Samo ću kratko da još nešto pojasnim gospodinu Uroševiću, pošto je on i predsednik novoformiranog odbora, a da kažem tu dodatnu informaciju, da vam je pružim.
Možda niste bili u sali kada je razmatran amandman na član 6. koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić i tu reč "osim" koju je sada u svom duhovitom smislu upotrebio i gospodin Marković objašnjavajući da je došlo do nerazumevanja ili nesporazuma, ona je brisala u članu 6. zato što je namera SRS da se izvorni prihodi i porezi kojima će da raspolaže opština povećaju, pa je pored tog brisanja reči "osim" u stavu 1. kako ne bi došlo do takvog vašeg neveštog tumačenja, ili vi zaista to ne razumete ili niste razumeli ispravnost stava SRS i gospodina Krasića.
Mi se zalažemo za to da pored svih navedenih i porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara bude izvorni prihod jedinice lokalne samouprave u celosti. Vlada Republike Srbije nam je odgovorila da je obim tog poreza neujednačen od opštine do opštine, i ako bi se prihvatio taj amandman došlo bi do velikog oštećenja republičkog budžeta za koji se inače odsutni ministar ili dopisnik, kako god hoćete nazovite ga, pošto nije ovde, hvali da ima suficit i zbog toga nije prihvaćen taj amandman.
Dakle, namera SRS je bila jasna, da se veći prihodi daju jedinicama lokalne samouprave i vaši argumenti ne stoje i to svuda pričamo, i u mestima gde smo mi odbornici i tamo gde su srpski radikali na vlasti i gde se ide u kampanju sada za ove dopunske izbore.
Jedino je ispravno, jedino je tačno ono što mi tvrdimo, račun je jasan, to možete prostom računicom da vidite. Ne treba vam za to ni veliko matematičko znanje.
Još nešto da vam kažem, ne znam da li je ovo vaš prvi ili drugi mandat, prvi mandat, vi niste iz onih prebega od ranije, ova vaša stranka je sada ušla u parlament, više nikad neće, prvi vam je mandat u Skupštini, morate da znate da je ovaj višestranački saziv od devedesete godine imao različite strukture kada su u pitanju narodni poslanici. Zato što imate tako pogrešno razmišljanje, zato i propadate na političkoj sceni Srbije.
Narodni poslanici moraju apsolutno sve da znaju šta je na dnevnom redu, počev od prvog među jednakima, predsednika Skupštine. To bi isto bilo kao kad biste sada rekli Predragu Markoviću da ne treba ništa da zna o vazdušnom saobraćaju, možda se vozi, možda ne vozi avionom, nije ni važno, možda mu smeta, možda on nije kao Mićun koji je više vremena proveo u vazduhu nego na mestu predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore, ali besmisleno je gospodine Uroševiću, da sa takvim argumentima nastupate.
Očekujem od vas da se u apsolutno sve razumete i ako ste u jednom nadležnom odboru predsednik, to je jednostavno vaša poslanička obaveza. Ne možete da dođete u vaše mesto i da vas pita neki građanin na nekoj tribini šta je bilo sa zakonom iz neke pravne oblasti, iz oblasti informisanja ili zaštite životne sredine, a vi kažete da to nije vaš resor, u to se ne razumete.
Apsolutno sve, ako hoćete da budete savestan i odgovoran poslanik, morate da znate i pratite, da pratite stručnu literaturu, da tražite mišljenje ljudi koji se bave time. Vi ste ovde narodni predstavnik, ne vi nego svako i obaveza je da štitite interese građana u svakom trenutku.

