Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici,  javljam se po članu 31. Kao potpredsednik Narodne skupštine, pošto je Oliver Dulić, gospodine Bajatoviću, vidite, zadužio nas potpredsednike da obaveštavamo građane o onome što je njegov posao da obavesti svakog narodnog poslanika, uz ono obaveštenje da je on, kao što već znate, raspisao izbore za predsednika Srbije za 20. januar, reći ću vam da ste vi malopre dobro pretpostavili, ali to što je kod vas bilo na nivou pretpostavke, u stvari je istina.
DSS je izdala saopštenje, koje se trenutno emituje na svim agencijskim vestima i na elektronskim medijima. Oni u tom saopštenju kažu da je DS prekršila koalicioni dogovor i da će oni, dakle DSS, žestoko da uzvrate ovim "žutima" posle 19, odnosno Svetog Nikole i sednice SB UN.
Verujem da će građani Srbije na izborima 20. januara žestoko da uzvrate tako što će glasati za Tomislava Nikolića za predsednika Srbije; verujem da će i članovi DSS, o tome sam govorila još pre dva meseca, jer dolazim iz sredine iz koje potiče budući predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić.
Za sutra, na sednici okružnog odbora i gradskog odbora naše stranke u Kragujevcu, zakazana je i njegova kandidatura, odnosno upućivanje kandidature Centralnoj otadžbinskoj upravi SRS, koja će u petak da odlučuje o tome da li ćemo imati kandidata za predsednika.
Verujem da ćemo i te kako biti saglasni oko toga što će sutra i zvanično doći sa stranačkih organa iz Kragujevca da Tomislav Nikolić, kao čovek koji je kao predsedavajući, dok ovi drugi nisu okrenuli ćurak naopako, pet dana Skupštinom Srbije, pokazao da je istinski i pravi demokrata, da poštuje vrednosti ove države i ovog naroda, da poštuje vrednost i da ceni svakog građanina Srbije, bez obzira na to kojoj političkoj stranci pripada, da je to čovek koji je, kao narodni poslanik, ostavio najveći pečat u zakonodavnoj oblasti Srbije u obnovljenom višestranačju, i da je to čovek, pre svega, visokog morala.
Ne zaboravite, one noći kada je izglasana ova vlada, skupljena s koca i konopca, ovi koji sada ne mogu da se gledaju i optužuju jedni druge da krše sporazume, gospodin Tomislav Nikolić je rekao jednu jedinu istinu, a ta istina je njegov glavni argument i pobeda, i to je ono što će od srca uraditi svaki građanin Srbije kada bude zaokruživao njegovo ime na glasačkom listiću.
Rekao je, pre svega, pošto je video kakvi su prevaranti u pitanju ovi koji danas vode Srbiju, pošto on to zna kao čovek iz naroda, da je on iskren čovek i da iskren čovek može da se prevari, ali zato građani Srbije ne mogu da se prevare, pozivam ih da 20. januara izađu i ponosno glasaju za Tomu Nikolića za predsednika Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedok sam da je u poslednja tri sata uzavrela politička atmosfera, ne samo u skupštinskoj sali već svuda, u celoj zgradi Narodne skupštine. To je normalno, s tim što SRS poslu koji nam predstoji, koji očekujemo, kako je gospodin Vučić rekao, od srca za kandidaturu i za pobedu gospodina Tomislava Nikolića, shvatamo kao svoju obavezu i kao način da građanima Srbije predstavimo svoj način vođenja države.
Mislim da bez obzira na to što predsednik Republike ne kreira monetarnu, fiskalnu politiku ove zemlje, izbor Tomislava Nikolića može i te kako da ima velikog uticaja na buduća privredna dešavanja, a pre svega na ona politička.
Svedoci smo toga, dame i gospodo poslanici, kao i novinari koji su me pitali sada ispred, izvinjavam se, dosta sam izjava dala, vezano za raspisivanje izbora, da je veliko trvenje i velika nesaglasnost između koalicionih partnera u ovoj vladi.
Kao poslanik u Skupštini Srbije od 2000. godine i ranije, kao političar koji prati od devedesetih godina zbivanja na našoj političkoj sceni, pre svega kao srpski radikal, uvek pokušavam i nastojim da građanima Srbije pojedinačno od jednog do drugog, kao što je Aleksandar Vučić rekao, odlaskom u svako selo, u svaki zaselak, gde god stignem i gde god mogu, kao i svaki srpski radikal, objašnjavam kakva je razlika između nas srpskih radikala u konceptu, uopšte u viđenju države, trošenja narodnih para, budućnosti zemlje i onih koji su naši politički oponenti, a koji su danas katastrofalna vlast u Srbiji. Razlika je u tome što smo mi ljudi domaćini, ljudi koji vodimo računa o interesu baš svakog pojedinca.
Zaista sam imala tu i privilegiju i čast da politički stasavam uz predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića, njegovog zamenika, koji će biti, uverena sam, budući predsednik Srbije.
Šta je neko ko je prošao taj trnoviti politički put unazad 16 godina, razgovarajući o projekcijama budžeta, ovo je 13. budžet Srbije koji razmatram i koji mi je u rukama, mogao da nauči od tih ljudi? Mi smo zaista sve vreme bili usmereni na to da država Srbija mora mnogo više da vodi računa o najsiromašnijima. Kako je vreme prolazilo, a naročito od 2000. godine do današnjeg dana, u Srbiji je sve više siromašnih.
Za razliku od vas koji danas vladate i koncepta koji ima sada gospodin Mirko Cvetković, pre njega Mlađan Dinkić, pre njega Božidar Đelić, mi nikada nismo želeli da se Srbija jedan jedini dinar zaduži.
Mi smo danas toliko zadužena zemlja, bez stvarnog uvida u ono šta se dešava i bez pojedinačnih ugovora i rizika koji Srbiju teraju na tako nešto.
Gospodin Cvetković je, obrazlažući ovaj predlog budžeta, u onom svom ekspozeu od gotovo 50 minuta rekao da mi imamo nizak nivo štednje, a visok nivo potrošnje. Da, ali zbog čega je to tako, gospodine Cvetkoviću? Gde su uslovi da građani Srbije štede, a da se ne zadužuju? Pa, proizvodnja, produktivnost, fabrike, radna mesta.
Da li vi mislite da je u Kragujevcu malo radnika, a mnogo radnih mesta? Ne, nego nema radnih mesta, a radnici hoće posao. Radi se o tome da vi nijednu fabriku niste otvorili za proteklih sedam godina, osim što ste stavljali ključ u bravu.
Da pođemo od Kragujevca, jer sam rekla da će već sutra stranački organi u gradu, u kome je gospodin Nikolić rođen, odlučivati o tome da upute kandidaturu Centralnoj otadžbinskoj upravi za njegovu buduću ulogu predsednika.
Kakva je situacija bila, evo da razgovaramo samo o tom jednom od gorućih privrednih problema, u fabrici automobila "Zastava", a kakva je danas? Kakva je situacija bila u fabrici automobila kada se pitao za njen opstanak Tomislav Nikolić i dr Vojislav Šešelj, posle besomučne NATO agresije? Moram da vas podsetim da je 2000. godine, dakle odmah posle bombardovanja, kragujevačka fabrika automobila za tri meseca proizvela više iz svog programa nego što je to statistički bilo po kvartalima za sve ovo vreme unazad sedam godina od kada ste vi na vlasti. Moram da vas podsetim na to da je ona ušla u proces pronalaženja strateškog partnera i onda kada smo bili pod najtežim sankcijama.
Nisam vas čula, gospodine Cvetkoviću, za razliku od vašeg prethodnika prošle godine, odnosno prethodnog ministra finansija, da ste uopšte pomenuli velike sisteme, da ste se uopšte bavili pitanjem da li Srbiji treba ili ne treba automobilska industrija, ne samo ona, nego čitav metalski kompleks koji prati razvoj jedne takve industrije.
Gde je uloga Vlade u svemu tome? Gde je uloga predsednika države? Ne, vi ste sve to zaboravili. Zaboravili ste zbog činjenice da niste sagledali sve aspekte u kojima se nalazi srpska privreda posle vaše katastrofalne politike vladavine zaduživanja, otimanja, pljačke, rasprodaje svega. Je l' vi mislite da radnici Srbije nisu sposobni da proizvode za evropska i svetska tržišta? Jesu, ali vi u budžetu, gospodine Cvetkoviću, imate stavke budžetske i konta koja znače pranje para.
Promocije izvoza? Ma nemojte, molim vas, 79 miliona za Agenciju za promociju izvoza? Pa kome je pomogla ta agencija? Onda da ne pričam dalje, za stabilnost tržišta, za uređenje sistema i nadzor u oblasti trgovine i usluga, za podsticanje i podršku oblasti trgovine i usluga, za osiguranje stabilnosti tržišta.
Koje je to tržište u Srbiji stabilno? Je l' siguran seljak koji danas nešto proizvede, koji na bilo koju pijacu u pijačnom danu u svom mestu iznese svoj kvalitetni srpski proizvod?
Naravno da nije, zato što uvoznički lobi radi šta hoće, zato što mi imamo nemar od strane Vlade, zato što je uništena srpska poljoprivreda i zato što je uništena srpska industrija.
Ljudi koji se ozbiljno bave problemom koji sam, evo, samo započela, a koji će svakako da se rešava u budućem periodu i verujem da će uloga gospodina Tomislava Nikolića zaista, kao odgovornog predsednika države, biti u tom smislu snažna.
