Dame i gospodo narodni poslanici, jutros je na jednom radiju, čije ime neću da pominjem, zbog antisrpske i subverzivne delatnosti, ali, evo, čuli smo na putu od Kragujevca dovde profesor Poskurica i ja, objavljena je informacija da je danas počeo u Srbiji da radi sajt "Virtuelna Srbija". Sada predlažu sve i kažu šta možete da postanete od danas u Srbiji putem virtuelnog sajta.
Možete da budete robot, prorok, Hari Poter, možete da budete i guverner, premijer, zamišljeni ministar i, kako je neko pomenuo odjutros da mi biramo virtuelnog guvernera, nije u pitanju nešto što je predmet tog sajta ili uključivanja onih koji na takav način hoće da uđu u neke svetske "tokove", već je u pitanju čovek, živ, od krvi i mesa, koji je, za vašu informaciju narodni poslanici, više puta dolazio u zgradu Narodne skupštine.
Dakle, ako se misli da on ne zna gde je ova zgrada u Ulici kralja Milana, Srpskih vladara 14 vrlo dobro zna, jer prvi put kada je došao u ovom novom sazivu kao guverner, pitali su ga ovi ljudi iz obezbeđenja na ulazu, tog dana sam slučajno u isto vreme ulazila u zgradu - izvolite, gde ste pošli, a ja kažem - pustite ga, to je ovaj lopov iz G17 plus, guverner, hajde pustite ga, verovatno ima zakazano kod nekoga.
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, molim vas da vodite računa kako se izražavate za govornicom. Time čuvate i svoje dostojanstvo.)
Vodim računa o događaju, gospodine Albijaniću. On nije rekao da ima zakazano kod vas. Rekao je da ima zakazan razgovor u zgradi Narodne skupštine.
Ali, to nije bilo ovog, vrlo se dobro sećam, 28. jula, kada je stigao ovaj antidatirani izveštaj, falsifikovan i friziran, o kome je govorila koleginica Tabaković, nego baš u ono vreme kada su se lomila koplja i kada je i gospođa Grubješić izjavila - ne znam šta se to dešava na relaciji DS-DSS, u čemu je problem, zašto da se ne izabere Jelašić za guvernera.
Problem je veliki i videćemo da li ćete da ga razrešite u 15 časova, kada ćete da zakažete, verovatno, termin za glasanje, jer, takođe, kada smo juče pošli na sednicu Narodne skupštine, sretnem dvojicu, kako bi vi rekli, visokih funkcionera DS iz Kragujevca, jedan je i član predsedništva i pitam - kako predložiste ovog kriminalca za guvernera, kako vi držite uopšte te iz G17. Nemojte sada opet da me opominjete, jer tako sam stvarno pitala njih, a oni se nisu opirali, ovi "žuti" iz Kragujevca nisu rekli - nije kriminalac, nije lopov, kaže - moramo da učinimo nešto. Isti slučaj sa gospodinom...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, vi ste potpredsednik Narodne skupštine, vi treba drugima da pokažete kako se obraćate sa govornice.)
... samo vi malo ućutite i obavljajte vašu potpredsedničku ulogu na način na koji vam je to poverio gospodin Dulić.
Nemojte da branite, gospodine Albijaniću, Jelašića, jer sada ću da krenem o aferi "vila", a vi ste valjda čovek taj koji je po ovim, kako ste sami rekli, visokim i skupim stambenim bankarskim kreditima kupio stan, a vidite cena je prava sitnica 380 hiljada, lažno prikazan ugovor za vilu, koja vredi najmanje četiri puta više. Nije problem u meni, gospodine Albijaniću, nego u vama, što uporno želite da predsedavate dva dana, kada se takav bira za guvernera i branite ga, a za sebe tvrdite da ste pošten čovek, a jedan kriminalac, koji samo na jednoj transakciji za vilu utaji porez i ne odgovori do dana današnjeg, posle dve godine, na pitanja odakle mu 380 hiljada, pa nije to sitnica, a da ne govorim o 1,5 miliona ili već koliko ta vila vredi.
Prema tome, gospodine Albijaniću, bolje bi vam bilo da bežite glavom bez obzira od takvog društva, od takvog kriminalnog društva, takve kriminalne organizacije, je l' vidite kako su se svi lepo povezali i šta vi imate da tražite u tom trouglu, ako sa sebe kažete da ste pošten čovek, u tom kriminalnom trouglu Dinkić-Jelašić-Đelić.
Sve je to ista banda, ista organizacija, koja manipuliše blagajničkim zapisima, koja emituje hartije od vrednosti na način koji je protivzakonit, koja se ponaša gaseći sve one koji nisu dali proviziju i Dinkiću, i Jelašiću, i Đeliću, bez obzira da li su u pitanju banke ili osiguravajuća društva, ne dozvoljavaju da zdrav ruski kapital, koji je profiltriran pod Putinovom vlašću, dođe u ovu zemlju. Imate slučaj Kulske banke.
Sada samo vama govorim o svim tim tezama koje su odraz jednog kriminalnog ponašanja čoveka koga hoćete da izaberete za guvernera, a da krenemo od monetarne politike, o čemu je juče lepo govorio kolega Vujadinović iz DS. Sve ste u pravu, kolega. Samo što ne rekoste - moramo da učinimo, ali šta da radimo, a katastrofa šta taj radi.
Je l' tako bilo? Jedini koji se prijavio da govori. Izašao je sada gospodin Aligrudić, imaćete pravo na repliku, u prilog onome što ste rekli o toj katastrofi.
Pitaju njega pre neki dan - kako je moguće vi, gospodine Aligrudiću, da glasate za takvog čoveka, koji je do guše umešan u sve te kriminalne afere. Koštunica je lično tražio pre dve godine da se navodno sve preispita, da on objasni odakle mu 380 hiljada, da ne govorim o četvorostruko većem iznosu.
Aligrudić kaže, da bi opstao na vlasti i vi svi kako ste se skupili 15. maja - šta imam s tim veze, i sa aferom "kofer" i sa njegovom aferom "vila". To bi isto bilo kao kada biste mene pitali šta je radio Slobodan Milošević u svoje vreme, a on bio predsednik države. Nije isto.
Nije isto, zato što vi direktno, gospodine Aligrudiću, koji je tu možda ispred ili je do sada sedeo u klupi, i vi svi iz DS i DSS, i vi iz G17, koji ste imali one referate i čitali ste ih do malopre po sistemu takmičenja za Tito-revolucija-mir, rekla bi Vjerica, prvi deo, drugi deo, treći, četvrti, branite čoveka, i vi gospođo Grubješić, kao ekonomista to vrlo dobro znate, koji je enormnu štetu naneo našoj državi i našoj privredi.
Ako pitate bilo kog privrednika iz Kragujevca, gde je kolaps privrede, i cele Srbije, kako je on uopšte došao na ideju sa pozicije guvernera NBS da obavezne rezerve za privredu poveća sa 40 na 45 posto, kako je moguće da dozvoli ''inostranim bankama'', da posluju u Srbiji pod znatno povoljnijim uslovima na ovom tržištu, koje po ogromnim kamatama stanovništvu prodaju novac.
Onda da nas ne čudi zašto smo zaduženi sa 11 i nešto milijardi samo unutrašnjeg duga. O spoljnom da ne govorim. Onda morate da dođete do egzaktnih podataka i činjenica. Ništa ovo nije napamet, o čemu je koleginica Tabaković govorila, i vi to vrlo dobro znate, ili što u etapama iznosi i kao korpus delikti dostavlja kolega Krasić.
Dakle, sve to govori o njegovoj funkciji, o njegovom delu sa mesta guvernera i o tome da ga vi štitite. Znate, te floskule, imamo stabilan dinar, inflacija će biti u okvirima od osam-devet posto, to ništa ne pije vodu, zato što je uvoznički lobi zaštićen upravo od strane Mlađana Dinkića, Đelića, Jelašića, zbog takve fingirane politike kursa dinara, pa onda pitajte i malinare, pitajte sve ostale, voćare, pitajte ljude koji se bave proizvodnjom stoke. O tome je juče kolega Vujadinović govorio zašto je tako katastrofalna politika koju vodi NBS kroz takav veštački kurs dinara.
Ne možete da govorite o uspesima čoveka ili stranke koja je na vlasti, ni vašeg predsednika stranke, kada su ekonomski parametri takvi da pokazuju da je stanje sve gore.
Nađite mi jednog privrednika, malopre je govorio kolega iz Vranja, govorim vam u ime onih iz Kragujevca, koji nisu privrednici i poslanici, i koji ne mogu da govore: gde je to napravljen pomak? Jedan podatak da mi pokažete, toga nema.
Dakle, u zemlji u kojoj se danas svako dete koje se rodi zaduži sa 380 evra, jer toliki je dug po glavi stanovnika, ne možete da se hvalite velikim uspesima. Ima uspeha, ali samo za vas i vaše okruženje. Ne govorim vama lično ili vama pojedinačno, kao ni vama kolega Albijaniću, koji ne znam iz kojeg razloga i šta je vaš motiv da štitite takve kriminalce.