Na član 26. amandman je podneo kolega Branislav Rankić koji je u međuvremenu, odlukom meštana Bora u izbornom ciklusu koji je održan pre dve nedelje sa 65% izašlih birača, izabran za predsednika opštine Bor.
On je ovaj amandman podneo u ime SRS i pre nego što je izabran na predsedničku funkciju, ali imajući u vidu stav i program srpskih radikala, ono o čemu smo dosta govorili, praktično smo na amandmanima oko samodoprinosa, stavljanja samodoprinosa i njegovo razmatranje do najsitnijih detalja u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, umesto u Zakonu o lokalnoj samoupravi gde inače i postoji, razgovarali o mnogim primerima kako je to bilo ranije, šta je moglo da se uradi, gde su korišćena sredstva, na koji način su decenijama unazad sredstva samodoprinosa zloupotrebljavana i ta superiornost predstavnika SRS zaista, to govorim ni pretenciozno i bez lažne skromnosti, svuda i na svakom mestu izlazi na videlo, naročito u onim opštinama gde su srpski radikali na vlasti. O uspesima kolege Branislava Rankića govorićemo za nekoliko meseci i videćete da su meštani koji su tamo imali biračko pravo ispravno postupili, a i SRS koja ga je kandidovala.
Hajde da govorimo o Zakonu o finansiranju lokalne samouprave kao privatnom zakonu Mlađana Dinkića i stranke G17, to je sasvim očigledno i ovih žutih lopova iz DS, jer je sve napravljeno tako da taj klan DS-G17 može svim sredstvima sa nivoa Republike da raspolaže kako im se prohte, kome oni hoće da daju, da upućuju transfere, dosta kasnije ćemo da govorimo o amandmanu kolege Mirčića, da AP može u određenim okolnostima da namenski transfer uputi određenoj jedinici lokalne samouprave.
Ne očekujete valjda da će AP da uputi transfer Novom Sadu kao najvećem gradilištu i gospođi Maji Gojković, najuspešnijem gradonačelniku u Srbiji, jer je to tamo mafijaška i lopovska organizacija.
Oni lažu i obmanjuju ljude na svim lokalnim izborima koji su sada u Srbiji, u Puli i gde god da su bili, obećavajući sportsku halu, pijace, puteve, raznorazne investicije, naravno da od toga nema ništa.
Kako se uspešno vodi vlast bez raspisivanja samodoprinosa, očigledan primer za to je grad Novi Sad i uspeh koji ima gospođa Gojković kao gradonačelnik Novog Sada i samo na onome što se juče desilo, što ste možda čitali ili čuli na televiziji, čudi me da kolega Homan koji sada nije ovde nije taj primer istakao, nego je pričao raznorazne gluposti kada su u pitanju funkcioneri SRS i to na način na koji oni vrše vlast, jer nema nikakve kontraargumente za ovaj zakon koji je loš, koji oduzima pravo lokalnoj samoupravi da bude samostalna i decentralizovana. Vi to samo deklarativno znate.
Kada je u pitanju sabiranje cifara i milionski iznosi koje će sada da otima Dinkić i od Novog Sada, pošto se u Vojvodini samo time bavi, jer to mu je najveća boljka i trn u oku, uspeh tog grada i gradonačelnika gospođe Gojković i u svim drugim opštinama i gradovima gde ima dva-tri odbornika G17 i to je pitanje kako su došli i prešli cenzus, jer vam je sada najveći problem da dostignete 2%, a 3% je već mnogo, a o ovih 5% za republičke izbore da ne govorim.
Meštani Futoga 25 godina su čekali, jer je Novi Sad jedan od najsportskijih gradova u Srbiji i po masovnom omladinskom i školskom sportu i po profesionalnim klubovima i nagradama i dostignućima koje imaju tamo klubovi i pojedinci, 25 godina unazad su ljudi čekali da im se izgradi sportska hala. Kada je napravljena, otvorena juče. Ko postavio kamen temeljac – Maja Gojković pre godinu dana. Za godinu dana napravljena je sportska hala od 5.000 kvadrata.
Kada budete imali sličan primer u nekoj manjoj opštini, neki sličan uspeh, ne samo vi koji ste u sali, nego svi predstavnici raznoraznih koalicija koje su uglavnom napravljene samo zato da ne bi vladala SRS, čak i tamo gde je predsednik srpski radikal, svojevrsni pučevi su pravljeni da bi se čovek opstruisao, da čovek ne bi mogao normalno da vrši vlast iz okvira svoje nadležnosti, onda izađite za skupštinsku govornicu i pohvalite se nečim. Nemojte da nastavljate dalje da branite ovaj zakon, jer je on izrazito loš.
Na kraju svake budžetske godine, videćete po prilivu sredstava po osnovu ovog zakona, da je svaka opština u Srbiji, lineralno svaka oštećena, a naročito one u kojima su srpski radikali na vlasti, jer su ingerencije ministra takve da može da radi šta hoće i njegove i Vlade Republike Srbije, sada i AP.
O čemu onda ovde da govorimo? O kakvoj uravnoteženosti i pravičnosti ovog zakona? Niko ne može ništa da nam kaže suprotno od ovih naših tvrdnji, jer vi ste očigledno nespremni da odgovarate na ove naše amandmane, nemate argumente, ili je to onako etiketiranje i onakve ocene kao što je to jutros izrekao kolega Homan, ministra nema, njega to ništa ne zanima, važno je da u danu za glasanje skupi dovoljan broj, da on bude glavni gazda, stavio šapu na sve, da upravlja na izvestan način i lokalnim samoupravama i odlučuje kome će da ide novac.
Našim radom, zalaganjem i rezultatima poput ovih u Novom Sadu, u opštini Šid, u opštini Zemun, u drugim opštinama gde su radikali na vlasti, a naročito kroz izvestan period, videće se vidni pomak u Boru gde je podnosilac amandmana kolega Rankić zadobio poverenje građana, mi ćemo opravdati očekivanja ljudi i učiniti da im život bude bolji i kvalitetniji u gradovima u kojima žive, za šta vi, očigledno, niste sposobni.

