Dame i gospodo narodni poslanici, pošto ministar zadužen za ovaj predlog izmena zakona nije došao, a to je ministar Bubalo, jer očigledno beži od odgovornosti, moraću da iznesem neke sumnje koje su utemeljene i opravdane zbog činjenice da je gospodin Dimitrijević najavio zakon o zadrugama, koji, kao što ste čuli, apsolutno neće imati nikakvog smisla, odnosno imaće u onom delu koji će da se tiče razgraničavanja u okviru svojine u zadrugama, jer ova izmena tačke zakona, da bi građani Srbije znali, odnosi se na deo društvenog kapitala koji poseduju zadruge u Srbiji, one koje još uvek poseduju.
Tradicija zadrugarstva, a o tome je govorio i gospodin Krasić, još od vremena Narodne radikalne stranke, kao i tradicije preduzetništva i onoga na čemu bi danas trebalo da se zasniva ta mala, srednja privreda, potpuno je uništena i zbrisana.
Početkom devedesetih godina usledio je strmoglavi pad, kada smo imali prekid kod privatizacije u Srbiji, kada je Demokratska stranka insistirala da se onakav zakon o privatizaciji stavi van snage, odnosno da se prekine sa procesom privatizacije.
I mi u Šumadiji imamo više tih skandaloznih primera. U selima Šumadije, koja imaju preko 100 godina staru zadrugarsku tradiciju, u kragujevačkoj, u račanskoj opštini, u knićanskoj opštini, naročito, te zadruge su dovedene na ivicu propasti.
Međutim, vodi se i dan-danas, u smislu da su one imale mogućnost da kroz aranžmane sa bankama po veoma povoljnim kreditima, zadrugarima pomažu da obnavljaju stočni fond, mehanizaciju, kroz saradnju sa jednim od najvećih proizvođača hleba i peciva, a to je „Žitoprodukt“ Kragujevac, kroz saradnju sa kragujevačkom mlekarom, koja je u međuvremenu, naročito pod vašom vlašću, doživela strmoglavi pad.
Kao nasleđe društvenog kapitala, koje imamo zbog dolaska komunista na vlast posle 1945. godine i društvenog oblika svojine, koja je u stvari svačija, a ničija, neverovatno koliko je problema prouzrokovalo u procesu privatizacije, a da ni prethodna DOS-ovska vlast, koja je samo želela što više da zgrabi i da pojedinci strpaju u svoje džepove, a i ova sada ne ide na to da se te, u pravom smislu reči nepravde koje su poljoprivrednicima nanete tokom tih decenija komunističkog vladanja, isprave.
Kada su se ugledni srpski domaćini pre Drugog svetskog rata, između dva svetska rata, ljudi su se udruživali, da li je to u knićanskom Grivcu ili u Žunju ili je u Drači kod Kragujevca ili tamo u Topoli, u Vinči, sve je jedno, oni su imali najbolju nameru, a to je da pomognu jedni drugima i da pomognu onima koji nameravaju da unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju, bez obzira kojom granom poljoprivrede se bave.
Kad uđete u ovaj šumadijski atar, mislim administrativno, mada ova kapija kreće već ispod Avale, da krenete, recimo, od Topole, od topolskih sela, da krenete od kragujevačkih, sve do Knića i tamo do kragujevačke Rače, nema nijedne jedine zadruge koja je opstala, a uporno vam govorim, sa tog sam područja, tamo sam rođena i znam kako su se i u mom selu seljaci radovali kada su mogli kao zadrugari da ostvare sve te beneficije i kako je to mogao svako i od mojih rođaka i njihovih prijatelja, i po mnogim selima širom Srbije. Danas je prosto nemoguće, zato što se danas poljoprivrednicima pomaže na sledeći način.
Evo ja ću da vam ispričam, a zamolio me jedan ugledni domaćin iz sela Veliko Krčmare kod Kragujevca, da upitam pre svega ovu gospodu iz vlasti, kako se dolazi gospodo danas do poljoprivrednog kredita (jer taj ugledni srpski domaćin iz Velikih Krčmara koji je čuo da se priča negde o tome) jer on više nema zadrugu, nema više nijedne zadruge u račanskoj opštini i kome on da se obrati.
Da ode u banku? Ko će njega tek tako da primi. Da ode u Fond za razvoj, pa on je član SRS.
Uzgred budi rečeno, nije član G17, DSS ili ovih žutih gde je predsednik opštine u toj opštini iz Demokratske stranke.
Čuo je čovek da se daju neki krediti od 150 do 250.000 dinara i računa da ne mora da ide u banku, po onoj već poznatoj reklami, da ''izvede kravu'', uđeš odmah i izađeš i da na takav način sa kamatom od 18% kupi kravu i zanavlja stočni fond.
Nego je računao, rešila Vlada Republike Srbije da pomaže seljake u Srbiji pa će i on da dođe do tog kredita. Nema od toga ništa. On je to samo čuo i moguće je da je lista odabranih napravljena u Rači Kragujevačkoj, napravljena je, to mi vrlo dobro znamo jesenas kada su bili izbori u Opštini Kula, u mestu Ruski Krstur, pa je to urađeno u Bačkoj Palanci, u Pivnicama, sve dolaze vajni stručnjaci za poljoprivredu iz G17.
Sada to rade na području Grada Kragujevca, u svim kragujevačkim selima i samo kažu ljudima – učlanite se kod nas, evo krediti, samo što nisu stigli.
Pred izbore u Opštini Kula obećali su samo u tom selu preko 50 kredita, a čujem da se buni ova što je glavni agronom iz stranke čiji je predsednik u izbeglištvu, Bogoljubove stranke, kaže – idu ovi pa mi kupe glasače, kao da i jedni i drugi imaju mnogo pa se pobunili ko će pre da otme nekoga.
Nisu ludi šumadijski poljoprivrednici da veruju u prazna obećanja. Nema toga zato što nema sistemskog uređenja grana poljoprivrede, odnosno određivanje prioriteta. To sve sami ljudi moraju da rade.
Pošto se vama kraj vlasti svakako bliži, a verujem da mnogi mladi ljudi (ne samo ovi stari ugledni domaćini poput ovog iz Krčmara koga sam spomenula, uz situaciju, sigurna sam, apsolutno) kada dođe do razgraničavanja u procenat koliki je to deo društvenog kapitala, sada vam je to ovaj zakon omogućio i omogući će vam sledeći da dajete poznatim kupcima u zakup pre svega, po bagatelnim cenama, ogromne komplekse zemlje, ipak verujem (jer pratim kako se i na koji način dobijaju i kako pokušavaju nekim novim projektima mladi školovani ljudi koji hoće da ostanu u selu, nema mnogo takvih primera, ali daće Bog da ih bude sve više i naša radikalska vlast će to da im omogući, jer mene ohrabruje kada čujem da jedan mladi školovani čovek u jednom velikom selu pored Lazarevca odluči da ne ide dalje, iako je bio odličan đak u Elektrotehničkoj školi, već da krene sa obnavljanjem stočnog fonda u svojoj porodici i da tu ostane da živi, pa poštujem i ono, a verovatno niste čuli što je u kolubarskom kraju i te kako veliki hit da pored toga što država nema sluha za ratare, nema sluha za ljude koji se bave voćarstvom.
U čačanskom i naročito u požeškom kraju bacaju tone i tone voća koje proizvedu, jer nikako ne mogu da plasiraju i preko agrozajednice i preko voćarskog instituta iz Čačka.
Ima jedna porodica u selu Ježevica kod Čačka, koja svake godine zbog takve nebrige države, a vredni su ljudi i taj čovek ima dvojicu sinova koji ozbiljno rade taj posao, najbolje sorte srpske jabuke ostane im i propadne, imaju svoje hladnjače, obećaju da je izvoz osiguran, nema od toga ništa i oni su prepušteni sami sebi.
Dok su bile zadruge u Srbiji, u srpskim selima, vraćam se na početak priče, nisu morali da budu prepušteni sami sebi.
Ovako ljudi, kao što su ovi iz valjevskog okruga, koriste priliku, čuli su i dobar je to posao, ohrabrili se i krenuli sa nekim skromnim sredstvima, oni koji su ostali bez posla sa onom bednom nadoknadom koju su dobili od po 100 evra ili 200 maraka i krenuli da proizvode dobru i u svetu veoma cenjenu i skupu vrstu japanske pečurke koja se zove ''šitaka''.
Da li će da se proizvodi ''šitaka'' ili ćemo mi kao država, odnosno sigurna sam da će to da uradi budući radikalski ministar za poljoprivredu, da ozbiljno krenemo sa restrukturiranjem srpske privrede, to će tek građani moći da vide.
Dok se to ne desi moram našim poljoprivrednicima da poručim da njih zaista čeka ova, kao i svaka godina, sve teža i teža.
Veliki je angažman i borba srpskih radikala, pre svega predsednika skupštinskog Odbora za poljoprivredu, prof. dr Zorana Mašića i svih ostalih.
Nisam član Odbora za poljoprivredu, ali sam zbog svih tih nedaća koje su zadesile šumadijski kraj, pre svega kragujevački, direktna šteta koju smo imali prošle godine od 154 miliona, mislim na Grad Kragujevac, na poljoprivrednim usevima zbog elementarne nepogode. Jedan jedini dinar Vlada Republike Srbije u Kragujevac nije uputila da bi se pomoglo da ponovo niknu ti plastenici, voćnjaci i da se ljudi oporave, iako je na tome insistirao profesor Mašić.
Sve to što smo čuli, naročito u intenzivnom radu Odbora za poljoprivredu za vreme ove bespotrebne skupštinske pauze, jer se Odbor sastajao četiri ili pet puta, mogli smo da vidimo skandalozne stvari, a to je da se niko sistemski ne brine o voćarima, o ratarima, da se niko nije zabrinuo na takav način na koji su to uradili članovi Odbora i Komisija.
Vlada Republike Srbije to nije uradila do kraja i na valjan način da se šteta nadoknadi. Da ne govorim o načelnicima okruga, naročito o načelniku šumadijskog okruga i onda o čemu da pričamo?
Tekuće stvari iz jedne nepogode, iz jedne nesreće koja je, nažalost, zadesila velika područja u Srbiji, nekoliko okruga, ne rešavaju se. Kako onda od vas da očekujemo da uradite nešto u pravom smislu reči da se izvrši preko potrebno restrukturiranje u srpskoj poljoprivredi?
Grupa ekonomista sa kragujevačkog Ekonomskog fakulteta je, još krajem 1999. godine, izašla sa jednom više nego dobrom studijom o tome kuda ide srpska poljoprivreda i kako da se izvrši proces restrukturiranja, jer ako voćari iz godine u godinu, počev od DOS-ovske vladavine, pa prošlogodišnjeg bacanja na tone malina, višanja, jabuka i ostalog voća, imaju probleme sa vama, ako više nema subvencija, ako su seljaci u Šumadiji i u Kragujevcu došli dotle da su iz revolta jednog jutra ustali i sjatili se ispred kragujevačke mlekare, koja je osnovana još 1954. godine, i prosuli sve svoje mleko jer ne veruju više ovoj vlasti, baš kao ni onoj lokalnoj, onda vama nema pomoći, a sa vama ni poljoprivrednicima u Srbiji.
Pošto danas razgovaramo o jednom drugom problemu, juče smo o rudarstvu, pa danas o svim ovim zaduženjima u koje srlja Vlada i uvlači građane, nema onda pomaka, niti bolje Srbije, niti bolje budućnosti do promene vlasti i do dolaska naše stranke na ključne pozicije u državi.

Hvala, gospodine predsedniče, mada mi nismo na takmičenju za Pesmu Evrovizije, na koju neće ići Srbija i Crna Gora ove godine, da morate četiri-pet imena unapred da najavljujete. Dovoljno je da kažete sledeći, sada je to kolega Kragović posle mene.

Hvala, gospodine predsedniče, mada vidite i sami da je lista preostalih govornika sa liste poslanika SRS. Svi su, hvala bogu, živi i zdravi, u sali, i čekaju ko zapete puške da kažu šta ne valja u ovom zakonu, a zakon je zaista katastrofa.
Smatramo da je zakonsko rešenje čije izmene se sada vrše daleko bolje od predloženog i ne možemo da verujemo da ministar Naumov, kao neko ko je posle petooktobarskog puča najpre bio u koalicionoj vlasti sa Zoranom Đinđićem, Demokratskom strankom i sa tom celom žutom mafijaškom klikom, a posle toga se kao predsednik upravnog odbora EPS-a navodno distancirao od njih, sada poseže za još radikalnijim merama, ali ne u pozitivnom smislu, nego u potpuno negativnom, kada je u pitanju Zakon o rudarstvu.
Neverovatno je, gospodine Naumov, da se vi niste nijednom rečju pobunili, da niste protestovali kao ministar na konferenciji za novinare, kada već danas rekoste koliko je važan ovaj zakon, a uputili ste ga kao ministar, odnosno Vlada Republike Srbije još 25. oktobra 2005. godine Skupštini na razmatranje.
Kako je i kojom brzinom došao zakon na dnevni red, takvo nam je i stanje u rudarstvu u Srbiji. Što reče uvaženi kolega inženjer gospodin Rankić, ne samo da se ništa nije promenilo unazad šest godina, nego se tome ne vidi kraj.
Ono što nam je preostalo od naših rudnih bogatstava... To namerno kažem zato što tendenciozno niko od vas, od resornih ministara iz Vlade Republike Srbije, kada obrazlaže neki zakon ne spominje drugu autonomnu pokrajinu, Kosovo i Metohiju, već samo Vojvodinu.
Verovatno je pripremljen teren i po ranije usvojenom Zakonu o koncesijama i po Zakonu o privrednim društvima. Sada ovakvim ukidanjem članova 14. i 15. prethodnog zakona i osnivanjem agencije za mafijaški lobi koji će najpre...
I da vam kažem kako se ispravno govori – RTB Bor, ne "Bora", kako vi kažete kad odete u Bor, nego Bor. Da li je to vaš lapsus ili ste ubeđeni da je to Bora, nije, to je Bor.
Što se tiče rudarstva i globalne politike koja se vodila unazad 50 ili više godina, velike su greške pravljene. U ono vreme brozomanije, u ono komunističko vreme one bivše SFRJ, uglavnom su se tadašnji upravljački kadrovi ili veliki direktori u našim rudarskim kompleksima oslanjali na činjenicu da su mogućnosti eksploatacije ogromne.
