.000 evra toliko mu daju u dinarima, on u Elektroprivredu, on ode u vodovod, on ode ovde, ode onde, isplati sve dugove i grca jadan, pet godina plaća kredite.
A šta će sledeće godine – ništa. Opet nove kamate stižu, bogati se država, odnosno Ministarstvo zaračunava takve kamate, narod sve više strada i banke samo dobijaju, jer on će sledeće godine, ako nije ispunio onaj bonitet od 30%...
Sad su povećali, pa kažu možete i do 50% od plate da se zadužite. Oni jadni ljudi idu i sledeće godine moraju opet isto. Ne razmišljaju o nečem drugom. To je naš prosek življenja u Srbiji.
Evo ja sada i vi ste, gospodine Mihailoviću, predsedavajući i vas, ministre, pitam da odgovorite, i hoću pismeni odgovor na postavljeno poslaničko pitanje – koji model zatezne kamate Ministarstvo finansija i Uprava prihoda primenjuje kao javna preduzeća u Srbiji i preduzeća čiji su osnivači skupštine opštine i gradova, dakle šta je to po vama dozvoljeno i koja je to dnevna zatezna kamata za neplaćene račune?
Želim da mi odgovorite, da to imam napismeno od vas da bih znala da kažem to građanima i svakome ko dođe da me pita i da se žali na enormne zatezne kamate koje dobija po neblagovremeno plaćenim računima. Nemaju ljudi odakle da plate, snalaze se, ali bar da znaju ko ih dere za toliku kamatu.

Osam poslanika vladajuće garniture trenutno sedi u sali, uvažena gospođo Pop-Lazić, uvaženi poslanici SRS, građani Srbije, u situaciji kada jedan sramni dokument Narodna skupština Republike Srbije ima ispred sebe.

Kada bi neko pravio analizu pojedinačnih izlaganja na raznoraznim mestima, pa i sa skupštinske govornice, poslanika koji su ne kao da je požar, nego kao da su ih napale ustaše jurnuli na ova vrata, a oni ostavili i narod i teritoriju, a ne da se brane...

Jer verujem da oni ne bi bili u stanju i kada bi morali da pruže pomoć onim jadnim starcima i onim Srbima koji su ostali da žive na svojim vekovnim ognjištima pod rukovodstvom i torturom i patronatom ustaške hrvatske vlasti, ne bi se bilo ko od njih obazirao.

To pričam zbog toga što je neverovatno da ćete vi da glasate za ovaj dokument, najviše iz onih razloga koje je iznela Vjerica Radeta u svom prvom izlaganju o amandmanu na član 1, zato što joj je možda bilo teško da kaže, baš kao i gospodinu Kutiću, i svim onim ljudima, i gospodinu Buhi koji je predsednik Vlade RSK u prognanstvu, odnosno izbeglištvu, da su to ljudi koji ne samo što su im dedovi i pradedovi sa tih prostora preživeli, ali na svu sreću preživeli, što milioni Srba nisu i stotine hiljada u poslednjem genocidu ustaške hrvatske vlasti.

Samo da ste danas otvorili novine, vi koji sedite ovde ili oni koji će da se vrate popodne ili već kada, da glasaju, i da ste pročitali da se nastavlja nešto što već nad Srbima traje i nad SPC i što je počelo još tridesetih godina, a to je unijaćenje i pokatoličenje srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini, odnosno da to sve radi ustaška hrvatska vlast pod patronatom svoje crkve i da je najodgovorniji za genocid nad Srbima, a na čemu se temelji, i temeljiće se jednog dana kada otpočne proces predsedniku naše stranke prof. dr Vojislavu Šešelju, njegova celokupna odbrana protiv te nebulozne optužnice i tih tačaka koje mu se stavljaju na teret.

I da je zapravo, kako je i on to rekao u svojoj knjizi, "taj đavolji šegrt, zločinački rimski papa Jovan Pavle Drugi" uzročnik stradanja srpskog naroda i da su ustaše, okupljene levo, desno, u centru, nema nikakve razlike, u svim političkim strankama i frakcijama, kako god hoćete, oduvek bile i danas jesu jednoglasni u jednome – da Srbima nema opstanka na njihovim ognjištima i da oni ne dozvoljavaju da Srbi žive u svojim kućama, na svojoj teritoriji, u Republici Srpskoj Krajini.

Kada je prošle godine SRS podnela rezoluciju, odnosno memorandum o RSK i kada ste to dobili u vidu poslaničkog materijala, ne verujem da ste vi to uopšte čitali, vi poslanici iz vladajućih struktura. Jer, da jeste i da ste videli sve ono, a to su samo delovi strahota kroz koje je, i kroz ustaški genocid, prošao srpski narod u najnovijem genocidu od 1991. godine, koji je trajao sve do onih akcija ustaških hrvatskih vlasti "Bljesak" i "Oluja", i da znate nešto iz istorije srpskog naroda i onoga što nam se desilo za vreme Drugog svetskog rata i da je dan-danas Jasenovac najveći srpski grad pod zemljom, vi biste onda tražili od vaših šefova poslaničkih grupa, tražili biste od predsednika Skupštine i glasali biste tog dana kada je to bilo na dnevnom redu, da se ta rezolucija nađe.

Ali vi ne razmišljate uopšte o tome. Vama su važni vaši svakodnevni i sitni partijski interesi i ono što vam stigne kao nalog, što reče gospodin Krasić, od EU za dobrokomšijske, tako bih se izrazila, odnose, jer ne mogu to "dobrosusedski" ni da izgovorim. Kao što, gospođo Pop-Lazić, verujem kao i vi, kao i svi poslanici SRS, ne razumete kakav je ovo dokument. Ako se ovde kaže da je sačinjen u dva primerka i u istovetnom tekstu, u to prosto ne mogu da poverujem i ne znam kako se ovako nešto našlo pred poslanicima Narodne skupštine.

Ne razumem kada je to bilo "sastavljeno u Zagrebu, dana 15. prosinca, u dva izvornika, svaki na srpskom", zamislite, "i hrvatskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednako vjerodostojna". Ne razumem kada je to bio 15. prosinac, ne razumem stvarno šta je izvornik, ne razumem sve ovo ovde što piše po ovim tačkama. Ne razumem kako ste mogli uopšte da prihvatite da je to napisano na hrvatskom jeziku, kada taj jezik ne postoji. Ustaše nikada nisu imale svoj jezik, one su ga otele od Srba.

A da ste nešto čitali, a mogli ste, bar vam to nije bilo skupo, a kapitalno je delo u našoj novijoj literaturi, da ste čitali "Ideologiju srpskog nacionalizma" prof. dr Vojislava Šešelja, mogli ste da vidite da je on, na osnovu emigrantskih opusa Laze M. Kostića i saznanja do kojih je došao iz raznoraznih drugih izvora, lepo dokazao i pokazao da ustaše nikada nisu imale svoj jezik.

Kako onda možete da izgovarate takve reči i da prihvatate da jedan dokument bude u pravnom prometu Republike Srbije, a da je napravljena na jeziku koji ne postoji i nije nikada dokazano da takav jezik postoji?

S druge strane, ne obazirući se na pojedine tačke, od jedne, do druge, do treće, moram da vam kažem da vi ovaj ugovor prihvatate, i da ćete biti spremni da glasate za njega, u situaciji kada se istorija ponavlja, kada se koliko juče zagrebačko-ljubljanski mitropolit Jovan Pavlović obratio javnosti, celoj svetskoj javnosti, a pre svega nama vernicima SPC, optuživši hrvatsku ustašku vlast za pokrštavanje više od 30.000 Srba.

On je u pismu Svetom arhijerejskom sinodu SPC naveo da je u nekoliko parohija arhijerejskog bjelovarskog namesništva pokršteno više desetina pravoslavnih Srba i da taj proces neprestano traje.

To je ono na šta vas mi upozoravamo i na šta vas je toliko godina unazad upozoravao i dr Vojislav Šešelj i što će on da dokazuje onog dana kada mu u antisrpskom Haškom tribunalu otpočne proces.

Predstavku o tome kakve sve zločine je činila rimokatolička crkva u ustaškoj hrvatskoj vlasti, uz pomoć njih, zapravo, na teritoriji gde su vekovima živeli Srbi, dostavio je tribunalu u Hagu, u obimu, koliko Vjerice, 1.800 strana.

Prikupio je preko 300, i tim za njegovu odbranu, knjiga koje su pisali razni autori, čak i Hrvati izvorno, o tome kakav je genocid vršen nad srpskim narodom, i da u svemu Jovan Pavle Drugi, rimski papa, ima i te kakvu ulogu i da ovaj Racinger, odnosno Benedikt, nastavlja njegovim putem i da se to isto danas dešava nad srpskim narodom, obratio se juče i mitropolit zagrebačko-ljubljanski.

