Dame i gospodo narodni poslanici, kolege, gospodo ministri, potpredsedniče Vlade, u ime SRS izražavam veliku zabrinutost.
Naime, u ovom odsudnom trenutku za srpsku državu i srpski narod postoje indicije, o čemu se govori u redovima ministara Vlade Republike Srbije, da je predsednik Republike Boris Tadić ozbiljno bolestan. Bolest predsednika Republike, o kojoj javnost ne zna, može i te kako da utiče na vršenje funkcije predsednika Republike.
Zato pitam Vladu Republike Srbije i tražim pod hitno odgovor: Da li vi imate takva saznanja?
Jer, to je veoma ozbiljna stvar. Mi treba u toku sledeće nedelje da uđemo u proceduru oko usvajanja novog zakona o predsedniku Republike. Jedan član zakona predviđa javnost rada predsednika Republike.
To nije bilo koji građanin, nije bilo koja ličnost, nego ličnost koja, po Ustavu Republike Srbije, po članu 111. u svakom trenutku treba da izražava jedinstvo srpske države, srpskog naroda i svih građana Srbije.
U slučaju da su ove indicije tačne, a molim vas da dobijem te informacije što je moguće pre, mi dolazimo u situaciju da, ne daj bože, može da nam se ponovi nešto iz ranije istorije srpskog naroda, kada osobe koje se nalaze na funkciji nosilaca najviše državne vlasti, u takvoj situaciji, možda ne želeći da se suoče sa tim problemom, ili iz nekih drugih razloga, donose i te kako štetne odluke po čitav narod i po čitavu državu, sa konsekvencama zbog kojih možemo na dugi period da ispaštamo.
Stvar je veoma ozbiljna. Morate pod hitno da se pozabavite ovim pitanjem jer, opet ponavljam, ne samo da postoje indicije, već se i u redovima između ministara u Vladi Republike Srbije ozbiljno o tome priča. Vi vrlo dobro znate, dame i gospodo poslanici koji se bavite oblašću medicine, da svaka eventualna radna nesposobnost zbog bolesti bilo koga može da utiče na vršenje dužnosti i obavljanje te funkcije.
U slučaju da je tačno ovo što vas pitam, postavlja se pitanje koliki je stepen razboritosti i načina odlučivanja predsednika Republike Borisa Tadića u situaciji kada se rešava sudbinsko pitanje za srpsku državu i narod, pitanje Kosova i Metohije. Da li je u pitanju ličnost koja može u svakom trenutku, bez odsustva realnosti, bez bilo kakve opsesivne ili bilo kakve druge kompulsivnosti ili anksioznosti, ili bilo čega zbog uticaja te bolesti, da odlučuje pravilno i na način na koji to građani Srbije traže?
Neki od vas vrlo dobro znaju da je, u periodu kada je dosovska vlast posle 5. oktobra došla u ovu narodnu skupštinu i kada ste preuzeli loše rukovođenje Srbijom, postojao zahtev i morali ste, baš kao i vi, gospodine Đeliću, da idete na VMA i da obavite stručne medicinske preglede.
Mi, poslanici SRS, u zakonu o predsedniku Republike, koji će doći sledeće nedelje na dnevni red, tražimo da se na VMA uz konzilijum lekara obave pregledi, ne samo predsednika Republike, nego da to bude obaveza za sve nosioce državnih funkcija i da građani Srbije periodično dobijaju izveštaj o tome.
Nemojte da se šalite sa ovom stvari, to ništa nije smešno, pre svega. Molim vas i izražavam zaista najdublju zabrinutost zbog činjenice da postoje takve informacije o bolesti predsednika Republike Borisa Tadića i molim vas da što pre preduzmete mere i da obavestite javnost o tome. Pozivam i Kabinet predsednika Republike.
Ovo je moje konkretno poslaničko pitanje. Nemojte bilo ko od vas da se usudi da mi daje neke paušalne odgovore jer imaćete i te kako odgovornost zbog toga ako izađete sada za govornicu i mislite da je ovo politikantstvo i da govorim nešto što nema veze sa realnošću. I te kako ima veze sa realnošću.
To je tako i zato tražim da mi se pod hitno da odgovor, u pisanoj formi, u najkraćem mogućem roku od osam dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je u pitanju nesporazum. Žao mi je što je izašao ministar Jočić, pokušala sam ovde iz klupe da mu objasnim, jer očigledno da su mu i savetnici loši. Radi se o činjenici da je kolega Koprivica upravo želeo ono što je ministar i rekao, samo drugim rečima.
Nije bila intencija gospodina Božidara Koprivice, narodnog poslanika, koji je u jezičkom smislu u prvom delu želeo da ispravi ovaj amandman, a zatim i suštinski, da on kaže da je to lice koje je nezakonito ušlo na područje naše zemlje to uradilo da državni organ to ne zna.
Toliko je očigledno da je to neko uradio i zna za to državni organ, ali ovde se govori o tome da to lice, pošto je konstatovao nadležni državni organ da je nezakonito ušlo i boravi na teritoriji Republike Srbije, ulazi u postupak za dobijanje azila. Kada to lice uđe u postupak za dobijanje azila, o čemu je govorio i kolega Petronijević, ono mora i po članu 18. da pruži neki dokaz ko je i šta je.
Kaže ministar - braneći se od toga, ali zaista sam potpuno uverena da on nije razumeo amandman gospodina Koprivice, jer nije gospodin Koprivica tražio da taj neko dokazuje da je nezakonito došao. Došao je, nije valjda lud da dokazuje da je to uradio što je uradio. Ne, nego posle treba da dokazuje ko je i šta je i da li on može po članu 18. da uđe u postupak za dobijanje azila.
To je odluka Vlade Republike Srbije, koja je predložila ovaj zakon, da vi uvedete ovo načelo To je vaša stvar. Pitanje je koliko je to ispravno. Neke zemlje koje su u više navrata i veoma ozbiljno radile na zakonu o azilu i koje su pratile primenu tog zakona, juče sam pominjala Švajcarsku, ali ovo su zakoni koji dolaze iz zemalja EU i zaista su prepisani u najvećem delu svi članovi, od tih zemalja, recimo kod njih ne postoji ovo načelo, zato što je taj neko dužan da u roku od pet dana, u stvari 72 sata, dokaže, odnosno pruži neki dokaz zbog nezakonitog boravka na teritoriji Švajcarske.
Prošle godine je taj zakon usvojen i referendumom su se građani 70% izjašnjavali o njemu, zato što su tamo 20% ukupnog stanovništva stranci, koji su na ovaj ili onaj način ostvarili tamo pravo boravka. Čak su rigorozne kazne. Em što ne postoji ovo načelo, em je zatvorska kazna povećana sa 9 na 18 meseci, u slučaju da taj neko to ne učini u roku od samo pet dana.
Vi ovde sada kažete - nećete da prihvatite da bude odmah, nego bez odlaganja, što je vrlo rastegljiv termin, a sa druge strane ne razumete da je kolega Koprivica upravo želeo to da taj neko na osnovu člana 18. pruži identifikacioni podatak, podatak o članu porodice, o ispravama koje je izdala zemlja porekla, adresu prebivališta, ko je on i šta je.
On ne može da se pojavi i nadležni organ zna, on ga je locirao i zna da on nezakonito boravi, i malopre ministar kaže - nije na njemu da dokazuje krivicu. Već je dokazana krivica da je on to uradio, ali vi u članu kažete da on ulazi u taj postupak, a onda ne može da se brani ćutanjem, ne može da dođe i da ćuti ko mumija i da kaže - ne znam ni ko sam, ni šta sam, ni odakle sam.
Da vam kažem nešto, prvo bi ministar morao da zna da ima i dan-danas, verujem, i na aerodromu Nikola Tesla se inače nalaze oni koji se verovatno danas spremaju za deportaciju, koji se upravo tako ponašaju, dolaze iz raznoraznih zemalja i brane se ćutanjem.
Kako oni mogu da uđu u postupak za dobijanje azila? Ne mogu nikako. On kaže - došao je, ne znam odakle, iz Sudana, odavde, odande i kaže - došao sam i ćutim, nemam pojma ni ko sam, ni šta sam.
Imate vi takve, gospodo iz MUP, vas poznajem, gospodine Todoroviću, ne znam ko je ovaj gospodin koji pogrešno savetuje ministra, ali vi vrlo dobro znate da postoje upravo takvi primeri. I država bez odlaganja, odnosno odmah, što je terminološki ispravnije, deportuje njih ili ne zna gde i šta će sa njima. Po nekoliko dana ih drži tu, on je nezakonito došao i šta je on, šta on predstavlja?
Ne možete tako neozbiljno da primenjujete jedno načelo. Ako ste se odlučili za to da se on ne kazni, kao u Švajcarskoj, zatvorom od 9 ili 18 meseci, bilo koliko dana, onda morate posle toga da ga uvedete u normalan postupak. I sam član 8, na koji je kolega podneo amandman, upravo govori o tome da on traži, to je uradio, napravio je taj čin, već je došao, nezakonito boravi, ali mora da uđe u postupak, a kada uđe mi ne možemo da nagađamo ko je i šta je. Mora bilo kakav dokaz o sebi da pruži.
U tome je stvar i mislim da ministar nije razumeo, rekla sam da ću pokušati još dodatne argumentacije da pružim, a kasnije ćemo videti da li će skupštinska većina, pozivam vas da u danu za glasanje, odluči da prihvati amandman kolege Koprivice, jer je on potpuno u skladu sa ostalim načelima i članovima zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član je napisan tako široko i jedino mogu da ga tumačim na način koji je prilagođen ovome što piše ovde, jer se traži da, kao što je rekao kolega Arsić, osoba koja će da radi u Komisiji za azil bude diplomirani pravnik koji ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci. Vidite šta kaže, poznaje propise iz oblasti ljudskih prava.
