Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Nikoliću, moram prvo vas kao šefa svoje stranke i predsednika naše poslaničke grupe da obavestim da sam upravo otvorila koverat i da sam skandalizovana ponašanjem pojedinih poslanika, samim tim i predsednika Odbora za odbranu i bezbednost gospodina Ivice Dačića, a pre svega vašim, gospodine Duliću, jer ubeđena sam da je ovo vaše maslo.
Naime, kada smo govorili o preporukama za vaš izbor, kada ste posle pet dana od legitimnog izbora gospodina Nikolića došli na mesto predsednika, predloženi kao kadar DS-a, rekli smo da ste vi jedan od favorita Sonje Liht.
Da je to tačno govori i ovaj dopis u kome se vi obaveštavate, kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštava vas upravo Sonja Liht, sa poštovanjem, kao predsednik Beogradskog fonda za političku izuzetnost, da će u Domu Narodne skupštine 17. i 18. oktobra narodnim poslanicima, da vam ne čitam ko je sve od nas pozvan, da održi predavanje, u saradnji sa ambasadom Velike Britanije, na temu - Srbija u Partnerstvu za mir.
Ako je i od vas i od Sonje Liht, zaista je previše, jer takav način i ulazak neprijateljskih tzv. nevladinih Sorošovih organizacija u najviši skupštinski dom je direktni atak na našu državu. Sasvim je očigledno da vlast u Srbiji vodi politiku koja nije u interesu države i naroda, naročito u situaciji kada treba da se branimo i da sačuvamo Kosovo i Metohiju.
Ako vi mislite da ćete na takav način, dovođenjem Sonje Liht i onih koji hoće da nam otmu 15 posto naše teritorije, da učinite dobro narodnim poslanicima i svima koje ste naveli ovde ili u dogovoru sa njim pozvali, mislim da je to zaista skandalozno i strašno.
Predlažem vam da otkažete gostoprimstvo ovoj Sorošovoj instituciji koja nam je toliko zla nanela u proteklim godinama i čiji je jedini cilj da, uz pomoć Amerike i zapadnih sila, radi na razbijanju naše države i našeg naroda.
Upozoravam i gospodina Dačića, koji nije ovde, i svakoga kome ubuduće padne na pamet da sa ovakvim zlikovcima sarađuje i da ih uvodi na mala vrata, odnosno sada i na velika, u Dom Narodne skupštine da ponižavaju narodne predstavnike, da se ne šale sa time i da im više nikada ovako nešto ne padne na pamet.

Dame i gospodo narodni poslanici, baš kao i kolega Mrkonjić, kolega Albijanić i moja malenkost je primila delegaciju zaposlenih u Robnim kućama "Beograd", radnika koji već osam sati stoje na kiši i traže svoja prava na ulicama Beograda, u Ulici srpskih vladara. Njima nije bilo dozvoljeno, jer ih je policija u tome sprečila, da dođu ispred zgrade Narodne skupštine, nekoliko desetina njih je uspelo da se probije.
Primila sam delegaciju ljudi koja je upoznata sa stanjem u kompaniji, sa nezakonitim stečajnim postupkom i bezakonjem koje se nad njima sprovodi. To je jedna od velikih pljački u Srbiji, koja traje već šest godina.
Kako sam i u ranijim skupštinskim sazivima mogla da saznam, ovi novi detalji samo potvrđuju da je tačno ono što čitav dan govori, i svih ovih godina, Srpska radikalna stranka – naše pravosuđe potpuno je korumpirano, ministri u Vladi Republike Srbije, kako aktuelni tako i bivši, direktno su umešani u pljačku kompanije Robne kuće "Beograd". To su mi upravo potvrdili ljudi koji traže da sa skupštinske govornice iznesem još nekoliko podataka.
Inače, njihov zahtev je jasan. Oni su spremni da štrajkuju glađu u prostorijama upravne zgrade kompanije. Žele nastavak pregovora sa Mlađanom Dinkićem, najkasnije u roku od dva dana, zato što su još pre godinu i po dana Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala dostavili kompletnu dokumentaciju o umešanosti Slobodana Milosavljevića, člana Demokratske stranke, bivšeg ministra za trgovinu i turizam, zatim predsednika Privredne komore Srbije, a sada ministra za poljoprivredu, u sve ove nezakonite postupke.
Obavestili su me da je DOS-ovska vlast u proteklih sedam godina imenovanjem pet stečajnih upravnika zapravo učinila da... Naročito u periodu od 2002. do 2005. godine, kada nije postojao odbor poverilaca, koji sada ne može da napravi stvarni uvid u stanje stvari, kako stoji imovina kompanije; oni procenjuju da je to ukupno oko 27 hektara i 20 ari zemlje na Bežanijskoj kosi.
Inače, u dokumentaciji koja je dostavljena Agenciji za privatizaciju, odnosno potencijalnim kupcima, nestalo je 17 hektara zemlje.
Onda vidite samo na jednom primeru kakva je pljačka, da radnici ne znaju, i da to rade poverioci i stečajni upravnici, od kojih je ova Đurđević već u zatvoru, kao jedan od aktera tzv. stečajne mafije i da se pravda selektivno sprovodi, da tužilac Radovanović nije želeo da postupi po njihovom zahtevu.
Očigledno je i na osnovu podataka da su u međuvremenu prodata dva hotela, četiri robne kuće, a da oni nisu bili obavešteni o tome, kako se razvlači i pljačka cela imovina.
Pošto je dogorelo do nokata, oni su rešili, videvši da ni jedan ni drugi ministar, najpre Milosavljević, zatim Bojan Dimitrijević, ni Đinđićeva, ni Živkovićeva, ni Koštuničina vlada ne žele da im pomognu, da su na mesta stečajnih upravnika i poverenika i u Agenciju za privatizaciju postavili ljude koji pljačkaju, koji su, u dosluhu sa onima koji su za bagatelne cene kupili ove objekte, profitirali na muci ovih jadnih ljudi, oni su rešili da se samoorganizuju i da posle razgovora koji su imali sa Mlađanom Dinkićem, koji sada ne želi da ih primi, krenu sami u promociju onoga što se zove kompanija Robne kuće.
Napominjem da je to jedna od retkih kompanija koja ima toliku imovinu i čija vrednost imovine je i danas veoma visoka, a ukupna vrednost duga cirka oko 140 miliona evra.