Prvo, gospodine Markoviću, reč "ispoštuje" ne postoji u srpskom jeziku i to vam je prva greška.
Druga je ta što vi niste imali uopšte pravo po Poslovniku i po članu 27. ili 28. koji uređuje nadležnost predsednika Skupštine, da pošaljete ministra tu i tu, jer je njegova obaveza po tom istom Poslovniku da bude prisutan na sednici i ako ste to uradili, prekršili ste Poslovnik...

Svejedno, radi se o tome da ministar nije ovde i da se mi obraćamo nekolicini poslanika, a od toga je samo nekoliko iz jedne političke stranke, a iz ovih drugih vladajućih stranaka apsolutno nikoga nema i nije dobro ni da ova kamera u direktnom prenosu bude ovako fiksirana samo na govornika, da se ne vidi da je sala prazna i da tu uglavnom sede poslanici SRS koji brane ove amandmane.

Nemate uopšte, vi treba da poštujete dostojanstvo, jer da ste ga poštovali, gospodine Markoviću, samo ste deklarativno napisali, ne biste kao predsednik Skupštine predložili...

...Takav Poslovnik koji će da omogući poslanicima da se švrćkaju za vreme dok se raspravlja o ovako važnom zakonu.

Da li ste računali sebe? U kojoj ste vi političkoj stranci...

Naravno, u kućnoj atmosferi, uz uključeni erkondišn, uz limunadicu itd.

Hoćete li da mi dozvolite da pričam o amandmanu, a ne da pričate kao navijeni 300 na sat, a da ne kažete ništa.
Dva puta ste me prekidali suprotno Poslovniku, dozvolite mi da pričam o amandmanu i da mi date objašnjenje kada završim, ako ste shvatili da iz svog izlaganja tražim i povredu Poslovnika.
Sada ću da se osvrnem na amandman koji je podneo kolega Radovanović, za koji ste rekli da je principijelne prirode. Nije to samo stvar principa, nego jedina moguća stvar kada su u pitanju nadležnosti ministarstava u Republici Srbiji, onako kako to vidi SRS.
Uvek nam dajete, kada vladajuća struktura, odnosno Vlada Republike Srbije, to je jedno isto obrazloženje za sve zakone, kada tražimo da se reč "ministar" promeni u "ministarstvo", isto obrazloženje, bez obzira koji resor je u pitanju i koji zakon na dnevnom redu.
U ovom slučaju, da bi građanima bilo jasno i ovim dopisnim poslanicima koji prate putem interne mreže, ne znam da li uopšte u ovom trenutku ima prenos, jer jedno vreme je bio prekinut.

Nemojte da opominjete poslanike SRS, da li oni dobacuju ili ne.