Ne znam da li vi nameravate da u Komisiju za azil zaposlite nekog od poslanika SRS, koleginica Radeta zaista ne može da prihvati da radi taj posao, ne može kolega Jerković, ne može kolega Krasić, kolega Sreto Perić ne može, ne može kolega Aleksandar Vučić, ne može gospodin Petar Jojić, ne može gospodin Koprivica, a to su jedini pravnici sa iskustvom, koji poznaju oblast ljudskih prava, i drugi članovi SRS, i uvaženi, ali ne oni koji su došli na krilima buldožer revolucije, nego profesori pravnog fakulteta i akademici, kao i razne druge ličnosti koji se pojavljuju, advokati, na naučnim skupovima SRS, gde smo tumačili kako se krše ljudska prava državljana Srbije koji se nalaze u antisrpskom haškom kazamatu.
Volela bih da je ovde ministar Jočić da nam objasni koji će kriterijum da bude da procenjuje. Ovo mi je jasno, donese diplomu pravnog fakulteta, dokaže da ima pet godina radnog iskustva. Kako će ministar Jočić, pošto kaže ovde ministar, a ne Ministarstvo, to je bila primedba kolege Markovića malopre, da proceni ko se od njih razume u oblast ljudskih prava?
U oblast ljudskih prava se svakako razumeju svi ovi srpski radikali koje sam nabrojala, jer se nalaze u timu koji pomaže odbranu predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja. A kako da se u to razume neko ko je servilan.
Zamislite kada se u oblast ljudskih prava ne razume onaj Vukčević pominjan malopre koji je, kao što je rekao gospodin Nikolić, pre za neko drugo mesto nego za sudnicu, a rimuje se.
Onda vi sada kažete, da se razume u oblast ljudskih prava, a nije ih briga za prava jednog čoveka koji se, a to je predsednik naše stranke, na pravdi boga pet godina nalazi tamo. Videli ste i znate, kao i čitava javnost, čitav svet, da će on da zgazi i već je zgazio potpuno Haški tribunal. Njegova istina i pre svega njegovo znanje će potpuno u paramparčad da razbiju tužioce Haškog tribunala.
Uostalom, gospodin Jojić je prošle nedelje u jednom svom brilijantnom nastupu u istoj kancelariji Vukčevića, onoj nesrećnici Kristini Dal održao predavanje i rekao joj je kako morjau da rade oni koji misle da se na bilo koji način suprotstavljaju ne samo srpskim radikalima nego svim patriotama i svim ljudima koji se bore i borili su se za slobodu našeg naroda.
Kada je gospodin Petar Jojić, koji je bio savezni ministar pravde, koji je prvi kvalifikovao i rekao ko je Karla del Ponte i nazvao je pravim imenom, prošle nedelje objašnjavao toj nesrećnoj Kristini Dal da ona ništa ne zna, da ona nema pojma kako se ispituju i kakav iskaz mogu da daju ljudi ovde, da će dobiti krivičnu prijavu svako onaj ko na takav način, on je jutros govorio o tome i na konferencijama za novinare, pokušava da krši ljudska prava građana Srbije, slavnih četničkih vojvoda i ostalih ljudi koji su bili dobrovoljci SRS. Onda moraju da znaju s kim imaju posla.
Vi sada planirate da zaposlite ljude koji imaju tu uslovno rečeno kvalifikaciju, a pojma nemaju o ljudskim pravima. Ministar, čiji je to resor do juče bio, u to se uopšte ne razume, taj Rasim Ljajić. Da se razume u to, on bi sve ove godine uradio ono što je trebalo da uradi. Ne nego je on, zajedno sa Koštuničinom vladom i sa ostalim servilnim korpusom prema nakazi Karli del Ponte, dostavljao sve ono što je ona tražila, a sa druge strane, na sve i mnogobrojne zahteve tima koji pomaže odbranu prof. dr Vojislava Šešelja su se oglušavali, ne samo on nego i drugi nadležni državni organi koji su bili u obavezi da rade svoj posao.
Mislili su da će takvom vrstom opstrukcije da dezavuišu mogućnost da se on spremi, da se brani i da se odbrani. Videli ste da ne mogu. Samo četiri sata su bila dovoljna da ojača duh ne samo srpskog naroda, nego i pripadnika nacionalnih manjina. Neka vam kaže kolega Oto Kišmarton kako su njegovi sunarodnici u Vojvodini pozdravili onakav istup dr Vojislava Šešelja i kako to pozdravljaju drugi predstavnici drugih vera i nacionalnih manjina, jer je on govorio samo istinu, a to je da su Srbi, najstradalniji narod na ovim prostorima, i drugi naši građani koji žive ovde stradali zbog takve politike koju personifikuju oni koji se tobož razumeju u ljudska prava.
Moram da vas uputim na to, gospodo iz MUP-a, nemate drugog načina, da uzmete i da proučite sve ono što je bilo ko govorio na tim skupovima, uglavnom su održavani u Sava centru, a to su bili ugledni naučnici i poznavaoci oblasti ljudskih prava koji su dolazili na poziv SRS.
Ako vama nisu dovoljne reči vrsnih advokata, ako vam nisu dovoljni elaborati koje su oni podnosili pred našom javnošću, učestvujući na tim skupovima, onda ne znam kako ćete vi da procenite, jer neko može da vam kaže "razumem se u ljudska prava tako što sam proučio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima", a prošle godine se niko od tih vajnih pravnika koji se razumeju, a da nisu iz ovog patriotskog korpusa, nije javio da se oglasi zato što se krše prava jednog čoveka, odnosno predsednika naše stranke.
Kolega, vi se razumete u nešto drugo, ali to je pitanje o kome ćemo da raspravljamo kada na dnevni red dođu zakoni iz vaše oblasti, ali kao narodni poslanik, kolega Vukoviću, vi biste mogli i da se oglasite kada se krše bilo čija ljudska prava, a kamoli prava jednog čoveka koji je dobrovoljno otišao da se brani sam i odbraniće se, u to budite sigurni.

Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 136. i 147. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Po članu 136. Vlada, odnosno predlagač zakona su dužni da uz obrazloženje napišu koji je ustavni osnov za donošenje zakona, razloge zbog kojih se donosi. Zadržaću se na ovoj trećoj alineji, objašnjenje osnovnih pravnih instituta pojedinačnih rešenja i pojmova.
Vidite da smo stigli do člana 22. Predloga zakona o azilu, a da uopšte nismo ustanovili šta je Vlada Republike htela da kaže kada je u pitanju pojam azil.
Ta reč ima etimološko poreklo od stare turske reči koja znači zbeg, utočište, pronalaženje mesta, kao što je neka konoba, gde ljudi mogu da se prehrane i da se okrepe, odnosno da nađu utočište, a mi sve vreme razgovaramo o pojmu azil koji nema mesta u Ustavu Republike Srbije, za koji nije u prvom članu dato autentično tumačenje šta predstavlja.
Druga stvar, to je zaista skandalozno, da po članu 147. Poslovnika, to je drugi prekršaj Vlade, ona omalovažava Skupštinu i krši Poslovnik Narodne skupštine, jer pošto nije objašnjen ovaj pojam po članu 136, šta je zapravo azil, koji inače kao takav ne postoji u Ustavu Republike Srbije, po članu 147. gospodinu Sreti Periću je dala obrazloženje pojma stranac, na šta je on reagovao, da Vlada Republike Srbije u tom smislu ne prihvata amandman što vodi računa o izbeglicama.
Hoće li neko da nam objasni, neka se vrati Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova, do kraja ove rasprave, da li su azil i utočište isto za njega, da li su ta dva pojma sinonim jedno za drugo i da li je stranac isto što i izbeglica?
Da li je za vas gospodin Milorad Buha izbeglica ili je on Srbin, kao što sam ja iz Kragujevca, kao što ste vi iz Vranja ili vi kolega iz Kruševca ili gospođa Radeta iz Gubera, okupiranog od strane ustaša Livna, ili gospođa Tabaković iz Vučitrna ili razgovaramo ovde o ne znam čemu? Ovo je uvreda za dostojanstvo Narodne skupštine. Ovo je zaista bezobrazluk.
Nisam stigla da pogledam sva pisana obrazloženja Vlade, ali molim vas, kada sam ovo videla, prišla sam kod kolege Buhe da ga pitam da li je obratio na ovo pažnju.
Ovo je vrhunac bezobrazluka da Vlada Republike Srbije i MUP za stranca, koji može da bude iz bilo koje države na planeti, koji dolazi ovde jer mu se krše verska, osnovna ljudska prava itd, kao što je i naveo član 57. Ustava ili kao što je naveo 1. član ovog zakona i član 6, vi ga izjednačavate sa čovekom, odnosno sa Srbinom koji je morao, zbog toga što je bežao od ustaškog noža, da se skloni i od šiptarskih balista, terorista, sa svog vekovnog ognjišta.
Nemojte da mešate te pojmove i vređate dostojanstvo srpskog naroda i poslanika. Ako niste bili sposobni da napišete zakon kako treba, da u svojoj glavi, pre svega, sam ministar i Ministarstvo rastumače šta su ti osnovni pojmovi, imate još uvek šansu po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, po članu 143, da se zakon povuče u toku pretresa i to je sada jedini način da se uradi.
Sve vreme vas ubeđujemo. Pustite vi ove kozmetičke promene. Prihvatili ste amandman gospođe Lidije Vukićević, moj amandman i kolege Dejana Mirovića, Momira Markovića; to su gramatički, odnosno lingvistički ispravnije napisani članovi zakona i onda kažete – ajde, mi smo nešto prihvatili. Suština nije rešena, dame i gospodo, od početka. Brkate dva pojma – azil i utočište i stranac i izbeglica.