Na osnovu njihove sloge, a naročito posle činjenice da ih niko iz Vlade nije pogledao ni posle 23. januara, kada su mnogi od njih štrajkovali glađu, poslali su cirkularno pismo na adrese 11 ambasada akreditovanih u Beogradu.
Mlađan Dinkić je sa njima razgovarao i ponudio im je određenu skalu po kojoj će radnici biti namireni, i to po gradaciji, u slučaju, hipotetički, da se kompanija proda za iznos veći od 250 miliona evra.
Pošto su se radnici sami organizovali i imali ulogu menadžmenta i uspostavili kontakt sa tih 11 zemalja, odnosno ambasada, na osnovu sadašnjih prijava kupaca (a to je još uvek u domenu poslovne tajne, do konačnog otvaranja tih ponuda, dakle, 29. oktobra o.g), sasvim je evidentno, dame i gospodo poslanici, da kompanija Robne kuće "Beograd" može da dostigne čak i cenu od pola milijarde evra. Dakle, tri puta više od onoga što je procenio Mlađan Dinkić.
Zato je radnicima jasno zbog čega on odbija svaki razgovor sa njima i zbog čega im se obraća putem medija, jer je on njima rekao da, pošto je očigledno da je dug 140 miliona evra, od 140 do 170 miliona evra prihoda ide u budžet Republike Srbije; od 170 do 200 miliona evra, ako se kompanija za taj iznos proda, radnici će, a njih je osam i po hiljada, dobiti 10%; od 200 do 250 miliona 20%, a sve preko 250 miliona evra 25%.
On ih sada limitira i po onome kako je to Dinkić izračunao, jer treba dalje da razgrabi i da on, kriminalac i lopov, stavi u svoj džep i da namiri ostale koji su u sistemu pljačke Robnih kuća, jer je to ceo lanac kriminalaca i mafijaša, pošto je sasvim očigledno da kompanija može da se proda za minimum pola milijarde evra, vi vidite gde su sada radnici u celoj priči. Na bednih 100 evra po godini staža.
Oni to neće, jer je na osnovu ove računice i kompletne dokumentacije koja postoji za ovo o čemu vam govorim i koja čami u UBOPOK-u već godinu i po dana, koju tužilac Radovanović nije hteo da uzme u razmatranje, jer, kako reče jedna gospođa, kada bi njega stavili pod skener, njegove zloupotrebe i kako štiti kriminalce u ovoj zemlji, ne bi bilo nimalo prijatno...
Ja od vas, dame i gospodo narodni poslanici, tražim da se uozbiljite, da radite svoj posao, na to vas poziva SRS, i da sprečite da se 29. oktobra desi još jedna velika pljačka u našoj državi, da spasimo ono što možemo da spasimo, s obzirom na to da su svi ovi objekti i da je veliki deo imovine sistema Robnih kuća otišao u džepove kriminalaca u ovoj zemlji.
Prema tome, potrebno je da se i nadležni odbori i poslanici koji su članovi tih odbora oglase povodom ovog pitanja. Sutra će na naše adrese biti dostavljena kompletna dokumentacija o ovome. Ovde najviše posla treba da ima Odbor za privredu i privatizaciju i Odbor za trgovinu, naročito Odbor za odbranu i bezbednost, odnosno da postavimo pitanje nadležnima iz UBOPOK-a zašto ovi navedeni ljudi, koji su opljačkali Robne kuće, nisu do sada nikada saslušani, nikada nisu privedeni i zašto niko od nadležnih u ovoj zemlji nije želeo da se bavi pitanjem pljačke ovog preduzeća.
Ako vi mislite da tako nastavite da krčmite i rasprodajete sve po Srbiji, a da prođete nekažnjeno, ako Mlađan Dinkić misli da može kabinetski da se obraća radnicima koji celog dana stoje na kiši i da ih ne konstatuje, da ih ne prima, budite sigurni da će oni preduzeti još organizovanije i zaista opravdane metode svog radničkog delovanja. U tome ćemo svakako da im pomognemo kao politička stranka, oglašavajući se sa ovog mesta i na svakom drugom mestu gde je moguće da se čuje glas tih ljudi koje niste pustili da dođu u većem broju ispred zgrade Narodne skupštine. Čega se bojite, istine i činjenice da je ministar do guše, kao i njegovi prethodnici, umešan u kriminal i rasprodaju državne imovine?
Prema tome, to je opomena za vas sada, pošto ima još dovoljno vremena da se sve ispita i da nadležni državni organi procesuiraju one koji su počinili ove pljačke i da tužilac uradi svoj posao kako treba i kako to dolikuje državnom tužiocu.
A vas, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom upozoravam da ne prelazite tek tako preko ovoga jer ste svi vi jutros na ulazu u Skupštinu dobili ovaj papir, gde jasno stoji o kakvoj je pljački reč. Ili ćete možda da kažete da ovi ljudi lažu i da su spremni da falsifikuju podatke zarad neke svoje koristi i dobiti? Ne. Oni hoće da se povuku iz svega ovoga, ali znate kada – onog trenutka kada im država namiri ono što im duguje i kada dobiju 20% od prodaje imovine za koju su oni sami zaslužni što će biti prodata po tako visokoj ceni.
Mnoge su privatizacije u Srbiji izvršene u proteklih sedam godina, kada su fabrike prodate u bescenje. Setite se kriminalaca iz redova DS-a i DOS-a, kada su kupili šećerane i cementare za po 2-3 evra. Pa nije, nego jeste, tako je. To su danas enormno bogati ljudi, ljudi koji nisu poštovali socijalni program.
Gospođo Kolundžija, ni u jednom preduzeću u Srbiji u kojem su se vlasnici obavezali da će poštovati socijalni program on nije poštovan. To vrlo dobro zna i predsednik Odbora za privredu i privatizaciju; to ste vi, gospodine Novakoviću, koji ste član stranke ili firme G 17.
(Predsedavajući: Vreme, gospođice Nataša.)
Evo, završavam. Ali, gospodine Mrkonjiću, mnogo je važnije, i gospođo Kolundžija, što ja ovo sada govorim za vas i što trošim vaše dragoceno vreme, nego što 1.500 ljudi stoji na ulici. Ako ste vi, i ako pođemo od toga, vama ću da postavim pitanje...