Poput Hamovića i Lazarevića danas ili ovog vašeg bivšeg Zorana Drakulića, koji se sada bavi muljanjem i uvozom bakra i sirovina iz Ukrajine, sumnjivog kvaliteta, kao i preradom u Boru, mnogi od tih komunističkih kadrova su se još tada, a onda su ti isti neokomunisti nastavili tako da rade od 2000. godine, obogatili na muci rudara tako što su koristi svoje pozicije, kroz Londonsku berzu, pre svega kroz trgovinu tonama i tonama bakra, da zarade za sebe, za svoje pajtaše.
Moram opet da spomenem slučaj čuvenog Miodraga Savićevića, koji je i javno priznao, pošto ga je DOS posle 5. oktobra doveo na vlast, da je u menadžerskom kiksu jednog dana prokockao 20 miliona dolara državnih para, kockajući se našim bakrom iz RTB Bor i nikada do današnjeg dana nije za to odgovarao, kao ni mnogi drugi koji su sada te rudare i članove njihovih porodica ostavili na cedilu.
Ono što je egzaktan podatak, a što verovatno nije stigao da spomene gospodin Rankić, imala sam tu priliku da posetim i Bor i Majdanpek i da zajedno sa njim, koji je ujedno i predsednik našeg okružnog odbora tamo, obiđem sva ta mesta i danas izuzetno siromašne građane Bora, jeste nešto o čemu mi je on još pre nekoliko godina govorio. Kada sam otišla tamo i pitala ga – u tom procesu restrukturiranja, koji je utvrdila Đinđićeva vlada, Vlahović i ostali ministri, gde će da se nađe Bor i građani Bora, on mi je rekao da verovatno od toga neće da bude ništa, jer se priprema teren za raznorazne lobije koji dolaze da kupe RTB Bor.
Pojavljivali su se "Rio Tinto", australijsko-engleska kompanija, "Debis" iz Nemačke, "Dandi" iz Kanade, koji je dobio koncesije na Crnom vrhu, kao i već pomenuti Drakulić, koji se kao ekskluzivac... A ko zna koliko će sad takvih ekskluzivaca da bude, pošto ste ukinuli članove 14. i 15. osnovnog zakona, koji će moći da rade šta im je volja i da na narodnoj i rudarskoj muci, pre svega, pljačkajući rudno bogatstvo naše zemlje, stiču ogromne zarade.
Podatak iz jednog elaborata još iz 1931-1932, koji su radili nemački stručnjaci, o čemu je on meni još tada govorio, jeste da pored ovih poznatih kopova i basena, koji je sada zatvoren i radi na ivici, od kojeg je moglo da se prihoduje, kao što je on to i sam rekao u svom izlaganju, pola milijardi dolara godišnje, postoji mogućnost za otvaranje još najmanje 7-8 kopova oko Bora i na Staroj planini.
Ne samo da vi nikada niste izašli sa tim podatkom, nego i prethodni ministar i ministri pre vas, jer koga to uopšte briga. Najbolje je tako, mafija dođe, pokupi svoje i otpuste se radnici s posla, rudari ostanu bez kore hleba. Onda se seti, a sećate se tih reči i Đinđića i njegovih ministara iz Vlade, neko od ovih "žutih" mafijaša da poruči rudarima u Boru da mogu da se bave proizvodnjom kikirikija, pa je otvoren jedan pogon za proizvodnju nameštaja, pa su im se razne alternative nudile.
Ne samo da RTB Bor može da radi punim kapacitetom sa prihodom od pola milijardi dolara, kao što reče kolega Rankić, koji je došao tamo da živi i koji je želeo najbolje kao inženjer, i školovao se na tamošnjem rudarskom fakultetu, da pruži tom gradu, kao i mnogi drugi koji su došli, izuzetni stručnjaci iz te oblasti, već postoje mogućnosti za još 7-8 kopova koji nisu otvoreni i o kojima niko ne razmišlja.
Tako vam je sa svim potencijalom koji zemlja ima, i u naučnom smislu i u radnom potencijalu.
Samo da vas podsetim na neverovatnu katastrofu koja je zadesila pojedine krajeve Srbije, kada se već govori o eroziji zemljišta i o ovoj nesreći oko poplava.
Vi znate da je u dnevnoj štampi jedan od profesora sa rudarskog fakulteta (opet pravim paralelu, šta će da rade sad ti naučni radnici sa tri instituta i dva fakulteta u Boru i Beogradu, kada agencija sve preuzima na sebe) rekao da je izumeo svojevrsni patent kojim je na mnogim lokalitetima, mislim u Italiji i u nekim drugim oblastima u Evropi, uspeo da kroz postavljanje nekih strujnih kola, kroz rastresanje zemljišta, predupredi da dođe do klizišta.
Rekao je lepo čovek da ne samo njegovo znanje, koje je neiskorišćeno, zaista se izvinjavam profesoru ako prati prenos, zaboravila sam prezime, nego i drugih njegovih kolega koji su se bavili tim pitanjem, nije interesovalo Vladu Republike Srbije, nego kaže da kad su prva klizišta krenula brzopotezno ste ga zvali telefonom, vaše ministarstvo i ovog "kapitalca" Velje, ali kasno je bilo zato što, po onoj narodnoj "bolje sprečiti nego lečiti", o svemu mora na vreme da se misli.
Ne misli se dobro, zato što i vi niste u svom izlaganju, niti to radi bilo koji ministar iz Vlade, spomenuli te frapantne podatke o našim rudnim, odnosno mineralnim nalazištima koja se nalaze na okupiranom Kosovu i Metohiji. Šta sa time?
Gospodine ministre, ako je opštepoznata činjenica da je TE "Obilić" ranije, dok je bila pod ingerencijom EPS-a, što sada nije, jer je potpuno izopštena iz našeg elektroenergetskog sistema, jer je pod okupacijom, tamo je upravljački menadžment neki Irac...
Šiptari ne da nemaju pojma da pokrenu punim kapacitetom pogone, već tendenciozno šiptarski separatisti i teroristi, koji su sad izvršna vlast, isključuju Srbima struju na po dva, tri ili već šest meseci. Bolje je postaviti pitanje kada Srbi na Kosovu i Metohiji imaju struju, a ne kada je nemaju.
Zašto se o tome ne govori?
Zašto je potrebno da hvalite na ovakav način Zakon o rudarstvu i da osnivate agenciju za ovih preostalih sedam kopova u Srbiji, kada vas ne zanimaju nova nalazišta, kada vas očigledno ne zanima šta će da bude sa Borom i kada vas ne zanima, o čemu je malopre jedan kolega govorio, kako će to opština Lazarevac da prihoduje, kada je zaista to tako po statutu grada Beograda, da i ta opština, zemunska i svaka beogradska opština ima status proširene mesne zajednice i sve će da ide u ovu mafijašku Bogdanovićevu lopovsku kasu.
Ono što želim danas da istaknem i da iskoristim priliku, pošto ste došli, a mi smo podneli mnogobrojne amandmane i naročito skrećemo pažnju javnosti na činjenicu da ne postoji više sistem prikupljanja ponuda i aplikacija za korišćenje nalazišta, jer ste ukinuli te članove zakona.
Gospodine ministre, želim da vam kažem, danas je bilo o tome reči kada se govorilo o "Kolubari", da je potpuno netačna informacija sa kojom ste vi i vaše ministarstvo izašli u javnost, i nadležni u EPS-u, o poskupljenju električne energije.
Nije prvoaprilska šala, nego je novi tarifni sistem stupio na snagu 1. aprila. Ne samo nove cene, nego i novi tarifni sistem. Eksperti iz redova SRS zaposleni u Elektroprivredi Srbije su ovih dana izračunali da to izgleda ovako: visoki napon, znači onaj od 110.000 volti koji koristi srpska privreda, upropašćena i pod prethodnom dosovskom i vašom vlašću – poskupljenje od 22%. Gde ćete goru informaciju za javnost i za privredu?
Vi ste čak išli korak dalje, gospodine ministre, pa ste rekli, naravno svesni ste toga i ne preduzimate ništa, jer je vaša stranka i celokupna Koštuničina vlada omogućila Hamoviću i Lazareviću da se bogate krađom i preprodajom struje, gde ćete goru poruku za građane i za privredu uopšte, nego da kažete – ne može više država da se bavi nikakvim subvencijama i da tretira cenu kilovat-sata kao socijalnu kategoriju, već moramo da pređemo na tržišne uslove i da cena bude mnogo viša kako bi se proizvodnja isplatila.
Vi treba prvo da se pozabavite, gospodine ministre – a pre vas gospodin Marković, koji do dana današnjeg pred narodne poslanike nije dostavio izveštaj o radu Anketnog odbora i o pljački građana koju su počinili Hamović i Lazarević – najpre činjenicom da taj mafijaški dvojac to i dalje radi, da Drakulić radi i to u Boru, o čemu sam malopre govorila, da se ko zna koliko još Hamovića i Lazarevića i ovih iz Demokratske stranke i celog nekadašnjeg DOS-a nesmetano bogati.
Rudarski posao je težak i ti vredni ljudi su danas prinuđeni, kao ovih 7.000 nezaposlenih u Boru, da žive od neke crkavice, od neke bedne socijalne pomoći, dok se grupica i šačica mafijaša bogati.
Da li onda za vas kada donosite ovakav zakon postoji nekakva vizija za taj istočni deo Srbije? Da li ste imali taj podatak koji ima kolega Rankić, od ljudi sa tri instituta i fakulteta u Boru, da postoje još mnoga neotvorena i stvarna nalazišta bakra? Da li je za vas normalno da se jedan deo države kao što je Kosovo i Metohija na takav način prepusti NATO okupatorima i šiptarskim banditima koji sada drže vlast tamo, a da niste bili u mogućnosti da reagujete pravovremeno i da Srbima obezbedite struju, i da se izvrši ovakvo novo tarifiranje?
Građani to ne znaju, ja moram da im kažem pre nego što ih to neprijatno ne iznenađenje, nego taj šok stigne sa prvim narednim obračunima: promenjen je odnos između zelene i plave zone. Umesto ranijih 600 kilovat-sati u zelenoj zoni, to je sada od 1. aprila 350 kilovata, a u plavoj je ostalo 1.600. Na toj razlici između zelene i plave zone, kada se izračuna prosečna potrošnja jednog domaćinstva, što su uradili ekonomisti koji su zaposleni u Elektroprivredi Srbije, a iz SRS su, poskupljenje nije 15,14% za domaćinstva, kao što ste vi rekli, nego 19,8% plus PDV.
Ovo ne samo da je izuzetno poražavajuće stanje za građane Bora, za građane cele Srbije, nego ovaj zakon i sve ono što ste kao ministar do sada uradili, i ova vlada, pokazuje da vi nemate stratešku nacionalnu viziju ni šta ćete u oblasti rudarstva, ni šta ćete u drugim oblastima privrede i kako da se suočite sa tim problemima koji nisu vaše nasleđe nego ste im aminovali onda kada ste bili deo koalicione dosovske vlade.
Zato smatramo, i zbog rešenja koja smo ponudili podnošenjem velikog broja amandmana i na ovaj zakon, da je zaista vreme da građani Bora, koji će doduše uskoro... I verovatno ćete vi tada da potrčite zajedno sa Veljom Ilićem i celom Vladom, očekujem da će i sam Koštunica da se pojavi pet puta u Boru, pošto se bira predsednik opštine, da obećavate kule i gradove. Kada odete recite da je to RTB Bor, a ne Bora.
Ali, za građane cele Srbije i za ljude koji shvataju da vi apsolutno ništa ne možete da unapredite ni u srpskoj privredi, ni u sektoru koji vi vodite, najbolje je rešenje da što pre idemo na izbore i da stručni i odgovorni ljudi, koji će i u ovom sektoru da se obračunavaju sa mafijom, a srpski radikali su, dođu na vlast.

Izvinjavam se, gospodine Markoviću, kolega Ilić, poslanik SRS, verovatno razume da imam, jer ovo nikada ranije nisam uradila, da saopštim nešto veoma važno srpskoj javnosti, ministru koji je ovde, nekolicini poslanika iz vladajuće strukture i naravno svima onima koji prate skupštinski prenos.
Danas popodne počela su hapšenja članova porodice generala Ratka Mladića. Uhapšeni su Miroslav Jegrić i Vuko Jegrić, šuraci Ratka Mladića, koji apsolutno nikakve kontakte godinama unazad nemaju sa srpskim herojem, proslavljenim srpskim generalom, na čiju ste porodicu, bliže i dalje rođake krenuli danas. Takođe su uhapšeni i njegovi rođaci pod nadimcima Kiko i izvesni Branko, pretresaju im se stanovi, ljudima je policija danas upala u stanove i to verovatno čine u širem krugu njegove porodice u ovom trenutku.
Na njegovog sina, koji ima jednu malu radionicu, odnosno garažu, finansijska policija je danas po nalogu vrha vlasti Srbije počela da vrši neverovatnu finansijsku presiju.
Treba da vas je sramota što u trenutku kada se sve ovo dešava i kada nevini ljudi stradaju, kada pokušavate da se dodvorite zlikovcima poput Karle del Ponte i svima onima koji su vaši mentori, raspravljate o zakonu koji ama baš nikakve veze nema sa sudbinom i boljom budućnošću srpskog naroda. Sa druge strane, juče ste govorili hvalospeve o onima, koje hoćete da pomilujete zakonom o amnestiji, koji su izbegli da brane srpsku zemlju i da služe vojni rok. To treba da vam služi na čast.
Ali, budite sigurni, zbog ove informacije i zbog ovoga što radite porodici Ratka Mladića, njegovim bližim i daljim rođacima, narod Srbije će, to ne mora više niko da vam govori, da se podigne na noge. Sada moram da kažem jasno i glasno da Vlada Vojislava Koštunice mora što pre da ode, jer ovakva bruka i sramota i ovo što radite, sa ponižavanjem Srbije, srpskih heroja i srpskog naroda, više ne može da se trpi.
Izvinite, kolega Iliću.

Gospodine Markoviću, nikada nikome od srpskih radikala nije palo na pamet da se poigrava sa ovakvim stvarima i, nažalost, sa činjenicom da su šuraci Ratka Mladića, ponoviću ponovo, Miroslav Jegrić i Vuko Jegrić, i njegovi dalji članovi porodice danas na najbrutalniji način privedeni i uhapšeni, hapšenje se vrši dalje. I, da je vršen pritisak na njegovog sina celoga dana da izda i potkaže svog sopstvenog oca.
To vaše licemerje u ovakvoj situaciji prevazilazi granicu. Vi kažete, da imate informaciju da je tačno ovo što ja poručujem srpskoj javnosti, vi biste učinili nešto. Članove porodice Ratka Mladića hapsi vaša vlast, gospodine Markoviću. Vi, Koštunica, Boris Tadić i svi koji ste spremni da služite Haškom tribunalu ste bruka i sramota za srpski narod.