A što ste vi toliko nervozni, gospodine Markoviću?
Da vam nije vreme za nešto pa ste nervozni, a nema ko da vas zameni? Sada je 15,05, stvarno ne znam zašto ste nervozni. Što se tiče, smeju vam se poslanici vaše političke stranke i grupacije, jer stvarno vaša nervoza ne vodi ničemu.
Ako već nije ministar ovde, ne morate vi da budete nervozni. Dozvolite da objasnim amandman koji smo podneli, a koji ide u prilog svih ovih, da se ispravi jedan ovako loš zakon.
Dakle, kada su u pitanju donacije, način na koji se one primaju, ne ministar, nego Ministarstvo finansija i lokalne samouprave, mi srpski radikali smatramo da ceo član nije dobar i nije samo u pitanju ovaj principijelni razlog da se reč "ministar" menja u "ministarstvo", nego taj ceo prihod od donacija, član 33, naslov i to na šta se on odnosi nije dobro urađen, ali mi smo se zadržali samo na ovoj korekciji.
Reći ću da je razvoj jedinica lokalne samouprave uz oslanjanje na donacije, pristizale one ili ne, sasvim pogrešan.
Takvu strategiju je imala prethodna DOS-ovska vlast, gradonačelnici koji su bili gradonačelnici Novog Sada, Beograda, Kragujevca i Niša u prošlim mandatima i pokazalo se da ta strategija nije dobra, a i da su mnogi zloupotrebili položaj na koji su izabrani ili postavljeni zato što su nenamenski trošili mnoga sredstva, a budžetska inspekcija po preuzimanju vlasti od novoizabranih ljudi, kao što je slučaj u Novom Sadu, budžetska inspekcija Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva finansija, nikada nije došla da napravi presek stanja i da sagleda kako su te donacije trošene.
Mi smo društvo koje ima nerazvijenu i upropašćenu privredu, nerazvijenu komunalnu infrastrukturu, dosta krajeva Srbije koji su zaista u teškoj situaciji i naselja gotovo odsečenih od urbanog dela, kao što su pojedina sela do kojih se teško dolazi.
Sada, ako se govori o donacijama i o nečijoj dobroj nameri, pokazalo se i iskustvo nam govori, unazad ovih šest godina, da su uglavnom namere onih koji su donosili te donacije, bez obzira da li je u pitanju školstvo, zdravstvo, komunalna infrastruktura, bile sa određenim skrivenim namerama.
Oni su se, mislim na predstavnike pojedinih zapadnih zemalja, a naročitu ulogu u svemu tome je imao i bivši američki ambasador, i sada, uglavnom stavljali u ulogu, što zapravo i jesu, političkih mentora onih političkih stranaka koje su zahvaljujući toj globalnoj prevari koja se desila 5. oktobra 2000. godine došli na vlast, ali kasnije, pošto su obilato davali tim gradonačelnicima i predsednicima opština milionske donacije, nisu želeli da imaju uvid u to kako su ta sredstva trošena.
U Kragujevcu je došlo do malverzacije i zloupotreba, u Novom Sadu, tamo je gomilu krivičnih prijava nadležnim organima prosledila i sama gospođa Gojković kada je izabrana na mesto gradonačelnika, pojeo vuk magarca, što bi naš narod rekao, nikom ništa.
Onaj koji je bio ovde poslanik i bivši gradonačelnik, sada Bogdanović u Novom Sadu – Novaković, Bogdanović isto radi šta god hoće, ko je njega kontrolisao, o tome je mnogo govorio i gospodin Vučić u predizbornoj kampanji i o zloupotrebama kod ovih velikih projekata kao što su Beogradska arena, onda parking u Pionirskom parku i ostalih projekata gde su mnogobrojne zloupotrebe bile sasvim očigledne, i gde se opralo mnogo para.
Kada su u pitanju projekti koji treba da zamene te donacije uz ovaj zakon koji će da uskrati mnogim gradovima transferna sredstva i najviše će po ovome što smo mi sagledali da se oduzme gradu Novom Sadu, zato što tamo stranka ministra ima samo tri odbornika i zato što je tamo na vlasti uspešan gradonačelnik, gospođa srpski radikal.
Treba da se ugledate i da na primerima kapitalnih projekata investicija tražite mogućnost da se finansira lokalna samouprava, uz ove izvorne prihode, svakako je neki veliki posao koji je u stanju predsednik opštine da donese u svoj grad, podstrek za građane i neka nada za njih da će da im bude bolje.
Podsetiću vas na najveći projekat koji je u Srbiji stigao, koji će tek da se realizuje, a to je izgradnja termoelektrane na gasu u Novom Sadu. Ugovor je potpisan pre nekoliko nedelja. Pokušali su naši politički protivnici, naročito ovi lopovi iz autonomaških stranaka u Vojvodini da ospore taj kapitalni projekat vredan 609 miliona evra, koji je za dolazak u taj uspešan grad koji je danas najveće gradilište, posredovao lično gospodin Tomislav Nikolić i uz spajanje onoga što je bio moto njegove kampanje za predsedničke izbore, zapada i istoka, jer su finansijeri projekta iz Švajcarske, a projekat će da sprovodi ruska kompanija, pravi potezi koji mogu da znače da će tom gradu i tim ljudima koji će da nađu uposlenje u narednih nekoliko godina da bude dobro.
Mi nemamo ništa protiv donacija ako one nisu uslov za nešto, ali kao što rekoh, obično jesu bile uslov za političko poslušništvo i za sprovođenje politike koje ne idu u prilog našoj državi, našem narodu, kao što su svi ti raznorazni projekti kojima su se dičili pojedinci iz vlasti, a koje su dolazile od zemalja koje su imale druge skrivene namere.
Nije samo tehnička stvar u pitanju, nego ceo član i način na koji će da se sprovodi ugovor o donaciji, i ovaj period od tri meseca da se naprave određeni podzakonski akti nama otvaraju sumnju da će u budućnosti tu da bude mnogo zloupotreba, kao što smo imali primere i do sada to da vidimo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, javljam se kao jedan od članova Odbora čiji je predsednik gospodin Milorad Mirčić, a vi znate odluku SRS i da mi ne učestvujemo više u radu odbora.
Ovaj događaj i raspravu o tome da je bivši ministar iz dosovske vlade Dušan Mihajlović zajedno sa ovim svojim promoterom Simovićem, govorim o ovome koji je bio zadužen za informisanje u MUP-u, objašnjavao, doduše, kao i sve druge malverzacije koje su se dešavale u MUP-u dok je on bio na čelu...
Da ne govorim o fantomskoj akciji "Sablja", o ubistvima koja su se dešavala, o direktnoj povezanosti njega samog sa najužim kriminalnim klanom u našoj zemlji, sa nagovaranjem pojedinih protuva da lažno svedoče i to protiv prof. dr Vojislava Šešelja u haškom kazamatu.
Dakle, to je bila ta sednica Odbora, na kojoj smo između ostalog pokrenuli pitanje imovine SRS, koja danas stoji kao mač nad glavom i sadašnjem ministru Draganu Jočiću koji nije u Skupštini danas kada se raspravlja o Predlogu ovog zakona, a u pitanju je džip SRS koji nam je oteo Dušan Mihajlović.
Na tom istom odboru, morate da se setite da je to bio poslednji odbor kojim je predsedavao gospodin Mirčić, a da na njemu učestvuje Dušan Mihajlović, jer mi smo konstituisali odbore i imali smo Odbor za odbranu i bezbednost, sa sve bivšim sazivom iz MUP-a, sa nedavanjem odgovora od strane Dušana Mihajlovića, Banjca i ostalih koji su zloupotrebljavali svoj službeni položaj, za set pitanja koji smo im uputili.
Između ostalog smo pitali ko je taj ko je ugovarao kupovinu te opreme, kao što smo pitali šta je sa imovinom SRS, s obzirom da mi imamo već dva puta, je l′ tako, gospodine Krasiću, od strane Vrhovnog suda, tri puta, presudu da je to imovina SRS koju nam je otela bivša dosovska vlast. Za to je lično sada odgovoran i ovaj ministar, jer je i on to nasledio, kao što je nasledio ovaj posao oko uvođenja ovih ličnih karata na način na koji je to njegov prethodnik ugovarao, a onda se postavlja pitanje kakva je razlika i koliko će to nas da košta.
Kasnije ću vam da vam iznesem onaj podatak, pošto je velika pobuna građana bila u mnogim zemljama, u Grčkoj, Velikoj Britaniji itd, kakve su njihove procene u odnosu na njihov broj stanovnika. Ovde je pitanje, u ovako siromašnoj Srbiji, kada narod nema hleba da jede, gde ćemo mi da se zaustavimo sa uvođenjem ovog sistema i šta će još da bude prateća oprema i ko će da se pojavi za remont. Onda bi došao ministar, ali promeniće se vlast i vlada, pa neće biti u situaciji, ja se nadam ni sam zakon da neće da bude implementiran zbog toga što je rok šest meseci, a dotle ne možete da izdržite na vlasti.
Sećate se kako je to bilo sa elektroprivredom; u proteklih šest godina stalno su nam zbog lobija Hamovića, Lazarevića i ovih bivših dosovskih lopova, ovih žutih i ovih posle koji su bliski vama i Koštunici, poput ove dvojice, a naročito Dinkiću, te remont elektroprivrede, kontragarancije... Hajde sami se setite u protekle dve godine koliko je Narodna skupština Republike Srbije odobrila kontragarancija za remont elektroenergetskih postrojenja i koliko nam sada treba za održavanje opreme, ove motorole. Pitanje je koliko će to da košta državu, da ne govorim o drugim negativnim efektima i potencijalnim opasnostima.
Znači, niste, kolega, u pravu, to je bio odbor na kome je bio Dušan Mihajlović lično, onako sa svojim stavom koji nije promenio ni tog poslednjeg dana i nije nam dao odgovore na sva ta pitanja, jer smo mi baš tražili, pošto se prvi put konstituisao odbor Narodne skupštine Republike Srbije gde je predsednik iz opozicione političke stranke, da nam odgovori na sve ono što ga je godinama unazad pitao i sam prof. dr Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, vi ste bili obavezni, već vam je na to jutros ukazala koleginica Radeta, ali vi niste tada predsedavali, da obezbedite prisustvo ministra Jočića danas ovde. Ja sada govorim o amandmanu gde se pominje reč "ministar", odnosno njemu se daje nadležnost da propisuje obrazac koji je prateća aplikacija prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lične karte, i ako je ministar bio sprečen danas da dođe, onda ste i danas mogli da odložite sednicu, kao što iz nekih vama poznatih razloga sutra Skupština neće da radi.