To mi odgovorite kao čovek, poslanik, potpredsednik Skupštine, kada nismo pronašli takav podatak da vi uzimate tolike provizije i da vi niste lično umešani, ali koji je vaš razlog i koji je motiv da predlažete Narodnoj skupštini i da pozivate, kao što ste na kraju uradili, kraju vašeg referata, četvrti ili peti deo Tito-revolucija-mir, da se glasa za Jelašića.
Prema tome, mi danas živimo zaista u Srbiji u kojoj su podaci tačni, ali ne onakvi kako ih vi predstavljate i neumoljivi su zaista da narod sve teže živi, da je veštački kurs dinara, da inflacija nije uopšte takva, jer ako ste krenuli od jutros na pijacu, u bilo koji market, ako ste krenuli da kupite deci odeću, obuću, ako ste krenuli da plaćate sve nagomilane račune, vi vidite da smo mi prezadužena nacija, da nema nikakvog ekonomskog pomaka, nego je sve gore i gore i vidite da je jedini način, ne vidite vi, ali se obraćam građanima Srbije, da se to reši dolaskom SRS na vlast.
Jedina prava istina koju je danas rekla gospođa Tabaković, to je da je kod finansijskih oligarha, kod moćnika na vlasti, od ovakvih ljudi koji su u kriminogenim strukturama vlasti, novac najveće oružje, ali je takođe ubojito oružje kod ljudi koji su pošteni i moralni i koji na pravi način znaju da ga kanališu.
Nemojte da mislite, usvojili smo Ustav i bira se i oročili smo izbor guvernera na toliki broj godina i neće ništa moći da se promeni. Promeniće se kroz nekoliko meseci, kada sudovi budu morali da rade i sve te stvari, i kada gospodin Nikolić, kao predsednik izabran iz Srbije u to vreme, bude pokrenuo da se svim tim tajkunima ispita poslovanje.
I da krene pravosuđe i uprava, gospodine Dragane Todoroviću, za borbu protiv organizovanog kriminala, da radi svoj posao, jer oni i dan-danas imaju sve te podatke, i biće nam bolje, i svanuće Srbiji. A vi se onda zapitajte kakva je bila vaša nečasna uloga, i vaša gospodine Albijaniću, i vaša koleginice Grubješić, i svih vas koji ćete ili nećete u 15,00 sati danas da glasate za stvarnu ličnost kriminalca na mestu guvernera Radovana Jelašića. Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, dovoljno je za tri minuta još nešto da dodam u prilog ovog izuzetno smislenog amandmana, kao i svega što je rekao uvaženi mladi kolega Nikola Vukelić. Mogli ste vi iz DS da vidite kakvi se sve kriminalci nalaze u vašim redovima, ali vam je bilo smešno, šta jedan čovek, koji vedri i oblači u jednoj sremskoj opštini, može da uradi, a da za kratko vreme stekne ogromno bogatstvo, da zloupotrebljava zakon, da nesmetano vršlja i radi u državi šta hoće.
Trebalo bi, gospodine ministre, da se pozabavite tim pitanjem, jer on nije lokalni šerif, to nije zabranjena zona gde ne treba da dođu organi MUP-a i da prekontrolišu kakvo je sve to leglo, da li samo kriminala ili se tamo vrši promet svega i svačega, naročito na manifestacijama karaktera o čemu je govorio kolega Vukelić.
Sa razlogom je SRS i on u naše ime podneo amandman da se briše tačka 3) člana 7. Zakona, jer je besmislena i ova koju ste dodali izmenom člana 7, u pravom smislu te reči. Naime, član se odnosi, da bi kolegama poslanicima i javnosti bilo jasnije, na ono šta treba sportski klubovi i organizacije da urade u pripremnom delu, pre nego što navijačke grupe i organizacije odu na gostujuće utakmice. Članom je to lepo zamišljeno, to je idealistički, kada bi to moglo, gospodine Jočiću, ali ne može i vi znate da u praksi to nije moguće.
Dakle, afirmacija sporta, korektno navijanje, bodrenje svog kluba, reprezentacije, učestvovanje na najpozitivniji način, u nacionalnom duhu, kako to rade srpski navijači, jeste nešto što se podrazumeva. Onda je bilo sasvim bespredmetno da to ulazi u član zakona, a onda kažete – da se podstiču na pozitivno navijanje, to valjda svaki navijač zna, ne ide tamo niko sa predumišljajem da krši, da lomi.
Sada se stvara takav utisak u javnosti da tu dolaze poremećeni ljudi, koji ne znaju šta će sa sobom. Naravno, uvek ima izgrednika. Vi znate da je SRS jedina politička stranka na čijim se manifestacijama nikada nijedan incident nije desio i uvek pozivamo ljude, javnost, sada i navijače, na korektnost, na sportsko navijanje.
Kako ćete vi, gospodine Jočiću, da objasnite bilo kome u bilo kom klubu u Srbiji, da li je to "Partizan", "Zvezda", "Hajduk" iz Kule, "Vojvodina", "Napredak", koji je sada ušao u prvu ligu, kako ćete da objasnite vi tim navijačima i klubovima, sve i da naprave najidealniji dogovor, kako će da spreče da im se desi to što se desilo Fudbalskom klubu "Partizan" na utakmici Zrinjski-Partizan.
Ako se poštuje ova tačka, a ona je besmislena, jer ne možete da utičete na to, prvo, nekada se dešava da navijačke grupe, to zna i gospodin Tomić, ne žele da komuniciraju, neke od njih, sa upravom kluba, iz razloga što postoji nerazumevanje, a naročito zbog toga što se DS, o čemu je govorio i kolega Šarović, infiltrirala u sve pore našeg sporta. Niste ni vi iz DSS imuni i za upravne odbore i za sve na šta ste stavili šapu. Mi smo za to da se izvrši potpuna depolitizacija sporta.
Ako mi dozvolite još samo minut, gospodine Albijaniću, time ću završiti, citiraću tačku koju kolega Vukelić traži da se briše. Dakle, on traži da se briše tačka: ''3) koordiniraju aktivnosti sa klubovima svojih navijača prilikom organizovanog odlaska na sportske priredbe na kojima su te sportske organizacije – klubovi i njihovi navijači gostujući".
Jesu, bili su gostujući. Otišli su u Mostar, prešli sa srpske strane, iz Nevesinja ljudi, nekoliko autobusa sa mlađim ljudima. Struktura tih ljudi je, za vašu informaciju, ne asocijalnog karaktera, tu su bili ljudi koji su magistri nauka, ljudi koji su preduzetnici, mladi ljudi, studenti, ljudi koji su odlični učenici u srednjim školama, pošli su da bodre srpski klub, koji igra utakmicu protiv kluba koji u svojim prostorijama ima slike ustaša Franje Tuđmana, Bobetka i ostalih.
Sačekani su na krv i nož, i ničim izazvani, samo zato što su bodrili svoj klub, prošli kroz neverovatne strahote, sa prostrelnim ranama, sa gelerima u rukama, sa takvim mlaćenjem i onim što se sve desilo, što je nezapamćeno i nezabeleženo.
Zapravo, jeste, ali ne na utakmicama koje se dešavaju u Evropi, nego na utakmici na kojoj jedan srpski klub igra protiv kluba iz Hrvatske, gde postoji neverovatna mržnja koja je vekovima tako i usmeravana prema srpskom narodu, da ubijaju, da kolju, da nas proganjaju i da sve to rade.
Sada vi kažete da oni tamo treba da idu, ali da budu korektni i fer i da navijaju. I pošli su, uzvikivali su parole srpskih junaka, uzvikivali su ono što bodri njihov klub i šta su doživeli?
Znači, besmislen je ovaj član i zato je kolega Vukelić tražio da se briše.
Iz same ove odredbe, gospodine Jočiću, ako ste pratili ovih poslednjih sedam dana, da se kao kriminalci najgoreg ranga gone navijači za nešto što učine na stadionu, da dobijaju takve zatvorske kazne, zato su i osvanuli svi oni natpisi i zato vam svi navijači, bez obzira za koji klub navijaju, poručuju "vi u fotelje, mi u mardelje".
E, hajde malo to da promenimo, pa u zatvore, kako žargonski kažu navijači "mardelje", da idu Ješić i ostali kriminalci iz DS koje vi štitite, a ljudi da idu slobodno na utakmice i da navijaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin ministar, jednostavno, nije u pravu.
Mene zaista zapanjuje takva vaša reakcija, gospodine ministre, s obzirom na to da ste diplomirani pravnik i da ste najmanje 10 godina bili narodni poslanik. Odredba Poslovnika, reći će vam svaki narodni poslanik u sali iz vaše političke stranke, mogu kasnije da vam dam da pogledate, da se podsetite, član 145. Poslovnika definiše kada narodni poslanik može da podnese amandman i u kojoj formi.
Kolega Nikola Vukelić je reagovao i dao ovaj smisleni amandman, koji treba da prihvatite, kojim se briše tačka 3), koja je, doduše, definisana donošenjem Zakona pre tri godine, zato što je u vezi sa tačkom 6), koju vi sada tražite da se dopuni u Zakonu, pa uz sve ovo što sam rekla da su u obavezi, što je nemoguće, da se ispuni čitava ta forma, sportske organizacije da podstiču organizovanje i dobro ponašanje svojih navijača i njihovih klubova, mogao je i to da briše, ali ajde, ostavljeno pro forma radi, tako, to se podrazumeva, dakle, da će jedan navijački klub da radi.