Kako ćemo da rešimo problem tih velikih sistema? Pa, vi ste sami, gospodine ministre, najavili da treba da se izvrši privatizacija preostalih društvenih preduzeća, ali ko su naši potencijalni partneri, ko su saveznici Srbije u političkom, u ekonomskom, u svakom drugom smislu? Evropska unija, koja hoće da nam otme Kosovo i Metohiju, oni koji nas teraju da se zadužujemo, oni koji imaju kancelariju u Beogradu, odnosno gospođa Miščević, koja je eksponent takve politike u ime vas i te kancelarije koja troši 80 miliona narodnih para?
To građani više neće. Znate kako, kada domaćin krene da rešava, kod nas je u Šumadiji tako, ali u svakom kraju Srbije i gde god da Srbi žive, on to rešava prvo iz kuće. Zbog toga će i Tomislav Nikolić, kao izabran predsednik Srbije, prvo da krene od svog budžeta i onoga što troši predsednik Republike.
Vi ste imali prilike, građani Srbije, vama se obraćam, da vidite kako su vladali za račun svojih džepova tajkuni iz Tadićevog okruženja, pre svega Dragan Đilas, koji je bio direktor Narodne kancelarije, i položaj Borisa Tadića, koji je zloupotrebio i glasačko telo Demokratske stranke Srbije i svih onih koji su glasali za njega, i prevario ih je da se obogati i da stekne dodatno bogatstvo, jedan u nizu tajkuna koji okružuje tu stranku.
Onaj koji je borac protiv kriminalca i korupcije, čovek častan i moralan, svakako je zamenik predsednika naše stranke Tomislav Nikolić. Nemojte da mislite da će dugo moći da opstane vaša Vlada. Ne obazirem se na ovo, mada će implikacije, naravno, i te kako biti po vašu vladavinu opasne posle 19. i ovoga što vam je poručila DSS.
Zato pozivam sve članove DSS i sve građane koji su glasali na izborima onda kada je Koštunica dao podršku Borisu Tadiću, da se više ne varaju. Uopšte nemam iluziju u tom smislu, pošto inače sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je trend i rast biračkog tela u svim strukturama našeg društva, naročito među mlađom populacijom, za Tomislava Nikolića.
Ali, ako govorimo o razvojnoj politici, ako govorimo o tome da građani Srbije mogu da vide neki boljitak, onda ajde da se opredelimo za drugačiju ekonomsku politiku. Hajde onda da vrednujemo ono što je naše, vi to očigledno nećete.
Tranzicioni fond, gospodine ministre, konto 472, kao prošle godine.
Iz tog tranzicionog fonda, odnosno iz budžeta koji ste predložili kada ste izabrani za ministra na početku ove godine su isplaćeni bednim nadoknadama radnici "Zastava" Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje. Moje pitanje vama je: gde je utrošen i gde će do kraja godine biti utrošen ostali deo sredstava?
I zašto to nije sada, u ovom budžetu za 2008. godinu, isti je iznos razloženo po socijalnim programima koji treba da uslede? Zato što ste rasprodali sve budzašto i zato što nijedan tajkun iz Demokratske stranke, i onaj koji je blizak bio i Zoranu Đinđiću i Zoranu Živkoviću, i sadašnjoj vlasti koju predvodi Demokratska stranka, nije poštovao socijalni ugovor.
Samo time danima da se bavimo, pa biste videli koliko su te stvari poražavajuće za vas i vašu vladavinu. Srbija nije država koja treba više da se zadužuje i koja treba da rasprodaje svoje nacionalno bogatstvo budzašto.
S obzirom na to da, ne samo uverena u ispravnu političku, ekonomsku, svaku drugu orijentaciju stranke kojoj pripadam i ono što predstavlja Tomislav Nikolić u biračkom telu, mislim da će njegova uloga kao predsednika Republike i te kako uticati da se drugačije razvije i privredna situacija u našoj zemlji.
Jer, ako jedan grad, kao što je Kragujevac, može da pokrene inicijativu, uz zaista blagonaklon i svesrdni stav i podršku Tomislava Nikolića, da imamo dane Indije u srcu Srbije, da razgovaramo sa indijskim partnerima, koja danas može da investira, to je njihova politička odluka, ko zna koliko milijardi u našu privredu, automobilsku industriju.
Ako ćemo mi u Kragujevcu imati i privredni rusko-srpski samit, koji ćemo svakako podržati onoliko koliko to od nas budu tražili organizatori, uverena sam da će sve takve mogućnosti sa onima koji su spremni da ulažu u Srbiju, da imamo produktivnost, da imamo proizvodnju, a samim tim bolju zdravstvenu zaštitu, bolje penzije, bolju socijalnu politiku, boljitak za svakog građanina Srbije, za decu Srbije, za one koji očekuju pomoć, a njih je 800.000 koji žive ispod donje granice siromaštva, da će takva politika za kratko vreme da pokaže da mi možemo i umemo bolje.
Pre svega zbog toga što nam je Srbija na srcu i što svoju državu uvek čuvamo i gledamo da je ostavimo budućim generacijama, baš kao što tako razmišlja i Tomislav Nikolić, da je ostavi svojim unucima i drugoj deci koja tek treba da se rode u Srbiji, da budu ponosni i da jednom zasvagda prekinemo sa lopovskom politikom, politikom otimačine.
I, kao što se to desilo u Rusiji pre osam godina skoro, kada možda to niko nije od zapadnih mentora ondašnje izdajničke ruske vlasti očekivao, verujem da će građani Srbije sada prepoznati tu našu snagu i da će Srbija, kao što su Rusi uradili smenom Borisa Jeljcina, smenom Borisa Tadića i izborom Tomislava Nikolića krenuti napred od srca i da će nam svima biti mnogo, mnogo bolje.

Ne samo dva člana gospodine Mrkonjiću, nego od prvog do poslednjeg, svako mora da zna Poslovnik.

Javljam po članu 1. koji reguliše prava i obaveze narodnih poslanika.
Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, moja obaveza je da vas, kao i javnost Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i sve one Srbe, ali i druge građane čitave planete koji pokušavaju preko internet sajta, antisrpskog haškog kazamata da prate nastavak suđenja, koje je danas u 09,00 sati otpočelo i koje Tribunal vodi protiv našeg predsednika profesora dr Vojislava Šešelja, da na sajtu Haškog tribunala MKS, domovina net ili kako god da se konektujete, ne možete da vidite ništa. Nema ni tona ni slike, a u sudnici u kojoj predsednik naše stranke danas nastavlja da razbija u paramparčad Haški tribunal, a prvi svedok Tružilaštva je zamislite izvesni fizičar Antonio Oberšal, navodni stručnjak za govor mržnje.
Znamo kako je Srbija prošla pod onima koji su ga obučili i instruisali šta treba tamo da govori.
Dakle, nema mogućnosti naša javnost i čitava svetska javnost da prati preko interneta nastavak suđenja zbog toga što je to ujdurma, koju je antisrpski Haški tribunal pripremio još pre 15 dana. Naime, kada se konektujete na sajt tog kvazisuda, vi ćete videti navodno šta se dešava i dobićete informaciju u sudnici jedan, dva i tri.
U sudnici tri, zamislite, zamrznuta je slika generala Božidara Delića. Evo ga čovek sedi živ i zdrav ovde. Kakva je to smejurija, kakva je to sud, kakvi ste ljudi vi koji sedam godina isporučujete slavne Srbe i generale, oficire, vojnike, političare koji su se borili za Kosovo i Metohiju i za sve srpske teritorije?
A vidite šta vam rade? Kakve uslove vam postavljaju dalje? Kakav ugovor o stabilizaciji i pridruživanju? Traže vam generala Ratka Mladića, traže da puzite pred njima i da ispunjavate bespogovorno sve njihove zahteve. Mislite da će Srbija na to da pristane? Naravno da neće.
Taj nesrećnik će danas, pošto bude govorio sve te nebuloze, a pozivam sve vas i građane Srbije da večeras, odloženi prenos suđenja pratite na Drugom programu RTS, po nastavku, odnosno po završetku sednice Narodne skupštine, pretpostavljam da će to biti u 21,00 sat.
Videćete kakvu poruku će dr Vojislav Šešelj, predsednik naše stranke i zaista danas heroj, pred kojim se dive i kome se dive zapravo svi ljudi koji se bore za pravdu i slobodu, poslati poruku i kako će odbraniti ono što ne postoji, odnosno tu kovanicu "govor mržnje" - kao nepostojeću i u međunarodnom pravu i uopšte kao nešto po čemu bilo ko danas može da se sankcioniše. Za šta - za verbalni delikt?
Ako je govor mržnje to što se njegova SRS i milioni građana Srbije zalažu za veliku Srbiju i za državu u kojoj će nesmetano da živi naš narod, bez toga da ga neko ugnjetava, da mu postavlja uslove i da ga ucenjuje kao vas proteklih sedam godina - onda znajte da je to jasna poruka svima onima koji su za slobodu, za pravdu i za bolju budućnost našeg naroda.
To će im danas ko zna koliko puta poručiti, u to sam sigurna, iako ne mogu ovog trenutka da pratim, predsednik naše stranke - da, borićemo se za srpski narod, borićemo se za našu državu i borićemo se za to da se po njegovom povratku, a verujem da će to biti veoma brzo, u otadžbinu, Srbija krenuti boljim putem, baš kao što se kreće bratska Rusija, baš što se kreću sve države u svetu, čiji narodi ne pristaju na ucene, na potcenjivanja i ona omalovažavanje, nego samo slušaj glas svog naroda, kao što ga sluša naša SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Dragan Todorović je kao predsednik Administrativnog odbora, osim Naftne industrije Srbije, BIA, zatražio i podatke za Elektroprivredu Srbije.
