Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se magistru Jorgovanki Tabaković. Nisam htela da otpočnem izlaganje povodom amandmana na član 30. ovom pričom o "Fijatu", ali dali ste mi sjajan šlagvort da za skupštinskom govornicom istaknem svoja dosadašnja saznanja. Izrazili ste opreznost, ne kao ptica zloslutnica, taman posla, vi ste žena koja je sa aspekta svoje struke i kao ministar za privatizaciju u najteže vreme učinila sve da se tada stvore ambijent i uslovi (i pokušali ste da sprečite pljačku beočinske cementare) za normalnu privatizaciju, koja se kasnije ispostavila kao pljačkaška, mafijaška. Međutim, ono što mi imamo kao gorko iskustvo iz prošlosti, to je maćehinski odnos "Fijata" prema "Zastavi".
Ja sam svoj radni vek otpočela u jednom sektoru grupe "Zastava" u bivšoj SFRJ. Taj sektor izvoza, kako smo se mi zvali, ostalih proizvoda je svaku godinu završavao sa minimum 10 miliona dolara profita. Bilo je 15 zaposlenih i radili smo sa velikim entuzijazmom kada je "Zastava" proizvodila 220.000 jedinica automobila i nastojali smo da sve to što se proizvede, a što nije potrebno da ide u montažu naših vozila i to punog kapaciteta, izvezemo u zemlje Evropske unije u koju vi hrlite, dakle najvećim delom u skandinavske zemlje, u Veliku Britaniju, ali i na američki kontinent, i kroz druge projekte. Jer, kada je jedan menadžment i tim ljudi sposoban da nešto radi ne treba mu ono što se zove Agencija za promociju izvoza i za strana ulaganja, jer, evo, sećam se, kada nisu postojale takve agencije, kako je grupa sposobnih ljudi mogla da radi; svi vi imate ta iskustva, naročito ljudi iz privrede još iz onog vremena.
Ne samo to, i to je jedan izraz koji sam zapamtila od našeg čuvenog predsednika, i partijskog prijatelja gospođe Đukić-Dejanović, gospodina Srboljuba Vasovića, koji je nama koji smo radili u grupaciji "Zastava" bio uzor kao čovek koji se borio za fabriku i koji je imao iza sebe rezultate, dakle, sećam se te njegove čuvene rečenice, tog maćehinskog odnosa "Fijata" prema nama.
Mi sada dolazimo u situaciju, mi Kragujevčani i uopšte ljudi iz privrede, da saznajemo post festum, kada je prošla ona euforija, da je namera italijanskog "Fijata" da izmeste svoja dva pogona iz Poljske, jedan sa Sicilije i da to bude oprema, odnosno linija za montažu nekog modela, ne zna se još uvek kojeg, u fabrici automobila "Zastava", s tim što fizički... To vam odgovorno tvrdim, koliko god da Mlađan Dinkić laže i obmanjuje građane Srbije... Sećate se da je on ovde replicirajući nam pred raspisivanje izbora rekao da ćemo, pored ove u Kragujevcu, imati još jednu fabriku automobila za kratko vreme.
Nemoguće je, to će vam reći svaki direktor iz "Zastave automobila", da, uz ne znam kakvu robotizaciju, jedan čovek radi na sto jedinica automobila, da mi proizvedemo godišnje 300.000 jedinica automobila. To nije njihova namera, to su neke želje koje, nažalost, ne mogu da budu ostvarene. S druge strane, optimalno je u ovom trenutku, ne iz programa "Fijata", nego ukupno sve što se prodaje, i na lizing i preko kredita za polovne automobile, da naše tržište godišnje prihvati i apsorbuje od 60.000 do 100.000 jedinica automobila. To znaju ljudi koji se time bave.
Italijanski "Fijat" će zauzvrat... To će biti ono njihovo ulaganje od 700 miliona evra, to je ono što se sada čuje i to nisu kuloarske priče, nego dolaze iz ozbiljnih krugova; radi se o te dve linije, to je onaj "fijat ćinkvećento", ristajling nekadašnje "peglice", još jedan model i ova linija sa Sicilije će da se dopremi u Kragujevac; oni će tako da kompenzuju tih 700 miliona evra i zauzvrat će od ovih svetskih banaka za razvoj svoje industrije da dobiju potpuno novu liniju. Kakav je epilog svega videćemo veoma brzo, najavljeno je da će se to dešavati u vrelim julskim danima, dakle do kraja ovog meseca.
Ono o čemu hoću da pričam večeras jeste ova Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza. Nažalost, ona je osnovana da bi se zapošljavali određeni kadrovi. Da li je tamo više ovih iz DS-a ili iz G17 plus, zaista to ne mogu da merim ni da kažem.
Gospodine Albijaniću, malo se umirite, drago mi je što ste došli, celog dana vas nije bilo ovde, da nešto pametno čujete. Koleginica Radeta je bila u pravu, najavila je vaš dolazak. Rekla je - samo još Mićko Albijanić nedostaje pa da grupacija bude kompletna, da zaista čujete nešto konkretno i pametno, a ne da podležete lažima i obmanama ovog vašeg šefa, kako reče neko, "frankenštajnskog ministarstva" - Mlađana Dinkića.
Sada, pošto su sve ovo činjenice, volim, onako šale radi i da bi bilo zanimljivije, da ubacim i ove epitete, evo, ja ću da krenem od konkretnih činjenica... Dakle, u budžetu za 2008. godinu... To je amandman kojim u ime SRS tražim da se ukine republička Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.
To je trošadžijska firma potpuno, kao i mnoge druge. To Srbiju košta, poreske obveznike, 199.365.000. Pazite, u strukturi te trošadžijske firme, jer to je zaista firma, oni ne rade ništa, štampaju brošure, putuju, rade šta god hoće, nikome nisu pomogli... Hvalili su se u jednom ekonomskom biltenu, jednom koji proizvodi kafu u našoj zemlji, jednom koji se bavi papirnom galanterijom, ili nešto slično, plate su im 30.274.000 ...
Zamislite, kaže - usluge po ugovoru, a to je onaj čuveni konto, gospođo Tabaković, koji je najpodložniji za pranje para, za pljačku, za otimačinu. Zamislite sada Agenciju za strana ulaganja i za promociju izvoza, oni nekom pametnjakoviću, a to je onaj "tašna-mašna" ekspert, kažu - hajde sada smisli kakao bi to bilo da neko tamo sa planete Zemlje uloži nešto u Srbiju, mi ćemo tebi da damo milion, dva miliona dinara, a to je ukupno 92.320.000, pa ti lepo razmišljaj ko je taj ko će da donese neki dinar ovde... Taj smišlja, smišlja i ne smisli ništa, ili je nešto na dugačkom štapu, kao, nešto je ugovorio, a u stvari istina je sasvim drugačija.
Kaže: subvencije privatnim preduzećima - 60 miliona dinara. Sada javno pozivam ta preduzeća neka nam pošalju koja su ta preduzeća, i ona koja su tražila, a nisu dobila. Da je neko subvencionisao voćare u moravičkom kraju, u kolubarskom, u šumadijskom, hajte molim vas, nikada čula u životu za tako nešto. Znači, nijedno takvo preduzeće nije subvencionisano, jer vam je cilj da uvoznički lobi radi šta hoće a ne da izvozimo.
Sama činjenica, to je tragedija, da postoji ovako nešto u Srbiji, u kojoj je spoljnotrgovinski deficit 40 milijardi evra, dovoljno govori u prilog tome da je ovo napravljeno samo da bi primali ogromne plate. Saznaćemo koliko je to, da li i tamo direktor Agencije ima milion i kusur mesečnu platu, koliko imaju zaposleni. Čista pljačka i čista otimačina. Zbog toga tražimo da se to ukine, jer jedna firma, odnosno politička stranka, a videli ste da mi stalno govorimo - jedna firma, G 17, a sada smo dokazali da su i ovi ''žuti'' baš preduzeće i da im to služi za to...
Ono o čemu želim večeras da pričam, a da se nadovežem na izlaganje gospođe Tabaković i ove ekspertske izveštaje magistra Mirovića koji se dugo bavi tom oblašću, jeste kakva je privreda postkomunističkih zemalja u tzv. tranziciji i njihov odnos prema EU.
Želim večeras da prvi put sa govornice pomenem jednu grupaciju koja će biti, mislim, najperspektivnija, ne pandan EU nego nešto na šta mi treba da se oslonimo, a to je BRIK organizacija. Ako vas, gospodine Milivojeviću, pitam šta je to BRIK grupacija, nemate pojma, a ako vam kažem Brazil, Rusija, Indija, Kina, onda vam je sve jasno.
Oni su se do sada pominjali samo kao neki statistički podatak kada se prave bruto nacionalni dohoci, kada se prave poređenja što se tiče industrijskog razvoja zemalja EU, SAD itd; ove zemlje su se samo u tom smislu pominjale. Ali, sada, gledajući politiku, pre svega globalnu ekonomsku politiku SAD, koja je u velikoj recesiji, i to vrlo dobro znaju ljudi koji tamo rade i oni koji prate te podatke i politiku EU, doneli su političku odluku da jednim zajedničkim organizovanim nastupom na svetskom tržištu učine nešto za budućnost ove planete.
Naime, kada su u pitanju svi ti podaci o skoku cena hrane, one su kod nas doživele enormno povećanje zbog toga što se uništava poljoprivredna proizvodnja i uvoznički lobi radi šta hoće, ali skok cena hrane na svetskom tržištu, zbog povećanja cene biogoriva, u stvari je jedna manipulacija STO-a. Ove zemlje su to zaključile i to je pravi podatak. To su moćne zemlje, zamislite samo koliko je to milijardi stanovnika, i one su odlučile da se bore kroz svetske institucije, pa će postaviti određene zahteve UN, pa će tražiti u budućnosti... Jer, znate kako, sila ne može dugo da traje, ni to što Amerika radi zemljama Evropske unije... Vidite da se neke opiru, malopre pominjani Lisabonski sporazum je odbijen od strane Irske, histerija Sarkozija itd, to su sve procesi koji su otpočeli.
Zamislite, a to nije nikakva fantazija nego realna politička odluka zemalja BRIK-a da se organizuju i da traže da rezervna svetska valuta bude jedna od valuta ovih zemalja. To je najnormalnije. Da li će to biti valuta Kine, Rusije, Indije, svejedno, ali oni hoće da traže svoje, mnogo jače, mesto u UN. To je naša budućnost, ako ćemo da štitimo Kosovo i Metohiju.
Znate kako, vi koji se dugo godina bavite ekonomskom strukom to znate, pomislite sada kako je daleko Indija, vi vrlo dobro znate da Indija, kao država koja sada ima za plasman na svetsko tržite viška 220 milijardi dolara, ima interesa, jer Rusija nam je mnogo bliže i o tome je dosta govorio mr Mirović, ima interesa i te kako da ulaže u Evropu. Zašto da ne? Ona hoće svoj prostor na ovom antiglobalističkom političkom području i hoće da ima i tu ulogu ovde u Evropi. Nije slučajno što su u Kragujevcu održani dani ''Indija u srcu Srbije'', ali to je korišćeno samo za propagande svrhe. Međutim, mi kao stranka nećemo odustati od toga.
Očekujem, gospođo Đukić-Dejanović, da će i parlament imati i te kako značajnu ulogu u onome što se zove privlačenje stranih investicija i promocija onoga što naša zemlja ima. Kako mi to možemo da imamo? Prvo, kroz naše učešće, to je naša patriotska obaveza, u ovim stalnim međunarodnim delegacijama. Druga veoma važna stvar je formiranje grupa prijateljstva.
Mi smo tek danas konstituisali Odbor za inostrane poslove i mi moramo da se borimo za to i da parlamentarci imaju svojevrsnu diplomatsku ulogu.
Uostalom, koliko gledam vas iz Demokratske stranke, pa ko zna koliko bi vas bilo, niste ni vi gori od ne znam koga, bolji ministri inostranih poslova od onoga Vuka Jeremića, ali šta ćete, morate da ćutite i da trpite Tadićevu torturu.
Zato nije slučajno što se u proceduri Saveta Evrope nalazi nacrt jedne rezolucije koja se zove - parlamentarna diplomatija. Nemojte da zanemarujete tu stvar. To je ona packa koju smo dobili, i sam Dulić, koji se nije mnogo potresao zbog toga, mi parlamentarci od Borisa Grizlova, predsednika ruske Državne dume.
(Predsednik: Vreme)
Završavam, gospođo predsedniče. On je nama otvoreno rekao – ako vi nemate nameru, ako nije vaša intencija da naši skupštinski odbori sarađuju, da imamo zajedničke projekte, da ruski kapital dođe ovde, džaba onda nama i ove agencije koje su zaista metod za pljačku.