(Predsedavajući: Nemojte, Nataša, molim vas.)
Da pođemo od toga da ste vi, recimo, ali to je retkost u Demokratskoj stranci, poštena žena i osoba; to je stvarno retkost, ali hajde da to vi jeste. Kako vi onda kao poštena osoba, žena dopuštate da se ovakve stvari rade, a da ne uložite sav svoj politički autoritet, kao predsednik vladajuće poslaničke grupe, da pozovete ministra da primi ove ljude, da nastavi razgovor sa njima? Dakle, on je njih otpisao. Tu ima posla za vas, gospodine Ljajiću, i ja vas zato molim da se uozbiljite, u pitanju je sudbina velikog broja ljudi, i da se jednom za svagda prestane sa pljačkom, a da oni koji su sve ovo uradili završe u zatvoru i tamo gde im je mesto.

Dame i gospodo narodni poslanici, problem Robnih kuća "Beograd" nije ništa novo. Gospodin Baralić je u prošlom sazivu Skupštine bio predsednik Odbora za trgovinu i turizam, ja sam bila njegov zamenik i mi smo u nekoliko navrata primali delegacije radnika.
Međutim, oni tada nisu mogli da nam daju ove podatke koje su nam danas dali, naročito zbog činjenice da nije postojao odbor poverilaca i da je procena vrednosti kapitala izvršena tek 2006. godine, tako da su oni tada konačno mogli da saznaju kako je imovina pljačkana, kako su prodate ove robne kuće, odnosno svi ovi objekti i šta je ono čime danas Robne kuće raspolažu.
Gospodin Novaković je pobegao iz sale, otišao je, a da nije, kao predsednik Odbora, dao pravu informaciju. Najpre moram da vam kažem da je on, na nagovor predsednika svoje stranke, obustavio mogućnost uvrštavanja u dnevni red ovakvih problema i pljačkaške privatizacije na Odboru za privredu i privatizaciju.
Stvar je već postala tako očigledna u celoj Srbiji, a i sami ste svedoci, jer ste iz vaših gradova dobijali materijale, da je Odbor pretrpan dokumentacijom o pljačkaškoj privatizaciji, obespravljenim radnicima.
Da li treba možda da vas podsetim i na činjenicu da je naš, nažalost, preminuli kolega, koji je bio u Odboru za privatizaciju, nosio svojoj kući u Valjevo 150 kilograma materijala o pljački naroda i države da čita i da proučava koliko su ljudi pljačkali. Između ostalog, i dokumentaciju vezanu za Robne kuće "Beograd".
Ovo je sada sasvim jasna stvar, jer se ne radi ovde o tome da je neko zaveden; nisu ti ljudi zavedeni, oni su pošteni, moralni i vredni, a da li će oni da dobiju, kako on to cinično reče, a ne znam šte je popio i kako je mogao tako nešto bezobrazno da kaže, kijavicu ili će da kašlju, ne radi se o tome, dame i gospodo poslanici, nego da im pomognemo da ostvare njihova prava.
Vi znate kakav je Zakon o radu donet u Srbiji i na koji način - glasalo se karticom iz Soluna. Kasnije izmene i dopune tog zakona, koje su vratile neka prava radnicima, suspendovane su posle 15 dana, jer se pojavio ministar Slobodan Lalović, pa je sve ono što smo mi, većinom koja je stvorena u jednom trenutku, amandmanima ispravili, za dobrobit radnika, vratio u početno stanje.
Ovde je stvar jasna. Dakle, Vlada Republike Srbije, Mlađan Dinkić, ministar Cvetković, Božidar Đelić, Vojislav Koštunica, svi su možda mislili do pre nekoliko dana da je vrednost imovine Robnih kuća "Beograd" mnogo niža od ove cene koja će da se postigne kada budu otvorene ove ponude. Jer, i pored toga što se promenilo pet stečajnih upravnika (jedna od njih je i ova Delinka Đurđević, samo jedna u zatvoru) i što je imovina razvlačena, bez mogućnosti da se ima uvid u sve to, desila se neka sreća za sve njih, i to su sada saznali kada su uputili to cirkularno pismo, da je sačuvan veći deo vredne imovine i da Robne kuće možda mogu da se prodaju, daj bože da to bude više, ali i za pola milijarde evra.
Njima je lično ministar Dinkić prilikom razgovora... To su mi oni rekli, to nije nešto što smo pročitali u štampi, to nije nešto što je neko saznao u nekom neformalnom razgovoru. Ti ljudi koji su sada bili ovde, dakle, u pitanju je predsednik skupštine radnika, oni koji su pratili postupak stečaja koliko su mogli da prate, oni kojima je data na uvid dokumentacija o proceni vrednosti kapitala, ti ljudi su otišli, kao što su danas kod nas došli, kod njega na razgovor. Da ne ponavljam, on im je dao tu skalu i rekao im je - toliko ide državi, a sve što bude preko toga, 25%, da se raspodeli na osam i po hiljada radnika, i oni sada žele da to bude; vi ste dobili u ovom dopisu 20% i to nije nerealno zbog činjenice da je ipak ostala vredna imovina koja može da se proda.
Razumela bih da oni traže nešto što ne bi bilo državi u korist, ali država će samim tim više da dobije u budžet onog trenutka kada se Robne kuće prodaju, a očigledno je da hoće, za tako visoku cenu.
Prema tome, ne treba se na takav način rugati ljudima. Oni će i sutra da se pojave ovde, doći će sa dokumentacijom, a naše je da ih zaštitimo. Onaj ko to ne bude uradio biće kažnjen na sledećim izborima i od tih ljudi, od članova njihovih porodica i svih onih koji prate ovo i vide kako se pljačka državna imovina i kako su radnici šikanirani, kao i ovi koji su danas došli, a nisu imali mogućnost da se sastanu sa resornim ministrom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru da branim od vas gospodine Markićeviću gospodina Albijanića, ali pratim da uredno zapisuje kada se ko javlja, tako da to pravilo, ko mu je bliži, ko mu se više sviđa ne važi. Ja sam mu i bliža i više mu se dopadam, pa je pre dao reč vama nego meni. Što se tiče gospodina Albijanića, on je to do sada korektno uradio.
