Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, ovaj zakon je nešto što je bilo realno da se očekuje u političkom dogovoru ove dve opcije, do juče nepomirljive Demokratske stranke, koja ima svoje priveske, a to je Čankova politička stranka, Srpski pokret obnove i pre svega najmegalomanskiji G17. Međutim, neko je danas postavio pitanje koje mi se učinilo da je logično, a u stvari nije logično, kaže - ko je taj ko projektuje koliki će broj ministarstava da bude. Još se gospođa zapitala - pa gde taj neko sedi i razmišlja kako to treba da izgleda Vlada Republike Srbije i koliko da ima ministarstava.
To se ne projektuje nigde posebno, to se sve dešava onako, što bi se reklo u hodu.
Ovoga puta smo saznali da se to dešavalo od kafane do kafane i da je jedan od tih glavnih posrednika bio Oliver Dulić, koji se nije skrašavao u kući nego je svakog dana i doručkovao, i ručao, i večeravao po kafanama, i dogovarao kako to treba da izgleda, a na kraju eto izgleda ostade bez ijednog od ovolikog broja ministarstava, iako se trudio da bude ta ključna spona. Pošto smo juče izuzetno dobro obrazložili građanima Srbije kakva je to ekskluzivna uloga zlatnog glasa potpredsednika odnosno zamenika premijera, a znaju ljudi kakva je struktura ličnosti Mirka Cvetkovića i videćemo šta će on biti spreman i na koji način će da nam iznese svoj ekspoze.
U ovom vremenu poslaničke grupe SRS osvrnula bih se na neke opisne detalje pojedinih ministarstava jer jednostavno nema vremena za sve. Kolega Vlatko Ratković iz DS, koji je ovlašćen u ime predlagača, taksativno je nabrajao od jednog do drugog ministarstva šta je to novo, šta se ukida i sa njegove funkcije i onoga što zagovara DS i G17 nisam mogla ni da očekujem ništa drugo.
Jer, megalomanija, to je vaša najvažnija karakterna osobina, alavost u svakom pogledu, nebriga za narod i za muke koje muče građane Srbije, a taj visinski vazduh sa te visine, ne sa one na kojoj se skija, nego sa visine vlasti, sa koje nas bahato posmatra Mlađan Dinkić već toliko godina, od kada ima najvažnije poluge vlasti u svojim rukama, novac pre svega, resore kojima raspolaže.
Ovo ministarstvo koje je objedinilo nekadašnjih nekoliko ministarstava i učinilo da mi imamo situaciju da će Vlada Republike Srbije, tek ako Mlađan Dinkić stigne da se bavi nekim važnim segmentima naše privrede, govori u prilog tome da će vlast ne samo da bude neracionalna i neodgovorna prema građanima, već da neki zaista važni segmenti u našem društvu neće moći da funkcionišu.
U toku rasprave o amandmanima poseban akcenat ću da stavim na nepostojanje već toliko vremena Ministarstva za turizam. Najlogičnije je bilo i svakome, pa i ljudima koji se bave nekom drugom strukom, da povežu uvek Ministarstvo trgovine i turizma, s tim što smo mi u jednom periodu samo 90-tih godina imali posebno Ministarstvo za turizam.
Neko se danas zapitao zašto je potrebno da postoji Ministarstvo za omladinu i sport. Da, to je neophodno, zato što smo mi zemlja koja pre svega svoju budućnost treba da vidi u srpskoj omladini, ali nacionalno osvešćenoj omladini, koja će da brine o svakom pedlju naše zemlje. Ponosna sam i na naše sve sportiste, i na one u ekipnim i u individualnim takmičenjima, ali pre svega na one od male dece do najstarijih koji dolaze na sportske manifestacije da bodre pre svega naše košarkaške i fudbalske klubove, koji skandiraju protiv haškog kazamata, koji skandiraju - Kosovo je srce Srbije, i koji sa takvom svešću, bodreći naše sportiste, razmišljaju o našoj budućnosti.
To je garancija, i ono što radi predsednik naše stranke prof.dr Vojislav Šešelj u haškom kazamatu i sve više srpske omladine, pored ljudi iz srednjeg doba i naših najstarijih, prati i zaista dobija podstrek da se na takav način bori za Srbiju, to je za mene garancija, i za Srpsku radikalnu stranku, da ćemo mi ipak u doglednom periodu nacionalno potpuno svesni da uđemo u odbranu i naše privrede i naše kulture i naše tradicije, istorije.
I onda bih pre svega zamerila predlagaču što je namerno ili greškom ispustio jednu veoma važnu stvar. Korisno je da to čujete koleginice Kolundžija, zato što se tu krije opasnost kada je u pitanju Ministarstvo vera. Kaže se da će država da sarađuje sa crkvama i verskim zajednicama, ali kojim, dame i gospodo narodni poslanici? Mi imamo Zakon o crkvama i verskim zajednicama i mi smo se ovde do pola pet ujutru borili za to da kao i kod Zakona o osnovnom obrazovanju izričito stoji reč tradicionalne crkve i verske zajednice.
Jer pored ove zaista, ne teorije zavere, nego namere Amerike i zapadnih sila, što se videlo preko njihovog načina i ucenjivanja da kroje Vladu Republike Srbije po njihovoj meri, mi zaista u dogledno vreme imamo opasnost za naše najmlađe, pored narkomanije, da jedna od drugih velikih pošasti, a to su sekte i razne opasnosti koje vrebaju, zatruju srpsku omladinu i uostalom i drugu decu koja nisu srpske nacionalnosti. Mi to ne želimo i oštro želimo da se borimo protiv toga.
Što se tiče one stare floskule koja stoji u udžbenicima - Srbija je zemlja poljoprivredne industrije, mnogi od nas koji smo svesni toga da je poljoprivreda sistemski uništavana od strane Dosovske vlasti osam godina i koji znamo da od industrijskog razvoja i napretka nema ništa, da su to samo prazna obećanja, možemo da precrtamo tu karakternu osobinu Srbije.
Ipak, u Srbiji veoma dobro rađa i pšenica, i kukuruz, i naše voće, i šljiva i malina, koja je ove godine imala dobru cenu, međutim, kao ni do sada, ni ovoga puta u Vladi Republike Srbije, iako je to opisno dato u Ministarstvu poljoprivrede u delokrugu rada ministra, poljoprivrednici neće da osete boljitak. Zbog čega?
To je danas pomenula i magistar gospođa Jorgovanka Tabaković. Ovaj usitnjeni, ovakav feudski sistem, zapravo je veliko i pogodno tlo za manipulaciju i korupciju u svakom smislu. Vi ste koleginice Tabaković pomenuli jedno ime, a to je gospođa koja pored Dinkića, ta Džinić, vedri i oblači otkad je u ministarstvu, ali uvek je Dinkićeva desna ruka.
Ta gospođa može svakoj jedinici lokalne samouprave koja je prezadužena i koja više nema apsolutno ni mogućnost za 0,5 dinara da se zaduži, da potpiše i da stavi pečat Vlade Republike Srbije. Da može, pa garantuje ona, zašto?
Uđite, izvol'te, jedinica lokalne samouprave i preduzeća koja su posrnula, i poljoprivrednici i građani, samo izvolite, uđite u ove strane banke, koje je Dinkić sa svojim kriminalnim lobijem doveo u Srbiju da posluju po izuzetno povoljnim uslovima, a da zauzvrat izuzetno skupo prodaju građanima novac, odnosno evro i na taj način se uništava srpski seljak, pa onda svaki građanin.
Zamolila bih vas, dame i gospodo, danas je 1. juli, glavna vest u svim novinama i u svim elektronskim medijima je upozorenje guvernera i Narodne banke Srbije o prezaduženosti i o novim uslovima kod ljudi, odnosno građana koji koriste ovaj dozvoljeni minus po tekućem računu i kreditne kartice. Šta mi imamo danas kao produkt vaše DOS-ovske vlasti? Taj plastični novac, jer ljudi su bili prinuđeni da uzimaju keš kredite, da im svakog dana spas budu kreditne kartice, da mogu da plate visoke školarine, da poljoprivrednici mogu da prežive, jer im to nije više što rade po ovolikoj žegi, ovakvom suncu i u takvim uslovima kada država ne brine o njima, nije dovoljno ni za prostu reprodukciju.
Mi smo ovde izašli po drugi put sa jednom veoma važnom inicijativom. Naravno, ni u ovom trenutku, pošto ste vi stvorili tu koaliciju koja neće biti, pre svega, na dugi rok stabilna i koja neće imati tu socijalnu komponentu, to budite sigurni, jer znam da u SPS ima izuzetno mnogo časnih ljudi, ljudi koji su iskreno, verujući u model socijalne pravde koju jedna država, kao što je Srbija, treba da zagovara i da je sprovede, ušli u celu ovu priču, koja se sada svela na to da glavni vođa i diktator buduće vlade i uopšte svega što se u Srbiji dešava bude Boris Tadić.
Znate, kada dođu prvi septembarski dani i kada, kako je to običaj, te socijalne tenzije posle dugog leta budu sve veće i narastajuće, onda će megalomanska vlada i ministri megalomani morati da se zapitaju gde su suludo potrošili tolike pare i zašto takva znanja kao što je Ministarstvo finansija i zašto je Dinkiću potrebna ta tolika moć? Znate, ako neko stalno grabi, grabi, i ako u institucionalnom smislu želi da sa toliko novca i sa toliko ljudi, koje će da zadrži oko sebe samo zato što mu daje tako važne funkcije u državi, želi da vlada, onda je to zaista pitanje za ljude iz neke druge struke da ne infiltriram gospođu predsednika Skupštine, pošto je dugo poznajem i znam da ona to može da posmatra i sa drugog aspekta, ali tu zaista nešto nije u redu.
Pitaće se građani i videćete, čudiće se i krstiće se ljudi iz medicinske struke, poput naših uvaženih lekara, da li je moguće da jedan čovek, četvrti ili peti put zaredom bude predložen za ministra zdravstva, a zdravstvo je u katastrofalnom stanju, i pitajte samo viđene ljude, i pitajte stručnjake, što sa Vojnomedicinske akademije, što iz kragujevačkog Kliničkog centra, iz beogradskog, za koji novac oni rade i kako oni gledaju na tako bahato ponašanje jednog ministra.
Vidim, ukinuli ste Agenciju za lokalnu samoupravu, odnosno za projekte u lokalnoj samoupravi, kao posebnu organizaciju, a ostavili ste ovu danas, takođe od gospođe Tabaković pominjanu, Agenciju za promociju izvoza.
Ta Agencija za promociju izvoza, koja se pohvalila skoro u jednom ekonomskom biltenu da je pomogla jednom proizvođaču kafe, nekome ko se bavi nekom kartonskom opremom itd., samo na troškove putovanja ima u budžetu za 2008. godinu 90 miliona dinara.
Da li je taj novac, da li je jedan milion došao u neki regionalni centar u Srbiji, jer oni svuda imaju svoje ispostave, nije to samo kancelarija u Beogradu, nego oni imaju agenciju koja u upravnim okruzima ima svog predstavnika i koji po prirodi stvari treba da ide i da kaže - aha, u ovom valjevskom kraju, u celoj Kolubari, u moravičkom kraju, u mojoj Šumadiji treba da se podstakne izvoz svežeg voća.
Na jugu Srbije treba da se podstakne izvoz povrća, a u celoj kampanji obišli smo gotovo svako veće selo u Srbiji, a ne svaku opštinu i grad, mi smo videli ljude koji su marljivi, vredni proizvođači, što povrća i voća i oni kažu - naš najveći problem je, zašto ne, mi se čudimo i pitamo ih, ovoliki rad, ovolika imanja, kompleksi, kaže - ne možemo da živimo, jer država ne brine za nas.
Kaže - dok stignem do prve hladnjače, lakše mi je da dam onome koji dođe i kupi mi sve budzašto, jer država ne vodi računa i ne garantuje otkup tih naših najzdravijih proizvoda.
Mi kao država, primera radi, samo jednim ulaganjem jedne milijarde u proizvodnju hrane možemo do 2010. godine to dvostruko da vratimo.
Zaista je danas najprofitabilnija proizvodnja zdrave hrane u celom svetu, ali paradoks je takav da u Srbiji ima najviše gladne dece i gladnih ljudi. I hrana je poskupela od prošle godine, uzmite koji god hoćete period od prošle godine, od 2005. godine, nije ni važno, za više stotina procenata je poskupela.
U takvoj Srbiji ćemo nažalost nastaviti da živimo, a vi kolege, pre svega iz SPS, koji ste očigledno želeći pod pritiskom i onih ljudi koji su to od vas tražili kroz programska obećanja, nastojali da se borite za obezbeđivanje socijalne pravde.
U ovakvoj vladi, ne samo megalomanskoj, nego u kojoj će i dalje u onim resorima koji će da drže ovi iz žutog preduzeća, firme G17, gde cvetaju kriminal i korupcija, nema boljitka ni za prosvetne radnike, ni za zdravstvene radnike, ni za poljoprivrednike, ni za decu, ni za penzionere, ni za nezaposlene, u to budite sigurni, jer nijedna od tih ideja, od ideja prosperiteta i razvoja, gde nema otimačine i gde nema mogućnosti da neko od tih ministara dobro zaradi za sebe i svoje partijske istomišljenike, tu nema napretka, u to budite sigurni.
Borićemo se protiv toga i nastojaćemo zaista da svaki put koristimo i svaku priliku da raskrinkavamo kriminal i korupciju, jer pod svih ovih muka koje sam ispričala, to je danas najveća rak-rana našeg srpskog društva.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, stvari i nisu baš tako jednostavne, u međuvremenu su se dosta iskomplikovale. Ovo kolo i klupko koje je počeo da odmotava gospodin Dragan Todorović prošle nedelje sad je uveliko nekima obmotano oko nogu i oni ne znaju šta da rade, ćute, što bi naš narod rekao, prave se blesavi i još se drznu da dele saopštenja.
Sad se, znate, nalazim u situaciji da sa nekima, obraćam se svima i svima vama u sali kažem, dame i gospodo narodni poslanici, a tu ima i nepostojećih poslanika, recimo, kada bi neko od nas trebalo da izađe na repliku nekom takvom, kako da izađem na repliku nepostojećem poslaniku, nekoj osobi koja je tu fizički prisutna, a ne može po članu 102. Ustava da bude. I gospodin Todorović je prošle nedelje apelovao, a posle smo se i mi tome priključili, da se oglasi Odbor za sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javne funkcije. Gospodin Beljanski, član Odbora, više puta je u toku nedelje govorio na tu temu, oni su dali zvanično saopštenje.
Moram sve da vas podsetim, šta je vas, dame i gospodo poslanici, među vama ima mnogo ljudi iz pravne struke, pa razmislite malo, i da vi u okviru vaših poslaničkih grupa takve, ne neznalice, oni to znaju, nego jednostavno, što bi narod rekao, ''hoće i jare i pare", da budu i tu i da budu tamo, i da tako manipulišu. Znaju oni da to nije ni moralno, znaju da nije ni po Ustavu, ni po zakonu, ali, eto, takve su strukture ličnosti.
Setite se šta vam je došlo uz onaj informator, koji su dobili narodni poslanici koji su izabrani, kaže – informacija za narodnog poslanika, u prvom članu te informacije je Narodna skupština Republike Srbije.
Dakle, za ljude koji su prvi put ušli u ovu salu, a ovde se radi o onima koji su više puta bili narodni poslanici, onda kada je to moglo, pre donošenja Ustava, da budu i predsednici opština i narodni poslanici, tamo u tom informatoru lepo piše – narodni poslanik ne može (prepisan je član 102, odnosno stav 3. Ustava Republike Srbije) biti poslanik u skupštini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa.
Da li ste vi bili u prilici, gospođo Đukić-Dejanović, da pročitate saopštenje Odbora, ja ne znam, ali oni su rekli da bi po tom pitanju zaista mogla da se otvori jedna dugačka javna rasprava, a naveli su samo neke razloge da potkrepe ovaj član Ustava i svoju tvrdnju da ti ljudi ne mogu da sede u skupštinskim klupama.
Vi znate da Vlada Republike Srbije i Republika određene poslove poverava opštinama i gradovima. Pođite samo od tog osnova. Svaka opština u Srbiji, svaki grad, koristi transferna sredstva koja dolaze od Republike i zato se utvrđuje poseban zakon u kom apsolutnom iznosu to dobijaju gradovi i opštine.
Sav prihod od mnogobrojnih poreza, kojim se osnovni budžet jedne opštine i grada finansira po osnovu zakona koje donosi Narodna skupština Republike Srbije, koja je direktna nadležnost budžeta, to je sve ono što kao izvršnu funkciju sebi ima na raspolaganju lokalni organ samouprave.
Moram da vas podsetim i na to da je predsednik opštine, ovoga puta izabran iz reda odbornika, odnosno gradonačelnik, direktni nalogodavac za trošenje budžetskih sredstava.
U poglavlju Zakona o lokalnoj samoupravi, koji bi, rekla sam, dobio najširi mogući konsenzus, jer je u radnoj grupi bila gospođa Radeta iz naše poslaničke grupe kada je izglasan po osnovu naše obaveze, pre raspisivanja lokalnih izbora, posebna pažnja je posvećena izvršnim organima vlasti u jedinici lokalne samouprave, odnosno grada, ko su ti ljudi i koja su njihova prava i obaveze.
Ja mogu da razumem da je u onom vakuumu, mi smo imali izbore za lokalnu samoupravu 2004. godine, "Mitrovdanski ustav" je proglašen na Mitrovdan 2006. godine, u prošlom mandatu neko želeo da zažmuri na jedno oko, pa samo imali dva predsednika opštine, članove gradskih veća i još neke ljude koji su bili u izvršnim organima vlasti, ali da mi održavamo izbore za Narodnu skupštinu, za lokalnu samoupravu i za autonomnu pokrajinu, pošto je sve to povezano sa sprečavanjem, odnosno nemogućnošću da se neko nađe, ako poštuje Ustav i zakon, u sukobu interesa, a da se sve ovo dešava sada u julu mesecu, odnosno junu, to je neverovatno.
Dakle, nije dovoljno da mi kažemo da ćemo da pokrenemo to i to pitanje, moraju odmah da reaguju nadležni skupštinski odbor i Odbor za ustavna pitanja, na kraju i Administrativni odbor, jer ti ljudi prilikom verifikacije njihovih mandata i to većina od njih nije bila na izvršnim funkcijama u organima lokalne samouprave. Mi smo naše mandate verifikovali 11. juna ove godine. Oni su post festum izabrani na te funkcije i oni su poštujući, ali očigledno ga ne poštuju, Ustav i Zakon o lokalnoj samoupravi morali da podnesu ostavke na te funkcije. Mi ćemo do kraja da insistiramo na ovom pitanju, jer ne želimo da najviše zakonodavno telo tako funkcioniše i da legitimitet za odluke daju ljudi koji ne mogu, po Zakonu i po Ustavu, da budu narodni poslanici.

