Dame i gospodo narodni poslanici, izašla sam povodom amandmana, mada sam tražila reč po Poslovniku, ali ne voli to gospodin Albijanić, iako ja njemu ne govorim da hoću, hoću i hoću, kako je slagao u jednim od najčitanijih dnevnih novina, u dnevnoj novini "Pravda", nego sam izašla da čestitam građanima Loznice nešto što se desilo pre petnaest minuta, što je jako značajno.       
Koliki ste licemer, gospodine Dinkiću, vi i vaša stranka G17 plus, govori i činjenica da je predsednik opštine Vidoje Petrović iz vaše stranke.
Vaša stranka i stranka Borisa Tadića, pre 15 minuta, vaši odbornici u opštini u kojoj je predsednik iz G17 plus, nisu želeli da glasaju za inicijativu koja je izglasana i zato čestitam svim građanima Loznice i svim časnim odbornicima koji su glasali za to da gospodin Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, postane počasni građanin Loznice. On je to postao pre 15 minuta.
Ja vam, zaista, odbornici Loznice, čestitam, a ovo neka služi na čast Mlađanu Dinkiću, koji je malopre pričao o tome kakva će biti buduća proizvodnja automobila iz Fabrike "Zastava" i iz druge neke fabrike, koju on ima zamišljenu u svojoj glavi, kao što je zamišljao u onom spotu, 2000. godine, kada ste posle petooktobarskog puča došli na vlast, kada ste upali u Narodnu banku s automatskim puškama.
Rekli ste tada, gospodine Dinkiću, i takav spot se vrteo svakog dana na televiziji, da će građani da žive od svog rada, da će svi imati posao, ptičice cvrkuću, lepa muzika, spot šaren, sve je divno, sve nove kuće, novi stanovi, deca putuju u inostranstvo i sve je tako lepo, ali za vas i za vaše kompanjone. Građani Srbije su sve siromašniji, a Rusiju, očigledno, nećete.
Nemate obzira da u ovako osetljivom političkom trenutku za Srbiju i srpski narod, kada jedino Rusija, Kina i druge dobronamerne zemlje žele da nam pomognu, proglasite predsednika Ruske Federacije za počasnog građanina tamo gde je vaš, nekim slučajem, izabran za predsednika opštine. O čemu mi dalje da govorimo?
To je vaša poruka i poruka Borisa Tadića i Rusima i Vladimiru Putinu, ali pošto smo mi, srpski radikali, verujem, kao i većina Srba, rusofili i okrenuti prema prijateljskoj majčici Rusiji, znamo, pošto je pre nekoliko dana to državna televizija objavila, da oni imaju svest o tome kuda Srbija treba da ide posle 20. januara. Jer, informacija u državnom dnevniku ruske televizije je bila da se u Srbiji, 20. januara, bira između liberalnog kandidata, to je ovaj koji je liberalno, zajedno s vama, upropastio ekonomiju, i našu naciju i privredu, i kandidata srpskih nacionalista, čiji je predsednik u Haškom kazamatu i kome je počelo suđenje, odnosno između Borisa Tadića i Tomislava Nikolića.
Oni vrlo dobro znaju, državno, političko rukovodstvo Ruske Federacije, da Srbija od 20. januara mora na svom čelu da ima Tomislava Nikolića, jer jedino tako građani Srbije, građani Loznice, građani svih gradova u Srbiji mogu da budu sigurni da ćemo sarađivati i imati strateško partnerstvo s našim prijateljima, s onima koji neće da nam otimaju teritoriju i s onima koji su uvek, kroz vekove, samo dobro želeli našem narodu.
Što se tiče onih i neukih poslanika DS-a, koji u ovom trenutku dobacuju, bolje im bi bilo, što naš narod kaže, da se pokriju po ušima i da ćute, jer nikada u Rusiji, ni u jednom gradu, nisu bili, nogom nisu kročili, baš kao što i njihov predsednik to nije uradio dok nije izabran za predsednika.
Vas Rusija ne zanima, vas ne zanimaju prijatelji našeg naroda. Vi ste, u pravom smislu reči, mazohisti. Vi obožavate da vas tlače ovi vaši iz Evropske unije, da vas udaraju svakoga dana motkom po glavi, i što vas više udaraju, vi sve više govorite – meni je lepo, meni je lepo. Te posledice, uvaženi kolega, vide se i te kako i u vašem primeru, osećate ih vrlo dobro, ali, nažalost, građani trpe zbog vašeg mazohizma i mazohizma Borisa Tadića.
Hvala.

Gospodine Bubalo, dame i gospodo narodni poslanici, vi morate da prihvatite ovaj amandman kolege Buhe, dogovorite se, kada se Dinkiću završi rođendanska žurka, , zbog činjenice da ne može da opstane ovako napisan član, po Poslovniku Narodne skupštine i po važećim zakonima u našoj zemlji. Vi ćete to, kao član DS-a, gospodine Bubalo, bolje razumeti od gospodina Dinkića, ja sam u to uverena.
Naime, naš pravni sistem ne poznaje ovakve pravne kategorije. Po članu 136, uz ustavni osnov, objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojmova, od vas tražim, ali nekorektno je da to tražim od vas, jer ste vi, evo, hteli da budete kolegijalni, da ga zamenite dok on ugasi svećice na torti.
Zločinačko udruživanje, neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću, to, jednostavno, ne može da opstane u ovom članu zakona. Sa svim ovim drugim mogu da se složim.
Postavlja se samo pitanje kako je moguće da Vladi Srbije i ministru Dinkiću ovo padne na pamet sedam godina posle? Zašto u onom osnovnom zakonu nije bilo kažnjivo delo zločinačkog, kako ste vi naveli, udruživanja, što ne može da opstane, ali, organizovanog kriminala?
Pošto su se kriminalci organizovali, posle dolaska DOS-a na vlast, pošto su sve budzašto pokupovali i pošto su mnogi od njih pobegli i ne znam im se trag, Janjušević, Kolesar i ostali, ovi drugi su na slobodi, pošto je vrh državne vlasti imao direktne veze s organizovanom mafijom i kriminalnim grupama, sada ste se, kada se sve to desilo, setili da to bude kažnjivo i da to unesete u izmene i dopune Zakona o privatizaciji. To je zaista neverovatno.
Šta ćemo s onima, za koje je utvrđeno i na sednicama Odbora za privredu i privatizaciju, vi to znate, i kao prethodni ministar, gospodine Bubalo, koji su se ogrešili o zakon i za koje je jasno da su kroz organizovani kriminal došli u posed tih preduzeća, koji nisu poštovali, naročito, socijalne ugovore za radnike koji su ostali bez posla? Da li će ovo na njih da se odnosi?
Naravno da neće, nego za buduće, koji budu trebalo da kupuju. Šta više ovde da kupe? O tome se radi.
Drugo, ''zločinačko udruživanje'', to je neodrživo, to ne postoji u Ustavu, jel tako, gospođo Radeta, u ovom kodifikovanom zakonu, u Krivičnom zakoniku, koji smo doneli prošle godine. Sve smo pretresli i bivši ministar Stojković je toliko raspravljao s nama i na sednici Odbora za pravna pitanja, i kroz skupštinske amandmane. Odakle je i kome pao na pamet ovaj termin?
To je direktni uticaj Karle del Ponte i Haškog tribunala koji ganja Srbe. Udruženi zločinački poduhvati i zločinačko udruživanje, to je skoro jednako. Vi ste toliko potpali pod uticaj te novotarije u pravnim terminima zato što se oni ne poštuju.
Odredbe Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, čitaj – samo za suđenje Srbima, ne poznaje u svom pravilniku termin – udruženi zločinački poduhvat. Jer, ono što stoji u lažnoj optužnici protiv našeg predsednika, prof. dr Vojislava Šešelja, besmisleno je, da neko napiše: ''udruženi zločinački poduhvat'', a vi ovde pišete ''zločinačko udruživanje'', a predsednik naše stranke je sa nekima, za koje ga optužuju da je s njima bio u udruženom zločinačkom poduhvatu, ceo svoj život u otvorenim neprijateljskim odnosima, a neke nije ni poznavao.