U Kragujevcu je tzv. regionalni centar za tri administrativna okruga i mi, poslanici SRS, pre svega gospodin Tomislav Nikolić, profesor Poskurica i moja malenkost smo se, zajedno sa ostalim kolegama iz vlasti, zalagali za to i dali svoje potpise podrške da se to desi.
Iz mnogo razloga, ne samo ekonomske nego tehničke prirode, zbog centra koji je u mogućnosti da vrši prenos, distribuciju električne energije, a koji se nalazi u Kragujevcu i u njegovoj okolini. Međutim, činjenica da su članovi pre svega DSS, ali, naravno, po ugledu na vas iz "žutog" preduzeća, to zloupotrebili, govori i to da odmah posle osnivanja regionalnog centra Elektroprivrede Kragujevac, tzv. Elektrošumadije, usledio je brzopotezni rast plata direktora i onih menadžera, kako su oni sami sebe proklamovali oko njega.
Gospodin Đorđević, direktor Elektroprivrede Srbije, prema informaciji koju je dobio gospodin Dragan Todorović, kao predsednik Administrativnog odbora, ima, ni manje ni više, nego osnovnu platu od 300 hiljada dinara, a onda mu uz sve to dođe, verovatno znate, prekovremeni rad dok se vozika ovde ili onde. O putnim troškovima, o opremljenosti voznih parkova, o besnilu u stilu pijanih milijardera u njihovim kabinetima, o tome ne mogu i ne mogu da stignem ovom prilikom da vam pričam.
Elem, što se tiče Elektroprivrede Kragujevca i generalnog direktora, izvesnog Ivana Savčića, on je prošle godine, inače od kada je došao na mesto direktora pa do vremena kada je krenuo da štampa ovu brošuru o kojoj ću da govorim, težina mu se povećala 20 do 30 kilograma, specijalne kartice za poslovne ručkove i sve ono što ide uz funkciju direktora jednog regionalnog centra Elektrodistribucije su mu doneli, ni manje ni više, nego platu od 220 hiljada dinara.
Kolika je to drskost u otimačini i lopovluku, u bahatosti, govori podatak da je elektroprivreda regiona Kragujevac odštampala brošuru prošle godine koja se zove Analitička procena vrednosti posla.
Zamislite vi koliko su oni vredni, on u osnovi 220 hiljada, njegov zamenik od 150 do 180 hiljada, pride ide i ovaj vozni park i svi ovi ručkovi i sva ova putešestvija koja oni imaju svakog ili svakog drugog dana.
A zamislite kolika je to drskost i bezobrazluk, za onoga ko ima visoku stručnu spremu, ko ima 30 godina radnog staža, objavili su kolika mu je plata, u zavisnosti od radnog mesta, da li ima upravljačku funkciju ili nižu, ta plata je od 40 do 50 hiljada dinara, i samo do tog iznosa su objavili u brošuri pompezno štampano i sa direktorom na naslovnoj strani kolike su plate zaposlenih. Za njega nema, jer znate šta piše, sve je i dalje tajno, čovek je menadžer i svi lopovi oko njega.
Gospodine Albijaniću, zamolila bih vas da budete toliko strpljivi, pričam o ozbiljnoj stvari, valjda će i vas, kao narodnog poslanika, sa funkcijom potpredsednika, da zanima koliko je lopovluk u ovoj državi ili ćete da ćutite i budete nemi pred tom činjenicom.
Gospodine Đeliću, pretpostavljam da ste došli u ovu salu da nam o tome pričate, a ne o nekim vašim vajnim uspesima. Kad smo već kod one vaše egzaltiranosti na povik da ste vojvoda od Meridijan banke, nemojte da se zanosite, to je bilo u pogrdnom smislu, gospodine Đeliću, zbog otimačine u Meridijan banci. Sada ću, i zbog vas i zbog javnosti Srbije, pet godina posle ili šest, da se ispravim...
(Predsedavajući: Možete li vi da se zaustavite, gospođice Jovanović, isteklo je vreme.)
...samo da kažem gospodinu Đeliću i završavam. Dakle, likovi iz Diznijevih crtanih filmova su zaista šaroliki. Ja sam pogrešila...

Gospodine Albijaniću, stvarno se ne bih javila, ali potpredsednik Vlade gospodin Đelić insistira. Dakle, gospodine Đeliću, to je onaj koji ne konstatuje ni sestriće, ni nikoga okolo, koji se svakoga dana kupa u džakovima para; to ste u stvari vi, Baja patak.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, vas da pitamo za savetnike Vuka Jeremića, reći ćete: ja s tim nemam ništa. Ali, pošto ste prihvatili da budete ovlašćeni predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda i po sledećoj, imaćemo dosta nezgodnih pitanja i očekujemo odgovore na sve to.
Kao što je rekao gospodin Mirović, koji dugo prati svetsku diplomatiju, naročito odnos velikih sila prema Srbiji i srpskom pitanju od početka '90-ih godina, za mene je interesantno – pored ove formulacije koja je bolja, koju je on predložio svojim amandmanom u ime poslaničke grupe SRS – kako se i na koji način štite prava naših državljana u inostranstvu.
Konkretno ću da govorim o Srbima koji se nalaze u haškom kazamatu, za sve ovo vreme od kada je on osnovan i od kada isključivo radi da bi se sudilo srpskom narodu i da bi se Srbi osudili. Poznat vam je, kao i najširoj javnosti, slučaj mnogih koji su tamo otišli, a da su kidnapovani od strane dosovske vlasti i pravo je pitanje šta je to Ministarstvo spoljnih poslova, i MUP, i Ministarstvo pravde, državni vrh, obećao tim ljudima kada su, sa ili bez vreće na glavi, otišli tamo.
Da ne govorim o generalu Tolimiru, jer to je priča koju smo više puta ponavljali a nema validnog odgovora od organa državne vlasti, ali, evo, započeću priču jer me je na to podstakao gospodin general Božidar Delić, koji se vratio posle mesec i više dana iz haškog kazamata, i postaviću konkretno pitanje vama, a vi ga nemate, kako je moguće da pored svih ovih izdajnika koji se nalaze u savetodavnom telu, pominjani Goran Svilanović i ostali, Vojin Dimitrijević – kako je moguće da vlast Srbije i dalje za ambasadora u Holandiji ima Radoslava Stojanovića?
Gospodin general Delić je mesec dana proveo tamo, i kasnije će verovatno da priča o tome kada bude govorio o nekim amandmanima, svedočeći u procesu koji antisrpski Haški tribunal vodi protiv slavnog generala Lazarevića. General Lazarević je, zajedno sa vojnim vrhom, junački i herojski branio Srbiju, najpre od šiptarskih terorista koji su ubijali sve što je srpsko, i srpsku vojsku i policiju, a zatim se herojski branio u 78-dnevnoj agresiji koju je NATO vodio nad našim narodom i našom zemljom.
Vidite kako se vi igrate s onim što se zove spoljna politika i diplomatija kada su u pitanju vitalni državni i nacionalni interesi. Nemam drugu reč nego čudovište od Radoslava Stojanovića, nije se nikada pojavio da kaže ili da pita da li je potrebna pomoć bilo kome ko se nalazi, na pravdi boga, tamo. Evo, naš predsednik već pet godina, i sutra je nastavak njegovog suđenja, i u paramparčad će da razbije Haški tribunal.
Predsednik naše stranke, profesor doktor Vojislav Šešelj, kao vrhunski pravnik i političar, i kao čovek koji iza sebe ima takav tim svojih saradnika koji mu pomaže i priprema odbranu, s tim što gospodin Krasić, Vučić i gospodin Jerković i dalje nemaju mogućnosti i neće sutra sedeti u sudnici, jer je takva odluka zlikovačkog Haškog tribunala.
Ali, evo slučaj generala Lazarevića. Čovek koji se junački borio, čovek koji je žrtvovao sebe i svoju vojničku čast je založio za odbranu države i naroda. Ko njemu može da pomogne? Ko su ti ljudi koji dostavljaju iz državnog vrha sve što su mogli da daju i što ima oznaku državne tajne – dakle, u posed toga niko od branilaca generala Lazarevića nije mogao da dođe – zlikovcima u Haškom tribunalu.
I ne samo do početka njegovog suđenja. Imate slučaj, i o tome je govorio dosta gospodin Krasić, a to su svi oni neobelodanjeni dokumenti koje Haško tužilaštvo već pet godina dobija, a nema ga predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, niti gospodin Krasić, ni drugi njegovi pravni savetnici, iako je suđenje već uveliko u toku.
Šta onda radi Ministarstvo? Kakvom se analizom bavi? Zašto takve izdajnike drži na teritoriji države u kojoj je smešten taj sud koji je osnovan da bi se sudilo Srbima? Zašto se ne bavite tim analizama? Ako se već bavi Ministarstvo analizama učinjenih diplomatskih poteza unazad koliko godina, gde je to bio Goran Svilanović i šta je radio, u procesu sukcesije naše zemlje koliku je štetu naneo SRJ, odnosno Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, odnosno Srbiji i kakvu štetu mi sada trpimo?
