Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 46. Poslovnika.
Desio se još jedan skandal prilikom sazivanja drugog dela Odbora za odbranu i bezbednost.
Prošle nedelje je trebalo da bude sednica Odbora, tačnije prošle srede, na kojoj bismo razmatrali izveštaj Bezbednosno-informativne agencije, koji treba – pred javnošću i ne samo pred poslanicima koji su članovi Odbora, nego pozivam i sve vas koji niste, a želite da dođete – da nam podnese direktor Bezbednosno- informativne agencije Rade Bulatović.
Srpska radikalna stranka se, za vreme dok je gospodin Milorad Mirčić bio predsednik tog odbora, izborila da se poštuje Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji i da mi narodni poslanici, koji treba da kontrolišemo Bulatovića i Biju, i raspravljamo o stanju bezbednosti, to ne činimo u zgradi na Banjici, tamo kod VMA, kao što je to ranije bio slučaj, nego smo jednog dana pre tri godine demonstrativno napustili tu zgradu i rekli pomenutom gospodinu, koji je i dalje ostao na tom mestu na osnovu vašeg koalicionog dogovora od 15. maja, da mora da dođe u zgradu Narodne skupštine, da sednice treba da budu javne i da prisustvuju novinari, narodni poslanici koji su članovi Odbora i oni koji nisu, i da on odgovara na licu mesta na sva naša pitanja. Nije nam dao gospodin Bulatović odgovore na mnoga pitanja unazad nekoliko godina. Danas ćemo morati da ga podsetimo.
Ali, ono zbog čega sam se javila je neviđeni skandal. Naime, gospodine Duliću, dame i gospodo narodni poslanici, Rade Bulatović ide toliko daleko u svojoj osionosti rekla bih i takvom odnosu prema Odboru za odbranu i bezbednost, koji treba da ga kontroliše, da je sednicu koju je prvobitno zakazao za prošlu sednicu odložio za danas. Ali smo sinoć dobili pozive telefonom da to nije u 12, nego je u 14 časova.
Zamislite kako će on da brine o bezbednosti građana Srbije, kada on sam ne zna gde se nalazi i kada će gde da dođe, kada on nije znao da li će prošle srede da dođe ili će danas da dođe u 12 ili u 14 časova. Ono što je najgore od svega je da se taj izveštaj Bezbednosno-informativne agencije, koji je strogo poverljiv i koji možemo da čitamo samo mi, članovi Odbora za bezbednost, nalazi, zamislite, u zgradi Doma Narodne skupštine.
Sada treba da pozovem sve kolege iz Srpske radikalne stranke i ostale koji su članovi Odbora da krenemo odavde u Dom Narodne skupštine da na brzinu čitamo izveštaj za koji su nas pozvali da danas pročitamo, koji je sa friziranim i tako prikazanim informacijama, pa da se vratimo ovde, pa da razmislimo da li će Rade Bulatović da dođe u 14 časova ili neće.
Sada vam kažem i poručite mu, gospodine Duliću, ako ipak hoće da dođe u 14 časova, nemoj da ulazi u zgradu Narodne skupštine bez izveštaja o tome kako su njegovi agenti u Beogradu hapsili generala Tolimira i nemoj da dolazi u Narodnu skupštinu, jer to bi bila farsa od odbora, bez informacije ko je i kada juče hapsio Darka Mladića, sina generala Ratka Mladića i njegovu suprugu, odnosno snaju generala Mladića, Biljanu Mladić, po čijem nalogu, zbog čega su privođeni, zadržavani i zbog čega se on tako ponaša i odnosi prema danas u državi najznačajnijem pitanju, a to je bezbednost svih naših građana. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zbog činjenica koje su neki verovatno zaboravili. Očigledno i isključivo je to zaboravio gospodin Halimi.
Gospodine Halimi, nemojte da se pravite nevešti i da vršite zamenu teze. Koleginica Radeta je, u trenutku dok ste bili za govornicom, imala neodložan posao koji je trebalo da obavi sa kolegom Radovanovićem, da mu preda neku dokumentaciju zbog pripreme delegacije koja putuje u Portugal iz Odbora za pravosuđe, i nije vas pažljivo saslušala.
Dakle, potpuno ste iz konteksta izvukli, izvrnuli, što bi mi Srbi rekli, njene reči, jer ona uopšte nije u isti koš stavila sve, kako ste vi rekli, Šiptare ili Albance.
Verovatno će se javiti gospodin Vladan Batić, pošto je on poznat po tome da je insistirao, iako je bio član DOS-a kada je Koštunica pustio Fjoru Brovinu i preko 1.200 šiptarskih terorista, godinama na tome da se uđe u trag gde su oni i da se sprovedu te pravnosnažne presude protiv njih, koji su sada nestali, ko zna gde su, vršljaju i spremaju novi atak, ti isti teroristi, na Srbe. Spremaju se, kako su to rekla ova dvojica terorista iz tzv. ANE novinarima "Sanda" i "Tajmsa", da su do zuba naoružani i da samo čekaju 10. decembar.
Nemojte da obmanjujete javnost. Mene uopšte ne zanima, niti bilo koga u ovoj skupštini, s kim ste vi studirali i da li je taj dobar ili je loš, i šta je on po vašem mišljenju. Pravnosnažna presuda države Srbije je takva da je taj vaš poznanik, ne znam kako se zove, nastavnik matematike iz Đakovice, osuđeni terorista. Agim Čeku je školovani oficir koji je služio u JNA, ali je koljač i ubica srpske dece i nejači, i ubica Srba na Kosovu i Metohiji, Ramuš Haradinaj takođe ima visoko obrazovanje. Nije pitanje da li je neko vodoinstalater, poštar ili šta je, i šta će on da radi posle svog radnog vremena, profesor je univerziteta, već je pitanje da li je dokazano i da li je pravnosnažnom presudom ustanovljeno da je neko vršio teroristički akt nad srpskim narodom.
O tome je govorila gospođa Radeta, a ne tamo o nekim ljudima koji su fini, dobri i pošteni, pa su rasli u tom kraju i školovali se i vi se znate u mladosti. Šta to nas briga? Za nas je jedino merodavno to šta su oni uradili kada su uzeli oružje u ruke i kako su napadali srpsku nejač i vršili terorističke akte. To nisu neke priče tek onako bez veze, znate. To što ih je DOS-ovska vlast posle 5. oktobra pustila na slobodu, to je skandal i to je nešto sa čime se ne mire ni ljudi koji su radili u pravosuđu, ni istražne sudije koje su dokazivale zlodela tih terorista.
Treba da vas podsećam na ulogu jedne hrabre žene iz srpskog pravosuđa, Danice Marinković, koja je danima jedan za drugim, redom, iznosila dokaze kao istražni sudija o terorističkim aktima tih zlikovaca, a između ostalih i nekih od tih 146.
Prema tome, stvar je jednostavna za one koji poštuju ustav i zakone ove zemlje. Onaj za koga je dokazano da je vršio terorističke akte je terorista, a onaj ko je to uradio, a to je Vojislav Koštunica, posle 5. oktobra ko je pustio zlikovce na slobodu će kao bruka da ostane zabeležen u istoriji srpskog naroda.