Meni je žao, isteklo je vreme, želela sam još puno da govorim o ovim strateškim namerama i o političkoj i ekonomskoj snazi zemalja BRIK-a (to zapamtite, jer vam je tako lakše, kao skraćenica, gospodine Milivojeviću), ali o tom potom, drugom prilikom.
Ono što je važno nama srpskim radikalima jeste da imamo takve prijatelje u svetu i da grupa ovih zemalja želi da dođe u Srbiju, da nas prihvataju, da štite naš teritorijalni integritet i da će i te kako puno ulagati ovde. Mi ćemo sa svoje strane da učinimo da se upravo to desi i da demistifikujemo ulogu zemalja EU i Amerike, pre svega, koja nam nikada ni u ekonomskom ni u političkom smislu ništa dobro nije želela niti donela.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kada smo 2005. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije donosili jedan od sistemskih zakona, Zakon o turizmu, koji je sa nekim (doduše, neznatnim) izmenama, iako smo mi srpski radikali imali preko 30 amandmana, prihvatljiv sa ove današnje vremenske distance jer je kodifikovao poslove turističkih poslenika u našoj zemlji i odnos onih koji koriste usluge u zemlji i u inostranstvu, mi nismo mogli ni da zamislimo, s obzirom na to da je kasnije tadašnje ministarstvo koje je vodio tadašnji ministar Bojan Dimitrijević ušlo u strategiju, ne zbog njega, jer znate da je to bilo Ministarstvo trgovine i turizma, već su tamo zaista radili ljudi turističke struke koji su dugo godina bili u Ministarstvu turizma, čak i u onom ranijem, koje je vodio gospodin Čerović, s entuzijazmom da se nešto promeni i da se krene putem napretka ove jedne od, za budućnost Srbije, pored agrara, najprofitabilnije grane.
Mi se danas nalazimo u situaciji da, zbog bahatosti i onoga što je govorila mr Jorgovanka Tabaković, Mlađan Dinkić želi apsolutno sve finansijske tokove i pogrešiću ako kažem najmanje 60% budžeta da drži pod svojom šapom, nemamo ministarstvo turizma i ljudi koji se bave ovom oblašću, od onih koji rade najobičnije poslove u ugostiteljstvu, dakle od pružalaca usluga, preko naših vodećih tur-operatora, kažu da o njima niko ne misli i da je namerno zapostavljena celokupna privredna grana na koju pametni ljudi, a naročito naša braća Rusi, stavljaju akcenat, kako u svojoj zemlji tako i u dolazećim projektima.
Evo, u susednoj Crnoj Gori. Kako vi da objasnite kada na dnevnom redu Skupštine Crne Gore danas, 3. jula, imate izmene i dopune i tog zakona, izmene i dopune zakona o imovini, da zbog priliva velikog ruskog kapitala koji je ovde neophodan, kako u ovom kapitalnom gasnom aranžmanu, tako i u banjskim i klimatskim centrima u Srbiji, oni danas imaju na dnevnom redu zakon koji će da dozvoli da strani državljani, ulažući u oblast turizma, u stvaranje turističkih kompleksa, što jeste slučaj i što je počelo da se radi u Crnoj Gori, mogu da imaju taj posed u svom ličnom vlasništvu, ako Roman Abramovič ili Oleg Deripaska žele da kupe neki deo zemlje (naravno, limitira se koji je to broj kvadrata) i da izgrade neki velelepni hotel, poput hotela "Splendid" (jedan takav je u Bečićima počeo da se izgrađuje, ima najave za još više projekata - zašto da ne?) i kako ćemo onda da stimulišemo strane investitore kada nemamo ministarstvo za turizam, nemamo zakon o banjama i o klimatskim mestima?
Tu je i naš poslanik Zoran Babić iz Vrnjačke Banje. Mi trenutno nemamo, zbog špekulacije pojedinaca i neozbiljnih ljudi, ni konstituisanu vlast u Vrnjačkoj Banji, a dosadašnji predsednik opštine, moj davnašnji kolega gospodin Džamić, koji je jedan od vrhunskih turističkih poslenika, sada sedi i čeka, zajedno sa srpskim radikalima, da li će se smilovati ovaj jedan, na koju će stranu da prekrene i šta će da se dešava, a Vrnjačka Banja je ove godine obeležila jubilej, dakle 140 godina otkako je počela da prima prve turiste u to banjsko mesto.
Da ne govorim o svemu onome što smo videli tokom kampanje. Sada, što je ovaj Dinkić, vođa ove finansijske mafije, napisao u budžetu za 2008. godinu, ovo svaki srpski radikal zna skoro u stavku napamet, bar kada je u pitanju, i pre svega, oblast koja njega interesuje, pogledajte na šta to liči. Sve prigrabio sebi, interesuju ga samo ova skijališta, što kaže gospodin Nikolić, i tamo gde ne pada sneg, eto koliko u Bajčetini Tome Nikolića toliko i tamo gde će on eventualno da se skija. Pa, nisu skijališta turistička delatnost Srbije. Zar mi nismo govorili o tome i izašli sa egzaktnim podacima? To je jedno čitavo empirijsko istraživanje što se tiče i polne i starosne strukture. Evo, uzmite samo grad Beograd, i to je jedan od prvih primera na kojima će da briljira budući gradonačelnik Aleksandar Vučić.
Pogledajte koliko u Beogradu nedostaje smeštajnih kapaciteta. Imali smo ovu Evroviziju, kada smo bili domaćini. Jeste li videli? Pogledajte, u Kragujevcu je isti slučaj. Ako je to grad koji ima takvu industrijsku i svaku drugu perspektivu, šta ćemo onda sa seoskim turizmom koji ima uporište i tradiciju na području Šumadije?
Da pođemo od toga koliko malo para dobija Turistička organizacija Knić. Da pođemo od toga da ljudi koji se uspešno bave, kao porodica Milošević iz sela Borač, koja je ovih dana toliko puta bila promovisana na raznim kanalima televizije, ne voljom porodice Milošević nego pre svega što je i sam gospodin Memedović, kao i njegove druge kolege, krenula tim putem, da vide kako je to jedan srednjovekovni grad i ostatak tog grada u srcu Šumadije, u Kniću, sa šansom da doživi prosperitet i da se tamo razvija seoski turizam.
Imate svetli primer profesora Emira Kusturice i njegove najbolje namere da svaki svoj zarađeni novac, a on je pre svega srpski patriota i to mu je bila osnovna intencija kada se rukovodio time da, snimajući jedan film i ugledavši jedno brdo, za koje su meštani rekli da je mećavnik jer tamo stalno duvaju razni vetrovi, pa ne može da opstane ništa, ni što je napravljeno od čvrstog temelja, evo, opstalo je nešto, što on kaže, po naliku na antički grad. To je, kaže, jedini grad gde nema izbora zato što je očigledno i gledajući ove demokrate, lažne demokrate, čovek video da je u Srbiji ko zna koliko dugačak put da dođemo do demokratskih promena. Pogledajte taj svetli primer.
Gospodin Dragan Marković-Palma je rekao da je evropski Diznilend u Parizu, koji su neki od vas možda posetili, veći od same Jagodine, je l' tako? I to je tačno, i treba vam nekoliko dana da ga obiđete, i onako je slikovito pokazao figuru Mikija Mausa, jednog od Dizni junaka, i treba vam nekoliko dana da uživate u tom carstvu, u toj bajci koju su napravili po uzoru na taj kompleks koji postoji tamo preko okeana.
Ali, zašto mi da hrlimo za tim? Zar mi nemamo Ovčarsko-kablarsku klisuru? Ugledah malopre gospodina Munjića i setih se da je u Čačku uspostavljena veoma stabilna koalicija između SRS, SPS i DSS-NS i da je jedan od prvih poslova i ciljeva turističke organizacije i samog grada Čačka upravo da na potezu gde ima sedam manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri izgrade objekte gde putnici namernici mogu da dođu i da borave.
O svim tim mogućnostima i perspektivama, i o činjenici da se i Kosovo i Metohija čuva tako što se neguju turističke i istorijske vrednosti naše zemlje, dovoljno govori manastir Banjska. Manastir Banjska je jedan od najstarijih manastira, čini mi se najstariji u Srbiji, i mi smo ga nedavno posetili. On ima svoj obnovljeni konak, ali opet zahvaljujući ljudima koji potiču iz tog kraja, kao što je jedan gospodin čije ime ne bih da pominjem, ali ta porodica je poznata i uložila je dosta novca da se obnovi i da se bratstvo manastira tamo vrati posle mnogo godina.
Kada smo bili u poseti, odnosno kada smo otpočeli kampanju sa Kosova i Metohije i završili je u poseti monaštvu i manastiru Banjska, rekli su nam da je zaista neverovatno da ih niko nije pitao iz ovog ministarstva, niko iz Vlade Republike Srbije: da li vama treba neki novac i da li vi toliko opevane pesme i lekovitu vodu koja leči između ostalog i kostobolju, možete da iskoristite, a imate je tu, tik uz samu svetinju, i da napravite neki objekat gde će ljudi moći da dolaze i da se leče? Ujedno, da se zna da su, inače, bili zainteresovani neki ruski partneri, ali, nažalost, mi nemamo zakon koji bi im omogućio da tu dođu.
I tako od jednog do drugog kraja Srbije, mogla bih o tome da pričam nekoliko sati, sve se svodi na to da pravih i istinskih projekata nema. Ovo ovde što piše, Fond za razvoj turizma i novac koji se dodeljuje nekome, sve mi liči na onu priču Marije Rašete-Vukosavljević, kada je koristila sredstva iz Stočnog fonda pa svom svekru otvorila tamo neku kafanu, diskoteku, a nije to turizam i nije to mogućnost da se na najbolji način predstavi naša zemlja.
Mi moramo da se predstavljamo pre svega u našim najvećim gradovima, u Beogradu, kod nas u Šumadiji, kako u Kragujevcu tako i u Topoli, u Rači, evo, to zna gospođa Đukić-Dejanović, i moje i njeno poreklo je po jednoj liniji iz tog, šumadijskog kraja, ali u svakom slučaju mi moramo da iskoristimo sve, da i dolina Zapadne Morave, i Velika Morava, i dolina Ibra, pa i tamo kod nas, gde nažalost nemamo veliku reku, a to je naša lepa i rodna Šumadija, koja ima fantastične uslove za seoski turizam, potenciramo i radimo na tome, i da to bude strateški razvoj krajeva.
Onda ćemo da uposlimo i one ljude koji pretežno imaju srednje obrazovanje, pretežno žene, dakle osobe ženskog pola jer u strukturi nezaposlenih njih ima najviše i čekaju na birou rada a rado bi radili na tim poslovima, a onda i menadžere i ljude koji će strateški da planiraju da se mi, i hvala bogu, i pored toga što su nam oni zlikovci to uradili, bombardujući nas 78 dana najrazornijim projektilima, da smo sačuvali i zdrav vazduh i zdravu zemlju i zdrav narod, što je najvažnije.
Koliko mi ne vodimo računa o tome, a koliko druge države, sa mnogo manje potencijala, razmišljaju i žele da privuku svakog turistu da dođe, govori vam podatak o broju turista koji su došli i odlivu turista iz naše zemlje. Da vas pitam redom, da krenete i od članova svojih porodica, odnosno ja imam jednog kolegu koji je iskren pa kaže: ja nisam stigao - čovek je vrhunski intelektualac i toliko godina radi, za knjigom je stalno - da obiđem sa suprugom i sa svojom decom sve manastire po Srbiji a želeo bih - koliko je vas takvih koji biste to zaista želeli?
Ali, gde da se uputite, i gde da nađete smeštaj, i ko će i kako tamo da vas dočeka? U nekim delovima Srbije privatni sektor je počeo da prednjači, ali to su uglavnom ljudi povratnici iz inostranstva koji su, poput ovog gospodina nadomak Vršca, napravili u pravom smislu reči vile, kapacitete koji imaju četiri i pet zvezdica.
Ima takvih primera i u Vrnjačkoj Banji, je l' tako? Ali, ne treba da idemo dalje nego do RH zavoda Aranđelovac, gde se sve raspada, i ono staro zdanje, koje je stvarno staro i gotovo je da se sruši zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa. Eto, to je današnja naša slika i nemogućnost da se pravi projekti razvijaju jer nemamo ministarstvo za turizam.