Što se tiče onoga zbog čega sam se javila, zamoliću vas za malo pažnje, jer šala na stranu, stvar je jako ozbiljna. Dakle, javila sam pošto u sali vidim gospodina Palalića, predsednika Odbora za lokalnu samoupravu, zbog onoga o čemu je govorio gospodin Todorović, javljam se po članu 72. koji reguliše rad organa jedinica lokalne samouprave preko skupštinskog odbora koji je nadležan da kontroliše lokalnu samoupravu.
Javila sam se i po članu, a mogu da vam pročitam i više članova Ustava, evo, član 191. Ustava Republike Srbije, pošto su na najgori mogući način bezočnom kombinatorikom DS i DSS u Skupštini grada Beograda povređeni najviši pravni akti, Ustav Republike Srbije, najviši pravni akt grada Beograda, Statut i zakon koji reguliše, ovaj koji je još uvek na snazi o lokalnoj samoupravi, položaj organa lokalne samouprave i šta ko i na koji način tamo sme da radi. Naime, došli smo kao država u ovu situaciju da je pre četiri godine usvojen zakon po kome su prvi put neposredno izabrani gradonačelnici u našoj zemlji i predsednici opština.
Tragedija koja se desila prošle nedelje, smrt izabranog predsednika Nenada Bogdanovića, vas je brže-bolje naterala da napravite trule kompromise samo radi održavanja na vlasti.
Dakle, funkcija predsednika Skupštine grada Beograda, kombinatorika i prebacivanje gospodina Alimpića na tu funkciju i stavljanje njega kao vrlog zastupnika užasne politike za grad Beograd, koju personifikuje DS zajedno sa DSS, ne samo da je na štetu građana Beograda, nego pokazuje na koji ste način sve spremni da se bavite manipulacijama, da kršite Statut i da uzurpirate vlast da biste još nekoliko meseci ostali na vlasti. Neverovatno je da ste se juče i pored upozorenja gospodina Todorovića i svih odbornika u Skupštini grada Beograda i SRS usudili da tako nešto uradite, samo zato što vam je tog dana zadat rok i samo zato što morate po svaku cenu da ostanete na vlasti. Vi mislite da će to moći dugo da traje.
Mi još uvek nemamo, moram da vas podsetim i vas gospodine Palaliću, izađite za govornicu i recite nam zbog čega vi niste reagovali kao predsednik nadležnog skupštinskog odbora, pa se vraćam na ono nesuvislo upozorenje, da malo kritikujem i gospodina Albijanića, gospodinu Todoroviću, kao da čovek ne zna šta priča, pa on njemu kaže – vi se nalazite u najvišem zakonodavnom telu. Upravo zbog toga čovek vas upozorava da kršite Ustav, da kršite zakon i da se poigravate sa voljom ljudi koja ne želi i nije želela, građani Beograda, da se tako nešto juče desi, nego da svi, ako se već ušlo u proces izbora predsednika Skupštine grada, daju svog kandidata.
Ako propadne taj izbor, bože moj, propao je, biće uskoro lokalnih izbora, videćemo po kom zakonu, jer još uvek nemamo od vas gospodine Palaliću ni odgovore na ta pitanja, a rekli ste i obećali, evo prilika vam je da to ispravite danas u dva sata možete ili pre toga da se napravi pauza u radu, da raspravljamo o ovome što se desilo juče, o tom skandalu u Skupštini grada. i da vam postavimo još mnogobrojna pitanja vezana za funkcionisanje, pre svega grada Beograda i drugih jedinica lokalne samouprave.
To je vaš posao i rad skupštinskog odbora se odvija na tom polju. Ako mi nemamo zakone od nadležnog ministra, odnosno od Ministarstva za lokalnu samoupravu, ako vi idete, da ne kažem, lutate kroz maglu, jer će neko da se naljuti, iako je to uobičajeni izraz za nekoga ko ne zna šta će i za nekoga ko samo želi nečega da se dočepa i da zadrži funkcije, onda je red da nam objasnite kako ste se drznuli da zaista prvi put posle 17 godina uradite ovako nešto bezočno, drsko, bezobrazno, ne znam kako to da nazovem. Lepo je rekao gospodin Todorović da nema u bogatom srpskom rečniku nijedne normalne reči koja bi okarakterisala takvo stanje nečije svesti da kada dođe u situaciju, evo možda hipokrizija, ima tu lekara koji će da mi pomognu ili da daju neki bolji izraz, da se samo dočepate onoga što je vama važno, da pljačkate, da otimate i da kradete.
Gospodine Palaliću, pre nego što dobijem ili ne dobijem odgovor, završavam gospodine Albijaniću, da kažem svima vama iz ove tajkunske beogradske republičke koalicije DS i DSS-a, kakav god zakon da smislite, budite sigurni da će u Beogradu, u svim opštinama u Srbiji, u svim gradovima ubedljivo kada budu raspisani izbori da vas do nogu potuče SRS i svaki njen kandidat.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku zato što je naša obaveza i po članu 1. Poslovnika da, kao narodni poslanici, štitimo Ustav Republike Srbije i zakone koje donosi najviše zakonodavno telo. Moram da vas upozorim da je član 192. i 193. Ustava Republike Srbije juče u Skupštini grada Beograda na najgrublji način povređen.
Takvo kršenje Ustava vas ne zabrinjava i vidim da niste posebno zainteresovani da saznate, ako vam ovi vaši preko puta nisu rekli. Ne vidim ovu gospođu, koja je juče pošto-poto htela po Poslovniku da se javi.
Ovaj vaš propali kandidat za predsednika Skupštine Srbije, koja je juče učestvovala u ovim mahinacijama, u svojevrsnom krivičnom delu, da danas dođe ovde, pošto je juče pošto-poto htela, ali se gospodin Albijanić drži se reda i Poslovnika i, naravno, nije joj dao reč preko reda, da nešto priča vezano za jučerašnje događaje u Skupštini – pa, lepo, gospođa da dođe i da kaže.

Da, da vas ne hvalim, gospodine Albijaniću, ali samo može da vam skoči rejting, jer ionako vam je stranka propala. Vi, ako hoćete da ostanete častan čovek i pojedinac i da vas zapamte građani Srbije, samo vi nastavite tako da radite i biće sve u redu.