Za mene je, kao nekoga ko je ne samo pasivni posmatrač, nego svedok mnogih dešavanja unazad 15 godina nad našim narodom u RSK i RS, neshvatljivo da vi ovako prilazite ovim stvarima.

Niste želeli da pokrenete osnovna pitanja, a to je položaj Srba i kada će da nam vrate RSK, koja je okupirana, kao što je Bore Kutić rekao, koja je bila i međunarodno pravno priznata i imala svoju zaokruženu teritoriju i izvršnu i zakonodavnu vlast.

Tamo su se birali poslanici u parlamentu RSK. Najviše je bilo srpskih radikala, a onda onih drugih iz srpskih stranaka.

Danas imamo situaciju da nam pojedini predstavnici, navodno, srpskog naroda ovde u Skupštini Srbije, poput onog nesrećnog Albijanića, kažu – šta fali njima tamo, oni imaju svog predstavnika u hrvatskom Saboru.

U ustaškom Saboru oni imaju Pupovca za predstavnika, koji ne sme da pisne ni Sanaderu, ni Mesiću i koji se isto tako i grli i ljubi sa njima kao što rade i Tadić, i Vuk Drašković i ostali izdajnici koji navodno štite interese našeg naroda.

O čemu mi onda pričamo? O kakvoj carinskoj saradnji?

Da bi zamenik ministra trgovine Srđan Srećković, koga su popularno mediji pre deset dana nazvali Hrvoje, jer se on zaista dobro snašao u tom ustaškom lobiju na našem tržištu ovde, zato su ljudi dali takav nadimak njemu i timu oko njega, da što više ušićari i da enormno zaradi na osnovu monopola koje pojedine ustaške firme imaju ovde koristeći sve naše potencijale i uništavajući srpsko tržište...

Ne valja vam taj posao, zato što ćete da se obrukate i što ćete jednim pritiskom na dugme da glasate za nešto što normalan narod – bez obzira na to da li je ikada bio u bilo kom mestu u RSK, da li otuda ima rođake, da li vodi poreklo, a da ne govorim o onima koji su u stotinama hiljada morali ovde u svojoj matici da nađu utočište i stotinama hiljada onih koji su svoje najmilije izgubili u jasenovačkom logoru i na drugim stratištima za vreme Drugog svetskog rata – ne može ovako nešto da prihvati.

Niko normalan ne može da prihvati postavljeno pitanje, kao sinoć u jednoj emisiji na jednoj televiziji, da je ne reklamiram – ko nam je bliži, Slovenci ili Hrvati. To je neverovatno šta se radi.

Da li vi mislite da mi imamo isprane mozgove i da ovaj jadni narod, koji danas nema hleba da jede i koji tako teško živi i kome nudite "Podravkine" supe i "vegetu" po samoposlugama, sve te njihove proizvode, ne zna šta smo mi preživeli, kakvu smo ekonomsku štetu imali zbog toga, a da ne govorim o izgubljenim žrtvama i o ljudskim glavama.

Što se niste zapitali kako je bilo Srbima i ne daj bože da se tako nešto desi, ali po ovom upozorenju i činjenici da su u selima Narta, Laminac, Bosiljevo, Marinkovac, Donji Šumeđ, Dejanovac, Batinica, Lipovčani, Dragičevac, Derez i Derežani Srbi pokršteni i da se pokrštavaju i dalje, kakva im sudbina sledi?

Hoćete vi njih da obradujete kada im dođu i zakucaju ustaše na vrata i kažu im – ili ćeš da prodaš veru za večeru ili ćeš da bude streljan ili na najgori mogući način izmasakriran.

O čemu vi pričate? Da li vi znate uopšte šta se dešavalo, mi ovde otvaramo bolna pitanja i rane samo zbog jednog sporazuma koji u suštini ne znači ništa, a znači vama, znači Srećkoviću da manipuliše, da može da trguje drogom, što reče koleginica Radeta, ne znam čime i da se neko dobro udomi ovde na našem tržištu, a kod njih apsolutno nijedan proizvod iz Srbije ne ide.

Napravite tu ekonomsku analizu, kada vas se već tiče sporazum o carini, šta ste vi Hrvatima izvezli za protekli dve godine dok ste na vlasti.

Moram da vam kažem frapantan podatak da ste u prvom mesecu ove godine najviše robe široke potrošnje, a zna se šta je roba široke potrošnje, to su osnovne životne namirnice, uvezli iz Slovenije, iz Hrvatske.

Uz sva ova stradanja ljudi, uz nemogućnost da povrate svoju imovinu, i oni koji su članove porodice koleginice Radete, gospodina Bore Kutića, gospodina Buhe, i ko zna koliko još stotina hiljada ili miliona Srba, treba da vas bude sramota onog dana kada glasate za ovo.

Jer, ako već ne znate, mnogi od vas, da naučite koja je zapadna linija srpskih granica i da je to Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, i da pogrešno premeštate gradove, jer ne znate na mapi gde se to nalazi, evo da vam kažem da su čak iza Karlobaga Srpske Moravice, dakle i dalje od te linije, i da su to mesta koja su obeležena srpskim manastirima, crkvama i grobovima.

Ako već to ne znate i ako ste zaboravili kako je srpski narod stradao pod ustaškom hrvatskom vlašću, onda nemojte bar da glasate za ovo, jer u suštini ništa nećete da doprinesete našoj ekonomiji, a obrukaćete se i sami i obrukaćete i svoje potomke.

Gospodine Prorokoviću, ako ste vi jedan od osam poslanika vladajuće garniture u sali, ako ste već rekli da se vama i vašim članovima porodice u stvari od ustaške hrvatske vlasti sve to desilo, onda bolje da ste ćutali i da ste izašli i da se niste javili po ovoj tački dnevnog reda, jer vi ćete onda samim tim i teže da izađete pred svoje rođake i pred one prijatelje koji znaju šta su vama ustaše uradile.

Nemojte da vršite zamenu teza. Niko od poslanika SRS nije pozivao ni na kakav rat sa Hrvatima, kao što mi nikada nismo izazivali nikakav rat, što je pokušao da nam ceo zapadni svet pripiše i celokupnom srpskom narodu, ni u Republici Srpskoj Krajini, ni u Republici Srpskoj.

Moram da vas podsetim da je srpski narod goloruk napadnut u selima oko Knina, u Vukovaru, na Plitvičkim jezerima i da je na Koranskom ostrvu ustaška hrvatska vlast 36 vojnika metkom u potiljak ubila u jednom danu, da oni nisu imali mogućnost da se brane i da je naš narod najstradalniji narod.

Isto tako moram da vas podsetim na to da je upravo zalaganje SRS, zbog toga što ne možemo da ostvarimo pravo da naši sunarodnici žive na svojim vekovnim ognjištima na teritoriji Republike Srpske Krajine, međunarodno priznatoj zapadnoj srpskoj republici, mi smo tražili i više puta vam rekli, a ja ne znam da li je to za vas novina, pa se vi čudite i na kraju tek o tome razgovarate, da se iz tog razloga prekinu svi odnosi sa njihovim zvaničnicima. Dakle, mi samo tražimo da svaki Srbin može da ode i u Knin, i u Vukovar, da živi u svojoj kući i da ga niko ne zlostavlja i ne maltretira.

Što se tiče ovog sporazuma i saradnje, vi možete da sarađujete, može i Boris Tadić, može i Koštunica... Išli ste na inauguraciju Stjepana Mesića odmah posle dolaska na vlast 5. oktobra.

Ne vi lično, nego ceo onaj dosovski konglomerat. Brukali ste i državu i narod, mislim na vas vlastodršce, ponašali se onako kako zaista ne dolikuje iskrenim srpskim patriotama, tako snishodljivo da je i ovaj sporazum upravo jedna od takvih reakcija.

Ako već hoćete da zadirete u lična osećanja i svoj ste slučaj spomenuli, a ja vam rekla kakav je ishod bio za porodice mojih uvaženih kolega i nabrojala vam neke od njih, onda nemojte takvim, pre svega, nekorektnim izlaganjem i zamenom teza da još dodajete so na njihovu nezalečenu ranu.

Na kraju da vam kažem da je pre godinu i nešto dana dečak u Vukovaru, koji je imao samo 15 godina, prebijen na smrt zbog toga što je nosio šal FK "Crvena zvezda". Ustaša koji ga je primio u kola da ga preveze u najbližu bolnicu, pošto je dečak krvario i gubio svest i bio na ivici života, izbacio ga je kao psa iz kola samo zato što je Srbin.

Moram da vas podsetim na to da su se usudili neki ljudi da "Lastinim" autobusom odu u Istru pre dve godine. Onda su se pojavile ustaše, prišle autobusu, počele da urlaju, lupaju, da grebu po staklima i rekli: "Gde ste Srbi, mi smo ustaše iz Splita, izađite da vas koljemo".