A što je najgore, srpskim stanovnicima, Srbima na Kosovu i Metohiji od tih istih verovatno preti opasnost i u narednim danima koji dolaze.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista, što kaže koleginica Radeta, jedva smo čekali da nam omogućite da radimo, jer vi vidite kako mi srpski radikali tretiramo ove vaše zakone i moramo da reagujemo. Videli ste iz obrazloženja i iz teksta amandmana uvaženog kolege magistra Dejana Mirovića da je to jedini moguć potez SRS u situaciji kada se vrše izmene i dopune jednog zakona koji je već dosta pometnji napravio u Srbiji i koji, po našem mišljenju, za razliku od vašeg, ne uvodi red u oblasti osiguranja. Naprotiv, baš kao što se to dešava u celokupnoj srpskoj privredi, što u procesu privatizacije, otvaranja lanaca marketa, otvaranja banaka, stvorio se jedan tajkunski lobi i mogućnost da se velika osiguravajuća društva, koja su pod patronatom vodećih srpskih tajkuna, bogate, a oni koji su, uslovno rečeno, mali i koji su radili posao do stupanja na snagu ovog zakona i do stupanja na snagu ovlašćenja koja je po Zakonu o Narodnoj banci Srbije dobio guverner Jelašić, sada su u situaciji da ne mogu da rade.
Tipičan primer za to je osiguravajuće društvo ''Prizma'' iz Topole, a ima ih još mnogo. To su ljudi koji su imali redovne dozvole za rad.
Ja ne bih pominjala i neka po solventnosti i po odnosu prema svojim komitentima poznata osiguravajuća društva, kao što je jedno iz Kragujevca, rekli biste da forsiram to i da pravim reklamu, međutim, pitanje je opstanka svih domaćih osiguravajućih društva čiji su vlasnici ljudi koji imaju svoj privatni kapital, a naročito zbog toga što im izmenom i dopunom ovog zakona i čak ovog člana 15. vi vezujete ruke, tako da oni ne mogu normalno da nastave da rade svoj posao.
Naravno, vi to ne shvatate jer vas to ne dotiče, a, sa druge strane, takva tajkunizacija i u oblasti osiguranja apsolutno odgovara. Vi ste to lepo podelili po principu 3 : 2 : 1, kako već, i što se tiče učešća u upravnim odborima u javnim preduzećima, znate ono narodno ''neće maca slaninu''...
Isti je slučaj i sa osiguravajućim društvom, naročito najvećim kod nas u zemlji - ''Dunav osiguranje'', koje je pod patronatom jedne tajkunske političke stranke, ako uopšte može da se nazove političkom strankom.
Prema tome, stvar je apsolutno jasna. Magistar Dejan Mirović je sa pažnjom, a to možete da pročitate u današnjem dnevnom listu ''Pravda'' u njegovoj redovnoj kolumni, sagledao na koji način sada posluju i u oblasti osiguranja i u oblasti bankarskog sistema i uopšte kako žive stanovnici zemalja koje su već prihvatile sve standarde Evropske unije. On je to danas, pročitajte to pažljivo i biće vam korisno, jer su podaci sasvim egzaktni, pisao o Slovačkoj i o činjenici da se ta zemlja, nekoliko godina posle prihvatanja svega što je došlo od Evropske unije, i u oblasti zakonodavne delatnosti i u oblasti apsolutno svega što ste od njih tražili, nalazi u situaciji da građani Slovačke izuzetno teško žive i podnose takav proces koji je došao od strane Evropske unije.
Sada ako pitate vlasnike ovih osiguravajućih društava... Ja sam samo jedno pomenula, preduzeće ''Prizma'' iz Topole, zato što mi je to poznat slučaj, ne samo zbog kraja iz kog dolazim, nego zbog činjenice da je bahatošću guvernera i aktuelnih vlastodržaca čovek izgubio dozvolu za rad, a sasvim je regularno radio svoj posao.
Postavlja se pitanje, ne daj Bože da vi ostanete na vlasti nešto dugo, a nećete ni moći, jer su toliki animoziteti između vas i ja već nazirem kraj ovoj vladi i raspad na trulim kompromisima sačinjene koalicije... Ali, kada bi se takva politika nastavila, doživeli bismo istu sudbinu kao i građani Slovačke.
Ili, pogledajte Rumuniju, koja je već ušla, odnosno na prvom je stepeniku integracija u Evropsku uniju – i tamo građani izuzetno teško žive.
Sada, hajde malo razmislite kuda vas vode ovakvi zakoni i razmislite zbog čega ni na jedan od naših argumenata ili primedbi u načelnoj raspravi ministar Cvetković nije imao neki odgovor koji bi nas ubedio u suprotno.
Dakle, ja ne znam ko je ovaj gospodin. Zaista, gospodine, uz dužno poštovanje prema vama, vi mi ne ličite na ministra, jedino ako niste preko noći obrijali bradu, pa tako izgleda Cvetković bez brade. Ja stvarno ne znam ko ste vi. Ali, ja se obraćam poslanicima koji podržavaju ovaj zakon, izmene i dopune, i govorim o štetnim posledicama zakona koji je usvojen, a o ovim izmenama i dopunama da ne govorimo, jer je činjenica da ništa dobro ovakav zakon ne donosi. Opet vam ponavljam, vi ćete veoma brzo, koliko vas bude bilo u poslaničkim klupama iz te dve stranke... Pitanje je šta će da ostane od pojedinih od vas, ostaće taj tzv. neki nedemokratski blok, kako vas mi zovemo, a i narod, građani Srbije, imaćete te poslaničke mandate u mnogo manjem broju.
Ali, mi ćemo zaista biti u situaciji da u jednom danu ko zna koliko zakona stavimo van snage; ovo ne može da opstane u pravnom prometu i ne mogu ljudi da posluju po ovakvim nakaradnim zakonima. Jer, mi ne želimo lopovluk, tajkunizaciju zemlje, pljačku, otimanje, mi želimo da svi ljudi koji žele da rade ovaj posao osiguranja taj posao rade bez upliva države i bez direktnog mešanja vlastodržaca, koji i te kako onemogućavaju poštene i normalne ljude da rade.
Gospodine ministre, vidim da se niste prerušili i da ste živi i zdravi, pa dobrodošli u Skupštinu, da nastavimo lepo da radimo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, nikada nisam zloupotrebljavala Poslovnik, niti pravo na repliku. Ne da sam se prepoznala, nego je kolega Matić izgovorio moje ime i prezime. Ne samo moje, ne javljam se zbog sebe, nego je on sasvim pogrešno protumačio moje izlaganje.
To ne bi bilo strašno, jer njegove paušalne ocene i neznanje mene uopšte ne čude, na to sam navikla u dugom nizu godina koliko posmatram sva njegova nevešta izlaganja, ali strašno je što je on rekao – zbog ovakvog amandmana i predloga koji je uputio jedan poslanik SRS sa akademskim zvanjem, mr Dejan Mirović, dovodi se u pitanje titula gospodina Mirovića.
Gospodine Matiću, ne samo da ne znate ništa, nego ste i drski, da ne kažem bezobrazni. Gospodin Mirović, za razliku od vas, ne samo da prati sve ono što se dešava u zemljama Evropske unije, u Rusiji, u latinoameričkim zemljama, nego se sa naučnog i stručnog aspekta time bavi. Gospodin mr Dejan Mirović je, za razliku od vas, napisao mnogobrojne studije, mnogobrojne udžbenike, veoma pametno štivo koje vi treba da pročitate. Evo, uzeću za pravo, iako ste toliko nezahvalni i niste želeli ništa da naučite od poslanika SRS, da vam poklonim nešto od onoga što je izdala Srpska radikalna stranka, a što je napisao gospodin Dejan Mirović, da biste nešto naučili.
Kad već govorite o tom hipotetičkom pristupanju Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, o čemu je govorila i koleginica Tabaković, moram da vas podsetim, a to je više puta u svojim knjigama i u svojim člancima apostrofirao mr Dejan Mirović, da Rusija na prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju čeka čitavih 13 godina. Prekjuče je predsednik Ruske Federacije gospodin Vladimir Putin izjavio: "Rusija neće pristupiti STO, iako na to čeka 13 godina, osim ako joj ne bude odgovaralo da otvori tržište". Eto kako pametni ljudi i mudri državnici, poput Vladimira Putina, štite svoju državu od tajkunizacije, od upada svih ovih raznih konzorcijuma i sumnjivih firmi, ne znam kako se sve već zovu, koje gutaju ova naša osiguravajuća društva, uništavaju naš bankarski i finansijski sektor.