Gospođo predsedniče Skupštine, ne reklamiram, hoću da ukažem na član 31. Poslovnika, da pokušam da naučim nešto gospodina Ristića, jer on je, zaista, na nivou ne pravničkog diletanta, ne znam više kako, poznajem ga osam godina, od trenutka kada je Narodna skupština imala 308 poslanika, on je bio predsednik Administrativnog odbora.
A onda, u jednom trenutku kada je on bio predsednik Administrativnog odbora Skupština je, nažalost, imala zbog nekih tragičnih događaja 248 poslanika, pa je on dao tada predsedavajućoj Skupštine tumačenje da Narodna skupština ima 248 poslanika, pa od momenta kada je krenuo da organizuje one skupe seminare po Miločeru i ko zna gde, da piše preambulu Ustava, od tada, što bi rekao predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, ''sam pao, sam se razbio'', a vi se razbijate sve više u paramparčiće, gospodine Ristiću.
Ako ste vi mogli da nađete to nesuvislo (ne znam kako drugačije da kažem, a da ne upotrebim grublji izraz) poređenje kao malopre, da je taj ekskluzivni potpredsednik, zamenik predsednika Vlade isto što i potpredsednici Narodne skupštine, onda zaista ne znam dokle ide ta vaša takva pravnička pamet i vaše znanje i šta ćete vi da budete sutra u stanju da izmislite i da nama ovde kažete. Očigledno je da niste slušali.
Dakle, u navođenju raznih primera gospođa Gordana Pop-Lazić je rekla da Ruska Državna Duma, to valjda treba da znate, ali vas očigledno ne zanimaju ni Rusi ni njihova Duma kako funkcioniše, ima prvog zamenika predsednika Ruske Državne Dume; obično je to neko iz najjače opozicione političke stranke, odnosno mislim da je to prošlog puta bila koleginica gospodina Grizlova iz Jedinstvene Rusije, gospođa Sliska.
Što se tiče Narodne skupštine Republike Srbije i što se tiče šest potpredsednika, odnosno od jedan do šest, to je odluka, potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Ristiću, što stoji u članu 31. Poslovnika, a tako bi trebalo da imaju takav status i u izvršnoj vlasti i potpredsednici Vlade po Ustavu naše zemlje, a vi to sada menjate, oni pomažu i to u odsustvu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno zamenjuju ga.
Ne mislite valjda da će bilo ko od nas da ima neko ekskluzivno pravo ili da će gospođa Slavica Đukić-Dejanović, poznajem je već toliko godina, na sebe da preuzme ulogu da ona odlučuje i da se preglasava sa svojim kolegama? Nikada joj u životu tako nešto ne bi palo na pamet. Zato nemojte da dajete takve primere svog neznanja, gospodine Ristiću.
Ako vidite i očigledno je, a toliko znanja kao pravnik imate, da ste prekršili Ustav i da je nemoguće, da imamo zaista Ustavni sud kao što ga nemamo, jer ga nemamo, zato što tamo sede samo politički podobni Borisu Tadiću, treba da vas podsetim i na Dragišu Slijepčevića, koji je baš eklatantan primer koji ne treba da bude ni u opštinskom sudi, a kamoli u Ustavnom sudu naše zemlje, onda lepo recite da nemate više razloga da se javljate. Sve ste nam rekli, sve ste nam objasnili, ali nemojte dalje da gazite i dalje da se razbijate sa ovim i ovakvim primerima, jer to što bi naš narod rekao "ne pije vodu".
Jednoga dana kada budemo imali Ustavni sud, kada on bude odlučivao ne samo o ovome, nego o svemu što tamo stoji i što je vredno i marljivo gospodin Krasić kroz predstavke SRS uputio, pa je tamo na čekanju... Jednom su ga pozvali i više nikada, i to po jednoj predstavci koju je napisao. Nema veze, spora, ali dostižna, za nekoliko godina, bilo kada, ali vi ćete ući u anale Narodne skupštine Republike Srbije, lično vi, Boško Ristić, kao neko ko je svojim pravnim tumačenjima brukao i Narodnu skupštinu i grubo gazio Ustav i sve pozitivne zakonske norme u ovoj zemlji.