Što se tiče člana 192. Ustava Republike Srbije – vi vrlo dobro znate da je Poslovnik Skupštine grada Beograda, kao i svaki akt jedinice lokalne samouprave, opšti akt lokalne samouprave, i u ovom slučaju bi danas, ali je pitanje gde je taj čovek i šta on zna o tome – juče je samo davao naloge ovim njegovim ovde kako treba da se ponašaju u obračunu sa jednom drugom političkom strankom. Trebalo bi da reaguje Vojislav Koštunica, jer on je taj koji se zalaže za poštovanje Ustava i zakona.
Gde je vaš legalista? Gde je predsednik Vlade? Neka se oglasi i neka kaže da li je opšti akt, Poslovnik o radu Skupštine grada Beograda, prekršen i da li je on u skladu sa zakonom? Vi tvrdite da jeste, mi kažemo – nije, 81 poslanik, vidim da to isto tvrde i kolege iz SPS koji su juče tamo bili i videli o čemu se radi. Mi reklamiramo najgrublju povredu Ustava ove zemlje. U roku od pet dana po članu 192. Ustava, kolege narodni poslanici, gospodine Aligrudiću, za koji ste se vi zalagali, išli biste u predreferendumsku ustavnu kampanju.
Šta vi pričate i šta radite, znate, vi ste sami po sebi neozbiljan čovek kada su ovakve stvari u pitanju. Vi zacrtate šta vas interesuje. Nego, nije vam danas ovde ovaj Dejvid, vaš prijatelj iz Strazbura, pa ste prinuđeni da pričate sa gospodinom Todorovićem.
Vidite, gospodine Aligrudiću, pozovite lepo...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, upozoravam vas, ne možete tako da se izražavate.)
... vi Vojislava Koštunicu i recite mu da je član 192. Ustava prekršen i da mu od juče teče rok da ustanovi da li je prekršen Poslovnik o radu Skupštine grada Beograd. Jer, evo živog i zdravog gospodina Vojislava Mihajlovića, on će lepo da vam kaže kad može da se zameni predsednik Skupštine Grada, kad ne može. On to najbolje zna. On je 1999. godine izabran umesto Zorana Đinđića, pošto je tadašnji SPO napravio koaliciju sa SPS, za predsednika Skupštine grada Beograda, ali po prethodnom Zakonu. On je s pravom bio, kako se onda to žargonski govorilo, gradonačelnik. To on nije bio u pravom smislu reči, jer nije postojala takva funkcija, nego predsednik Skupštine grada Beograda. Ovaj nesrećni Alimpić to ne može da bude.
On se lažno predstavlja i, evo, reći će vam bivši general policije, kolega Jojić, da bi on morao da ide, već danas, u zatvor, da dođe policija tamo, onda zovite Jočića, neka uđe u Skupštinu Grada, neka ga legitimišu.
Ako on kaže da se tako zove i preziva, kao građanin, kao odbornik, kao član DS, to je u radu, ali da kaže za sebe da je on neko ko vrši funkciju gradonačelnika, to je lažno predstavljanje i on je podložan Krivičnom zakonu ove zemlje i morao bi istog momenta da bude sa lisicama sproveden u policiju, jer on je ušao u najvišu instituciju grada Beograda.
Vi ste od danas, gospodo, tom čoveku koji se lažno predstavlja, tom izvesnom Alimpiću poverili da od jutros potpisuje sve naloge. On raspolaže, jer je ovlašćen po zakonu, odnosno nije ovlašćen jer se lažno predstavlja, da raspolaže svim sredstvima grada Beograda, niti će građani moći da prime plate, odnosno zaposleni u organima lokalne samouprave grada Beograda, u javnim preduzećima, nijedna prinadležnost, bez potpisa nekoga ko je za to ovlašćen, a nije ovlašćen Alimpić.
Prema tome, ja njega upozoravam, i sada sa skupštinske govornice, da će pokušajem, lažno predstavljajući se, da vrši funkciju gradonačelnika Beograda napraviti još teža krivična dela. Još ako mu je služba dostavila nešto na potpis, odobrio neka sredstva, on će zaista morati da ide u zatvor, ovako ili onako, svi vi koji ste učestvovali u svemu tome i koji ste na takav način prekršili i Ustav i Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o lokalnim izborima i Poslovnik o radu grada Beograd.

Dame i gospodo narodni poslanici, desio se veliki skandal u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na klupe narodnih poslanika službenici iz Narodne skupštine su počeli da dele ovaj papir nezaveden, u kome piše – Republika Srbija, Vlada, broj taj i taj, 9. oktobar 2007. godine, Narodnoj skupštini. Dakle, bez delovodnika Narodne skupštine i tu sada piše – Vlada je dostavila Narodnoj skupštini....

Hvala, gospodine Albijaniću. Ja upravo govorim o tome da je to skandal, znate, da delite neke papire koji nemaju veze sa Narodnom skupštinom, nego je to neko pismo koje je uputila Vlada Republike Srbije, jer ovo ovde nije zabavište, tamo se deca ne igraju na takav način. Onog trenutka kada su počeli, nezavedeni i bez delovodnika, da dele ovaj papir, a ja ću pročitati šta piše, što ne može da opstane i nećete moći da nastavite sednicu ovako kako ste zamislili, videli su, odnosno dobili upozorenje od vas, nije stavljen pečat, nije zavedeno i – povlači sa klupe.
Sve i da je zavedeno u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ovaj dopis Vlade Republike Srbije, gospodine Albijaniću, možete da ponesete za uspomenu u Požegu, tamo vašoj kući, da ga uramite i da ga okačite na zid. Ovo ništa ne znači i ovo ne može da opstane po Poslovniku, koliko god da ste muljali i razmišljali, i vi i gospođa Kolundžija, šta da radite dva sata, smislili ste nešto, gospođo Kolundžija, što ne može da opstane po Poslovniku.
Sednica Narodne skupštine Republike Srbije počela je da se odvija 1. oktobra, ove godine, sa dnevnim redom koji imate svi ispred sebe i sa predlozima da se pojedine tačke dnevnog reda objedine u načelnoj raspravi, u raspravi po pojedinostima, i došli smo sada do seta tačaka dnevnog reda. Te tačke dnevnog reda, da bi i javnosti bilo jasno, imaju svoje predstavnike predlagača, odnosno resorne ministre koji su danas morali da sede u klupama za ministre u Vladi, koji treba da obrazlože predloge ovih akata.