Hajde o tome da razgovaramo, gospodine ministre. Ovako je udžbenički i knjiški lako, napišete, svako to zna, ili prepišete iz ovih međunarodnih konvencija, bečke, jedne, druge, šta radi Ministarstvo spoljnih poslova.
Ali, ajde da mi kao ozbiljni ljudi, a očigledno je da ovo nije ozbiljna država, jer se tako ophodi prema svojim herojima i svojim junacima, i prema ljudima koji brane interes i čast ove zemlje, gde su ti nesrećnici koje država plaća?
Znate šta je ta nakaza od čoveka izjavio pre par meseci, ne znam da li čitate te sve novine, jedne ili druge, nedeljne, u ovoj zemlji, gospodine Markoviću? On čak kaže da mu se gadi da odlazi na mesta gde se okupljaju Srbi koji žive u Holandiji. To kakvim pogrdnim imenima je nazvao ne samo predsednika naše stranke, nego ostale Srbe koji se nalaze u Haškom tribunalu, to ne mogu ni da izgovorim. To je nešto najgadnije što iz usta jednog čoveka može da izađe.
Ali, da li znate šta je rekao? Njemu se gadi da ide na ona mesta gde se okupljaju srpski iseljenici, zbog toga što se tamo jede i pije, i zato što mu je muka, jer oni imaju one karte koje prodaju da bi organizovali te zabave. Ti ljudi to svuda u dijaspori rade da bi imali neku humanitarnu akciju, ili da bi obnovili ili sagradili srpsku pravoslavnu crkvu.
Posao Ministarstva inostranih poslova je veoma ozbiljna stvar za svaku državu. Ako na takav način nastavite i preko takvih "diplomata", koji su spremni da za sitne pare izdaju svoju zemlju i svoj narod, nama se ne piše dobro.
Džaba je onda nama da li će zakon da izgleda ovako ili onako, ali primer koji je svež i danas se general Delić vratio u skupštinske klupe, da doživi da mesec dana boravi tamo i da se sprema za odbranu generala Lazarevića, a da se podmeće slavnom srpskom generalu koji je sve dao da odbrani otadžbinu i narod, dovoljno govori o vama ko ste i šta ste, i koliko vam je Srbija na srcu, i koliko vas briga i za srpsku vojsku i za narod uopšte, i za ono šta će nama da se desi u budućnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Albijaniću, imam poslaničko pitanje po članu 198. i molim da kao takvo uđe u stenografske beleške ovog zasedanja s obzirom na to da mi nije kompetentna osoba gospodin Marković.
On možda nešto zna o tome, ali tražim odgovor na pitanje koje ću da postavim od ministra inostranih poslova Vuka Jeremića.
Naime, ovaj član u zakonu koji se donosi, o spoljnim poslovima, ne piše pod kojim uslovima odlučuje o davanju saglasnosti. U članu se uopšte ne precizira koji su to uslovi koje treba neka međunarodna organizacija neke države da ispuni da bi imalo ovde, u mestu svog sedišta, ili kako se kaže, čak izdvojenu kancelariju van mesta sedišta.
Moje poslaničko pitanje se odnosi na provladine agencije američke vlade koja želi da nam otme Kosovo i Metohiju. Dakle, postavljam pitanje Ministarstvu inostranih poslova: da li agencije koje imaju javne oglase po našim dnevnim i nedeljnim novinama, jedna takva postoji u Kragujevcu u kome živim, a koje se bave posredovanjem u prodaji i razmeni imovine Srba sa Kosova i Metohije, imaju saglasnost, ko im je dao odobrenje i pod kojim uslovima one mogu da rade?
U pitanju je velika prevara srpskog naroda sa Kosova i Metohije. Oni, uz proviziju, naravno, i uz "posredovanje", svim Srbima koji su prognani sa svojih ognjišta otprilike plasiraju istu priču. Da zaborave na povratak na Kosovo i Metohiju, da je nezavisnost Kosova i Metohije gotova stvar, naravno, jer je to i zvanični stav Amerike i njihovog državnog sekretara. Pune su vam novine izjava i danas. Pa, vidite da je i sam ministar Vuk Jeremić rekao kako on čeka da ga zove Kondoliza Rajs da pokuša da je ubedi da Kosovo i Metohija ne treba da budu nezavisni.
Zanima me, dakle, koje je ministarstvo, da li je to radio Goran Svilanović, Vuk Drašković - ne bi me iznenadilo, mogli su da štancuju ko zna koliko takvih ovlašćenja i odobrenja. Ne radi se samo o tome da oni na izvestan način čine nešto što je protivno Ustavu naše zemlje, a to je da se bave prodajom srpske zemlje, naravno, uz veliku prisilu i uz razne vrste ucena prema Srbima koje je aktuelna vlast ostavila, a koje su u svojstvu prognanih lica i koje nemaju hleba da jedu ili se nalaze u kolektivnim centrima ili ko zna gde tumaraju, kod prijatelja, rođaka i to stanje traje osam godina.
U pitanju je vrlo ozbiljna stvar. Oni imaju javne oglase po našim dnevnim i nedeljnim novinama. Plaćaju i zakupljuju celu stranu i kažu, i još se pozivaju na to, da su provladina američka agencija. Nisam primetila da su u to uključene neke druge zemlje.
Evo, gospodine Albijaniću, ako vam je toliko stalo da pritiskate to zvonce, a nije vam stalo da ja definišem do kraja poslaničko pitanje, nema problema, kasnije ću da se javim.
Dakle, namera je jasna, a o tome su govorili, pre svega, gospodin Todorović, ali i ostale kolege srpski radikali.
Ako već postoji Konvencija o diplomatskim odnosima, a ovaj zakon reguliše spoljne odnose, svaka međunarodna organizacija, dame i gospodo, gospodine Albijaniću, morala bi da prihvati i da ima prava i obaveze kao vid diplomatskog predstavništva. Ne može jedno diplomatsko predstavništvo, koje dobije agreman od jedne zemlje da je predstavlja na toj teritoriji, da ima stroge propise koji se tiču ove konvencije, a međunarodne organizacije da vršljaju i da rade šta hoće.

Molim da se prosledi ovo u formi poslaničkog pitanja. Baš me interesuje na koji će period da se osvrne aktuelni ministar, a ja tražim, evo, od 8. oktobra, od kada je bez odluke Narodne skupštine ovaj koji je vodio antisrpsku politiku, i vodi je i dalje, a savetnik je ministra Jeremića, Goran Svilanović, zaposeo uz Koštuničinu saglasnost, naravno, mesto ministra inostranih poslova, pa do današnjeg dana. Kako su registrovane i ko im je dao odobrenje i šta su oni priložili kao svoj program rada na teritoriji Republike Srbije? Naročito, ove koje se bave prodajom srpske imovine na Kosovu i Metohiji.

Na vaše oduševljenje, gospodine Albijaniću, ja ću veoma kratko. Želim samo da obavestim narodne poslanike i celokupnu javnost da je ovaj amandman proistekao zbog jednog konsenzusa, očigledno, koji se stvorio na sednici Odbora za inostrane poslove, ali na inicijativu poslanika SRS, u prvi mah zato što je sam zakon bio nedorečen.
Ako pogledate stenografske beleške sa načelne rasprave, kada smo otpočeli raspravu po ovom zakonu, videćete da je to jedna od naših ključnih primedbi na Predlog zakona – zašto nema tog odnosa između MIP i Narodne skupštine Republike Srbije. Ovim će da se stvori jedna dobra praksa, u slučaju da ministar bude ažuran, i njegovo ministarstvo, i da na ovakav način sarađuju, kao što je to član propisao, sa Narodnom skupštinom, jer je, to sam rekla kada je bila načelna rasprava, po meni, bilo neverovatno da nema najmanje dva puta godišnjeg izveštaja i pregleda aktivnosti, naročito zbog toga što se naša zemlja nalazi u veoma osetljivom političkom trenutku kada je u pitanju naš odnos prema onima koji hoće da nam otimaju našu teritoriju.
Oni neće da se zaustave samo na Kosovu i Metohiji. Mi ćemo, kao država i kao narod, nažalost, morati da vodimo diplomatsku bitku na duge staze. Verujem da će i sama promena političkih snaga u zemlji, već posle sledećih predsedničkih izbora, da stvori jednu drugačiju sliku o nama i o našim mogućnostima.
Mislim da bi bio red, zato i pozivam gospodina Mićunovića, kao predsednika Odbora, da se ovim pitanjem dosadašnjih aktivnosti naših ambasadora koji su postavljani u vreme kada i on sam nije glasao za njihovo postavljenje, odnosno kad i sama Skupština nije imala o tome nikakve informacije, iako nisam član Odbora za inostrane poslove, ali rado ću, kada ta tačka bude na dnevnom redu, ako bude, a predlažem da to bude čim se usvoji ovaj zakon, da zatražite informaciju o delovanju i o postavljenju svih dosadašnjih naših ambasadora, jer mi imamo, i kao članovi parlamentarnih delegacija, ne svi, naravno, pre svega sam govorila o ovom Stojanoviću koji je ambasador naše zemlje u Holandiji, zbog činjenice da se tamo nalazi Haški tribunal, izuzetno negativno iskustvo.
I samim tim, ovaj član 28, da ambasadori Republike Srbije obavljaju razgovor u nadležnom odboru Narodne skupštine pre odlaska na diplomatsku dužnost, u slučaju da, uslovno rečeno, taj neko ne položi ispit, ne znam kako bi onda on bio postavljen na tu funkciju ako pred poslanike Narodne skupštine dođe nespreman ili očigledno nesposoban da obavlja tu funkciju.