Dame i gospodo poslanici, gospođo predsedniče, gospodine Ristiću, nije ovo vaša prva pravna brljotina. Verujem da ćete, sa ovakvim gafovima koje pravite iz dana u dan, sve klijente, i ono malo što ste ih imali, iz vaše advokatske kancelarije da oterate jer, kad ljudi pomisle ko treba da ih brani... da, kaže gospodin Batić da će doći kod njega.
Konkurencija jeste velika, ali vi imate javnu pozornicu, dakle govornicu Skupštine Srbije, da ubedite ljude da ste dovoljno sposobni i spremni da preuzmete neke velike odgovorne slučajeve. A, vidite kako se ponašate? Dovodite celu Skupštinu i narodne poslanike u zabludu.
To nije prvi put, jer ja moram da vam kažem, samo bih nešto da vas podučim, dakle, vratiću vas u onaj period iz vremena kada su gospođa Slavica Đukić-Dejanović, kao iskusan političar i poslanik još iz tog doba to vrlo dobro zna, kada su postojala dva skupštinska veća, Veće građana i Veće republika, u sada, pre svega vašom voljom i voljom crnogorskih separatista, uništenoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i kada smo mi, poslanici Veća građana, na predlog nekog zakona, gde smo bili poslanici i kolega Jojić a kasnije i koleginica Đukić-Dejanović, i usvojili amandman nekog poslanika na neki predlog zakona, a naravno, kao više telo, to isto trebalo je da se usvoji u Veću republika, dešavalo se da se apsolutno u istom tekstu pojave amandmani od kolega iz crnogorske delegacije, odnosno poslanika neke od tih stranaka koji su delegirani u Veće republika Skupštine SRJ, a da se isto to desi i kod nas.
Šta je onda mehanizam, i za svakog normalnog čoveka i da nema dodira sa pravnom naukom? Da se konstatuje da su u istovetnom tekstu. Čak se i ovde dešava, ako obratite pažnju, u jednoj reči samo i, ako hoćete, i u grafičkom rešenju ovog amandmana nije istovetno urađeno kod kolege iz SPS i gospodina Delića, ali je suštinski sadržaj sasvim jasan.
Gospodine Ristiću, vi biste se mnogo više zainteresovali, a sada ću vam reći i zbog čega, ali nema šanse da dobijete neki od ovih sporova da ih vodite pred nadležnim sudovima, jer ste pokazali da ste loš advokat jer, videćete koja količina novca se vrti ovde oko odštetnih zahteva, baš zbog ovakvog ponašanja Direktorata civilnog vazduhoplovstva.
Zato je dobro što su kolege napisale ovaj amandman, jer dosadašnji odštetni zahtevi su već premašili iznos od pedeset miliona dolara. Zamislite da je vama neki takav slučaj. Kako biste vi bili srećni da se pojavite pred sudom sa takvim odštetnim zahtevima! Ali, sada vas neće niko, neće vas ni onaj koji se za utrinu sudi, ni za kokoške, verujte mi, jer toliko ste se izbrukali ovih dana, gospodine Ristiću, da ja stvarno ne znam da li ste sebi mogli goru antireklamu da napravite.
Još nešto bih rekla. Neko ko se bavio propisima i onim što se zove sud, a u stvari je kvazikazamat, antidržavni, odnosno antisrpski Haški tribunal, u Hagu, moram i vas, gospodine Ristiću, kao i celokupnu javnost, mada je to vest koja, evo, već putem kajrona ide preko elektronskih medija, da obavestim da je, i u pravu smo bili kada smo tvrdili sve vreme od njegovog osnivanja, osnovan isključivo da bi se osudili Srbi koji su branili svoju teritoriju, donesena je danas konačno oslobađajuća presuda za Nasera Orića, koji je u svojoj zoni odgovornosti direktno odgovoran za preko 3.000 srpskih žrtava, što je zaista jezivo i što je skandal.
S druge strane, najava prijatelja vas iz DS, ministra inostranih poslova Roćena iz Crne Gore, da će ta bivša jugoslovenska republika priznati nezavisnost šiptarske kvazidržave Kosova, kako to Šiptari kažu, nešto je što bi mnogo više trebalo da vas zabrine nego ova greška koja vam se desila, ali ne iz brzine, nego očigledno iz neznanja.