U pitanju su sporazumi za koje su nadležni ministri Rasim Ljajić, Vuk Jeremić i Dušan Petrović. Radi se o tome da je u jučerašnjem danu sasvim bilo očigledno da Vuk Jeremić, koji je jutros otputovao u Portugal, danas neće moći da prisustvuje sednici Narodne skupštine, a ova uzavrela atmosfera od juče i cela situacija je bila takva da je otišla diskusija u drugom toku, vi ste pribegli tome, pošto ste se našli u nebranom grožđu, nema vam Vuka Jeremića, Rasima Ljajića ovlastite da vodi računa, što bi naš narod rekao, i o babama i o žabama. To ne može. Rasim Ljajić nije osoba za sve. Da li je on ministar za određenu oblast, on ima svoj portfelj.
Vi i tako sedite u toj klupi i mogao je da vas pozove Božidar Đelić, koji se potpisao u ovom dopisu, i da kaže, ti si ionako dva dana tamo, pa kada si već tu, hajde obrazlaži konvencije koje se tiču Ministarstva spoljnih poslova i ostalih ministarstava, pa i Ministarstva pravde.
Ali, vi to ne biste, gospodine ministre, prihvatili, jer vi niste nadležni za to.
Rasim Ljajić je nateran to da uradi, zbog činjenice da nema Vuka Jeremića. Tok sednice je počeo...
(Predsedavajući: Vreme.)
Nije vreme, vreme je da ja vama objasnim, gospodine Albijaniću, da ne možete da se igrate sa Narodnom skupštinom. Prvo, niste mi dostavili dopis kao jednom od potpredsednika da ste vi ovlašćeni od Olivera Dulića da predsedavate, a vi znate da kada predsednik nije tu da to radi najstariji. Saznala sam da je gospodin Mrkonjić sprečen, a drugi po starosti je gospodin Džudžević i ja ne znam odakle vama pravo da se šepurite i da svaki čas ulećete, izlazite i ulazite i donosite nam ovakve dopise po kojima hoćete da kršite tok sednice.
Rasim Ljajić ne može da bude ovlašćeni predstavnik Vlade po više članova Poslovnika, po članu 87, 93. i po članu 136, morate u ovoj sali ako hoćete da imate na dnevnom redu ove konvencije koje se tiču potvrđivanja Sporazuma Saveta ministara Srbije i Crne Gore, Vlade Republike Mađarske, Vlade Rumunije o tački susreta državnih granica između Srbije i Crne Gore, Republike Mađarske i Rumunije, koja je obeležena tromeđnom graničnom oznakom o njenom održavanju, koji je podnela Vlada, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i zemalja Beneluksa o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je podnela Vlada, da imate ovde Vuka Jeremića.
Avion neka se lepo vrati nazad iz Portugala, pa kada vam dođe Vuk Jeremić, izvolite, da raspravljamo o ratifikaciji ovih sporazuma.
Što se korupcije tiče, dovedite ovog korupcionaša, ministra za pravosuđe, Dušana Petrovića, pa kada on bude u klupi za ministra, da razgovaramo o te dve konvencije koje se tiču korupcije. Rasim Ljajić danas može samo pred Narodnom skupštinom – odustanite onda od zajedničkog pretresa, a ne možete ni to, jednostavno, samo sve tačke da povučete, osim ove Ljajićeve – da nam obrazlaže Sporazum o obaveznom socijalnom osiguranju.
Sve drugo vam pada u vodu, gospodine Albijaniću. Budite sigurni, vidite koliko je poslanika SRS, da mi, kao što ste videli od jutros, štitimo Ustav, štitimo zakone, štitimo Poslovnik, nećete moći da nastavite sednicu na ovakav način, na koji ste to zamislili. Pozovite Vuka Jeremića da se vrati iz Portugala, Dušana Petrovića, gde god da je, pa, izvolite, da krenemo onda sa zajedničkim načelnim pretresom, po članu 93, objasni predlog koji je dostavljen narodnim poslanicima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Albijanić je jutros znao u kakvoj je situaciji.
Naime, on je još juče saznao da ministar inostranih poslova, Vuk Jeremić, koji je ovlašćeni predstavnik Vlade o ovim tačkama dnevnog reda, danas putuje u Lisabon.
U jednom od razgovora za stolom predsedavajućeg i pre nego što je rasprava otišla u drugom smeru, onih jučerašnjih događaja i svega onoga što su građani pratili i čiji su bili svedoci i narodni poslanici, on je mene pitao, na osnovu preostalog broja poslanika SRS po tačkama dnevnog reda iz oblasti ekologije, da li je moguće da se za sat vremena ta rasprava završi kako bi utrčao Vuk Jeremić unutra i prvi obrazložio tačke dnevnog reda, koje sada imamo u sledećem paketu, jer on sutra mora da putuje.
Dakle, vi ste bili svesni i sve ovo ste uradili sa predumišljajem, gospodine Albijaniću, vi ste juče znali da danas Vuka Jeremića nema. Ja, naravno, nisam pitala gde on putuje, jer tamo gde ide ništa ne radi dobro za srpski narod i za srpsku državu, čime bi mogao da se ponosi.
Danas sam saznala, kao i čitava javnost, da je otišao u Portugal.
Gospodine Albijaniću, pošto vam se lampica upalila, čini mi se, tek oko pola jedanaest, gospodine Migati, pitali ste sekretara, ja moram sve da vam prenesem da biste znali šta je na sledećem dnevnom redu, i sekretar mu je rekao – pa to su tačke dnevnog reda iz oblasti Vuka Jeremića, Rasima Ljajića i Dušana Petrovića.
Onda je on počeo da se presabira, Vuk Jeremić nije tu, pa je brže-bolje smislio, kako je on pametan i inteligentan, da otrči gore do kabineta predsednika kojeg sada zamenjuje, ne znam po kom osnovu, jer najstariji niste, da navuče ovog nesrećnika Đelića, koji se potpisao u ime Vlade kao potpredsednik, da je to moguće po članu 194. Đelić ne zna ništa osim toga da otima i da krade. On nema nikakve veze sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije. Vi ste navukli Božidara Đelića da nasedne, na osnovu vašeg neznanja i nepoznavanja Poslovnika, gospodine Albijaniću, da je to moguće po članu 194.