Ne mogu to vama da objasnim zato što vi imate danas, ili svih ovih dana, specijalan zadatak da, potpuno neobavešteni, u maniru vaše stranke i vašeg predsednika, pričate o nečemu o čemu blage veze nemate.
Što se tiče mr Dejana Mirovića, on će vam biti na raspolaganju uvek, a ja javno obećavam i održaću obećanje, za početak, da nešto naučite, pokloniću vam jednu od niza njegovih knjiga, gde se sa stručnog i naučnog aspekta bavi i ovim pitanjima odnosa STO, MMF-a i Svetske banke prema zemljama kao što je Srbija i onima koje već imaju negativno iskustvo u proteklim godinama. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svim anketama koje se obavljaju među građanima Srbije kada ljude pitaju čime su najviše nezadovoljni, počev od nivoa lokalne vlasti... Vi znate da ja dolazim iz Kragujevca, pa su tamo dijagnostikovani, što bi lekari rekli, problemi u sedam oblasti, koje tamo aktuelni gradonačelnik Kragujevca ne može da reši.
Isti je slučaj kad postavljaju pitanje građanima, što se tiče rada Republičke vlade šta je to što im najviše smeta. Naravno, kriminal, korupcija, tajkunizacija, ali i nemogućnost da mladi ljudi rade i dobiju posao.
Koliko su daleko otišli srpski tajkuni koji su stavili šapu na vodeća osiguravajuća društva i uveli na velika vrata sva ova osiguravajuća društva sa prolazom kod prethodne i sadašnje vlasti iz inostranstva, a koliko su brzo učinili da se potpuno satru naše osiguravajuće kuće koje su vam manje poznate, a koje su i te kako radile i zapošljavale ljude, govori, i opet ću da ponovim, slučaj osiguravajućeg društva "Prizma" iz Topole.
Vi možete da govorite da u jednoj maloj sredini kao što je ta postoji potreba da se ljudi zaposle i da znate ili da ne znate podatak koliko tamo ljudi ne radi, koliko je njih kvalifikovano, sa višim, visokim obrazovanjem, koliko ljudi je bilo ne direktno nego indirektno uključeno raznim drugim poslovima koje su posrednički ili uslužno radili za to preduzeće, i onda se stvarno postavlja pitanje, a to je zaista kriminal neviđenih razmera i ja ću koristiti priliku da postavim, koliko već narednih dana, sa kompletnom dokumentacijom i poslaničko pitanje vezano za takvu odluku Jelašića i Dinkića – kako je moguće da nam govorite da će ovaj zakon da unapredi posao u oblasti osiguranja, a ugasite jedno srpsko osiguravajuće društvo?
Nudite građanima mačku u džaku i terate ih da se životno osiguravaju i da to visoko plaćaju kod ovih, najblaže rečeno, sumnjivih firmi sa zapada. Mogli bi to da vam pričaju i kolege koji su advokati, usko specijalizovani za tu oblast; to je sad, evo to zna i gospodin Ristić, u oblasti advokature, za one koji su se specijalizovali za taj posao, kao i druge kolege koji su advokati po struci, postao unosan posao. Nažalost, zato što su ljudi prinuđeni da vode postupak protiv tih stranih osiguravajućih kuća jer su prevareni.
Opet vam govorim, o tome će da priča po članu 7. koleginica Radeta, povodom ove vaše namere da ne date mogućnost godinu dana onome kome je oduzeta dozvola, kao što je slučaj malopre pomenute "Prizme" iz Topole, da podnosi zahtev da ponovo obavlja istu delatnost... Kako ćete da osigurate građane, kada ti subjekti, privredni, kao što je ta pomenuta firma ili neke druge za koje ja ne znam, koje su tako nekog užeg područja ili imaju klijentelu koja je vezana za jedan administrativni okrug, a vi ne znate ta preduzeća, kada ne garantujete građanima, već oni moraju da traže pomoć advokata, zato što su prevareni, a takvih je prevara sve više i više.
Prema tome, nemojte, a ministar nas i ne ubeđuje, možda će pokušati na kraju ove rasprave, a vidim da su odustale i kolege koje podržavaju izmene i dopune ovog zakona da nam govore šarene laže i kako je to dobro, kada već na ovim sadašnjim primerima vidite da su osiguravajuće kuće u Srbiji morale da prestanu sa radom, jer su katanac na njih lično stavili Jelašić i Dinkić u prošlom mandatu.
Mnogi mladi ljudi, neke majke koje su od toga izdržavale decu ili neki očevi, izgubili su posao, zato što je to jednostavno vaša volja, odnosno samovolja i zato što ne slušate šta vam mi govorimo i ne prihvatate nijedan naš argument.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, iskrena da budem, pokušala sam da saznam gde su ministar i njegova saradnica, jer prošlog puta kada je bila rasprava o zakonu za koji je on određen od strane Vlade, mislim da je bio CEFTA sporazum, on je bio u 13.30 u skupštinskom restoranu, a pauza je obično od 14 do 15 sati, pa bih vas zamolila, gospodine Mrkonjiću, da proverite zašto je gospodin ministar izašao u trenutku kada je koleginica Radeta obrazlagala svoj amandman.
Sada ja dotičnog gospodina, za koga gospodin Nikolić kaže da možda hvata beleške, ne znam u kom ste svojstvu ovde, mogu da pitam, ali vi ne možete da mi odgovorite, a sve i da pitam ministra ovo što ću sada da iznesem kao podatak koji sam upravo dobila, on mi ne bi dao odgovor. Zato ću kompletnu dokumentaciju da pripremim u formi poslaničkog pitanja, da dostavim Odboru za finansije i vrlo rado će gospođa Tabaković guverneru Narodne banke i ministru finansija da prosledi ono što je vezano za kriminal i reketiranje ljudi koji imaju osiguravajuća društva.
Nisam iz nekih propagandnih ili nekih drugih razloga pominjala slučaj osiguravajućeg društva "Prizma" iz Topole jutros, nego zbog činjenice da je ovaj i ovakav zakon dao mogućnost da se samo oni koji su miljenici aktuelnih vlastodržaca, koji su članovi G17 grupe, "žutog demokratskog preduzeća", DSS-a ili Nove Srbije ili već ne znam koga, štite i da im se ne nalaze banalni razlozi za gašenje njihovog preduzeća.
Gospodin Buha je podneo amandman i tražio je da se briše stav 2. predloženog člana, koji kaže da direktor akcionarskog društva za osiguranje mora biti u radnom odnosu u tom društvu.
Šta ćemo sa ovim čovekom kome ste, eto, iz čista mira, iz nekih sasvim banalnih razloga, a reći ću vam i kako, oduzeli dozvolu za rad, a on više nigde ne može da bude u radnom odnosu? Naterali ste ga, odnosno to je uradio po svojim diskrecionim ovlašćenjima guverner Narodne banke, da izvrši dobrovoljnu likvidaciju preduzeća koje je u tom trenutku imalo 236 miliona na svom računu kapitala.
Ko treba da ide u dobrovoljnu likvidaciju sa toliko novca i zašto bi to bio interes tog čoveka, hajde, razmislite malo, ako nije ucenjen, ako mu nisu rekli - ako nećeš dobrovoljno, pronaći ćemo ti milion drugih razloga zbog kojih ćeš morati da ugasiš svoju firmu. Jer, verovatno je ušao u sferu poslovanja tamo gde se mafijašima iz vlasti, onima koji su oko guvernera, nije dopao.