Još i najnovije saopštenje mitropolita zagrebačko-ljubljanskog; ne znam da li je vama dovoljno dokaza u prilog našoj tvrdnji da mi moramo da se borimo za ono što je naše?

Nikada nismo hteli ni sa kim da ratujemo, a branili smo zaista junački, mnogi su položili junački svoje živote braneći otadžbinu i srpstvo tamo gde su nas ustaše napale, ali budite sigurni da ćemo državnički mudrom politikom, pre svega onim što će dokazati naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu, i mi kao političari za budućnost da se izborimo, a valjda nam to garantuje i međunarodno javno pravo, ako ikada bude počelo da se poštuje, da svaki čovek može slobodno da živi na svojoj teritoriji, na svom ognjištu, odakle je proteran goloruk, a mnogi su i pobijeni.

Mladi gospodine, prvo je trebalo da u Narodnu skupštinu dođete, pošto vam je miliji ustaški novogovor, sa "okovratnim zatezalom", a ne tako razdrljeni u toj košulji, da biste mi se obratili.

Druga stvar, nemojte više ikada da vam padne na pamet da pogrešno tumačite moje grimase i da govorite da se podsmevam nad mrtvim ljudima, zato što sam ja pre pet godina izgubila svog oca.

Sa druge strane, vodite malo računa o tome kako se uopšte obraćate pametnijima od sebe, u šta ja spadam i svaki poslanik SRS i svaki Srbin koji nije u ovoj skupštini, jer da ste vi, mladi gospodine, bar delom i nalik na vašeg stranačkog kolegu gospodina Mikavicu, kome ne bi palo na pamet, a isto je iz Novog Sada, da brani ustaše od njihovih zločina i zlodela, mogli ste nešto da naučite, pošto dolazite iz Novog Sada.

Nisam očekivala, niti sam mogla da očekujem da vas nečemu nauči Dušan Proroković. Znam već godinama da on ničemu ne može da vas nauči, a on je to pokazao malopre ovde.

Bolje vam je da ćutite. Još, što bi naš narod rekao, do džaka soli vi da stignete, kako rekoste - Borko, kako vam je prezime, mora da prođe još ne znam koliko vremena i da uđete na ova skupštinska vrata, a na sledećim izborima nećete da vidite ovu salu na razglednici.

Sačekajte malo, jeste vi mladi junoša, ali nemojte da se zalećete tako. Prvo ja prestanem da govorim, pa odem i sednem na svoje mesto, pa se vi javite, pa ako vam predsedavajući da reč, a pre toga nabavite ovo, kako vam rekoh da se zove, "okovratno zatezalo".

Gospodine Iliću, Dejan Mikavica nije u sali, ali trebalo je Dušan Proroković da vas upozori da kao koalicioni partner SRS, doduše manjinski, u Novom Sadu ne možete da iznosite takve neistine i da u odsustvu kolege Igora Mirovića, naročito zbog toga što su to grube neistine, govorite stvari kojima pokušavate sebe samog da diskreditujete, odnosno i vašu stranku, pošto ste u koaliciji sa SRS u Novom Sadu, koja izuzetno dobro vodi taj grad, i gospođa Gojković kao njen gradonačelnik, i odbornička većina u Skupštini grada Kragujevca i direktori preduzeća, kao i Zavoda za izgradnju grada.

Što se tiče tog posla o kome govorite i stavljate ga pod sumnju i na takav način želite da diskvalifikujete taj neumorni rad kolege Igora Mirovića, valjda zbog toga što je za nepunih godinu dana Novi Sad, srpska Atina, zablistao sjajem kakav nikada nije viđen u tom gradu, a naročito za vreme vladavine DS-a, to niti je u redu, niti je korektno, samim tim što ste vi iz DSS-a. Neko je na to trebalo da vas upozori. Taj kamen kojim je gospodin Mirović ulepšao Novi Sad je iz Nemačke ili iz Belgije, ne znam tačno odakle, a tu tezu i priču su proturali Novaković i onaj žutaćki autonomaški lobi iz Novog Sada, koji se svojski trudi, ali bezuspešno, da diskredituje rad gospođe Maje Gojković i gospodina Igora Mirovića.

Što se tiče prodaje cigareta i šverca duvana na prostorima bivše Jugoslavije i onih koji su se najviše okoristili, gospodine Prorokoviću, srdačno vam preporučujem da pročitate knjigu koju je napisao naš predsednik (a tu ćete da prepoznate i te kako vrh dosovske bivše garniture i one koji vam se sada nude za saradnju), koja se zove "Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije".