Veoma je važno i pitanje koje danas moram da potenciram ovde, sa time će se složiti i moje kolege Momir Marković i Amdžad Migati, svakako je u sklopu rada ovog odbora i da bi ta diplomatska aktivnost bila na izvestan način sinhronizovana, od Skupštine prema MIP, veoma je važno da otpočnu sa intenzivnim radom, to je svojevrsni vrh zakonodavne diplomatske aktivnosti, odbori, odnosno grupe prijateljstva.
Oni za sada postoje samo na papiru. Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije je odredio da Narodna skupština može da formira grupe prijateljstva i Narodna skupština se opredelila za jedan veliki broj zemalja sa kojima želimo da sarađujemo kao parlamentarne delegacije i da imamo te odbore. To je veoma važno. Reći ću vam da je oklevanje u tom smislu i nemogućnost da te grupe prijateljstva intenzivno rade svoj posao, dakle, da zakonodavna vlast uzme aktivno učešće u odbrani Kosova i Metohije, u privrednoj saradnji sa državama koje hoće sa nama da sarađuju, u svakom drugom pogledu, kulturnom, naučnom, veoma veliki problem.
Moram da vas podsetim, uz ponovne čestitke Jedinstvenoj Rusiji na njihovoj ogromnoj pobedi prošle nedelje na izborima, da je predsednik Ruske državne dume gospodin Grizlov, na razgovorima sa nama, koje je vodio u Domu Narodne skupštine, tada ste i vi, kolega Albijaniću, bili prisutni, dao neku vrstu zamerke Narodnoj skupštini Republike Srbije što njeni odbori ne sarađuju sa Ruskom državnom dumom.
Posebno smo se osvrnuli na taj aspekt privredne saradnje, koja nije dobra i koja nije dovoljna, i na aspekt političke razmene iskustava između poslanika Ruske državne dume i Narodne skupštine Republike Srbije, naročito u oblasti nauke i obrazovanja. On je čak rekao da, koliko on zna, to možete da pronađete u beleškama sa tog razgovora, od 2001. ili 2002. godine gotovo da nije bilo nikakve saradnje na obrazovnom, kulturnom ili naučnom nivou. Mislio je institucionalno, između dva zakonodavna tela.
Takođe, mi imamo iskustva u parlamentarnim delegacijama u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope da se susrećemo s kolegama, mi tamo radimo po komitetima, po odborima, koji su iz parlamenata drugih zemalja, ali i te kako je važno, taj rad je sveden samo na to, na formalne ili neformalne kontakte, ali grupe prijateljstva, koje imaju ispred Narodne skupštine Republike Srbije svoje predstavnike, predsednike pre svega, pa onda i članove, koji žele aktivno da se uključe u tu saradnju i u razmenu iskustava, ne samo u oblasti zakonodavne aktivnosti, nego vi znate da, kada jedna parlamentarna delegacija iz bilo koje zemlje, pre svega prijateljske zemlje, dođe kod nas u posetu ili mi odemo tamo preko grupa prijateljstva, i te kako može da bude veliki doprinos i za razvoj kako sveukupnih odnosa između dve države, privredne saradnje, pa do nivoa lokalne samouprave.
Nije nimalo slučajno što se dešavalo i dešava se da naši narodni poslanici čije stranke učestvuju, pre svega to maksimalno koriste srpski radikali, gospodin Igor Bečić i ostali srpski radikali koji imaju vlast u opštinama odakle su i narodni poslanici, da u tim svim međunarodnim kontaktima kod kolega iz zemalja koje su nama i te kako naklonjene, ostvare i tu saradnju koja je za dobrobit svih građana i za lokalnu samoupravu.
To govorim i zbog činjenice da je za Kragujevac najavljena jedna velika od i te kako, pre svega privredne važnosti, manifestacija koja je odložena za sledeću godinu, za februar mesec, a koja se zove ''Dani Indije u srcu Srbije''. Zaista je neophodno da, i zbog toga i zbog saradnje sa svim drugim zemljama koje imaju takve namere da prezentuju svoju sveukupnu ponudu, što za naše privrednike, što za celokupno tržište u oblasti bilo koje druge saradnje i bilo kakve razmene, da shvatite na najozbiljniji način da je rad svake grupe prijateljstva, mi srpski radikali smo se isključivo opredelili za saradnju sa zemljama koje ne otimaju KiM, koje nas nisu bombardovale, zemlje koje imaju prema nama otvorene prijateljske odnose na ravnopravnim osnovama, da otpočnu sa radom.
Tako bismo i mi onda, u razmeni informacija preko ovih članova koji će biti usvojeni i preko Odbora za inostrane poslove, i mogli i našli iskustva u kontaktu prilikom podnošenja izveštaja ministra inostranih poslova da prenesemo.
To je ono za šta ćemo mi biti ovlašćeni. Naravno, članovi Odbora za inostrane poslove ili samostalno, na poziv drugih zemalja ili parlamenata, ili u saradnji sa nekim drugim skupštinskim odborom, obrazuju parlamentarne delegacije, ali rad grupa prijateljstva je i te kako važan.
Zbog toga smatram da, koliko već narednih dana, ali bi bilo zaista skandalozno da se to ne reši do kraja godine, to mora da bude jasno definisano, kako bi narodni poslanici odgovorno i ozbiljno na sebe preuzeli i tu diplomatsku ulogu koju imamo kao narodni predstavnici i kao ljudi koji hoće da sarađuju sa zemljama za koje smo se opredelili po našem izboru. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je pre tri godine bila čuvena protivustavna akcija "Sablja", Rade Bulatović, današnji direktor BIA, nije znao da li će da preživi, šta će s njim da se desi, pošto su ga Mamula i Dragan Jočić dva dana tražili.
Naime, on je s Acom Tomićem strpan negde u neku zatvorsku ispostavu na teritoriji Beograda, kolega Jojić je čak imao neke ideje gde bi to moglo da bude, kao bivši policajac, gde su mogli ovi iz DS, Đinđićevog režima, da krenu da se obračunavaju sa Koštuničinim ljudima, a vidite, on je kao član DSS danas, već četiri godine direktor BIA. Ako usvojite ovaj zakon, a očigledno hoćete, koliko vidim žuri vam se, večeras imate dan za glasanje, onda da mu poručimo sa skupštinske govornice da mora da podnese ostavku sa mesta direktora BIA.
Kako će član DSS da bude direktor BIA? Otkud znam ko sve od njegovih saradnika ima člansku kartu ove ili one političke stranke, jer od petooktobarskog puča naovamo, kako se Služba bezbednosti menjala, što se tiče najpre Mijatovića i Petrovića, pa onda ovog Živulovića, kako se zvao ovaj drugi, gospodine Šormaz, njegov pretpostavljani, pa do Radeta Bulatovića, svi su bili tesno povezani sa nekom od stranaka na vlasti i svi su članovi političke stranke.
Ono što je zabrinjavajuće je da vi jedan ovakav imperativ stavljate u član zakona, a imate informaciju, neću reći do kog je to broja, jer to je ipak domen državne tajne, ali ono što mogu da vam kažem i što je sam direktor BIA rekao na sednici Odbora, sama služba, ako govorimo samo o BIA nije dovoljno popunjena. Nije zato što nema, to je osetljiv posao.
Da radite takav posao, pre svega morate da budete, jedino ako niste, što bi naš narod rekao - žbir neke političke stranke, ako ste ozbiljna ličnost u državi u kojoj brinete za bezbednost države, morate da budete obučeni i školovani za taj posao, i da imate čelične nerve, i da vodite računa da nikada ne napravite nijedan propust koji će sutra da košta državu ili nekog pojedinca, pogrešnom procenom, pa i ako radite na nekim perifernim operativnim poslovima. Sve to kad se sliva i dolazi preko jednog kanala do onog koji odlučuje o sudbinama ljudi ili preduzima neke korake vezane za bezbednost države, to su osetljive stvari.
Postavili smo pitanje - zašto je to tako? Nema u državi dovoljno obučenog i kvalitetnog kadra još uvek, a kad treba da se dođe do nivoa kada će, pre svega mlađi ljudi, valjda je takva intencija, da se uključe u taj posao, jer treba da ga rade, takav specifičan kakav jeste, kvalitetno nekoliko decenija, da kažemo 20 godina, valjda ti ljudi polaze od toga kada uđu u taj posao, da će najmanje toliko da ga rade. Sada ćete vi da razmišljate - ko je od tih ljudi koji se prijavljuju na konkurs član političke stranke ili nije.
Imala sam skoro slučaj jednog mladog gospodina iz Leskovca. On je završio skoro najviše škole iz oblasti bezbednosti i želja mu je bila da radi u službi, s obzirom da mu je to i porodično nasleđe, jer je i njegov otac proveo radni vek u službi. Međutim, on nije podoban, jer oni spekulišu iz koje je političke stranke. On je rekao, kao što ste i vi rekli, po zakonu, da nije ni iz jedne. Oni kažu - a što nisi, što nisi iz DSS-a ili što nisi iz DS-a?