Gospođo predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo mnogo govorili o tome da je predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi neustavan, ali složiće se kolege iz Zakonodavnog i Odbora za ustavna pitanja da niko nije pomenuo jedan član Ustava na kome ću ja da baziram svoj osnov i argumentaciju zašto je ovaj zakon neustavan.
Govoriću vam o članu 52. Ustava Republike Srbije, koji definiše izborno pravo građana Srbije. Zašto polazim od izbornog prava? Zato što je sticanje biračkog prava, dakle, pravo da budete birani, da birate i da budete izabrani na neku funkciju valjda osnovna tekovina demokratije i valjda je to fundament političkog delovanja u modernim političkim sistemima.
Jer, ako se građani u jednoj državi, a mi smo jasno opredelili članom 52. Ustava Republike Srbije da svaki punoletan građanin Srbije, radno sposoban, može da bira i da bude biran, danas dolazi u situaciju da gledajući prenos Narodne skupštine Republike Srbije shvata da je njegovo pravo glasa manje ili manje vredno od glasa Mirka Cvetkovića, njegovog zamenika, taj koji bude bio izabran, potpredsednik, prvi zamenik, po svoj prilici gospodin Ivica Dačić iz SPS-a, onda se postavlja pitanje zašto su unazad 20 godina političke stranke, građani i svi ljudi koji su štitili svoje pravo na parlamentarnim izborima, na lokalnim izborima, na izborima za predsednika Republike Srbije to radili.
Jednakost prava građana u našoj zemlji ne samo da je propisana i regulisana ovim članom Ustava, već se otišlo i korak dalje pa se u Zakonu o izboru narodnih poslanika, koji je stariji od Zakona o izboru Vlade Republike Srbije, jasno kaže da Narodna skupština, jer građani preko tog svog biračkog prava direktno učestvuju u konstituisanju organa državne vlasti, dakle, na taj način je Narodna skupština Republike Srbije u ulozi određenog supervizora. O tome je godinama unazad, još od 1991. godine kao prvi poslanik na početku višestranačja, govorio predsednik naše stranke, dr Vojislav Šešelj, kao doktor pravnih nauka.
Mi se sada nalazimo u situaciji da je ponižena, unižena Narodna skupština Republike Srbije, da Vlada sa njom može da radi šta god hoće. Znaju kolege poslanici i srpski radikali, a i druge kolege koji su tada bili opozicija, a sada će biti vlast, da smo bahatost i osiono ponašanje ministara koji ne shvataju da dolaze u najviše zakonodavno telo mi osetili kao poslanici na svojoj koži; da su nam se obraćali sa nipodaštavanjem, da nisu cenili rad narodnih poslanika, da su nam tako i predlagali zakone, da su se na takav način odnosili prema našim amandmanima.
Onda možete da zamislite kako smo se osećali mi kao ljudi na koje je narod preneo deo svog suvereniteta, izabrao nas na listama naših političkih stranaka, nas pojedinačno najviše, u smislu najjače političke stranke, na listi SRS - dr Vojislav Šešelj.
Zamislite kako se oseća jedan građanin u Kragujevcu, u Novoj Varoši, u Subotici, u Vranju, kada se pita ko će da štiti njegova prava kada će sada ekskluzivnu ulogu i taj "zlatni glas" imati premijer u novoj Vladi Republike Srbije.
Da su ljudi razmišljali i da je neko postavio ranije to pitanje, kada je izglasan Ustav, to je bio najširi mogući konsenzus i oni koji nisu glasali za Ustav danas izlaze i zagovornici su te teze da je prekršen Ustav.
Dakle, kao ozbiljni ljudi razgovarali smo o tome i pre svega je na tome insistirao gospodin Tomislav Nikolić, da se donesu ustavni zakoni, odnosno da se izađe na izbore sa neophodnim zakonima koji će da regulišu i oblast lokalne samouprave, da se konstituiše Ustavni sud i niko tada, zaista, nije razmišljao o tome zato što je to dato u nalog novoj Vladi Republike Srbije, da treba da se razmišlja čak i o tome pa i da se tu traži najširi mogući konsenzus da se donese Zakon o Vladi. To je ostavljeno kao odredba Ustava i lepo je napisano u članu 135. da se o Vladi donosi zakon.
Po onom našem gorkom iskustvu kod nas Srba, kako u vreme socijalističkog samoupravljanja i diktature onih koje je predvodio Josip Broz, tako imamo to iskustvo, nažalost, od donošenja prvih ustava u modernoj Srbiji, da su uvek vlastodršci želeći da ga sebi prilagode i da kroje sudbinu naroda kako oni misle da u tom trenutku treba ili veoma često i, nažalost, i tu se istorija ponavlja po diktatu spolja, menjali zakone kako im odgovara i kršili ustave.
Zbog toga imamo čitave zbirke knjiga o tome, a najviše je osvrta na to dao naš jedan od najvećih pravnika Laza M. Kostić.
I mi smo kao stranka nastojali (pored objavljivanja one njegove prve knjige, koju je pominjao mr Martinović, "Administrativno pravo", i u okviru tog njegovog poređenja i kršenja Ustava od donošenja prvog Ustava u Srbiji) da vidimo dokle su vlastodršci bili spremni da idu daleko.
Verujte mi da ni u ono najcrnje vreme tzv. socijalističkog samoupravljanja, koje je bilo privid da su se dobrovoljno skupili narodi i narodnosti, a kao najviše telo u državi imali smo Savezno izvršno veće SFRJ, ni Josipu Brozu nije palo na pamet da ekskluzivno pravo da, recimo, Milki Planinc ili Branku Mikuliću da oni odlučuju na sednici Predsedništva SFRJ.
Možda ovde ima ljudi koji su tog kova odranije pa znaju kako su se donosile odluke, ali svakako niko, pa čak i u jednoj takvoj kvazizajednici bratstva i jedinstva nije na sebe preuzeo ulogu, iako je imao direktnu političku moć jednog čoveka, tog Josipa Broza, da kaže – odluči na ovu ili na onu stranu.
Oni su, čak, išli toliko da se stvara privid toga da tu postoji neka demokratija.
A mi danas, kada u pravom smislu reči imamo Ustav, za koji smo se otvoreno, svim srcem, zalagali da bude donet i da se ne ostavi nijedna sumnja u funkcionisanju i podeli organa vlasti, dolazimo u situaciju da grubo, samo zato što imate većinu i zato što je to potrebno, a sve pod parolom očuvanja neophodnog političkog jedinstva, uvodite nešto što ne postoji nigde u svetu.
Pokušala sam malopre na sajtu da pronađem ta uporedna rešenja, ali pravo da vam kažem šta me briga da i dalje listam i da gledam po onim sklepovima, kako to Slovenci kažu u svom ustavu, da li su to oni sklepali na ovakav ili onakav način.
Mi Srbi sa ozbiljnom ustavno-pravnom tradicijom i sa ozbiljnom demokratskom tradicijom valjda treba da vodimo računa o tome da ne povredimo nikoga, a stalno vam govorimo od 5. oktobra do današnjeg dana da ne pravite zakone po meri jednog čoveka ili jedne političke stranke.
Sada dolazimo zaista u jednu paradoksalnu situaciju. Pošto je ovo očigledno volja Borisa Tadića da imamo ovakvog predsednika Vlade koji će u tom parnom sistemu odlučivanja (opet da se vratim na onaj period Milke Planinc, kada ste imali parne i neparne vikende, sećate se, sve zarad štedljivosti, zarad brige za državom i narodom i da bi država mogla da funkcioniše), odnosno ovde sada imamo mogućnost da jedan čovek to radi isključivo po volji Borisa Tadića.
Ali, to će biti čovek koji očigledno ima veoma slabu političku ulogu i odlučnost, kako rekoše oni neki njegovi prijatelji iz mladosti – starmal, koji je uvek išao linijom manjeg otpora, bio je tu negde stručan, a i to je pitanje. O tome je govorila gospođa Tabaković više puta.
Onda se postavlja pitanje kako da očekujete, pošto ste dali zlatno pravo glasa jednoj takvoj strukturi čoveka kao što je Mirko Cvetković – da će on baš pravilno da odluči iako je protivustavno dobio tu ulogu, kada i sami znate da nikada nije želeo da odgovori na niz primedbi ili je to retko radio, na kraju rasprave, na konkretne primedbe predloga zakona koje nam je ovde donosio kao ministar finansija.
Sada se tu postavlja pitanje da li je ta uloga tako namenjena za koalicionog partnera DS, učinjena upravo zbog toga što je ovaj nesposoban da radi.
Ili što je Borisu Tadiću stalno potrebna kontrola što Mirka Cvetkovića i njegove Demokratske stranke, koja se ovih dana očigledno nalazi u nekoj vrsti rasula, jer su nepomireni apetiti pojedinih mlađanih vođa u DS na izbor Borisa Tadića, što za mesto mandatara, što za poteze koje je vukao kao jedini i neprikosnoveni vođa ne države, nego pojavljuje se očigledno i u ulozi premijera, pa se onda uopšte ne bih pitala zašto vi toliko žurite i zašto po Ustavu Republike Srbije nije poštovano da se ovo objavi osmog dana od dana stupanja na snagu.
I obrazloženje nije tačno. Ono bi moglo da bude, da su namere bile dobre i da ovo nije protivustavno.
U tom obrazloženju za hitnost se kaže da se sve to čini zbog toga što je neophodno zbog značaja i polazeći od uloge koju ima Vlada Republike Srbije, a mi joj već sada vidimo kraj i kako ćete veoma brzo da se, u velikim razmiricama, obrušite na sve ono ne samo što je ostalo u Srbiji od naših javnih preduzeća, od naših prirodnih bogatstava, nego i zbog činjenice da nećete da vodite računa o svemu onome što ste obećali građanima pred izbore.
Ali, ovde se kaže – "i njene uloge da vodi politiku Republike Srbije". Da li vi, dame i gospodo narodni poslanici, a vi u DS to najbolje znate, mislite da će politiku Republike Srbije da vodi iko drugi osim Boris Tadić?
Zar vam sada nije jasno zašto mi sve vreme govorimo da je on u političkom smislu reči zaista pravi diktator.
Evo, ako se vratimo na vreme Josipa Broza, pa zašto da ne izjednačimo danas ulogu Borisa Tadića kao i ulogu Josipa Broza u to vreme. S tim što, vidite, Brozu nije palo na pamet da predsedniku SIV SFRJ da takav ekskluzivitet da ima pravo "zlatnog glasa", a Borisu Tadiću jeste.
Mnoge kolege ovde su pominjale ulogu Ustavnog suda. Ja ću time da završim ovo svoje izlaganje i da napomenem, i zbog vas, gospođo predsedniče, i zbog vas narodni poslanici, da Ustavni sud ne treba samo da reaguje onda kada neko od onih koji su ovlašćeni po Ustavu Republike Srbije pokrene ocenu ustavnosti i zakonitosti. O tome govorimo još od 5. oktobra, tu je onaj famozni zakon, sa retroaktivnim dejstvom, na ekstraprofit, pa izbacivanje poslanika, pa uvođenje ponovo tih istih, u jednom trenutku postojanje 58 poslanika više nego što ima Skupština itd.
Takođe je, dakle, protivustavno kidnapovanje i izručivanje Slobodana Miloševića u Haški tribunal i da ne nabrajam koje su sve to odredbe Ustava koje su kršene, kao i zakona koji su doneti u suprotnosti, uz flagrantno kršenje Ustava.
Valjda ste vi polazili od toga kada ste predložili onih pet koje je Boris Tadić izabrao sa liste Narodne skupštine, odnosno izabrali onih pet sudija sa liste koju je on predložio, da će Ustavni sud tada to da radi? Ne mislite valjda da te sudije sada spavaju i da ne prate sednicu Narodne skupštine Republike Srbije?
Valjda Ustavni sud sam može da pokrene pitanje ocene ustavnosti i zakonitosti? Ako je to mogao da uradi kao u ono vreme, o čemu je govorila koleginica Radeta, zašto to ne bi oni uradili sutra? Ako to ne urade sutra, budite sigurni, mi ćemo da istrajavamo na tome, da će jednog dana biti poništena odluka, pre svega, zbog legitimnosti narodnih poslanika koji sede ovde, kao i zbog činjenice da Vlada Republike Srbije, sa ovakvim zakonom i sa ovakvim ovlašćenjima premijera i tog njegovog prvog izabranog potpredsednika, odnosno zamenika, neće moći da opstane ili ako ostane to će biti veoma kratko, jer ćemo se truditi, to ste videli danas, samo na osnovu nekoliko članova ovog predloga za izmenu i dopunu Zakona, videćete sutra na Zakonu o ministarstvima – da smo istrajni u tome.
I to je za razliku od vas svrha našeg političkog delovanja i zato nam narod najviše veruje. Zato nam i danas stižu podrška i pozdravi od građana Srbije, jer za razliku od svih vas koji ste se na to zaklinjali jedini smo danas u stanju u Srbiji da štitimo ustavnost i zakonitost i do kraja ćemo za to i da se borimo. Hvala.