Pozivam poslanike Srpske radikalne stranke da napustimo za danas skupštinsko zasedanje. Nemamo nameru da razgovaramo o ovom predlogu zakona u situaciji kada vi lovite srpske junake i srpske glave. Hvala.

Gospodine Mihailoviću, verovatno je slučajnost htela da predsedavate sada dok raspravljamo o Zakonu o rehabilitaciji, kao unuk ubijenog đenerala Draže Mihailovića.
Ali, u svemu tome je i dobro što sada predsedavate, a više niste u stranci onog, malo je reći poremećenog ministra inostranih poslova Vuka Draškovića, koji sa četništvom i sa čiča Dražom nije imao ama baš nikakve veze, tek tolike da šenluči na Ravnoj gori, iz godine u godinu.
Što se tiče onoga što je radio, okupljajući određene paravojne formacije i zbog toga se sada dodvorava Karli del Ponte, zato što mu je omča zvana – haška optužnica oko vrata, to je nešto što će da ga progoni do poslednjeg dana dok ga ne iscede, kao svaki isceđeni limun i dok mu ne napišu optužnicu od koje beži, što bi se reklo, kao "đavo od krsta".
Zato je danas, a i vi to znate, s obzirom na to da, kada govorimo o ovome, možete, kao pripadnik te porodice, da razmišljate u kontekstu ovog zakona, a i svako od nas pojedinačno, sa nekim svojim slučajem u porodici, kao što je ovaj, malopre izrečen od strane gospodina Kojčića ili ono što smo potencirali celog dana.
Stvaranje jaza među građanima – Srbima, pre svega danas, u današnje vreme, kada je neophodno da se postigne toliko traženo i toliko potrebno nacionalno jedinstvo, kada ovde u poslaničkim klupama sede ljudi koji žive i dan-danas u veoma teškim uslovima na okupiranom Kosovu i Metohiji, kada sede poslanici poput gospodina Buhe, koji je predsednik Vlade Republike Srpske Krajine, u izbeglištvu ili koleginica Radeta, koja je morala od ustaškog noža da pobegne sa svog ognjišta i ne može da obiđe grob svojih predaka, onda znate da nije u redu da se ljudi, pre svega ideološki pogrešno usmeravani unazad 15 godina, ko zna, možda su ih tako pogrešno usmeravali decenijama u njihovom vaspitanju, a pre svega ostrašćeni i puni mržnje prema onima koji drugačije govore i misle, pojavljuju za skupštinskom govornicom.
Danas smo imali i takvih primera, da oni sebi prave listu Srba koje treba rehabilitovati, a ne pitaju se šta zapravo predstavlja ovo mrtvo slovo na papiru i šta znače ove reči koje ništa ne znače i koje, u najmanju ruku, dovode u zabunu, ne samo potomke ljudi koji su iz ideoloških, političkih i drugih razloga bili proganjani, unižavani i na svaki mogući način su se rušila njihova elementarna civilizacijska i ljudska prava, već šta o tome da govore buduća pokolenja, odnosno oni koji nas danas gledaju, čije su oči uprte u nas.
Ono što sigurno znam, a što vi ne znate, sa ove strane vladajućih stranaka je da, kada govorimo, ili bilo koji drugi predstavnik SRS, mogu da računam, a to poručuje u svom oproštajnom pismu predsedniku Slobodanu Miloševiću haški optuženik, predsednik naše stranke – prof. dr Vojislav Šešelj, na naklonost miliona Srba, ma gde da žive, najviše ovih što žive ovde u Srbiji i onih što žive u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, kao i onih koji su morali da pobegnu od ustaša iz Republike Srpske Krajine i žive u dijaspori.
To vrlo dobro znate, zato što oni znaju da su na putu odbrane nacionalnih interesa i na putu stvaranja uslova da se brane sve srpske zemlje i da se deca, kao što vam je jutros rekao gospodin Nikolić, i partizana i četnika, u poslednjem otadžbinskom ratu nazivaju četnicima, te mogućnosti i poziv na tako neophodno jedinstvo je sve ove godine činila i radila jedino SRS i naš predsednik.
Ali, šta da govorim pojedincima, odnosno mnogima od vas, čast malom broju izuzetaka iz vladajuće garniture ili onih ministara koji se nalaze u Koštuničinoj Vladi, kada su govorili o tome da smo mi Srbi zlikovci, a najstradalniji smo narod i to dobro znate, da smo narod koji je želeo drugima da nanese zlo i zaboga, vršili smo nekakve, kako imaju običaj da kažu – oružane akcije.
Imala sam slučaj pre nekoliko dana u Skupštini grada Kragujevca da u jednom aktu, u kojem se daje mogućnost da učesnici poslednjih otadžbinskih ratova budu oslobođeni prevoza, a onda se kaže da to pravo imaju oni koji su učestvovali, zamislite, u oružanim akcijama od avgusta 1990. godine. O čemu se zapravo radi?
Radi se o tome da u vašim glavama i u svesti vas samih, a sve manji broj ljudi je koji vas podržava, još uvek ne postoji ono što je primarno i što je zapravo osnov da bi se neko nazivao patriotom i da bi zaista dobio priznanje od naroda da voli svoju državu i svoj narod, a to je – da raščistite sa time ko smo mi Srbi, a ko su, kroz vekove i unazad, ako se vraćam ovih 60 godina, bili naši neprijatelji. Govorim o periodu Drugog svetskog rata, a naročito o "brozomaniji", o tom vremenu jednoumlja i komunizma, i o periodu od 1990. godine, pa naovamo.
Znate, po ovom vašem zakonu, sada nazivate to zakonom, čovek koga svi vrlo dobro poznajete, koji je aktivni učesnik političkog života Srbije, jedan je od osnivača, odnosno bio je predsednik Demokratske stranke i sada je član predsedništva, Dragoljub Mićunović, može da se pozove na ovaj zakon i da, pošto je kratko vreme boravio na Golom otoku, kaže – tražim da budem rehabilitovan. Ali, da pitate ljude koji su isto vreme bili sa njim na Golom otoku šta je on tamo radio dok su bili na najgori mogući način mučeni, reći će vam da je sarađivao sa onima koji su ih držali u takvim neljudskim i necivilizacijskim uslovima, i došao za kratko vreme u svoj Beograd.
Isti odnos sada imaju i oni koji ga slede, a takozvani su demokratski blok, ova njegova demokratska deca, pod znacima navoda, i Boris Tadić i onaj Šutanovac, razni Đilasi i drugi. Isti odnos imaju prema onima koje sada drugi sudovi i drugi zlikovci i dželati progone, poput gonitelja u Haškom kazamatu.
Nisu digli glas zbog toga što je na ovakav način pre tri godine i više, uz njihovu pomoć, uz pomoć Svilanovića i ostalih ustaša u Srbiji isposlovana lažna optužnica protiv predsednika naše stranke – prof. dr Vojislava Šešelja. I ne piše dr Vojislav Šešelj sve ove knjige samo za vas neuke da se nečemu naučite, ova koju držim u ruci je knjiga pod brojem 63. Znate kako se zove? "Kriminalac i zločinac Havijer Solana".
Ne govori se samo u ovoj knjizi o tome kakva je sve nedela i zlodela taj zlikovac počinio ovde u Srbiji, nego o tome da su svi koji su bili spremni da služe i Amerikancima i zapadnim silama, a isto tako oni koji su bili spremni da sarađuju sa fašistima i nacistima u Drugom svetskom ratu, da između njih može da se povuče paralela – između ovih novih ili mlađih domaćih izdajnika i onih koji su to radili za neke privilegije: za sebe, za članove svojih porodica, nekada davno i prosto uživali u montiranim političkim procesima i sehirili nad time da se nevini ljudi ubijaju.
Zbog toga niste pozvani da govorite na dostojanstven način o ovome, zato što još uvek imate ideološke barijere u svojoj glavi. Ako danas svi od reda ne izađete i ne kažete da hoćete da branite svakog haškog zatočenika i ako ne pokrenete inicijativu i ne prihvatite ono što vam je juče ponudila Srpska radikalna stranka – da se ukine Haški kazamat, zato što je napravljen da bi se, kroz montirane političke procese u toj najmonstruoznijoj političkoj tvorevini u svetu, sudilo samo Srbima, o čemu onda pričate? Kako ćete onda da budete humani prema senima onih koji su stradali, bili na ovoj ili onoj strani, kao i da razumno i racionalno donosite neki sud sa ove vremenske istorijske distance?
Zbog toga, ne samo da nećemo biti u sali kada se bude glasalo o ovom predlogu, nazovi zakona, nego ćemo onako, kao što to sada iz haške ćelije i bez svetla ovih dana čini Vojislav Šešelj, i kroz ovakve knjige i okupljanja na stotine hiljada ljudi, to ste najbolje mogli da vidite pre nekoliko dana kako je to kada patriotska Srbija izađe, onda vam je to istorijski sud za vašu noviju istoriju, šta ste radili, i za one koji su vas učili da radite pogrešno za ovu državu i za ovaj narod. Tada ćete se pitati i stideti pred svojim potomcima.

Gospodine Markoviću, mene vaša zbunjenost ne čudi. Počeli ste da zaboravljate kako se zovu i prezivaju poslanici. Četiri meseca niste na mestu predsedavajućeg, tako da me ništa ne iznenađuje. Vi ste toliko izgubili orijentir, što reče gospodin Nikolić, kao da smo sad u decembru mesecu, 17. ili 20 i neki decembar. I da je prvoaprilska šala, nije danas 1. april, bilo bi mnogo.
Reklamiram član 27. Poslovnika, koji govori o tome kako predsednik Skupštine treba da zakazuje sednice, kako njima da predsedava, a posebno da vam obratim pažnju na blagovremeni i usklađeni rad radnih tela Narodne skupštine.
Ovaj čovek koji je predložio da se ovo nemoguće spoji u jednu tačku dnevnog reda, to je isto toliko fantastično kao što su mu one tačke dnevnog reda na opštinskim skupštinama ove njegove organizacije ili već kako se zove - strančice, što ne može ni motkom cenzus da prebaci, taj čovek ne samo da nije razmišljao o tome o čemu se ovde radi i da li su te odluke prošle određena radna tela, nego očigledno da vama u problemima i u razmišljanju od ostavke do ostavke, gospodine Markoviću, takođe to nije bilo važno.
Prvo, zbog toga što sva radna tela Skupštine nisu prošla ove akte koje vi nama predlažete i zato što je nemoguće da u okviru jedinstvene rasprave, a ne verujem da imate nameru da je povećate tri ili četiri puta, mi na ozbiljan način razgovaramo ne samo o kreditima nego o vašoj spremnosti da Republika Srbija i ovako siromašni građani daju kontragarancije za projekte koji su bezumni, najblaže rečeno, pojedini od njih. Ne samo zato što će direktno da koštaju budžetske obveznike, nego zbog toga što ste vi imali danas najpreči posao, na šta su vas upozorili i gospodin Nikolić i gospodin Krasić.
Vi da ste predsednik Skupštine, pa i u ostavci, i onako sa nonšalantnim stavom pred novinarima, pred javnošću, te hoću, te neću, morali ste da znate, gospodine Markoviću, da jedna od najvećih država u svetu, nama prijateljska Ruska Federacija, nije čekala da ispunjava uslove na način na koji vi želite da predstavite da ste demokratičan predsednik, da poštujete striktno Poslovnik i da nam dajete takva obrazloženja. Oni su se dva dana pošto je ubijen Slobodan Milošević iz svojih kancelarija, deputati u ruskoj državnoj Dumi, spustili u salu i krenuli sa raspravom i sa deklaracijom koja traži da se ukine antisrpski haški kazamat.
Vama je smešno, lepo i šareno. Pod svetlima ste ovde. Niste se upitali da li svi zatvorenici koji se tamo nalaze na pravdi boga i kojima ne počinje proces, kao našem predsedniku, imaju svetlo, da li imaju osnovne mogućnosti i uslove da se pripreme za svoju odbranu. Nije vam stalo da stanete u njihovu odbranu, ni da kritikujete aktuelnu vlast. Naravno da nije, zato što nemate elementarni osećaj za svoje sunarodnike.
(Predsednik: Vreme.)
Pre svega, zato što ste vi sve ono suprotno od njih, niste nikada bili spremni da branite ni državu ni svoj narod. Vaše poslaničke fotelje, vaše fotelje u upravnim odborima, na ministarskim mestima, velika primanja, šareni lusteri, šareni baloni i sve što je u vašim glavama, sve vam je to preče od države i naroda. Zato vam ističe vreme i zato ste takvi kakvi jeste.

Ovaj zakon koji je pred nama, o navodnoj pomoći ljudima sa invaliditetom, nema nikakve veze ni sa opštim pravilima humanosti. Ima u deklarativnom smislu, ali ta pravila ne važe od mesne zajednice preko lokalne samouprave, da ne govorimo o državnim institucijama.
Kada biste vi, gospodine Markoviću, u slobodnom danu, pošto ste uveli tu praksu subotom, pozvali ljude sa invaliditetom da posete, kao i svi drugi slobodni građani, Narodnu skupštinu, imali bi problem, o čemu je govorio malopre gospodin Vučić, prilaska i dolaska u ovu zgradu, i ne samo u ovu, u zgradu Vlade, bilo koju instituciju.
Jer znate da u Kragujevcu u kojem živim nažalost ima dosta invalida i oni imaju udruženje koje je aktivno i koje deluje, i njih se vlast seti samo pred izbore, kada je kampanja, to je manir dopisnog gradonačelnika Kragujevca, jer on ovde dođe samo kada ga pozovete da izglasa dnevni red i pobegne glavom bez obzira. A za sve ostalo što obeća, a to radi i republička Vlada, to radi Bogdanović, to rade svuda gde su "žuti" na vlasti ili imaju te neke navodno demokratske koalicije, lažu i obmanjuju sve druge građane, pa i takve.
Ne samo da nije nikakav trošak, niti je to nekakva velika investicija da se naprave neophodne rampe za invalide, nego je to preka potreba. Mi smo govorili o tome na sednicama Odbora za trgovinu i turizam u ekspanziji ovih hipermarketa i došli do zaključka da ljudi koji su u kolicima, koji su invalidi, nemaju jednak pristup i ulazak u te prodavnice, kao što imaju drugi građani koji mogu normalno da hodaju.
A da ne govorimo o činjenici da je ovaj zakon zapravo jedna deklaracija, koja je proistekla iz mnogobrojnih već pozitivnih zakonskih propisa, i pre svega Ustava Republike Srbije.