Da treba da ostvaruje informisanje svojih navijača, sastanci sa navijačima, izdavanje biltena i drugo – to je jedna zakonska obaveza koja je, takođe, besmislena. Neki klub to može da radi, drugi neće.
Postoje bilteni koji nemaju nikakve veze sa samim sportskim klubom, nego ga nekada same navijačke grupe izdaju, publikuju i imaju svoj način oglašavanja. Tako je besmisleno da ste i za to obavezali sportski klub.
Ova tačka 3), koju sam malopre citirala, a kolega Vukelić traži da se briše, skoro je potpuno identična sa 1) i 2), odnosno vi sada dodajete tačku 6). Otišao je gospodin ministar, a sada moram vama, gospodine Todoroviću, da se obratim.
Kaže se – ''podstiču pozitivno ponašanje i delovanje igrača i službenih lica pre, za vreme i nakon održavanja sportske priredbe''. Svaki igrač će pozitivno da se ponaša, jer je to u prirodi njegove sportske aktivnosti. I gospodin Dragutinović, uvaženi reprezentativac Srbije, sportski se ponašao, ali nije on kriv što ga napadne na licu mesta selektor jedne reprezentacije. Šta, treba da stoji i da prima udarce u glavu!
Dakle, postoje stvari koje vi ne možete da predvidite, a koje se same po sebi podrazumevaju kao nešto što nije afirmativno, što niko normalan i pri zdravoj pameti neće da radi, a to stavljate u zakon i obavezujete jedan klub. Nemoguće je da se to uradi.
Gospodine Jočiću, dakle, kada je u pitanju jedan član zakona, bez obzira na to što su izmene i dopune, ako vi reagujete na taj član, dakle, mi smo mogli, hipotetički, da podnesemo amandman i da tražimo da se briše tačka 1), tačka 2) i tačka 5), razumete, samo je bilo bitno da postoji taj član koji se menja. Menja se član 7. osnovnog Zakona.
(Predsedavajući: Vreme.)
Evo, sada završavam. Niste u pravu, jer da ste vi u pravu, gospodine Jočiću, Zakonodavni odbor, koji je pre toga razmatrao ovaj amandman, obavestio bi kolegu Nikolu Vukelića da amandman nije pravno moguć. Amandman je pravno moguć zato što je on reagovao na tačku 3) koja, doduše, nije predmet izmene ovog člana Zakona, ali je to podneo u skladu sa Poslovnikom. Da nije moguće bio bi odbačen i rekli bi da pravno nije moguć.
Vi sada hoćete da kažete da poslanička grupa SRS nije znala kako treba da se podnese amandman i da smo mi reagovali na nešto što ne postoji. Mi smo reagovali na ceo član Zakona, gospodin Vukelić je kao poslanik ispunio formu koju traži Poslovnik, i pravno je moguć, a nije prihvaćen. U protivnom, njegov amandman, gospodine Jočiću, zamalo da vam kažem kolega, setila sam se kad ste bili poslanik, ne bi mogao da se nađe uopšte u skupštinskoj proceduri. Da li razumete? Nema razloga uopšte da se ljutite zbog toga.
(Predsedavajući: Vreme.)
Evo završavam, što je on reagovao na taj član. Eto, pogledajte i videćete u članu 145. Poslovnika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, ovaj amandman je u tesnoj vezi sa onim o čemu je govorio kolega Vukelić i mi zajedno sa njim kada smo raspravljali o članu 2. Besmislica, koja je sada proširena u osnovnom Zakonu Dušana Mihajlovića i tadašnje DOS-ovske vlasti, koja nikada ne može da se sprovede u delo, a koja je, do sada po osnovu nekoliko tačaka člana 16. i člana 2. Zakona, koštala sportske klubove u našoj zemlji.
Zato što ste, verovatno zbog punjenja budžeta ili zbog neznanja ili nerealnosti u sagledavanju situacije kako dolaze i odlaze navijači, navijačke grupe i posetioci, obavezali sportske klubove, zamislite sada, izmenom člana 16. tačka 2) koja se menja i u vezi je sa onim o čemu je govorio kolega Vukelić na početku – ostvari saradnju sa klubom svojih navijača i učestvuje u organizaciji njihovog dolaska i odlaska sa sportske priredbe.
Najpre, gospodine Jočiću, vi vrlo dobro znate da nije slučaj prilikom dolaska, govori se o gostovanjima, na utakmicu na koju idu navijači nekog sportskog kluba, da oni imaju saradnju sa klubom. Nekad ih klub uopšte ne konstatuje. Oni dođu i kažu – spremni smo da idemo na finale kupa ''Radivoja Koraća'' u košarci, koji se prošle godine igrao u Kragujevcu, pa pošto je KK "Partizan" igrao sa ovim Čovićevim klubom, gde je inače sve mafijaška družina, u finalu tog kupa, došlo je 10-12 autobusa navijača, vi mislite da oni svi imaju veze sa sportskim klubom.
Nisu imali veze, u jednom delu možda, ali postoje ljudi koji organizuju, plate i skupe novac i idu. Imaju svoje organizacije i poznaju se, čuju se telefonima i krenu na put da navijaju za svoj klub. Što je najgore, gospodine Jočiću, vi sada ovim zakonom želite da potvrdite da su oni u stalnoj vezi, a nisu, sa svojim sportskim klubovima i da oni moraju, kao poslušni đačići na ekskurziji, da se vrate kući.
Objasnite mi, molim vas, koji će to sportski klub, ovo je stvarno smešno, da natera te klubove navijača i ljude koji idu o svom trošku, skupe novac i plaćaju, da se vrate – tako što će da vode evidenciju. Hoćete da se vodi evidencija, kao na turističkom putovanju, kad se pravi spisak putnika, kako je ovaj seo na mesto broj tri, a ovaj ne može, nego je promenio sedište, ovo je stvarno besmisleno.
Ne bi bila ni tolika šteta da to samo stoji reda radi, nego zbog ovoga se kažnjavaju sportske organizacije. Novčana kazna više nije od 300.000 do pola miliona dinara, nego 300.000 do milion dinara.
Kako ste vi mogli, gospodine Jočiću, kao ministar, da predvidite, a mnogi navijači su jedva živu glavu izvukli, opet pominjem, jer je to najveći incident na gostujućem terenu koji se desio pre skoro tri meseca, da će navijači ''Partizana'' da se vrate i kako da se vrate iz ustaškog legla, iz Mostara, protiv utakmice koju su igrali sa otvorenim ustaškim i antisrpskim klubom ''Zrinski''.
Kako ste mogli sada da obavežete taj klub, da kažete, slušajte, vi morate da vodite evidenciju i da potpišete tamo ko je ušao u autobus ili kombi, oni ljudi bežali glavom bez obzira jer su ih ustaše, policija, jurili da ih besomučno tuku i vatrenim oružjem napali na goloruke ljude.
Ispričala sam vam, možda ste zapamtili ili niste, dobili ste zvanični izveštaj, gospodine ministere, da se jednom povučemo, i mirnom detetu iz Kaća, kod Novog Sada, desilo se da ga geler pogodi u rame, ni krivog ni dužnog. Otišao je jer voli da navija za svoj klub, pošao sa šalom, kapom, u dresu i desilo mu se to što se desilo.
Vi tražite od kluba da skuplja ove koji su, ne daj bože, po bolnici, koji su tako završili, da kažete da morate da se vratite na to odredište gde ste došli i gde ste se parkirali i odakle da krenete, ovo je smešno, i ako nisu svi na okupu i na broju, klub mora da plati do milion dinara, što se često dešavalo.
Znate šta je najgore od svega? Morate da imate operativno saznanje službi koje to rade, naročito kada je u pitanju uloga žandarmerije na utakmicama visokog rizika. Dešava se, gospodine Jočiću, da se krivicom navijača, ali i policije, desio taj događaj, post festum se ide po kućama i privodi se na stotine ljudi da bi se utvrdio krivac i onda je to besmisleno. Ne možete da optužite potencijalnih ne znam koliko hiljada ili stotine učesnika da su oni uradili to i to.
Naravno, postoje kamere i vaše službe i lica koja nisu samo u uniformama, nego i inspektori u civilu koji sve to prate, ali veoma veliki su propusti i što kaže, malopre, general Delić, svako mora da radi svoj posao i svi su plaćeni za to. A ovi ljudi nisu plaćeni, oni su platili karte za put i oni su se organizovali i posle toga klub treba da plati zato što svi oni nisu na broju.
Može jako široko da se tumači i neću da izvrgavam, baš, potpunom ruglu ovaj član koji je smešan, ali neko može da ostane kod rođaka i prijatelja, pošao je na neku utakmicu u neki grad i zadržao se, i kako onda klub da utiče na to, da se oni organizovano vrate ili su okrenuli na drugu stranu i idu recimo u Solun, idu u Atinu i posle toga imaju ugovoreno da ostanu dva-tri dana na moru, hoće ljudi i platili su sve, klub nema nikakve veze sa tim.