Reč ima gospođa Zlata Đerić, a sledeći je dr Paja Momčilov.

Reč ima dr Paja Momčilov, a sledeći je kolega Zoran Nikolić.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, neka se pripremi gospođa Vesna Pešić. Meni je tako ostavljeno ovde. Gospođo Pešić, izvolite, kolega je džentlmen tako da nije problem. Preostalo vreme LDP je tri minuta. Izvolite.

Reč ima gospodin Zoran Nikolić, a neka se pripremi narodni poslanik gospodin Marko Milenković.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Marko Milenković, izvolite. Neka se pripremi  gospodin Jovan Palalić.

Gospodine Krkobabiću, dame i gospodo narodni poslanici, ne samo ovo što je govorila koleginica Donka Banović, već i neke druge činjenice na koje ćete vi morati da date odgovore, i pitanja koja ću da uputim i vama i vašoj novoj koaliciji, gospodine Krkobabiću, a tiče se ovog izuzetno važnog pitanja koje se danas pokreće, tek treba da se pokrene da bi imalo karakter rezolucije, eventualno, na zasedanju u oktobru u Parlamentarnoj skupštini SE.

Gospodine Krkobabiću, kada ste nam potpisivali ovaj nalog, što niste mogli, prošle nedelje, da otputujemo tamo, ne znam da li ste vi, jer verujem da gospodin Dulić, dok je predsedavao u ono kratko neslavno vreme Narodnom skupštinom, svakako je morao da zna šta se nalazi na dnevnom redu kada tamo ide Stalna delegacija, da li ste vi bili upoznati sa ovim, a ovo je tekst i predlog na engleskom jeziku, a to je tek predlog za rezoluciju, o čemu danas treba da se rasprava.

Danas u dva sata u Parlamentarnoj skupštini SE, na Komitetu za pravna pitanja, na kome je trebalo da prisustvuje gospodin Aligrudić, kao šef srpske delegacije, kao i gospodin Tomislav Nikolić, zamenik predsednika naše stranke, odlučuje se o tome ko će biti, od ovih ljudi koji su potpisani i pokrenuli inicijativu za, kako oni kažu, nehumano ponašanje i trgovinu organa Srba sa Kosova i Metohije, za satanizaciju našeg naroda, i pozivaju se u prvoj tački obrazloženja, o čemu će danas verovatno gospodin Konstantin Kosačev da govori, kao predsednik ruske delegacije, jer je on inicijator, kao i čitava ruska delegacija, da se pokrene pitanje kako su se zlotvori, oni kažu ovde da je to radila šiptarska teroristička organizacija, odnosili prema 300.000 naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji, kako su trgovali ljudskim organima, kako su satanizovali Srbe.

Naravno, pozivaju se na knjigu bivšeg glavnog tužioca onog već poznatog Srbima monstruma Karla del Ponte, i kažu da na osnovu njenih navoda i njenih memoara žele da to predstavničko telo, dakle, Parlamentarna skupština SE pokrene istragu po tom pitanju. Dakle, uopšte nije neozbiljno, nego od ključnog interesa za državu.

Vi hoćete u Evropu. Kako ćete u Evropu ako ne ustanovite kakvi su zločini vršeni nad našim narodom? Nećete valjda sve to da gurnete pod tepih i da kažete - važan nam je pregovor, važno nam je ovo ili ono. Kako mislite sutra da pogledate u oči našem narodu tamo.

Moram da vam postavim još jedno pitanje, gospodine Krkobabiću, vi ste predsedavajući Skupštine. Vi, po prirodi te svoje privremene funkcije, morate da znate šta rade drugi organi vlasti u našoj zemlji. Raspitajte se, i po članovima Poslovnika 225. i 226, nemam kome drugome da postavim pitanje, sada vama, pa vi to uputite preko puta u zgradu na Andrićevom vencu, kao pitanje predsedavajućeg - zašto Boris Tadić ne putuje sutra u Parlamentarnu skupštinu SE?

Kasnije ću da vam dam dnevni red sutrašnjeg zasedanja. Potvrđen je dolazak, je l' tako gospodine Aligrudiću, Borisa Tadića kao predsednika Republike Srbije. Nikada se, dame i gospodo, nije desilo, od kada je ustanovljena Parlamentarna skupština SE, da se tako neozbiljno prema toj instituciji odnosi jedan državnik, predsednik jedne države da otkaže svoj dolazak, da o tome obavesti srpsku misiju juče, kada vi nas vraćate specijalnim letom za Beograd. To nije nešto slučajno.

Dakle, danas nema srpskih predstavnika na Komitetu, ne možemo da pokrenemo pitanje trgovinom ljudskih organa Srba sa Kosova i Metohije, Boris Tadić ne dolazi sutra i ne obraća se Savetu Evrope. Zbog čega? Da li je njemu bilo potrebno sutra da kaže kako ima stabilnu vladu "crvenih i žutih", kako u Srbiji teku med i mleko? Da li je možda obavešten kakva su mu pitanja prosledile poslaničke grupe u Savetu Evrope, jer on unapred dobija pitanja na koja sroči neki odgovor koji njemu odgovara.

Sada mogu sa osnovanom sumnjom da zaključim da je ovo sve smišljeno urađeno kako bi se mi Srbi dezavuisali, kako ne bismo mogli kroz te institucije da pokrenemo pitanja od ključne važnosti za našu državu i naš narod, a pre svega se tiče sudbine Srba sa Kosova i Metohije. Onda to svima vama treba da služi na čast.

Dajte odgovore na ova ista pitanja i vi članovi delegacije iz ove "žute koalicije" DS - zašto se tamo niste pojavili i zašto vam više nije interes da pominjete ta pitanja? Šta ste mislili, da ćemo tek tako sve to da zaboravimo i da nećemo za to da se borimo? Hoćemo i za Srbe sa Kosova i Metohije i za sve građane Srbije, u skladu sa našim mogućnostima.