Kad je neko zainteresovan, a mlad je čovek, koji je završio školu za tu oblast da radi u Službi bezbednosti, konkretno u BIA, on ne dobija iz sredine u kojoj živi, jer, znate kako ide, u svakom centru administrativnog okruga postoji odeljenje službe bezbednosti, ne dobija pozitivne preporuke za ove u Beogradu koji o tome odlučuju, zato što nije član nijedne političke stranke, a nije mu ni otac bio član nijedne političke stranke.
Onda morate da odlučite šta ćete. Da li ćete tako da zovete ljude i da ih motivišete, pošto Služba nije popunjena i taj procenat treba da bude u neku ruku zabrinjavajući, ili ćete da kažete - evo, pro forme ćemo da radimo da pišemo zakon, a u stvari ćemo da smenjujemo garnituru u Službi bezbednosti kako koja vlast dolazi?
Sada da vas pitam. Ako su to bili ljudi koji su bili odgovorni - znači tako se uređuje posao i tako se radi posao u Službi bezbednosti, konkretno u Biji, četiri garniture, ovo je četvrta garnitura od 5. oktobra do današnjeg dana? U kojoj to državi ima? Znači, svaka politička, znači sami sebi uskačete u usta, svaka politička garnitura ili svaka nova koalicija je dovela do toga da se na čelu BIA menjaju ljudi - o čemu mi onda ovde pričamo?
Potpuno je besmisleno da imate takav član zakona. Valjda je osnovna stvar da tako neko zna da radi taj posao, da radi posao u skladu sa zakonom, a ne kako mu kaže ovaj ili onaj - idi radi za ovoga, špijuniraj ovoga ili šta ja znam, da ne banalizujem stvari, počev od toga da se obezbeđuju ekskluzivni materijali za naslovnice pojedinih novina, nedeljnika koji od toga zgrću pare ili imaju dogovor preko kanala ili službi. Znači, besmisleno je da pišete ovakve zakone.
Drugo, evo završavam gospodine Mrkonjiću, neprihvatljivo je i da se ovako terminološki definiše naslov zakona koji ne znači ništa. O tome je pričao gospodin Krasić. Koje službe bezbednosti?
Sada ćete videti, u sledećem amandmanu, u članu 3. se kaže - deo su jedinstvenog bezbednosnog sistema. Kako je on jedinstven kada mi nemamo za svaku od ovih službi pojedinačno zakon koji reguliše šta oni rade? Mi ne znamo ni kako oni koordiniraju između sebe. Mi, kao skupštinski Odbor za odbranu i bezbednost samo kontrolišemo rad BIA, a šta druge službe?
Vi odmahujete glavom, ali gde su ovi drugi, sada po ovome? Ko je to kontrolisao do sada? Pitajte ljude u bivšoj Saveznoj skupštini da li su oni imali mogućnost da im dođe direktor Vojno-bezbednosne agencije da im podnosi referat - nije. Znači, imamo vakuum sedam godina unazad. Radio je ko je šta hteo.
Te informacije i državne bezbednosti su odlazile u neke kanale ili kod nekih pojedinaca koji su od toga imali veliku materijalnu korist, curile su na takav način, jer je služba izbušena sa svih strana. Prema tome, moramo da imamo prvo ozbiljne zakone i da definišemo za svaku od bezbednosnih službi šta radi, da bismo pričali uopšte o ozbiljnosti u ovom smislu.
Kažete, a za mene je ozbiljnije pitanje koje sam postavila na sednici Odbora. Prošlo je uhahaj, da je osam dana, već je mesec dana i niko mi nije odgovorio, vezano za špijunske aktivnosti, odnosno prislušne uređaje kojima raspolaže ili ne raspolaže, ja imam informacije da njima raspolaže brat od strica predsednika Republike Borisa Tadića, izvesni Ranko Tadić.
Ako meni služba do dan danas nije odgovorila, a direktor BIA je rekao da će da me obavesti da li njegov brat od strica ima uređaje kojima prisluškuje političke neistomišljenike što iz zgrade predsednika, što sa drugog svog privatnog mesta, odnosno lokala koji ima kod sportskog centra "25. maj" - onda ne znam o čemu da razgovaram sa ljudima sledeći put kad dođu iz BIA.
Znači, moje je da neka saznanja iznesem, ako to hoću, a meni moja savest i moral nalažu da to proveravam kod ljudi koji treba taj posao da rade na odgovarajući način. Prošlo je mesec dana, a oni misle da sam se šalila. Ne, nisam se šalila, nego sam pitala za konkretnu osobu i povezala ga sa predsednikom Republike. I do dana današnjeg nisam dobila odgovor.
Znate, visokosofisticirana oprema za prisluškivanje, uostalom vi iz DS imate to iskustvo sa Janjuševićem, dostupna je svakom ko ima para da to kupi. Ne sumnjam da taj Tadićev klan ima novca i za to, ali konačno bi bio red, pre nego što podnese ostavku, da mi Rade Bulatović da odgovor na to pitanje.
Moraće da podnese jer će zakon evo od večeras da ga obaveže - on je član političke stranke i više ne može da bude direktor BIA.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, javljam se po članu 62. Poslovnika. Naime, gospodine Duliću, trenutno se dešava jedan skandal u Narodnoj skupštini, na prvom spratu.
Zoran Šami, predsednik Odbora za prosvetu, predsedava Odborom koji nema kvorum. Sednici Odbora treba da prisustvuje najmanje osam članova Odbora da bi sednica počela. Prva tačka dnevnog reda je razmatranje Predloga budžeta za 2008. godinu i stavke koje se odnose na prosvetu Srbije, a druga tačka je izveštaj i informacija o aktuelnim štrajkovima u srpskim školama, zbog toga što Vlada nema sluha da posluša ono što prosvetni radnici traže od nje i ne nalaze dogovor, pa se zbog toga i deca nalaze u takvoj situaciji, a i zaposleni u prosveti.
Molim vas da odmah reagujete, gospodine Duliću, zato što se nikada nije desilo da odbor zaseda, a da se ćaska s ministrom. Tu je prisutan ministar Lončar, koji je došao pre pola sata u zgradu Skupštine.
Poslanici SRS-a koji, kao što znate, ne učestvuju u radu dok se ne obezbedi kvorum, nalaze se ispred sale i upravo mi je prof. Mileta Poskurica javio da se taj skandal dešava, da je ministar unutra, zajedno sa Zoranom Šamijem i sa još šest članova, da razgovaraju o tačkama dnevnog reda a da nemaju nikakav legitimitet za rad, s obzirom na to da nemaju kvorum. Intervenišite, jer ulazimo u situaciju da se sprovodi bezvlašće ovde i da radi kako ko hoće i šta hoće. Jutros ste videli, dva puta ste odložili sednicu, da nema vaših koalicionih partnera iz G17, a ni ovi iz DSS-a se nisu pretrgli da dođu na sednicu. Evo, još jedan poslanik koji je bio u sali, i ona odlazi.
Gospodine Duliću, ova skupština više ne liči ni na šta. Da li ćemo mi kao ozbiljni ljudi da radimo posao, ili ćete vi da upozorite tog Zorana Šamija da ne može da radi kako je navikao tamo u Saveznoj skupštini i da se ponaša bahato?
Zaista je neverovatno da se na takav način ponižavaju vaše kolege, bez obzira na to iz koje su poslaničke grupe. Mi srpski radikali to ne možemo da dopustimo. Imamo predlog i za dopunu dnevnog reda. U pitanju je nešto što se desilo još pre dva meseca u Kragujevcu, u kragujevačkoj gimnaziji. Razmatranje budžeta, razmatranje Izveštaja o stanju i aktuelnoj situaciji, o štrajku u prosveti, bez kvoruma, mislim da je to više nego skandal.
Dakle, naši narodni poslanici su ispred sale, oni strpljivo čekaju, spremili su se da učestvuju u diskusiji i zato učinite sve, i vi i gospođa Kolundžija, koja je ovde kao predsednik najveće stranke u vladajućoj koaliciji, upozorite Zorana Šamija da se ne igra s našim strpljenjem, jer to je u nedogled tako. On je to pokušao i ranije, još pre nekoliko nedelja, pa je video da ne može. Međutim, sad kaže – kako da vratimo ministra?
Gospodine Šami, obezbedite kvorum za rad, pa pozovite Zorana Lončara. Ovako ne možemo da prihvatimo da ta sednica uopšte sada postoji i da radi, jer tamo nema kvoruma.

To što ste sada rekli, gospodine Šami, skandalozno je. Vi ste upravo priznali da ste održali sednicu bez kvoruma. Druga tačka dnevnog reda je bila – Informacija ministra prosvete o štrajku zaposlenih u prosveti. Vi ste rekli da je ministar dao kratku informaciju - ta kratkoća je bila 45 minuta.
Pitajte kolegu iz neke druge stranke, ako mislite da srpski radikali preteruju, a evo, u međuvremenu je došao prof. Poskurica, tu je i mr Živanović, kako su se oni osećali u hodniku, u holu, kada znaju da je unutra ministar koji sa vama razgovara o tački dnevnog reda, a vi non-stop prozivate, što prof. Poskuricu, što Petronijevića, ovog ili onog: ''Ajde, uđi unutra, još jedan nam nedostaje.''
Na šta to liči?
Podnesite ostavku, gospodine Šami. Već je urušen vaš kredibilitet na mestu predsednika Odbora za prosvetu. Ovo se dešava ne znam koji put. Tri meseca ne može da dođe tačka za koju imate predlog, odnosno zahtev za saziv povodom incidenta, blago je reći, sa zloupotrebom ''đačkog parlamenta'' u kragujevačkoj Prvoj gimnaziji.