On nije govorio samo o periodu od 2000. do 2003. godine, nego i o 1993. i 1994. godini i svim godinama kada je naša država bila pod sankcijama i o činjenici da su se pojedinci iz vrha dosovske vlasti i te kako okoristili i našli unosan posao švercujući cigarete.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o planiranju i izgradnji koji je doneo Dragoslav Šumarac je naišao na veoma negativan odjek među milionima građana Srbije.
Mi srpski radikali, mi koji smo bili u stanju, kao što ćemo biti u stanju i vašu vlast da oteramo pre vremena, smenili smo i dosovsku garnituru i Šumarca i sve one koji nisu hteli da slušaju šta smo im govorili, sproveli smo za kratko vreme akciju u kojoj se milion i sto hiljada građana širom Srbije svojim potpisom opredelilo i zahtevalo da se Zakon o planiranju i izgradnji stavi van snage.
Mi smo na tome insistirali kada je konstituisan ovaj saziv Skupštine Srbije i vi to niste hteli da prihvatite. Smatramo da je trebalo da se uradi potpuno novi projekat.
Moj amandman je samo sled početka cele naše priče – da se briše član 84. postojećeg Šumarčevog zakona, odnosno član 27. To je bio amandman kolege Milana Stevovića. Sada se to provlači i kroz član 161, odnosno 42.
Predlažem da se doda član 42a u ovom izmenjenom predlogu zakona, kako bi se promet zemljišta omogućio, jer se mi kao stranka, za razliku od gotovo svih aktera na političkoj sceni Srbije, kada su u pitanju promene pojedine Ustava, striktno zalažemo za ono što treba da se promeni u Ustavu, a jedna od tih stvari je ne samo trajno korišćenje, nego posedovanje gradskog građevinskog zemljišta.
Međutim, ni te naše predloge, ni činjenicu da smo prvi izašli, odnosno gospodin Tomislav Nikolić, u ustavnoj komisiji sa konkretnim rešenjima šta bi trebalo da se uradi, pa čak i rekli da bi to moglo amandmanski da se promeni oko društvene svojine, oko građevinskog zemljišta...
Sada dolazimo na to da takav principijelni stav imamo i kada je u pitanju Zakon o planiranju i izgradnji i da će javnost pre da prihvati ovo naše rešenje, zato što je zapravo produkt našeg dugogodišnjeg rada na ovim i drugim pitanjima, na problemima koje građani imaju i sa kojima se suočavaju.
Ovaj zakon o planiranju i izgradnji, odnosno izmene i dopune i u kvalitativnom smislu, a naročito u birokratskom smislu neće doneti nikakve pomake za građane Srbije.
Nešto simbolično, a to je ništa, u problemima sa kojima se oni suočavaju.
Dolazeći jutros po ovoj ogromnoj kiši i po pljusku iz Kragujevca na sednicu Skupštine Srbije očekivala sam da će u 10 sati pre svega da se obezbedi taj vaš čuveni kvorum od 84 za početak radnog dana, pa pošto je to odloženo za 11 sati, da će to da se desi uz prisustvo ministra Velimira Ilića, koji je sada nadležan i za ovu oblast u tom čuvenom Ministarstvu za kapitalne investicije. Njega nema i niko nema odgovor gde je on.
Juče se ovaj predsednik DS-a sa Pajtićem i autonomaškom svitom šetao uz obalu Dunava, tek da vidi kako izgleda Dunav.
Znate, neke stvari čovek po prvi put u životu mora da vidi, verujem da on nikada zemunskim kejom prošetao nije, juče je šetao novosadskim kejom; jer, ako je čovek koji je rođen u Crnoj Gori, kaže, nosili ga kao malog, dva puta je išao u Crnu Goru, odakle mu je otac poreklom, samo se pojavljuje u tako nekim situacijama, onda je neverovatno da ministar koji je nadležan za sve ove nedaće, a imaju ih meštani mnogih gradova i naselja u Srbiji, danas nije ovde, a razgovara se o ovom zakonu.
Ako vi nemate odgovor i ako ne zna predsedavajući da je on na licu mesta na terenu, tamo gde je sada najugroženiji deo Srbije, nažalost mnogo je takvih, onda je neverovatno da nam pričate da je negde, zašto se onda zavukao u mišiju rupu.
To vam govorim zbog toga što gospođa Gordana Pop-Lazić, koja je juče popodne jedno vreme predsedavala skupštinskim zasedanjem, nije sada u prilici da dođe ovde, ali me je zamolila da u njeno ime obavestim javnost o sledećem.
Tridesetoro ljudi, u pitanju je sedam porodica iz naselja Goveđi brod iz Zemuna, pre izvesnog vremena je iseljeno iz njihovih kuća kada je nadošla voda i kada je postalo očigledno da su to neuslovni objekti za stanovanje; opština Zemun, vojska i pre svega građani dobrovoljci koji pomažu gospođi Gordani Pop-Lazić i opštinskoj vlasti u Zemunu su učinili sve da se ti ljudi isele i da im se omogući da imaju struju, redovne lekarske preglede, da im se da pomoć u namirnicama.
Onda se pojavio, posle mnogo dana od kada se to desilo, Velimir Ilić i rekao kako će on lično tim porodicama (ponavljam, Goveđi brod naselje, Zemun, sedam porodica, tridesetoro ljudi) da izgradi kuće; jer, on je sebi prigrabio pola republičkog budžeta i vi ste mu dali da se tako bahato ponaša i da obećava sve i svašta u svoje ime i rekao je da će on lično, Velimir Ilić, da se zauzme da što pre otpočne gradnja kuća za ove ljude, samo su potrebni placevi.
Gospodo, vi koji ste došli iz Ministarstva, jer vam ministar nije tu, a ta crna tašna nije njegova očigledno, i ovaj materijal na stolu, ko zna gde je on i šta sada radi, poslao je vas da ćutite i da klimate glavom, ili ne klimate, ali vas obaveštavam da je gospođa Pop-Lazić, i danas je u ovom nevremenu zajedno sa dobrovoljcima, građanima i sa pripadnicima vojske i sa svim tim dobrim ljudima koji brane i spremni su da odbrane od nadolazećeg talasa vode opštinu Zemun, poručila Velimiru Iliću da više ne obmanjuje i ne laže građane Srbije, pa ni ove ljude iz naselja Goveđi brod.
Ako je on već rekao da je samo potrebno da oni imaju placeve i da će on odmah da krene sa izgradnjom, ona je spremna, koliko danas, neka kaže dolazi za pola sata, za sat vremena, šalje nekoga iz Ministarstva u opštinu Zemun da potpiše ugovore o dodeli placa i o početku izgradnje... Ovako da nam priča neke priče, oni ljudi jadni, nesrećni, kukaju juče ceo dan na svim vestima, nemaju čizme, nemaju čamce, nemaju čime da se kreću. Svaki grad u Srbiji koji je više poplavljen pretvoren je u Veneciju.
O čemu se radi ovde? Radi se o neodgovornosti jednog čoveka koji skoči u Ibar navodno, pa izađe suv, a sada obećava ljudima da će da im pravi kuće, samo im trebaju placevi. Evo, žena je odgovorna, predsednik je opštine i kaže – ima placeva, neka dođe, jer ako nekome obećate da ćete da mu napravite kuću, mora da postoji ugovor o tome.
To vam je ista Bogdanovićeva priča za tri naselja u opštini Zemun, za Busije, Grmovac i Plave horizonte. Srpski radikali, na čelu sa prof. dr Vojislavom Šešeljom, kada su oslobodili Zemun od prethodne vlasti, pa smo je sada opet oslobodili od ove dosmanlijske 2004. godine, krenuli su u izgradnju novih naselja sa namerom da učine sve u skladu sa svojim opštinskim nadležnostima, gradske opštine, da ti ljudi dobiju potrebnu infrastrukturu.
Moram samo ovog kolegu koji je izašao, koji se površno i povremeno bavi politikom, da upozorim da je takvo bavljenje politikom ne džabe, nego potpuno pogrešno, jer to vam je kao nimalo i nikada, pa bolje onda neka digne ruke. On je našao da spočitava Vjerici Radeti, koja je godinama radila kao načelnik sektora za građevinske odnose i bila zamenik ministra pravosuđa, ili to priča srpskim radikalima, koji jesu obučeni i specijalizovani da govore o svim temama, a znate zbog čega?
Zato što je za nas neverovatno da nam dođe građanin i da nas pita – je li, šta ti misliš o onom članu Zakona o radu, šta misliš o članu zakona o semenu, o veterinarstvu, o poljoprivredi, o ne znam čemu, a taj neko, bez obzira da li je Radiša Ilić, Četrović, Milajić, dr Dunjić ili Moma, da kaže – znaš, nisam kompetentan. Nego šta su nego su kompetentni, za sve su oblasti kompetentni, jer posao narodnih poslanika je da uče, da rade, da se bore za građane i da znaju svaki zakon.
Pitam vas da li vi smete da zanoćite, vi sa te strane koliko vas ima ili ovde ovi koji su dopisni poslanici, a da ne znate šta je na dnevnom redu i da li imate savesti i odgovornosti da znate koliko je zakona i koji je došao na dnevni red. Sada da vas pitam, evo da krenem sa anketom, šta je na dnevnom redu u ponedeljak, pošto je ovaj predsedavajući brzopotezno zakazao sednicu, pojma nemate, i ako znate da vidite šta je taj zakon, pa to je prosto neverovatno.
Mi ovde izlazimo, mi predstavnici naroda koji idemo bez ikakve zaštite, jer se ničega sem Boga ne bojimo, štitimo građane, idemo među ljude, putujemo svojim kućama, vraćamo se, šetamo ulicama Beograda, mi lepo kažemo Brašnjevići su kriminalci bili još ranije, kažemo za Šutanovca da ih je reketirao, kažemo za Kljajevića unazad četiri godine da je kriminalac, za Čumeta, za pripadnike ovog ili onog klana, zato što smo čestiti i časni ljudi, takav nam je predsednik stranke, takav je njegov zamenik, takvi smo mi srpski radikali i u tome je razlika između vas i nas.
Kada kažem da ministar Ilić treba da dođe ovde i ovi koji viču "hvala Bogu", a pitanje je da li se Bogu mole i da li znaju Očenaš, bolje da ćute.
Što se tiče ministra Ilića i njegovog nedolaska ovde, recite mu vi, gospodo, jer vidim da sa pažnjom pratite sve ovo, da se ne poigrava tako sa sudbinama ljudi i sa ovim porodicama i da mu je to lično poručila Gordana Pop-Lazić, jer ako mu ona dođe ovde, a on se pojavi, budite sigurni da će da leti perje.
Zaista je neverovatno da neko trpi takvog ministra i tamo gde nismo na vlasti, a tamo gde jesmo, gde on ne preduzima poslove iz svoje nadležnosti, nego laže ljude koji po ovoj kiši i po ovoj temperaturi od svega četiri stepena napolju moraju da opstaju u šatorima, i to sve zahvaljujući, pre svega, angažovanju ovih ljudi ovde.
Znate, moram da vam kažem da ne morate tek tako da se šegačite sa nekim stvarima i da donosite paušalne ocene. Sećam se, jednom je Čedomir Jovanović, sa sve Mićićkom i onim propalim DOS-om, imao neki performans, akciju na tašmajdanskom potesu, pošumljavanje nekim sadnicama; i, zamislite ironiju sudbine, gde su otišli da popiju piće – restoran se zove "Poslednja šansa".
Vaša poslednja šansa je otišla odavno, jer niste ništa uradili, niti ste pokušali bar da postavljanjem džakova pokažete da ste spremni da zaštitite građane i da im pomognete, a nama koji to radimo i ljudima koji su sada na terenu, srpski radikali su, znate da kažete da smo ovakvi i onakvi, da treba da nas izvozite tamo ili ovamo. To je bruka i sramota i najveća sramota je što ministar nije ovde, što je vas ostavio da sedite i da mu pravite paravan i da odobravate sve te njegove brljotine. Hvala.