Znate, kada bi to moglo, ovaj član bi mogao da ostane samo ako bi se striktno klubovi uključivali u to od početka do kraja, da sve plate i organizuju, da imaju listu putnika i vodiče u autobusima, da znaju kada se ide i da imaju utvrđenu satnicu.
Ovako, ovo je potpuno besmisleno, jer time kršite prava i slobodu po Ustavu čoveka, odnosno građana naše zemlje, da se oni slobodno kreću. Vi im kažete, kao da idu u geto, aha, izvolite, došli ste na utakmicu, a sada svi da se vratite.
Ne može ovo da opstane, gospodine ministre, jer tako se ne čuva javni red i mir i na taj način ne možete da utičete na kretanje ljudi. Zato je najbolje da prihvatite ovaj amandman i tako biste morali da izvršite korekciju, kao u amandmanu gospodina Vukelića i da rešimo taj problem, i da sutra klubovi nemaju problem ničim izazvan.

Javljam se na osnovu člana 226, vama pitanje gospodine ministre, isti je slučaj i sa obrascem za pasoš, vi ste rekli da je po Zakonu o državnoj upravi vaše diskreciono pravo, pa da se nadovežem na ovo o čemu je govorio uvaženi kolega Krasić, ko je taj koji će da procenjuje kakva je veličina transparenta i zastave.
Da li su juče zaista naši teniseri mogli da budu kažnjeni zbog toga što srpska trobojka nije te dimenzije i da li je po vama normalno, a to će da vam kažu ljudi iz redarske službe, kazaće vam žandarmerija, kazaće vam ljudi koji su na terenu, da navijači moraju da sakrivaju i da uvijaju srpsku trobojku ili, recimo, zastavu SRS, koja se često pojavljuje i u hali "Pionir" i na našim sportskim manifestacijama, kada ljudi skandiraju vojvodi Šešelju i kada skandiraju drugim srpskim junacima, i sada treba da se kriju i da to negde muljaju, i ne znam šta sa tim da rade, a to je obeležje jedne države, govori se o zastavi, ili političke stranke za koju glasa preko milion građana. To nije zloupotreba političkog skupa.
Tamo dolaze ljudi, neko će da skandira, ali u najvećem delu svi skandiraju, i pozdravljaju, i kažu, ''branićemo generala od Haškog tribunala'' i ostale nacionalne povike, koje imaju u najsvetlijoj tradiciji i u našem duhu, kao što pevaju četničke pesme, kao što pevaju druge srpske pesme.
Na utakmicama naših najvećih klubova, opet je gospodin Tomić tu i to zna, znaju da pevaju pesme koje se odnose upravo na poziv na viteško navijanje. Niko tamo ne dolazi a priori da bi pravio nekakve incidente.
Gospodine ministre, zato vas pitam, i time ću završiti, to ste dužni da kažete ljudima koji gledaju ovaj prenos, jer nas čekaju uspesi naših reprezentacija, takva ista zastava je mogla juče da se nađe u Beogradskoj areni, tzv. ''šetalica'', koja je dimenzije, otprilike, 30 h 35 metara.
To može da bude srpska trobojka, koja može da bude preko cele jedne strane tribine, i svi mi koji dođemo na sportsku utakmicu učesnici smo u razvijanju, u toj koreografiji, koja na najbolji mogući način može da se osmisli kada igra reprezentacija, neki naš fudbalski ili košarkaški klub, svi smo učesnici.
Desilo se i meni, i svakom od vas, kada smo igrali dosadašnje utakmice kvalifikacija naše fudbalske reprezentacije, da nas na stadionu, bez obzira na to gde se nalazimo, da li na zapadnoj ili istočnoj strani, na jugu ili severu, ali obično su na ove dve strane, čeka karton crvene ili plave ili bele boje. Tamo vam sve lepo piše, još su se dosetili, s obzirom na činjenicu da mnogi ljudi nisu znali tekst himne ''Bože pravde'', pa su napisali i tekst himne.
Onda imate karton, koji vam pripadne, crvene, plave ili bele boje i lepo vam piše da u tom i tom trenutku treba da podignete karton i još vam je omogućeno, ako ne znate tekst himne, i mala deca dolaze, svojim očima sam videla na svim ovim kvalifikacionim utakmicama, po nekoliko njih, mladići, devojke, mladi bračni parovi, dolaze svim srcem da navijaju za našu reprezentaciju.
Mi to treba sada da onemogućimo, da zabranimo i da kažemo može da bude zastava te i te dimenzije, a ostalo ne može da se unese. To je stvarno smešno i to nigde ne postoji. Navedite mi u kojoj državi u svetu to postoji, da ne možete da razvijete državnu zastavu i zastavu kluba. To, takođe, gospodin Tomić zna, imate te velike zastave na kojima piše – "Alkatraz", ''Strah'', "Ofanziva", to nisu nikakve pretnje, to su navijačke grupe koje se tako nazivaju, i kojima je ponos, i svako od njih se takmiči da ima što lepšu, ulažu novac i u materijal i u kvalitet, i obično imaju neku pozitivnu poruku.
Nije problem uopšte u tome, nego u činjenici da se organizuje služba, da se na vreme to prijavi, da redari budu spremni za takav posao i sve će da bude u redu. Zato to ne treba, gospodine ministre, zakonom zabranjivati. Hvala.

Kolega Markoviću, izvinite, ali tražila sam repliku, prepoznala sam se u govoru ministra.
(Predsedavajući: Niste imali prava na repliku.)
Dobro, gospodine Albijaniću, vi sada možete da dajete vaše slobodno tumačenje. Ja kažem da jesam, vi kažete da nisam, i u redu je.
Sada se javljam po Poslovniku, opet se pozivam na član 226. i postavljam vam pitanje, gospodine Jočiću, kako možete da budete kontradiktorni, kada ste malopre govorili o dimenzijama zastava, onda sami sebi, što bi naš narod rekao, uskačete u usta, jer ste u članu 2. i u članu 16., odnosno 7. i 16. Zakona vi obavezali ove navijačke grupe da sarađuju sa klubovima prilikom priprema i da podstiču pozitivno navijanje.
Pa, niste valjda mislili, gospodine Jočiću, da neko dolazi sa zastavom dimenzije 30h35 metara, na njoj je obično srpska trobojka ili boje kluba za koji ti ljudi navijaju, da su to stavili u neku torbu i došli na ulaz, gde ulazi desetine hiljada ljudi, da kažu – dobar dan, došli smo, evo, tu je torba i unutra je zastava. Najpre, ta zastava, odnosno taj transparent je nešto što mnogo košta, to sam vam malopre rekla. U kontekstu organizovanja jedne takve manifestacije, da bi se ona ulepšala, da bi sve to izgledalo pompezno, da bi izgledalo lepo, da bi kamere mogle to da slikaju ljudi dolaze, upravo po članu Zakona koji ste vi propisali, po tački 1) člana 16., koji kaže da ih klubovi podstiču da afirmišu klub i da navijaju, oni to rade, dođu i prijave se.
Dođu tamo, zna se ko je šef obezbeđenja na stadionu, pre toga dođu kod nekoga iz kluba, dogovore se, sve to odlično zna gospodin Tomić, vaš kolega i saradnik. Pa, vama je milo, zato vas i pominjem, jer se smeškate zato što znate da je to tako. Onda se oni lepo prijave i kažu – mi imamo nameru da u jednom trenutku kada padne gol ili na samom početku napravimo jednu manifestaciju, da razvijemo naš barjak i da to uradimo. Niko neće da dođe na ulaz, a da je poneo torbu, to je naivno da kažete nesposobni redari, nesposobna policija, a unutra da su stavili baklje i motke. To je zaista neverovatno.
Dakle, to sve treba da se dozvoli, ali uz strogu kontrolu redara, redarske službe na stadionu i, naravno, uz učešće kluba, odnosno našeg Fudbalskog saveza. Veoma često se dešava, u stvari gotovo uvek, evo malopre sam vam rekla to sa kartonima, ali možda padne na pamet ili bi ideja bila FSS, ranije je to bio slučaj, da oni to urade. Pa kada gostuje naša reprezentacija u inostranstvu, takođe, postoji ta velika zastava, odnosno transparent.
Treba da razmislite o tome, nije kasno, gospodine Jočiću, još uvek da se to promeni, zato što ćete samim tim i da osiromašite u tom estetskom smislu jednu sportsku manifestaciju i događaj. Onda to više neće da izgleda tako.
Znači, svima je cilj, takmiče se reprezentacije i klubovi svuda u svetu, kako će da izgleda ta koreografija. Kao što je i na mitinzima vaše stranke. Naši stranački barjaci su najlepši, grb SRS i lik našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, kad se razvije na 30, 40, 50 hiljada ljudi, pa to je fantastično.
Ali, imate i vi one vaše stranačke, doduše vi plaćate ove vaše što idu da mašu, vodate ih tako da nose barjake zato što to neće da rade srcem kao SRS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kratko ću, da bi i kolegi Stošiću ostavila vremena da govori o ovom amandmanu.
Ustavno je neodrživ ovaj amandman, gospodine ministre. Država će morati da trpi veliku odštetu od strane ljudi koji su vlasnici STR-a, ugostiteljskih objekata, kafana, nazovite ih kako hoćete, zato što vi po članu 60. Ustava Republike Srbije ne možete nikome da zabranite pravo na rad.