Sada vi vršite kvalifikaciju dela u privredi, u procesu privatizacije, kao zločinačko udruživanje, kao što oni vrše kvalifikaciju – udruženi zločinački poduhvat, pa onda selektivno biraju i tako identifikuju grupu, a ta grupa koja se udružila, to su samo Srbi i samo su Srbi ubijali i vršili zločine.
Vi možete, što bi pravnici rekli, umesto kvalifikacije tog krivičnog dela, potencijalnog, u izmeni i dopuni ovog zakona, ministre Bubalo, samo da vršite kvantifikaciju tih krivičnih dela, a kvalifikacija da je to zločinački poduhvat, pa onda, kako ste u ovom drugom delu rekli – neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću, to je, zaista, neodrživo. Svaki pravnik u ovoj sali će to da vam kaže.
Vrlo je moguće da će ove odredbe da se nađu pred Ustavnim sudom, jer ovako nešto ne može da stoji u srpskim zakonima. Lepo vam stoji u ovom obrazloženju, ja sam htela, gospodine Albijaniću, po Poslovniku, ali pošto je ostalo vreme, ne može, po članu 136. Poslovnika, stav 1. alineja 2, mora da bude usklađen zakon sa osnovnim pravnim terminima i pojmovima koji važe u našoj zemlji. Ovo ne postoji.
Prema tome, kolega Buha je u pravu kada traži da se ovaj amandman prihvati. Razmislite, kao ozbiljan čovek, o ovome, kao član DSS-a, koji, valjda, neće da optužuje Srbe na način na koji to radi ovaj antisrpski Haški kazamat. Red je, gospodine Bubalo, da se prizovete pameti i da znate šta treba da radite i 20. januara. Ja sam sigurna da ćete vi znati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman kolege Milisava Petronijevića je svrsishodan i dobar, zbog toga što je on njime tražio da se zaštite ova preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, kojih ima i te kako u Srbiji i koja se ne tretiraju članom 26, gospodine ministre, a koja treba da uđu u proces privatizacije, odnosno da se privatizuju do kraja 2008. godine.
Kako je sam kolega Petronijević rekao, primera je mnogo. Ja ću, zbog korektnosti, da bi i druge kolege, srpski radikali, mogli da govore o ovom izuzetno dobrom amandmanu, pomenuti jedan slučaj, a to je Fabrika galovih lanaca "Filip Kljajić", Kragujevac.
Fabrika galovih lanaca "Filip Kljajić" je jedna od najpoznatijih i najvećih fabrika te vrste na Balkanu i u srećno vreme, pa i u vreme NATO bombardovanja i pre toga, za vreme sankcija, fabrika je radila, izvozila je na rusko tržište i širom Evrope, ugovorima koje su imali poslovodno rukovodstvo i ljudi koji su vodili uspešno fabriku.
Pre izvesnog vremena, posle mnogo natezanja i velike radničke muke, u Fabrici "Filip Kljajić" izvršeno je restrukturiranje na tri dela, na mašine, alate, na deo koji se tiče skladišnih sistema i na lančare, sada već, u jednom delu, poznatim kupcima.
Za ove druge, za skladišne sisteme, i dalje je čudno koja je to austrijska grupa, odnosno koji je to pojedinac iz nekog austrijskog konzorcijuma uključen, putem javne licitacije, kršeći odredbe važećeg zakona.
Mašine, alati i skladišni sistem "Filipa Kljajića" su prodati a da, pre toga, po zakonu, o čemu je govorila gospođa Jorgovanka Tabaković mnogo puta, država nije ništa uradila, što je, inače, problem s kojim ste se vi suočavali, gospodine Bubalo, kada ste bili ministar, da se pokuša sa nekim procesom sanacije, da otpočne proces radnog stečaja, pa onda, ako ništa ne urodi plodom, da se ide na licitaciju. Međutim, kršeći zakon, Vlada je odlučila da na takav način ta dva dela budu prodata.
Šta je sada ostalo?
Dakle, opet se vraćam na početak. Fabrika "Filip Kljajić" je fabrika galovih lanaca i ključna komponenta u tome je, upravo, lančara, jer mašine i alati, skladišni sistemi, ništa ne vrede bez ove komponente, a to je proizvodnja lanaca. Prodata su ova dva, zamislite vi taj paradoks, a lančara nije. Znači, namera Vlade je bila da ugasi proizvodnju galovih lanaca, jer je očigledno da ovi koji su kupili mašine i alate i skladišne sisteme neće da proizvode lance.
Njima je trebao potez, to je industrijska zona grada Kragujevca, vi koji ste dolazili, znate da je to prva fabrika s leve strane autoputa, odnosno puta Batočina-Kragujevac, idealno mesto za svakoga ko hoće nešto drugo da radi, ali neće da održava proizvodnju onoga od čega je i ta fabrika živela, od čega je Srbija imala, i ona bivša država, i te kako mnogo koristi, jer smo mogli da proizvedemo onoliko koliko smo mogli da izvezemo galovih lanaca, i to je najkvalitetnija fabrika.
I šta sada? To je posebno preduzeće. Dakle, to nije manjinsko društveno preduzeće, pošto su ova dva prodata, jer ovi su kao tri posebne jedinice registrovani po novom zakonu o privrednim društvima. Pošto je lančara sa dva pogona ostala, gospodine ministre, ako se ne proda do kraja 2008. godine, po ovome što ste vi sada predložili, ide se u proces likvidacije, gasi se društveno preduzeće lančara, odnosno dva pogona, 500 radnika, ili 550, koji tamo rade, ostaju bez posla. Neki od njih su se prijavili na vaš poziv, kao prethodnog ministra, i drugih, resornih za socijalni program, oko 180 ljudi, na ponudu za 10 prosečnih zarada, i ništa se ne dešava.
Sada mi objasnite koji je to interes bio? Vi znate da je to bio veliki problem i za vas, kao prethodnog ministra, i za Vladu uopšte. Koji je bio interes i ko je došao na ideju da se na takav način, putem licitacije, prodaju ova dva dela, da lančara ostane neprodata i da je sada potpuno izvesno da niko tu neće dalje da se bavi proizvodnjom?
Tako vam je sa svim ovim što ste malopre rekli. Bio je kolega Petronijević u pravu, 1.200 preduzeća, i vi kažete da se preduzeća sa društvenim kapitalom, odnosno ničijom i svačijom svojinom, koja više ne postoji po novom ustavu Republike Srbije, vode u privrednom registru.
Molim vas, sada je idealna prilika da nam kažete šta s takvim preduzećima sa Kosova i Metohije? Nama su stigli dopisi, odnosno pisma Udruženja privrednika s Kosova i Metohije, iz preduzeća sa društvenim kapitalom, koji traže da se zaštite, kao i privatna preduzeća koje je Vlada automatski, pre dve godine, to zna i gospođa Tabaković, samo su ih obavestili, izbrisala iz privrednog registra.
Ostaje ključno pitanje, šta dalje s ovakvim fabrikama koje, izvesno, imaju budućnost i perspektivu, ako država hoće da stane iza njih i da se obnovi proizvodnja. Ako nećete, pošteno je onda da kažete to.
To znaju radnici, oni već mesecima čekaju. Nema obećanog socijalnog programa, ništa nije urađeno u procesu sanacije tog glavnog dela i onda je sasvim sigurno – samo katanac u bravu, odnosno na vrata fabrike. Ostao je onaj stari naziv "Filip Kljajić", iz onog realsocijalističkog vremena, i tako sumorno izgleda sve to.