Vi, gospodine Mihailoviću, od jutros kao da radite na normu, počeli ste da štancujete naše amandmane sve vreme dok nisu bili srpski radikali. Imali ste valjda toliko sluha i demokratičnosti da vidite da tek ulaze poslanici, a ne u hodu da govori koleginica Radeta. Pa nećemo da se guramo na ova vrata kao vi kada bežite iz sale kad utvrdite kvorum, nego lepo, pristojno, civilizovano ću da dođem na svoje mesto.
Zaista me iznenađuje da ni vi ni predsednik Skupštine niste proverili šta se dešava sa Zakonodavnim odborom. Kolega Krasić vas je lepo upozorio da je ne samo diskutabilno, već da postoji otvorena sumnja da taj odbor nema kvorum za odlučivanje.
Ako je to već tako, a inače je prekršen član 147. Poslovnika, odnosno 146, onda me tim pre i zapanjuje ovakvo obrazloženje i nemogućnost da se podnese amandman, po tumačenju kolege Aligrudića, a i ministra, na osnovu onoga što sam podnela kao član 8.
Iz cele koncepcije i celog izlaganja poslanika SRS jasno ste videli da je naš cilj da ovaj zakon ne stupi na snagu, jer smatramo da su ovim zakonom, a videli smo to u toku rasprave u pojedinostima i u načelu, otvorene još neke istorijske nesuglasice, razmirice, tumačenja ovako i onako. On je u suštini nepotpun na nizu primera, od podnošenja zahteva, preko uzimanja perioda od kada bi se vršila rehabilitacija lica. Ko su oni koji to mogu da urade i koji mogu da podnesu zahtev?
Znate, žrtve nacizma i fašizma i oni koji su pod genocidom ustaša, a pre svega Hitlerove nacističke Nemačke stradali u najvećem broju na prostorima gde žive Srbi, mislim na najveći, nažalost, srpski grad pod zemljom – Jasenovac; mislim na centralni deo Srbije, preko 7.000 žrtava u kragujevačkim "Šumaricama" u jednom danu; preko otvaranja priče o tome da su pojedini koji za sebe govore da su nekakve demokrate, tipičan je primer Dragoljuba Mićunovića, on je jedan od osnivača DS-a, došli drugi po sistemu oca ubice, smenili ga i njih više nema.
On sad ima ove svoje junoše koji lažu, otimaju, obmanjuju narod, obogatili su se za period od godinu, dve ili tri dana, poput ovog glavnog tajkuna Đilasa, a taj isti Dragoljub Mićunović za sebe traži (on im je predsednik političkog saveta i član predsedništva DS) da podnese zahtev za rehabilitaciju.
U isto vreme javljaju se ljudi i dan-danas, hvala bogu, živi i neke gospođe koje su imale dosta godina manje nego Mićunović na Golom otoku. Evo, znam primer njegove supruge, tada je imala 18 godina, duže je boravila na Golom otoku od Dragoljuba Mićunovića. On je tamo imao sasvim jasnu i nesumnjivu ulogu, o čemu smo govorili i naš predsednik pre više od 10 godina.
Prema tome, ne samo da je sve ovo što ste napisali u mnogim članovima diskutabilno, nego otvara nova pitanja i nove ideološke i kakve god hoćete razmirice. To nikako nije u funkciji pomirenja za koje se zalaže SRS, a vi – današnje demokrate, treba da pokažete na svojim delima i svojim rečima da zaista želite demokratski uređeno društvo i da ne želite ni lustracije niti da proganjate političke protivnike.
Ali kako, kada nudite koaliciju Šutanovcu koji osim toga što se ovajdio u prošlom sazivu, uzevši ko zna koliko desetina otpremnina iz Saveznog ministarstva odbrane i koji sa cipelama od 700 evra na sebi preti ljudima da će da ih šutira i da će da se ponaša ovako ili onako? Takvima nudite koaliciju i svoju perspektivu vidite sa takvima. O čemu onda pričamo?
Da pričamo o tome šta su neki radili ljudima i kako su se komunisti ponašali prema srpskim patriotama pre više od 60 godina, ili Nemci i fašisti, kao što je to primer u Kragujevcu.
Pa, gospodine Aligrudiću, da ste imali malo obzira prema činjenici da je ovo sled koncepta SRS i prema mom amandmanu na član 8, koji tražim da se briše, ne biste tako brzopotezno reagovali ili poslali dopis, a u to nisam sigurna, ne znam ni kada ste predsedavali Zakonodavnim odborom, ni da li je tamo bilo kvoruma, jer veoma često se to dešava.
Sa druge strane, bolje je, gospodine Aligrudiću, pošto ste još uvek okosnica ove kakve-takve koalicije, da razmislite malo o ovim zlikovcima preko puta. Zgrada preko puta, preko "Čedine zebre" puna je kriminala, tajkuna i onih koji su spremni da izdaju i prodaju zemlju. O tome razmišljajte, a ne o tome da odbijete moj amandman.