Ovaj ministar, dok je još uvek ministar, ministar poslanik, ministar bez stranke, nazovite ga kako hoćete, dežurni portparol za sve, kada dolazi Karla del Ponte, vaša cenjena gošća, onaj zlikovac, kada se dešava ono, kada ne date porodici Slobodana Miloševića da bude dostojanstveno sahranjen, uvek ste vi dežurni "krivac", za sve vi dajete izjave, branite Vladu, Tadića i vi ste čovek za sva vremena, za sve ono što treba da se navodno ispegla pred našom javnošću.
Nije baš tako ministre, i to što se pozivate na 2007. godinu, i rekli ste da UN imaju nameru da je proglase ili su već proglasili godinom jednakih mogućnosti.
Moram da vas podsetim na to da je Savet bezbednosti UN, apsolutno neovlašćeno, još početkom 1993. godine osnovao ad hok tribunal, kvazisud u Hagu, sa jasnom namerom da se tamo isključivo sudi Srbima, da oni budu osuđeni za zločine koje nisu počinili.
U međuvremenu šestoro Srba je izgubilo život tamo, a za one koji se tamo nalaze nigde u svetu, nijedan čovek koji za sebe kaže da je navodno humanista, ne bi mogao da opravda takve uslove. Oni se nalaze se u takvim nemogućim uslovima, poput našeg predsednika, koji je tamo već četvrtu godinu i koji je trebao sutra da primi svoje pravne savetnike, gospodina Vučića i Krasića, a njemu je to odbijeno, kao i mnogo puta ranije poseta njegovog najbližeg saradnika, prijatelja i saborca, gospodina Tomislava Nikolića. Na kakve se onda vi rezolucije i deklaracije UN pozivate?
Kada gospodin Tomislav Nikolić i poslanička grupa SRS u Skupštini državne zajednice, a možete da pogledate u globusu, atlas valjda imate kod kuće, gospodine Laloviću, kako to izgleda na mapi sveta, primi akreditovane ambasadore iz 30 ili 40 zemalja, ili kao danas obavi razgovor sa ruskim ambasadorom, vama je to ništa.
A kada vam dođe neko iz EU sa ovako serviranom deklaracijom koju zovete zakon vi kažete – pod hitno to mora da se stavi na dnevni red, jer zaboga to će da bude godina jednakih prava za sve.
Građani Srbije, iako je to njihovo Ustavom zagarantovano pravo, nisu izjednačeni. Ni invalidi, daleko od toga, oni kojima su određene lokalne zajednice pružile kakvu-takvu mogućnost da se radno rehabilituju i da iz jednog takvog položaja sa invaliditetom dođu do mogućnosti zarade za sebe i svoju porodicu.
Koliko je takvih još preduzeća u Srbiji ne znam, ali spomenuću samo kragujevački „Šumadija Des“. Ima oko 130 zaposlenih lica, a to su ljudi koji imaju određeni invaliditet, od dolaska DOS-a na vlast osnovano je preduzeće da bi se oni bavili dovršavanjem polufabrikata, najviše se bave limarijom, određenim plastificiranjem proizvoda za upropašćenu fabriku automobila „Zastava“, tako da i tu nemaju više posla da rade, ali zaista su to ljudi koji su se, sa određenim stepenom invaliditeta, obučili da perfektno kao vrhunski majstori rade određene poslove. Dakle, polufinalne proizvode da finališu.
Šta se desilo? U proteklih pet godina i vi ste bili deo vlasti i u prošloj DOS-ovskoj koaliciji, gospodine Laloviću, niste vi onako neki pronađeni kadar, neukaljani, nekompromitovani Slobodan Lalović, pa su vas sada našli Koštunica i ovi pre dve godine. Ma kakvi, znamo mi vas ko zlu paru iz onih prethodnih priča. Bili ste sekretar Komisije za preispitivanje zloupotreba u korupciji, pa kada se zagrebalo tamo gde ne treba, vi papire u fioku i ništa od toga. Znači, humani niste i pravični niste, to smo apsolvirali odavno.
Što se tiče ovog posla i činjenice da ćete vi kao ministar i ova vlada da omogućite ljudima da nađu zaposlenje, evo, primer vam je „Šumadija Des“ Kragujevac, ne samo da su bačeni na tržišne uslove, nego bukvalno za koji dan mogu da stave katanac i da idu kući.
Oni su mogli da rade, imali porudžbine od drugih malih i srednjih preduzeća, ne samo ovih kooperanata „Zastave“ koju sam spomenula, zato što im onemogućava da tako rade, da uspešno privređuju i da zarade, iako imaju invaliditet, Republička vlada i vaši zakoni.
Kako onda možete da me demantujete kada jedan takav drastičan primer postoji danas u Srbiji. Znate, svašta smo mogli da vidimo ovih dana i puno je govorio gospodin Vučić o tome i o ovim junacima preko puta u zgradi Predsedništva. Ali, kada je već spomenuo odlazak ovih kompanjona Tadićevih i njega samog kao predsednika DS-a i sve te svite iz takozvane Narodne kancelarije u Trgovište, moram da vam kažem, dame i gospodo poslanici, a videli su to, zapravo prvi put su videli u svom životu tako nešto na nečijim nogama.
Videli su da je predsednik DS-a došao u cipelama koje koštaju 650 evra i kao ajde da šutne malo loptu da pokaže građanima Trgovišta kako je on jedan neposredan čovek, kako je on spreman za komunikaciju. Čudi me da opet i tamo nije izvalio onu najveću glupost koju je rekao do sada da je Platini jedan od najslavnijih i najpoznatijih golmana. Svašta možemo da očekujemo.
Cela ova klika zgubidana, ne znam kako drugačije da ih zovem, ovih muzikanata, jedan je sada vajni ekspert za medije, ovaj drugi se razume u ovo, ovaj treći u ono, a po onoj njihovoj omiljenoj i Tadićevoj pesmi – „Plamene zore bude me iz sna“, vreme im je da se probude iz sna, jer znate ako su se oni proslavili svojim rolama u filmovima, nemam ništa protiv tog filma, to je jedan od uspešnih poteza domaće kinematografije, u filmovima kao što je bio „Davitelj protiv davitelja“ i slično, red bi bio da prestanete više, i on i oni, da nas davite i da gušite ovaj jadni narod.
Da nije žalosno bilo bi smešno, ali je tako, gospodine ministre, jer vi rekoste, vi kao Slobodan Lalović pre dve godine ovde, a to je tvrdio i onaj nesrećni Vlahović, onaj žutać što nije prošao za potpredsednika u svojoj DS, da ćete u procesu restrukturiranja „Zastave“ i Fabrike namenskih proizvoda da obezbedite za Kragujevčane, a njih je negde oko 1.800, zaštitne radionice. Gde je tu nešto urađeno, da li je urađeno? Nije.
Nije zato što ste vi kao dežurni, ne krivac, vi prosto uživate u toj ulozi da najstrašnije i najnegativnije stvari iz kabineta Republičke vlade plasirate i sa ove govornice građanima, radnicima, penzionerima, a to je vaša uloga, verovatno vam odgovara, a znate to onda ima neke veze sa vašim opštim stanjem i mentalnim sklopom.
Trebalo bi čovek da se rodi takav da bude, da bi takve zakone plasirao i da bi tolike ljude ojadio. Prosto je nemoguće, gospodine Laloviću, a da se čovek ne nasmeje, da vam se sve to kaže, a da vi to shvatite ozbiljno.
Što se tiče ovih zakonskih odredbi, one zaista imaju samo deklarativni karakter, jer član 17. se bavi diskriminacijom u vezi sa zdravstvenim uslugama.
Doktor Momčilov i prof. Poskurica će kasnije da govore više o tome, ali moram da vam kažem, ako već govorite o invalidima, da je sramno to što radi Republička vlada, i ona Svetlana Vukajlović, i ministar Tomica, i svi ostali koji vode iz ove lopovske grupacije G17 srpsko zdravstvo.
Kada već znate da ima toliko invalida u Srbiji, a nažalost ima, kada donosite poseban zakon, pa kako onda nije diskriminacija to što ne mogu da se leče u jednoj od najprestižnijih zdravstvenih ustanova - na VMA.
Da li je vama poznato, gospodine ministre, da od 1. januara ove godine Republički zavod za zdravstvo nije hteo da obnovi ugovor sa VMA i u slučaju da, ne daj bože, i građaninu i nekom invalidu zatreba pomoć, koju neka druga zdravstvena ustanova u Srbiji ne može da mu pruži, ne može da ode na VMA, i nije do rukovodstva, ni do njih tamo, nego zato što vi to ne dozvoljavate, i Vukajlovićka, i Tomica, i cela ta zdravstvena mafija u Srbiji, već mora da plati i da ide da ostvari zdravstvenu zaštitu koja mu je potrebna.
Sve ovo što ste ovde napisali, i vaš danas više nego bledi govor, imali ste vi i svetlijih dana, kada obrazlažete da treba da se hapse Mladić i ostali i da treba da dočekate najlepše što možete Karlu del Ponte, onda govorite u mnogo većem zanosu.
Način na koji ste nam predstavili ovaj zakon, koji je samo nazvan zakonom, a u stvari je jedna vrsta deklaracije, sve ovo što u njemu piše i pre svega namera da se i dalje na takav način poigravate sa teškom sudbinom tih ljudi, svih građana Srbije, vama neće da služi na čast.
Građane će da dovede u još teži položaj i sve tako dok više ne budete ni poslanik ni ministar i ne budete sedeli u toj klupi gde na takav način promovišete zakon koji u praksi ne može da donese ništa dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, Skupština grada Kragujevca je na sednici koja je održana prošle nedelje proglasila u našem gradu godinu univerziteta. Pošto je gradonačelnik grada Kragujevca i danas, kao po običaju, odsutan sa ove sednice Skupštine, zaista me čudi da nije našao za shodno da se suprotstavi, kao neko ko podržava ovu koaliciju na vlasti, ovakvom predlogu koji je došao pred Narodnu skupštinu, ne iz lokalpatriotizma, jer to je nešto što normalni ljudi i političari koji treba da brinu o celoj državi, o celoj naciji, o obrazovanju nacije ne treba da rade, nego prosto iz razloga što se ovde postavlja zaista jedno logično pitanje – zašto su pre toliko godina, pre 30, 40, 50 i više u Srbiji osnivani univerziteti u drugim gradovima, ne samo u Beogradu, da bi se danas pred poslanicima našao jedan ovakav predlog. Jedan profesor sa Niškog univerziteta i način na koji se u konferenciji predstavnika profesora koji su predlagali i drugih koji su davali mišljenje dolazilo do ovakvih kandidata je nešto što niko razuman ne može da prihvati.
Malopre je jedan kolega spomenuo Mašinski fakultet u Kragujevcu; ne samo Mašinski, koji je zaista jedna prestižna visokoškolska ustanova, nego i drugi fakulteti u okviru Kragujevačkog univerziteta nisu tretirani. Postavlja se jedno drugo logično pitanje – ako nije poštovan reciprocitet, šta će ovaj Nacionalni savet za visoko obrazovanje kada već imamo jedan nacionalni savet?
Doduše, za taj nacionalni savet, koji tretira niži stepen obrazovanja, takođe su stizali predlozi navrat-nanos, da i sami poslanici, u onoj noći kada se oko četiri ili pet ujutru glasalo o tim predlozima, nisu znali ni kako da odluče, ni da li je to usaglašen predlog sa predstavnicima svih vaših koalicionih stranaka i ovih što vas podržavaju.
Moram da vam kažem i da vas podsetim na to da je izbor pojedinih članova tog prethodnog saveta jednostavno nelegitiman, jer ne samo da je predsednik Skupštine Predrag Marković pozivao poslanike da glasaju za samo jedan od predloga i da na takav način treba da se Skupština izjasni o tome koji je predlog prošao, odnosno ko ima najviše glasova, nego se dešavalo da pojedini poslanici glasaju više puta, da se zapravo ne zna ko je pravi i legitimni predstavnik.
Sa druge strane, potpuno je nedopustivo da Vuksanović nije ovde. Ako ste gledali pre neko veče, a ja sam zaista u promeni programa na raznoraznim našim kanalima, jureći za ovim vestima dokle stižete kada je u pitanju Karla del Ponte i ostali zlikovci i lovci na srpske glave, došla do situacije da gledam (a pošto danas dolazi u Beograd, verovatno ste srećni, ozareni, vidim da vam je sve lepo i šareno), da 20 minuta pratim njegovo izlaganje, odnosno svađu sa novinarom Studija B.
Zaista nemam ništa da kažem ni u prilog, niti u superlativu, niti negativno za ženu koja je urednik i autor te emisije, ali da ministar onako nastupa, a mi smo imali prilike to da vidimo u Skupštini, niko ne bi mogao to da opravda. Možemo mi poslanici i predstavnici stranaka u jednom duelu da tako govorimo o svim negativnim posledicama sada usvojenog zakona, ali da on tako jednostavno kaže, pošto žena govori o činjenici da su stigle mnogobrojne primedbe što roditelja, što onih koji rukovode našim školskim ustanovama, a on kaže – vi se niste dobro pripremili za emisiju, nemam ja šta sa vama da pričam itd. Da li je to normalno i da li je normalno da danas ministar nije ovde?
Šta za njega ima preče nego da dođe i da brani takav sastav Nacionalnog saveta, jer u pitanju je buduća smernica i ono šta će ti ljudi da rade po zakonima koji su izglasani. Ali, opet, i to me ne čudi, jer kada je bio na dnevnom redu Zakon o visokom obrazovanju, on je dva puta izašao ovde i lepo mu je rekao tada naš ovlašćeni predstavnik prof. dr Mileta Poskurica – niti znate nešto o ovome, a imate kolege redovne profesore koji su prisutni u klupama u vašoj koalicionoj grupi, pa pitajte njih ako bar toliko ne znate. Da li su njega uopšte obavestili, pošto je ovaj predlog došao pred nas, ko su ovi ljudi i kako se dolazilo do tih kandidatura?
Sada vi možete da kažete – jesu sve to ljudi sa referencama, eminentni stručnjaci u svojoj oblasti, ali u pitanju je Nacionalni prosvetni savet. Prvo, zašto uopšte postoji, to je naše mišljenje i to smo vam govorili prilikom izglasavanja zakona, onog prethodnog paketa, pa onda ovog o visokom obrazovanju, da će nesumnjivo da dođe do takvog lobiranja i do nepoštovanja onoga što ljudi u nauci daju na području cele Srbije.