Recite mi, molim vas, i na osnovu člana koji menjate, ne samo ove tačke 7), verovatno je i to jedan od razloga, nije naveo opravdanost osnivanja društva, ali videću kada dobijem tu dokumentaciju, ali sada i po ovoj dopuni, o čemu je govorila koleginica Radeta, kako ćete da objasnite posle toliko vremena da je opravdanost zahteva tog čoveka moguća kada je on morao da izvrši tzv. dobrovoljnu likvidaciju, odnosno - moraš ili ćemo mi da ti sednemo na kičmu i da ti radimo šta hoćemo.
Naveli su kao razlog da u trenutku kada je nateran da izvrši dobrovoljno likvidaciju on nije imao 2,5 miliona evra, imao je 2,8 miliona evra, a sa druge strane, u toj godini kada je nateran da izvrši likvidaciju... Na sve vas je to, sećam se kao da je juče bilo, kada je usvajan zakon, upozoravao gospodin Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, da će tako mali da nestanu i da će tajkuni da rade šta hoće, a da drugi ljudi i preduzeća neće moći da posluju.
U toj godini, osiguravajuće društvo, ne znam kog karaktera, mislim da je to neko akcionarsko društvo ili neko udruženje AMS, ispraviće me gospođa Tabaković ako grešim, bilo je prvo po uspešnosti poslovanja, a osiguravajuće društvo "Prizma" na drugom mestu.
Sada recite, da li vi i kome garantujete pravnu i svaku drugu sigurnost u zemlji u kojoj se ljudima na izvestan način preti, kada dođete i kažete čoveku koji ima toliko novca na svom računu, koji normalno posluje, koji ima svoju klijentelu, koji zapošljava toliki broj ljudi, koji se bavi ovim što je sada predmet rasprave, a to je posredovanje u osiguranju, da mora pod pritiskom da se povuče zato što za njega nema mesta, jer je takva bara da je krokodila mnogo, ali samo onih iz vrha državne vlasti i onih koji su oko mafijaškog klana guvernera Jelašića i družine G17 plus.
To niko normalan ne može da trpi. Nemate opravdanja za tako nešto.
Budite sigurni da će se i pomenuta firma i svako kome na takav način onemogućite da posluje u državi Srbiji, u kojoj hoće da radi, u skladu sa svojim sposobnostima i svojim kapitalom, boriti do kraja. Na kraju krajeva, pravda jednom mora da pobedi. Kroz izvestan broj meseci, a vreme veoma brzo prolazi, videćete da ćemo da vratimo sve u normalne tokove i da ćemo dati mogućnost ljudima koji hoće da rade.
Što reče malopre predsednik naše poslaničke grupe gospodin Nikolić, ako treba da bude i 100 i 200 osiguravajućih društava, a ne da na ovakav način ljudima koji su stekli određeni poslovni integritet, koji su stekli imidž, ugled, u jednom jedinom danu jednim aktom guvernera urušite sve što su vredno i marljivo radili tako da ne mogu više nigde, a naročito oni koji su bili prinuđeni zbog toga da ostanu bez posla. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadležni skupštinski odbori nisu mogli da prihvate, kada su razmatrali vladin predlog za izmenu i dopunu ovog člana zakona, ovu izmenu, zato što je ovaj član, gospodine ministre, direktno suprotstavljen članu 60. Ustava Republike Srbije koji govori o tome da svako ima pravo na rad.
Član 60. Ustava kaže, a molila bih vas, gospodine Mrkonjiću, da mi oduzmete to vreme da bih pročitala: "Jamči se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor" itd.
Sada vi meni recite, da li Zakon o radu, pošto stav 1. člana 60. Ustava Republike Srbije jemči, u skladu sa zakonom, predviđa da u oblasti osiguranja, da u oblasti kolporterstva, u oblasti računovodstva, da ne ređam dalje, vi možete da ograničite građanina Srbije da on radi taj posao samo ako je stalno zaposlen? Ne možete.
Ko zna koliko je vas koji ste na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a imate znanje za određeni profil zanimanja i imate honorarni ugovor o radu sa nekom firmom za ono za šta ste specijalizovani.
Koliko je honoraraca u preduzećima i koliko je onih koji imaju takve ugovore. Pa evo, i u kabinetu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije se nalazi jedan javnosti poznat novinar, koji je sada neki savetnik ili nešto u kabinetu predsednika.
Kako vi to mislite, gospodine ministre, da samo za osiguravajuća društva ograničite pravo na rad građanima, a čuli ste od kolege Ilića, ko zna koliko je desetina hiljada takvih ljudi. Pre podne je taj neko inženjer u nekom preduzeću koje ste vi uništili i koje je propalo, ima platu od 150 ili 200 evra, i šta će on da radi popodne - da posreduje u osiguranju. Možda je uspešniji u tome od onog ko je stalno zaposlen. Vi merite sposobnost i ograničavate ljudima pravo na rad da zarade dodatni prihod. Ili, imate nekog računovođu ili pravnika koji radi u javnom komunalnom preduzeću, bilo gde, službenika u banci, završi se njegovo radno vreme i on popodne kreće, ide od vrata do vrata i od jednog do drugog i traži klijenta za polisu koju mu nudi.
Taj neko ko se bavi posredovanjem u oblasti osiguranja, kome vi više ne date da taj posao radi, ne samo da ima dodatni prihod, nego je čak, ponavljam, veoma često uspešniji od onoga ko je stalno zaposlen i ko radi za fiksnu nadoknadu. To je neverovatno.
Ovaj član zakona i ova izmena, gospodine Cvetkoviću, kada bude i ako se bude konstituisao Ustavni sud, ne može da opstane, jer vi oduzimate pravo na rad. Vi sutra možete da kažete - svako ko ima licencu za računovođu, a zaposlen je u nekom preduzeću i radi na nekom mestu, popodne tu delatnost ne može da obavlja. Tako da krenete od jedne do druge oblasti poslovanja i dokle će to da nas odvede? Vi ćete onda potpuno da ukinete ugovor poslodavca za honorarni rad ili za posredovanje za bilo koji posao.
Recite ovim ljudima što prodaju novine na ulici, a nisu stalno zaposleni u firmi Caneta Žapca ili nekoj drugoj - e ne možete vi to da radite, da stojite na semaforima i da prodajete novine, zato što morate da bude stalno zaposleni. Dokle će to da nas odvede?
Ne može, gospodine ministre, ovako da se menja zakon. Vi eksplicitno kažete - za državljane Republike Srbije, a pazite šta ste rekli u poslednjem stavu: "Strano fizičko lice koje, po pravu države čiji je državljanin, ispunjava uslove za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju, može obavljati te poslove", sada ste precrtali a stajalo je "pod uslovima uzajamnosti".
Znači, strani državljanin ne mora da bude stalno zaposlen i on može, u skladu sa ovim poslednjim stavom, to da radi, a srpski državljanin, onaj kome Ustav garantuje pravo na rad, po vama to ne može da radi.
Opet ponavljam, ne mogu u ovom trenutku da procenim, možda je baš danas neko odlučio pre podne, dobio je ponudu od nekog osiguravajućeg društva, nije mu dosta plata za koju radi, shvatite, nemaju ljudi hleba da jedu, a misli da će da bude uspešan u tom poslu da nudi polisu osiguranja i da od toga dobija procenat. Sad sve zavisi za koju osiguravajuću kuću radi. Vi takvim ljudima kažete - ne možete dodatno da zaradite, nego trpite, budite gladni, neka vam deca budu i gola i bosa zato što smo mi na vlasti i može nam se. To jednostavno ne može da opstane.
Gospodine Cvetkoviću, kažem vam opet, kada bude konstituisan Ustavni sud, ovakav član zakona, ili bilo gde da vam padne na pamet, ne može da ostane u pravnom prometu. Hvala vam.

Javljam se po članu 95. Poslovnika, gospodine Duliću, zato što su se svi poslanici u jednom trenutku javili za povredu Poslovnika i to je njihovo legitimno pravo.