Hvala, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je neverovatan spoj i koliko god da se trudite da se prikažete kao neki Evropejci i da se nudite ovim vašim mentorima sa Zapada da hoćete u EU, oni će da se čude i da se krste kako ste mogli ovako nešto da spojite.
Zamislite, vi spajate oblast građevine i zaštite životne sredine. U Beogradu, u Kragujevcu, u Čačku, u Novom Sadu, u Nišu, u Vrnjačkoj Banji građevinska mafija ne da ne poštuje bilo kakvu zaštitu iz oblasti životne sredine, nego se oni toliko bahato ponašaju da ruše sve pred sobom. I sada vi treba da spojite dva delokruga rada u okviru jednog ministarstva, gde će, naravno, da dolazi do sukoba interesa.
Jedni će da se bave projektima iz oblasti građevinarstva, tako potrebnim našoj zemlji da bismo uposlili naše velike firme, preduzeća poput beogradskog "Rada", koji je u stečaju, a nekada je to bila jedna od najpoznatijih firmi ne samo ovde kod nas nego svuda u svetu, a sa druge strane da kažete da će Uprava za zaštitu životne sredine da se stara o svim ovim segmentima tako neophodnim za održivi razvoj, za normalan život u Srbiji.
To je nešto što je valjda tendencija svih država u svetu, da imaju normalnu i zdravu životnu sredinu, a vi ih spajate sa onima koji su, da bi došli do svog cilja, a u pitanju je profit, dakle enormna zarada koja se iz godine u godinu udvostručuje, utrostručuje, da oni zajedno deluju u okviru jednog ministarstva.
Evo, tu je kolega Čikiriz, koji je iz SPO, ali živi dugo godina u Kragujevcu i tamo radi, izabran je sa liste kao stanovnik grada Kragujevca, pa može da vam potvrdi da svi oni koji su bilo kakav posao iz oblasti građevine radili, pa i lokalna samouprava iz oblasti komunalne infrastrukture, ovde nam govori da to treba da bude spojeno jedno sa drugim, ne da nisu vodili zaštitu o tome, nego mi danas imamo centar grada Kragujevca i Karađorđevu ulicu, u kojoj sam odrasla, znači sam centar grada, srce grada, gde nemate nijedno normalno drvo. Sve je posečeno, sravnjeno sa zemljom. Čak je i on sam nekoliko puta reagovao saopštenjem za javnost - zašto se to radi i zašto se te vrednosti, koje jesu, u pravom smislu reči, vrednosti jednog grada, jednog okruženja, jedne sredine, tako uništavaju samo zato da bi neko iz građevinskog lobija sproveo svoj naum.
Vidite samo kakva je situacija u Beogradu u tom smislu. Pođite od ovih planinskih i banjskih centara. Da li se tamo poštuju gabariti i dozvole za gradnju? Ne poštuju se. Svi izlaze iz tih okvira, samo ako imaju vezu i ako su miljenici, pre svega DS-a i preduzeća G17 plus, rade šta hoće i baš njih briga da poštuju životnu sredinu, naše vode i sve ono protiv čega se danas, to je zaista veliko zlo što se radi i što je "Sartid", em je bud zašto prodat i znamo da je Vlahović sa svojom ekipom učestvovao u celoj toj mahinaciji, sada sam stadion u Smederevu vredi više nego koliko je tada bila celokupna prodajna vrednost naše najveće železare.
Ako pogledate čime se danas bave institucije u svetu, slučajno sam, i pre nego što mi je došao ovaj predlog zakona i dnevnog reda ovde na radni sto, donela nešto što je nacrt jedne rezolucije Saveta Evrope, a tiče se zaštite životne sredine. Kada biste vi nekome od ovih kolega potpisnika iz raznih zemalja iz tog predstavničkog tela gde smo i mi članovi rekli da ste vi spojili građevinu i ekologiju, oni bi se čudili.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Vidite koji je radni naslov. Kaže: "Šume – budućnost naše planete". A ovi što grade i što gledaju da steknu enormno bogatstvo, raskrčiše sve šume po Srbiji, baš ih briga, nikome ne odgovaraju. Sedamnaest miliona hektara šume, kako su oni rekli, koje su zaista, uz vodu, u budućnosti neophodne za održivi razvoj planete u procesu globalnog zagrevanja, danas se uništavaju koliko i u Srbiji.
Bićemo u velikim problemima, a vi sami sebi uskačete u usta. Trebalo je prošle godine onaj Dragin, koji se pojavljivao ovde, koji očigledno nije naslućivao da će u kompenzaciji i u međusobnoj trgovini ovako nešto da se desi, da kaže da ćete da se posipate pepelom, pa nije trebalo ni da usvajate Kjoto protokol. Sada u ovom postkjotovskom periodu i na konferenciji koja je održana na Baliju i koja će da bude održana na nekoj drugoj strani planete, pošaljite vi nekoga iz Agencije, pošto nemate ministarstvo za zaštitu životne sredine, pa ispričajte šta ste uradili.
Hvala vam, gospođo predsedniče. Izvinjavam se što sam prekoračila vreme.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Vesni Pešić se ništa nije omaklo. Ona tendenciozno i vrlo dobro zna šta priča.
Unazad 20 i više godina sprovodi politiku koja nije bila ni tada kada ste vi pokušali da razgovarate, ali naravno to je ostalo samo u pokušaju, ne sa našim šefom nego sa predsednikom naše stranke prof. dr Vojislavom Šešeljem, koji je, gospođo Pešić, vama u raznim televizijskim emisijama, iza skupštinske govornice, pokušao da objasni da ti razlozi koji vas rukovode da tako razmišljate o Srbima iz Republike Srpske Krajine, o Srbima iz Republike Srpske (sada ste sasvim otvoreno rekli da to nije bila nikakva omaška, to govori vaša svest i podsvest), o Srbima sa KiM, nisu racionalni razlozi, nego čisto izdajničke prirode.
Ta politika vas je dovela dotle da ste vi jedan privezak u toj grupaciji koja sprovodi takvu politiku. Ne znam koliko treba puta, kroz retrospektivu svih izbora, ako hoćete opet da vam ponovim, od 1991. godine, od 1992. do današnjeg dana, da vam kažem da smo mi s pravom prihvatili na sebe da budemo, kako vi rekoste, i otac i majka Srbije.
Moramo to da budemo zato što onaj koji je najveći borac za Srbiju i srpski nacionalni interes, a s kime ste imali čast kao intelektualac da razgovarate i da pokušate nešto da saznate, danas upravo to i radi.
Da smo mi u pravu, govori i ovaj proces koji se danas desio u tom antisrpskom haškom kazamatu. Ko je govorio da je Naser Orić osvedočeni zlikovac (i to se potvrdilo danas), i da je u službi zapadnih sila, i da je tzv. Haški tribunal, koji je i osnovan samo da bi se sudilo srpskom narodu, napravljen da bi se navodno zločini koji su drugi počinili nad nama pripisali srpskim herojima?
E, pa, vidite, neće uspeti u tome. Iako su konačno oslobađajuću presudu dali za onoga koji je direktni nalogodavac za ubistvo preko tri hiljade Srba, budite sigurni da će, i ako ne oslobode, a na osnovu cele ove lakrdije do sada i ovih 30 i kusur smešnih svedoka to bi mogli da urade, našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, budite sigurni da će on, i ako se nastavi to suđenje, i ono što on tamo radi i gde potvrđuje te činjenice koje vi osporavate, da su srpski radikali bili srpski heroji i junaci, da su oni koji su služili srpstvu i otadžbini, ne oni koji su negde počinili individualno neko delo protiv običaja rata, što on takođe tamo govori, ali da su svi drugi bili časni heroji, srpski četnici, jer tako su se nazivala i deca partizana i četnika u poslednjim otadžbinskim ratovima. To su bili ratovi za odbranu srpskih teritorija.
Ako to već niste shvatili, a mene bi na vašem mestu, i zbog godina i zbog tako uzaludnog bavljenja političkom idejom koja vam ne donosi ni jedan jedini glas (evo, završavam), bilo sramota kada znam da ovde u poslaničkim klupama, to je šesti red odavde, sedi predsednik vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, kako to oni kažu, gospodin Milorad Buha.
Ta država je postojala i, ako bog da, jednoga dana, pre svega mudrom politikom, diplomatskim sredstvima, jačanjem Srbije, povratićemo naše teritorije i gospodin Milorad Buha nije za džabe sav svoj trud uložio u to da okuplja i dalje naše prognane Srbe.
Kad vi niste znali za 20 godina, gospođo Pešić, da naučite geografsku kartu i da pravilno izgovorite: Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, i stalno moram da vas podsećam da je Karlobag na moru, nemam s vama više dalje šta da pričam.