Prema tome, nemojte da nam govorite da je došao, odnosno da dođe Lončar tek onako, bez veze, pošto je on ministar za sve, ajde, svratio je, pa neka malo priča da upozna vas. To što je on upoznao vas i dao vam informaciju, ne znači ništa ni Mileti Poskurici, ni Srbi Živanoviću, ni ostalima koji nisu bili tamo.
Šta to znači - obavestio vas? Ajde sada vi, gospodine Šami, izađite, pa 45 minuta pričajte o čemu vas je on obaveštavao, kako bi ovi ljudi znali. Stajali su ispred, bili su u holu, vratili se u salu, sednica nije održana. Druga tačka dnevnog reda je bila upravo to.
Znači, vi ste održali sednicu bez kvoruma. Vi niste glasali o tome, ali upravo to – da ministar daje informaciju o stanju u prosveti, o štrajku zaposlenih, bez kvoruma, u najmanju ruku je bezobrazluk i zloupotreba funkcije predsednika Odbora, što ste vi uradili.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ovaj član je jedan od, rekla bih, najvažnijih u zakonu, zato što definiše posao Ministarstva odbrane. Da je zakon neprecizno i, pravno-formalno, u nekim delovima, i protivustavno urađen, govori ovaj član, zato što se SRS ne slaže da Ministarstvo odbrane ima ova ovlašćenja, a pisan je kao da gospodin Šutanovac misli da će do kraja života da bude ministar odbrane i Boris Tadić predsednik Republike.
Dakle, gospodine Šutanovac, pojedine tačke iz ovlašćenja i nadležnosti koje ima Ministarstvo odbrane, a njih je 43, morate da nam objasnite, jer je očigledno da niste želeli da usvojite amandman mladog kolege Milana Avramovića. Mi smo, zapravo, u četvrtom stavu, striktno naveli da sve ovo što je Ministarstvo odbrane preuzelo na sebe treba da odobri predsednik Republike, a vi kažete da je to bespotrebna formulacija, da se to podrazumeva po članu 112. Ustava, da to ne treba da stoji, a mogućnost zloupotrebe je velika.
Ja ću to sada da vam navedem na nekim konkretnim primerima. Vi ste danas prvi put došli od kada ste, pre nekoliko dana, ministar odbrane, u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Niste se pojavljivali ni na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, gospodine Šutanovac, a desilo se nešto što mi ne znamo.
Dakle, ja sam pre nekoliko dana, u načelnoj raspravi, pomenula za širu javnost malo znani dokument, takozvani prezentacioni dokument o saradnji Srbije u sklopu ''Partnerstva za mir'', koji je usvojen 27. jula na sednici Vlade Republike Srbije. To je ozbiljna stvar.
Najpre moram da vam kažem da je potpuno besmisleno što ste došli s ovim zakonom a da nemate ove strateške vojne, doktrinirane dokumente, pa sada za vas imam pitanja. Vi ste, inače, poznati kao pričljiv čovek, ne znam šta je s vama problem od jutros, samo ćutite, vidim da ne beležite pitanja, a ako je vaš kapacitet, možda sam se prevarila ranije, da možete ovo da zapamtite, ja ću da krenem redom da vas pitam, a vi kasnije budite ljubazni, pa odgovorite.
Dakle, izrada predloga doktrina Vojske Srbije. Počela je da se izrađuje malo pre nego što ste vi došli na mesto ministra odbrane i ta
nova doktrina je, po NATO uzansama, predvidela reorganizaciju, profesionalizaciju Vojske, za šta se vi zalažete.
Sada vam postavljam pitanje, šta to znači, da li to znači kompletnu reorganizaciju Vojske, da li to znači samo profesionalizaciju u smislu stvaranja profesionalnog dela Vojske Srbije i koliko će to Srbiju da košta? Da li to znači kompletnu modernizaciju, jer stalno ste kontradiktorni u tim izjavama, jer sve to su različiti pojmovi? Treba da nam objasnite odakle pare za sve to.
Lepo je kada se pojavite, logorujete, jedete zmije, žabe i dođu vam ovi iz Ohaja. Juče sam slušala šta ste izjavljivali, na putu ste bili, odnosno preneli su vaši mediji izjavu iz Pariza, ali to su sve šuplje i prazne priče, gospodine Šutanovac.
Naša vojna oprema, ono što ima kopnena Vojska, ono što ima vazduhoplovstvo i PVO, staro je gotovo 20 godina, s nekim izuzecima. Drugo, onaj MIG koji vas je juče čekao ovde, dok ste bili na putu, doduše od hartije, jedan od MIG-ova 29, to je samo jedan od, da se našalim malo kao gospodin Todorović, od ukupno pet koje mi imamo.
Do kraja godine treba da dobijemo dva remontovana, i to iz Rusije, pa me zanima da li ste gospodinu Putinu u tom smislu, kao ministar odbrane, važna vam je funkcija, čestitali pobedu na izborima u nedelju? Jer, tamo se remontuje naša vojna oprema, naša dva MIG-a?
Zanima me, gospodine Šutanovac, kada ćete da se pojavite pred Narodnom skupštinom s ovim dokumentom?
Zaista, nemam vremena, jedino da se javim kasnije, povodom nekog drugog amandmana, da pročitam narodnim poslanicima koje su sve naše obaveze i šta je to usvojila Vlada Republike Srbije na vaš predlog, što je ministar Vuk Jeremić predstavio u Briselu 5. septembra ove godine. Zaista nam dugujete odgovore na ta pitanja, gospodine Šutanovac, ko će to da finansira i zašto ste vi preuzeli, ne pitavši građane Srbije, preko Narodne skupštine Republike Srbije, sve te obaveze koje sada nama proističu?
Završavam, gospodine Albijaniću. Niste dobro obeležili vreme, videla sam tamo da ste ukrali dva minuta Poslaničkoj grupi SRS-a.
Ako se upustite s nama u ozbiljnu raspravu, valjda ste za to spremni, imate i te savetnike tu, onda morate da nam date odgovore na sva ta pitanja, gospodine Šutanovac, jer ljude koji su profesionalci, vojnici, završili su najviše oficirske škole, odnosno akademije, generalske škole, sada su još uvek u činu pukovnika, koji su radili u Kragujevačkom garnizonu, koji je ukinut vašim dolaskom na mesto ministra odbrane, a još ranije je počela da se urušava Vojska, zanimaju odgovori na ova konkretna pitanja.
To nije neka politička priča, pa da kažete – pričaju radikali. Naša priča je politički mnogo kvalitetnija, i naša ideologija i program, od onoga što nudi DS. Lepo, izađite i kažite ovde, pred čitavom javnošću, pred vojnim obveznicima, pred budućim regrutima, pred oficirima, gde se nalazi danas i kakvo je stanje u Vojsci što se tiče naše mobilnosti, fleksibilnosti.
Za neke koji ne poznaju Ustav Srbije i koji ne znaju šta je Vojska, mogu da objašnjavam do sutra koja je uloga Vojske, a oni to ne znaju i onda vam postavljaju neka nebulozna pitanja, kada je u pitanju teritorijalni integritet i suverenitet zemlje. Kao odgovoran čovek, ako to jeste, izađite i recite tim ljudima na šta mogu da računaju i kuda ide Vojska Srbije s vama na čelu.
Po svemu ovome, ako bismo s današnjim danom podvukli crtu, ide u potpunu propast, a to mogu argumentovano da vam pričam i povodom narednih amandmana, od jednog do drugog segmenta. Pokrenuli smo neka pitanja, vojne beskućnike, problem penzija, problem koji imaju rezervisti, koji potražuju od države, i hajde da krenemo u neku ozbiljnu raspravu, nemojte samo da ćutite i da bežite na sredinu klupe. Ujesti vas niko neće.
Ako imate nešto da kažete, izvolite, počnite da odgovarate na ova pitanja.

Stigli smo, gospodine Šutanovac, do kopnene vojske, jel tako?
Dakle, niste izlazili ništa da kažete, ali da vidimo.
Pošto je situacija takva i pošto ste vi u svom ministarskom zanosu dali sve te izjave – da nam je potrebna profesionalizacija, modernizacija, reorganizacija - onda treba da se suočimo pred građanima Srbije sa čime mi to kao država raspolažemo i kakve smo preuzeli obaveze od strane NATO-a, odnosno ''Partnerstva za mir'', da nam kažete, kada ćete da dođete s tim dokumentom pred Narodnu skupštinu da o njemu raspravljamo, da ne moram o tome da čitam iz ovih NATO novina "Odbrana". Natoizovane su, ajde, nije baš NATO, jer ima i onaj drugi koji je potpuno NATO novina. Ovaj je natoizovan zato što druga strana ne može da se čuje.
Redovno pratim ove novine i nikada niste obavili nijedan intervju sa pomenutim Udruženjem vojnih beskućnika. U Kragujevcu, gde više nema garnizona, gde nema vojske, ima 800 članova Udruženja vojnih beskućnika. Četiri ili pet puta sam s njima razgovarala. Imam za vas obimnu dokumentaciju vezanu za njihov status i za rešavanje pitanja njihovog položaja u društvu, zbog činjenice da su to ljudi koji su i penzionisani, a koji nemaju stanove i nemaju gde da žive. Vojska ne brine o njima. Ali, da krenemo o ovom.