Gde su vam ljudi koji su sa izmeštenog, nažalost, Univerziteta u Prištini, gde su ljudi sa drugih univerziteta, da ne bude da pričam samo o Kragujevcu, ali to potenciram namerno, zato što je celokupna Skupština grada odlučila da se u ovoj godini univerziteta našeg grada to ne samo kroz raznorazne manifestacije obeleži, nego da se da jasno upozorenje i ministru i celokupnoj Vladi da zaista sve probleme koje imaju pojedini fakulteti Kragujevačkog univerziteta oni zanemaruju, i sada se to videlo na osnovu ovih predloga.
Kada je koleginica Radeta govorila o svim negativnim posledicama Bolonjske deklaracije, a spominju se i profesori koji se predlažu sa Elektrotehničkog fakulteta, ne znam da li ste pratili pre nekih 15 ili 20 dana šta ti mladi ljudi, studenti, zaista budućnost ove zemlje, ljudi koji su ne samo dobri studenti, nego očigledno oni koji brinu o naciji i o sudbini svoje države i o činjenici da žele da ostanu ovde i da tu zasnuju porodice i da grade karijeru i budućnost, misle o Bolonjskoj deklaraciji.
Oni nisu zbunjeni zato što su uspeli za ovo kratko vreme, za ovih nekoliko meseci, da shvate u kojim se to okvirima kreće i čemu moraju da se prilagode, ali u anketi koju je napravila redakcija, čini mi se, "Beogradskog programa", ili "Jutarnjeg", ne sećam se, uglavnom je to bila RTS, jasno su i nedvosmisleno rekli da je to katastrofa, da će njima biti mnogo teže da rade, što smo mi govorili, i da se time devalviraju sve one pozitivne, godinama i decenijama, uz neke izuzetke i one eksperimente koji su sprovođeni u onom kratkom vremenu jednoumlja i komunizma, tendencije u obrazovanju u Srbiji, koje se na ovakav način, i na ovakav način izbora Nacionalnog saveta, gase.
Mi smo raspravljali o tome dokle je stigao Univerzitet u Kragujevcu, kojim fakultetima treba pomoći, zašto baš ta godina jubileja i onda smo se dotakli jedne činjenice koja sada u ovom kontekstu i ove priče, i u današnjem vremenu i načinu na koji Vuksanović i ova vlada sve te novotarije i amerikanizaciju školstva i sve to što stiže sa Zapada bespogovorno prihvataju...
Prisećajući se osnivanja Liceja i tog prvog čitališta u Kragujevcu, i početka visokog obrazovanja u Srbiji, školovanja najumnijih Srba, govorili smo o tome, a to su zaista nepobitne istorijske činjenice, da su se Srbi i državnici iz tog perioda u modernoj Srbiji s kraja XIX i početka XX veka rukovodili činjenicom da su nam Rusi kao narod i bratska Rusija najbliži zbog činjenice da su uvek bili na ceni njihovi univerziteti, njihovo visoko školstvo.
U to vreme, kada su u Kragujevcu krajem XIX veka počela prevođenja prvih stručnih časopisa, prvih naučnih izdanja sa mnogobrojnih stranih jezika, uglavnom svi ti budući profesori i naučni radnici usmeravali su se na rusku školu i trudili se, naročito u svim oblastima društvenih nauka, a pogotovu pravne nauke, da se poštuju dostignuća koja je imala Rusija, odnosno njihovi naučnici.
Ne samo da se podsmevate danas kada mi govorimo o tome i o činjenici da je i privreda i saradnja sa te strane zapostavljena, a da ne govorim ta razmena iskustva sa Rusijom uopšte i u oblasti nauke, već su vam šamar, u pravom smislu reči, dali i ovi studenti koje sam malopre spomenula, anketirani pre 15 dana.
Oni su rekli da je Bolonjska deklaracija i zakon koji je stupio na snagu nešto što će i te kako da im otežava školovanje u Srbiji i da te novotarije i način na koji oni sada moraju da rade, a sada sve pod patronatom ovog nacionalnog saveta, ovako predloženog, mogu samo da donesu još veće probleme.
Sve ono što smo imali kao država i narod, a što su ljudi u oblasti nauke dostigli, jednostavno se baca pod noge. Vidi se da ste odbacili 80 posto tog kadra i onoga što su ti naučni radnici uradili, pojedinci koje uopšte nemate na spisku i za koje ne znate uopšte da li postoje ili ne postoje, jer ste na ovakav način dali predlog za koji, jednostavno, niko razuman ne može da glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke sam zamenik predsednika Odbora za trgovinu i turizam.
Ovaj odnos snaga koji je spominjao gospodin Baralić zapravo je reciprocitet izražen u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Najjači smo, najviše nas ima i nije slučaj hteo, nego tako je morala da se poštuje prilikom izbora predsednika, zamenika predsednika i broja članova snaga koju ima SRS.
Drugo je pitanje da li se mi sa nekim predlogom zakona ili sa rešenjima koje nam nudi ministar Dimitrijević, Koštunica, Republička vlada slažemo ili ne slažemo.
Prilikom izglasavanja predloga zakona o zaštiti konkurencije i zbog činjenice da je iz zakona proisteklo da mora da se bira komisija koja će se baviti tim poslom, govorili smo da je to nepovoljno rešenje, da će da košta državu, da će ti ljudi da budu plaćeni iz budžeta, a da se zapravo stvara privid.
U suštini, desiće se farsa istovetna kao i sa nacionalnim savetom za obrazovanje, da će komisija i članovi komisije moći da spreče ono o čemu je govorio kolega Baralić, nelojalnu konkurenciju da zaštite domaće tržište, naše proizvođače i da ćemo na takav način da krenemo u uređenje odnosa na našem tržištu i da sistem ponude i tražnje bude jedini merodavan kada je u pitanju opstanak na tržištu i kada je u pitanju poslovanje privatnih preduzeća i onih koji se pojavljuju sa svojim proizvodima na srpskom tržištu. Situacija je zapravo sasvim drugačija.
Ovde imate predlog Slobodana Milosavljevića ispred Privredne komore Srbije. Njega da pitate, pošto je lobijem Demokratske stranke i direktnim uplivom Borisa Tadića došao na to mesto, šta je on kao predsednik uradio za sve ovo vreme – ništa, osim što se slikao na svakom mestu, svuda govorio i samo je govorio o programskim razlikama, kao da postoji neka razlika između DS-a i vladajuće koalicije.
Nikakve razlike nema, jer dok su oni bili u Skupštini nikakvu suštinsku primedbu nisu ni dali na taj zakon. Ali, ako je neko na čelu privredne komore jedne države mora da ima na umu i to da neke druge države, nama prijateljske, pre svega kao što je Rusija, imaju svoje predsednike i predstavnike komora ovde i da je ekonomska diplomatija, pored ove opšte diplomatije koju predvodi onaj nesrećni Vuk Drašković, nešto čemu bismo morali da posvetimo mnogo veću pažnju, ali ne na mestima i u državama gde su se oni uhlebili, predstavnici komora i atašei u ambasadama za trgovinu da bi primili dobre plate, da bi bili smešteni u lepim rezidencijama, nego da suštinski urade nešto na tome da promovišu našu proizvodnju, tržište i ono što smo spremni da izvezemo u druge zemlje.
Moram da vas podsetim na onaj fijasko koji se desio prošle godine u novembru kada smo mi kao država, odnosno ti koji su preuzeli na sebe tu ulogu, i onaj Anđelko Trpković, Milosavljević, Koštunica i Vlada, pokušali da promovišu ono što srpska privreda ima ili što bi trebalo da ima, tek da se postavi na svoje noge, ali očigledno da od tog posla nema ništa, organizovanjem jedne sajamske manifestacije u Moskvi.
Prvo, Koštunica nije otišao na tu manifestaciju da tamo promoviše srpsku privredu, jer, zaboga, nije ga primio Putin. To je njegov problem, a i Putinovo je da kaže koga hoće i kada hoće da ga primi. Naši poslanici koji su narodnom voljom, pre svega dr Blažić i dr Cvetanović, voljom odbornika predsednik Skupštine u Leskovcu, otišli tamo da zastupaju interese svog regiona i svoje opštine svedoci su toga da je to bio fijasko.
Umesto da se i predstavnici Vlade (koga je poslao Koštunica tamo da ga menja, to je nevažno), ministar za trgovinu, predsednik Privredne komore, direktor Sajma vrate sa gomilom potpisanih ugovora sa ruskim privrednicima – nema jednog jedinog ugovora.
Rusi su hteli, moram na to da vas podsetim, a govorićemo i kasnije po sledećoj tački dnevnog reda između ostalog i o tome, da kupe Kulsku banku. Ko je taj ko sprečava da ruski kapital dođe u našu zemlju? Ovih dana se obeležava 15 godina od osnivanja i veoma uspešnog poslovanja kompanije „Lukoil“, došli su u situaciju da sada renoviraju, odnosno preuzmu „Beopetrolove“ pumpe. Pitajte ih u pojedinim opštinama i gradovima u Srbiji na kakve teškoće nailaze.
Sada ćete da nas ubedite da je sve to odlično, tržište super funkcioniše, naša privreda cveta, proizvoda iz srpskih fabrika koliko hoćete, a sa druge strane uvoznički lobi radi šta hoće. U jednom današnjem dnevnom listu, neću da ga reklamiram, ali jedan od čitanijih u Srbiji, pomoćnik ministra za trgovinu i turizam Srđan Srećković kaže da ne vodi knjigovodstvenu evidenciju pojedinih privrednika u Srbiji, ne zanima ga uopšte šta se dešava sa kupovinom proizvoda iz Hrvatske, da li je odliv kapitala iz naše zemlje toliki i toliki, čovek se u to ne razume, a pomoćnik je ministra privrede.
Lepo su ga tamo nazvali Hrvoje i napisali u naslovu Hrvoje, pročitaćete danas u novinama, jer on to zaista jeste. Ako on dozvoljava, i Ministarstvo, da toliko proizvoda dolazi iz hrvatskih fabrika, a da naše ništa ne rade i da se gase, kako će onda članovi ovog saveta, koji su ispod ranga ministra i pomoćnika ministra, eto tog Srećkovića, da učine nešto (on zaista jeste srećković, ali za sebe) da se reguliše situacija na našem tržištu?
Da nije žalosno, bilo bi smešno, ali jako je žalosno, jer kada pogledate kakav je spoljnotrgovinski deficit, šta smo uradili prošle godine, samo uzmite našu prehrambenu industriju, uzmite pokušaj pojedinih fabrika da zaštite pojedine srpske brendove. Nisu uspeli u tome, pregazili nas oni Slovenci, banana republikanci, Hrvati i ko sve ne zato što svačega ima u Srbiji i u srpskim prodavnicama, ali najmanje ima u ovim hipermarketima, i to se ne poštuje, to vi vrlo dobro znate i znaju članovi Odbora za trgovinu i turizam, reciprocitet u zastupljenosti tih proizvoda.
Nema proizvodnje u Srbiji i niko ništa nije uradio, osim donošenja zakona, komisija, izbora članova, da se nešto suštinski u tom smislu promeni i da se nešto menja. Kako bi moglo da se promeni? Tako što ne bi dolazili ovi hrvatski tajkuni onako nesmetano, očigledno zbog naklonosti ministra i ovog njegovog pomoćnika Srećkovića, da rade i vršljaju kako hoće, nego bi zdrav kapital, poput pokušaja tih ruskih kompanija, a ostvarena su samo ta dva sporazuma koje su potpisali grad Leskovac i grad Kikinda i to samo zato što imaju odnose, odnosno pobratimili su se sa nekim gradovima u Rusiji da mogu na takav način da posluju.
Moram da vam dam jedan podatak, da ne kažete da samo govorimo, a zaista je najveća vrednost tog ogromnog kapitala i zdravog novca koji može da dođe ovde, ali samo da vam navedem jedan primer.
Formirana je komora srpsko-grčka, na inicijativu grčke Privredne komore u našoj zemlji. To društvo srpsko-grčkog prijateljstva iniciralo je, došli su u situaciju da se naprave neki povoljni aranžmani. Grčka vlada, njihovo Ministarstvo za ekonomske odnose je prošle godine odobrilo bespovratnu pomoć Srbiji u iznosu od 40 miliona evra.
Jedan ekonomski magazin koji je počeo da izlazi na našem tržištu pre mesec dana, tri broja su ukupno izašla, detaljno je pisao o tome. Zamislite bespovratnu pomoć od skoro 50 miliona evra i sada dolaze ljudi iz Privredne komore Grčke, odnosno te srpsko-grčke asocijacije, pojavljuje se ministar ekonomskih odnosa Grčke i kaže – pa znate koliko je aplikacija stiglo za te donacije iz Srbije u prošloj godini.
Dakle, to su bespovratna sredstva za preduzetništvo, a stalno nam govori ministar za ekonomske odnose kako je nivo usluga najniži mogući u okruženju, kako bismo nivo preduzetništva mogli da podignemo na viši nivo, što stvarno jeste, jer mi smo još u 19. veku prednjačili u Evropi kao država u tom smislu i taj duh preduzetništva je i te kako razvijen kod nas.
Onda, za izradu projekata kada je u pitanju naše ratarstvo, stočarstvo, kompleksi zasađeni voćem, povrćem, to su veoma jasno definisani uslovi, i za sajamski prostor, za prostor koji je u funkciji preduzetništva i male privrede – prošle godine, verovali ili ne, za ta sredstva je konkurisalo nekoliko pojedinaca, u celokupnom iznosu od tri ili četiri miliona evra.
Oni kažu da im je interes da sarađuju sa zemljama u regionu, 45 miliona evra hoće da poklone pojedincima koji mogu da pokrenu svoju proizvodnju, malim i srednjim preduzećima. Niti se država oglasila po tom pitanju, niti je ko govorio o tome, ništa se ne dešava. Kako onda da očekujete da se spreči nelojalna konkurencija na tržištu ovim izborom?
Konkretno, diskutabilni su zaista pojedini kandidati i njihove reference i ono što su radili, ali svejedno, hajde da ne ulazimo, pošto ovo nije izbor nosilaca pravosudnih funkcija, kao juče, pa da ne idemo od imena do imena i da govorimo o tome.
Ali, kako će oni da rade pored svih ovih očiglednih ne barijera, nego skandala koji se dešavaju i prepuštanja srpskih privrednika na milost i nemilost izuzetno nelojalnoj konkurenciji koja preko uvozničkog lobija dolazi ovde, teško da će bilo ko moći da objasni.
Kada se sastanu i kada ih bude Narodna skupština Republike Srbije izabrala, sve da pogledaju, osnovne ekonomske parametre u kojima se danas nalazi naša privreda, naša trgovina, kakav je odnos naše robe prema izvoznim kvotama, kakav je uvoz, u kojoj meri, šta je to što se najviše forsira preko tih uvozničkih lobija i da ne poverujete i takav još jedan frapantan podatak, evo da li će tome recimo da se suprotstave, da je za 56 miliona dolara, verovali ili ne, sveže ribe i prerađene uvezeno na tržište Srbije.