A verujte da su one velike, jer smo mi srpski radikali odgovorni ljudi, odgovorni prema svom narodu, prema svojoj državi. Neka čitava Srbija zna da je Boris Tadić bruka i sramota za Srbiju, jer je on otkazao i sutra se ne pojavljuje da brani interese Srbije i srpskog naroda u Parlamentarnoj skupštini SE.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krkobabiću, prvo da vam kažem da juče nisu bile penzije u Srbiji, saznala sam sinoć kada sam došla u Kragujevac. Vidite kako vas varaju ovi iz ovog žutog preduzeća, iz ove vaše novostvorene koalicije. Da li će danas da budu neka vas obaveste, evo pola jedanaest je, čekaju penzioneri u Srbiji, vidite s kime ste se uhvatili tog posla da navodno vladate i poboljšate standard naših najstarijih sugrađana.
Što se tiče pitanja koje je pokrenuo gospodin Todorović, zamolila bih vas da ne pređete tako lako preko toga. Vi ste bar poznati po tome što ste čovek koji voli sve da sazna do detalja, da dobije elaborate, izveštaje o svemu šta je moguće, šta je nemoguće i na osnovu toga opredeljujete stav Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Sada bih vas zamolila kao predsedavajući da se opredelite prema ovom pitanju koje je izuzetno važno.
Dakle, mi ovde imamo sada sumnjivi legitimitet određenih ljudi, da im ne nabrajam imena, koji su izabrani za predsednike opština iz reda odbornika, a koji se nalaze u ulozi narodnih poslanika. Vi ste verovatno, gospodine Krkobabiću, čuli za izvesnog Milovana Dedijera. On je predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javne funkcije i to nije tek onako neka družina koja je osnovana zato što taj Dedijer nema šta da radi, već zbog toga što je to odbor koji je proistekao iz zakona koji je izglasala Narodna skupština, a zakon ima naslov i kaže - Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije.
Vojislav Koštunica je, kao predsednik koalicije DSS-NS, a kao doktor ustavnog prava, bio eksplicitan u svom stavu da oni ljudi, a to su izvesni pojedinci koji su se sada prešaltovali pa su u ovoj žutoj koaliciji, ne mogu da budu poslanici u onom prošlom sazivu Narodne skupštine, jer to je rekao on, Vojislav Koštunica, doktor ustavnog prava.
Ko će bolje, polazi se od toga, da tumači Ustav od njega samog.
Sada ti isti ljudi, koji su promenili partijski dres, nalaze se u klupama narodnih poslanika, a ne mogu to da budu, zato što je član 102, koji je pominjao gospodin Todorović, stav 3, jasan po tom pitanju, nosioci izvršne vlasti ne mogu da budu narodni poslanici.
Vi sada, gospodine Krkobabiću, pošto hoćete da sve bude do detalja razrađeno, na osnovu toga gledate s kim ćete u koaliciju, da li će da budu veće penzije, da li ima osnova, vidite da danas već nema penzija, ne da nisu povećane za 10%, ne da nema progresa u tom smislu, nego ih uopšte nema, lepo se raspitajte i u skladu sa tim uputite dopis i Ustavnom sudu i ovom pomenutom odboru. A oni će da vam pošalju svoj već doneti stav o tom pitanju, gde jasno kažu, Milovan Dedijer i članovi Odbora, da je to nemoguće, da narodni poslanici ne mogu da budu predsednici opština, odnosno gradonačelnici, da je to kršenje Ustava i zakona.
Postavlja se pitanje morala tih ljudi koji to rade, zašto oni to rade i zašto su toliko alavi, i zašto hoće jare i pare, što kaže naš narod. Jednostavno su takvi. Zbog čega? Zbog činjenice da neće da poštuju ono što ne da su preporuke tamo nekoga, nego obaveza svakog pojedinca u ovoj zemlji. Kako ćemo mi narodni poslanici da tražimo sutra i autentično tumačimo neki član Ustava Republike Srbije kada u skupštinskim klupama sede ljudi koji to upravo rade? Zbog čega oni to rade? Što kaže gospodin Nikolić, slušam ovu njegovu sugestiju, da se raspusti ovaj saziv Narodne skupštine.
Mislim da će kraj biti mnogo pre početka kako ste ga vi zamislili, jer nemoguće je da na osnovu takvih ne trulih kompromisa, nego koalicije koja je obrazovana iz stranih centara moći, tajkuna i ostalih koji ne žele dobro Srbiji, vi opstanete, a sa druge strane sami kršite najviši pravni akt ove zemlje.
Da li će Milovan Dedijer, slušajući ovo što mi sada govorimo sa skupštinske govornice, već danas da zatraži od sekretara, od nadležne službe, imena narodnih poslanika koji u isto vreme imaju funkciju gradonačelnika i predsednika opštine? Mislim da je to njegov posao, da on treba već da se oglasi u svim medijima i da kaže da su to ljudi koji to rade. A oni da dobiju najpre nejavnu opomenu, pa ako ih ništa ne zaboli, ako mirno spavaju, onda neka im se ime nalazi u svim elektronskim i štampanim medijima zbog toga što to rade.
Gospodine Krkobabiću, ne mislite valjda da mi poslanici SRS, koji smo najveća i najbolja politička stranka u Srbiji, imamo 78 poslanika, u svoje skupštinske klupe nismo stavili ljude koji imaju kod nas najviše funkcije, a to su budući gradonačelnik Beograda, gospodin Aleksandar Vučić, gospodin Goran Cvetanović koji je potpredsednik Centralne otadžbinske uprave, gospodin Milorad Mirčić i drugi stranački funkcioneri.
Nismo se mi odrekli mogućnosti da oni budu, kao prekaljeni parlamentarci, ovde zbog toga što je to neka naša neosnovana odluka, nego zato što poštujemo Ustav i zakon.
Gospođa Gordana Pop-Lazić četiri godine nije bila narodni poslanik kao potpredsednik Centralne otadžbinske uprave, pošto je bila predsednik opštine Zemun.
(Predsedavajući: Šest minuta je prošlo, budite ljubazni.)
Toliko primera još mogu da vam dajem. Gospodin Slavko Jerković nije narodni poslanik, iako je to bio, jer je sada predsednik opštine Zemun. Zamislite se malo nad tim pitanjem i činjenicom da vam ovde u poslaničkim klupama sede ljudi koji direktno krše Ustav Republike Srbije i Zakon o sprečavanju interesa pri vršenju javne funkcije.
Mnogo je to važnije, gospodine Krkobabiću, nego da vas neko vara i da vas obmanjuje da ima para za penzije, a nema ih, i da na osnovu toga vi trasirate svoj put kao jedan čovek od autoriteta, častan čovek, po prirodi svog posla, zanimanja i uloge koju ste preuzeli na sebe, jer nije vaša uloga mala da predstavljate pitanje je koliko, ali bez obzira, penzionere Srbije i da se zalažete za njihova prava, a onda imate ulogu predsedavajućeg i dozvoljavate da se krši Ustav i zakon. Nemojte to da radite jer to će vama da ostane zabeleženo.
(Predsedavajući: Budite ljubazni, sedam minuta.)
Evo, završavam. Veoma sam ljubazna i od vas tražim da budete još ljubazniji od ove moje najviše ljubaznosti i da nam date odgovore na ova pitanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krkobabiću, javljam se po članu 104. zato što je gospođa Vesna Pešić, koja je koristila pravo na repliku, što niste rekli, kao njen osnov za javljanje, povredila dostojanstvo Narodne skupštine i poslanika, pre svega SRS. Mi jesmo, hvala bogu, živi i zdravi, živ je i zdrav predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, i da smo ispravni u našem stavu i u politici, gospođo Pešić, govore samo činjenice koje vi ili ne želite da znate, ali mora na njih da vas podsetim.
Prvi višestranački izbori održani su 9. decembra 1990. godine. Na tim izborima politika, za koju vi kažete da je politika prošlosti, haosa, mraka, politika koju je personifikovala SPS, koja je tada na nacionalnim osnovama, i sa Slobodanom Miloševićem na čelu, želela da zaštiti svakog Srbina u svakoj srpskoj zemlji, zadobila poverenje od dva miliona trista pedeset hiljada birača.
SRS, kada je kao registrovana politička partija izašla dve godine potom na izbore, u decembru 1992. godine, imala je u ovim skupštinskim klupama 73 svoja predstavnika. Taj broj se samo povećavao. Naravno, nije onda kada smo bili proganjani, hapšeni, kada je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj zaista ukazivao na činjenicu da zapadne sile, Amerika i pre svega zapad, ne zbog toga što, kako su neki vaši istomišljenici tada govorili, zagovara neku teoriju zavere, nego žele da nam otimaju i rasparčaju našu zemlju.
Kasnije se pokazalo, vidite i sada na procesu koji protiv njega vodi antisrpski Haški tribunal, da je apsolutno bio u pravu kada je zagovarao takvu ideju i kada je, govoreći o činjenicama da se takva politika prema Srbiji kovala još davnih osamdesetih godina, što vi dobro znate, i da je on bio disident tog vremena, zaista ostvarila u praksi i da on danas, kao predsednik najveće političke stranke u Srbiji, ali i čovek koji je u pravom smislu reči najveći antiglobalista, mora da štiti i da bude brana takvoj politici koja se i dalje sprovodi i nadvija se taj crni oblak i dalje nad Srbijom.
Ne mogu građanima da kažem, kao što vi govorite - da, sve će biti sjajno i lepo, mi ulazimo u Evropu, novi zakoni, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a da zažmurim pred činjenicom da se to dešava na Kosovu i Metohiji, da apetiti rastu za dalje rasparčavanje naše zemlje, da je u pitanju i naša severna AP, da je srpski narod u Crnoj Gori potpuno obespravljen i da se Srbi bore za svoj opstanak u Republici Srpskoj.
Mi nikada nećemo odustati od takve politike. Da smo u pravu govore činjenice koje vi ne znate. Vi ste izrekli nešto, da li iz neznanja ili tendenciozno, ne znam, ali rekli ste da su na ovim izborima 11. maja srpski radikali dobili manje glasova. Vidite da niste u pravu. Da u broju poslaničkih mandata, zbog Dontovog sistema i zbog takve raspodele na osnovu glasova drugih i izlaznosti političkih stranaka, ali u apsolutnom broju glasova mi smo taj broj povećali, sa tendencijom stalnog rasta. Takav će trend biti u Srbiji.
Naravno, oni koji su odustali od te politike i kojima su neke druge ideje, navodno levičarsko-socijalnog karaktera važnije, a koje potenciraju, biće u teškoj situaciji da zadrže to svoje biračko telo. To tako vidim i mislim da oni ne mogu tom svojom politikom da se profilišu na duži period, da opstanu i da prelaze cenzus na budućim izborima.
Za razliku od SRS koja će, pre svega svojom istrajnošću, ali pre svega akcentom na tom našem najvažnijem nacionalnom polju i akcentom za borbu za socijalnu pravdu i protiv kriminala i korupcije, zaista stalno imati trend rasta u biračkom telu. U to budite sigurni.
Uostalom imaćemo priliku, koliko za nepunih godinu dana, da izađemo ponovo na parlamentarne izbore, pošto je nemoguće da ovaj konglomerat stranaka koje prave vladu opstanu duže na vlasti, i videćete. Naravno, tada će situaciji biti još mnogo bolja za potpuno nacionalno osvešćenje našeg naroda, jer će u Srbiju kao pobednik da se vrati predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krkobabiću, posle prvih višestranačkih izbora, koji su održani 9. decembra 1990. godine, kada je SPS osvojila 194 poslanička mandata, odnosno 2.350.000 glasova, poštovan je princip, kao u svim demokratskim zemljama, iako smo mi tada bili zemlja koja je, posle vladavine jednopartijskog sistema, prešla na višestranačje, na mestu predsednika Skupštine je sedeo, kao prvi višestranački predsednik, gospodin Slobodan Unković.