Vi ste se upustili u odredbu kršenja, ne samo Ustava, nego i Zakona o radu, po kome je svakome dozvoljeno da radi i da obavlja delatnost u skladu sa zakonom.
Kako ćete ovim lex specialis, gde ste odredili koliko je to metara, odnosno kilometar i 300 metara u drugim gradovima van Beograda, Kragujevca, Novog Sada i Niša, da zabranite da se toči alkohol tri sata pre i tri sata po završetku sportske manifestacije, odnosno utakmice, kada vrlo dobro znate da je to nemoguće i da ne znam sa kojom službom raspolažete i koliko policajaca i inspektora da je tu, ne možete da uđete u svaku kafanu, u svaki objekat. Znači, ovo pišete samo da biste pisali.
Drugo, to nigde ne postoji i vi ćete sada da kažete ljudima koji su vlasnici restorana oko stadiona "Partizana" ili "Crvene Zvezde" u Beogradu ili "Čika Dača" u Kragujevcu, sada ću da vam dam primer, održava se utakmica nedeljom, derbi u Beogradu, neko unapred zakupi restoran da bi obavio krštenje, venčanje, u već poznatim restoranima koji su oko stadiona, naravno da te ljude tog dana uopšte ne zanima derbi koji se odigrava, vi ćete sada da kažete tom vlasniku – ti unapred moraš da znaš, pogledaj u kalendarsku godinu za prvu ligu ili za kvalifikacije reprezentacije i tog dana nemoj da ugovaraš nikakvu večeru, nikakav ručak.
To je neverovatno. Ti ljudi zaista imaju pravo da tuže državu i zbog kršenja Ustava i Zakona o radu, i kako ćete baš da izmerite tih 1.300 metara?
Objasnite mi onda, zašto samo u tim gradovima i kakva je razlika u tih 700 metara u drugom gradu? Zbog gustine ugostiteljskih objekata ili udaljenosti od stadiona? Neka Duvnjak kaže gde se nalazi stadion "Napretka" u Kragujevcu i da li je onda logično da tu bude samo 300 metara, a nije hiljadu dalje do nekog drugog restorana.
Imala bih, molim vas da ovde zaustavite vreme, još pitanja za gospodina ministra, kao poslaničko ili po Poslovniku, član 226. ali da bi kolega Stošić nastavio o ovom amandmanu, odnosno po članu koji je neprihvatljiv, jer je mnogo smislenije ovo što je napisao kolega Stefanović – samo unutar objekta tri sata pre i posle utakmice.
Gospodine ministre, kakva su vaša saznanja povodom dešavanja, o tome je govorio malopre kolega Zdravko, a tiče se nemira koji su indukovani na stadionima, od strane DOS-ovskog režima, pre svega Demokratske stranke i tadašnje vrhuške posle 5. oktobra?
Da li ste se raspitivali, da li ste vi vrlo brzo, kasnije, navodno, napustili tu koaliciju, pa kada ste došli za ministra policije, zašto nekoliko dana posle tog petooktobarskog mafijaškog puča na utakmici ''Zvezda''-''Partizan'' nije bilo policije, zašto su navijači tada krenuli jedni na druge, kome je to bilo u interesu i zašto se to uopšte desilo?
Kako je onda moguće da post festum bivši ministar policije, pomenuti Dušan Mihajlović, misli o tome kako treba da se uredi ova oblast zakonom.
Da li ste dobili saznanja kao ministar i to se desilo u vaše vreme, zašto je oficir koji je kršeći pravila službe naredio da se na onakav zverski način nasrne na mladiće i devojku u hali Pionir kada se igrala košarkaška utakmica ''Partizan-Zvezda'' i kada su navijači ''Partizana'' krenuli da brane mlade ljude koji su tada povređeni? Kako je moguće da je taj oficir koji je prekoračio svoja ovlašćenja, dakle, koji nije procenio situaciju u trenutku i nedužni ljudi su stradali, da je samo dobio premeštaj u Lazarevac i ništa dalje?!
To i mnoga druga pitanja iz oblasti bezbednosti zemlje i svega onoga što treba da sadrži ozbiljan Izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova želimo da vas pitamo, ali već je 24. septembar, a Odbor za odbranu i bezbednost nije do dana današnjeg razmotrio Izveštaj o radu MUP-a i BIA za prvih šeste meseci ove godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, uopšte ne znam kako ste došli na ideju da ovaj zakon, koji vam je u nasleđe ostavio Dušan Mihajlović, na ovakav način, sa tako drakonskim rigoroznim merama, bespotrebno ''unapređujete'', a ne činite da otklonite sve ovo što ne može da stoji u zakonu, što je već regulisano Zakonom o prekršajima, Krivičnim zakonikom, Zakonom o javnom redu i miru.
Ja verujem da će posle, već se prijavio gospodin Krasić po Poslovniku, je l' tako gospodine Krasiću, da uđe kao vrhunski pravni stručnjak, to kaže naš predsednik Šešelj koji ga je uzeo za glavnog pravnog savetnika, boljeg od njega nema, da sa pravnog aspekta objasni, što je učinio, takođe, i gospodin Perić, kako je to moguće. Evo i ja ću ponovo da vam ukažem na to.
Zaista je neverovatno, u vezi ovog 2. stava, iako je gospodin Perić tražio da se ceo član 22. briše, jer mu nije mesto u ovom zakonu, kao što i nekim drugim članovima nije mesto u Zakonu, iz vaše oblasti, pa se to dešava, ili iz neke druge. Objasnite mi, molim vas, pošto je ovo Zakon o prekršajima, to je zbirka svih tih zakona i taj deo se nije menjao, iako je ovo ovde što ja imam iz davne 1995. godine, apsolutno sam uverena da nije, a vi vrlo dobro znate da postoji vrsta kazne, da postoji način na koji se kazna propisuje, zakonitost pri izricanju kazne, kazna zatvora i novčana kazna.
Ako ste ovde lepo napisali i kolega Sreto Perić vam je malopre to objasnio, da se uz kaznu za prekršaj fizičkom licu može izreći zaštitna mera zabrane prisustva određenim sportskim priredbama, pod uslovima propisanim ovim zakonom, gde ste vi našli utemeljenje za ovako nešto?
Ko ste vi i kako možete licu koje je već kažnjeno po Zakonu o prekršajima, da li je on dobio novčanu kaznu ili sada povećavate raspon zatvorske kazne, dobio je, umesto, to je poslednji stav, od 6 meseci do 2 godine, a naveli ste za koje sve prekršaje. Kako je moguće, gospodine Jočiću, koja je to vrsta diktature, ne znam kako to stvarno da nazovem, i kako to fizički uopšte može da se izvede i za lice koje ima kaznu prekršaja, a tog dana uopšte ne dođe na utakmicu, o čemu je govorio gospodin Perić. On ima već izrečenu kaznu, prekršajnu, za neko delo koje je nabrojano ovde, a uradio i to se desilo, recimo juče.
Igrala se utakmica juče i on je kažnjen i mora da plati novčanu kaznu, a zna se kako ide ili kaznu zatvora, da je odsluži u roku. Sada sledeće nedelje se ponovo igra neka utakmica i vi prejudicirate i kažete da to lice mora, ako je u tom gradu, da se javi najbližoj policijskoj stanici, odnosno područnoj policijskoj upravi na području na kojem se učinilac prekršaja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama do završetka sportske priredbe. Odakle vama osnov da nešto tako uopšte radite?
Vi isto tako nemate nikakvog osnova, po ovom zakonu to niste čak ni eksplicitno naveli, a to policija radi, da držite gostujuće navijače, uopšte nije važno da li su oni iz domaćih klubova ili iz inostranstva, u nekoj vrsti geta. I vi ih onda lepo držite oko stadiona, okruži ih žandarmerija i pustite ih maltene u minut pre početka utakmice. Ko ste vi da nekome ko dođe, ne znam, par stotina kilometara ili nekoliko hiljada kilometara, odredite i kažete, samo u tom trenutku, vi ste potencijalni izazivači nereda, možete da uđete? Odakle vama tako nešto?
Znate, mi smo raspravljali i zato ja ponovo govorim o svim propustima do sada organa policije u kontekstu sagledavanja svih ovih nereda koji su bili i izgrednika pojedinačno.
Naravno, i za to smo da se žigošu i da se kazne, ali, ajde, da pođemo od toga šta su uradili policijski organi.
Je l' treba da vas podsećam na činjenicu, govorili smo danas samo o utakmici ''Zrinjski'' – ''Partizan'', a šta ćemo sa utakmicama koje su igrali kragujevački ''Radnički'' i beogradski ''Rad'' u Novom Pazaru i kako su posle toga jedva živu glavu izvukli. To danas nismo pominjali.
Ili, Srbi koji su slavili uspeh naše reprezentacije, gde nam je izveštaj o tome? Ili malo pre o onom oficiru koji je naredio, pa se posle oglasio, ne znam ko od vaših saradnika, pa kaže – e, što su oni mladići i devojke padali na glavu i što su im drugi pritrčali u pomoć, nema veze, dobio je premeštaj u Lazarevac.