Da li je on otišao u London, ili ovamo ili onamo, to zaista za nas ništa ne znači, niti ima značaja za poslanike koji se direktno njemu obraćaju, jer samo je on ovde u situaciji, uz sve uvažavanje prisutne gospode, da nam odgovara na naše primedbe. Mi baš želimo da vodimo stručnu i kvalitetnu raspravu i da ubedimo ministra da je ovaj zakon, koji je nasleđen iz prošlosti, iz vremena Dušana Mihajlovića, pripremano sa svom pratećom opremom i sa svim ugovorima, predugovorima, od strane bivše DOS-ovske vlasti, dakle, nešto što ne treba građanima Srbije i da je to zakon sa neizvesnom do kraja finansijskom konstrukcijom.

Ovih dana, kako smo počeli da pričamo o ovom zakonu, kao i svim ostalim kolegama i meni su se javljali mnogi građani, naročito oni kojima baš ovih dana ističe lična karta, odnosno rok za zamenu lične karte i pitali su me šta da rade.

Naravno, uputila sam ih, kao što i oni sami znaju, da odu u matični MUP u svom mestu, da podnesu zahtev, dobiće ličnu kartu kao i do sada, ali je ovo prilika da im kažem još jednom, možda su zaboravili, nisu obratili pažnju, da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ali da će njegova primena tek uslediti posle šest meseci od toga perioda.