Ali, moram da se vratim na događaje od prošle nedelje kada sam predsedavala, u trenutku kada je gospodin Mrkonjić u toj situaciji napustio mesto predsedavajućeg, a vi niste bili tu. Predložila sam čak i pravičniji način nego vi sada, analogno članu 95, mada se ne bunim ni što sada ovo radite na ovaj način, već sam vam rekla za stolom predsedavajućeg.
Tada su svu demokratiju na delu pokazali i gospođa Kolundžija, i gospodin Aligrudić, i ostali poslanici iz DSS, DS, Nove Srbije i G17 kada su napustili salu, jer im nije odgovaralo što predsedava srpski radikal. Aršin je bio isti i mnogo demokratskiji način i pristup problemu koji je u tom trenutku nastao. To ste vi i tako vas građani cene i poštuju.
Hoću sada da upozorim da je situacija u državi alarmantna u svim segmentima. Za razliku od vas, gospođo Kolundžija, koja ste malopre pričali totalne besmislice, a znate, stvarno mi se želudac prevrne kada neki izdajnik, kao vi, i cela izdajnička klika priča o stradanju srpskog naroda.

Vi možete meni da izreknete opomenu, gospodine Duliću. Ali, dok su se ovi vaši ovde dezerteri krili ispod ženskih sukanja, srpski radikali i milioni Srba su branili srpske zemlje.
Prema tome, neću da podnesem i neću da dozvolim, u situaciji kada je petu godinu predsednik naše stranke, profesor doktor Vojislav Šešelj, koji se politički časno borio zajedno sa najvećom strankom u Srbiji, to je ono što vas boli, nikada nećete biti kao srpski radikali, što se borio za očuvanje srpskih teritorija...
Zamolila bih vas da ovog retardiranog ili vežete ili nešto uradite, zamoliću vas stvarno.

Nisu to nikakve uvrede, to su istorijske, iz nove istorije dokazane činjenice, da smo mi branili srpske teritorije, da pola miliona prognanih Srba, zajedno sa gospodinom Buhom, koji je predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izbeglištvu, ne može tamo da se vrati. I činjenica je, gospodine Duliću, da ste vi vodili antisrpsku, antidržavnu politiku, i da ste se prodavali za šaku dolara Amerikancima i zapadnim silama da razbijaju srpske zemlje i ubijaju srpski narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, kako ih je čuveni Balinovac u svom zakonskom projektu nazvao 2006. godine, ukazom Borisa Tadića je stupio na snagu 19. jula 2006. godine.
Mi srpski radikali bili smo protiv tog zakona zato što smo u procesu donošenja ovde imali žučnu raspravu. To zna i kolega Marković. Kažem kolega, jer je u to vreme bio narodni poslanik i potpredsednik.
Smatrali smo da se na ovakav način, donošenjem ovog zakona stvara mogućnost da se u budućim procesima sistematizacije, konkretno govorim o Narodnoj skupštini Republike Srbije, dese, i desile su se, mnogobrojne nepravde. Sada je prilika da amandmanom Vjerice Radete na član 53. Zakona uskladimo ovu izmenu i dopunu sa osnovnim tekstom zakona.
Za razliku od nekih drugih koji se predstavljaju kao vajni legalisti, mi srpski radikali zakon poštujemo koji je na snazi i želimo da se onda svako prema njemu vlada i ponaša. To što smo mi imali jake i čvrste argumente (neke od njih ću izneti danas) da glasamo protiv tih zakona ne obavezuje niti nas, niti nas amnestira od odgovornosti sutradan dok ne promenimo taj zakon, dođemo na vlast; to nije hipoteza nego realnost, ali dok ne dođe na dnevni red, mesec ili dva dana dok ne budemo u situaciji da potpuno promenimo ovaj zakon, moramo, dakle, da primenjujemo sve postojeće zakone.
Bićemo efikasni u stavljanju van snage mnogobrojnih zakona, i budite sigurni da građani Srbije to jedva čekaju, naročito iz oblasti ekonomije i socijalne politike, ovih štetočinskih zakona koji su ostavili preko milion ljudi bez posla, zakona koji su učinili da danas građani žive na ivici bede i siromaštva.
Nemojte da pravimo, uslovno rečeno, bogalje od ljudi, visokokvalifikovanih i stručnih, koji su radili u službama kako Vlade tako i Narodne skupštine, primenom, i to selektivno, jer očigledno je tako, ovog zakona koji je projektovao Balinovac i koji je Narodna skupština izglasala tog jula 2006. godine.
Koleginica Vjerica Radeta je kao narodni poslanik i pravnik pre svega pošla od činjenice da izmena i dopuna zakona mora da se uskladi sa osnovnim tekstom zakona, a ja moram da vam pročitam. U tom Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika iz 2006. godine važno je da se podsetimo na član 21, pošto je vezan za ovaj član 53. i zahtev koleginice Radete da se on primenjuje od 1. januara 2007. godine.
Dakle, ako je zakon izglasan u julu 2006, a mi danas vršimo izmenu i dopunu i menjamo ovaj član 53, zašto onda da se ne primenjuje od 1. januara, kada se i primenjuje osnovni tekst zakona.
Taj član 21. kaže: "Državnom službeniku koji je sa položaja premešten na izvršilačko radno mesto zbog toga što je proteklo vreme na koje je postavljen ili zbog toga što je podneo ostavku ili zbog toga što je položaj ukinut", što su mnogobrojni slučajevi, "određuje se koeficijent najvišeg platnog razreda platne grupe u kojoj se nalazi radno mesto na koje je premešten."
Onda, član 53. osnovnog zakona kaže: "Od 1. januara 2007. godine koeficijenti se određuju na sledeći način", i onda se govori o ovim licima: "1) postavljenim i imenovanim licima čija radna mesta postaju položaji - prema platnoj grupi u kojoj se nalazi njihovo radno mesto; 2) državnim službenicima na izvršilačkim radnim mestima - prema prvom platnom razredu platne grupe u kojoj se nalazi njihovo radno mesto; 3) rukovodiocima unutrašnjih jedinica - prema trećem platnom razredu platne grupe u kojoj se nalazi njihovo radno mesto; 4) nameštenicima - prema platnoj grupi u kojoj se nalazi njihovo radno mesto."
Ovde se u izmeni i dopuni Zakona kaže da se posle ovog člana koji sam vam pročitala dodaje član 53a: "Državnim službenicima na izvršilačkom radnom mestu koji su imali status postavljenih lica", recimo, ranije zamenik sekretara Skupštine, "koja ne rukovode unutrašnjom jedinicom određuje se koeficijent prema osmom platnom razredu platne grupe u kojoj se nalazi njihovo radno mesto."
Šta je sada problem? Potrebno je da se dodavanje ovog člana 53a uskladi sa 1. januarom, od kada se i član 53. i Zakon primenjuje. Kako sada da vršite izmenu i dopunu Zakona ovako selektivno, da ga dopunjujete, što je i bilo potrebno zbog ovih ljudi koji su ostali tako skrajnuti, da tako kažem, a da se ne rukovodite činjenicom od kada se primenjuje zakon? To je zaista neverovatno i nelogično.
Šta smo mi dobili kao obrazloženje Vlade? Verujem, gospodine ministre, da vi to niste pisali, jer ako jeste, to je jedna rečenica koja ne znači ništa. Obrazloženje Vlade kaže – ne obuhvata sve slučajeve koji su se pojavili u praksi. Koje slučajeve? Hajde da pođemo od toga i da ih taksativno nabrajamo. Nije zakon, odnosno član 53, odnosno ovaj dodatni 53a obuhvatio sve. Zaista je velika pometnja napravljena posle usvajanja ovog zakona. Sistematizacija je urađena tako kako je i napravljena. Ljudi čekaju da se na neki način ova nepravda ispravi i da se primenom ovog zakona...