Vojnici koji su se borili protiv NATO-a, odnosno protiv onih čiji je kandidat Boris Tadić, 1999. godine ...

Gospodine Albijaniću, Tadiću ne smeta što je NATO kandidat, vi ste ga podržali, a vama smeta.
Da li ste vi za evroatlantske integracije? Jeste. Mi nismo i nije najmanje tri četvrtine građana Srbije. Onda ste vi u problemu, gospodine Albijaniću, nisam ja, a nije ni gospodin Bubalo, on je za platformu neutralnosti, kao član DSS-a, i zato ćete znati šta treba da uradite, vi i vaši članovi, 20. januara, gospodine Bubalo, stvar je jasna.
Pošto je ovo veoma važno pitanje, ja sam izašla najviše na insistiranje radnika i onih koji su u skupštini "Filipa Kljajića". Godinama postavljam to pitanje. Znate da je tu trebalo da bude, po predlogu gospodina Veroljuba Stevanovića, inkubacioni centar, pa se odustalo od toga. Zanima me koja je sudbina lančare, odnosno čitave proizvodnje galovih lanaca, jer od toga i te kako grad može da živi.
Ovi ljudi koji su se prijavili za socijalni program, koji su blizu penzije, ako je to namera Vlade i oni to hoće da prihvate, to je u redu, ali bismo i te kako mogli da zaposlimo nove i da obnovimo proizvodnju, samo ako imate želje i volje za tim.
Pošto ste, gospodine Albijaniću, danas krenuli sa čestitkama, mislim da je vaša obaveza, kao potpredsednika, ne samo da se interesujete za predsednika vaše stranke, kada je rođen, gde ide i slavi, nego da i onima koji su vredni, marljivi, radni, a poslanici su, vaše kolege, i danas su, takođe, rođeni, čestitate rođendan.
Pošto vi to niste uradili, koristim priliku da onome ko je pravi i školovani, edukovani, edukuje i druge, mladi profesor muzike, a ne priučeni svirač kao Dinkić, gospodinu Marku Milenkoviću, čestitam rođendan, jer znam da dolazi iz čestite sredine i da će cela junačka Toplica 20. januara da glasa za Tomu Nikolića, za predsednika Srbije, svim srcem.

Dame i gospodo narodni poslanici, od petooktobarskog puča do današnjeg dana zdravstvo Srbije je u izuzetno teškoj situaciji. Sasvim razumem nameru uvaženog kolege doktora Ninoslava Dimitrijevića da pomogne jednoj sredini, u konkretnom slučaju gradu Negotinu.
Mi srpski radikali nikada ne zastupamo uske lokalpatriotske stavove, pa tako i ja, koja poznajem probleme zdravstva grada Kragujevca, imam potpuno razumevanje za problem u Negotinu, iako tamo ne odlazim tako često, ali odlazim kada su izborne kampanje i aktivnosti koje me upućuju da saslušam probleme i tog dela Srbije.
Ono što je važno jeste da kažemo da je ministar za zdravlje, koji je nesmenjiv i kome je ovo treći mandat za proteklih sedam godina, po klanovima podelio poslovanje svojih tajkuna iz oblasti zdravstva i farmaceutske mafije u Srbiji.
To vam otvoreno govorim i to će vam reći svaki lekar i svaki čovek koji drži do svoje struke i koji ne može da se izbori sa klanovima koji postoje u zdravstvu.
Gospodine Dimitrijeviću, pošto vi niste, kao niti jedan srpski radikal, učesnik ove vlade Borisa Tadića i grupacije Demokratske stranke i ministra koga oni podržavaju svih ovih godina, teško da će ovaj amandman da vam prođe.
Isti problem ima i Klinički centar u Kragujevcu, medicina rada u Kragujevcu...
Moram da vas vratim na onu priču od pre 15 dana, koju sam pokrenula kroz poslaničko pitanje ministru odbrane Draganu Šutanovcu, vezano za VMA.
Dakle, kada vidite jedan tako veliki zdravstveni sistem, jednu instituciju par ekselans u naučnom smislu, u radu, ne postoji, dakle, u Evropi, za neke segmente rada VMA, neko ko je pandan tim ljudima i njihovoj struci, onda vidite koliko je u stvari sve to jadno u državi Srbiji kada se vlast koncentriše u rukama klanova koji odlučuju šta će i ko da radi.
Vi možete, i naravno da se sav novac koji je proistekao prodajom nacionalnog bogatstva slio, u iznosu od milijardu i više od 300 miliona evra, iz Nacionalnog investicionog plana, sada da kažete – pa, bio bi red da taj deo Srbije i Negotin dobije ta sredstva jer su neophodna, to nije samo preventivna zdravstvena zaštita, nego je očigledno da tamo, nažalost, ima građana Srbije kod kojih su registrovana najteža oboljenja. Ali, ko će vas da sluša?
Dakle, iako se članovi Odbora za zdravstvo iz redova SRS, pre svega dr Paja Momčilov koji je noćna mora za ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića, bave detaljnom analizom ne samo svih promašaja, nego lopovluka od strane ministra i njegovih klanova, ništa to ne vredi, gospodine Dimitrijeviću.
Mene sada zanima, gospodine Cvetkoviću, da li je (iskoristila sam ovaj amandman da podržim ovo zalaganje dr Dimitrijevića) na sednici Vlade Republike Srbije bilo reči, pošto je to vest koja je emitovana na programu državne televizije, a propo onog mog pitanja ministru odbrane Draganu Šutanovcu, o tome da li je Vlada Srbije donela prošle nedelje ili će ove nedelje doneti takvu odluku da se Vojno-medicinska akademija inkorporiše u zdravstveni sistem Srbije?
Dakle, ta vest je munjevito obišla celu Srbiju i građani su se obradovali zbog činjenice da će svaki građanin Srbije moći, kako je to državna televizija javila pre neko veče, da se leči na VMA ukoliko dobije uput u svom matičnom zdravstvenom ili kliničkom centru od lekara specijaliste, bez ograničenja da vam lekar specijalista kaže – to isto možete da uradite, primera radi, u kliničkom centru u Kragujevcu, Beogradu ili Nišu, vaše je pravo da vi ...
Tako sam ja razumela tu vest koju je državna televizija emitovala, a to sam upravo i tražila u ime građana Srbije, u ime zaposlenih na VMA, u ime poslaničke grupe SRS, pa me zanima, gospodine ministre, da li je to objavljeno samo da bi se zabašurilo stvarno stanje stvari ili će to da se operacionalizuje u smislu da Vlada Republike Srbije potpiše ugovor sa Fondom i da to stupi na snagu.
Ne samo zbog činjenice da VMA ima preko 30% kapaciteta kojima može da prihvati građane koji su civilni osiguranici, već i zbog činjenice da neke usluge, odnosno operacije koje se vrše tamo ne mogu da obave drugi klinički i zdravstveni centri u Srbiji, pa je valjda prirodna stvar da svaki građanin, bez obzira da li je on iz Kragujevca, Negotina, Niša, Pirota, Subotice, Novog Sada, ostvari svoje pravo koje mu garantuje Ustav i da dođe na VMA.
Ukoliko se takva odluka što pre, do kraja godine, ne donese na Vladi Republike Srbije, VMA, koju ste inače potpuno zanemarili kada je u pitanju naučno-istraživačka oblast, to moram da vam kažem ... Da nije ljudi kao što su prof. Slobodan Arsenijević, koji je predsednik Akreditacione komisije, i dekan Medicinskog fakulteta, takođe, mlađi profesor Arsenijević, koji imaju posebne ugovore za naučno-istraživačku oblast sa VMA, ona bi u tom smislu, sa takvim kadrom, sa takvom opremom, bila u potpunom zapećku zbog nebrige Vlade.