Kao što rekoh, neće proteći šest meseci do promene vlasti u Srbiji, do suštinskih promena i do mogućnosti da radikali predlažu zakone narodnim poslanicima, a mi ne bismo ovakav zakon predložili, ne samo zato što su bila oprečna mišljenja u mnogim zemljama širom planete Zemlje, kada je u pitanju ovaj zakon.

Veliki protesti, kao što su oni krajem devedesetih godina u Grčkoj, pa u Velikoj Britaniji, tamo se najveća polemika vodila u stručnim krugovima oko toga, pa evo prilike Jočiću, ako je otišao tamo, da pita neke kolege zašto su oni bili protiv tog zakona i zašto nisu prihvatili posle višemesečne i višegodišnje takozvane javne rasprave.

Ovde toga nije bilo. Rekla sam vam već, onaj bivši ministar policije Dušan Mihajlović ugovorio posao, posao nasledio Dragan Jočić, ugovoren način kupovanja opreme, a građane niko o tome nije pitao, zakon u svom najvećem delu, dakle, zbog novog načina identifikovanja, zalazi i te kako u domen ljudskih prava, ali vas uopšte ljudska prava ne zanimaju, to ste pokazali na mnogobrojnim slučajevima. Kako da očekuje neko od vas da štitite ljudska prava građana kada vi kršite sva ljudska prava pojedinaca tako što hapsite nedužne ljude i držite ih mesecima u zatvoru.

Obraćam se vlasti, da mi ne biste posle replicirali, gospodine Markoviću, uvek se obraćam onima koji su na vlasti. Tako su i dalje i gospodin Đogo i gospođa Ljiljana Vasković i njeno dvoje dece u Okružnom zatvoru i mnogi drugi proglašeni jatacima generala Mladića. A u to isto vreme dok se vi zalažete za borbu protiv terorizma, pa kao zakon i te kako unapređuje ljudska prava, vi imate neidentifikovana opasna lica koja se šetaju gradovima Srbije.

Meni je zaista žao što Dragan Jočić nije ovde, da ga pitam da li je on upoznat sa kretanjima opasnih kriminalaca po Srbiji. Jednog takvog sam videla pre nekoliko dana, ne lično ali sam iz lokalnih medija saznala, u Kragujevcu je nekoliko televizija to prenelo, da je jedan od najvećih i najopasnijih kriminalaca, koji je ujedno i saradnik stranih obaveštajnih službi i vrli saradnik Karle del Ponte na lažnom optuživanju srpskih heroja, Zoran Stanković pre nekoliko dana šetao po Kragujevcu. Čak je, mislim, proveriću taj podatak, ušao u krug Fabrike namenskih proizvoda.

Taj čovek, sa jednom katastrofalno lošom biografijom, ovo što sam navela su samo neki segmenti iz prljave biografije tog čoveka, nije mogao da dođe kao predstavnik izvršne vlasti, nego kao građanin sa imenom i prezimenom, koji nema nikakva ovlašćenja i koji nije mogao u Kragujevcu da daje nikakva obećanja ni zaposlenima u "Namenskoj", ni vojsci, niti bilo kome.

Time treba da se bavi ministar policije i da vidi ko su ti ljudi koji se kreću, i on i onaj Vuk Drašković, a za ovog Stankovića je to toliko očigledno.

Desi se tragedija, kao što se desila pre nekoliko dana sa još jednim vojnikom, on izlazi i saziva konferenciju za novinare i obraća se javnosti. U čije ime on to radi? Ko je taj čovek? Čovek koji je počinio mnogobrojna krivična dela, ali o tome tek kasnije kada do suštinske promene vlasti u državi dođe.

Sada ovde taj način i metod, kao što je radio Aligrudić pre 15 dana, pa danas kolega Živković, u pokušaju ubeđivanja javnosti i nas poslanika, pokazivanjem platnih kartica iz banaka, da je to čip sličan onome koji će da postoji na ličnoj karti...

Prvo, ne treba da se hvalite time, jer je zemlja prezadužena preko tih platnih kartica, uskoro ćemo da dođemo u situaciju da san svakog prosečnog Srbina bude kao san onog prosečnog Kanađanina, da se oslobodi viška platnih kartica.

Jer, čuli ste podatak od jutros, i to je zvanično objavila NBS, da je trenutni dug svakog stanovnika Srbije na godišnjem nivou u proseku, zaposlenog onog ko je mogao da uzme te kredite, 850 evra. Mi polako ulazimo u dužničko ropstvo, odnosno već smo u njemu. Baratate se podatkom da 154 milijardi dinara u ovom trenutku građani duguju po osnovu kredita, uđeš, izađeš i gotov si. Stvarno si gotov, jer je neverovatno šta ljudi sve moraju da rade da bi preživeli.