Hvala i vama, gospodine Mrkonjiću, ali je ovo toliko konfuzan zakon i uvredljiv za svakog čoveka koji sedi ovde, a mogu misliti kako je kolegi Buhi, koji je jedan častan Srbin, koji nije stranac i koji je predsednik vlade zapadne srpske države, nažalost u progonstvu, jer je morao da ode pod najezdom ustaša i onih koji su ih podržavali. Hvala.

Gospodine Mrkonjiću, vi zaista ništa niste krivi u ovoj situaciji. Prisutna sam bila u više navrata kada ste apelovali da se Dragan Jočić vrati u salu.
Javljam se po članu 93. Poslovnika, da vas podsetim na jučerašnji dan. Juče smo prekinuli raspravu po amandmanima u 16,30, zbog toga što smo dobili obaveštenje da Dragan Jočić ne može da dođe. On je danas došao, ostale su mu fascikle, torba, rekao nam je, odnosno nagovestio je jutros oko 10.30 da ima još neka neodložna posla. Koalicija mu čuva torbu. To je interesantno. DS Jočiću čuva torbu, to je neki znak, ali nama je potrebno da se on vrati u salu. Ukoliko se, sada se obraćam gospođi Kolundžija, gospodi iz MUP-a, ne vidim gospodina Aligrudića u sali, ukoliko se ministar Jočić ne vrati do 15.00 sati, besmisleno je kolega Mrkonjiću, ko god da je na redu da predsedava, da dalje raspravljamo o ovome.
Opet dolazim u situaciju, preći ćemo na član 23. i amandman kolege Aleksandra Martinovića, da mi ne znamo suštinu ovog zakona. Ne znamo budući status izbeglih lica koji se podvode pod strance, ne znamo šta je azil, šta je utočište, ne znamo osnovne pojmove ovog zakona.
Ministar nije prihvatio amandmane koji suštinski uređuju i menjaju ovaj zakon, mi ne želimo na takav način da učestvujemo u raspravi o jednom zakonu, koji se vama čini kao nešto u nizu što treba da se uradi, da bi vas prihvatili ovi vaši nalogodavci. Nama to nije cilj.
Ako govorimo o zakonu koji treba da reši pitanje tih ljudi, zna se šta su stranci, a šta su prognana, izbegla lica, neka se pojavi ministar i mi ćemo nastaviti rad. Ovako suočićete se sa situacijom da ćemo da se javljamo po povredi Poslovnika, jer mi nismo ovde došli, mi smo izabrani predstavnici naroda, izabrani od strane građana, da jurimo lasom Jočića koji trči negde okolo, ostavlja torbu u sali.
Nemamo razloga da se tako ponašamo, odgovorni smo, ozbiljni ljudi, tražimo da se radi po Poslovniku. Privedite ministra Jočića, nađite mehanizam da privedete ministra policije i u 15.00 sati s njim možemo da nastavimo da radimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, niste u toku cele ove radnje i duha zakona, kako vi kažete, koji menja SRS. Jer da su prihvaćeni amandmani koje smo obrazlagali u vašem odsustvu i u toku jučerašnjeg dana, videli biste da je ovaj amandman logičan sled intencije SRS. Pokušali ste to, doduše u malo nervoznom tonu, da izvrgnete ruglu i optužite SRS kako u jedan deo organa i odeljenja MUP-a nema poverenje. Ne radi se o tome.
Vidite šta je želeo kolega Martinović. Pre dva sata smo razgovarali o tome, i očekujemo od vas objašnjenje i kolega Buha insistira na tome kao predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, da nam kažete da li su isto stranac i izbeglica. To vas pitamo zbog činjenice da se na tri amandmana daje obrazloženje, to je amandman kolege Srete Perića, gde on u članu reaguje gde se pominje - stranac, a Vlada nam daje obrazloženje gde pominje reč - izbeglica. Jednostavno smo zbunjeni.
S druge strane, vrlo dobro znate da status izbeglih lica iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske – postojao je rok, je l' tako kolega Buha? – do kada su morali da se prijave, sada svojim diskrecionim pravom na poseban zahtev komesar za izbeglice odobrava. Dakle, morala bi da postoji preporuka.
Skoro je bio jedan takav slučaj i gospođa Željka Radeta, koja evidentira izbeglice na području opštine Zemun, jednu takvu preporuku je dala za jednu staru gospođu koja nije imala zdravstveno osiguranje, nije mogla da se leči, iz prostog razloga što je propustila, uslovno rečeno, taj rok da se evidentira, ali naknadno se utvrdilo da je ona stvarno ta gospođa, da je morala da izbegne iz okoline Knina, da napusti svoje ognjište, da je dosta stara i da bi to trebalo po pravu da joj pripada.
Vidite o čemu se ovde radi. Samo je primenjen princip efikasnosti SRS. Kada vam kažemo - disciplina, efikasnost, borba protiv kriminala, protiv korupcije, to nisu sve šuplje i prazne reči. Kada vam kažemo da ćemo svako ministarstvo uspešnije da vodimo kada preuzmemo vlast, to su činjenice.
Ovde se samo radi o tome, to je objašnjavao gospodin Jojić, naš ovlašćeni predstavnik, kao stari policajac – mislim, gospodine Jojiću, da biste sada imali čin generala policije da ste aktivni policajac – kao čovek koji zna da je postojalo to vreme efikasnosti i ažurnosti policije, a pošao je od te činjenice i kolega Martinović.
Da ste vi prihvatili, što je bilo realno, amandman SRS, bili bismo u situaciji da svaka jedinica MUP-a u Dimitrovgradu, Preševu, Subotici, evidentira zahtev za azil.
Onda se ovde kaže da odmah, to je amandman kolege Martinovića, prosledi nadležnom organu. Nadležni organ, gospodine Jočiću, sami ste malopre rekli, još nije formiran, to će biti kancelarija za azil. Vrlo lako, formiraće se kada se usvoji zakon. Do Soluna sto somuna. Čekajte, mi sada govorimo ne hipotetički, nego šta bi bilo kada bi bilo.
Naša namera je bila, u slučaju da ste usvojili taj amandman, da ovaj iz MUP-a Dimitrovgrad, Preševo, Subotica odmah prosledi zahtev kancelariji za azil, a onda ona odlučuje.
A ovaj drugi stav kolege Martinovića uopšte nije sporan što se tiče ne tehničke stvari, nego izrazio nameru da traži, zamenjuje se rečima - podnosio zahtev kojim traži.
Završiću time što ste pokušali opet da zamenite teze. Gospodine Jočiću, verovala sam u ovaj drugi vaš mandat na čelu MUP, da ćete imati bar toliko sluha kada preuzmete vlast od onih protiv kojih ste počeli navodno da se borite šest meseci posle 5. oktobra.
Sada ste tu lepo i zajedno ste, da ćete da poštujete obaveze koje nije poštovao Dušan Mihajlović i da ćete, pre svega, da isplatite nagradu prof. dr Vojislavu Šešelju, javno obećanu, za otkrivanje tri ubistva u iznosu od 900 hiljada tadašnjih nemačkih maraka, i da ćete da nam vratite džip, koji je imovina SRS.
Ovako sada vi nas optužujete da mi ne verujemo MUP, a pre bismo mogli to da prevedemo na teren da ne verujemo nekome od vas, jer ta javna obećanja i ono što je trebalo da uradite, kada ste preuzeli MUP, niste uradili, a policiji u najvećem delu svakako verujemo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 93. Poslovnika koji reguliše učešće ministra i da iskoristim vaše učešće, gospodine Jočiću.
Vi lično, čini mi se, ispravite me ako grešim, najmanje 16 godina poznajete prof. dr Vojislava Šešelja. Vi ste pravnik po struci. U više saziva ste bili poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i verujem da ste kao Srbin i kao patriota, tako se izjašnjavate i predstavljate, bili ponosni na ono što je prof. dr Vojislav Šešelj govorio na Mitrovdan, 8. novembra, u Haškom tribunalu, kada je počeo svoju briljantnu odbranu pred tim zlikovcima koji žele da se obračunaju sa svakim Srbinom koji je časno branio svoju državu i svoj narod.
Gospodine Jočiću, kada je bila sednica Odbora za odbranu i bezbednost postavila sam vam pitanje, pre toga gospođa Radeta, čini mi se da ste i pisani odgovor dali, da se u Ulici Jevrema Grujića u Beogradu nalazi kancelarija Haškog tribunala. Pitala sam vas, vi ste mi rekli, odgovorili ste to isto i koleginici Radeti, da je MUP preuzeo nadležnosti bivšeg saveznog MUP-a i da se tu nalazi jedan portir, ustvari čuvar, policajac, koji obezbeđuje, kao i kod svih ostalih diplomatskih, kako ste rekli, predstavništava i kancelariju Haškog tribunala u Beogradu, koja je u pravom smislu reči zatvor, odnosno mesto gde se zlostavljaju, muče i maltretiraju ljudi, o čemu je govorio gospodin Jojić.
Opet vam tvrdim i izvinjavam se pojedinim ljudima koji će biti svedoci odbrane prof. dr Vojislavu Šešelju, neki od njih su bili vaše kolege davnih dana u ovoj skupštini ovde, a cenjene su i proslavljene četničke vojvode. Rekla sam vam tada da ih tamo zadržavaju 48 ili 72 sata. Ma kakvi, rekli su mi da se to dešava i danima, dešavalo se da tamo odvedu ljude i da budu sedam do 10 dana. Tako je taj jedan gospodin, koga ovi zlikovci ovih dana proganjaju, reagovao na izlaganje koleginice Vjerice Radete u prepodnevnom delu zasedanja, jer se to dešava danas ovde u Beogradu.