Opet ponavljam, bili smo izričito protiv njega, jer smatramo da su raniji zakonski propisi bili sasvim dovoljni da se ova oblast uskladi, ali, eto, njima je, tom pomenutom Balinovcu i prethodnoj Koštuničinoj vladi, palo na pamet da se donese jedan ovakav zakon. U najvećem broju slučajeva su se poigrali sudbinama mnogih ljudi, koji su degradirani, što službenici, što nameštenici.
Da ih pitate kolike su im plate i kako teško ti ljudi žive i u kom su rangu pojedini od njih, naročito oni koji imaju status nameštenika...
Prema tome, nema nikakvog razloga da se ovaj član koji dodajete, 53a, gde se pojašnjava ovaj položaj ljudi, ne uskladi sa primenom Zakona od 1. januara 2007. godine.
Inače, onda uopšte niste morali da dolazite sa izmenom ovog jednog jedinog člana. Šta to sada znači, menjamo ga, ali sada nema veze kad je onaj zakon usvojen; ili je to naknadna Balinčeva pamet pa se setio, pošto su se u praksi pokazali svi ti slučajevi? A u obrazloženju Vlada kaže – nisu obuhvaćeni svi. Opet vas pitam, koji to slučajevi nisu obuhvaćeni?
Mislim da bi bio red da prihvatite ovaj amandman koleginice Radete, da se tek tako prešlo preko njega. Na kraju krajeva, vi kao pravnik i kao ministar za državnu upravu morate da znate, pošto se ovde ne govori o lokalnoj samoupravi, protiv koje ste inače, gospodine Markoviću, da je jedini način da jedan zakon u funkcionalnom smislu, u pravnom smislu, u pravom smislu ima svoju primenu ako se navede od kada se i ovaj član primenjuje. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne samo da je to već po ko zna koji put uvaženi kolega Martinović rekao, nego je opšti problem u državi što mi u ovom trenutku nemamo Ustavni sud i nismo ga imali ni dugo vremena pre donošenja Ustava prošle godine.
Zapravo, od dolaska DOS-a na vlast u višegodišnjem periodu nije postojao Ustavni sud, a onaj koji je postojao je bio političkog karaktera, na čelu sa tadašnjim predsednikom Ustavnog suda.
Kako reče kolega Martinović, pošto je ovo potpuno nova oblast koja se uređuje zakonom, sasvim je u redu da razmišljamo racionalno i da razmišljamo na osnovu dosadašnje prakse.
Svi građani Srbije znaju da kad dobiju odluku u nekom redovnom sudskom postupku pred opštinskim, okružnim, trgovinskim ili drugim nadležnim sudom (ovo govorim da bismo im pojasnili o čemu mi ovde razgovaramo i zbog čega insistiramo i da odluke Ustavnog suda budu overene državnim pečatom Republike Srbije) dobijaju tu odluku sa pečatom.
Sad, može da se postavi pitanje otkud ideja kolegi Martinoviću, pošto je sledeća tačka dnevnog reda o pečatu državnih i drugih organa, da se u ovaj zakon o državnom pečatu Republike Srbije uvrsti Ustavni sud Republike Srbije.
Tačno je da u članu 166. Ustav Republike Srbije kaže da je Ustavni sud samostalni i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
Dakle, mi ga nemamo, ali evo da sačekamo i da vidimo kada će da se konstituiše.
Ali, zar nije logičnije, pošto je to najviša sudska instanca i Ustavni sud treba u svakom smislu reči da se poistoveti, kao jedna od tri grane vlasti, sa državom i sa Vladom Republike Srbije, sa Narodnom skupštinom, da u tom rangu i u ovom zakonu treba da bude mesto za pečat Ustavnog suda, a ne u sledećem, gde to čak nije ni predviđeno na precizan način?
Nemate uopšte razloga da bežite od ovog amandmana ili da dajete ovakvo obrazloženje (odnosno Vlada, sada tu nije predlagač ministar Marković), koje nema nikakve veze ni sa malopre izrečenim argumentima kolege Martinovića ili sa ovim što ja pričam. Ako pogledate Ustav Republike Srbije, videćete da je jedino pravo mesto za pečat Ustavnog suda upravo u ovom zakonu.
Razmislite malo o tome, ne morate apriori sve da odbijate zato što dolazi od poslanika Srpske radikalne stranke. Iako ste razmišljali da to bude u zakonu o pečatu državnih i drugih organa, to nije mesto za Ustavni sud, kao najviše sudske instance, koja treba da štiti sve ovo što je i navedeno u Ustavu.
Žao mi je što u ovom trenutku, ali verovatno će da se vrati, ministar Marković nije ovde da čuje.
Evo, prozivam i vas, kolege iz stranaka koji podržavate ovu vladu i činite je, u toj ste koaliciji, da kažete šta vam smeta i kakvo je vaše mišljenje o amandmanu kolege Martinovića.
Ako već po prvi put na ovaj način određujemo kako treba da izgleda i kako treba da se koristi pečat Republike Srbije, zašto je onda sporno da se prihvati amandman kolege Martinovića. Jedino mu je mesto u ovom zakonu. Ili ste vi to propustili, pa sada nećete da priznate, kao što vidimo da su u prethodnom zakonu bili mnogobrojni Balinčevi propusti, kada je pisan onaj zakon o državnim službenicima i nameštenicima. Evo, sada se prvi put izrađuje zakon i nije nikakav problem da priznate da je to bila greška, da to niste uradili, ali tu je jedan vrsni pravnik, kolega koji vas je ispravio.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, SRS je predložila, odnosno naš kolega Milorad Buha, amandman na član 6, jer nemoguće je da je predlagač zamislio ovakav član 6. Predloga zakona o državnom pečatu Republike Srbije, zato što institucije u našem društvu treba da budu stabilne, zakoni treba da se izrađuju, po mišljenju nas srpskih radikala, ako je dobar zakon, što ovaj nije, za naredne generacije, za ljude koji će da ga koriste onako kako je to napisano i kako je usklađeno sa Ustavom Republike Srbije.
Mi nikada nismo želeli da vezujemo za pojedinca bilo koji posao koji smo obavljali u organima državne vlasti, kada smo bili na vlasti u organima lokalne samouprave, jer to ne činimo ni u političkom ni u stranačkom životu, našim organima stranke.
Znam ime i prezime čoveka koji će sam, kao neki inokosni organ, da radi šta god hoće i da se ponaša kako hoće. To nije dobra praksa i verujem da to nigde, ni u jednoj zemlji na kugli zemaljskoj ne postoji, a ako postoji, to onda nisu dobro uređene zemlje i sistemi. Zbog toga je gospodin Buha predložio da se ovaj član promeni, u smislu da ovlašćeni državni organi budu ti koji će da se staraju o izradi, čuvanju i upotrebi i evidenciji državnog pečata, a ne da to budu nosioci funkcija u tim organima državne vlasti.
Naime, član 6. predloženog zakona predviđa da sekretar Narodne skupštine, u ovom slučaju i danas je to gospođa Tamara Stojčević, generalni sekretar predsednika Republike, a to je ovaj Branko Radujko, generalni sekretar Vlade Dejan Mihajlov podnose zajednički zahtev za izradu državnog pečata.
U stavu 2. se kaže: "Lica iz stava 1. ovog člana", a to su sada ovi pojedinci koje sam nabrojala, koji vrše ove funkcije, ali to je promenljivo, "čuvaju državni pečat, odgovorni su za njegovu upotrebu i dužna su da obezbede vođenje evidencije o upotrebi državnog pečata koja sadrži podatke o datumu upotrebe državnog pečata, kao i o nazivu i broju akta na koji je stavljen državni pečat."