Kada se vratimo na taj period, koji mnogi od vas pamte, možemo da kažemo da je to bila demokratski izražena volja građana. Izašli smo na prve višestranačke izbore, građani su to tako ocenili.
Doduše, mi srpski radikali, tadašnji srpski četnički pokret, nismo mogli, a kasnije smo to uradili kao SRS, da participiramo u Narodnoj skupštini, ali već 92. godine, kada smo izašli na opšte izbore, mi smo dobili, kao što sam već danas rekla u jednoj replici, 73 mandata.
To mogu da razumem kao neko ko se, kao i svi ostali srpski radikali i svi ljudi kojima je stalo do demokratije i demokratskih postulata, zalaže za to da princip podele vlasti, od zakonodavne do izvršne, ide tim putem. Naročito je važno da u parlamentu onaj ko predsedava bude iz najveće političke stranke.
Dakle, sada bi sasvim logično bilo da se poštuje ono što je praksa u svim zapadnim zemljama, u Evropskoj uniji, u koju vi želite da odete, da predsednik parlamenta, bez obzira na to, kao neki supervizor i kao kontrolna funkcija nad izvršnom vlašću, bude iz najveće političke stranke, odnosno iz SRS. Srbija je u svojoj osamnaestogodišnjoj demokratskoj novijoj istoriji imala samo pet dana svoje svetle zaista parlamentarne, sada već mogu da kažem novije istorije, kada je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, u poštovanju tog principa, bio gospodin Tomislav Nikolić.
Da se ne vraćam na maj prošle godine, na sve ono što se dešavalo u ovoj zgradi i u zgradi na Trgu Nikole Pašića, ali moram da vas podsetim na neke činjenice koje će da vam kažu da, ne zbog toga što je samo kandidat iz SPS – i zaista nemam nameru, gospođu Slavicu Đukić-Dejanović poznajem više od 15 godina, moja je sugrađanka, nikada nisam imala, ni u političkom ni u ličnom kontaktu s njom neke nesuglasice i nije mi namera da govorim o njoj lično – ali govorim o principu i o činjenici da sada SPS, za razliku od te 90-te godine, ima samo 11 poslanika. Naravno da bi tada bilo zaista nenormalno, to bi bilo potpuno neprihvatljivo za svakog člana SPS u tom trenutku, da je neko drugi, recimo iz SPO ili iz DS, oni su zajedno imali 25-26 poslaničkih mandata, bio na mestu predsednika Narodne skupštine.
Ovde se sada postavlja pitanje uloge koju će gospođa Slavica Đukić-Dejanović da ima i šta preuzima na sebe kao reprezent stranke koja ima 11 poslaničkih mandata.
U Ustavu mitrovdanskom, koji smo usvojili i proglasili pre evo sada skoro dve godine, poglavlje koje reguliše podelu vlasti i odgovornost i ulogu Narodne skupštine ima 13 članova. Zaista se i gospodin Nikolić, kao neko ko je doajen i srpskog parlamentarizma i ko je bio na mesto predsednika Skupštine, trudio da u Ustavnoj komisiji veliku pažnju i ulogu upravo stavi na rad Narodne skupštine.
Zbog čega? Zato što jedini mi ovde imamo i jedini smo vlasni da donosimo zakone, da pokrećemo inicijative koje građani od nas traže, da kontrolišemo izvršnu vlast, da činimo sve ono što građani svojom slobodnom voljom izražavaju na izborima. Postavlja se sada pitanje kako će sve to sada da iznese, kao predstavnik SPS u ovakvoj konstalaciji snaga, koleginica Slavica Đukić-Dejanović.
Da li će ona imati podršku od svojih aktuelnih, odnosno već sada budućih koalicionih partnera?
Mislim da ta koalicija ne može da traje dugo. Da li će Slavica Đukić-Dejanović, kao žena koja je pre nekoliko dana i samo sa tim ne mogu da se složim, izjavila da koliko joj se čini, a ona je vrsni stručnjak za oblast kojom se bavi, svih 250 poslanika imaju stabilno psihičko stanje. To zaista ne bih mogla da kažem u svakom trenutku.
Svašta sam preživljavala ovde, gospođo Đukić-Dejanović, u ovom periodu kada vi niste bili narodni poslanik, da kolege koje recimo i polazimo od toga, imaju svi takvo stanje, a mnogi od njih sada sede u klupama i vaši su koalicioni partneri, večeras će glasati za vas, pozivaju policiju, šikaniraju narodne poslanike, naređuju policiji da nas tuku, da nam oduzimaju mogućnost da govorimo o svemu onome za šta se i vi izvorno zalažete kao politička stranka.
Ako sada vratim na ovaj period delovanja unazad samo godinu dana, da pogledam sve amandmane, recimo, kolege Milisava Petronijevića na Zakona o podršci porodici sa decom, na Zakon o radu, na Zakon o preduzećima, na sve ono što su socijalni, programski zahtevi SPS, PUPS ili JS, nema nikakve razlike. To su identični amandmani koje smo mi podnosili kao i kolege iz SPS. Da li vi mislite, o tome je govorio danas gospodin Tomislav Nikolić, da će oni da se promene i da će oni sada po hitnom postupku vama, kao predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, da dostave izmene i dopune tog zakona. Vidite šta se desilo pre dve godine.
Kada smo uspeli tom skupštinskom većinom koja se desila u jednom trenutku, da odredbe restriktivne Zakona o radu, koji je usvojen onom čuvenom karticom Novakovića koji je glasao iz Soluna, promenimo u korist radnika, da im vratimo jedan deo regresa, dodatka za njihov prekovremeni rad, za godišnji odmor itd, posle pet dana se pojavio ministar Slobodan Lalović i anulirao je ono što je u jednom trenutku uradila skupštinska većina, koja je bila sačinjena i od SRS i od SPS.
To će sve od vas socijalista da traže birači. Ako se sada desilo da vi imate ovu koaliciju, nemojte da mislite i kod nas u Šumadiji i u vašem i u mom Kragujevcu da je došlo do pomirenja birača. Vi ćete to kao žena koja će da sedi na vrlo odgovornoj državnoj funkciji da promovišete stalno.
Vidim da ste to kao kandidat počeli da radite u intervjuima. To nije dovoljno, jer birači u našim selima, u našem gradu, a pogotovu oni ostavljeni radnici bez posla, ne mogu da shvate i oni znaju da to jednostavno neće da se desi, da će ove snage bezumlja i haosa, oličene u DS, koje su vas nazivala retrogradnim snagama mraka i prošlosti, sada da izađe u susret vama i zahtevima koje imate kao stranka i da pomognu i radnicima, i seljacima, i penzionerima, i nezaposlenima. To jednostavno neće da se desi.
Oni ne razmišljaju na takav način. Njima socijalna ugroženost građana nije bitna. Uostalom, mi to znamo kao narodni poslanici i kao ljudi koji smo od njih tražili i pokretali ta sva pitanja i ovde u parlamentu i u skupštinskim odborima.
Sada bih s pravom mogla da očekujem od kolege Ivice Dačića, a evo šest ili sedam godina smo u Odboru za odbranu i bezbednost, on će sada biti ministar policije, da odmah krene tragom gospodina Dragana Todorovića i da ove krivce i ove koji su radili ove mahinacije sa šleperima i sa ovom pljačkom, i sa otimanjem iz džepova građana, privede pravdi, odnosno da policija krene da radi svoj posao.
Znači, da tajkuni, oni koji su kupovali preduzeća u bescenje, a sada ne poštuju socijalni program, a sva pitanja smo zajedno i mi i socijalisti pokretali u skupštinskim odborima i opet, ponavljam, isključivo srpski radikali i socijalisti, da ih prizove pravdi i da im kaže da moraju da odgovaraju za sve te svoje nečasne radnje. To jednostavno, koleginice Đukić-Dejanović, bićete svedok toga, neće da se desi. Vi kao žena koja će imati zaista u institucionalnom smislu važnu ulogu u državnoj raspodeli vlasti, kako to i u Ustav naše države kaže, sve i da želite to, a ja ne verujem da vi, jedino ako ne krenete tim putem, kao što vam je gospodin Nikolić rekao, da se odreknete toga. Ne verujem, poznajući vas toliko godina, vi ne možete a da se ne borite i dalje kao SPS za ta prava svih ovih nabrojanih danas najugroženijih kategorija.
Pogledajte samo kako žive vaše kolege iz oblasti zdravstva i pogledajte ko nama unazad osam godina vodi zdravstvo. Mene ne bi iznenadilo, čak to je čovek koji bi postavio rekord u tome koliko je puta za redom izabran za ministra i da to bude Tomica Milosavljević. On je na čelu zdravstvene mafije. Nemate kolegu u Kragujevcu koji nije iz firme G17 koji to neće da vam kaže ili ne podržava ove iz žutog preduzeća. Svako je to osetio na svojoj koži.
Imate ovde u našoj poslaničkoj grupi vaše kolege profesore, i profesora dr Miletu Poskuricu, i prof. dr Milana Kneževića. Da li se od 5. oktobra u Kragujevcu, u Kliničkom centru, od trenutka kada ste vi u histeriji DS i svih onih koji su je podržavali na takav način, isterani iz Kliničkog centra? Da li se njihov rad vrednuje i poštuje? Ne. Da li oni sami moraju da se bore i za svoje naučne projekte i da promovišu ono što su radili zajedno s vama svih godina kada ste vi bili direktor Kliničkog centra?
Ne mogu da verujem da će sada da se promene i da će svest o tome šta je bitno za naciju i za narod da bude drugačija kod ljudi koji su svih godina, kada smo mi morali da se borimo, prvo, za svaki pedalj naše zemlje, a drugo da se branimo od onih koji su nas napali i koji su ubili tolike hiljade, nažalost, naših građana, koji su sravnili kragujevačku Zastavu sa 16 razornih projektila i mi je podigli iz pepela.
I vi i gospodin Obren Ćetković, tada načelnik okruga, a pre svega gospodin Nikolić kao potpredsednik Vlade. Da mi sada možemo da poverujemo u priču da će ti ljudi i zbog snage vašeg ličnog autoriteta, a koji nije istovetan sa snagom vaše stranke u ovom trenutku, da poveruju i da rade sve ono što ste vi od njih očekivali toliko godina.
Dakle, u pitanju je jedna velika prevara birača. Birači ne mogu da shvate da je došlo do te takve neprirodne koalicije i da se na njihovu štetu i zbog njihovih razloga da veruju u vašu politiku sada to sve dešava i da su interesi, da su strani centri moći, a pre svega američki i britanski ambasador i srpski tajkuni, važniji od interesa naših građana.
Mi ćemo, bez obzira na to što znamo, da se u ovakvom trenutku teško osećaju pre svega birači SPS, PUPS i JS, mi, srpski radikali, koji nikada nismo odstupali od svog programa, pre svega od borbe za socijalnu pravdu, za ekonomski prosperitet, protiv kriminala i korupcije, nastaviti tim putem.
Mislim, s obzirom na to da se biračko telo DS na ovakav način, kroz prevaru o kojoj je govorio Dragan Todorović, za veoma kratko vreme će se videti i građani će videti da su prevareni i da nema ništa ni od velikih projekata, ni od investicija, ni od novih radnih mesta, da ćemo već na sledećim izborima morati...