Ovde čoveka koji se prekršajno kazni terate zakonom da se javi u policijsku stanicu, najbližu područnu jedinicu, što je zaista neodrživo, jednostavno nemate nikakav osnov za ovo, u Zakonu o prekršajima, da radite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 136. Dakle, u članu 136. Poslovnika Narodne skupštine određene su tačke, odnosno alineje šta sve jedan zakon mora da sadrži, dakle, da bude usklađen sa Ustavom, da bi mogao da bude pravno moguć, da bi mogao da opstane. Nije napisano da član zakona može da bude glup. Zaista, član zakona može da bude glup i besmislen.
Gospodine Jočiću, moram da vas podsetim, opet, da ste vi upravo od takvog jednog ministra policije, bivšeg, Dušana Mihajlovića, preuzeli ovaj zakon i verovatno trebalo je da vi sednete i da pogledate, da razmislite. Vi ste tada bili opoziciona stranka kada je Dušan Mihajlović pisao ovaj zakon, to je onaj koji nam nije vratio džip, pa nam ga niste vratili ni vi, koji je imovina SRS i koji potražujemo na osnovu pravosnažne odluke Vrhovnog suda, o čemu smo više puta govorili i počinjali svaku sednicu odbora.
Ali, pošto u članu 136. ne stoji, gospodine Jočiću, da član zakona ne može da bude glup, onda vi lepo priznajte da je ovo Dušan Mihajlović glupo napisao i prihvatite amandman kolege Srete Perića da se član 22. briše, jer ovo je više nego smešno.
Vi ste za neki nepostojeći, imaginarni određeni sportski događaj, što kaže kolega Krasić, ne zna se gde, ni kada, ni šta, učiniocu prekršaja, fizičkom licu, koje zaista ne postoji u prethodnom članu 21. rekli su da on ne može da uradi to, to i to, odnosno da mora da se javi u policijsku stanicu, u područnu jedinicu MUP i da ga tamo zadrže do završetka utakmice.
Igra se utakmica u Kragujevcu ili se igra u Novom Sadu i traje do dva sata popodne ili do četiri, svejedno, i oni ga zadrže. Završila se utakmica, on brže bolje seda u auto, na autobus, nije važno kako, polazi u Beograd u šest sati i ponavlja taj isti prekršaj zato što je to sada neko drugo mesto. On je promenio klub u jednom danu. Navijao je za "Vojvodinu", sada krenuo u Beograd, navija za "Partizan" ili za "Crvenu Zvezdu", pa posle uveče ima košarkašku utakmicu koja se igra u Nišu i pođe dole u Niš, kod Boška Ristića, i gleda košarkašku utakmicu.
Dakle, neverovatno je da ovako nešto besmisleno, stvarno nemam drugi izraz nego glupo, može da postoji u zakonu. Nemoguće je da ovo uopšte primenite i zašto vam onda treba? Samo se brukate.
Jeste li vi rešili da izmenama i dopunama Zakona kao nešto poboljšate? Videli ste da su to mere protiv kojih smo mi, iako želimo da sve bude u redu, da nema nikakvih izgreda, mi se zalažemo za fer sportsko navijanje i za dobro organizovane sportske manifestacije, ali ovo je jednostavno smešno.
I taj, neki, potencijalni učinilac tog prekršaja, odnosno ovog dela će da vam se smeje, jer on praktično može da radi šta hoće na tom nekom događaju, da ode posle u drugi grad, da menja nekoliko utakmica u toku dana i nikom ništa. Kako ćete vi onda da ga kaznite? Lepo je onda gospodin Perić predložio da se ceo član Zakona briše, ništa neće da vam fali, a neće da vam ostane ovako nešto što je stvarno besmisleno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo prvi put usvajali ovaj zakon dugo smo vodili raspravu, doduše, tada je bio drugi ministar. Nelogično mi je zašto je došlo do ove promene od gospodina Cvetković do vas, gospodine Milosavljeviću, jer zaista možemo različito da tumačimo u čijoj je nadležnosti duvan kao akcizna roba i kao direktan prihod u budžet Republike Srbije, ali ovaj zakon u najvećem delu, pa i ovaj član o kome ću da vam govorim, govori upravo o prodaji, odnosno o prometu duvanskih proizvoda.
Ovo ne samo da je nelogičnost, ja sam napisala kratko, sažeto, svima jasno obrazloženje, da je ovo mogao da predloži samo diletant. Nemojte da se uvredite, gospodine ministre, jer vi ste ovo nasledili od prethodnog ministarstva, pošto ste vi kontinuitet one prethodne Koštuničine vlade, samo nastavak onog dela Vlade koji je pisao ovakve zakone.
Ili niste hteli da obratite pažnju ili se, za razliku od mene, niste raspitivali u kakve su sve probleme došli sasvim obični ljudi, vlasnici samostalnih trgovinskih radnji, zbog odredaba ovog zakona.
Naime, ja sam napravila intervenciju u članu 45; tu se govori o neophodnosti ispunjavanja sanitarno-higijenskih uslova u trafikama gde se vrši promet cigareta. Najpre, skandalozno je, gospodine ministre, što ste uveli taj vid licenciranja za vlasnike samostalnih trgovinskih radnji koje prodaju cigarete, odnosno duvanske proizvode.
Apsolutno ništa država ne pomaže ljudima u tom poslu. To je, eto tako, prihod za budžet. Zato što ste osnovali Agenciju za duvan i zato što ste izmislili taj način licenciranja, vi verovatno raspolažete sada, kao resorni ministar, podatkom koliko ima onih koji proizvode duvan i onih koji stavljaju u promet svoje duvanske proizvode, i vi, gospodine Bubalo i ostali ministri iz vlade. Ali, iako vas lično i vaše ministarstvo sama prodaja cigareta i rad trgovinskih radnji ne zanima sada, to vas je, svakako, interesovalo u vašim ranijim mandatima, kada ste bili predsednik komore i kada ste bili ministar u prvoj Đinđićevoj vladi.
Gospodine ministre, ja bih vas zamolila (gospođo Kolundžija, pošto je važna stvar, ako biste bili ljubazni da ne ometate ministra) da mi date odgovor, kao neko ko sada direktno brine o proizvođačima i o poljoprivrednoj proizvodnji, ranije kao predsednik komore i pre toga kao resorni ministar za trgovinu. Razmislite malo da li je logično da zakonom tražite od vlasnika trafike ili trgovinskog objekta, koji može da bude neka veća trafika, onog tipskog karaktera, znate kakvih ima, da ispune sanitarno-higijenske uslove da bi prodavali cigarete. Ako oni to ne urade, što je jako besmisleno da se traži od tih ljudi, jer oni to fizički ne mogu da urade, nemaju uslova za to, naročito trafike... To znači da imaju mokri čvor.
Šta znači – sanitarno-higijenski uslovi? Ja ću vam sada reći, izašla sam na trenutak, s obzirom na to da je bio isti amandman pre dve godine, da pitam jednu svoju saradnicu, gospođu Žiropađu iz Knića (njene dve ćerke su završile trgovačku školu i drže jednu od malobrojnih trafika u centru knićanske varoši) kako je moguće da ona ispuni sanitarno-higijenske uslove. Rekla mi je kako teče taj postupak: iz Knića, koji je skoro 200 kilometara udaljen od Beograda, ona mora na nekoliko meseci da dođe i da plati državi da bi dobila taj papir (i ništa joj ne pomaže ministarstvo), da bi dobila licencu. Umesto četiri hiljade, to će koštati osam hiljada, to je 100 evra. Pitanje je da li tako mladim devojkama, koje u jednoj varošici drže prodavnicu i nastoje da imaju solidan asortiman robe, da li se nekome u Zemunu, na Vračaru, u Kragujevcu, bilo gde, isplati da drži duvanske proizvode i da traži licencu od države, jer to je 100 evra manje zarade? Ona za 100 evra može da plati porez i doprinos državi za jednog zaposlenog. Vi ćete da ih destimulišete da to rade, a uz to im pretite visokim kaznama, zbog toga što ne ispunjavaju sanitarno-higijenske uslove.
Ja sam je lepo pitala – dobro, šta su tebi rekli? Pa, zaređali su ti sanitarni i tržišni inspektori i rekli su – ako do jeseni ne ispunite te uslove, nećete to više moći da radite. Ako zaista krenu sa takvim rigoroznim merama i kaznenim odredbama i ako nalože ljudima da do određenog roka za trafike imaju te sanitarno-higijenske uslove...
Vi znate šta se sve u trafikama prodaje, gospodine ministre. Tu je široka paleta proizvoda. Zamislite sada trafiku, prodavnicu, gde imate hleb i mlečne proizvode, naravno da oni vode računa o tome, bar imaju onaj lavabo, česmu da te prodavačice operu ruke, ali šta je onda to što je sanitarno-higijenski uslov?
Mislim da ste dužni odgovor ljudima, njih je ko zna koliko hiljada ili desetina hiljada koji od toga izdržavaju decu. Ili, na primer, ove dve mlade gospođice, one samo to rade i nemaju drugi posao. Jedan roditelj nema, a drugi je verovatno u nemogućnosti da se nešto snađe, pošto su to ljudi koji su dobili otkaz.