Verujem, i vi ne možete da kažete drugačije, gospodine Jočiću, nego čitava domaća javnost, a i svi ljudi iz čitavog sveta koji su pratili svedočenje, odnosno istup našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, i kao doktora pravnih nauka i kao političara, kao čoveka koji je dao svedočanstvo jednog vremena, koji je napravio istorijski elaborat pred sudskim većem koje očigledno ništa ne zna, predlažem vam, gospodine Jočiću, pošto se zaista danas dešava da Kristina Dal boravi u Beogradu, da krši ovlašćenja koja su joj data i po zakonu koji ste vi usvojili o saradnji sa Haškim tribunalom, da se vi lepo proslavite i da steknete mnogo veći ugled u srpskom narodu, da iz ovih stopa naredite da je privedu i da policija krene da je ispituje zbog činjenice što krši sva ovlašćenja koja ima na području Republike Srbije.
Dakle, vi možete sada da reagujete kao ministar, da verujete na reč ljudima koji su u timu za odbranu prof. dr Vojislava Šešelja. Obratili su vam se ljudi koje ta nesrećnica proganja, zloupotrebljava. Ona traži da ljudi dođu u kancelariju ovog idiota Vukčevića i da ih tamo saslušava. Krši, dakle, sve norme međunarodnog prava, ovlašćenja koja ima kao predstavnik tog tužilaštva koje štancuje optužnice i optužuje ljude na pravdi boga.
Lepo imate priliku danas, ovog dana, još je i praznik, da se proslavite kao Dragan Jočić, naredite da se privede pod hitno Kristina Dal u prvu policijsku stanicu, 29. ili već gde, i da je vaše kolege policajci ispitaju i da joj se zabrani dolazak, da se lepo gospođa deportuje i da više nikada ne može da dođe u Srbiju i da se tako ponaša. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je ministar ovde, mi bismo zaista pokušali, spremni smo da argumentovano učestvujemo u raspravi o amandmanima koje je podnela Poslanička grupa SRS-a. Ubedili bismo ga da, na očigled javnosti, ili odbije našu argumentaciju da povuče ovaj zakon iz procedure, ili da prihvati sve amandmane, ili da, kao što reče gospodin Buha, ozbiljno krene od prvog člana, od definisanja toga šta je to zapravo azil.
Amandman kolege Vukovića, o kom raspravljamo, suština je od koje krećemo i ako budete pažljivo pratili, kako rasprava bude odmicala, imaćemo prilike da govorimo o nekim čisto tehničkim stvarima. Molim vas da obratite pažnju na to.
Ne znam koliko ste uopšte pratili uporednu praksu drugih zemalja, da li ste gledali kako je u našem okruženju, u zemljama EU, koja je uslovila, zbog potpisivanja Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju, da se usvoji ovakav zakon o azilu, ali je to štancovani zakon u pravom smislu reči. Nije, suštinski, primenljiv na Srbiju i na ono o čemu je govorio gospodin Buha, jer mi imamo sasvim drugačije slučajeve azilanata.
Ne možete da govorite o ekonomskim ili političkim azilantima u Srbiji, kao što oni postoje u nekim drugim zemljama Zapadne Evrope, tog sveta koji ne zanima ništa osim da nam otima Kosovo i Metohiju i da nas uništava, da nam kroji sudbinu na način na koji su to oni zacrtali, što možete da vidite i na osnovu poslednjih informacija koje stižu iz Brisela i, uopšte, iz centara moći, koji se upinju da nama Srbima govore šta i kako treba da radimo.
Molim vas da ozbiljno uzmete u razmatranje ovaj suštinski amandman, to je početak cele priče kolege Vukovića.
Ako mi, u odnosu na međunarodno uporedno pravo i na osnovu konvencija koje već postoje, tj. na osnovu ove jasne rečenice u prvom stavu člana koju kolega Vuković predlaže, ne definišemo šta je to azil za nas ovde, u Srbiji, onda je besmisleno da dalje pričamo. Onda možemo da se zadržimo, zaista, na onom zakonu iz SRJ koji je regulisao status azilanata, odnosno na uredbama Vlade i druge zakone koji regulišu status naših nesrećnih sunarodnika, izbeglih i prognanih lica, koji su morali da napuste svoje teritorije. Spremni smo da diskutujemo o tome na veoma jasan i argumentovan način.
Koliko je važno za svaku državu da ima ozbiljan zakon o azilu, govori vam primer Švajcarske. O tome ću kasnije da govorim, kada bude moj amandman došao na dnevni red, u još nekoliko rečenica.
U toj državi je status azilanata i, uopšte, pojam azila i dobijanje azila –problem za njihovo društvo, pošto su oni zemlja koja prednjači u broju stranih lica koja na takav način traže stalni boravak u toj razvijenoj zapadnoevropskoj zemlji. Oni su, čak, išli dotle, jer to njihov ustav dozvoljava, naravno, takvo izjašnjavanje je moguće i po Ustavu Republike Srbije, iako mi to ne zagovaramo, da je, referendumom, svaki građanin Švajcarske prošle godine, u septembru, dao svoj glas za ili protiv.
Njihov zakon je prilično restriktivan, ali ako pogledate odredbe švajcarskog zakona o azilu, ako pogledate zakone zemalja u okruženju, bivših socijalističkih republika, videćete da se i te kako razlikuje položaj azilanata tamo i situacija koju imamo ovde.
Ne možemo pod azilante u Srbiji da podvedemo izbeglice koje moraju da imaju drugačiji tretman nego što to predlagač traži.
Zato je neophodno, ako ste tu još uvek, kolega Mrkonjiću, da, jeste, da odmah insistiramo na tome da dođe ministar Jočić i da ga ubedimo da prihvati neki od ovih amandmana, mada mislim da je veoma brzopleto rađen ovaj zakon u nadležnim službama i da biste morali da ga povučete iz procedure.
Svaki od ovih članova zahteva mnogo veću pažnju, mnogo bolje obrazloženje, ako hoćete da donosite zakon koji će da traje. Očigledno će morati da se desi da SRS, posle sledećih izbora, odmah i ovaj zakon menja, kao što će i mnoge druge morati da stavi van snage.
Onda recite građanima Srbije da radite Sizifov posao i da će zakon biti primenljiv i obavezujući, ali da nije primeren situaciji, pre svega, položaju izbeglih lica koja žive na teritoriji naše zemlje, prognanih sa svojih vekovnih ognjišta, bežeći pod ustaškim nožem, nažalost, u otadžbinskom ratu devedesetih godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo mi srpski radikali počeli, još devedesetih godina, i predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, da govorimo, i sa ove skupštinske govornice, i na svakom mestu, da je opasna uloga pojedinih međunarodnih organizacija, svakako da smo mislili na UNHCR i na njihovo vršljanje, i to na prostoru širom srpskih zemalja, naročito ovde kod nas u Srbiji, ali, pre svega, u Republici Srpskoj Krajini.
Verujem da će kasnije nešto o tome da kaže, mada je dosta govorio, i sam gospodin Buha, ali da podsetimo, naročito vas iz stranaka koje vršite vlast, kako je formirana Republika Srpska Krajina, zapadna srpska država.
To bila legitimna vlast, s izabranim predsednikom, s izabranom vladom, koja je, nažalost, sada u progonstvu i čiji je predsednik gospodin Buha, naš uvaženi kolega koji sedi u skupštinskim klupama. Dakle, imala je svoj parlament i bila podteritorija, i to srpska teritorija pod zaštitom UN-a i UNHCR-a.
U to vreme, političari bez ikakvog kredibiliteta, a deklarisali su se kao neka opozicija, a jedina opozicija tadašnjem Miloševićevom režimu je bio Vojislav Šešelj i njegova SRS, branili su i u svakom trenutku bili spremni da štite i UN, i ovu njihovu organizaciju, i sve ono što su oni činili, uz naše upozorenje da će prvi trenutak i prvi signal koji dođe od strane Amerike i zapadnih sila iskoristiti da se daju u beg, što su, naravno, i uradili, ostavili su nezaštićeno stanovništvo. Nikada ih nisu interesovali Srbi, ni kao ljudi koji su tamo živeli, a sada, nažalost, to ne mogu na svojoj teritoriji, niti sada, kada su u statusu izbeglica.
Moram da vas pitam, kolege iz DS-a, DSS-a i G17 plus, da li vi putujete autoputem Beograd-Niš, recimo, da li srećete ta vozila UNHCR-a i da li vam se dešava da u nekoj od ove tri trake, u jednom ili u drugom pravcu, morate odmah da se sklonite, zbog činjenice da oni idu kao najbahatije vozilo koje može da se pojavi; to su kao oklopna vozila, džipovi koji su blindirani i koji imaju one velike antene, koji u svakom trenutku štite i vozače i svakoga ko se nalazi u tim automobilima?!
Molim vas, recite mi, da li su oni, pošto imaju takve mere zaštite, bilo šta učinili u bilo kom od ovih izbegličkih centara, a ranije je o jednom takvom, gde je zaista očajno stanje, u Mataruškoj banji, govorila gospođa Radeta, koja je u više navrata obilazila taj kolektivni izbeglički centar? Recite mi, molim vas, reći će vam i ona, da li su ti ljudi, za sve ovo vreme od kada su tamo, videli predstavnike UNHCR-a, pa makar i tako da idu i tako se bahato ponašaju?
Moram da vas podsetim na jednu još drastičniju činjenicu, da je jedno takvo vozilo usmrtilo predstavnika izvršne vlasti Republike Makedonije i da nikome za to nisu odgovarali, ministra odbrane.
Stoga je, zaista, neverovatno da ne prihvatate amandman kolege Krasića, koji jasno govori da moramo da ograničimo delovanje UNHCR-a i svake međunarodne organizacije koja dolazi na suverenu teritoriju Republike Srbije.