To je pitanje za vas i veoma je ozbiljno, gospodine ministre. Ono ne zanima samo zaposlene na VMA, njih je preko 3000, građane koji se tamo leče, ima ih isto toliko, već i građane cele Srbije koji očekuju da Vlada Republike Srbije odgovorno pristupi ovom problemu i da se konačno to reši, odnosno da se potpiše validan ugovor, ne da se samo navedu stavke po kojima je moguće da se vrši lečenje ili participacija ili refundacija za ta i ta oboljenja, već za sve ono što je na listi, za svaki zdravstveni, odnosno klinički centar u Srbiji.
Svakako, kolega Dimitrijeviću, mada znam da je unapred bitka izgubljena jer oni nemaju sluha, to su za njih sitni problemi po nekim gradovima Srbije, verujem da nećete uspeti u svojoj zaista humanoj i dobroj nameri da ovaj amandman dobije skupštinsku većinu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Albijaniću, razumela sam da ćete vi da glasate za ovaj amandman narodnog poslanika Srpske radikalne stranke Marka Milenkovića. Ako sam vas dobro pratila, a jesam, i vaše zalaganje kao potpredsednika Narodne skupštine, čini mi se da ste pre nešto više od mesec dana izašli i sa skupštinske govornice tražili slično rešenje. Vi se zalažete, kao potpredsednik Skupštine i kao narodni poslanik, da položaj službenika i nameštenika bude bolji, jer je zakon koji je izglasan u Narodnoj skupštini Republike Srbije loš i zato što znate da ti ljudi, koji i vas kontaktiraju, kao i sve nas, žive izuzetno teško.
Neprimereno je da privilegovani službenici u zajedničkoj upravi ili u Avio-službi, kako je to rekao kolega Valjarević, a napisao Marko Milenković u amandmanu, mogu da imaju 15 puta veće plate, da se bahato ponašaju, da je taj raspon 1:10 ili prema 20. A da ne govorimo o drugim javnim preduzećima, koja je već raskrinkao Dragan Todorović kao predsednik Administrativnog odbora, kolike su plate službenika sa istom kvalifikacijom u tim preduzećima, da ne govorim o direktorima i o Kontroli leta, Elektroprivredi, o NIS-u. Samo da govorimo o Avio-službi i o zajedničkoj upravi i zašto takav diskriminatorski odnos.
Gospodine ministre, ako smatrate da vaš vozač, dakle, onaj koji se brine o vašoj bezbednosti, treba da ima platu od 18 hiljada, a pri tom 20 i više godina staža, a vi imate platu preko 100 hiljada dinara, ne znam ni kolika vam je plata, onda to vama neka služi na čast.
Ili, da službenici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji isto tako imaju preko 20 godina radnog staža, imaju platu 21 hiljadu, a da ovi drugi budu privilegovani pa da imaju tri puta veće plate. Onda se svaki zaposleni pita... Pa, nije to kako je koga kolevka zaljuljala, pa kako je kome zapalo.
Znate, neko se rodi u siromašnoj porodici pa se muči, pa se školuje, toliko ljudi sa sela, iz raznih krajeva, iz skromnih porodica dostigne zvanje i obrazovanje, neki drugi ne, ali časno i pošteno rade, a ovde se radi o tipičnoj diskriminaciji odlukom Vlade.
Ispričaću vam za situaciju koja se desila juče. Juče smo kolega Jadranko Vuković, dr Cvetanović i moja malenkost u jednom danu, po odobrenju gospođe Tamare, pošto je to bio naš službeni odlazak, otišli u srpsko Sarajevo, odnosno istočno Sarajevo, u Lukavicu; desio se jedan tragičan događaj za našu stranku, izgubili smo jednog časnog člana, koji je juče sahranjen na groblju u Lukavici. Vozač Narodne skupštine Republike Srbije, koji ima gotovo 30 godina radnog staža, u jednom danu je, uz brigu za svoju bezbednost, ali vozio je i tri narodna poslanika, prevalio put od 780 km, a taj čovek nema 20 hiljada dinara platu. Da li je to vama normalno? Kako onda da ne prihvatite... I to po takvom snegu i takvom nevremenu kakvo je bilo juče, a morali smo usred noći prethodnog dana da krenemo, juče da to obavimo i da se vratimo sinoć, odnosno noćas kasno u Beograd.
To nije u redu, gospodine ministre, jer ih je zakon doveo na najniže moguće grane. Krenite samo po zgradi Skupštine da razgovarate sa službenicima i nameštenicima. Svakog dana koristite, kao i mi, gospodine ministre, i vaša saradnica, mogućnost da ručate u restoranu Narodne skupštine. Da li ste pitali one ljude dole koji dnevno spreme možda 500 obroka, ne znam ni koliko je to, 250 poslanika, pa koliko zaposlenih, pa koliko novinara...
Pogledajte te ljude, svi imaju srednju stručnu spremu, oni koji rade, a oni koji su na šefovskom mestu, što u restoranu ili kao šef kuhinje, verovatno i više obrazovanje, i koliko godina staža; njihove plate su 16 hiljada dinara. Oni svakog dana nastoje da budu maksimalno servilni, korektni prema ljudima koji dolaze tamo, a državni su funkcioneri, ili zaposleni, i da urade svoj posao najbolje moguće i to u kratkom vremenskom roku.
Smatramo da to nije u redu i da ste morali da napravite drugačije, da prekomponujete budžet, poziciju u stavkama, da se tim ljudima pomogne. Jer, za tako odgovoran posao koji rade pošteni i vredni ljudi koji čitav život provode u državnim organima (kako ćete onda da motivišete nekog mladog čoveka), oni ne da nisu nagrađeni nego su kažnjeni.
To je jedna vrsta socijalne pomoći, ako pogledate, jer oni nemaju striktno radno vreme. Reći će neko, i naravno, najteže je onome ko nema posao, a takvih je preko milion u Srbiji. Moram da vam kažem da ti ljudi, ja sam samo neke pobrojala, nemaju striktno radno vreme. Reći ćete, plaća im se prekovremeni rad. Ma malo sutra im se plaća, to je nekih 100 ili 200 dinara, ne znam koliko; kada nam ove naše saradnice koje rade kao tehnička lica pri poslaničkim klubovima ili kabinetima potpredsednika dostave koliko su imali sati prekovremenog rada, to je za mesec dana nekoliko stotina dinara. Oni ne postavljaju pitanja, svi su lojalni, svi hoće da rade u državnoj instituciji, svi rade za državu, pre svega, ali to stvarno nema smisla.
Zbog toga je bilo potrebno da i na Odboru za finansije, što smo vam i rekli, i kao predlagač budžeta ispravite tu nepravdu i da prihvatite amandman kolege Milenkovića; da nađete vi neko drugo rešenje ako nećete da prihvatite amandman srpskog radikala, ali da se tim ljudima pomogne, jer zaista je njihov dalji opstanak i egzistencija u pitanju. Gospodine ministre, iako su svesni da rade odgovoran državni posao, oni ipak na neki način demoralisani dolaze na posao. Oni znaju da će to profesionalno da urade i trude se da ne naprave nikakvu grešku, ali zamislite vi kakav je njihov život kada u teškim uslovima žive, a rade za takvu platu, a ipak je odgovornost na njima i posao koji svi oni obavljaju je ozbiljan. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS svakako podržava ovakvu nameru i ovaj odličan amandman koji je podnela gospođa Borka Vučić.
Sama činjenica da je ona, kroz jednu anegdotu iz svoje više nego uspešne, brilijantne karijere bankara, žena koja je brinula za svoju državu i svoj narod, dovoljno rekla u prilog tome koliko je potrebna u rasuđivanju i trošenju državnih para zdrava seljačka logika, valjda vam je dovoljan argument i ne treba vam više.
Ko zna koliko je danas takvih primera; i ona, kada krene širom Srbije, a naročito mi koji smo usmereni na to da svakog dana obilazimo naše seljake, poljoprivredne proizvođače, vidimo koja je njihova najveća muka i koje je ključno pitanje – kada će i da li će država uopšte da brine o poljoprivredi na način na koji treba da je tretira, kao jednu od strateških privrednih grana u našoj zemlji.