Ovo je zaista neprihvatljivo. To ne mogu da budu ovi ljudi, odnosno funkcioneri u ovim državnim organima, jer to jednostavno mora da bude taj državni organ.
Zamislite sada situaciju da je iz bilo kog razloga, zbog službenog puta, odsustva povodom godišnjeg odmora i drugih razloga, gospođa Stojčević odsutna iz Narodne skupštine.
Gospodin Marko, koji je ranije bio sekretar, njen je zamenik. Ko će da se stara o upotrebi, čuvanju i vođenju evidencije? Hoćete da kažete ovim zakonom da dok se ona ne vrati niko ne sme da stavi pečat Narodne skupštine Republike Srbije? Ostao je kod Tamare, zaključan u fioci. Dulić treba da stavi pečat na svoju odluku, očigledno da raspiše predsedničke izbore, jer su to privatni izbori Borisa Tadića i njegovi, i kaže - dajte mi pečat, ja to moram da overim, a gde je Tamara, nema je, otišla žena na službeni put, otputovala negde u inostranstvo ili bilo gde.
Dejan Mihajlov treba da da pečat Vlade Republike Srbije Koštunici da potpiše predlog ovog zakona, ili potpredsedniku Božidaru Đeliću. Nema Dejana Mihajlova, otišao nekim poslom, ima ročište sa Bebom Popovićem, ko zna gde je, otputovao je, pečat zaključan i ne može niko da stavi pečat. Da li je to vama normalno? Naravno da nije.
Boris Tadić, kao predsednik Republike, ukazom treba da, što je njegova ustavna obaveza, proglasi zakon ili unapređenje nekog nesposobnjakovića kao što je taj Ponoš, bruka za oficire i za vojsku, u neki viši čin, traži pečat, otišao negde Branko Radujko. Šta će da radi? Ništa. Čekaju da se vrati.
Sada valjda vidite na ovim primerima, a vi ćete valjda imati neku drugu argumentaciju, da je to potpuno besmisleno. Za nas je ovo jedino normalno rešenje, jer to su ljudi koji su imenovani na te funkcije, ali koji imaju svoje zamenike. Kada vi obavežete instituciju, odnosno državni organ, on mora da se stara o tome. Nema ovde, bilo šta da se desi sa ovim, nikakvu ličnu odgovornost; naravno, postoji u zakonskom smislu, ali je valjda državna ustanova, odnosno institucija ta koja mora o tome da vodi računa.
To je ona vaša loša praksa koju ste preneli iz zakona, pa kažete - ministar će podzakonskim aktom da uradi ovo, ministar će da uradi ono. Ne, mi vas stalno ispravljamo i zbog toga je ta naša intencija i ovde prisutna: ministarstvo nadležno za, pa sada dalje koji je resor u pitanju. To je jedino normalno uređena država, gde ništa ne zavisi od jednog čoveka. Ja sam nabrojala neke primere i hipotetički može bilo šta da se desi, ne daj bože nešto loše, takvi neki opravdani razlozi, a vi sada ne možete da dovedete jedan državni organ u situaciju da neko ne raspolaže time.
Vi možete da kažete da je posebnom odlukom tog državnog organa ili uređenjem odnosa u tom državnom organu određeno šta radi zamenik, šta radi neko drugi ko zamenjuje sekretara Skupštine Srbije, generalnog sekretara predsednika i generalnog sekretara Vlade.
Kada već sve to znate, da postoji mogućnost da se ovo desi i ako stoji u odluci šta radi sekretar, a šta njegov zamenik, koja ovlašćenja ima, koja prenese sekretar na njega, zašto onda da se igramo toga. Onda lepo kažemo da ti organi, to su onda Narodna skupština, predsednik, Vlada Republike Srbije i Ustavni sud, podnose zajednički zahtev za izradu državnog pečata.
Vidite da mi i u ovom amandmanu posebno stavljamo akcenat na Ustavni sud. Mislimo da Ustavnom sudu, kao najvišoj sudskoj instanci, nije mesto u ovom sledećem zakonu koji dolazi na dnevni red - državni i drugi organi, već ovde, gde se radi o upotrebi državnog pečata Republike Srbije. Mislim da nisu bile u pravu (ali, u 14 sati je bilo isteklo vreme za raspravu) kolege i koleginice kada su se branile argumentacijom da Ustavni sud donosi, kako su rekle, nebitne odluke, pa što tu Ustavni sud da stavlja državni pečat. Ne, član 166. i 167. Ustava Republike Srbije su jasno nabrojali koje su to odluke koje donosi, u kojim sporovima rešava Ustavni sud, a to nije nešto tek onako.
Izvinite, molim vas, u sporu koji vodi neki organ ili organizacija ili kad se radi o poništavanju odluka organa lokalne samouprave, autonomne pokrajine, nekog drugog državnog organa, ili kod kršenja ljudskih manjinskih prava i sloboda, nije beznačajna odluka Ustavnog suda pa da vi kažete da su to neke odluke bez veze i ne treba da tu stoji pečat Ustavnog suda.
Tu je posebno interesantno, vidite, kako vi imate dvostruke aršine u ovom zakonu. Trebalo je da kažete ili da se dogovore ovi vlastodršci, da se dogovore ministri u Vladi Republike Srbije, oni koji im izrađuju zakone, da se svi ponašaju kao pod matricom. Nemojte da budete različiti. Ako je ministar iz DSS-a, on ima neku svoju vizuru, ako je ministar iz DS-a, on će kako on hoće. To ima i te kako veze zbog činjenice da ste ovde jasno naveli... Što niste onda bili dosledni do kraja, pa da kao u prethodnim zakonima kažete - izgled pečata, odnosno ono što će da stoji na državnom pečatu će da propiše ministar, kao što ste radili u ranijim zakonima, posebni aktom.
Zašto onda nismo uredili izgled pasoša i niste prihvatili amandman kolege Nemanje Šarovića na Predlog zakona o putnim ispravama, koliko pre 15 ili 20 dana? On je jasno precizirao kako izgleda pasoš, koje je veličine, tamnoplave boje sa grbom Republike Srbije, da piše na srpskom, na francuskom i na engleskom jeziku Srbija, kako treba da izgleda druga strana pasoša.
Predložili smo da bude mapa Kosova i Metohije. Sada do najsitnijih detalja uređujete kako treba da izgleda državni pečat. To je u redu. Ali, onda nije bilo u redu što ste se tako nemarno odnosili prema onom delu posla koji je trebalo da uradi ministar, kad je u pitanju Zakon o putnim ispravama.
Budite jednom dosledni i pravite zakone tako da ne moraju sledeći ministri... Mi ćemo zaista, ponavljam, jutros sam govorila o tome, morati veoma brzo da reagujemo po preuzimanju vlasti u Srbiji i mnoge zakone da stavimo van snage, ali u tom nekom vakuumu, pravo da vam kažem, mi ne želimo, zbog toga sada i reagujemo, da se sutra ministri iz redova SRS i naš premijer nađu u situaciji da zbog činjenice što će nam trebati određeno vreme moramo da radimo po ovim zakonima. Ali, moraćemo, jer očigledno je da do tog vremena, dok ih ne promenimo, vi nećete da nas slušate.
Prema tome, uopšte nisu važni pojedinci. Oni su neko ko je izabran u organu državne vlasti i taj organ treba da vodi računa o čuvanju pečata, o upotrebi i o vođenju evidencije. Prihvatite ovaj amandman kolege Milorada Buhe. Reći ću vam i koji je njegov dodatni motiv bio da ovo napiše. Vi znate da je on predsednik Vlade Republike Srpske Krajine, koju je ustaška vlast okupirala, u izbeglištvu. Zamislite sada da se ne ponaša ovako i da on nije u situaciji da okuplja... Vi ste to zaboravili, mi smo, moram da vas podsetim na to, u Strazburu, prilikom zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, izašli sa deklaracijom koju smo ponudili svim kolegama iz naše parlamentarne delegacije da osudimo zločine nad srpskim narodom i da zaštitimo pravo na to da u budućnosti branimo svim diplomatskim sredstvima Republiku Srpsku Krajinu.