Jeste vi stavili, u čl. 19, 20. i 21. zakona, koji su to organi po zakonu o azilu koji preuzimaju na sebe odgovornost za sprovođenje svih ovih odredaba zakona. Dakle, kancelarija za azil, komisija za azil, centar za azil. Ovako se otvara prostor za njihovo nesmetano i dalje delovanje, što oni i rade, sa raznoraznim, tzv. nevladinim organizacijama, pa pomoć koju treba da dobiju, koja navodno stiže od UN-a, Srbi koji su prognani sa svojih ognjišta ne dobijaju, nego veoma često ta pomoć završi tako što je preprodaju pojedinci koji su se obogatili na tome.
Naravno, svako mora da vodi računa o tome šta će posle da radi i kako sada živi, kako radi, tako će mu i biti. Kada se neko bogati na muci drugih, mora da vodi računa o tome da će kad-tad za to da polaže račune.
Znači, samo iz mera opeza, iz gorkog iskustva koje imamo, tražimo da prihvatite ovaj amandman. Ako ste želeli da jednim posebnim zakonom regulišete položaj azilanata u našoj zemlji, a pobrkali ste pojmove kada su u pitanju ova prognana, odnosno izbegla lica, o čemu ćemo kasnije da govorimo, kada dođu ti članovi na dnevni red, onda se, lepo, gospodo, ograničite na to ko s njima može da sarađuje. Ionako nam je država izbušena kao švajcarski sir i ovde radi ko šta hoće.
Kad uđem u zgradu Narodne skupštine ili bilo gde, o Vladi da ne govorim, ovaj uvaženi gospodin je neko ko radi u MUP-u, ali verujem, kad dođe ujutru na posao i uđe u lift, da čuje one koji govore engleski ili neki drugi jezik, koji vršljaju po Vladi i rade šta hoće, nikome ne polažu račune. To se nama dešava od 5. oktobra. Takvi se nalaze i nesmetano se kreću i po zgradi Narodne skupštine.
Lepo, zakonski mi to da uredimo, kao što to rade ozbiljne države, pa da vidimo ko su oni koji donose te "darove", a treba da odgovaraju i po zakonima ove zemlje za svaki svoj prekršaj, eventualno, zloupotrebu. Znamo, od ovih organa iz čl. 19, 20. i 21, da su oni prekršili svoja ovlašćenja i da ne rade u skladu sa zakonom koji nam predlaže resorno ministarstvo.
Ako želite da država ide dobrim pravcem i da mi Srbi i ostali građani Srbije, koji živimo ovde, imamo suverenu vlast na našoj teritoriji, nemojte tek tako da nas stavljate dalje ''na izvolte'', pošto ste to činili svih godina, i pre nego što ste došli na vlast, a pričali ste o tome kako radikali šire, tobože, i Vojislav Šešelj, neku teoriju zavere. Videli ste da smo bili u pravu.
Zbog čega je otpočelo besomučno bombardovanje našeg naroda i države, koje je trajalo 78 dana? Zato što je izmišljena tzv. humanitarna katastrofa. Ko je slao te izveštaje centrima moći koji su o tome odlučivali, i u Stejt dipartment, i u zapadnu vojnu alijansu, i svuda gde su zagovarali da se bombarduju srpska država i njen narod?
Vodite računa o tome, mi to znamo, i kolege koji su ranijih godina bili članovi Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, i mi koji smo počeli da učestvujemo u njenom radu od ove godine. I koleginica Radeta, i kolegnica Donka Banović su članovi Odbora za migracije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Tamo je u nekoliko navrata bila rezolucija, izveštaj o položaju izbeglica, jedna takva - u junu ove godine, o položaju izbeglica na Balkanu. Morali smo da pišemo amandmane i naša delegacija je bila maksimalno složna u tom pogledu. Tamo se govori o nekakvom balkanskom ratu. Oni ne znaju šta se to dešavalo i da su Srbi proterivani sa svojih ognjišta, pa onako, paušalno govore u preambuli jedne od tih rezolucija, a da ne govorim o činjenici da su netačni podaci.
Ko su ti koji dostavljaju izveštaje i podatke? Naš Komesarijat za izbeglice. Ali, kome oni više veruju? Međunarodnim organizacijama, kao što je ovaj ogranak, odnosno UNHCR, koji je organ UN.
Prema tome, moramo zbog nas samih, zbog budućnosti ove države i činjenice da moramo da čuvamo ono što je naše i da mi ovde uređujemo prava i položaj svakog čoveka i građanina, da prihvatimo ovakva rešenja, jer su ona jedini putokaz da ćemo čvrsto da se držimo onoga što nam propisuje Ustav, što nam propisuju zakoni i što treba da rade nadležni državni organi.
Međunarodni ugovori, konvencije, sporazumi, saradnja, sve nas to i te kako obavezuje, ali nemojte da dozvolimo da u Srbiji vršlja kako ko hoće i da to zloupotrebljava. Opet podvlačim, najgore je što se preko ovakvih organizacija pojedinci bogate na muci tog prognanog i unesrećenog srpskog naroda, koji danas živi, toliko godina posle zbega sa svoje zemlje i iz svoje kuće, u izuzetno teškim uslovima.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez ovog stava i dopune člana 6. koji je predložio kolega Nemanja Šarović, ovaj zakon teško da može da opstane.
Prvo, kolega Krasić vam je govorio pre nekoliko dana da Ustav Republike Srbije uopšte ne poznaje pojam "azil". Zapitao se, ne znam, kolega Krasiću, da li vam je ministar odgovorio ili nije, da li je azil sinonim za utočište ili obrnuto?
Član 57. Ustava Republike Srbije tačno kaže šta je to što definiše položaj jedne takve osobe ako je strani državljanin kada se desi ta situacija. Član 57. Ustava kaže: "Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi, ili zbog svojih političkih uverenja, ima pravo na utočište u Republici Srbiji".
Sada dolazimo do stava 2. člana 57, što se apsolutno uklapa u amandman kolege Nemanje Šarovića, gde se kaže: "Postupak za sticanje utočišta uređuje se zakonom".
Ako je utočište azil, a vi kažete, otprilike, da jeste, tako smo razumeli predlagača zakona, onda mora zakonom da se uredi sve ovo gore navedeno, što je i logično.
Inače, moram da vam kažem, pošto su uvedena ovim zakonom dva načela, koja su definisana čl. 17. i 18. zakona, a to je načelo neposrednosti i načelo poverljivosti, jasno je da je kolega
Nemanja Šarović, podnoseći ovaj amandman, samo želeo da se član 6. uklopi, odnosno da sledi čl. 17. i 18, jer ako ste uveli ova dva načela, bez kojih bi bilo nemoguće da se sprovodi ovaj zakon, kako ćete da ga sprovedete ako se prethodno ne utvrde činjenice.
Neverovatno je besmisleno obrazloženje koje je dala Vlada za odbijanje ovog amandmana kolege Nemanje Šarovića. Zamislite, Vlada smatra da ovaj amandman nije pravno moguć.
Prvo, nadležni skupštinski odbor nije utvrdio da nije pravno moguć. Moguć je, i to je jasno po stavu Odbora.
Dakle, Vlada je u koliziji sa stavom skupštinskog odbora. Vlada mora da zna da je izvršni organ vlasti pod određenom supervizijom zakonodavne, odnosno Narodne skupštine i da je zaključak odbora stariji od zaključka Vlade. Prema tome, tu vlada nije u pravu.
Kaže se - budući da bi, ukoliko bi se usvojio ovaj amandman, bilo dozvoljeno proterati ili prinudno vratiti lice na teritoriju gde bi njegov život ili sloboda bili ugroženi zbog njegove rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkih stavova, ukoliko nadležni organ u postupku te činjenice ne utvrdi, a što bi bilo u suprotnosti sa Ustavom, međunarodnim obavezama Republike Srbije.
Baš je obaveza nadležnog organa, vi to kažete, samo ne u članu 6, nego u ova dva načela po čl. 17. i 18, da utvrdi činjenice. Šta će da rade nadležni organi po predloženom zakonu o azilu, po čl. 17. i 18? Oni će kroz načelo neposrednosti, čak je kolega Jojić to govorio prvog dana, kada je bila načelna rasprava, i mi se slažemo s tim da to strano lice može u prvoj policijskoj stanici da se izjasni, kad stupi na tlo naše teritorije. Ko zna koji su to načini na koje će da dođe na teritoriju Republike Srbije, da se dovija ovako ili onako, ali, dođe u prvu policijsku stanicu i kaže - zahtevam da mi država da azil. Međutim, moraju prethodno da se utvrde te činjenice.
To je ono što traži kolega Nemanja Šarović, jer ako on podnese zahtev, usmeno ili neposredno, treba da bude saslušan od strane ovlašćenog službenog lica, nadležne organizacione jedinice MUP-a Srbije, a mi kažemo - bilo koje, tamo gde svrati, o svim činjenicama relevantnim za priznavanje prava na utočište ili dodelu supsidijarne zaštite.
Vodite računa o činjenicama. Ako kažete da je besmisleno ovo što kolega Šarović predlaže, onda izbrišite članove 17. i 18, onda ne moraju uopšte da se javljaju nijednoj policijskoj upravi ljudi koji će da dođu, samo dođe i pojavi se onaj Džon Nejbor, onaj agent CIA-e, pošto je provaljen da je zajedno sa generalom Perišićem radio na subverzivnim delatnostima kada je u pitanju Vojska ondašnje Jugoslavije, odnosno Srbije.
Recimo, sada jedan takav zlikovac kao što je on, međunarodni agent, špijun, dođe i kaže, a verujte mi da je bilo i takvih slučajeva, zaista to znam, pojavi se neka takva osoba i kaže: ''Mene proganjaju, ja sam tamo ovako ili onako ugrožen'', dođe na teritoriju zemlje.
Mi moramo, bez obzira na to što imamo primedbe, sutra će srpski radikal da bude ministar policije, možda gospodin Todorović, idealan je za tu funkciju, možda neko drugi iz SRS-a, da pogledamo tamo u datoteku i vidimo da je taj neko trostruki agent, ustanovili organi naše državne vlasti, prate neku osobu.