Uvažena gospođo Pop-Lazić, dame i gospodo poslanici, kada je potpisan Kumanovski sporazum protiv koga je bila SRS i tzv. Sporazum Černomirdin-Ahtisari, koji je značio okupaciju naše južne pokrajine, Kosova i Metohije, i tada je kroz zaista veliki emotivni naboj koji je postojao u našem narodu, koji je prethodnih 78 dana preživljavao zlikovačku NATO agresiju, postojao neverovatan stepen poverenja u vojsku Savezne Republike Jugoslavije, odnosno ljudi su znali da su se vojnici i starešine, generali, načelnik Generalštaba, držali hrabro i odlučno u borbi sa najvećom vojnom silom na svetu.
Narod im je u tome mnogo pomogao, ali su odmah posle petooktobarskog puča, prvim imenovanjem ministra iz druge republike članice, po prezimenu Krapović, ljudi znali da će da usledi strmoglavi pad vojske SRJ, a moram da vas podsetim na to da je to prvi vojni ministar koji je krenuo i u fizički obračun sa narodnim poslanicima.
Zamislite, samo nenormalan čovek može da pokuša tako nešto i da inicira neki fizički obračun sa takvim čovekom i takvom gromadom kao što je predsednik naše stranke, četnički vojvoda – prof. dr Vojislav Šešelj.
Krapović je dobio to što je zaslužio, usledilo je imenovanje drugog ministra, takođe iz Crne Gore, a onda dolazak Borisa Tadića uz aminovanje kompletne DOS-manlijske garniture, sa izraženom sumnjom nas srpskih radikala i ljudi koji su časni oficiri, pripadnici Vojske Jugoslavije, da li je uopšte taj čovek, i gde i kada služio vojni rok.
Ako danas pravite neku anketu među vama ovde – gde si ti služio vojsku, koliko je tada trajala, da pitate Tadića, moguće je da neće i ne može da vam da takav odgovor.
Moram da vas podsetim i na to koga je on imenovao u svoje okruženje i ko su mu bili savetnici, neki od njih i dan-danas. Moram da vas podsetim na to da su o vojsci i o ulozi naše vojske i slavnih generala, poput jednog od najslavnijih među njima, generala Božidara Delića, koji je penzionisan sa 48 godina i koji je komandovao na najtežim borbenim položajima, na Košarama, braneći našu južnu pokrajinu, predstavnici tadašnje DOS-manlijske vlasti, naročito oni iz DS-a, poput Čedomira Jovanovića, Šutanovca i njima sličnih, najgore govorili o našoj vojsci i ulozi vojske SRJ za vreme odbrane države i naroda.
Onda se krenulo sa otvorenom pljačkom i mahinacijama u Vojsci Jugoslavije, sa unižavanjem pripadnika, što visokooficirskog kadra, što vojnika, što ljudi koji su građanska lica na službi u Vojsci SRJ, do otvorenog sukoba sa ovima koji drugačije misle, pa sve do čistke u Vojci Jugoslavije, odnosno državne zajednice Srbije i Crne Gore, sa otkazima koji su sledili u talasima.
General Božidar Delić je poznat širokoj javnosti kao najmlađi penzionisani general, sa visokim odlikovanjima i ratnim zaslugama u odbrani države i naroda, ali tu su i mnogi drugi čija imena ne znate. Oni su oterani iz vojske samo zato što su izvršavali svoju ustavnu obavezu koju su dali polaganjem zakletve, da će služiti otadžbini i braniti državu i narod.
Međutim, jasno je bilo posle 5. oktobra, ne samo nama srpskim patriotama, nego i našim prijateljima antiglobalistima, poput onih koji čine jedan od najslavnijih vojnih kadrova u svetu, a to su oficiri, generali ruske vojske, beloruske i svim onim našim prijateljima, da je vojni vrh koji je branio državu i narod ne samo na listi za odstrel, i da su protiv njih napisane optužnice za antisrpski Haški tribunal, već da će i oni koji su bili u nižem rangu komandovanja, da stradaju samo zato što su ostali verni i lojalni svojoj državi i svom narodu.
Mnogo je, ko zna koliko, na stotine, na hiljade onih koji su dobili otkaze, koji su pokušavali da zadrže to svoje radno mesto na kome su proveli više decenija, od kako znaju za sebe branili su državu i radili su u vojsci. Sećam se, odmah posle onih terorističkih napada i svega onoga što se dešavalo u pogromu našeg naroda na Kosovu i Metohiji 2004. godine, u noći između 17. i 28. marta, usledili su pozivi naših Srba sa Kosova i Metohije. Mislim, je l' tako, kolega Kragoviću, da ih je negde oko 500 pripadnika vojske, u stvari onih koji su civilna lica na službi u Vojsci Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, koji su momentalno dobili otkaz.
Ti ljudi su i dan-danas bez parčeta hleba, dobili su neku bednu otpremninu, i ne samo oni, nego ih je u Kragujevcu bilo više stotina, u Nišu, mislim, nekoliko hiljada, i po celoj Srbiji tako, sve zbog toga što je od strane NATO pakta i od strane EU, koja po svim segmentima prati šta radite i kako izvršavate njihove naloge u procesu, kako oni to nazivaju u ovom svom zvaničnom dokumentu "Reforma sistema odbrane", jasno zacrtano koliko vojnika treba da ima naša država, šta treba da rade da se vojska potpuno uništi, jer oni su to uradili i u državama u okruženju.
Pitajte susednu Bugarsku koja treba da uđe u EU 1. januara 2007. godine, od onolikog vojnog kadra šta im je sada ostalo. Pitajte Rumune, Grke, pitajte bilo koga ko je sprovodio NATO vojnu doktrinu na šta mu sada liči vojska.
Ako je to vama normalno i ako vam je normalno da se oni koji su dezertirali amnestiraju i da ih još hvalite i favorizujete kao neke poznate javne ličnosti koje su ovo ili ono, onda apsolutno niti imate bilo šta patriotskog u sebi, niti poznajete ustavni zakon ove zemlje. I, kako je moguće da uopšte nešto ovako predložite.
Od čega su to morali da se kriju kad su već takvi jadnici i bednici i kada su toliko hulili na svoj sopstveni narod i bili direktno svojim izjavama i svojim dezerterskim ponašanjem za vreme NATO agresije u službi NATO pakta, i šta im je to po dolasku Krapovića i onog Radojevića i kasnije Tadića smetalo od 7. oktobra 2000. godine­? Zašto ste im onda dali podršku i daćete im u danu za glasanje? Pa zato što ste isto razmišljali kao i oni koji su izbegli da služe vojni rok.
Nikakva razlika nije između vas i onih koji se amnestiraju ovim zakonom. Apsolutno isto razmišljate i vi koji ste služili vojsku i znate da je, kao što reče kolega Marković, vojska Srbije odnosno SRJ bila jedna od najjačih i najobučenijih sa oficirskim kadrom, pre svega među prvih pet u svetu i znate šta je sve vojska uradila i šta su uradili ti oficiri, generali, braneći državu i narod, ne samo za vreme NATO agresije nego sve vreme, postavljajući se tako da podižu moral narodu, naročito za vreme dok su nam otimane zapadne srpske zemlje – Republika Srpska Krajina i Republika Srpska.
Vas to ne zanima, zanima vas samo šta piše ovde. Ovo je iz novembra prošle godine i tu lepo kažu: aha, niste krenuli sa vojnom doktrinom onako kako vam propisuje NATO pakt i kako od vas traži EU.
Evo, pre 15 dana je bio ovaj nesrećnik, ranije zaštićeni svedok u procesu protiv Srba u Haškom tribunalu, ministar odbrane Zoran Stanković, koji je imenovan za ministra na zahtev Karle del Ponte zato što joj je lično obećao da će da isporuči generala Mladića u Hag. Ali, malo sutra, što bi rekla deca, ili neki ljudi u šali, ili malo prekosutra. E, neće to biti ni 1. maja ni ne znam kog maja, ni koje godine. Nemojte ni vi da se nadate tome, ni nesrećni izdajnik Zoran Stanković.
Ali, njega to ne zanima. Osnovan je pre njegovog imenovanja Fond za reformu vojske. Šta se desilo? Odjedanput iz Fonda nestalo 5-6 miliona, pa onda to počelo da se penje na stotinu miliona, ovde to čak i kažu, ali njima to odgovara.
A, znate šta još dodaju? Određeni konflikti među političkim grupacijama, pošto je sistem odbrane u nadležnosti državne zajednice, odgovarali su, kažu oni, da bi izašlo na videlo da su se desile neke malverzacije, a onda je odjednom, kako kažu, kulminiralo ostavkom ministra odbrane.
Istovremeno, kažu da reformu vojske i dalje ometa nedostatak sredstava. Pare nestale iz Fonda za obnovu vojske, rasprodato onako sve na brzinu i ljudi ostali bez plata, nekoliko hiljada njih otpušteno.
Samo mi recite – kada je izgrađen neki stan ili je napravljeno neko naselje za oficire i članove njihovih porodica?
To vas nije interesovalo. Interesovali su vas oni što su se krili ispod ženskih suknji, oni koji su dezertirali i koji su čekali da dođete na vlast i da uđe u proceduru ovakav zakon. Znate, to su nesrećnici koji nemaju ničega kod sebe. Kad se rodi muško dete u kući, zna se da ono treba da bude zdravo i pravo, da se uči časti i poštenju i jednoga dana da stasa da služi, odnosno da brani državu i narod, da ide u vojsku i da, ne daj bože, ako zatreba, brani svoju otadžbinu.
Vama je sve to normalno, sve te njihove namere, sve ono što su oni kao "evropejci" doneli ovde, što su isprobali i vršili eksperimente u ovim zemljama u okruženju. Prihvatate to tek tako da bi im se dodvorili i da biste slepo ispunili te naloge.
I nije onda slučajno zašto već danima pominjemo i gospodina Đoga i potpukovnika Milisava Pančića, časnog oficira, potpukovnika, koji je u uniformi došao na sahranu, da isprati svog komandanta, bivšeg predsednika Srbije i SRJ. Niste mogli da sačekate, odnosno ovaj izdajnik Stanković, ni pet ni 10 dana, otpustili ste čoveka. Čovek nema ni krov nad glavom, živi u kasarni, u nekom pomoćnom odeljenju, sa suprugom koja nigde ne radi.
Šta onda da govorimo dalje? Kuda nas to vodi, kakva ćemo to država da budemo i kakva će onda da bude svrha sastajanja ove skupštine i da mi koji želimo da opstane državna zajednica SCG, sve učinimo da tako i bude, a šta onda i 22. maja i u godinama i u mesecima koji budu sledili posle toga? Nema vojske, nema ničega što je krasilo ovu državu i ovaj narod kroz vekovnu tradiciju; nemate obrazovanje, odnosno školstvo, zdravstvo je svedeno na najniže moguće grane, vojska uništena. Šta smo onda – "banana republika"?
Zašto se niste setili da svih ovih dana sazovete konferencije za novinare i da govorite o ubijenim vojnicima u Sloveniji, kako su ih tamošnje ustaše pobile?
Godinama ste izvrtali, samo sa željom da napadate SRS, nesporne činjenice iz novije istorije – kada je počeo da se brani narod i kada su ustaše nasrnule na goloruki narod i na goloruke vojnike na Koranskom mostu, bilo ih je 36, nikada ih niste pomenuli, možda ih je bilo i više, izvinjavam se ako sam pogrešila taj podatak; i kada su ginuli naši mladi vojnici u kasarnama širom Republike Srpske Krajine, odnosno ono što ustaše sada zovu – Republika Hrvatska.
O tome treba da govorimo ovde, kao i o činjenici da jednog ubijenog vojnika i njegovu porodicu, ostali su samo otac i sestra, jer su mu od tuge preminuli i majka i baba, 15 godina niko nije posetio dok nije aktuelizovano to pitanje.
Sada ćete da kažete svima koji hoće da otimaju i Trgovište i Kragujevac, sutra i Rašku i Kraljevo i Suboticu, i Novi Sad i Beograd, pa neće da ostane ni beogradski pašaluk – ajde, krenite, sve vam je dozvoljeno, nama država više ne treba, ne treba nam teritorija, ne treba nam ništa.
Nemamo nameru ni sa kim da ratujemo i nikada nismo započinjali, ni kao država ni kao narod, nikakve ratove, samo smo branili ono što nam je vekovima pripadalo i trudili se da zaštitimo goloruki narod i u okolini Knina, i u Srpskim Moravicama, i u Islamu Grčkom i u Latinskom. Da vas podsetim, to su mesta u Republici Srpskoj Krajini, gde su naoružane ustaše, od strane svojih zapadnih mentora krenuli na goloruke starce. Prvo su ih mučki ubijali, a onda su ih tako ubijene vešali.
O čemu vi pričate? Sve vreme i sve ove godine, o onome šta će da se dešava ako dođu takvi koji su finansirani od strane zapada, na vlast, govorio je predsednik naše stranke, dr Vojislav Šešelj. Zbog toga što je bio zagovornik ideje da se očuva ono što je naše i da se očuva naša teritorija, zbog toga što vam smeta i zato što vam je sve vreme govorio istinu, što je pravi srpski patriota, nalazi se već četiri godine u haškom kazamatu.