Svi su pažljivi, gospodine Krkobabiću, nadam se da ste vi najpažljiviji, jer najveći deo ovog izlaganja baš posvećujem i vama lično, i vašoj partiji i penzionerima Srbije, koji ovo prate i koji su zaista duboko razočarani zbog svega što se dešava i zbog ovakve koalicije koja je napravljena.
Ovu vest, koja će verovatno da bude večeras emitovana na svim elektronskim medijima u Srbiji, da je izabran novi predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, mogu da preformulišem i na drugi način. Zamislite sada, posle svega što se desilo, da tu vest večeras na dnevniku RTS saopštavaju zajedno Spomenka Jović i Aleksandar Crkvenjakov, reprezenti medijski pre i posle 5. oktobra, i da najpre ona, a zatim Crkvenjakov, pročitaju rečenicu i kažu - danas su snage haosa i bezumlja, gazeći izbornu volju građana, sklopile koaliciju sa silama prošlosti i mraka.
Tako se oseća svaki birač u ovom trenutku iz te vaše koalicije koji prati zasedanje i koji vidi dokle je to otišlo u sferi interesa, u sferi nebrige za građane, samo zbog toga što su to navodno neki novi evropejci i što im je važnije da naprave Vladu, kako-tako da zbrinu sebe i da dobiju svoje fotelje. Pogledajte vi dokle to vodi Srbiju.
Danas imamo izuzetno tešku privrednu i ekonomsku situaciju. Ako ste mislili da ćete da naterate sve ove tajkune i ljude iz DS, koji se nisu jednom rečju danas javili da vas podrže, iz koalicije koju je personifikovao Boris Tadić i koji vodi Srbiju u propast, zašto se nisu javile vaše kolege iz Kragujevca, koji su sa te koalicije za tzv. evropsku Srbiju, poznaju vas toliko godina, da kažu neku reč, da vam daju podršku.
Tako će to da izgleda i u vašem budućem radu. Vi ćete biti ostavljeni na cedilu, moraćete da slušate ultimatume koji vam dolaze od ove žute strane i ovih njihovih prirepaka iz propalog SPO i drugih izdanaka, i da se čudite i krstite u šta ste se uvalili i zbog čega ste na sebe prihvatili toliku odgovornost da budete predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, kada znate da građani koji su vas birali za narodnog poslanika nisu hteli i ni jednim svojim glasom ne stoje iza ovakve kandidature.
Ono što možemo da poručimo građanima je da ćemo da se borimo do kraja da ova skupština radi u koliko-toliko normalnoj atmosferi, koristićemo sva demokratska prava da ukažemo na loše zakone
koji će i dalje da stižu, na ministre koji su se ogrešili o zakon, koji su pljačkali, otimali i krali.
Na kraju da se našalim, jer nisam mogla ozbiljno da vam ne ukažem, pre svega kao gospođi koju poznajem toliko godina, na sve ove probleme koji će da se dese i kako to prosečan birač SPS sada doživljava u ovom trenutku. Moram da vam kažem, s obzirom na to da je gospodin Ivica Dačić odlučio, posle onog slogana - Ustani Srbijo, da se klanja pred Tadićem, pred Čankom i pred Vukom Draškovićem, i pred Dinkićem, kao personifikacijom najveće pljačke u Srbiji u nazad osam godina uz Božidara Đelića.
Ipak je nekako, da li je to krenulo sa juga Srbije ili iz centralne Srbije, ne znam, danas glavni hit, doduše malo prerađen, jedne pesme među građanima Srbije, kažu da to Ivica Dačić peva Borisu Tadiću - što me sada tražiš, pored njih toliko, gde si bio kad sam bio niko. Postavite sebi to pitanje - zašto vas sada traže i zašto je to vama, kao Slavici Đukić-Dejanović, jednom od osnivača SPS, potrebno u ovom trenutku?