Verovatno se kolege iz ranijih saziva Skupštine Srbije sećaju, ima tome već sedam godina kako kontinuirano pričam o jednom projektu koji je uradila grupa profesora i asistenata sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Taj projekat se zove - Rast i strukturne promene privrede Srbije sa posebnim osvrtom na strukturne promene u poljoprivredi, odnosno u sektoru poljoprivrede. Svako ko je imao prilike da pročita, to je jedan empirijski osvrt na ono što nam se dešavalo u oblasti poljoprivrede unazad više decenija, od komunističkih zelenih planova, agrarnih reformi, video je da se mi kao država nalazimo u situaciji, i to je u jednom delu svog obrazloženja uvažena gospođa Vučić i napisala, da uopšte ne brinemo o tome šta je to što mi možemo da ponudimo tržištu širom sveta; ne bismo čak mogli, koliko ima potencijalnih kupaca zainteresovanih za zdravu hranu, da proizvedemo.
Kako se danas snalaze ljudi koji su sami krenuli u jedan projekat koji se zove proizvodnja zdrave hrane? Često možete da vidite na televiziji, na RTS-u priloge u jutarnjem programu, u raznim drugim emisijama o tim usamljenim srpskim porodicama koje su pošle ni od čega, kako su se opredelili za proizvodnju voća, povrća ili imaju nešto veću stočarsku proizvodnju, i svi će da vam kažu - mi smo, iako smo vredni i marljivi... To je dobro da se prikaže na televiziji kako cveta poljoprivreda u zemlji, pa kada vidite celu porodicu na okupu, tri generacije, onda mogu da se hvale aktuelni vlastodršci i ministar poljoprivrede i kažu - evo, ljudi ostaju na selu. Šta sledi posle toga? Oni kažu - mi smo sami na sebe usmereni i nikoga u državi nema da nam pomogne.
Cele prošle godine, skoro svakog meseca, obilazila sam ivanjički kraj sa dr Tatomirom Bakovićem, narodnim poslanikom, koji potiče iz jednog gorštačkog sela Vučje nedaleko od Ivanjice. Da pitate njega, kao i meštane iz njegovog sela kako su živeli pedeset i neke godine kada je doktor išao u osnovnu školu i koju su mehanizaciju koristili, kako se država brine danas o njima, reći će vam - nikako. Ti ljudi, ne samo iz tog nego iz svih sela ivanjičkog kraja, ogorčeni su naročito zbog činjenice, oni to potenciraju, tako je i kod mene u Šumadiji, tako je u celoj Srbiji, da država ne stimuliše mlade ljude kroz subvencije, kojih nema, jer nema poljoprivrednih kredita, beskamatnih, naravno ako država hoće da brine o razvoju strateške privredne grane, one koja direktno donosi profit za jednu porodicu ili za grupu ljudi, ako su organizovani kroz takvu proizvodnju.
I, šta onda oni kažu – čemu mi služimo; služimo da se mučimo, da svoju grbaču savijamo do zemlje. To je priča jednog čoveka iz Kušića, sela koje se nalazi nedaleko od Ivanjice i poznato je po proizvodnji krompira.
Pre svega, to znaju poslanici ovde, zna i kolega Baralić koji je iz tog kraja, bili su prinuđeni prošle godine da tone svojih proizvoda bacaju, a čovek kaže - imam 43 godine, dvoje dece koje školujem, jedno dete ide na fakultet, ja nemam od čega da živim a mučim se kao rob, nešto najgore trpim od države, nemam nikakvu pomoć, sve sam moram, ali gde god da konkurišem za kredit... Naravno, to je bilo aktuelno u vreme predizborne kampanje, kada je ministar bila iz G17, pa je šakom i kapom delila nepovratne kredite u vrednosti od 13 miliona svom saradniku, koji je inače bivši savezni ministar i koji je te pare zloupotrebio i potrošio ko zna gde, a seljaci koji se muče nemaju gde.
Vidite šta je napisala gospođa Vučić. Rekla je, pošto su to uglavnom registrovana poljoprivredna domaćinstva... Koliko god da su se naši seljaci opirali (znam po svojoj familiji, po svojoj rodbini, braća od stričeva i njihove supruge, njihova mala deca žive na selu, odakle je moj otac poreklom), oni su morali na kraju da se registruju. Šta im je država za uzvrat dala? Ništa. Samo nove namete i nemogućnost da obnove svoju mehanizaciju, pa su zbog toga demoralisani. Ti ljudi koji su ostali da rade na selu pitaju se kako će da dočekaju sledeću godinu. Kad je u Srbiji došlo dotle da je svaka godina sve više gladna za srpskog seljaka, o čemu mi da pričamo? To što oni proizvedu, to je samo za prostu reprodukciju.
Kad krenu sednice Narodne skupštine i kada razgovaramo o tome kako vlastodršci troše budžetske pare, samo da vam pokažem ili da vam kažem koliko mi SMS poruka stiže iz raznih krajeva. Imam jednog saradnika, član je SRS, iz sela Dobrača kod Kragujevca, na putu prema Gornjem Milanovcu; svakog dana me čovek izveštava o pijačnom barometru i pita se i traži od mene da pitam vas - da li je normalno, gospodine ministre, da on mora najkvalitetnije i najuhranjenije prase da prodaje po 80 - 90 dinara na pijaci danas i da li je normalno da njegova žena ide i da se toliko muči i da prodaje po toj ceni sir i kajmak, da li se to isplati.
A da ne govorim o meštanima onih sela, govorila sam o tom, uslovno rečeno, zabitom kraju Ivanjice, jer ga vi tako tretirate, a dosta je takvih krajeva u Srbiji, koji nemaju mogućnost da tu negde u okolini ili u svom mestu prodaju tu robu koju proizvode, pa kad ukalkulišu te svoje troškove prinuđeni su da budzašto daju nakupcima koji dolaze, ali samo da se vade, jer su navikli da rade i navikli su da proizvode.
Prema tome, ovo je više nego racionalan predlog. Ako vam gospođa Vučić kaže da devet milijardi ide u neke Đilasove projekte, tajkunske, da se ne zna gde je to otišlo, ako vam kaže da milijarda ide za ski-centre da bi se Dinkić i njegova klika slikali u najskupljoj opremi i da bi on pokazivao svoje slalomske i veleslalomske veštine, onda shvatite da je ona, kao žena domaćin, koja je celog života radila u bankarstvu i razgovarala sa tim ljudima, veoma racionalno pristupila trošenju budžetskih sredstava.
Ako hoće 10 milijardi više da se subvencioniše kroz njen amandman, uzme se onima koji se bahato ponašaju i troše bez veze, nema se traga tome, a da se seljaku kome je to potrebno, onda mi objasnite koji je to argument, gospodine ministre, kad vi kažete - ja to tako ne mogu ili preporučite poslanicima da u danu za glasanje ne glasaju za amandman gospođe Borke Vučić.
Na takav način ćete sve više da pokazujete da nemate dobre namere, iako tvrdite da ih imate i prema seljacima i prema onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Ne znam da li ste vi pratili, a verujem da jeste, prošle godine kampanju SRS, koja je zato i pobednička i zato smo pobedili na izborima i najviše nas ima ovde, još uvek ne dovoljno da samostalno formiramo Vladu, ali to će se desiti posle pobede Tome Nikolića 20. januara, u to budite sigurni, ali ako ste pratili šta govori koleginica Tabaković kada je u pitanju poljoprivreda i naše zalaganje da država mora da stoji iza agrarne banke, da ona mora da pođe od toga šta je najvažnije u poljoprivrednom sektoru, što odmah donosi profit, da se finansira sa takvim kreditima, o kojima sam govorila na početku, onda neka izađe vaš kandidat za predsednika države i neka kaže drugo.