Ja sada, pošto ste kao papagaj ponovili na osnovu člana 194. trebalo je inače da kažete, da je to stav 2, gospodine Albijaniću, baš po tom članu na koji se vi pozivate, oni ne mogu da budu, jer u sazivu dnevnog reda za 1. oktobar Vlada Republike Srbije je već odredila po svim tačkama dnevnog reda svog ovlašćenog predstavnika, jer član 194. stav 2. jasno kaže: ''Vlada određuje članove Vlade koje je predstavljaju po jednom jedinom pitanju koje je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, odnosno na sednici njenog odbora''. Mi svi ispred sebe imamo zakone.

Ja sam vama citirala Poslovnik i sada je vreme da mi dopustite još tri minuta.

Nije prošlo. Nije to pola, nego tih pola minuta, i to pola, i to ne znam gde je vama. Što se tiče, gospodine Albijaniću, člana 194, nikako ne možete na osnovu stava 2, stvarno moram da se nasmejem.

Možete da mi se zahvaljujete, samo ako ste nešto naučili iz ovoga, jer ja se nadam da nećete da ponavljate i da idete do kraja da je to moguće.

Sada ste priznali, gospodine Albijaniću, na očigled cele javnosti da imate veliki problem kada mene niste primetili. Prema tome, sada moram da vam reklamiram povrede Poslovnika i da vam ukažem na članove koje nisam do sada pominjala.
Inače, moram da vam kažem, gospodine Albijaniću, bez obzira na najavu i radnu grupu koja radi novi Poslovnik da onemogućite narodne poslanike da se više puta javljaju po jednoj tački, ako nastavite na tako osioni i nekorektan način, pre svega, da se ponašate prema narodnim poslanicima, to ne može da izađe na dobro.
Više puta sam pokušala da vam objasnim da je ovo princip i stav SRS za koji je Narodna skupština, kao najviše zakonodavno telo, mesto gde treba da se poštuju zakoni, Ustav i Poslovnik o radu.
Upozorila sam vas na to da po članu 194, Vlada Republike Srbije, na osnovu vaših predloga, nije mogla da odredi Rasima Ljajića za ove tačke dnevnog reda.
Vidite, pošto smo i vi i ja kao članovi parlamentarne delegacije prošle nedelje bili u Strazburu odlično je ovo što je sada saopštila celoj javnosti koleginica Radeta, da je 4. oktobra Vlada odlučila da iz procedure povuče tačku dnevnog reda i to 2006. godine, znači vi ste u vremeplovu, ne snalazite se, da povuče tačku dnevnog reda čiji je predlagač ministar Dragan Jočić.
Niste ni to mogli da uradite. Mogli ste samo na početku, odnosno prilikom utvrđivanja dnevnog reda sednice. Po članu 90. vi ste to mogli da uradite prilikom odlučivanja za hitni postupak, da se pojedine tačke povuku iz dnevnog reda.
Doduše, član 143, kaže da predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Narodne skupštine.
Da li je počeo pretres zakona, koleginice Radeta, za koji je ovlašćen ministar Jočić? Nije. Prema tome, mogli ste da započnete tačku dnevnog reda za koju je ovlašćen Dragan Jočić, pa da se u tom trenutku on pojavi kao ovlašćeni predlagač i da tu tačku povuče.
Sve drugo ste mogli da uradite samo prilikom utvrđivanja dnevnog reda 1. oktobra, po članu 90. Vidite da smo vam pronašli petu ili šestu proceduralnu grešku.
Vi ne znate kako da sazivate sednice, ne znate kako da se ponašate. Jednostavno, nalazite se u situaciji da zbog toga što vam je stalo da ostanete na vlasti, što ste napravili ovako skarabudženu nenarodnu vladu, ja moram koleginice Kolundžija da vas upozorim da se pristojno ponašate i da me ne ometate u radu ili vi predsedavajući zvrcnite da bi koleginica znala.
Dakle, po članu 90, vi ste mogli to da uradite 1. oktobra. Danas, gospodine Albijaniću, koliko god da ste se vi, kako rekoste malopre meni, zainatili da ćete ovako da nastavite noćas do 12 sati, budite sigurni da to može da bude i sutra do podne i sutra do 12 sati, jer nemate osnova da nastavite sednicu.
Inače, ako želite da povučete tačke dnevnog reda, pošto nema ministra, čak ni to, niko umesto njega, u ime predlagača ne može da uradi. Može samo on kada započne ta tačka, jer eventualno povlačenje moglo je da se desi samo 1. oktobra.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ja zaista imam zadovoljstvo da dr Paji Momčilovu čestitam na uspešno završenom poslu noćas. Noćas, u jedan sat posle ponoći, on je, kao i desetine hiljada puta do sada, pomogao jednoj mladoj majci da na svet donese zdravu ćerku, koja je unuka gospodina Tomislava Nikolića. Ja čestitam i gospodinu Momčilovu i gospodinu Nikoliću, za mene je zaista zadivljujuće da on sa ovoliko energije i sa ovakvim požrtvovanjem, pored svog tog humanog i veličanstvenog posla koji radi, upozorava gospodina Albijanića, a on ne želi da sluša.
Gospodine Albijaniću, vi ste sada, verovatno na osnovu Poslovnika, kao jedan od potpredsednika zaduženi da se starate o redu, o poštovanju Poslovnika i o toku sednice. Ja sada reklamiram član 93, zbog šarolikosti, jer ste mi malopre rekli da ne može narodni poslanik da govori stalno o jednom istom. Evo, ja vam reklamiram peti član po redu i moram da vas upozorim da se u prvoj alineji člana 93, jasno određuje tok Narodne skupštine i ko su učesnici na sednici Narodne skupštine.