Iz naših ribokombinata koji postoje širom Vojvodine i u Srbiji ne da nije mogao da se izveze jedan jedini kilogram direktno, to može da se radi isključivo preko tri za to registrovana preduzeća u Crnoj Gori, o čemu mi onda govorimo? Mi riblju ikru uvozimo iz Češke, a ovde imamo ribokombinate, a i taj uvoz je negde oko 30, 40, možda i do celih 50 miliona dolara ili evra.
Ovo je sve farsa i obmana javnosti da će nešto da bude bolje. Ovi ljudi, izabrali ih ili ne, mi naravno nismo za ovakva rešenja, neće moći da spreče sve ovo što se radi na srpskom tržištu, a ponajmanje nelojalnu konkurenciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom trenutku je izašao ministar Stojković, a htela sam da mu postavim jedno praktično pitanje na koje verovatno ima odgovor, seća se, kako je on biran, davnih, šezdesetih godina za sudiju u tada SFRJ. To svakako nije bilo preko organa koji se zove Visoki savet pravosuđa, kojeg je ustanovila prethodna DOS-ovska vlast, onaj tadašnji DOS, ne ovaj sada, skraćeni.
Taj set zakona koji je potpuno, kako ste vi pokušali da govorite, i danas, pojedinci od vas, krenuo u afirmaciju srpskog pravosuđa, što uopšte nije tačno, i u njegovu reorganizaciju, u stvari je prouzrokovao mnoge probleme. Najpre tada kada su se kadrovici DS, one Batićeve sektaške organizacije, Građanskog saveza i ostalih, udomili kao predsednici i sudije u sudovima u Srbiji. Onda ste kasnije odlazili korak dalje i izmišljali raznorazne specijalne sudove, poput apelacionih sudova, trgovinskog suda, koji je tada ustanovljen a zamenio nekadašnji privredni sud.
Do dana današnjeg ništa se nije promenilo u kvalifikacionom smislu da dođu ljudi i sudije, a čast izuzecima, naravno, koji bi zamenili one kadrovike iz DS.
Onako, ljudi se javljaju na konkurs, prolaze ili ne prolaze kroz Visoki savet pravosuđa. Onda danas imamo situaciju da jedan ovlašćeni predstavnik kaže, a čovek je inače pravnik po struci, trebalo bi Odbor za pravosuđe da ima bolji i brži kontakt sa Visokim savetom pravosuđa.
Raspitala sam se i kod koleginice Radete i kod našeg poslanika i kod predstavnika drugih stranaka, bio je samo jedan takav konsultacioni sastanak i nema šta Odbor da se sastaje što se SRS tiče. Kamo lepe sreće da nikada nije ni osnovan Visoki savet pravosuđa i da se na takav način ne vrši izbor sudija. Zbog toga je naše suvereno pravo, i mi ćemo to i danas da činimo tokom ove rasprave, da osporimo pojedina rešenja zato što smatramo da se neki ne provlače kroz iglene uši, nego da se sistematski, što bi naš narod rekao, guraju od strane pojedinih političkih struktura i određenih moćnika.
Kada su u pitanju trgovinski sudovi, to su oni privredni lobiji, pre svega oni koji treba najpre da dođu pod udar zakona i zbog pljačkaške privatizacije, a što je bilo predmet rada ne samo Odbora za pravosuđe, nego i Odbora za privredu i privatizaciju, zbog toga što su radnici ojađeni u procesu privatizacije i dan-danas nemaju nikakvu zaštitu, iako su i kao pojedini sindikati, kroz raznorazna udruženja, naročito zbog nepoštovanja socijalnog programa i zbog dobijanja otkaza, onako brzopotezno, pokušali da traže pravnu zaštitu pred nadležnim sudovima u Srbiji, da pokušaju da isprave ono što se dešavalo u procesu privatizacije, a to je pljačka na sve strane, kršenje Zakona o privatizaciji, takvog kakav jeste, predstavljanje dokumentacije prilikom izrade projekta, odnosno prospekta za privatizaciju jednog preduzeća na način na koji je to ne samo skandalozno, nego je protivzakonito i spada u najteža krivična dela.
Tek se negde desi da se ta "greška", ne greška već pljačka državne imovine i pre svega osnovnih prava radnika, ispravi, kao što je to bio slučaj sa kragujevačkom mlekarom "Mladost".
To namerno govorim zbog toga, jer danas imamo i predloge za određeni broj predsednika trgovinskih sudova i sudija tih sudova. Pošto vlasnik, odnosno onaj koji je kupio na takav način kragujevačku mlekaru "Mladost", ne poštuje socijalni program i iz tog razloga se sa njim, tek iz trećeg puta, raskine ugovor o tako nakaradnoj i pljačkaškoj privatizaciji tog preduzeća, a ne uzima se u obzir sva ona počinjena greška u startu, pre svega kod utvrđivanja imovinsko-pravnih odnosa. Zamislite, zaboravljanja činjenice da je davne 1954. godine Grad Kragujevac osnovao to preduzeće, a nigde nije bilo prikazano, u procesu privatizacije, da je to gradska imovina?!
To je samo jedan od primera, i onako ''da se vlasti ne dosete'', da se ostavi mogućnost tom istom vlasniku, nekom famoznom novopečenom i novokomponovanom tajkunu, koji se pojavio iz Nju Džersija, ne znam odakle, da upravlja i pančevačkom mlekarom, što odlično zna kolega Jojić, i šabačkom mlekarom, gde su, takođe, ogromni problemi, obespravljeni radnici. Da li će ovi kandidati i ovi predlozi, koji su došli od Visokog saveta pravosuđa, kao i ovakav način izbora nosilaca pravosudnih funkcija da isprave sve te greške – neće.
Zato što vi nove kandidate i konkurse štancujete na svaka tri meseca, je l' tako, i po tom redu stvari oni dolaze na razmatranje i pred Skupštinu na usvajanje – mi ih osporavamo. Za neke imamo i te kako mnogo argumentacije da su umešani u određena krivična dela ili pokušaj krivičnih dela, a onda, oni tako prođu kroz glasanje i kroz dogovore političkih struktura. Većinu narodnih poslanika koji čine ovu tek jedva skrpljenu koaliciju i kvorum, iz dva dana danas da počnete da radite, i to je diskutabilno kako ste ustanovili kvorum, to ne zanima.
A ti predstavnici stranaka i šefovi poslaničkih grupa su potpuno neupućeni i neuki pojedinci. U tome naročito prednjači jedan ovde koji ne samo da nije odrastao i dorastao pozivu nego je, kada je već o tome govorio kolega Krasić, nisu to samo zloupotrebljena bila deca, na isti način na koji je neko pokušao da optuži onog čoveka koji se hrabro borio za državu i narod i koji je častan Srbin, koji je došao sa svoje troje pre svega izuzetno pametne dece na sahranu Slobodanu Miloševiću, nego ovi koji nisu deca, nego nisu dorasli i koji očigledno imaju neki problem u svom mozgu, a koji su mahali onim balonima i širili antisrpsku histeriju na dan kada je više stotina hiljada građana ispraćalo Slobodana Miloševića.
Sad vi dolazite u situaciju da se u srpskom pravosuđu od strane takvih u raznoraznim televizijskim emisijama, koji niti su u sali niti prate šta se dešava, čuju izjave poput: afirmisaćemo srpsko pravosuđe, učinićemo sve da odgovorni, časni, pošteni, visokoprofesionalni ljudi dođu na taj položaj.
A, evo, imate slučaj ministra Stojkovića da je čas u sali čas nije, da se slaže sa time i nije to osporio, prihvatio je da bude ministar i pod takvim zakonima.
Visoki savet pravosuđa predlaže nama nosioce pravosudnih funkcija i da je ministar u Vladi u kojoj je tužilac, specijalni tužilac (je l' se tako Vjerice kaže) za ratne zločine, onaj nesrećni Vladimir Vukčević, koji preti golubima pismonošama, koji je opterećen time kako što pre i na koji način da uhvati još nekog srpskog heroja i izruči ga u čeljust Karli del Ponte.
A sa druge strane ni Ministarstvo pravosuđa, ni Republička vlada, ni Nacionalni savet za saradnju sa haškim kazamatom ne čine ništa da omoguće odbranu onima koji se na pravdi Boga tamo nalaze, poput našeg predsednika, evo, već četvrtu godinu, a ne otpočinje mu proces posle pisanja one nebulozne optužnice od strane DOS-ovskog režima, Karle del Ponte, Kandićke i njima sličnih, 2003. godine.
Taj isti Vukčević se bavi pitanjima kao što su unapred osuđivanje svih onih koje kazamat goni i sama Karla del Ponte, a država ne čini ništa da pruži elementarnu mogućnost i potrebne materijale i podneske koje traže, poput komiteta za odbranu dr Vojislava Šešelja i njegovih pravnih savetnika, ljudi koji su baš kao i on potpuno spremni da do kraja pobiju sve navode iz te optužnice.
Na isti način na koji se Tužilaštvo u Hagu odnosi prema dr Vojislavu Šešelju i prema Srbima koji se tamo nalaze dugi niz godina isto se ponaša i Vukčević, pa i samo Ministarstvo i ministar i Vlada, ne poštujući elementarno pravo, odavno ustanovljeno, i to je i civilizacijska tekovina i savremenog pravnog poretka – prezumpciju nevinosti svakoga ko je optužen, odnosno stavlja mu se na teret neko delo.
Nego ne, oni izađu, pojave se na televiziji svojim izjavama sa političkim, naravno naglašenim konotacijama, govore o tome da su ljudi krivi, a nije im počeo, niti ima naznaka, kao u predmetu našeg predsednika, kada će otpočeti proces, niti je data mogućnost da se brani.
Moram da vas upozorim na to da bi vam mnogo pametnije bilo, i samom ministru i Republičkoj Vladi, da što pre krenete da se bavite gorućim pitanjem zaštite prava uz stvaranje elementarnih uslova da sudovi u Srbiji efikasnije i profesionalnije rade, pravima Srba na Kosovu i Metohiji.
Da li ste, kao prvo, reagovali i vi kao vladajuća struktura, što se danas ne javi neko od vas, baš me začudi, vi ste ovako veoma grlati kad hoćete da pričate o rezoluciji i o vašoj nameri da branite Srbe sa Kosova i Metohije, pa hvalite ovaj pregovarački tim, što se niste upitali, bar vi koji ste u Odboru za pravosuđe a u vladajućoj ste strukturi, da li se država oglasila i da li je reagovala povodom skidanja Interpolove poternice koja je postojala svih ovih godina za zlikovcem Agimom Čekuom, koji je sada premijer Šiptarima, te tzv. kosovske Vlade?
Da li ste se onda upitali, pošto je pre toga i pre imenovanja zlotvora Čekua na mesto kosovskog tzv. premijera, što ste vi propratili onako kroz neke blage suprotstavljene tome političke izjave, da li ste se upitali onda jer je ustanovljeno paralelno ministarstvo pravde koje Šiptari imaju pod Čekuovom vlašću, danas dole, kako se brane i kakva su prava Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, svuda, gde im je izuzetno težak opstanak u našoj južnoj pokrajini.
Normalno da niste, jer da se sada pitate i da znate, a niste se ni raspitivali, bar pitajte onda jednog od vođa kosovskih Srba, našeg kolegu Kragovića ili poslanika Perića ili ljude koji žive dole. Ne, vas gospodine Hranislave, nego Dragutina Perića iz Srpske radikalne stranke – kakva su njihova prava i kako se oni brane, kom sudu oni da se obrate da zaštite svoja prava?! Jedina im je mogućnost da to bude po sadašnjem teroru koji se tamo sprovodi i pod vlašću Čekua i Tačija i Haradinaja, šiptarski sud. A znate kako to onda izgleda i znate koliko dugo traju pritvori i zatvaranje nedužnih Srba? Po dve, tri, pet godina, ko zna koliko! Oni se navodno posle toga puste, niti imaju presudu, niti im se sudi, ljudi jednostavno stradaju.
Mnoga su pitanja pred nama, ovo je samo neposredni povod. To je nešto što vi morate da radite po prirodi stvari, jer ste prihvatili takav način izbora sudija onda kada je ustanovljen Visoki savet pravosuđa i tada popunjena mesta. Ali vi očigledno ne želite, mislim i na ministra i na Koštunicu i na celokupnu Vladu, o predsedniku Demokratske stranke i da ne govorim, on ne vrši ni svoja ustavna ovlašćenja a kamoli da se brine kako su zaštićeni Srbi na Kosovu i Metohiji ili da li mu je palo na pamet (osim što razmišlja gde se nalaze Karadžić i Mladić) da se zaštite interesi i da se omogući odbrana haškim zatvorenicima.
Ne valja vam to što radite i način na koji mislite da ćete građanima da predstavite da se nešto pozitivno dešava pri oblasti pravosuđa. Naše je pravo i mogućnost (jer smo ozbiljni i odgovorni ljudi i gde god se pojavimo, a nemamo toliko medijskog prostora kao vi, gde uglavnom neupućeni poput onog jednog balondžije, koji nije sada ovde, govore o ovim stvarima) da javnosti to poručimo, ali svi oni koji gledaju ovaj prenos znaju koliko smo istrajni u tome da će se odmah po dolasku srpskih radikala na vlast stvari ozbiljno u pravosuđu menjati, znaju da za to imamo i te kako ozbiljne argumente. Ovo što sam ja danas rekla su samo neke od njih. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je pitanje Kosova i Metohije u Skupštini Srbije, državne zajednice, svuda i na svakom mestu tretirala uvek kao ključno državno i nacionalno pitanje.
Zbog građana Srbije moram da kažem da je predsedniku Republike, koji je došao na sednicu, nešto smešno u ovom trenutku.
Gospodine Tadiću, uputila bih vas na to ne samo da se ne smejete, nego da se izvinite poslanicima SRS i ogromnom broju građana Srbije zato što ste nastupajući u svom euforičnom zanosu samoljublja na Glavnom odboru DS, ili kako se već to zove, zanemarili činjenicu da vi treba da budete državno odgovorni, kao predsednik Republike, da vas to ne uči SRS upravo svojim ponašanjem, ali očigledno da vi tome ne možete da se naučite.
Sada i sam premijer dolazi u jednu pat poziciju.