Dakle, strašno su nas zabrinula pitanja koja smo dobili prošle nedelje od vaših saveznika, zbog činjenice da je Vlada Republike Srbije, kako ste to rekli u saopštenju, konsenzusom, prihvatila sve obnove koje proističu iz ''Partnerstva za mir''.
Svaki program saradnje, moram to da kažem narodnim poslanicima i javnosti, individualan je za svaku zemlju. Međutim, postoje neki dokumenti koji moraju da budu potpisani i koji proističu iz ovog prezentacionog dokumenta za koji su nas pitali. To pitanje je pogrešno upućeno na moju adresu, adresu gospodina Vukovića, Dačića i Cvetanovića – šta je sa bezbednosnim sporazumom?
Mi smo, dakle, dobili informacije šta taj sporazum treba da sadrži. Mi se s tim ne slažemo - da Srbija ulazi u takve vrste rizičnih aranžmana, naročito zbog činjenice da smo zemlja koja se nalazi u okruženju zemalja koje su primljene u NATO, ili onih koje tek čekaju na prijem, a kao država znamo da ogroman broj naših građana ne želi da ide u NATO savez.
Ovaj vaš pomoćnik ministra odbrane je rekao, Spasojević se zove – pa, glupo je da se mi sada iscrpljujemo time da li Srbija treba ili ne treba da ide u NATO, u ovako teškom i opterećujućem trenutku. Upravo vi to govorite, gospodine ministre. Vi onda recite vašem pomoćniku da treba da sluša vas, pa ako ste vi, Demokratska stranka i Boris Tadić, za bespogovorni ulaz u NATO, a jeste, onda ajde da govorimo o ovome šta su sadašnje naše obaveze - ko će to da finansira, koliko će to nas da košta i koliki je to rizik po bezbednost naše zemlje?
Pominjao je gospodin Dragan Todorović, zamenik šefa naše poslaničke grupe, pre sedam dana, SOFA sporazum. To je samo jedan SOFA sporazum, koji je potpisan sa Nacionalnom gardom Ohaja, koji je Tadić potpisao prošle godine, uz prisustvo Kondolize Rajs, ali to nije ono što NATO od nas očekuje.
Dakle, oni su nas pitali i očekuju da Srbija, koliko do kraja godine, to su njihove reči, gospodine Šutanovac, pošalje oficira za vezu.
Poveli nas tamo, u Šejpu, na drugi sprat i kažu, lepo će da vam bude ovde, tu su Rusi, preko puta, a kakve mi uslove postavljamo i da li, kao država koja je tako dezintegrisana u svakom pogledu, i u privrednom, i u ekonomskom, i u nacionalnom, s vama na vlasti, sa takvim predsednikom, možemo isto da se ponašamo i da imamo isti ugovor o individualnom partnerstvu sa NATO paktom kao Rusija?
Naravno da ne možemo. Moći ćemo kada pobedi Tomislav Nikolić i kada zameni Borisa, kao što su to Rusi uradili. Recite mi, šta ćemo mi do tada?
Ako vi znate, gospodine Šutanovac, ako idete stopama generala Perišića, kakav je bezbednosni sporazum obavezujući za nas, pitaćete mene, pitaćete svakog srpskog radikala, pitaćete socijaliste, a pretpostavljam i ove koalicione vaše partnere koji se nećkaju, čas ovako, čas onako, iz DSS-a. Hajde da otvorimo raspravu u Skupštini o tome.
Da li ste spremni, a to je moje četvrto pitanje danas za vas, bez ikakve ljutnje, da ne pravite takve grimase ili da nešto se čudite, samo odgovorite konkretno na pitanje, da li ćete vi, kao Dragan Šutanovac, zajedno sa Ponošem, da li tamo u Briselu ili ovde, da pozovete njih i da potpišete sigurnosni, odnosno bezbednosni sporazum? Da li ćete da potpišete sporazum o statusu snaga ''Partnerstva za mir'' - NATO, koji podrazumeva naše aktivno učešće u ''Partnerstvu za mir''? Koji je interes Srbije to da radi?
Ako sve članice NATO-a i ''Partnerstva za mir'', a vi najbolje znate, gospodine Šutanovac, koje su, pretenduju da koriste naše područje i koje su te NATO snage koje, posle ugovora koji je potpisao Vuk Drašković 2005. godine, imaju raspoređenu svoju vojsku koja ne štiti Srbe tamo, recite mi, molim vas, pošto oni kažu da je to uzajamni dogovor, ''ono što mi radimo kod vas, moći ćete i vi kod nas'', da li mislite da je nama to potrebno i da ćemo da šaljemo našu vojsku na vojne vežbe u Ohajo ili u neku drugu zemlju, kako to treba da stoji u ovom sporazumu?
Oni kažu - da, NATO snage za sprovođenje zajedničkih vojnih vežbi. Koje ćemo mi to vojne vežbe da izvodimo i gde sa njima, i sa kojom vojskom, kada vi ukidate garnizone i kada je kopnena vojska takva kakva jeste, kada je PVO u tako teškoj situaciji?
Kaže se da se na taj način regulišu i privilegije i imunitet snaga i njihovo učešće na vojnim vežbama, ili boravak na teritoriji članica ''Partnerstva za mir'', odnosno NATO-a, jer sporazum još nije u zvaničnoj proceduri, ali će Ministarstvo odbrane u narednom periodu pokrenuti inicijativu za njegovo zaključivanje.
Samo mi objasnite, gospodine Šutanovac, koji je interes Srbije da ovo uradi? Njihov interes je sasvim jasan i očigledan, okupirali su nam južnu srpsku pokrajinu i ovde se podrazumeva, mogu da izvode vežbe, mogu da se zadržavaju, imaju sva prava i obaveze, s potpunim imunitetom.
Dakle, to nije samo njihov prolaz, nego sa konkretnim zadacima, ali, zaista, sada mogu da nagađam.
Ako vi znate, onda recite, a ako ne znate, onda je besmislen svaki dalji razgovor sa vama, jer ovi u NATO-u i u Šejpu misle da vi sve to znate. Oni misle da se vi s tim slažete. Nekoliko puta su nam rekli - da, imamo problem sa Koštunicom, jer on ima drugačiji stav, ali Boris Tadić, Ponoš, ne umeju, naravno, da izgovore njegovo ime, jer i nije za ponos nigde, ministar Šutanovac, apsolutno sve prihvataju. Prema tome, mi bismo voleli da do kraja ove rasprave date odgovore na ta pitanja.
Opet moram da se vratim na član 14. Lepo se kaže da izrađujete nacrt zakona, vaše ministarstvo, dakle, izradili ste, verovatno, i to treba da bude u formi zakona, o potvrđivanju međunarodnih ugovora u oblasti odbrane i vojne saradnje. Kada završite izradu nacrta tih zakona, jer svi ovi dokumenti moraju da budu u formi zakona, onda morate da se pojavite pred Narodnom skupštinom. U protivnom, ako nastavite da se, vi i Boris Tadić, s takvom samovoljom ponašate do izbora gospodina Nikolića za predsednika Srbije, onda ćemo, kao država, ući u veliki problem.
Naravno, vi ste čuli, sada neću pominjati tu jednu zemlju koja je dugo godina bila, pa istupila iz ''Partnerstva za mir''. Mi, kao Srbija, moramo da imamo apsolutno isti stav prema NATO-u kao Rusija, naročito zbog opreme i zbog remonta naše vojne opreme, a, pre svega, zbog tog političkog aspekta. Mi sa Ruskom Federacijom imamo politički dijalog i oni neće da nam otimaju teritoriju zemlje, to nije uslov da bismo ušli u te integracije za koje se vi zalažete. Valjda je to trebalo prvo da stavite u ovaj dokument.
Zašto se nije Jeremić u Briselu pojavio sa tim pred Jap de Hop Sheferom i, pošto postoji taj prvi politički aspekt, a ovo drugo, hajde, to su konkretna dokumenta za vojnu saradnju, on je, lepo, trebalo tamo da napiše. A ne, vi ovde, u ovom časopisu, to stavljate u antrfile i kažete – potrebna je bezbednost na Balkanu, da se štiti Rezolucija 1244, a to nigde niste stavili u ovaj dokument.
Lepo da im kažete, ili da zauzmete takav politički stav, eksplicitan, jer oni imaju političke organe delovanja, NATO, jer to nije, striktno, samo vojna organizacija, oni i politički deluju i izjašnjavaju se o situaciji, o problemima, o kriznim žarištima. Najveće takvo u Evropi i na Balkanu je u Srbiji.
Lepo im postavite pitanje, jasno i glasno, kao što smo mi to uradili, da imate problem s tim da je u Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija neotuđivi deo naše zemlje i da niko, ni po koju cenu, ne sme da se šali s tim, ili, jednostavno, demonstrirate da poštujete Ustav države.
Kada vam oni kažu, bolje vam je u NATO savezu, čak i u programu ''Partnerstva za mir'', oni misle, gospodine Šutanovac, bez Kosova i Metohije. Vi se, lepo, kao heroj nacije, pojavite na TV-u i kažete, mi nećemo više da sarađujemo s vama, odbijamo svaku saradnju, sve dok se ne izjasnite da nemate više pretenzija na srpsku teritoriju i na srpsku zemlju. Vi to nećete, gospodine Šutanovac, jer vama je, baš kao i Borisu Tadiću, apsolutno svejedno da li će Srbija, a to je vaša vizija i baš vas briga, jer dalje iz tog atara ne idete, da ostane, ne daj bože, na teritoriji beogradskog pašaluka. Hvala.