Mnogo je takvih slučajeva u gradovima u Srbiji, i u mom gradu, gde su ljudi te bedne otpremnine od nekoliko hiljada evra koje su dobili uložili i pomogli deci da otvore trafike.
Treba da se zapitate da li je to normalno, ako treba da stimulišemo ljude da bilo šta rade, a trgovina svim tim proizvodima može da bude sasvim solidan posao, ne unosan, ne da se neko obogati, eto, da ima penzijsko, socijalno i da zaradi neku malu platicu i da može normalno da živi; zašto sa četiri hiljade da se poveća na osam hiljada? Vi ste, dakle, duplirali iznos za licencu bez razloga. Ako izračunate po Jelašićevoj stopi inflacije, nikako niste mogli da dođete do tog dupliranog iznosa.
Zbog čega tražite ove uslove, koje realno niko ne može da stvori? Čak i u stavu istog člana, gde smo napisali amandman, stoji da to isto treba da se odnosi na vozilo koje vrši prevoz duvanskih proizvoda. Sada mi samo objasnite kako u jednom vozilu mogu da se ispune sanitarno-higijenski uslovi.
Ako se nađe taj pametan neka mi objasni da li su to tipska vozila, da li su počela takva vozila da se prave, da nije možda negde u izbeglištvu Cane Žabac napravio fabriku pa pravi kombi vozila za prevoz cigareta, a unutra ima malo kupatilo.
Samo vas molim da mi objasnite, gospodine ministre, kako u vozilu treba da se steknu sanitarno-higijenski uslovi, i u jednoj trafici. Evo, ljudi vas konkretno pitaju, kao što je ova gospođa iz Knića koju sam malopre pomenula. Hvala vam.

Gospodine Mrkonjiću, vi ste čovek starog kova, iz vremena Slobodana Miloševića. Zapanjena sam što vi kažete da sam ja poslanica. Vrlo dobro znate da sam ja narodni poslanik. Nije u redu.
Javila sam se, ima vremena, povodom amandmana kolege Markovića, iako je gospođa Kolundžija izrekla stav Demokratske stranke da se oni slažu sa ovakvim našim viđenjem, a to je da važnost pasoša treba da bude 10 godina i ubedili smo, evo, na licu mesta, ministra da to prihvati. Upravo se o tome radilo.
Vidite, gospodine Šormaz, vama da kažem, zato što ste vi zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, bez obzira da li se žargonski to sada nazvalo čip, radi se, evidentno je, o biometrijskim podacima.
Koliko još uvek samo Ministarstvo luta u tome kako će da izgledaju ti podaci, odnosno kakva će biti njihova zaštita, u ovom trenutku to ne može da vam kaže ni gospodin Todorović. To je gospodin koji sedi pored gospodina ministra i koji je nama to u detalje objašnjavao. Mi smo ušli u jednu stručnu polemiku...
Nemojte da mi zvrckate stalno, gospodine Mrkonjiću, ja sam veoma koncentrisana.
(Predsedavajući: Ja ću da ih smirim, gospođice Jovanović.)
Kako da smirite, kada vidite da neće da sluša kolega kome se obraćam, nego je nemiran, a neće da uči. Ne znam kako ćete vi da mu pomognete kada on ne može sam sebi.
Dakle, radi se o tome da su podaci koji treba da se unesu podložni manipulaciji od strane onih koji se bave raznim subverzivnim delatnostima, od strane onih koji imaju loše namere prema jednoj državi, jednom narodu, pojedincu koji ima putnu ispravu.
Nemojte, gospodine ministre, da karikirate sad, u kontekstu amandmana uvaženog kolege generala Delića, ovo o čemu je govorio gospodin Marković. Ako je on žargonski rekao čip, sada nema veze, učitavanje biometrijskih podataka. Vi znate da postoje posebni uređaji koji to rade, koji mogu da budu dostupni svakome, ne samo nadležnim državnim organima, nego i vlasniku nekog hotela.
Mi smo vas veoma ozbiljno, pozivajući se na zaključke Budimpeštanske deklaracije, odnosno tog seminara koji je održan u Budimpešti pre dve godine, pitali i tražili od vas konkretne odgovore. Gde će podaci biti učitani, da li će to biti kao u američkim pasošima, pa će to biti ona metalna vlakna u koricama?
Kako će građani da se zaštite, to je ono što postavlja general Delić kao pitanje, odnosno kolega Marković, kako će znati da neko neće da zloupotrebi te podatke?
Kada nije precizirano u zakonu, a nije u ovome o kome raspravljamo, koji su to sve podaci o građanima, mislimo da je javnost zbog toga s pravom uznemirena i da su se zato povele te polemike i u medijima, i od strane ljudi koji se bave oblastima bezbednosti, i u verskim organizacijama, odnosno u SPC, zato što je u pitanju integritet pojedinca, odnosno naše, u ovom trenutku, neznanje šta će sve da sadrže ti podaci koje će uređajima za mašinsko očitavanje (ako tako precizno hoćete, ali nije šija nego vrat, kolega Marković je samo rekao kako se to u žargonu kaže) moći da očitavaju.
Mi nismo beli miševi, niti ljudi koji treba da budu deo eksperimenta za nešto što od vas traži, i postavlja standarde, neka zemlja ili neka organizacija.
Svaka država u svetu ima pravo da odredi koji su to podaci (i da se o tome raspravlja u bezbednosnom sektoru) koji će biti dostupni u inostranstvu, a koje građani moraju da daju sada prilikom traženja pasoša; ti njihovi podaci će da stoje i kao takvi oni su na izvol'te svakom organu, i u policiji, na carini, u hotelu i bilo gde kada ih legitimiše bilo ko u inostranstvu.
Valjda je normalno i naše je pravo da pitamo kako ćemo da budemo tretirani u tom slučaju, a da ne govorimo dalje o svim ovim drugim nedostacima o kojima ćemo da pričamo do kraja. Pitanje je veoma jasno. I sami znate da postoji više stepena zaštite tih podataka i da oni mogu na različite načine da se unesu, da bi ih ti određeni uređaji očitali. Naše je pitanje bilo u tom smislu.

Priznali ste upravo, gospodine Jočiću, da ste nespremni za nove putne isprave, zato što za ovaj amandman generala Delića, koji je čovek iz oblasti bezbednosti, slavni srpski general, vi sada meni kažete - mi to nemamo i mi to ne možemo. Nećete? Nećete, onda je u pravu kolega Marković i cela javnost koja je zabrinuta zbog toga, jer ovo su upravo mere zaštite koje vam je predložio general Delić. Ako nećete i ne morate, ako se pare otimaju i pljačkaju na druge strane...
Skupo je. Gospodine ministre, bilo je skupo i kada ste nam oteli džip i kada je Dušan Mihajlović obećao javno našem predsedniku nagradu od milion maraka ako otkrije tri ubistva, što je on uradio. Bilo je skupo kada ste oteli opremu, odnosno Dušan Mihajlović (i to sam vas pitala, niste mi odgovorili do današnjeg dana), koja je propala, od nekoliko stotina hiljada evra, motorole, bez tendera.
Sada kažete - skupo je, a hoćete da ugradite podatke i da građani budu na izvol'te svima kada pređu državnu granicu. Ne možete tako. Ili vodite računa o bezbednosti građana i poštujte ono što su standardi i zaključci.
Ne bi se ti ljudi, iz tolikog broja zemalja, sastajali i doneli tu Budimpeštansku deklaraciju i razmišljali o tome kako da štite svoje građane. Onda lepo ostavite ovaj standard i ovakav pasoš kao što je bio, promenite samo grb i naziv, napišite Republika Srbija, nemojte da nas onda svakoga dana u medijima vi i vaši saradnici zamajavate time.
Znate šta je bio odgovor vašeg kolege, mislim da se preziva Maravić, pre neko jutro na državnoj televiziji? Gostovao je u ovom Tijanićevom Jutarnjem programu, ovog julovskog ministra informisanja. Pita ga ovaj što vodi jutarnji program - zašto nije pasoš na 10 godina nego na pet, a sada ste pristali na 10, a on kaže - zbog tih podataka koji se unose i zbog činjenice da ćemo posle pet godina zbog tehnološkog razvoja i napretka da usavršimo mogućnost da oni budu zaštićeni. A vi sada kažete da neće, zato što nećete da poštujete ovo što vam je predložio general Delić. Ako niste bili spremni kao država...
Mi bismo to uradili da smo na vlasti i da je gospodin Todorović na vašem mestu, a daće bog, biće ministar unutrašnjih poslova, mi bismo imali takve pasoše da štitimo građane.

Gospodine ministre, ovde ste prekršili Ustav u članu zakona, o čemu vam je govorio gospodin Šarović, zato što je u članu 7. Ustava Republike Srbije striktno propisan način upotrebe grba, zastave i himne.
Zakon je odredio kako izgleda državni grb Srbije, ali Ustav je u članu 7. u poslednjem stavu apsolutno eksplicitan i kaže: "Izgled i upotreba grba, zastave i himne uređuju se zakonom".