Ne mislite, valjda, da oni sede skrštenih ruku. Možda Jočić ne zna šta se radi okolo, ali operativci i ljudi koji rade na tim izuzetno osetljivim poslovima, svaki organ jedinice MUP-a u svakom gradu, kod mene u Kragujevcu, u Čačku, kod kolege Baralića, ima odeljenje za strance, i ti ljudi, koji su obično po činu pukovnici u MUP-u Srbije, rade sa svojom operativnom službom na ustanovljavanju činjenica i praćenju stranaca.
Primera radi, može neki stranac da se pojavi ovde kao kooperant neke firme, može da se pojavi kao neko ko radi na ovim poslovima koje je kolega Jojić pominjao, pa ima, kao, neku legitimnu nevladinu organizaciju, pa je kriv i u zemlji iz koje je došao, pa ga proganjaju i neki zbog ne znam čega, dođe i kaže: ''Hoću da dobijem status azilanta u državi Srbiji''. Nadležni organi moraju da utvrde činjenice.
Recimo, u Srbiji je zaista, o tome smo pričali i do pet sati ujutru, izuzetno teška situacija. O tome najviše govore naši crkveni velikodostojnici, pre svega, Srpske pravoslavne crkve, ali i drugi, a ukupno je sedam tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji, da je veoma opasno delovanje destruktivnih verskih sekta.
Moram da vam kažem da postoji izvesna verska sekta koja dolazi iz države Juta u SAD-u. Oni koji to znaju i prate, obavešteni su da ceo grad, 20 miliona ljudi, pripada toj verskoj sekti.
Ne znam da li ste vi slušali gospodina Lukovića, koji je zaposlen u MUP-u Srbije? Da li je tako, kolega Todoroviću, vama se obraćam, moram vama, jer ministar nije tu, ne Draganu, nego kolegi iz policije.
Gospodin Luković je više puta u TV emisijama govorio o tome da su ti vajni predstavnici verskih sekti, u stvari, ovde na drugom zadatku. Ustanovljeno je ko su oni. Oni deluju na svakom mestu, pre svega na mlade ljude, uništavajući naše nacionalno tkivo, ono što je ćelija svakog društva, deluju i tako razgrađuju i uništavaju sve po Srbiji.
Neki takav može sutra da se pojavi, nije dobro uradio posao, nije vrbovao dovoljno tih, recimo, mormona iz Jute ovde u Srbiji, i oni mu tamo kažu - ne možeš više ovde da se vratiš, ili mu neko preti zbog toga, oni imaju metode raznog destruktivnog delovanja i vi to znate.
To je zaista dugačka priča i zahtevala bi da otvorimo raspravu o tome. Za nas koje to interesuje i koji to pratimo godinama, čitamo te publikacije, i u našoj stranci imamo eksperta za tu oblast, a to je gospodin Slađan Mijaljević, koji je više puta govorio o tome u javnosti.
Moram da vam kažem da ne možete takvom licu a priori da dozvolite da se pojavi u Kragujevcu, u Kraljevu, u Čačku, u Paraćinu i da mu kažete – ti si proganjan tamo, a on je ovde na subverzivnom zadatku, na vrbovanju vernika i SPC i drugih crkava.
Pa kažete – izvoli, ti si dobrodošao, jer tebe tamo proganjaju zbog tvoje veroispovesti. Možda ga ne proganjaju u Juti, ali ga proganjaju u Nju Džersiju, oni tamo neće mormone.
Verovatno vam je jasno da je državni organ u obavezi da utvrdi te činjenice. Iz političkih razloga neko može da se pojavi i da kaže, iz bilo koje države sa planete – mene tamo proganjaju zbog toga i toga.
Naravno da je u Srbiju dobrodošao svako ko se bori protiv globalizma, svaki antiglobalista, svako na planeti Zemlji ko danas prepoznaje najveću opasnost, protiv koje se, u globalnom smislu, bori i naš predsednik u Haškom tribunalu, jer šta je drugo taj ad hok kvazi sud nego oličenje globalizma danas. Dakle, svako takav je dobrodošao, jer on širi ideju koja će na kraju, videćete, da pobedi u pravednom i pravdoljubivom svetu.
Što se tiče ovoga šta treba da rade državni organi, molim vas, shvatite da je veoma ozbiljan bio kolega Šarović kada vam je to rekao, jer i član 57. Ustava kaže: ''Na osnovu zakona koji to utvrđuje''. Dakle, primera je mnogo, zaista bismo o tome mogli veoma dugo da pričamo. To je sve zarad mera opreza i zbog činjenice da tako uglavnom počinju stvari.
Zašto su mnogi zakoni promenjeni unazad osam godina, od dolaska Vladimira Putina na mesto predsednika Ruske Federacije, i zašto je jedinstvena Rusija, koja ima i koja će, verovatno, i na predstojećim izborima, 2. decembra, osvojiti tri četvrtine biračkog tela i mandata deputata u ruskoj državnoj Dumi, zašto su oni morali brzopotezno da donesu zakone kojima će da štite ruske državne organe?
Upravo zbog prethodne, Jeljcinove vlasti, koja se rukovodila ovim načelima koje vi sada slepo prihvatate. Opet kažem, ovo je štancovan, prepisan zakon, u najvećem delu, iz zemalja Zapadne Evrope, izuzimam tu Švajcarsku, koja i nije član EU i koja je imala specifičan zakon zbog situacije u toj zemlji.
Zašto su oni morali to da menjaju, zakon o verskim zajednicama, da se bore protiv sekta i protiv nevladinih organizacija? Zbog svega ovoga što vam mi navodimo kao primere, od školstva, preko zdravstva, preko državnih institucija, organa lokalne samouprave. Milion je primera gde nesmetano deluju takvi ljudi, koji su u svakom trenutku latentna opasnost za ovo društvo.
Da li su oni dobrodošli, to je sve veliko pitanje? Da li oni dolaze sa dobrim namerama? Sumnjam u to, jer bez neke veće koristi i bez bogaćenja na muci ovako jadnog i osiromašenog srpskog naroda pod DOS-ovskom vlašću, oni u Srbiji nemaju šta da traže.
Amandman je potpuno u skladu sa Ustavom, a obrazloženje Vlade Srbije neozbiljno, zato što je očigledno da se predlagač ovog zakona nije suštinski uplitao u to šta je kolega Šarović želeo da kaže.
Jedino ne znam da li je trebalo, da bih ubedila vas iz skupštinske većine da u danu za glasanje prihvatite ovaj njegov amandman, da napiše – a u skladu sa članom 57. Ustava, u obrazloženju. A, obrazloženje je sasvim solidno, iako ste hteli sve ovo da analizirate, a vidite i sami, detaljno sam vam obrazložila da članovi 17. i 18. predloženog zakona to traže.
Kako će da utvrde nadležni državni organi sve te činjenice, a lepo ste videli šta sve moraju da urade da bi došli do, prvo, podataka o toj ličnosti, jer postoje. Vidite, neko može da bude serijski ubica, da se nalazi na Interpolovoj poternici, i milion raznih situacija, naravno. Pre svega, mora da se predstavi - ja sam taj i taj, pa, da li je to njegovo lažno ime i prezime ili stvarno - to utvrđuju ljudi iz MUP-a, a oni znaju kako to rade u nadležnoj službi. Tu su i podaci o članovima porodice, da kažu, ako je to bilo koji od ovih osnova - ja sam došao zbog toga i toga, živim tu i tu, imam tu familiju ili je nemam.
Kad je reč o podacima o ispravama koje je izdala zemlja porekla, desiće se da neko dođe apsolutno bez ičega, a prenese brošuru neke sekte, navodno, verske organizacije i kaže – e, mene tamo proganjaju zbog toga, ili ponese člansku kartu neke političke stranke kojoj, navodno, pripada. Kod adrese prebivališta, ili je ima, ili je nema, to opet utvrđuju organi, otisci prstiju, fotografije – dakle, sve je to ono što traži kolega Šarović – "po prethodno utvrđenim činjenicama nadležnog državnog organa". Ako nema utvrđivanja tih činjenica, onda nema ni osnova da se razmatra bilo koji zahtev bilo kog stranca koji će da se pojavi na teritoriji Republike Srbije i da po našem ustavu, ovde se to definisalo kao utočište, i po zakonu o azilu, traži utočište ili azil u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Petroviću, pažljivo sam pročitala odgovor Vlade, jer ste vi rekli u načelnoj raspravi da će Vlada, vodeći računa o svakom podnetom amandmanu, dati odgovor koji zahteva da se zakon o Ustavnom sudu uskladi striktno sa Ustavom.
Međutim, kao što je rekao kolega Maraš, ovo nije samo stvar tehničke prirode, nego je suštinska odluka Vlade Republike Srbije da javno glasilo, dakle, ''Službeni glasnik'', ne objavljuje odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi, s tim što su kolega Maraš i koleginica Stanković otišli korak dalje, da se nadovežem na priču gospođe Vjerice Radete, pa su zatražili amandmanom da se u prvom stavu člana 49. dozvoli mogućnost da se objave i izdvojena mišljenja.
Veoma ste kontradiktorni ili jedni sa drugima nemate komunikaciju u Vladi, ili vas Koštunica nije obavestio kako je Vlada Republike Srbije radila kada se tiče objavljivanja pojedinih zakona. Evo, sada ću napraviti tu komparaciju i videćete da su u pravu i kolega Zdravko Topalović i kolege koje su podnele ovaj amandman.
Koji je javni interes i, prvo, kako se procenjuje da je to od šireg javnog interesa, kada je u pitanju procena interesa - da se objavi nešto što se tiče zaštite ustavnosti i zakonitosti? Sve se obraćaju Ustavnom sudu i svaka ustavna žalba je u osnovi to. Kada smo govorili u načelnoj raspravi da sada Ustavni sud, po novom ustavu, treba da ima takav značaj da se u sudskoj grani vlasti može posmatrati kao neki četvrti stepen zaštite, jel tako, sudske, jer samo stručni i kompetentni ljudi treba da odlučuju po žalbi svakog građanina, onda je jasno zbog čega smo insistirali da se svaka odluka objavi, a evo, imate i izdvojeno mišljenje. Zašto to?