Za reč se, po amandmanu, javila narodni poslanik gospođa Gordana Pop-Lazić.

Hvala vam, gospođo Pop-Lazić.

Izvinite, gospođo Banović, vaš amandman je sada na redu.

Za reč se javio po Poslovniku narodni poslanik mr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Hvala, gospodine Martinoviću. Pošto ste se javili i citirali čl. 225. Poslovnika, koliko sam razumela, po stavu 1, Narodna skupština je dužna da vam da obaveštenje da biste mogli da vršite funkciju narodnog poslanika, pa molim Službu da vas obavesti u vezi sa ovim vašim pitanjem i da vam da autentično značenje reči koja je sporna u amandmanu koji je predložila Vjerica Radeta.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospođo Banović, izvolite.

Da li još neko želi reč po amandmanu?

Izvolite, narodni poslanik Momir Marković.

Hvala, gospodine Markoviću.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Željko Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem kolegi Tomiću.

Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Pop-Lazić je predloženim amandmanom ne samo pokrenula jedno veoma važno pitanje, već i nama dala nagoveštaj našeg budućeg rada i to je apsolutno ozbiljna stvar za jedan parlament.

Mi do sada, kao Narodna skupština, apsolutno nikakav uvid u to nismo imali, osim što je gospođa Vjerica Radeta neumorno, kao i kolega Krasić i svi drugi pravnici iz tima za odbranu, gospodin Vučić dok je bio narodni poslanik u Skupštini Srbije, govorili o tome šta rade specijalni tužilac i njegov portparol i kakvi su bili susreti sa Karlom del Ponte, koja je bivši glavni tužilac tog antisrpskog kazamata, ali ja sada, na osnovu ove priče gospođe Gordane Pop-Lazić, dolazim do jednog logičnog razmišljanja.