Ne znam da li može ovo što ste napisali - obrazac uređuje ministar propisom. Tu su ovi pravnici, eksperti SRS, poput kolege Šarovića, gospođe Radete, Jojića, Srete Perića, Martinovića, mnogo ih ima, zaista, ceo ekspertski tim srpskih radikala. Ne možete nikako, gospodine Jočiću, da upotrebite na putnoj ispravi grb države Srbije, a da to niste uneli u zakon. Kršićete Ustav, a vi ste legalista, valjda ste potpredsednik ove Koštuničine stranke, DSS-a.
Mi ne možemo da znamo da li ćete vi uopšte da se pridržavate zakona, gospodine ministre. Lepo vam je nacrtao pasoš kolega Šarović.
Vi vrlo dobro znate, samo niste hteli, ne znam zbog čega, da prihvatite amandman srpskih radikala, ali pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za amandman kolege Šarovića, jer ćete tog dana, pošto ćete da izglasate zakon o putnoj ispravi, odnosno pasošu, kada odete kući, moći da kažete vašim članovima porodice i prijateljima kako će novi pasoš da izgleda.
Vrlo dobro znate, gospodine ministre, to je takođe ovaj vaš Maravić pričao pre neko jutro kod Tijanića u Jutarnjem programu, da će ovako da izgleda pasoš, da li je rekao baš u milimetar, ali je rekao da će biti plave boje, da će biti utisnut grb. Kako ćete da stavite grb na putnu ispravu u obrascu koji ćete vi da propišete, kada to niste stavili u zakon? Ne može.
Sada morate, ako hoćete da poštujete Ustav, da prihvatite amandman kolege Šarovića. Ako ga ne prihvatite, onda nemate pravo da stavljate državno obeležje, za koje je propisano Ustavom tačno kako se stavlja, na putnu ispravu.
Samo još nešto, gospodine ministre, mogli ste, da ste imali dobru volju, ali još nije kasno, sada ide opet pauza od sat vremena, da se ponovo sastane Odbor za odbranu i bezbednost da ispravite to i da ne kršite Ustav, da u celosti prihvatite ovaj amandman kolege Šarovića, da se vratite i saopštite da je to u redu. Tom pravno-tehničkom redakcijom može da se uradi i to da prihvatite i onaj naš predlog da se na svakoj stranici, odnosno pri otvaranju korica pasoša, nalazi mapa Republike Srbije.
Tako ćete da odbijete svakog šiptarskog separatistu koji bi zloupotrebom putne isprave Republike Srbije i prijavljivanjem na mesto boravka, o čemu je govorio pre neki dan dr Goran Cvetanović, u Bujanovcu, Preševu, Medveđi i tamo gde su inače naseljeni, i apliciranjem za dobijanje putne isprave...
Jednostavno, biće demoralisani samom činjenicom da je tu mapa države Srbije, koja će do kraja štititi, po Ustavu, i sačuvati teritorijalni integritet i suverenitet, sa Kosovom i Metohijom u sastavu Srbije. To je nešto što oni neće želeti da drže u svojoj ruci. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 1. Poslovnika - prava i obaveze, da bih vama i građanima Srbije dala jednu informaciju.
Danas je u Beograd po ko zna koji put došla tužilac tzv. suda u Hagu Karla del Ponte da izdaje naloge Tadiću i Koštunici, odnosno svima vama kako da dalje postupate u potrazi za srpskim junacima.
Ono što radi taj tzv. tužilac dobro je poznato čitavoj patriotskoj Srbiji; ljudi koji se protive takvom satanizovanju srpskog naroda očima ne mogu da je gledaju, naročito zbog činjenice da je tamo ubijen Slobodan Milošević i da se već pet godina, bez početka sudskog procesa, a krše mu se sva procesna i ljudska prava, tamo nalazi predsednik naše stranke prof. dr. Vojislav Šešelj.
Ja vas obaveštavam, kao i javnost, pre svega Kragujevca, da će SRS danas, sa početkom u 19 časova, u dvorani Doma sindikata u Kragujevcu održati promociju knjige prof. dr Vojislava Šešelja "Haško instrumentalizovanje lažnih svedoka".
Danas će kolege, članovi tima za odbranu našeg predsednika i drugi stranački funkcioneri, kragujevačkoj javnosti, ali i svima koji budu mogli to da prate putem regionalnih i lokalnih medija, govoriti o tome da je vaše sluganstvo prema Karli del Ponte i ostalim neprijatelja srpskog naroda pogubno za Srbiju.
Ujedno ćemo da ukažemo i na to, u šta smo apsolutno sigurni, da je uskoro taj dan kada će predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj u paramparčad razbiti Haški tribunal, kome se nazire kraj, vratiće se u svoju otadžbinu Srbiju, uspešno će da vodi svoju stranku i srpski narod, a vi ćete ostati u istoriji našeg naroda zabeleženi kao ljudi koji su obavljali najprljavije poslove za račun tih monstruma, Karle del Ponte i ostalih, kojima je cilj da unište srpski narod i srpsku državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 136. i 161. Poslovnika, gde se govori o hitnom postupku i neophodnosti da se donese ovaj zakon i tu se vidi sva vaša od početka namera, pre ovoga o čemu je govorio predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Nikolić, kada ste inkorporisali amandmane koji su postali sastavni deo zakona i time ga potpuno promenili, vašeg poslanika Petkovića, da je u pitanju licemerstvo najgoreg mogućeg ranga.
Gospodine Jočiću, vi ste, što vam je rekao gospodin Martinović, sticanje prava na državljanstvo uslovili prebivalištem. Sada ću vam objasniti na vašem primeru, pošto ste rođeni u Crnoj Gori i dobili ste državljanstvo Republike Srbije, i kada biste hipotetički želeli da imate i državljanstvo Crne Gore, kada uskoro ne budete više bili ministar, prijavite se tamo u mestu vašeg rođenja ili bilo gde u Crnoj Gori, oni bi vam rekli, jer tako će biti po njihovom novom ustavu, da vi tražite otpust iz državljanstva Srbije, odnosno da vi niste Crnogorac, pa da time po automatizmu možete da dobijete njihovo državljanstvo, jer pretpostavljam da će oni favorizovati one, u najezdi ove kampanje koja se vodi protiv srpskog naroda u Crnoj Gori, koji se izjašnjavaju kao nepostojeći Crnogorci.
Šta će oni da napišu u ustavu, da li su Crnogorci, Marsovci, vanzemaljci, to je potpuno nebitno, jer to što se zove Crnogorci, to ne postoji, to je izmišljena nacija i to će oni kao takvo da stave u ustav.
Vi ste u obrazloženju za hitni postupak upravo priznali da hoćete da nagradite one koji su razbili državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, separatiste koji su uticali na to da mi dođemo u ovu situaciju i da Srbi u Crnoj Gori budu u takvoj situaciji.
Vidite šta ste napisali, gospodine Jočiću, u razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku vi kažete da ''osnovni razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku ogleda se u potrebi da se promene u oblasti državljanstva, koje su nastale po istupanju Republike Crne Gore iz državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je Republika Srbija postala pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora, što pre zakonom uredi i s tim u vezi obezbedi zaštita lica koja su, usled okolnosti na koje nisu mogli da utiču, postali nedržavljani.''
Separatisti iz Crne Gore, koje ćete vi da nagradite i da stavite u isti rang kao Srbe iz Crne Gore ili Srbe iz bilo kog dela sveta, iz Amerike, iz Kanade, upravo su mogli, gospodine Jočiću, da utiču na to da se ovo desi, a vi kažete da biste učinili onima koji nisu mogli usled nastalih okolnosti.
Razumela bih da prihvatate amandman koleginice Radeta, o kome još uvek raspravljamo i poslovnički i kroz replike, da postoji ovakvo obrazloženje, ali upravo vi niste bili dosledni do kraja. Kažete da vam je zakon neophodan za one koji nisu mogli da utiču, a oni razbili državu, održali neki referendum uz pomoć Šiptara i Lajčaka, pod sumnjivim okolnostima, i vi ćete sada njih da nagradite.
Sa druge strane, gospodine Jočiću, znate da ni u jednoj državi bivših jugoslovenskih republika, pa to neće biti slučaj ni u Crnoj Gori, jer pratite, valjda, i znate da je u toku izrada njihovog ustava, prebivalište ne može da bude pravo po kome će neko da dobije državljanstvo. Idite, recimo, u Sloveniju i kažite Slovencima - biću prijavljen kod vas šest meseci, godinu dana i tražim državljanstvo. Oni svojim državljanima po zakonu iz 1992. godine nisu dali, imali su rok do kraja 1992. godine, pošto je to prva secesionistička republika iz bivše SFRJ, da se izjasne: ili hoće da budu državljani te banana republike ili hoće da budu državljani neke druge, iako se radi o Srbima koji su poreklom Srbi.
Prema tome, sada da se desi da neki Srbin, koji po ovom zakonu hoće, a živi u Sloveniji, da zatraži, može, ali da se odrekne njihovog. Šta to nas briga? Što je tražio prijem u njihovo? Srbi iz srpske Crne Gore treba da dobiju sva prava, jer upravo su oni ovi iz ovog obrazloženja koji nisu mogli da utiču na to.