On je danas u delu svog izlaganja rekao da je još pre nekoliko godina Marti Ahtisari izneo stav da će Kosovo i Metohija moći, eventualno, da ostane u sastavu Srbije, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, tada SRJ, u slučaju da Srbija bude demokratska zemlja. Onda je danas premijer konstatovao – eto, jeste, Srbija je demokratska zemlja.
Vi ste upravo pre nekoliko dana tom svojom izjavom, koja je naišla na ogromno ogorčenje građana Srbije, rekli da Srbija nije demokratska zemlja. Ako vi negirate činjenicu da je danas u Srbiji najpopularnija stranka, sa najvećim uporištem u biračkom telu, sa predsednikom stranke koji je tri godine u Haškom tribunalu, a ne počinje mu suđenje, koji je slobodniji od vas, gospodine Tadiću, da bilo šta kaže, a ipak se nalazi u haškoj tamnici, i kada vam jasno čovek koji je jedini pozvan, kao legitimni predstavnik birača koji mu najviše veruju danas u Srbiji, jer sve ankete pokazuju da je on i po tim istraživanjima ubedljivo ispred vas, gospodin Nikolić kaže da, nažalost, situacija u kojoj se danas nalazi Srbija i ono što je situacija u kojoj se mi nalazimo na osnovu izjava zvaničnika kao što su Sojers i ostali, takve stvari moraju da se nazovu pravim imenom, vi onda govorite da je za to kriva Srpska radikalna stranka i ako se nešto, ne daj bože, loše desi, doći će radikali na vlast i tome slično.
Pre svega, moram da ukažem na to da je tačna konstatacija da je u pisanju ovog izveštaja, u prvom delu, učestvovao vaš savetnik. To samo pokazuje da su vam savetnici "bolji", ali kako ispada, tako i jeste, od vas samog.
Veoma je opasna konstatacija na petoj strani ovog izveštaja. Molim narodne poslanike da obrate na to pažnju, a pre svega gospodina premijera. Radi se o tome da na petoj strani, a to su peti, šesti i sedmi red, stoji sledeće objašnjenje, odnosno neka projekcija šta bi moglo da se desi i kako će da nastupa naš pregovarački tim. Tu se kaže da bi "politika našeg tima bila jednostrana ako bi se isključivo usredsredila na odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, ne nudeći nikakav politički kompromis kao osnovu za postizanje obostrano prihvatljivog rešenja".
Znate šta, ako šiptarska delegacija dođe – i to nije, gospodine Samardžiću, kao što ste vi pre nekoliko godina rekli, Beč, dobroćudni Rambuje, nikako nije, budite u to uvereni; iste zahteve oni imaju danas, kao što su imali u Rambujeu; to ste vi govorili u kontekstu onih neuspelih pokušaja 2003. godine, kada je Čović nešto slično zagovarao – ako oni dođu, a dolaze vam sa takvom idejom, osokoljeni zbog toga što imaju otvorenu podršku Sojersa, i apsolutno je jasno da ozbiljni političari, ozbiljni državnici, što vi niste, gospodine Tadiću, a što jeste Vladimir Putin, znaju da nema laži i obmane.
I on zna kakvi su mu partneri danas u svetu, kakva mu je konkurencija, i gde se sada u tom trouglu između Srbije, tzv. međunarodne zajednice i šiptarskog pregovaračkog tima nalazimo mi, a gde se u svemu tome nalazi Ruska Federacija. Mora jedino na takav način da vam se stavi do znanja da državno odgovorno i ozbiljno pristupate ovom pitanju.
Ova sednica Skupštine i ovaj izveštaj nije mogućnost da mi pravimo retrospektivu šta je bilo, šta će eventualno da se dešava, onako hipotetički, a da se ovakve stvari ne uzmu ozbiljno u razmatranje. Vidite kako je to Putin u Kremlju, održavši razgovor sa svojim najbližim saradnicima, pre svega ministrom inostranih poslova, najozbiljnije shvatio, a radi se o Srbiji, njemu prijateljskoj zemlji i u uskom kontekstu pitanja položaja Rusije u ovom delu Evrope, odnosno Balkana, njenog geostrateškog cilja, a to je ono o čemu mi pričamo unazad 15 godina, imajući u vidu tako tvrdokoran stav šiptarske delegacije, koja je pre svega potpomognuta takvim izjavama zvaničnika američkog Kongresa, Stejt departmenta, Sojersa i njemu sličnih i stvaranje jedne atmosfere koja u pravom smislu reči Srbima uteruje strah u kosti.
Ako vi sada anketirate bilo gde bilo kog Srbina na području naše južne pokrajine i pitate ga šta znači za njega izjava Ahtisarija ili Sojersa i da li ikome normalnom tamo i živom pada na pamet da ostane u slučaju da se, ne daj bože, desi nezavisnost, reći će vam da je to apsolutno isključena mogućnost.
Moram danas da iskoristim priliku da vas upozorim da se ne zavaravate od dana do dana provedenog u Beču, kao što je to svojevremeno radio Nebojša Čović. Setite se, to vrlo dobro zna i gospodin Samardžić, koji se naširoko i nadugačko bavio tim pitanjem, da je još 2003. godine u oktobru ili početkom novembra Nebojša Čović sa UNMIK-om potpisao dokument o navodnom poboljšavanju uslova i položaja Srba na Kosovu i Metohiji što se tiče osnovnih i elementarnih životnih pitanja, a to su pravo na život na svom ognjištu, kao što je pitanje električne energije, kretanja.
Šta se desilo posle toga? Predsednik Republičke vlade je 2004. godine u noćima između 17. i 19. marta možda upotrebio pravu reč kada je rekao pogrom, ali sve što su kasnije govorili zvaničnici Srbije, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, koristeći izraz teror šiptarskih ekstremista i separatista, nije u pravom smislu reči za sadašnje i za buduće stanje pravi izraz, nego je zapravo jedini način da se to okvalifikuje pravim izrazom – terorizam, u najgorem mogućem obliku, onaj koji je, osim toga što je obojen izrazitom nacionalnom i verskom mržnjom od strane šiptarskih separatista, koordinisan od strane zapadnih sila, američkih zvaničnika pre svega, i o tome je danas govorio gospodin Vučić.
Ta dobro obaveštena Amerikanka sa Njujorškog univerziteta koja je došla u Beograd nije govorila samo o tome, na konstataciju nekoga od prisutnih da SRS ima sve veće poverenje i da će zaista, a tako se stvari, hvala bogu, kreću u Srbiji, ubuduće da vlada i da bude najjača stranka, odgovorila – pa šta.
Ona vam je rekla još jednu stvar, kao neko ko se bavi pitanjem Balkana i onim što Šiptari spremaju već dugi niz godina, a u čemu im svesrdno zapadne sile i Amerikanci pomažu, rekla je još nešto, a to je da se američki državni sekretar Kondoliza Rajs i njen pomoćnik Nikolas Berns otvoreno zalažu za potpunu nezavisnost Kosova i Metohije i odlično im je naruku išlo izlaganje Borisa Tadića pre nekoliko dana u Savetu bezbednosti.
Jer, po rečima Suzan Vudvord, i Kondoliza Rajs i Nikolas Berns su izjavili da je to jedini način da se započeti posao na Kosovu završi i da će to da se dogodi sa potpunom nezavisnošću Kosova i još su dodali da veruju i da samo tako vide da Kosovo može da označi kraj Miloševićeve vladavine.
Da li su vama takve signale da to govorite i da spominjete period bivšeg režima, a predstavljate Srbiju danas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, govorili američki državni sekretar ili oni koji se zalažu za nezavisnost Kosova, o tome razmislite sami.
Kao poslanik Srpske radikalne stranke upozoravam vas da činjenično stanje, a ne daj bože da činjenično stanje bude nezavisnost Kosova, može jedino da se označi rečju koju je izrekao po izlasku iz kabineta Vojislava Koštunice gospodin Tomislav Nikolić, a to je okupacija.
Ne morate na takav način i sa tolikom količinom neznanja (ne mislim na vas naravno, najviše predstavnike vlasti, nego na ove vaše sledbenike i raznorazne čauše koji se ama baš ni u šta ne razumeju) da upirete prstom u SRS i u Tomislava Nikolića, samo zato što smo uvek bili spremni, osim toga što smo spremni da štitimo interes naroda i države, da prave stvari nazivamo pravim imenom, pa i to da su u sadašnjem trenutku odlučniji nastup i neka vizija šta će da se desi i te kako potrebni ovom pregovaračkom timu, a to se ne vidi iz izveštaja koji ste nam dali.

Dame i gospodo narodni poslanici, napraviću neke ekvivalente u odnosu na vaš rad i angažman, odnosno svih nas ovde, da bi poljoprivrednicima bilo jasno s kim u Srbiji danas imaju posla i koji su to poslanici skupštinske većine koji će da glasaju u danu za glasanje da se po ovakvoj dinamici, koju nam je predložio ministar o kome je ovde reč i kome ne želim ime da spominjem i ministar Lalović, isplate zaostale poljoprivredne penzije.
Kada je u septembru došlo do objavljivanja vesti kako će Republička vlada da krene sa isplaćivanjem zaostalih penzija poljoprivrednicima, naravno, nije bilo ni reči o ovoj prevari, prevari koja se zove 2007. godina, period od tri godine, do koliko se razvlači isplata tih penzija, komšinica u mom selu, jedna čestita domaćica, komšinica Cana me je pitala – ako je to tako i ako meni ministar finansija duguje 73 i nešto hiljada dinara (to je bilo početkom septembra, jer je došla na kafu i donela svoj poslednji obračunski ček), znači, mogu da očekujem da ću nešto da prinovim u kući.
Jer, upravo je ona jedan od primera o kojima je govorio profesor Mašić – tipično staračko domaćinstvo, ona i suprug, u već poznim godinama, privređuju velikim radom, velikom mukom i svaka nova stvar u kući jednog takvog seoskog domaćinstva, kao što je slučaj te uvažene gospođe, prava je radost i nešto što oni mogu da nazovu za svoje domaćinstvo kapitalnom investicijom, zato što se bore za goli život i preživljavanje. Dakle, prosta reprodukcija, koju oni nekako uspevaju da održe sa ishranom stočnog fonda koji imaju, sa obrađivanjem zemlje.
Ne znam da li vam je dovoljan slučaj Božurnje kod Topole, u kojoj je pre tri godine ugašena osnovna škola koja je radila sto godina. Dakle, škola se, uoči proslavljanja stogodišnjice, potpuno gasi zato što su ostala staračka domaćinstva.
Da prođete putem Topola-Kragujevac, dakle kroz plodnu Šumadiju, i to selo, svako ko bi došao sa strane rekao bi – kakva Švajcarska, kakvi drugi obećani predeli i zemlje o kojima vi pričate, ovo je raj na zemlji i ovde treba da se živi i radi.
Međutim, to je nemoguće zato što Republička vlada, njen premijer i resorni ministri, ministar za poljoprivredu, nemaju nikakvu ozbiljnu strategiju šta rade narednih godina sa poljoprivredom i da je to jedna od strateških grana, u koju treba da se ulaže, ali ne samo radi održivog razvoja poljoprivrede, kako se to kaže, već da se izvrši kompletno restrukturiranje po granama poljoprivrede na osnovu regionalne zastupljenosti pojedinih poljoprivrednih grana.
Jer, to što su najosnovniji izvor prihoda u mom kraju povrtarstvo, plastenici i rodne njive pored Zapadne Morave ne znači da tim istim putem treba da krenu poljoprivrednici u području gde je voćarstvo imperativna poljoprivredna grana, koja je takođe potpuno po strani od petooktobarskog puča naovamo, zato što su ljudi prevareni i niko od njih nije dobio te strateške kredite.
Kada idete u kampanju za lokalne izbore, to ste radili sad i u Bačkoj Palanci, pa je ubedljivo pobedila Srpska radikalna stranka, kao i Kuli, naročito u mestu Ruski Krstur, uporno govorite – mi ćemo za nekoliko dana, samo se pojavite u Ministarstvu, da vam odobrimo poljoprivredne kredite. Dođu ljudi i od tog posla nema ništa.
Ovi koji su radili i koji su ovo sa teškom mukom stekli, izdvajali po visokim stopama poreza i doprinosa u Fond za isplatu poljoprivrednih penzija, ne mogu da shvate da ovako, blago rečeno, monstruozan predlog, da upotrebim reč koja bi se nekome od vas učinila kao najgrublja, neko može da da ljudima koji čekaju penzije, imaju preko 70 godina i da im se sada kaže da će 2007. godine otpočeti isplata tih zaostalih penzija.
U međuvremenu, gospodine Laloviću, treba da odgovorite, pošto je to jedna od informacija koja prati ovu pompeznu najavu isplata penzija poljoprivrednicima od 2007. godine, a arčite pare na sve strane i ceo smo vam republički budžet za 2006. pretresli, ne samo da se pojavljuje suficit od 21 milijarde... Znači, ovim putem poručujem poljoprivrednicima, odmah može da im se najmanje polovina duga isplati, ili ceo dug, u 2006. godini, samo kada biste to hteli, a očigledno je da nećete, nego da ih mučite, tlačite i da vidite ko će da preživi do 2007. godine, jer ljudi obolevaju na selu i nemaju ni za lekove, nemaju osnovna sredstva za život.
Evo, klima i profesor Poskurica, on je poreklom iz seoske sredine, njegovi roditelji i dan-danas žive i rade na selu.
Šta bi radio njegov otac Živan sa nekom bednom penzijicom da nije doktorove pomoći, da mu ne kupuje lekove i sve ono što treba jednom starom i bolesnom čoveku ili drugim ljudima na selu?
Ima takvih primera u selu Kloka kod Topole. Doktor, koji je jedan častan čovek, član SRS, sa svojom porodicom se vratio u selo da živi i da radi, želeći time da da doprinos razvoju sela, iako on ne radi tamo u ambulanti, u zdravstvenom centru, nego putuje u Smederevsku Palanku na posao. Mnogo je takvih ljudi.
Umesto da razmišljate o tome da ubrzano vršite, bar za sela koja se naslanjaju na grad, gasifikaciju, da napravite potrebnu infrastrukturu i omogućite njen razvoj, vi pričate o tome kako ćete da isplaćujete zaostale penzije poljoprivrednicima od 2007. godine. To je da čovek ne poveruje.
Sada da napravim neke ekvivalente. Ogromna većina vas nije danas na sednici, 11,02 časa. Živo me interesuje šta će da se desi danas sa saldom skupštinske blagajne. To vam pričam ne samo zbog supermena, nego i zbog drugih koji dobijaju određene nadoknade za svoj veliki i mukotrpni rad ovde.