Mi sada hoćemo sistem za uvođenje novih identifikacionih, odnosno ličnih karata, koje su mnoge razvijenije, ekonomski stabilnije zemlje odbacile. Motiv zbog kojih je to uradila Velika Britanija nije bio samo ekonomske prirode. Kod njih se išlo na procenu da li će to da košta 10,6 ili 19,2 milijarde funti. Ipak su se njihovi stručnjaci iz oblasti borbe protiv međunarodnog terorizma više bavili tim pitanjem, a to je ključna stvar, o kojoj morate da razmišljate, da ova kartica i da mislite da je to potpuna bezbednost i baza podataka kako će ona da se pohranjuje, uopšte nije bezbedna.

Oni su to na mnogobrojnim primerima dokazali i rekli da su teroristi koji su proteklih godina izvršili najveći broj terorističkih akcija u svetu, kao što je slučaj španskog metroa, kao što su ostali slučajevi metroa u Velikoj Britaniji, dolazili iz zemalja gde postoje lične karte. Njima nije nikakav problem da kopiraju najsavremeniju i do perfekcije sofisticiranu identifikacionu, odnosno ličnu kartu.

To su shvatile i najpoznatije banke u svetu; australijska "Komonvelt banka" je da bi sprečila falsifikate svojih platnih kartica išla dotle da najsavremenijom tehnologijom izrađuje te platne kartice. Međutim, ispostavilo se, odnosno to vam je uvek tako, valjda to i znate, da oni kojima je cilj da vrše falsifikat upadaju u bazu podataka, da to nose, zloupotrebljavaju itd, da li u svrhe terorizma, u neke druge svrhe, podrivanja sistema u kome živimo, uvek imaju za cilj da ono što je najsavršenije hoće da obore.

Tako vam je i sa ovim hakerima. Oni neće da ulaze u sisteme koji su bez veze. Danas postoje i deca od 15, 16 godina koja provaljuju u neke programe za koje vi mislite ili pojedinci, neki od nas koji to učimo na ovaj ili onaj način, ili brže ili kasnije naučimo da koristimo... Zato su oni shvatili, kada su se te "komonvelt" platne kartice pojavile na singapurskom tržištu za samo nekoliko dolara, da ništa nije zaštićeno toliko. Čovek je zaštićen svojim identitetom, mi treba da razgovaramo o tome kako da se definiše taj identitet, a to nije na ovaj način.

Mnogo polemike je bilo u javnosti. Uopšte ne znam da li je vas, kolege poslanici koji pripadate vladajućim strukturama, interesovalo sve ovo što se govorilo vezano za donošenje ovog zakona u proteklih 15 dana. Ja sam najmanje na tri ili četiri televizije i u radijskim emisijama pratila komentare stručnjaka, ljudi koji su okupljeni u udruženju Istina, koji su izdali ovu brošuru, "Za život bez žiga", koji apsolutno ništa tendenciozno nisu pisali. Ali, prema materijalima, a štiteći privatnost lica, međunarodne konvencije o poštovanju ljudskih prava, sve ono što je bio predmet analiza i britanskog ministarstva, i grčkog i svih drugih koji nisu prihvatili lične karte, oni su kroz jedan uporedni prikaz dali ovde, sa posebnim osvrtom na to, pošto je brošura urađena 2004. godine, da je to projekat Dušana Mihajlovića i prethodne dosovske vlasti, već ugovoren, koji ste vi nasledili i koji imate nameru da sprovedete. Uopšte se ne zna do kraja koliko to košta. Zaista se ne zna koliko će to građane Srbije da košta; u trenutku kada su nam ekonomski pokazatelji najgori mogući vi se upuštate u jedan ovakav projekat.

Ove lične karte sa biometrijskim čipom su dobrovoljne u Velikoj Britaniji, ali svako će morati 2010. godine, svako ko izvadi pasoš, da izvadi takvu ličnu kartu. To kod njih postoji, međutim, i ova sadašnja odlazeća vlada je shvatila da zbog protesta ljudi i zbog te klauzule to mora da menja, odnosno ako dođe do promena odnosa snaga, kao što mi očekujemo da će u Srbiji da dođe.

Koliko košta program kod nas u milijardama evra ili dinara, kako god hoćete, pitala sam prošlog puta ministra, nije mi odgovorio, i mi zaista obećavamo građanima Srbije da ćemo sve ove zakone koji su štetni i koji su ne neprimenjivi, koji dosta koštaju građane i koji kriju niz drugih opasnosti, dolaskom srpskih radikala da stavimo van snage. To je jedini način da poboljšamo situaciju u Srbiji i kad god nas ljudi pitaju na ovim mnogobrojnim okupljanjima i tribinama, bez obzira koja je oblast društvenog života, mi im tako kažemo.