Lako je njemu bilo da se "manekeniše" i da u kampanji obećava sve i svašta. Vidite da on samo gura pare u džep ovog svog tajkuna Dragana Đilasa. Kažite im kojim je poljoprivrednim proizvođačima, kom seljaku pomogao za ove četiri godine Boris Tadić. Nikome.
Znate kako se kaže, ako mu nije pomogao, nije mu ni odmogao, ali on jeste. I vi i Demokratske stranke svojom politikom odmogli ste ljudima da imaju progres, da zadrže svoje mlade naraštaje da ostanu kod kuće, da mogu vredno da rade, kao što rade, ali da od toga imaju konkretnu dobit.
Uostalom, o čemu mi da pričamo? U zemlji u kojoj je tako jak uvoznički lobi, naročito kada je u pitanju poljoprivredni sektor, srpski seljak nema šta da traži. Ostavljen je na milost i nemilost. Ako je lokalna samouprava, kao što je to slučaj u Kikindi, gde vlast vrši SRS i gde je predsednik dr Branislav Blažić, formirala veći agrarni budžet i ako je formirala neki fond, kao što je uradio dr Blažić, da se finansiraju poljoprivrednici, nečemu mogu i da se nadaju. Ovako, da krenete širom Srbije, pomoći za seljake nema, oni su ostavljeni na milost i nemilost vama, vlastodršcima koji ne hajete za njih.
Kada bismo sada sproveli neku anketu, gospodine ministre, od vas, preko ovog Božidara Đelića i ostalih ministara u Vladi, sa samo tri ili četiri pitanja - koliko koštaju namirnice koje seljak iznosi na pijacu, verujem da ne biste mogli da nam date odgovor. Jer, vi živite u nekom iracionalnom svetu, nemate uopšte dodira i kontakata sa tim ljudima, ne znate kolika je njihova muka.
Da znate, vi biste od ovog tajkuna Đilasa uzeli, od ski-centara i ostalih, u blagom smislu rečeno, pijanih milijardera, to se metaforički kaže, u Vladi Republike Srbije, a dali biste srpskim seljacima koji vape za svakim dinarom, jer nemaju odakle i ne znaju više kakav im je dalje život, perspektiva i sudbina za njih i njihovu decu.
Mislim da će i naredna godina u svakom smislu morati da bude prekretnica za Srbiju, pa tako i za srpskog seljaka. Sve dok na čelo države ne dođe pravi domaćin, čovek koji je i poreklom sa sela i koji zna šta su seljačke muke... Uostalom, u Bajčetini, selu odakle potiče budući predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić, time ću završiti, žive 22 građanina sa pravom glasa. Prosek njihovih godina je 70. Pošto nemaju biračko mesto u selu Bajčetina, dolaze u susednu opštinu Knić da glasaju, dolaze svojim traktorima, iako je zima, iako je sneg. To će da urade i 20. januara, iako imaju preko 70 godina, iako su traktori stari, ali znaće i tog dana kada budu glasali za svog Tomu Nikolića, kao i cela Šumadija i cela Srbija, da će srpski seljak imati čoveka u koga može da veruje i koji će da vrati poljoprivredu Srbije tamo gde joj je bilo mesto u vreme kada smo širom cele Evrope ovim vašim prijateljima, koji vas ucenjuju, izvozili kvalitetnu srpsku stoku i od toga imali i te kako veliki profit. Hvala.

Gospodine Albijaniću, dame i gospodo narodni poslanici, raspisivanjem izbora za predsednika Srbije i posle sednice RIK-a koja je sinoć završena propisani su obrasci za podnošenje kandidatura političkih stranaka za kandidate za predsednika.
Centralna otadžbinska uprava SRS je na danas održanoj sednici jednoglasno odlučila da kandidat naše stranke za predsednika bude zamenik predsednika SRS gospodin Tomislav Nikolić.
Mi, apsolutno svesni činjenice da će 20. januara da se odlučuje kuda i kojim putem treba da ide Srbija, da se odlučuje o tome da li... U čemu je problem, kolega?

Meni ne smeta, zaista. Hoću da govorim o ozbiljnoj stvari koja može i vas da se tiče iako vaš kandidat Boris Tadić nema nikakve šanse u izbornoj trci sa Tomom Nikolićem. Govoriću o jednom tehničkom problemu koji je zaista odraz bezobrazluka i nepoštovanja Narodne skupštine i organa za sprovođenje izbora i učesnika na izborima od strane jednog pojedinca.
Dakle, mi smo otpočeli sa ovim predizbornim radnjama koje je utvrdio RIK. Sutra i prekosutra u svim opštinskim odborima SRS u Srbiji organizuje se dolazak službenika službi pisarnica iz opštinskih sudova kako bi građani koji žele da svojim potpisom overenim kod suda daju podršku za kandidaturu gospodina Nikolića to mogli da urade.
Smatrali smo, pošto smo odgovorni ljudi i stranka koja uvek nastoji da najperfektnije i na najdemokratskiji način učestvuje i organizuje se u izbornim ciklusima i u ovim radnjama, da to treba da uradimo u subotu i u nedelju, zato što, i sami znate, isti je slučaj i kada se učestvuje na republičkim izborima, posao koji zahteva angažovanje tih ljudi, stranačke infrastrukture i pre svega građana koji žele, a ja sam uverena u ogromnom broju i da podrže kandidaturu Tome Nikolića, kao što će glasati u najvećoj meri za njega 20. januara.
Nigde nije bilo problema na poziv poslanika, mojih uvaženih kolega srpskih radikala, koji su, baš kao i ja, predsednici okružnih ili opštinskih odbora, osim u jednom gradu, odnosno u Pirotu. U tom gradu je neki kadar DS ili možda G17 plus, gospodine Albijaniću, koji je predsednik opštinskog suda, rešio je da bude pametniji od ostalih.
Sad vidite. Jutros, na putu iz Kragujevca do Beograda, znajući, pošto je to ujedno bio i predlog Okružnog i Gradskog odbora naše stranke koji sam uputila danas Centralnoj otadžbinskoj upravi i kasnije je, kao što ste čuli, prihvaćeno da Toma Nikolić bude naš predsednički kandidat, preventivno dakle, u sklopu svih tih obaveza, telefonom sam pozvala predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu, gospodina Žarka Stevanovića.
On, kao odgovoran čovek, kao i ljudi koji rade u službi pisarnice, koji znaju šta im valja činiti kada se u državi raspišu izbori - stave se na raspolaganje onim kandidatima i političkim strankama koje hoće da učestvuju u izbornom procesu, i kao što sam ja to uradila i dobila potvrdan odgovor, i zaista, zahvaljujem se na saradnji gospodinu Stevanoviću u Kragujevcu, Žarku, ne Veroljubu, nego predsedniku Suda.
Gleda me kolega Vučićević, pa ja zbog toga to kažem, znate. Ne vidim da li je normalno da u celoj Srbiji svi predsednici opštinskih sudova u našoj zemlji imaju jedan racionalan i razuman stav prema ovom pitanju - da angažuju, jer ti ljudi dobijaju nadoknadu za svoj rad van radnog vremena, za posao koji za njih nije mali, ali koji svi obavljaju profesionalno i perfektno...
(Predsedavajući: Teče vreme.)
Teče vreme, gospodine Albijaniću, ali vas baš briga, vi nemate predsedničkog kandidata, mada znam da ćete glasati za Tomu Nikolića.
(Predsedavajući: Kako nemamo? Nemojte, molim vas.)
Nema veze, morate i vi negde da odete i da date svoj potpis podrške za našeg kandidata, a niste u Pirotu, i onda vas baš briga za problem iz Pirota. Kako će onda građani u Pirotu to da urade sutra ili prekosutra?