Vi hoćete da negirate činjenicu da je gospodin Buha bio legitimno i legalno izabrani predsednik Vlade u zapadnoj srpskoj republici koja je imala svog predsednika, svoju vladu i svoj parlament, je l' tako, sve izvršne organe vlasti.
Sada zamislite da se desilo da on ne može, jer, nažalost, mnoge od svojih kolega iz Vlade ne može da okupi, a da se kod nekoga nalazi pečat ili ono što je evidencija ili što je živi dokaz o postojanju te srpske republike koja je sada pod okupacijom; ne, to je nešto što moraju da čuvaju i on i njegove kolege koji su, nažalost, proterani, kao i pola miliona naših sunarodnika, sa svojih vekovnih ognjišta, ali imaju tapiju na to, kao i svaki Srbin i svaki pojedinac, ali ne smeju tamo da se vrate na noge ustašama da ne bi preživeli strahote. Jer, svako ko to uradi, nažalost, doživi ponovo istu sudbinu kao Srbi 1941. godine ili Srbi od 1991. do 1995. godine.
Razmišljajte malo o tome da se zakoni ne prave danas jednokratno, samo za ovo vreme, za jednu vlast, nego da u svakom trenutku državni organi vlasti mogu, i za 10, 20, 50 godina, kao što se i ovde prilikom izrade ovog zakona pozivate na raniju tradiciju Srbije, da se pozovu na taj zakon i da ga koriste, jer je pravljen dugoročno i za jedno vreme koje treba da svedoči o ljudima koji su bili na vlasti i o načinu na koji su tu vlast vršili. Hvala.

Repliciram koleginici Radović, zato što ja nisam ona, onaj ili ono, nego imam svoje ime, prezime i niste slepi, koleginice, niti gledate negde levo ili desno, gledali ste u mene. Dakle, nemojte da se pravite nevešti i da glumite Koštunicu kad to niste, on je uvek takav da je neobavešten.
Bila sam za govornicom i rekla sam – kolega Buha, predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izbeglištvu, podnosilac ovog amandmana (vrlo sam jasnu argumentaciju dala za 14 minuta govora), nije tu, pa sam ja izašla. Kao što ste vi izašli i vaše je pravo, i možda će neko od vaših kolega... Ne znam zašto je to sporno i što vam je trebala ta besmislena uvertira, ali mislim da niste u pravu, odnosno sigurna sam u to, jer politički legitimitet u jednoj državi nema uopšte pojedinac koji se imenuje na neku funkciju. Možemo da govorimo o političkom legitimitetu izabranog lica na neposrednim izborima ili ako ih biraju narodni poslanici, kao što biraju doduše sekretara, ali on ne može u svakom trenutku da odgovara, niti je to mogao sadašnji zamenik, a raniji sekretar, niti sada gospođa Tamara, za situaciju kada je potrebna upotreba pečata ili kad ona fizički nije u stanju da podnese zahtev.
Što se tiče odluka Ustavnog suda i stavljanja pečata na odluke Ustavnog suda, mislim da smo to u prepodnevnom delu rasprave, ali ako hoćete možemo da nastavimo, toliko apsolvirali da je besmisleno da više o tome pričamo. Možemo samo da otvorimo sada diskusiju o tome zašto do današnjeg dana, 26. oktobra, a prošle godine je na Mitrovdan proglašen Ustav Republike Srbije, mi nemamo Ustavni sud. Nemamo zbog toga što je vlast neodgovorna, zbog toga što imate druga, preča posla, nego da birate one institucije i da radite posao iz Ustavnog zakona, ali to je već problem zbog kojeg će građani da vas kazne već na sledećim izborima.

Najpre, kolega Nedimoviću, državni pečat se ne udara, nego se stavlja. Udaranja nema, stavi se pečat na sve ovo što je propisano.
Što se tiče Ustavnog suda, nemojte da dovodite građane i ostale poslanike u zabludu. Jutros nam je kolega Martinović objašnjavao, a sada ću vam ja reći.
Član 167. i 168. Ustava, nadležnost Ustavnog suda, kada i u kojim slučajevima odlučuje Ustavni sud: "Ustavni sud odlučuje o: 1) saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima." Molim vas da mi se ne računa ovo vreme, pošto citiram članove Ustava. "2) saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom, 3) saglasnosti drugih opštih akata sa zakonom, 4) saglasnosti statuta i opštih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom."
Imamo slučajeve da mnogi statuti lokalnih samouprava, kao recimo Statut grada Kragujevca, nisu u saglasnosti sa Ustavom. Nema Ustavnog suda da o tome odlučuje, pa šta ćemo. "5) saglasnosti opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata, udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom."
Kada rešava Ustavni sud, sve je nabrojano od tačke 1) do 6) i sada ste se vi pozvali i kažete - odakle radikalima ta ideja, kolegi Martinoviću i ostalima, da traže da Ustavni sud koristi državni pečat Republike Srbije, kada on, u drugom stavu, odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana? To je jedna od vaših koleginica koristila kao argument. Vrlo dobro se sećam šta je bilo i pre sat vremena, i pre sat i po i jutros pre podne.
Mi samo citiramo šta piše u Ustavu. Vi znate da mi nikada nismo bili stranka koja ... Za razliku od nekih od vas koji su se zalagali za to da se zabrani SRS, i to naročito za vreme akcije "Sablja" i posle toga. Neki ne prestaju sa tim nenormalnim zahtevima itd. Uvek smo štitili mogućnost da svako radi u državi u skladu sa Ustavom i sa zakonom.
Prema tome, što se tiče ovog drugog dela, to vam je pogrešna i loša argumentacija, nema kolektivne odgovornosti. Nema, zato sam vam lepo i rekla, ne stoji taj argument da zbog toga što ne možemo da uvedemo kolektivnu odgovornost... Prvo, mi nismo haški kazamat da mi izmišljamo nešto što ne postoji.
S druge strane, lepo piše, na primeru sekretara Narodne skupštine ću da vam objasnim, pošto nemam Poslovnik o radu Vlade i već kako je uređen rad preko puta predsednika Republike i po kom aktu radi Branko Radujko, kao generalni sekretar predsednika Borisa Tadića.
Kada je u pitanju Poslovnik Narodne skupštine, lepo stoji i precizirano je ko kakvu odgovornost ima. U Poslovniku je jasno naznačeno, a to je ono o čemu sam govorila kada sam obrazlagala amandman kolege Buhe, da sekretar ima svog zamenika.
Šta radi zamenik sekretara, odnosno gospodin Marko Danilović? On je, kao i sekretar, odgovoran Narodnoj skupštini. Dakle, on je Narodnoj skupštini odgovoran za to gde je pečat i na koji akt je stavljen, kada je upotrebljen i gde se on nalazi u prometu. Tu nema nikakve kolektivne odgovornosti.
Vidite lepo šta piše, poslovnikom tog državnog organa je uređeno šta ove osobe, koje ste vi nabrojali pogrešno u zakonu, umesto ovih državnih organa, treba da rade. Tako da će gospodin Danilović u slučaju odsustva gospođe Stojčević znati kako treba da upotrebi državni pečat. Neće on to da radi na svoju ruku, nego u skladu sa ovlašćenjima koja mu proističu iz Poslovnika. Odgovoran je Narodnoj skupštini, kao što su Dejan Mihajlov i Branko Radujko odgovorni za svoj deo posla koji rade; oni imaju svoje zamenike i ne mogu da zaključaju pečat pa da ga nema dok se oni ne vrate sa službenog puta ili sa odmora. Hvala.