Uvek cenim i poštujem poslanika koji ovde sedi, koji sluša i koji je spreman argumentima da brani ono što je stav, ovakve kakva jeste, vladajuće grupacije, ali neradnike i one koji mlate praznu slamu, što bi moji Šumadinci rekli, a za to uzimaju ogromne nadoknade, da pitam da li znaju koliko novca može da se zaradi na uzgoju 10-20 prasića danas. Ako bi znali kolika je cena trenutno žive mere prasića na pijaci, evo, to je neko nagradno pitanje za binga ili za milionera, pojma nemaju. Evo, ja ću da vam kažem – 130, u najboljem slučaju 140 dinara.
Mladi ljudi, poput mog brata od strica i njegove supruge, koji su ostali da žive na selu, a školovani su, mogli su da odu u grad posle završene srednje škole i da žive u gradu na čijoj su teritoriji opštine – opština Čačak, ili da odu u obližnje Kraljevo. Želeli su da pokažu i uzgojem stoke i kroz proizvodnju povrća da hoće da ostanu i da školuju to svoje dvoje dece. Šta su zaradili? Zaradili su bednih 200 evra na uzgoju 15 ili 20 prasića.
Ako vas neko pita kakva je situacija i kako stoje vaši budžeti, vas to ne interesuje, vi razmišljate, naročito oni što imaju to u dnevnom redu za vreme božićnog posta, koliko ćete prasića i jagnjića da pojedete, a da to proizvedete i prodate na pijaci, to vas uopšte ne zanima. Što ćete da se mučite nekoliko meseci, i veoma je rizičan ishod, da li ćete kao oni da zaradite 200 evra, briga vas za to, nego hajde, stiskaćemo dugmiće, glasaćemo, dođe 2007. godina, pa ko pretekne, pretekne, ko dotle, ne daj bože, završi svoj životni vek, samim tim i radni je završio odavno, niko ga ne vidi.
Gospodine Laloviću, vi sad niste tu, kao ovaj vaš drugi kolega ministar o kome je ovde reč, jer neću ime da mu pominjem, baš kao ni poslanici SRS, reč je o tome da će da usledi kamata na dospele rate, odnosno na ove penzije, hajde sad da nam lepo kažete, verovatno vas je on obavestio koja će to kamata da bude i koja će kamata da se primenjuje, koja se primenjuje od dana otkako su penzije zaostale?
Oduševljeni bi bili poljoprivrednici informacijom da će da im se isplati celokupan dug u 2006. godini, što je finansijski moguće, s obzirom na stanje u budžetu i projekciju za 2006. godinu, opet ponavljam, i kada biste im dali kamatu koju od njih traže ove banke, kojih ima raznoraznih po celoj Srbiji, za keš kredite kojima oni mogu da obnove stočni fond, da kupe nešto u kuću, ili za pozajmice, a te kamate su 25 i više posto na godišnjem nivou.
Vi lepo izračunajte sada, pošto oni moraju u međuvremenu da se zaduže da bi nešto kupili, da bi imali osnovne životne uslove, ako ne mogu da prihoduju od svog mukotrpnog, teškog i krvavog znoja i rada, da im kamate budu tolike, ili primenite ovu nepostojeću kamatu u zakonu koju primenjujete kada obračunavate zaostale neisplaćene poreze i druga davanja državi.
Vi i dan-danas obračunavate u upravi prihoda kamatu od 0,2%, a to ne postoji, odgovorno vam tvrdim, ni u jednom od onih Đelićevih zakona iz 2001. godine. Po ko zna koji put ponavljam, ministar o kome je ovde reč namerno izbegava da da odgovor na to pitanje, baš kao što je radio i Đelić dok je bio ministar finansija, jer ta kamata ne može da se primenjuje po zakonu zato što je usvojen amandman SRS, nekim pukim spletom okolnosti te 2001. godine, koji lepo kaže da će se ubuduće zatezna kamata za porez i sva druga davanja državi obračunavati po eskontnoj stopi Narodne banke Jugoslavije, Srbije, ili kroz usklađivanje rasta troškova na malo.
To je mnogostruko manje nego što je obračun ovakve kamate, koju takođe ovi poljoprivrednici, teški mučenici, pod ovakvom vlašću i pod prethodnom, moraju da plaćaju za svoje dospele obaveze, a vi ih tako ponižavate i govorite im da će da im otpočne isplata penzija od 2007. godine. Više je nego jasno da ne želite dobro ni njima, a samim tim ni Srbiji, jer je poljoprivreda jedna od vodećih grana u našoj privredi, o kojoj bi odgovorna vlast morala da vodi računa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dolazimo do onog ključnog problema za građane Srbije, koji takođe muči i penzionere o kojima je do sada bilo reči, zbog toga što se Vlada Republike Srbije prilikom ustanovljavanja svih ovih "davanja" igra sa građanima; manipuliše se brojkama i podacima koji neobaveštene građane mogu da dovedu u zabludu da je reč o dobrom pokušaju i nameri predlagača, što u ovom slučaju ne važi i zato sam ja morala u ime poslaničke grupe SRS da reagujem u članu 4, zapravo novom članu 25a i to u stavu 5.
Da biste znali o čemu se radi, govori se o pravu na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica i sada se kaže na osnovu člana 23. osnovnog zakona ko ima pravo na to, procenat utvrđenog telesnog oštećenja, lica koja su po propisima PIO ostvarila pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, a takođe ispunjavaju sve prethodne stavove.
Onda stav 3. definiše kako se podnosi zahtev za dodelu ove pomoći i da se taj zahtev daje nadležnom centru za socijalni rad, a da se ta pomoć priznaje po propisima o PIO, od dana podnošenja zahteva. Onda se lepo kaže u sledećem stavu da se mesečni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrđuje u iznosu od 70% prosečne mesečne zarade, bez poreza i doprinosa, ostvarene po zaposlenom, pazite, u Republici u 2005. godini. To je prva stvar gde se krije obmana, i kod načina utvrđivanja pomoći svakako će građani biti uskraćeni.
"Utvrđeni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica iz stava 4. ovog člana usklađuje se 1. januara i 1. jula tekuće godine", samo dva puta godišnje. Sada dolazimo do ključne stvari, što tražim da se promeni, u ime poslaničke grupe SRS, gde se u nastavku rečenice kaže: "na osnovu podataka organa nadležnog za poslove statistike", znači republičkog statističkog zavoda, "sa indeksom troškova života u prethodnih šest meseci."
Ma, nije moguće, ministre Laloviću. Želim da nam kažete kako se kreću troškovi života na osnovu ovog fingiranog statističkog prikaza u šest meseci u toku godine, koji se to procenat inflacije inkorporiše i da li su obuhvaćeni baš, na način na koji oni rade, realni troškovi života; da hoćete realno da govorite, što vi nećete, doći ćemo do saznanja da je sve to laž i obmana.
Zato sam tražila da se umesto sa tzv. indeksom troškova života ova davanja usklađuju sa porastom prosečne zarade u Republici. Ako gledate indeks troškova života u šest meseci u Srbiji i pogledate kako izgleda ta lista (svako od vas može na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, evo danas, da izvuče kako to izgleda za prošli mesec) videćete da se apsolutno gotovo ništa nije promenilo za proteklih šest meseci, ili minimalno.
Kod njih nema povećanja cena jestivog ulja, šećera, mesa, suhomesnatih proizvoda, komunalnih usluga, struje, koja će da se promeni u toku ili krajem juna meseca, a vi radite to početkom jula i vi ste uradili za prvih šest meseci. Ne želim da govorim o svim onim cenama, a žao mi je što ispred sebe nemam taj pokazatelj, što mi je u noć u onom maratonskom zasedanju to isto trebalo za skupštinu grada Kragujevca, kada smo neprekidno radili 22 sata, da takođe njima pokažem da onih cena koje Republički zavod za statistiku daje kao reper za obračun ovih davanja nema na pijacama u Srbiji, ni u supermarketima, ni u ovim megamarketima. Izračunala je, još pre nekoliko meseci, koleginica Radeta da 23 jela, bez ulja i soli, bez ičega, samo od povrća, mogu da se skuvaju sa onim pregledom namirnica koji nam je dao Republički zavod za statistiku.
O čemu onda pričate? Zar to nije nehumano da se na takav način igrate sa osećanjima tih ljudi i da im kažete da ćete na osnovu tog prikaza koji stiže od Republičkog zavoda... Pogledajte malo, da li vi čitate neku štampu ili neke novine, ili samo slušate slepo šta vam oni kažu i ove vaše istomišljenike iz Vlade. Zašto se ne osvrnete da vidite šta kažu oni koji su vlasnici tih radnji?
Koleginice, vi koja dobacujete svojoj drugoj koleginici i negodujete na ovo što pričam, malo se potrudite da shvatite, pošto ste lekar i navodno ste humanista, situaciju u gradu iz kog dolazite i vi baš kao i ja. Nemojte da odmahujete glavom na ono što su egzaktne činjenice. Vi biste mogli u Skupštini grada Kragujevca o tome da pričate da ste parlamentarna stranka, ali vi niste ni do 2% mogli da dogurate sa sve onoliko koliko vas ima i zato ćutite i slušajte one koje je narod birao, ovde i tamo u mnogo većem broju.
Što se tiče ovih podataka, gospodine Laloviću, samo ako napravite uporedan pregled videćete da je to u procentima umanjenja. Ako bi se prihvatio moj predlog to bi bilo skuplje za državu, naravno za budžet, za Vladu, ali to je mnogo humanije, a naročito kada su u pitanju ova lica. Nikako ne može da se primeni ovaj model indeksa troškova života koji je objavio Republički zavod za statistiku, a da ljudi budu sigurni da će to da prati realno troškove života u Srbiji. Oni znaju da to nije tako i zato što Republički zavod za statistiku u onom proseku kojim barata mora da se služi takvim podacima i takvim, uslovno rečeno, podmetanjima koja nemaju primenu u realnom obračunu svih naših troškova.
Ovako, rast zarada, i po onome kako ste vi to prikazali i kako se one usklađuju na osnovu neke inflacije koja je zvanična, a nezvanično je mnogo veća, ipak donosi i veća primanja za ove ljude, odnosno za lica koja po osnovu ovog zakona i ovog člana imaju pravo na uvećani dodatak.
Volela bih da znam koliko je takvih lica u Srbiji. Onda ćete na osnovu jednog takvog podatka i takvog poređenja (i da li ste uopšte razmišljali o mom amandmanu, od vas bih želela da čujem) da dođete do saznanja koliko je to veće davanje u odnosu na ono što predviđate, a što tražim u ime poslaničke grupe SRS da se promeni. Da li su to toliko enormni izdaci iz budžeta i da li mogu da se pronađu (uverena sam da mogu) uštede na drugoj strani da bi se ovaj princip poštovao.
Ako se rast zarada u jednom delu primenjuje kao neki obračunski parametar, onda bi bilo dobro da se u stavu 5. u članu 4. to promeni. Ako ste vi to izračunali i došli do saznanja da je to neverovatno probijanje budžetskih stavki, u šta ne verujem, onda opet nemamo opravdanja, zato što uvek može da se za one kojima je pomoć najpotrebnija, a to su invalidna lica, pronađe mogućnost da dobiju dinar više, ali da to bude poštenije.
Poštenije je ovo što predlaže SRS, odnosno ja kao predlagač amandmana. Vi verovatno intimno znate, i ne možete možda da branite taj stav ovde, ali budite toliko pošteni i priznajte da nije isto da se usklađuju ove nadoknade sa indeksom troškova života, na uštrb ovih lica, u odnosu na realan rast zarada, odnosno prikazan, koji svakako nije realan, na nivou ili u periodu od šest meseci u Republici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo sam htela još da dopunim sa jednim slučajem koji smo razmatrali na odboru u Skupštini Srbije, čega se seća i gospodin Krasić, koji nije član Odbora za ravnopravnost polova, gde se to našlo na dnevnom redu, ali je dao svoj nemerljiv stručni doprinos u tumačenju jednog dopisa koji je došao od jednog roditelja; u pitanju je otac, iz šabačke opštine, i ostvarivanje prava na ovu jednokratnu pomoć, to može u tom kontekstu da se posmatra kada je u pitanju drugi roditelj, nije majka, nego otac, za četvrto dete.
Naime, majka jeste ostvarila pravo, s obzirom na činjenicu da je to njoj bio drugi brak, a on nije mogao, zato što mu se računalo da je to u novom braku, on je imao troje dece iz prethodnog. Rekli su mu iz ministarstva da on ne može da ostvari pravo na pomoć. Naravno, tu smo mi reagovali i posle toga je došlo do izmene tog člana.
Ne vidim razlog što ne prihvatite, a mnogo dopisa je stiglo na adrese poslanika i pojedinačno, kod ovakvih slučajeva neostvarivanja prava na državljanstvo, vanbračne zajednice, pripadanje deteta, po odluci suda, da bude kod drugog roditelja, odnosno kod oca. Da nam se ne bi dešavali slučajevi kao što je ovaj malopre pomenuti slučaj iz Šapca, apsolutno je realno da prihvatite ovaj amandman.
Uostalom, vi znate da je to jedini ispravan stav. Nije to samo principijelno zalaganje nas srpskih radikala. Mi smatramo da je dečiji dodatak kategorija koju dete svojim rođenjem dobija, bez obzira na to šta će dalje da se dešava, ali od momenta kako ga kolevka zaljulja da to bude njegovo stečeno pravo, da ono može da ga koristi i da je država obavezna da mu to pruža i daje.
Mi smo sa ovom bivšom ministarkom iz ove propale dosovske vlade jednog celog dana vodili raspravu u vezi sa tim, kada su te skale i osnovice utvrđivane još 2002-2003. godine.
Uporno smo joj objašnjavali da je i žena koja živi na selu nezaposlena, dakle, ona se bavi poljoprivredom, da li je u okviru ove vaše registracije poljoprivrednih gazdinstava prijavljena ili nije, ali slabo to ide zato što se ljudi opiru tome, i majka i otac, da su to roditelji te dece, ali da to nema nikakve veze sa statusom i položajem deteta koji treba da ima u društvu, dakle, danom svog rođenja da dobije mogućnost i pravo.
Vi ovde pravite problem kod jedine moguće intervencije koja je mogla da se napravi, a da bude pravična, kolege Ilića, i dajete nekakva obrazloženja koja blage veze nemaju. Ono što je on izneo kao argumente i ovaj slučaj sa ocem iz Šapca, koji se obratio Odboru, a kasnije smo došli do zaključka da treba da se reaguje i da se ta nepravda ispravi, samo su neki od primera iz života, a mnogo će biti takvih, budite sigurni, ako ne izvršite intervenciju na način kako je to u ime poslaničke grupe SRS predložio kolega Radiša Ilić.