Dakle, ja ovim putem želim, ne znam kako se taj čovek zove, da mu kažem da se urazumi i da ne glumi nešto što ne treba da glumi, jer normalni ljudi, predsednici sudova u našoj zemlji, kao i službenici, žele da urade ovaj deo posla koji se od njih očekuje, a onda da puste građanima da odlučuju na izborima, nama političarima da vodimo kampanju do 20. januara.
Opet ponavljam, uverena sam da i bez obzira na to što samo u jednom gradu postoji taj problem, i u Pirotu, u Kragujevcu, u Beogradu, u Novom Sadu, u Nišu, u Vranju, svuda i na svakom mestu će pobediti kandidat SRS Tomislav Nikolić. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, upozorila sam vas da to ne radite – da ne zloupotrebljavate funkciju potpredsednika Vlade, da ne držite političku tribinu, da se na takav način ne obraćate narodnim poslanicima – jer vi ste ovde da saslušate kritike i da date argumentovane odgovore.
Vaše obraćanje od 17 minuta je bilo puno floskula koje smo čuli toliko puta. Vi ste zbog toga režim koji smo mi oborili s vlasti 28. decembra 2003. godine, posle vaše neslavne vladavine i posle činjenice da su vaše reforme, tranzicija, transparentnost, aproprijacije i sve ono što koristite u vašim zakonima kao odrednice koje uređuju oblast naše monetarne fiskalne politike – katastrofa za građane Srbije.
Gospodine Đeliću, da ste vi kojim slučajem, ali to nikada ne možete da budete jer i ovde ste samo još malo potpredsednik Vlade, ministar u Ruskoj Federaciji i da se zalažete za takve "inovacije" (i to je strana reč), za takvu nakaradnu zakonodavnu oblast kao ovde, vi biste bili, u najmanju ruku, upozoreni od strane predsednika Ruske Federacije da to ne možete da radite.
Ali, čak mislim da je to sada i zakonski, u stvari sigurna sam, strogo definisano, da ne možete tamo ni za jedan, apsolutno ni za jedan projekat, od kojih ste mnoge ovde, kao velikodušnost Evropske unije koja nam otima Kosovo i Metohiju, nabrajali, da upotrebite reč evro umesto rublje. To je sada tamo zakonom kažnjivo, ali šta vi znate, vi ste od vremena Čubajsa i Jeljcina, kada ste dobili crveni pečat u pasoš i maltene deportovani iz Ruske Federacije, došli nama ovde da prosipate pamet i dajete neke fantastične fazmagorije od zakona i od ideja, a građani od toga nemaju ništa.
Da vi to sada pričate nekome ko je pao s Marsa, ko ne živi u Srbiji, ko ne dolazi iz grada odakle je gospođa Vesna, iz Kraljeva, ja iz Kragujevca, gde su vas radnici motkama terali, jedva ste spasili živu glavu. U jednom danu ste, gospodine Đeliću, 15.000 ljudi otpustili. O čemu vi pričate?
Koleginica Stanković je kasnije došla u srpski parlament i potpuni je oponent politike SRS, možda u jedno vreme naklonjena vama, ali ne može niko ni iz tog vašeg tzv. demokratskog korpusa, kako god da se zove, da kaže da ste vi čovek koji je doneo neke kvalitetne promene. Vi umete lepo da pričate, ali sve da ide vama u korist – i da menjate zakone da idu vama u korist, i da veličate svoju funkciju da ide vama u korist, a građani nemaju od toga ništa.
Da ste održali neku tribinu sada, večeras, u Kragujevcu, Kraljevu, Pirotu, Vranju, Boru, i ne znam kako ste samo zaobišli, za sve ovo vreme vašeg obraćanja, svih ovih dana, da nam problem Bora i kragujevačke Zastave ne spomenete.
Kako vam nije palo na pamet i kako se niste zabrinuli pred činjenicom da potencijalnim ruskim partnerima, gospodinu Deripaski, očigledno zbog takvog načina ugovaranja, odnosno stavljanja na javni konkurs RTB Bora, možda to izmiče. I ko nama garantuje da ste se vi strateški opredelili za one koji hoće da sačuvaju Srbiju?
I, izvinite, gospodine predsedniče, evo, završiću, dakle, uopšte niste u pravu, to je direktna ucena od strane Evropske unije. Oni to vama, na tim sastancima o kojima govorite, ovoj vajnoj pomoći, projektima, ne kažu u lice. Ali, slušajte malo medije, svetske stanice.
Evo, od juče imate izjavu Jelka Kacina, koji je pravi skandal, a koji je zadužen za Srbiju i za praćenje onoga što vi nazivate integracijama, koji je juče jasno i glasno rekao: u Srbiji vlada traumatično stanje, tamo je potpuni haos, Slovenija će od trenutka kada krene, od januara, da predsedava Savetom Evrope, učiniti sve da Kosovo i Metohija dobiju nezavisnost.
Vas ne brine ta činjenica, ali to će, nažalost, da se desi – priznavanje Kosova i Metohije od strane onih koji vama daju projekte i od strane onih koji vama diktiraju kako zakoni da se prave u ovoj državi.
Kad ste već, zbog toga sam se javila, pažljivo sam vas pratila, zloupotrebili funkciju potpredsednika da kažete kako vi nećete da izgovorite ime onoga za koga ćete da glasate, ali Srbija treba da ide tim putem, ja sam uverena da će građani Srbije 20. januara da izaberu drugi put, da izaberu put koji svim srcem nudi Tomislav Nikolić i Srpska radikalna stranka.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašla sam zbog gospodina Albijanića, da se vratim na 24 sata pre i jučerašnji početak sednice. Javila sam se po članu 226, da mi kao ekspert za oblast matematike objasni nešto što ga budem pitala, a sa druge strane da potvrdi da sam juče bila u pravu po članu 31, kada sam rekla da me bez razloga prekida u mojoj najavi, juče u ovo vreme, da će izvesni nesrećnik Antonio Oberšal da prođe kao bos po trnju.
To je prvi svedok koga je antisrpski Haški tribunal doveo u Hag da svedoči protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, i pošto ja znam da je gospodin Albijanić stručnjak za oblast matematike, on je i sam sinoć samo na jednom primeru ekspertskog znanja našeg predsednika iz njegove oblasti, kada je u pitanju definicija imaginarnog broja, potvrdio da je neprikosnoveni lider srpskog naroda, da je čovek koji će svojim znanjem, svojim umećem i pre svega snagom svojih argumenata, kao što je i znanje iz oblasti matematike, fizike, političkih nauka, pravne nauke, istorije, da pobedi Haški tribunal.
Da završim, kao što sam juče kada ste me prekinuli, gospodine Albijaniću, bez razloga, jer ste videli da je definicija apsolutno tačno, što priučeni, odnosno lažni fizičar Antonio Oberšal ne zna, kada je u pitanju i imaginarni broj, a naročito kada su u pitanju sve istorijske činjenice i argumenti kojima će predsednik naše stranke da brani Srbiju i srpski narod. Želim da vam kažem da je to vama dovoljan dokaz, da se mi ni sa čim ne šalimo i vrlo dobro znate da isključivo i uvek pred građane Srbije, pred svetsku javnost, kao što je to juče uradio prof. dr Vojislav Šešelj, izlazimo snagom argumenata.
Na isti takav način od danas će snagom argumenata pred birače Srbije izlaziti gospodin Tomislav Nikolić. Uvereni smo u pobedu i mnogo pre nego što to očekuju i tužioci u Haškom tribunalu, pobedu predsednika naše stranke dr Vojislava Šešelja i njegov skori povratak u otadžbinu, a svakako ubedljivu pobedu gospodina Tomislava Nikolića na izborima 20. januara.