Evo, gospodine Petroviću, u svim sazivima Skupštine, pratila sam veoma dobro za protekle, one tri i nešto, godine vlasti Koštuničinog mandata, vi ste bili neki vajni opozicionar, mada ne u pravom smislu reči, jer ste glasali skoro za sve zakone koje je predložila Koštuničina vlada, pravdajući se time, naročito kad je reč o grupi ekonomskih i socijalnih zakona, koji su katastrofalni, da su ih ostavili Pitić i Đelić ovima u nasleđe, pa je onda vama bilo lako da pritisnete zeleno dugme. Šta se desilo u "Službenom glasniku", gospodine Petroviću? Zatražite, kada odete ili u vaš poslanički klub ovde, Demokratske stranke, ili u Vladu, da vam daju brošuru koju je objavilo preduzeće "Službeni glasnik", u koje je sada otišao kolega Gavrilović, je li tako, pošto je dao ostavku na poslanički mandat, i videćete šta se dešava u "Službenom glasniku".
Koliko je onda apsurdno da vi nećete da objavljujete odluke po ustavnoj žalbi i izdvojena mišljenja, jer to može da bude svojevrsni prilog ne samo za sudsku praksu, nego i za svakog studenta pravnog fakulteta, za svakoga ko proučava Ustavno pravo, je li tako, to može da bude svojevrsna nadgradnja i samom Koštunici, koji je, očigledno, digao ruke od Ustava i od poštovanja Ustava od momenta kada je prestao ozbiljnije da se bavi naukom u tom smislu, jer je, navodno, ekspert za tu pravnu oblast.Gospodine Petroviću, nema zakona koji je usvojila prošla vlada a da ga "Službeni glasnik" nije ne samo objavio, kao što to mora, naravno, kao zakon, nego kao svojevrsni udžbenik. Znate kako to izgleda? Recimo, Zakon o turizmu, a resorni ministar je bio Bojan Dimitrijević, gde je Bojan Dimitrijević dobio ekskluzivno pravo od "Službenog glasnika", znači, to je morao neko da mu odobri, odnosno "Službeni glasnik", i da ima saglasnost ranijih ministara i Koštunice, kao premijera.
Dalje, Zakon o crkvi i verskim zajednicama, evo i to ću da uzmem kao primer, koji je obrazlagao u ime Vlade Republike Srbije bivši ministar za vere gospodin Radulović, i niz drugih zakona. Evo, tu je Zakon o stečaju i stečajnom postupku.
Svaki ministar je određeni zakon, koji normalno objavljuje "Službeni glasnik", preuzeo na sebe, kao svojevrsno autorsko pravo, jer je "Službeni glasnik" to objavio kao knjige, a ne kao izdanje zakona, pa je autor taj i taj ministar, ja sam pomenula ovu dvojicu-trojicu, pa oni daju predgovor, pa imaju svoje recenzente. Tako su ljudi želeli da se proslave i "Službeni glasnik" je to štampao. Nije to bilo kao obaveza da "Službeni glasnik" štampa zakon koji se usvoji u Skupštini, nego su to uradili da bi promovisali te ministre.
Da vam ne govorim, a jednom prilikom sam ovde iznosila "Službeni glasnik", da vidite kako su objavljivana dela gospodina Mićunovića. Iako nemam ništa protiv, jer je on predsednik Upravnog odbora "Službenog glasnika", je li tako, kaže tamo kakav je naslov knjige, zamislite - 106 izabranih skupštinskih govora. Onda mi možemo tomove da objavimo, što se tiče skupštinskih govora, jer mi srpski radikali u tome imamo najviše iskustva. Sada se pojavimo kod Gavrilovića i kod Mićunovića i kažemo – ajde, vi nama štampajte.
Znači, koji je bio interes da se ovi ministri promovišu tako i da sebi daju za pravo da su to njihova svojevrsna autorska dela?
Evo, kolega, gospodin Marko Danilović je nekada, kao sekretar Skupštine i kao aktivni učesnik u svim izbornim procesima, kao neko ko je radio u RIK-u, zajedno sa koleginicom Jasminkom, pomozite mi, kako se preziva, koja je zamenik sekretara, objavio Zbirku propisa vezanih za izborne zakone, odnosno za izborne cikluse. Ja to razumem i nemam ništa protiv, kao nijedan poslanik SRS-a. Znate li zbog čega? Zato što su svi ti propisi i sve ono što je RIK radio sadržani u knjizi gde je najveći doprinos dala baš SRS. Da nije članova RIK-a iz reda SRS-a, vi biste mogli da radite šta god hoćete posle završenih izbornih ciklusa i da muljate kako hoćete. Ali ne možete.
Sada je interes, gospodine ministre, da se svaka ustavna žalba objavi, čak i komentar, odnosno izdvojeno mišljenje. Jer, kako bi ostao trag, recimo, za neke neverovatne zakone, štetne po državu, koji su, pre svega, bili u suprotnosti sa Ustavom, koji imaju retroaktivni karakter, kao što je onaj čuveni Đelićev Zakon o ekstraprofitu, da nije bilo komentara i da nije bilo ustavne žalbe, koju je u ime SRS-a podneo gospodin Zoran Krasić. Mislim da je to bilo na nekoliko stotina strana. To bi se zaboravilo. Ovako će kao prilog, ne samo za istoriju, nego i za buduće generacije koje se budu bavile svim onim što je proisteklo iz Ustava - kako se Ustav krši, kako su ljudi podnosili ustavne žalbe - to biti zaista važan dokument.
Ne treba da bežite od toga i neće to više da košta Vladu Republike Srbije i ''Službeni glasnik'' od knjiga ovih pomenutih vajnih autora, koji, u stvari, ništa nisu uradili i nisu ništa napisali.
Kada jedan organ, odnosno organizacija, Autonomna Pokrajina ili lokalna samouprava, ili pojedinac, uđe u proces da traži zaštitu zakonitosti i ustavnosti pred Ustavnim sudom, izvinite, molim vas, ali to je veoma važna stvar i svaki od tih slučajeva, što kaže koleginica Radeta, bez obzira na to da li je zaštita ljudskih i manjinskih prava, da li je drastično kršenje zakona ili statuta organa i jedinice lokalne samouprave, zahteva i te kako pažnju javnosti.
Zašto to da krijemo? Zašto da to bude skriveno od očiju javnosti kada mi ne znamo šta će da se dešava i koliko će ljudi, koji su do sada išli pred Sud u Strazburu, da traži zaštitu pred ovim ustavnim sudom.
Dakle, veoma je smislen amandman, i jedan i drugi. To je odluka koja treba da proistekne iz, pre svega, vaše razboritosti, ako je imate, da jedna takva situacija bude pouka i za druge sudije. Menjaće se sudije Ustavnog suda, pa neka imaju i pisani trag u tom smislu, kao i celokupna, kako vi to volite da kažete, stručna javnost, koja će da procenjuje. Pre svega, da svaki građanin i svaki pojedinac zna da to nije radio uzalud i da je njegov komentar i mišljenje, na koje svako ima pravo, po zakonu, da iznese na sednici, svedočanstvo ne samo tog jednog postupka koji se vodi, nego jedne situacije koja je proistekla zbog kršenja Ustava i zakona.
Hvala vam na pažnji.

Kada ste već toliko gadljivi na javna preduzeća, gospodine Konstantinoviću, ne znam otkud tako brzopotezni odlazak gospodina Gavrilovića.
Pozivam se na čl. 1. i 226. Vi, gospodine Obradoviću, možete da mi date obaveštenja po sistemu tri, dva, jedan, ali - ne kreni, nego stani, kako ste rasporedili te funkcije.
Potpuno je nebitno da li je on bio član Upravnog odbora ili predsednik, to je neko od poslanika dobacio iz klupa, pa sam to uzgred rekla. Suština je u tome, to ste mogli da mi kažete, koliki je honorar dobijen za te knjige, odnosno za te "sjajne skupštinske govore".
Bolje bi vam bilo, gospodine Konstantinoviću, da krenete da čitate sabrana dela prof. dr Vojislava Šešelja, u izdanju SRS-a, nešto ćete da naučite, pošto ste sveži u ovom poslu parlamentarca ili, možda, knjige kao što je jedna od legendarnih gospodina Tomislava Nikolića, predsednika naše poslaničke grupe, "U skupštinskim rovovima", da vidite kako smo se mi borili za demokratiju, prava i za obaveze narodnih poslanika, a nikada ih nismo zloupotrebljavali na takav način.
U najmanju ruku je čudno da predsednik jednog skupštinskog odbora, neko ko je poslanik u više mandata, u "Službenom glasniku" objavljuje svoje skupštinske govore, koji, u pravom smislu reči, bar za razvoj demokratije i suštinu našeg posla, nisu ostavili nekog velikog traga, mada je autor to priželjkivao, a i vi svi zajedno s njim.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako danas nije održan Odbor za Kosovo i Metohiju, a sve i da jeste, ja sam u obavezi da nastavim tamo gde sam stala pre 15 dana.
Govoriću o jednom od onih koje, samo bez imena i prezimena, pominje kolega Vladan Batić, koji su, kako on kaže, nedodirljivi, koji predstavljaju Vladu Srbije i vršljaju na Kosovu i Metohiji. Jedan od njih je dr Milovan Todorović, član DSS-a, savetnik ministra za KiM Slobodana Samardžića, jedan od vodećih kriminalaca u svakom pogledu, koga Vlada Republike Srbije drži kao nedodirljivog.