Da bi ovo pratile koleginice Kolundžija i Čomić, koja je bila potpredsednik skupštine, koja to, takođe, vrlo dobro zna, dakle, po otvaranju pretresa to mogu da budu predlagači akta, svaki od ovih ministara pojedinačno. Nemamo ništa protiv, čuli ste od gospodina Todorovića. Vi ste to grupisali. Onda kaže, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta, samo u slučaju ako je ta grupa ili nekoliko narodnih poslanika, grupa narodnih poslanika ili više njih – jer se u sledećem članu Poslovnika kaže da prvi potpisani obrazlaže u ime poslanika grupe predlagača akata. Vlada Republike Srbije nije grupa. Vlada Republike Srbije sve bi bilo u redu da jeste grupa, ali nije. Jer, Vlada je nas, gospođo Kolundžija, obavestila, dobijanjem svakog akta pojedinačno, ko je njen ovlašćeni predstavnik .
Moram da se podsetim, mislim da je to bilo pred kraj onog letnjeg zasedanja, desilo se da je Vlada ministara Cvetkovića ovlastila za zakon za koji je bio nadležan Mlađan Dinkić. Sećate se toga. Onda je, po članu 136, u o obrazloženom predlogu Vlade stajalo da je umesto Mlađana Dinkića ovlašćeni predstavnik Vlade ministar Cvetković.
Sve se to desilo na predlogu akta pre početka sednice. Ova sednica je počela 1. oktobra i ona ima svoj tok, po čl. 93. i 194. ima svoje ovlašćene predstavnike. Ako ste vi spremni ovo da radite zarad ostanka na poziciji koju imate, gospodine Albijaniću, ja vas samo upozoravam, po ko zna koji put od jutros, da je to nečasno. Lepo se povucite. Mislim da ni gospodin Džudžević ne bi želeo u tome da učestvuje, neće imati ko da predsedava na sednici na kojoj želite na takav način da kršite Poslovnik. Znate da smo mi u pravu. Znate da ste bili prinuđeni to da uradite, da vas je neko na to nagovorio.
Izvucite se časno iz toga i nemojte da ostane zabeleženi u skupštinskim analima kao Nataša Mićić koja je iste ovakve stvari radila, a vi ste sada još gori jer prednjačite u tome. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Kolundžija, vi jednostavno, niste u pravu.
Tačno je da ratifikacija sporazuma i konvencija može da podleže amandmanima, međutim, jasno je da je Vlada Republike Srbije kao ovlašćeni organ države Srbije potpisnik onoga što treba da ratifikuje Parlament, ali niste u pravu iz razloga što su ovo veoma bitne stvari. Vi kažete da se u nekim parlamentima uopšte ne raspravlja o predlogu konvencija. Uopšte nije tačno.
Najpre, zbog činjenice da neki parlamenti izvorno predlažu pojedine konvencije koje kasnije dolaze pred određene međunarodne institucije, kao što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, u kojoj smo mi učestvovali u radu prošle nedelje.
Sada da vam postavim, ovako, neko hipotetičko pitanje. Mi smo na dnevnom redu prošlonedeljnog zasedanja u Savetu Evrope imali niz sporazuma i konvencija i ratifikacija rezolucija, koje su preporuka, ali u pravom smislu reči, iako smo mi punopravni član Saveta Evrope, nisu obavezujuće za državu, odnosno ja ne vidim kako bi vaša vladajuća koalicija mogla da sprovede i te rezolucije i sve ono što je već na snazi, što je ratifikovano.
Sada se postavlja pitanje – ako je tako kao što vi kažete, da mi ne treba da pitamo ništa resornog ministra, zašto onda uopšte postoje određeni ministri za svaku od ovih konvencija kada je bespredmetno da o tome raspravljamo po uskostručnoj vezanosti bilo koga. Zašto bi onda i gospodin Ljajić rekao – ja sam kompetentan da vam odgovorim samo za oblast socijalnog osiguranja i za Sporazum između Srbije i Crne Gore.
Kako ćemo mi onda da znamo da će država Srbija, čiji Parlament će, odnosno Narodna skupština Republike Srbije da potvrdi dve konvencije, da ih ratifikuje, o korupciji, to dosledno da poštuje?
Kako to da znamo ako tu nije ministar, koji je do grla umešan u korupciju u ovoj zemlji? Kako to da znamo ako ne možemo da ga propitujemo i da nam da odgovore na dosadašnji, ne samo najviši stepen korupcije koji postoji u jednom društvu od zemalja u okruženju, možda i u Evropi, znate, i u svetu na kom smo danas mestu i koliko je to važan problem za ovo društvo?
Ako vi mislite da mi treba da budemo samo nemi posmatrači i da ono što je obavezujući dokument od momenta kada ga usvoji Narodna skupština, tamo, negde, treba da bude objavljen u "Službenom listu", a da se država Srbija toga ne pridržava u pravom smislu reči, onda je bespredmetno da mi uopšte ratifikujemo te sporazume i da o bilo čemu razgovaramo. Vi sada hoćete da kažete da kada su u pitanju međunarodni sporazumi narodni poslanici treba samo da imaju ulogu nekoga ko pritiska dugme ''za'', ''protiv'' ili ''uzdržan''. To je besmisleno. Zaista je besmisleno.
Negde nas je neko obavezao i mi smo svojevoljno pristali, i naša država i naša Vlada, da potpišemo ratifikaciju tog sporazuma, odnosno tog međunarodnog dokumenta i sada dolazi pred najviše zakonodavno telo, a vi kažete – to vam je uzmi ili ostavi, a o tome ne razgovaramo. Onda ste sami sebi upali u usta. Što smo onda postavljali pitanja gospodinu Draginu, ministru koji je imao set ekoloških sporazuma, do pre sat i po vremena. Vi ste videli kakve je on imao odgovore na sva ta pitanja. Da li smo mi mogli da utičemo, gospođo Kolundžija, amandmanima na CEFTA sporazum i Kjoto protokol? Naravno da nismo, ali smo dobijali odgovore od ljudi čiji su to resori u Vladi Republike Srbije.
Onda nemojte da se bavite zamenom teza, pa da onda kada imate ministra spremnog za taj resor kažete: u redu je, a kada nemate, onda podmetnete sve ovo Rasimu Ljajiću, koji spasi dušu i reče – ja stvarno ne znam, ja sam samo sposoban za ovo za šta sam sposoban, onda treba da se mešaju poslanici, a sada ne trebaj. To je neozbiljno, gospođo Kolundžija, za šefa jedne poslaničke grupe koja vlada u Srbiji.