Sasvim je jasno kako će stvari da teku. Ovo je danas skandal i, naravno, nešto što smo mogli da očekujemo, da se jedan osvedočeni zlikovac Naser Orić konačno oslobodi odgovornosti, a znamo da je u njegovoj zoni odgovornosti počinio takve zločine nad preko 3.000 naših sunarodnika u 80 srpskih sela.

Ali, ako je Parlamentarna skupština Saveta Evrope prošle nedelje, odnosno komitet koji se bavi pravnim pitanjima, mogao na osnovu inicijative, pre svega ruske delegacije, a onda su tu bili potpisnici i drugi delegati, odnosno poslanici, koji su želeli da tako nešto podrže, da odredi izvestioca i da pokrene istragu na osnovu knjige tog monstruma Karle del Ponte u kojoj je ona navela da zna za slučaj trgovine organima naših sunarodnika sa Kosova i Metohije, zašto onda Narodna skupština Republike Srbije ne bi mogla da pođe tim istim tragom?

U toj istoj knjizi, u svojim memoarima, Karla del Ponte je, kao što je to izjavila, i vidite da je to bio osnov (ja sam vam pročitala predlog za izvestioca, određen je izvestilac Dik Marti, koji će verovatno do oktobarskog redovnog jesenjeg zasedanja da pripremi celokupan izveštaj o tome), dakle, princip rada je takav da će on sada, uzimajući u obzir isključivo, jer oni su rekli da polaze od navoda iz njene knjige, zašto mi, kao Narodna skupština, ne bismo tim istim tragom i na osnovu izjava iste osobe krenuli da istražujemo?

Ona je u knjizi gde je napisala ovo što je bio osnov za Savet Evrope isto napisala i da joj je Zoran Đinđić rekao: vodi Šešelja i ne vraćaj ga u Srbiju. Prema tome, Narodna skupština Republike Srbije može...

Vi koji vičete: "ua" verovatno ste shvatili da je to bila pogrešna politika takve mafijaške vlade i takvog poteza da jednog političkog protivnika i čoveka koji je zadobio na izborima odmah posle Petog oktobra, i njegova stranka, preko milion glasova, strpate u haški kazamat. Vi mislite da ćete time problem da rešite. Pa, nećete.

Sada bismo mi mogli, pošto smo najveća poslanička grupa, a očekujem da nam se u tome pridruže i kolege iz SPS – bez obzira, ovo je parlamentarni rad, ovo je ozbiljna stvar, vaš predsednik je, gospodo socijalisti, kidnapovan (Kalispera, gospodine Dačiću. Izvinite, sada sam videla da ste ušli, danas sam vas videla, ali nakratko.), tako da zaista možemo da obrazujemo anketni odbor i da tim tragom krenemo da se bavimo tim pitanjem.

Kako bi to u praksi trebalo da izgleda? I vi koji ste odavno u Skupštini, i vi koji ste novi parlamentarci, znate, sećate se rada anketnog odbora. I kada je prof. Šešelj utvrđivao ubistvo bivšeg ministra odbrane Pavla Bulatovića, i gospodin Vučić, nikada nismo dobili taj izveštaj, niti smo ga usvojili, krađa struje od strane kumovskog para Hamović-Lazarević, ovih Dinkićevih mafijaša.

Isto tako, krenemo tim tragom. Pa onda lepo, ne sada u ulozi nalogodavca za isporučivanje živog srpskog mesa, nego da dođe pred anketni odbor Karla del Ponte, gde god da se nalazi, i da da iskaz. Ovde, u ovu zgradu, u ovu salu, i da svedoči o tome ko joj je to naredio, sa kime je razgovarala, kako su izgledali svi ti susreti i da dođemo do konačne istine. A ne svakog puta kada vam to pomenemo vi ili vičete "ua" ili skačete kao sinoć.

Izvinite, molim vas, opet ću da ponovim ono od sinoć: sud istorije je najbolji sud. Ako neko može, kao što to rade dr Šešelj i drugi haški zatočenici, godinama da se bore i znaju da je sud nepravde, čekaju da vide šta će da ih snađe, a s druge strane država ništa ne radi, onda nemojte da gledate belo kao da ništa niste čuli o tome i ne znate kada vam pričamo i kada vam takav amandman predlaže gospođa Pop-Lazić. Bila sam juče, ušla sam na sednicu Zakonodavnog odbora u trenutku kada je ona to kolegama na Zakonodavnom odboru obrazlagala i vi ste, naravno, to odbili.

Treba li da vam pominjem onog nesrećnika Radoslava Stojanovića koga ste poslali, kao i sve takve i slične protuve, za ambasadora naše zemlje u Holandiju? Šta je taj radio? On se podsmeva haškim zatvorenicima. Na koji način se obraća?

Dao je intervju jednoj ''agenturskoj'' novini, jednom nedeljniku ovde u Srbiji, da ga ne reklamiram, i kaže: Momčilo Krajišnik može da uzme advokata od milion evra, imaju oni ko zna koliko miliona.

Sem što se na takav način obraća našim zatočenicima, za gospodina Šešelja kaže: ma, njega neću ni da vidim.

Šta neće on njega da vidi? Ovaj ga je oterao i rekao mu: nemoj da mi se pojavljuješ na oči. Ni u trenutku kada mu je bilo najteže, kada je život založio štrajkujući toliko glađu, nije hteo ni tu ni slične protuve iz ambasade koji su tamo da služe interesima nalogodavaca da vidi.

Izvinite, ovo je ozbiljan posao i Narodna skupština Republike Srbije ima apsolutno sve mehanizme, pa i da formira anketni odbor, i taman kada se dr Vojislav Šešelj vrati u Srbiju da usvojimo izveštaj anketnog odbora, a dotle da ispitamo sve činjenice i sve okolnosti pod kojima se desilo to da se ovde sklepa ta lažna optužnica protiv njega.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 5. koji govori o ovom čuvenom Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj. To je, u stvari, monopol Mlađana Dinkića u Srbiji i da se taman nadovežem na ovu priču mr Jorgovanke Tabaković i da to sa nekim konkretnim primerima iz svog okruženja ilustrujem.

Ovo na makroekonomskom planu je, videli ste, deo jedne svetske mafije. Nije to neka zavera, ali to su zaista ljudi koji su povezani, koji vrlo dobro znaju šta rade i koji su obučeni da rade taj posao na finansijskom tržištu i to svakoga dana ima sve veću potvrdu.

Sinoć sam, baš kao verovatno i gospođa Tabaković, na jednoj TV pratila izlaganje bivšeg viceguvernera Narodne banke Srbije. On čak ide i korak dalje, zalaže sa za drugačiju monetarnu politiku, odnosno da se ona ukine i da se Srbija odmah preorijentiše na evro, dakle da učinimo isti što i ova separatistička bratija u Crnoj Gori.

Međutim, mi ne samo što treba da jačamo stabilnost domaće valute kroz one normalne i poznate ekonomske mehanizme koje zagovaraju ekonomisti koji hoće zdravu srpsku privredu, već iz ovog predloga, opisa i delokruga rada Mlađana Dinkića vidimo da to jednostavno neće biti moguće. U Srbiji će iz dana u dan svima biti sve gore.

Ono o čemu ja treba da govorim, a to je stav 5. člana koji reguliše šta sve taj veliki gazda Srbije Mlađan Dinkić treba da stavi pod svoju šapu, između ostalog je i politika koja se tiče rada i zapošljavanja.

Da ironija bude veća, ovde je opisno vrlo lepo upakovano šta bi trebalo ministarstvo da radi, pa, između ostalog, da vodi računa o politici zapošljavanja kako u zemlji, tako i u inostranstvu, da se omogući građanima Srbije, naravno, starosne dobi i različitih kvalifikacionih struktura, da pronalaze posao u inostranstvu, da se izvrši prekvalifikacija (zamislite taj cinizam) onih koji su ostali bez posla, a upravo je Mlađan Dinkić taj koji je u Kragujevcu jednim dekretom izbacio te ljude na ulicu.