Mi nemamo drugi način da sprečimo već nastalu štetu koja je nastala od 5. oktobra do današnjeg dana kroz niz zakona koje su predlagali raznorazni, oni prethodni i sadašnji ministri iz ovog skraćenog DOS-a. Jednostavno, ljudi koji žele dobro Srbiji i koji imaju osećaj šta je građanima potrebno neće da se upuštaju u neke projekte zbog kojih negoduje šira javnost.

Vi nikako niste pitali, pa i da ste pitali u tim vašim mestima gde živite, izabrani ste na ovoj jedinstvenoj izbornoj listi vaše stranke, mnogi od vas, odnosno njihove političke stranke neće moći ni do 2% na sledećim izborima da dobace, jer računate šta vas briga, šta ste uradili uradili. Na nama, koji smo dolazeća politička snaga i odgovorni ljudi, jeste da to menjamo i budite sigurni da ćemo to morati da uradimo.

Nismo vas ubedili u to, nismo vas ubedili u činjenicu da više stotina hiljada ljudi i dan-danas u Srbiji nema državljanstvo. To su ti ljudi o kojima je govorio gospodin Nikolić, koji imaju neki serijski broj, neki broj ne znam ni šta znači; kada su prognani sa svojih ognjišta došli su samo sa tom legitimacijom ovde. Oni ne poseduju JMBG i kao takvi ne mogu po ovom zakonu da se pojave, niti uopšte da traže da dobiju ličnu kartu.

Vi niste, gospodo, u situaciji, pošto niste za to ovlašćeni, da odustanete od Predloga ovog zakona. Ko zna koliko puta ćemo još do kraja da pozivamo poslanike da u danu za glasanje to ne prihvate. Nije to Srbiji sada najpreče, funkcionisali smo kao država i sa ovim dosadašnjim modelom lične karte, a kada je već glavni segment na borbi protiv terorizma, što su odbacile sve ove antiterorističke organizacije kao potpuno besmisleni razlog da bi se to uvodilo, naročito u Velikoj Britaniji, jer i sami znate da im nikakav problem nije ni da kroz falsifikovanje, ni kroz raznorazne metode dođu, ne daj bože, da negde vrše terorističke akte, onda ostavite to razmišljanje za neko kasnije vreme.

Ali, vaše vreme i te kako ističe, tako da ćete o tome kasnije moći da razmišljate samo kao bivši poslanici i političari koji su jednoga dana predlagali loše zakone.

 

Niste vi ovde, gospodine Markoviću, da tumačite šta pričaju poslanici iz vaše bivše poslaničke grupe nepripremljeni za raspravu.

Je l′ ste razmislili, je l′ imam pravo na repliku?
(Predsednik: Izvolite, dao sam vam pre 30 sekundi reč.)
Govorila sam o biometrijskim dokumentima kao metodu za sprečavanje terorizma i dugo sam pratila šta govori naša stručna javnost i, opet da vam ponovim, u više medijskih nastupa ljudi koji su pozvani da govore o tome zato što su pratili kako se to rešavalo u svetu, kakvi su otpori bili. Ne mislite valjda da bilo koji poslanik SRS nepripremljen dolazi na sednicu. To vi možete samo da uđete i izađete da se prošetate, znate koji je zakon ili nije.
Mi u svakom trenutku za bilo šta o čemu se raspravlja ovde znamo kakva su razmišljanja svih na planeti, i onih u Aziji, i u Africi, i u zapadnoj Evropi, i u Latinskoj Americi, ali samo smo mi u stanju to da uradimo. Nije nama po svaku cenu samo – rekli ovi, pa rekli oni, pa ispuni ovaj zahtev, pa ispuni onaj. Ne, nego šta se dešava i u onim zemljama i koje su to manje razvijene zemlje u svetu koje nisu prihvatile biometrijski način identifikacije.
I, uopšte se ne radi ovde o tome da ljudi nisu imali nikada ličnu kartu, pa sada treba da dobiju, pa im je to najveća blagodet koju su dobili od Koštuničine vlade, od Dinkića, od Jočića i od ostalih ministara. Ne, mi imamo naš način, koji je ostao od onog komunističkog doba, izdavanja ličnih karata, i taj dosadašnji način je bio podložan zloupotrebama, ali ni više ni manje nego biometrijska identifikaciona kartica, ova nova lična karta. Procenjuje se da na broj stanovnika od 30 miliona ljudi koji imaju izdate biometrijske lične karte mogućnost pogrešne identifikacije je čak od 10 do 15%.
E sad, što se tiče tehnologija, unapređivanja toga, kakvi ste vi, a kakvi smo mi, ja neću ništa da vam govorim u prilog tome, gospodine Homan, zato što sam mnogo pripremljenija za ovaj zakon i mnogo više podataka sam iznela javnosti i ljudima iz Ministarstva, koje možda dodatno ubedim ovim argumentima. A i sam izgled govori o svima nama. Evo, vi ste malopre bili za govornicom, ja sam sada, neka ljudi procene ko ide u novo doba i ko je za to doba i za budućnost, vi ili ja.