Treba, gospodine Krkobabiću, videćete da je gospodin Boško Ristić jedan od poslanika koji ne poštuje disciplinu, ali dobro.
Vaše iskustvo u ovih još sat i 15 minuta, koliko nam je danas ostalo da radimo, upozoravam vas da možemo da radimo ovako i da ćaskamo, pošto nismo ni utvrdili kvorum, tačno do 18,00 časova. Sve posle toga ne ulazi u rok vaše službe predsedavajućeg, niti mi možemo da ostanemo u sali, kao ni svi ostali poslanici. Radno vreme Skupštine je do 18,00 časova. Ako ste to hteli da produžite, morali ste da nas obavestite u 16,00 sati.
Najpre ste morali nas, narodne poslanike, koji smo aterirali u 15,00 časova na surčinski aerodrom, specijalnim "falkon" avionom koji ste poslali po nas u Strazbur, da obavestite juče da imate nameru da nas vraćate u Srbiju. Pošto ste, meni se čini, vi neki štedljiv i racionalan čovek, ipak ste predsednik PUPS, a smatrala sam, gospodine Krkobabiću, da se vi borite za prava penzionera. Evo, imam majku koja je penzioner, vi ste to takođe, vaš sin i ostali građani Srbije, a njih je preko milion.
Trebalo je, gospodine Krkobabiću, da budete toliko štedljivi i da razmišljate, ako ste se već usudili da nas bez obaveštenja po Poslovniku, pozovete da se vratimo u Beogradu, u Narodnu skupštinu, da znate koliko to košta, da dolazi specijalni avion po nas. Znate, znala sam da je gospodin Mićunović ranije, dok je bio predsednik Veća, više provodio u vazduhu nego što je radio u Domu Narodne skupštine, ali da sama to moram da radim kao i ostale kolege narodni poslanici, zaista kao da gori država.
Čuli smo, bira se predsednik Narodne skupštine, tek sad dobili obrazloženje, predlog, objasnite, molim vas, da li neki od nas su danas morali da govore u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, gde ste nas vi poslali, a niste imali pravo ni da potpišete taj nalog za naš put, zbog čega smo mi ovde morali da se vratimo.
Mi smo danas imali nameru pred direktorom Banke za obnovu i razvoj da govorimo o tome kako su penzije male, evo i vaše i svih penzionera u Srbiji, kako su tajkuni sve pokupovali za 2-3 evra po Srbiji, kako narod nema posla, kako nam je propala privreda. Vi ste nas lišili te mogućnosti da danas pred Savetom Evrope, u koju vi tako željno želite da uđete sa tolickim penzijama, a sa ovakvim troškom za državu, kao što je "falkon", onemogućili ste nas da o tome govorimo.
Mislim da je to krajnje neodgovorno, gospodine Krkobabiću, i vi kao predsedavajući imate isključivo samo tu ulogu, morate da znate da ćete ovako ili onako ući u istoriji parlamentarizma, a jednog dana pisaće da je predsedavao Jovan Krkobabiću, koji je na takav način, žureći da napravi jednu neprirodnu koaliciju u kojoj i sam učestvuje, doveo poslanike i celu Narodnu skupštinu i javnost u ovakvu situaciju.
Prema tome, mi ćemo da se javljamo od ovih 18 časova, koliko nam je preostalo, da pretresemo još neki član Poslovnika, a onda ćemo u nekom drugom danu, ali molim vas da nas uredno obavestite kada je to, nastaviti da razgovaramo o onome što je nastavak ove sednice, a to je izbor predsednika, sekretara, potpredsednika, radnih tela, pa dok dođemo do te sednice na kojoj se bira Republička vlada ovakva kakvu ste je vi zamislili.
Ali, proći će dosta vremena do toga. Ne bih se uzdala u vašu vidovitost, pa ako ste slučajno videli kada je taj dan kada se bira Vlada Republike Srbije ipak vi to negde u svojoj svesti i pomerite malo jer potrajaće to, imamo zakon o vladi, imamo poslovnik, imamo puno toga još da uradimo, a vlada kada bude, ali joj već sada vidim kraj. Hvala.