Znate šta je onaj čuveni Zavod za zapošljavanje i obrazovanje, ZZO Zastavin? Ko ga je osnovao? Ekipa Vlahović, Đelić i Dinkić. Ko ga je ukinuo? Mlađan Dinkić, prošle godine. Kako je postupio sa svim ostalim radnicima iz metalskog kompleksa? Kako je postupio sa invalidima rada?

Da li postoji neka fabrika, evo tu je i kolega mr Živanović iz Šapca, pa u bilo koga da pogledam, bilo sa koje strane, da li su srpski radikali ili kolege iz SPS, pa i vi žuti, da vas pitam - da li ste vodili računa o invalidima rada i da li ima zaštitnih radionica za invalide rada? U Kragujevcu ih nema, ni u fabrici namenskih proizvoda, ni u fabrici automobila. Da li će ih biti sa dolaskom Fijata? Čisto sumnjam, i to je sve na dugačkom štapu.

I onda, podaci koji su vrlo egzaktni (ništa srpski radikali ne govore napamet), više su nego poražavajući. I general Delić, kao i moja malenkost, kao i potpredsednici Skupštine, dobijamo redovno periodične, mesečne izveštaje Republičkog zavoda za statistiku (on se plaća iz budžeta, hajde da pođemo od toga da ima relativno tačne podatke) i kad vi pogledate šta je opis posla Mlađana Dinkića i kada vidite, a to je zvanično saopštenje republičkog organa, kako se kretala zaposlenost onih koji navodno rade u inostranstvu, to je katastrofa.

Ako mi kažemo, a to je tačno i to je bio ključni deo našeg ekonomskog programa u izbornoj kampanji, da je građevinska operativa i da su srpski građevinci (s tim će da se složi i gospodin Mrkonjić, i gospodin Obradović iz DSS, to ne zagovaramo samo mi) zaista proslavljeni u svom poslu u celom svetu, pogledajte, molim vas, kako to izgleda danas.

Naravno, ovo nije tačno. Tačno je na osnovu podataka koje ima Republički zavod za statistiku, ali je stvarnost sasvim drugačija. Zašto? Zato što Mlađan Dinkić ne radi posao koji mu je ovde dat. Niti ga je radio, niti će da ga radi. Niti je to prethodno radilo Ministarstvo za rad i zapošljavanje čiji bi to izvorni delokrug trebalo da bude. I zato sam ja podnela taj amandman.

Pogledajte šta se navodi, recimo, kao podatak za Rusku Federaciju – samo 422.933 radna sata u oblasti građevinske operative u onolikoj državi, odnosno prosečan broj radnika iz Republike Srbije je 203 radnika.

Onda vidite da Dinkić i Vlada Srbije nikoga skoro nisu uputili u Rusku Federaciju da radi. I vi znate, imate toliko i rođaka i prijatelja ili čujete da tamo ima više hiljada Srba. Samo preduzeće Putevi Užice ima negde oko 1.500 radnika koji rade na velikim poslovima i projektima u Rusiji prema Sočiju, a da ne govorim o drugim privatnim firmama (jedna isto tako jako poznata firma iz Leskovca, pa tako redom).

Vidite onda da država ništa ne čini da, u saradnji sa nama prijateljskim zemljama, koje vape za našim kadrovima, oni dobiju siguran posao, da idu preko naše države, da u tom smislu kao što to ovde stoji budu socijalno osigurani. Ti ljudi se snalaze sami.

Ja, evo, znam, na primeru tog jednog gospodina, pa i ovog gospodina, ne znam mu ime, iz Putevi Užice, možda neko od vas zna kako se zove i preziva, on sve ljude iz svog kraja vuče i ako pođe iz kuće polaze i otac i sinovi.

Šta je sa zaposlenima na istim poslovima u Crnoj Gori najbolje znate vi koji živite u blizini Brodareva i koliko ovih dana imaju problema naši ljudi kojima je istekla lična karta, pa čekaju na ličnu kartu, a treba da pređu u Crnu Goru zato što su angažovani na poslovima kod ruskih investitora koji su tamo kupili određene kuće, odnosno vile ili već nešto drugo i sada imaju potrebu da dođu srpski majstori, koji su najbolji.

Pogledajte koliko je to u satima – tek nekoliko stotina hiljada radnih sati, a koliko je radnika koji odlaze iz Srbije u Crnu Goru – 719. Mislim da ih sada, u ovom trenutku, u Sutomoru ima najmanje 500, da ne kažem 1.000, a u Budvi ko zna koliko. Država je registrovala 719, toliko ih je Mlađa poslao, odnosno država im omogućila i garantovala im socijalno osiguranje i da će taj rad da im bude ubeležen u njihovoj radnoj knjižici. To bi tako trebalo da bude.

U ovim prijateljskim zemljama gde su nekada išle i kolege gospođe Dejanović, u Libiji, pa onda u drugim bliskoistočnim, dalekoistočnim zemljama, vi da pogledate, pa to je smešno – dva, tri, pet zaposlenih ljudi. I vi se onda hvalite time kako imamo ne znam koliko kadrova i eksperata svuda po svetu. To je žalosno.

Kada je u pitanju ovo interno zapošljavanje, da li je trend porast nezaposlenosti u odnosu na 2005. godinu? Naravno da nije. Da li se smanjio broj nezaposlenih? Nije. Mi imamo jednu fantastičnu, rekla bih naučnofantastičnu, priču aktuelnog gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića. Baš šteta što nije ovde, kažu on je u parlamentu da bi mogao da odgovara na ono što se kaže kad se pomene njegovo ime.

Čovek u gradu u kom ima blizu 40.000 nezaposlenih, gde je ovaj njegov pajtaš Dinkić dekretom ukinuo ljudima mogućnost da se prekvalifikuju i ti takvi ljudi, koji su sada dobili tu neku po principu ''uzmi ili ostavi'' bednu otpremninu, neće moći da se vrate i da konkurišu, da rade u novoj automobilskoj industriji, ako ona uopšte dođe.

A pitanje je i koliko će tamo ljudi da bude zaposleno jer znate kakav je trend u svetskoj automobilskoj industriji. Tamo gde je potpuno robotizovana proizvodnja, gospodin Marković se trudi da to zaista lepo prikaže, glumi robota, ali zaista na sto jedinica automobila je samo jedan zaposleni, ajde ovde neka bude i tri, pa preračunajte, a znamo koji su realni kapaciteti. To je strašno.

I onda opet dolazimo na onu priču gde se sve troše pare, i sve to ide preko agencija za pronalaženje posla. Zamislite koliko je daleko otišla njihova drskost, evo general i ja smo pronašli koji je to iznos u budžetu za ovu godinu. Kome su oni pronašli posao, kome su oni pomogli?

Da se vratim na ovog pomenutog Stevanovića. On kaže - u Kragujevcu je prošle godine (priča neke neverovatne cifre) zaposleno 6.000-7.000 ljudi. Jeste, u njegovoj mašti. I vi vrlo dobro znate, evo i gospodin Rogović, pa svi vi drugi koji ste privatnici, privatni preduzetnici, da nekoga prijavite i on radi izvesno vreme kod vas, ali taj posle ne radi. Takav mora da se registruje na birou rada, je l' tako? Ili imate fluktuacije, naravno.

Danas jedna devojka ili mlada žena radi u samostalnoj trgovinskoj radnji i ako ima sreće da bude prijavljena, pošto su sada tako rigorozne kazne, naravno za one koji su miljenici lokalnih G17 i žutih te kazne na važe, ali ako ima sreće, posle nekoliko meseci kaže joj gazda - nema ovde više za tebe posla, slab mi je promet, i ona ide na drugu stranu grada i traži posao na drugom mestu. I to je prijavljeni zaposleni i to ulazi u tu fantastičnu cifru o kojoj on priča.

Nema vremena, zaista ne da je malo 15 minuta, satima bismo mogli samo o ovim izveštajima Republičkog zavoda za statistiku da govorimo, ali pogledajte koliko je poražavajuća situacija u ovom trenutku. Evo, šest meseci je prošlo u 2008. godini, jurili su, skupili se, skrpili se i sada će da naprave tu tajkunsku vladu po volji Zapada. I vi mislite da će nešto da se promeni?