Gospodine Šormaz, mi predstavnici SRS, kao najbrojniji predstavnici političke stranke u Srbiji... Samo vi bežite. Izvolite u vašu šetnju, vozni park, dnevnice, devojčice, kafići i tako redom, a mi ćemo da radimo.
Što se tiče naše aktivnosti i aktivnosti Vojske Jugoslavije za vreme NATO agresije, ne samo da svako u ovoj sali treba da bude na to ponosan, a rekla sam vam da su jednog od najslavnijih oficira iz tog rata, generala Božidara Delića, penzionisali u 48. godini.
Takve dezertere i takve koje sada branite narod nikada nije hteo, niti će ikada da ih prihvati. U duši, u srcu srpskog naroda, ma kako teško da mu bude, ma kako da zna da su mu država i narod ugroženi, nikada ne može da bude više od 0,001%, u promilima se mere oni koji su za otvorenu izdaju.
Što se tiče političkog delovanja i gospodina Šormaza i njegovih sledbenika i onoga što ste uradili posle 7. oktobra, narod vas je dovoljno kaznio, tek će da vas kažnjava na izborima.
Sada, u situaciji kada se razgovara o tome da li će ova vlast i onaj nesrećni Vukčević, ne znam koga ste već upregli putem goluba pismonoša i ostalih mehanizama da ulove generala Mladića, kažem vam da smo mu mi poručili da se ne predaje. Uverena sam da on to neće da uradi i da nikada nećete stići do slavnog generala.
Znate zbog čega? Zato što mi razmišljamo o budućnosti i o činjenici da Haški tribunal nije osnovan zbog toga da bi se Koštunica ili Boris Tadić sastajali sa Karlom del Ponte, da bi se oni družili i ćaskali sa njom, nego da bi se donele presude i nama koji smo najstradalniji narod pripisao genocid i da bi ko zna koje generacije, one koje pod vašom vlašću neće moći da idu u vojsku, jer neće imati gde da je služe, plaćale ratnu odštetu onima koji su nas, u stvari, ubijali i bombardovali. O tome se ovde radi.
Ako mislite da narod nije prepoznao u nama da državnički mudro razmišljamo, na duge staze i da smo tako razmišljali, kao i naš predsednik unazad toliko godina, grdno se varate. To će već sledeći izbori da pokažu. Činjenica je da svi ti ljudi i članovi njihovih porodica, časni i pošteni, koji su pripadnici ili su bili pripadnici Vojske Jugoslavije, znaju da smo u pravu, da je ovo sraman zakon, da vas ništa drugo ne zanima, poput ovog fićfirića koji je izašao, ovog Šormaza, sa torbicom ispod ruke. Narod ima naziv, zna se kako se takve torbice zovu. Ode čovek u nepoznatom pravcu, briga njega i za vojsku i za Skupštinu i šta će da bude sutra.
Mi nismo ti. Pre svega, časni smo ljudi, iskrene srpske patriote i budite sigurni da će milioni onih koji nas podržavaju učiniti sve da se u skorijoj budućnosti ugled vojske i svih poljuljanih državnih institucija povrati.
Još nešto, pre dva meseca zamenik predsednika SRS gospodin Tomislav Nikolić najpre o tome nije hteo javno da govori, a posle je ipak odgovorio na pitanje novinara na konferenciji za štampu. Rekao je još jednu bruku i sramotu aktuelne vlasti, ministra i onih koji danas rukovode vojskom.
U opštini Bujanovac, odnosno u zoni tzv. kopnene bezbednosti naša vojska, do dolaska Tomislava Nikolića i generala Božidara Delića, koji je penzionisan, nije imala vodu. Bilo je potrebno samo malo truda i minimalnih investicija, koliko pojedinci iz vaše vlasti dnevno ukradu, a da ne govorim o ovom Đilasu, Tadićevom tajkunu, zapravo, to je bio posao za nekoliko dana, da se vojsci obezbedi voda.
Šest ili više takvih bunara je napravljeno, vojska je dobila vodu i onda je jedan pukovnik, koji je tamo zatekao gospodina Nikolića, rekao: nemojte, molim vas, to da spominjete, niti moje ime, znate kakvi su ovi, odmah otpuštaju sa posla. Lepo mu je poručio Tomislav Nikolić, time ću da završim: nema potrebe za tim, za nekoliko meseci u Srbiji ću ja da se pitam, kao i SRS, i kad se to desi, ti ćeš biti rehabilitovan, slavni generali će biti na mestu načelnika Generalštaba, a svi oni koji su se ogrešili o zakon i oni koji su radili protiv Ustava i protiv zakona moraće da odgovaraju.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik poslaničke grupe, grupacije G17 plus nije upućen kako se zove tekst koji mu je prezentovan i Republičkoj vladi prošle godine, u novembru mesecu, tačnije 9. novembra. Taman posla da tamo njegovi zapadni mentori pišu – Srbija na dobrom putu. Oni pišu – Srbija, i dokle se stiglo sa izvršavanjem zadataka koje smo vama, poslušnim đačićima, dali da završite u što kraćem roku.
I to je zaista jedna obimna da ne kažem studija, ali jedan izveštaj koji se radi polugodišnje.
U njemu su sadržani svi segmenti našeg društvenog života. I osnovni uslov svih uslova je da se razgovara o ovome o čemu mi danas razgovaramo ili bilo kojoj ekonomskoj temi, znate šta? Izručenje svih srpskih heroja Haškom tribunalu. Za to se zalaže Miloljub Albijanić, za to se zalaže Koštuničina vlada, Mlađan Dinkić, ali neće vam više ići tako lako, gospodine Albijaniću.
To što ste juče celog dana hapsili i privodili šurake Ratka Mladića, njegove bliže i dalje rođake i maltretirali mu sina ne samo da će da vam izađe na nos, gospodine Albijaniću, nego će ljudi, oni isti za koje se hvalite da se rukuju sa vama ispred zgrade Skupštine, kad god prođu da urade nešto gore od onoga što ste doživeli kada ste prolazili pored moje noge, znate.
Jer, ono što vi radite danas brukajući Srbiju i ponižavajući srpski narod, a sve sa ciljem da ispunite stranice i stranice ovoga, nema nikakve veze sa vašom šupljom i praznom pričom. Možda je vaš otac, verovatno je to čovek poljoprivrednik koji živi na svom imanju u selu i pokušava da stvori nešto, i školovao vas je i želeo je, verovatno, da od vas bude čovek i da vi kao čovek dođete jednoga dana i da budete predstavnik naroda. Doduše, to je bilo veliko iznenađenje i za vas samog, niste mogli kao mali da sanjate da ćete nekoga da predstavljate u Srbiji, a kamoli da budete poslanik, ali to je sada već priča za laž i obmanu vaše organizacije, kako ste vi to prevarili građane pa dobili tu šačicu mandata.
Ali, nemojte vi, gospodine Albijaniću, da pominjete ni Šid, ni Zemun, ni Novi Sad, ni Aranđelovac, ni Kragujevac, naročito nemojte da vam je palo na pamet da pomislite da je Kragujevac na mapi Srbije odakle ja dolazim!! Znate što? Tamo niste mogli cenzus da dostignete. Osvojili ste 1,6 posto birača, a onaj vaš kandidat za gradonačelnika, od 11 postojećih kandidata, znate koji je bio, deseti. A šta je on sada, načelnik Šumadijskog okruga!
I vi pričate Miti Avramovu da on otpušta ljude i da radi neke nečasne stvari, vi koji u Kragujevcu niste mogli da probijete cenzus i gde vladu u malom predstavlja čovek sa par stotina glasova!! Obraćate se čoveku koji je dobio 70 posto glasova građana Šida i koji je jedan od najboljih i najuspešnijih predsednika opština u Srbiji. Nemojte više da izlazite i da se javljate, pokrijte se po ušima i ćutite.
To što ste noćas vežbali pred ogledalom ili ne znam već gde, ja sam mislila da je samo manir Borisa Tadića, i gestikulacije, i povećanje i snižavanje tona i veoma loša dikcija, kada se već govori o tome kako ko govori, da li nakaradno, da li sa padežima. Meni to inače para uši.
Gospodine Albijaniću, niste morali toliko da glumatate, jer niste ni impresionirali ministra. Pokupio se i otišao.
A tek srpsku javnost? Pa ko vama da poveruje, gospodine Albijaniću? Pa cela Skupština zna da ste se vi ne samo na brzinu skućili, nego smo se ponudili još ako vam treba, a ne treba vam sigurno ništa, neki luster ili nešto da vam donesemo, možda balone da kačite po kući. Vama je to inače manir, mislim, samo su vam baloni u glavi.
E, sada što se tiče ovih famoznih rezultata i ovih kontragarancija, vratiću se na neistine, jer je besmisleno pričati sa vama. Vi ste to nabiflali i ispričali ste nešto što ne može da potvrdi ni ministar, ne stoji iza tih vaših tvrdnji. Naprotiv, on zna, a pišu mu i ovi nalogodavci iz ove ekspertize od 9. novembra prošle godine, da je ekonomska situacija veoma loša. I da, od usvajanja one vaše čuvene (s kojom ste se hvalili svuda i na svakom mestu) studije o izvodljivosti ili studije izvodljivosti, segmenti po kojima je trebalo da se prate parametri ostvarivanja tih datih zadataka nimalo nisu u vašu korist.
To je sada jedan problem nad kojim vi treba da se zabrinete, jer da ste bili iole promućurniji, mislim na celu Koštuničinu vladu i na prethodnu dosmanlijsku, koju vi i dan-danas hvalite iako niste direktno u njoj učestvovali, vi biste onda na dnevnom redu današnje sednice imali mnogo više ratifikacija sporazuma sa Ruskom Federacijom, sa Kinom, sa afričkim zemljama, sa bliskoistočnim zemljama, sa Indijom. A ne da nam sa ustaškom hrvatskom državom nudite ratifikaciju Sporazuma o carinskim propisima, kada vrlo dobro znate da je Republika Srpska Krajina okupirana, da u poslaničkoj klupi SRS sedi gospodin Buha, koji je predsednik vlade Republike Srpske Krajine u izbeglištvu, kada ovde ima pola miliona Srba koji su ostali bez svojih domova i proterani najvećim genocidom koji je napravljen u proteklih 15 godina nad srpskim narodom!! Da vas ne vraćam na Jasenovac, jer očigledno ste, kao i Mesić, kao i ostale ustaše, i vi to zaboravili!!
Što se tiče ovog izveštaja ovde, znate šta oni kude – kude vaše rezultate, kaže: nisu dobri, ali za njih je bila dobra, kako kažu, „proslava“ desetogodišnjice „Oluje“. Ti isti koji vama daju zadatke preko Odbora koji vodi vaša koleginica Milivojević i koje vi slepo prihvatate, hvale ustašku ''Oluju'' i kažu, slavili su deset godina ''Oluje'' pa možda zbog toga srpske vlasti ne žele sa njima da imaju intenzivniju bilateralnu saradnju. Taman što ste dobili u novembru mesecu packu, vi kažete – ne, dobri su nama Hrvati, mi volimo ustaše.
Već na sledećoj sednici, posle četiri meseca, ide ratifikacija ovoga. O čemu vi pričate? Zamenik ministra trgovine jedan je od najvećih hrvatskih lobista. Već su ga novinari nazvali ''Hrvoje'', onaj Srećković, pominjala sam ga pre neki dan. Pogledajte koliko u našim marketima i hipermarketima, koji su otvoreni u Srbiji, u kretanju robe i kapitala ima hrvatske i slovenačke robe, a šta je sa srpskom proizvodnjom.
Gospodine Albijaniću, kako je moguće, ako ste se vi skućili i našli sebi, ne znam pod kojim uslovima i mogućnostima, kredit povoljniji od povoljnijeg, što ni meni nije pošlo i mnogim poslanicima SRS koji nemaju svoj krov nad glavom i koji žive kao podstanari, kako je moguće da se vi onda pozivate i da terate građane, ako Vlada to već radi sa ovim kontragarancijama, da srljaju u zaduživanje, kada vrlo dobro znate da je to omča oko vrata i kada znate (a to su vam napisali i ovi vaši mentori u izveštaju) da to može da bude generator inflatornih tokova, za koju ni ove godine ne znate kolika će da bude, ni ministar finansija, ni guverner Narodne banke. Od nagađanja devet-deset, mi dođosmo na 17%.
S druge strane, potpuno ste zaboravili privatni sektor. Da ne govorim o činjenici da ne samo da niste raskrinkali, a to je bio manir, pogotovo vaš, pokazivanjem raznih afera na monitorima, na konferenciji za novinare, pre nego što ste ušli u Skupštinu, nijednu aferu niste raskrinkali vezano za privatizacije koje su obavljene pod DOS-ovskom vlašću, niste se tome ni suprotstavili. Zbog čega? Vi ste samo drugi, zamenjeni igrači i dobro vam je dok imate tu ulogu.
Dobro vam je da hvalite ovaj sporazum vezan za elektroprivredu, jer vas ne zanima koliko je stvarno poskupela struja, a nije poskupela, od 1. aprila 15,14% za domaćinstva. Nažalost, nije bila prvoaprilska šala, nego ste napravili, odnosno ''Elektroprivreda Srbije'', potpisao i predsednik Upravnog odbora i Đorđević, direktor „Elektroprivrede“, potpuno drugačiji tarifni sistem i potpuno drugačije tarifiranje za građane Srbije. Šta kažete – stigao april mesec, nema više grejanja na struju, dok dođe do jeseni ili do prvog obračuna, daćemo im za dva meseca, to će da se zaboravi. Neće da se zaboravi, ja ću danas da im kažem, kako to izgleda.
To u plavoj zoni više nije do 600 kilovat sati struje, koja je pod vlašću DOS-a i pod vašom vlašću 20 puta poskupela. Od 0,9 centi došlo je do celih 10, sada 12 kilovat sati za crvenu zonu. Gde su tu plate, gde su tu zarade? Otpustili ste milion ljudi sa posla. U sledećoj, zelenoj zoni je to, umesto od 600 do 1.600 kilovata, mnogo manje, a da ne govorim o ovoj crvenoj, vama sigurno to ništa ne znači, ko zna ko vama plaća. Vi verovatno imate poslugu da vam plaća i račune za komunalije i za struju. To su za vas sitne stvari. Vi se bavite ovim „ozbiljnim“ državnim pitanjima.
E, moj Albijaniću, tako nećete daleko da dogurate. Nećete, zato što uz sve vaše glumatanje i sve ove najoštrije kritike koje ste dobili od ovih koje slušate i do čijeg vam je mišljenja stalo, niste se usredsredili, ni ova vlada, ni resorni ministri, na ono što je strateško pitanje za ovu državu, a to je da rešavate veoma velike socijalne probleme. To ne radite od nivoa lokalne samouprave.
Samo gde su radikali na vlasti to se veoma uspešno radi, iz svih postojećih resursa, iz svih postojećih para koje se prelivaju u budžet.
Šta ste vi u međuvremenu uradili? Vi danas nama pričate o napretku u društvu, o potrošačkoj korpi.
Smeju vam se i ovi ekonomisti koji se svrstavaju u grupu onih ne nesvrstanih, protiv kojih vi imate nešto, mislim zemalja nesvrstanih, zato što ne znate ništa o tome i ne znate, jer ste se smejali kada je gospodin Nikolić primio ambasadora Maroka, da Maroko ima 30 i nešto miliona stanovnika, pa vam je i to sad smešno, jer se niko od ovih vaših prijatelja sa Zapada nije pojavio da kaže da Kosovo i Metohija neće da dobije nezavisnost, nego, upravo predstavnici Maroka i nama prijateljskih zemalja.
Tako vi vodite državu. A kako je vodite, što reče Vjerica malopre, ne počišćeni metlom ili onim Krstićevim motkama. Nije to demokratski metod delovanja, nego lepo ajmo mi na izbore, pa vi da se prišunjate negde, ne znam na kom biračkom mestu glasate, ako ste se kao ovaj vaš Jelašić nastanili sada na Senjaku ili na Dedinju, da glasate, a posle toga, posle pet na dan izbora slobodno isključite telefon, nemojte više nikome da se javljate, jer vi više nikome nećete da budete ni važni.
Vi ćete biti jedan običan građanin Miloljub Albijanić, koji je tog dana iskoristio svoje biračko pravo i koji će, koliko sutradan, po objavljivanju rezultata izbora, da vidi da je u zgradu Vlade Republike Srbije, u Nemanjinu ulicu, došao gospodin Tomislav Nikolić, mandatar za sastav nove Vlade, da predoči naciji kojim putem, a biće mnogo bilji, ide Srbija.