Dame i gospodo poslanici, od gospodina predsednika Upravnog odbora Zdravstvenog centra Gnjilane, Božidara Perića, dobila sam dopis, baš kao i predsednik Skupštine i svi ostali potpredsednici. Moja je obaveza, po članu 226, da tražim od predsednika Narodne skupštine i od resornih ministara odgovor.
Više puta sam postavljala pitanje – šta su uradili povodom svih ovih pritužbi, koje imaju ne samo radnici Zdravstvenog centra Gnjilane, nego čitavog Kosovskog pomoravlja, na ponašanje ovog čoveka koji je duboko zagazio u kriminal, a koji je načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga, jedan od prvih Srba koji se prodao šiptarskoj okupatorskoj vlasti i jedan od prvih koji je pristao da bude vajni ministar u šiptarskoj vladi.
Morate da reagujete zbog činjenice da Zdravstveni centar Gnjilane na okupiranom Kosovu i Metohiji ne može da funkcioniše kako treba.
Naime, gospodin Perić, koji se obratio ovim dopisom, kaže da je, poštujući zakon, Upravni odbor, koji je imenovan od strane Vlade Republike Srbije, još 10. oktobra, na osnovu konkursa koji je raspisan, izabrao dr Jelicu Krčmarević za novog direktora Zdravstvenog centra.
Moram da vas podsetim da je jedan penzionisani pukovnik Vojske Srbije, ondašnje Jugoslavije, koji se borio za zaštitu našeg naroda na Kosovu i Metohiji, više dana štrajkovao glađu ispred Doma kulture u selu Šilovo, pored Gnjilana, zbog činjenice da ovaj kriminalac vršlja i radi šta hoće i niko ne može da mu stane na put.
Ovi ljudi, članovi Upravnog odbora, i svi zaposleni u Zdravstvenom centru traže da hitno reaguju nadležni državni organi. Zamislite vi sada čoveka koji je visoki funkcioner DSS-a, premijer je iz te stranke, ministar policije, i svi ćute.
O ovome je upoznat, naravno, i ministar zdravstva Tomica Milosavljević, ali kome da se vi obratite? Jednostavno, ljudi više ne mogu da trpe ovo šikaniranje.
Mi smo jutros razgovarali o slučaju koji se desio koleginici Stojanki. Šta da kažu ovi ljudi? Svakog dana ih maltretira jedan čovek, ne mogu da rade svoj posao. Zamislite ženu koja ne može da obavlja posao direktora, niti ljudi mogu normalno da leče napaćene Srbe u Zdravstvenom centru Gnjilanu.
Izvinjavam se, kolega Džudževiću, samo ću deo pisma, i vi ste ovo dobili kao potpredsednik, da pročitam.
Šta mu se, između ostalog, stavlja na teret? To su velike zloupotrebe i on računa, jer je takav beskrupulozni kriminalac, tamo je okupacija, ne može mi niko ništa, Vlada mi dala rešenje, ja ovde vršljam i radim šta hoću, nema nikakve kontrole.
Taj Todorović, to moraju da znaju, i to znaju svi poslanici, i DSS-a, koji sede ovde, i kolega Milentijević i ostali, jeste čovek koji je zaista počinio mnogobrojne zloupotrebe. Bez tendera je, od nekog Šiptara iz Preševa, nabavljao opremu za bolnicu, kupio nekoliko automobila s kosovskim tablicama i registrovao ih na privatna lica. Na ime putnih troškova Zdravstvenog centra mesečno uzima 200 hiljada dinara. Da ne govorim o tome da je zapošljavao koga je i kako hteo, a druge otpuštao s posla, bez obzira na to da li su lekari ili zdravstveni radnici, medicinske sestre i ostali zaposleni.
Potrebno je da odmah reagujete, mene čudi, kolega, da vi to niste uradili.
U petak, kada je ovo stiglo, zbog krsne slave nisam prisustvovala sednici Skupštine. Izvinjavam se svim zaposlenima u Zdravstvenom centru Gnjilane što su morali da čekaju. Ovo mi je sada sekretarica uručila, ali, u svakom slučaju, hitno moraju da reaguju nadležni državni organi. Ovaj čovek je za zatvor a ne da vrši funkciju načelnika i da se lažno predstavlja kao direktor Zdravstvenog centra Gnjilane, a on to više nije.
Dakle, kolega Batiću, on se zove doktor Milorad Todorović i samo je jedan od kriminalaca u nizu koji vršljaju i kradu državne pare i staju na muku našem napaćenom narodu na Kosovu i Metohiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo dobro znate koliko su dugo poslanici SRS insistirali da se, na osnovu Zakona za sprovođenje Ustava, zakon o Ustavnom sudu nađe na dnevnom redu.
Mi smo imali više nego aktivno učešće u raspravi o ovom zakonu, jednom od najvažnijih zakona, posle usvajanja novog Ustava i, kao što vam je poznato, podneli smo na desetine amandmana.
Amandmani SRS nisu prihvaćeni. Prihvaćeno je nekoliko amandmana tek da bi Dušan Petrović objasnio kako je, eto, velikodušan, kako je želeo da posluša još neki savet, mada svestan činjenice da ni on ni njegova Demokratska stranka u kampanji za usvajanje novog Ustava prošle godine nisu uzeli aktivno učešće. Setite se i sami, 9. novembra prošle godine, kada je proglašen Zakon za sprovođenje Ustava, kada je on bio šef poslaničke grupe DS, kakav je to govor bio, u dve rečenice – evo, usvojili smo juče, proglasili novi Ustav, danas imamo Ustavni zakon.
Da vas ne podsećam da je drama oko toga, svedoci su mi kolega Aligrudić i kolega Dačić, da li će DS glasati za Ustavni zakon trajala do kasnih večernjih sati, u Domu Narodne skupštine, jer im je Majkl Polt, bivši američki ambasador, oko 15 časova, Petroviću i DS, naravno preko Borisa Tadića, ispostavio ove zahteve, toga se vrlo dobro sećate. Onda je bilo, malo je reći, natezanja oko toga da li ćemo posle proglašenja Ustava imati uopšte Ustavni zakon, ili ne. Gospodine predsedniče, juče je Skupština, po dolasku ministra, počela raspravu o amandmanima i stali smo kod amandmana kolege Srđana Šajna.
Sledeći amandman o kome treba da raspravljamo je amandman poslaničke grupe LDP, pa kasnije kreću amandmani SRS, jer smo mi počeli da podnosimo amandmane od 13. člana Ustavnog zakona. Ministra Dušana Petrovića nema.
Insistiramo, uz uvažavanje ovog gospodina, za koga ne znamo ni ko je ni šta je, viđali smo ga ranije, dolazio je, da, po Poslovniku, gospodin Petrović mora da bude ovde.
Najpre da objasni zašto je imao tako selektivan pristup kada su u pitanju amandmani SRS i kada je već ispravno krenuo od usvajanja amandmana koji sam podnela na član 13. Predloga zakona, zašto nije koncept sledio do kraja i zašto se nije držao onoga što je kao princip uzela Srpska radikalna stranka, a to je da Ustavni zakon mora da bude usklađen sa Ustavom, terminološki, suštinski i u svakom pogledu.
Insistiram u ime poslaničke grupe SRS, gospodine predsedniče, da pozovete Dušana Petrovića da uzme aktivno učešće u raspravi u pojedinostima o Ustavnom zakonu, kako bismo mogli da nastavimo rad i građanima Srbije pokažemo kakvi su naši stavovi.
Koliko nam je važno, nama srpskim radikalima, da dobijemo pre svega zakon, a zatim, pričali smo o tome danima, Ustavni sud kako treba, što očigledno neće biti slučaj.

Gospodine Petroviću, nemojte da obmanjujete javnost. Vi lično, Dušan Petrović, zamenik predsednika DS - Boris Tadić, vi kao ministar pravde i te kako imate veze sa Ustavnim sudom, imate veze i pre nego što je formiran. Vi ste, gospodine Petroviću, došli u kabinet Borisa Tadića, doneli mu kandidaturu za jednog kriminalca koga predlažete za sudiju Ustavnog suda, Dragišu Slepčevića. Hoćete da otvorimo ceo taj slučaj? Ne znate? Znate ko je gospodin? Zar niste zagovarali vi i Boris Tadić da taj vajni sudija Vrhovnog suda bude predsednik i Ustavnog suda?
Vi sada kažete gospodinu Batiću, koji je u pravu i za prethodni amandman i za ovaj, i ovaj drugi bi mu imao smisla, da se doda stav 3. u članu 4, samo da mu je prihvaćen prvi, znači, posle zapete - stranka koja za to iskaže pravni interes... Ovako, gospodine Batiću, vidite kakav je ministar. Usvojen je pre dve godine Zakon o slobodnom pristupu informacijama, on sada dolazi kao resorni ministar sa zakonom o Ustavnom sudu, koji tek treba da se formira, nakaradan zakon predlaže, ne reaguje na vaše i na amandmane SRS, pre toga učestvuje u lobiranju za kriminalce da budu sudije Ustavnog suda i onda izađe i kaže - ja nemam sa tim ništa. Imate i te kako.
Gospodine Petroviću, vi imate političku odgovornost zato što ste ministar koji predlaže ovaj zakon i nemojte onda da trasirate pogrešno put Ustavnom sudu i sudijama Ustavnog suda.
Em je tako nakaradan taj izbor koji predlaže Boris Tadić, a dobili smo tu listu, em ne slušate savete koje vam daje kolega Krasić, odnosno svaki poslanik SRS pojedinačno.
Šta vi hoćete? Da mi vas unapred amnestiramo od svake odgovornosti? Ne možemo i uvek ćemo da vas prozivamo zbog toga; odgovoran je Oliver Dulić što nije bilo sednice, odgovorni ste vi, i tu nema nikakvog spora. To je jednostavno tako.