Ovo je poražavajuće. Govorimo o tome koliko je ljudi gladno, koliko je ljudi bez posla. Dakle, ako je njihova evidencija da je to nešto preko 800.000 ljudi, a mi govorimo da ima najmanje 200.000 ljudi koji nisu evidentirani kao nezaposleni, nisu motivisani, pa čak i zbog toga da nemaju tu zdravstvenu knjižicu, ali pogledajte, kada pomisle na to da dovedu dva svedoka da bi dobili overenu zdravstvenu knjižicu, ko zna koliko je desetina hiljada ostalo demotivisano i ne radi ni to.

Pogledajte kako se kreće stanje u prvoj polovini 2008. godine. To je rezultat kako prosečan građanin Srbije živi. Ne Dinkić, ne ostali lopovi i tajkuni, oni imaju šta god hoće i svakog dana grabe i žive kao lordovi. Prosečan građanin Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, mora da potroši na hranu 39,9% svoje zarade, ako ima neku zaradu.

Od ukupnih prihoda redovan prihod za jedno domaćinstvo je 53,2%. A znate šta ulazi sa 29,8% - evo, tu su gospoda penzioneri - penzije. To ulazi u ukupan budžet jednog domaćinstva. Pa se kaže da postoje situacije, nažalost, da penzioneri izdržavaju svoju decu, decu koja su ostala bez posla, i unučiće, a oni sami ne mogu da prežive od tih penzija.

Koliko se izdvaja na stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva? Oko 17%. Jer, ljudi najpre moraju da prežive i da kupe tako skupu hranu. Govorite o tome kako naša omladina treba da se obrazuje i da se školuje. Pa, naravno da treba. Imamo, i ja to tvrdim, najbolje rasadnike talenata u svim gradovima Srbije po raznim oblastima. Ali, evo, ova neumoljiva statistika govori da za to samo 1,9% može da se izdvoji iz kućnog budžeta.

Mlađan Dinkić sebi pravi ski-centre, rasipa se kako hoće, u maniru pijanog milijardera, može mu se, znate kako kažu ova deca – ''ima se, može se'', a za rekreaciju i sport prosečno srpsko domaćinstvo izdvaja, evo, ovde piše, bednih 0,8%. Ako hoćete da pratite kulturna i sportska dešavanja, to je negde ispod 2%.

Gde se mi nalazimo? Nalazimo se u društvu gde mafija, moćnici i sada kroz institucije sistema, kroz razno-razne agencije ovo ministarstvo povlači za sobom produkciju takvih neradnika i štetočina.

Dakle, nekoliko hiljada, ili da kažemo koliko ih je, i da ih je 10.000 ili 20.000, žive kao lordovi, kao bubrezi u loju, a građani pate i biće sve gore i gore. Zašto? Zato što je, evo, prošlo već pola godine, profesor Mašić zna koliko površina nije zasejano, nemam vremena to da pročitam, ali to je ovde poražavajući podatak, nekoliko stotina hiljada hektara obradive površine, i kad sve to vidite i kad pogledate ovaj bilans, koliko je proizvedeno a koliko je bio izvoz, to je ona razlika od 40 milijardi evra o kojoj je govorila i gospođa Tabaković i gospodin Todorović.

Mi smo zemlja u kojoj bez suštinskih promena, a očigledno je da ih može doneti jedino, i doneće ih, SRS, nema pomoći i nema pomaka.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Pop-Lazić je upravo ušla u salu, i morala je verovatno da prekine svoj rad na Zakonodavnom odboru o razmatranju u pojedinostima Zakona o ministarstvima, a ona je baš kao i kolege iz drugih poslaničkih grupa u ime poslaničke grupe SRS podnela amandman na prvi član izmene i dopune Zakona o vladi.
Naime, taj član je u stvari brisanje 3. stava člana 13. osnovnog zakona, koji govori o tome da se jednostavno ukida potpredsednik Vlade koji zamenjuje po ovlašćenju premijera budućeg, ovog Cvetkovića, ako se nekako skrpi ta vaša većina posle svih ovih problema koje ste napravili strankama nacionalnih manjina, a da jednostavno dolazi jedan zamenik predsednika, i potpredsednik i zamenik u isto vreme, koji ima ekskluzivitet da zamenjuje predsednika Vlade na takav način.
Mi smatramo da je to nezabeleženo i u bilo kom normalnom političkom sistemu, demokratskom sistemu jedne zemlje, da ste neozbiljni ljudi, vi koji ste predložili ovako nešto, pre svega mislim na ovu stranu iza ovog žutog preduzeća i grupacija G17, što govori i činjenica da ste vi navodno pristupili otvorena srca, kao ljudi koji brinu za državu i narod, donošenju novog ustava Republike Srbije, a sada se pokazalo da vi u stvari samo mislite na svoje funkcije i na svoje fotelje.
Da bih vam rekla koliko je to besmisleno govori činjenica da, po nom stripu, neće baš tako da bude. Znate, u onom stripu broj 1 je uvek broj 1. Ovoga puta to neće da bude Mirko Cvetković, zato što on nema tu političku snagu da bude broj jedan, iza njega ide šef, taj bi sad trebalo da bude ovaj potpredsednik ili zamenik predsednika.
Onda zamislite čitavu tu galeriju likova, od Dinkića koji se sebi prigrabio toliki budžet i tolike poluge moći i vlasti, zamislite Đelića i svu tu bratiju koja se skupila u toj novoj budućoj Vladi, samo da bi nastavila da otima od naroda i da narod sve gore i teže živi.
Ujedno želim da kažem da je gospođa Pop-Lazić koristila ovo vreme i sada je morala da prekine, pošto ona to naravno, skromna je žena, neće nikada za sebe da kaže, raspravu o Zakonu u pojedinostima upravo u trenutku kada je branila amandman za pomoć haškim optuženicima, jer vam je dobro poznata činjenica da ste po nalogu vaših zapadnih mentora sve srpske junake isporučili haškom kazamatu.
Naš predsednik je već šest godina, dobrovoljno se predao, i vidite da svakoga dana, ako ste gledali sinoć, ono je zaista više za neku smehotresnu olimpijadu nego za nekog ozbiljnog svedoka koje dovodi tužilaštvo koje ga tereti za ono što on nikako, ni u snu nije pomislio a kamoli uradio, pa onda neka vama služi na čast što na takav način imate i tako se ophodite i prema ministarstvima koja su zadužena i koja bi trebalo da rade na pomoći našim srpskim junacima, a i prema ovom članu i prema ovakvom zakonu o vladi.
Da je gospodin Tomislav Nikolić, koji je časno ušao u pisanje i najveći doprinos dao novog ustava Republike Srbije, znao da ćete toliko daleko da idete, ali svima je jasno o kakvoj je prevari reč i koliko vam je samo stalo do vlasti, insistirali bismo na tome i nikada Ustav Srbije ne biste doneli, precizirali bismo da to ne može da se desi nego da precizno stoji šta je predsednik vlade, koji su to potpredsednici, koliko mora da ih ima i jednostavno da i vaše parohije omeđimo ustavom, pa tako i broj.
Ovako, mi smo mislili da će ozbiljni ljudi da donose zakon o vladi i da će da razmišljaju o budućnosti države i naroda, a ne samo o svojoj ličnoj koristi. Zbog toga u članu 135. Ustava i stoji - donosi se zakon o vladi. Ali, kojoj vladi?
Vladi koja će da rasprodaje državne i nacionalne interese, vladi koja će i dalje da se ponaša tako bahato da narod živi sve gore i teže.
Budite sigurni koliko god ekskluzivaca da bude u toj vladi i kako god mislite da ćete u institucionalnom smislu to da provučete sa ovom tesnom većinom, da promenite zakon, da vam se već sada vidi kraj, da to narod oštro osuđuje i da smo mi tu da ukazujemo na sve vaše greške i na ono što ćete da radite, što svakako neće biti u interesu građana i države.