Obično o nečijim frustracijama ili ne kada se obraćaju osobi suprotnog pola, treba da govore osobe suprotnog pola. Pošto ja vas tako ne doživljavam, a ja sam dama, meni je zaista besmisleno, ''koleginice'' Albijanić, da sa vama na takav način razgovaram.
Stvarno ne znam, pitala sam na brzinu kolege, vi ste stvarno dali intervju nekim novinama? Nažalost, zbog velikog stepena siromaštva, u pojedinim ruralnim sredinama i u nekim sredinama gde nije dostignut takav civilizacijski napredak ljudi nemaju mokre čvorove u kućama, pa koriste neke druge načine da zadovolje minimum svoje higijene. Mislim da oni usput, kada krenu na ta mesta, nose intervju sa vašom slikom, tako da je to verovatno završilo tako.
Što se tiče vaspitanja, gospodine ili koleginice Albijanić, potrudite se da u maniru, pre svega, čestite osobe vaspitavate svoju decu, kada već vas nisu vaspitali, a verujem da su vaši roditelji imali dobru nameru, a oni učenici iz škole gde ste vi bili kao upravnik ''konclogora'' pamte dane kada ste ih jurili po školskim veceima i ko zna gde da vidite da li je neko zapalio cigaretu. Počnite vi prvo primerom od sebe, ostavite pušenje i nemojte više da pušite, i nemojte da baljezgate svašta sa ove govornice.