To sinhronizovano delovanje dvojca Šešelj-Nikolić svakako nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. To što predsednik naše stranke radi tamo za budućnost Srbije, a gospodin Nikolić svojim delovanjem ovde, jeste garancija da ćemo sigurno kao narod i kao država ići u bolju budućnost. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225, gospodine Albijaniću, da bih se nadovezala na priču o budžetu za 2008. godinu, akcenat je stavljen u onih pet segmenata koje je u ekspozeu Vojislav Koštunica izneo pred narodne poslanike kada ste glasali u gluvo doba noći za izbor njegovog kabineta, na tzv. ugovor o stabilizaciji i pridruživanju i ulazak Srbije u EU.
Ovo vam govorim i zbog onoga o čemu je juče govorio naš generalni sekretar gospodin Aleksandar Vučić i činjenice da se nastavljaju izjave od strane zvaničnika EU da je njihova namera da nam otmu Kosovo i Metohiju. Najpre vam govorim, jer računam da ste vi svi, iako ste vidim orni odjutros za rad i dobro naspavani, ipak noćas do kasnih sati posle ponoći gledali snimak suđenja iz Haškog tribunala i onog navodnog svedoka Antonija Oberšala, koji je u startu diskreditovan od strane našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja.
Sada vam je valjda jasno da oni koji vas ucenjuju i koji vam uspostavljaju zahteve, i oni pred kojima se snebivate, da ne kažem puzite već sedam godina, i koji traže od vas da isporučujete slavne srpske generale, oficire, političare, nemaju dobre namere prema Srbiji i srpskom narodu. Pogledajte sami sebe u oči ili na pauzi u dva sata, kada je odredi gospodin predsedavajući, sednite malo i uz ručak popričajte ko su oni čija vas ideologija vodi unazad toliko godina, ne u proteklih sedam, nego od osnivanja vaših stranaka.
Oni koji ne znaju gde je Karlobag, gde je Ogulin, gde je Virovitica, oni koji ne znaju gde je Beograd u pravom smislu reči. Dođu ovde, istovare ih iz aviona, u kabinet Koštunice, Tadića, ministra jednog, drugog, izdaju im spisak. Da li vi ljudi znate kuda vaša politika vodi državu Srbiju? Da li na osnovu onakvog prikaza stanja, da jedan kvazisud koji vi podržavate i zbog kojeg činite sve da dalje ponižavate Srbiju, dovodi za svedoka nekog, rekla bih nižerazrednog pijanog špijuna ko zna kog ranga, koji govori onakve gluposti, i predstavnik tužilaštva. Pa onda nastavite da dalje pričate i da se busate u grudi - kako hoćete u EU, kako su vam važne evroatlantske integracije.
A državi Srbiji i njenim građanima i predsedniku najveće političke stranke za koju narod glasa na izborima sude oni koji ne znaju gde su srpski gradovi, šta se dešavalo na prostorima naše zemlje.
Ako je njihova glavna optužnica, što ste mogli sinoć da čujete, da je Jugoslavija bila veštačka tvorevina, hajde da zapitam svakoga od vas pojedinačno, sigurna sam da u 98 posto slučajeva, da izlazite prozivkom ovde, da ćete svi da potvrdite isto. O čemu mi ovde govorimo - o budućnosti Srbije sa takvom politikom? Takvi da vam kroje budžet, da vam kroje kuda će Srbija da ide. Najozbiljnije i najodgovornije kažem da to tako neće moći. Potpuno sam sigurna i zbog onoga što će danas uraditi, u nastavku suđenja i razbijanja prvog svedoka, ako su im takvi svedoci možete da zamisliti kakav će biti kraj tog Haškog tribunala.
(Predsedavajući: Hvala vam, gospođice Jovanović)
Da završim rečima profesora Šešelja - od njega i od njih kamen na kamenu neće ostati, a vi ćete završiti vašu politiku karijeru već na predsedničkim izborima, koliko vidim, već za mesec i nešto dana. Hvala.

Pretpostavljam da ste vi iz DS aplaudirali gospodinu Vujadinoviću što je izneo neke podatke identično onima koje iznosi SRS o lošem poslovanju javnih preduzeća, NIS i ostalih, pod DOS-ovskom vlašću. Dakle, vi ste opozicija u vašim redovima, gospodine Vujadinoviću, ali vidim da pozitivno utičete na vaše stranačke kolege da prihvate vaše stavove, pa i sam gospodin ministar.
Javila sam se po članu 85. stav 5. da vas dopunim, gospodine Mrkonjiću.
Najpre, znam da vi to ne biste, ali vam je Miloljub Albijanić, koji se sada šetka po sali, kolega potpredsednik, uporno govorio da treba da obavestite poslanike da će rad da se produži i posle 18,00 časova. Moram da vas dopunim, ali ne dalje od 20,00 časova, i striktno do 20,00 časova, zato što je to dogovor, odnosno to je ono na čemu je insistirala SRS i gospodin Todorović pre dva dana kada je bio na sastanku sa predsednikom Skupštine, iz razloga što odmah posle toga na Drugom programu RTS, a najkasnije u 21,00 časova, treba da otpočne nastavak suđenja koji antisrpski Haški tribunal vodi protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja.
Znam, uvažene kolega narodni poslanici, vi iz DS, iz DSS i iz ostalih političkih stranaka, iz G17, da ste s pažnjom noćas do kasnih sati pratili suđenje našem predsedniku dr Vojislavu Šešelju, ali vas pozivam da to uradite i večeras, i vas gospodine ministre, od 21,00 sat, naročito zbog činjenice kako rekoh jutros da od svedoka Antonija Oberšala, pretpostavljam nekog špijuna nižeg ranga ili pijanice, pošto je tako izgledao i tako govorio, neće ostati kamen na kamenu.
Prema tome, za vas će biti poučno, pa s obzirom na to da samo ovih nekoliko argumenata o lošem stanju naše privrede i ekonomije, koje je izneo gospodin Vujadinović, pozitivno utiču na vas, verujem da ćete vi, potpuno svesni činjenice da prof. dr Vojislav Šešelj tamo brani Srbiju i interes naše države, svi sutra doći u Narodnu skupštinu Republike Srbije sa željom i naravno s intimnim osećanjem, jer u to morate jednoga dana da budete ubeđeni na osnovu takvih argumenata, da se zapadna srpska granica nalazi na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Albijaniću, javljam se po članu 226. Od vas tražim da moje pitanje prosledite predsedniku Narodne skupštine, ministru odbrane, načelniku Generalštaba, predsedniku Vlade Republike Srbije i predsedniku države.
U 16 časova tzv. televizija B92 je prikazala prilog u kome vojni policajci, koji ne znaju na koje odredište ih upućuju, očigledno po nalogu izdajnika Ponoša i Šutanovca, odlaze u vojne objekte širom Srbije.
(Predsedavajući: Molim vas, gospođice Jovanović, nemojte tako, ministar. načelnik generalštaba.)
Odlaze u vojne objekte širom Srbije, razvaljuju vrata... hoćete da ućutite malo... i traže haške optuženike koje antisrpski haški kazamat traži u vojnim objektima.
Gospodine Albijaniću, ako za vas to nije alarmantno i ako vi smatrate da vojska Srbije to treba da radi, da goni one koji su branili srpsku državu i srpski narod, da vojnici koji se nalaze u vojnoj policiji ne znaju gde odlaze, na koja odredišta, kao što su oni prikazali, i to, zamislite, vode kameru televizije B92 da sve to snima. I na kraju, vojnik, pripadnik vojne policije raportira i kaže - nikoga nismo našli.
Naravno da niste i nećete. Jer bez obzira na te naloge koji vam dolaze od vaših zapadnih mentora i bez obzira na to što Šutanovac, po sistemu dok selo gori baba se češlja, igra i peva na koncertu svog tasta, juri haške zatvorenike, treba da zna da im apsolutno ništa ne može. Kao što moraju da znaju i ovi zlikovci, poput Vukčevića i ostalih, koji rade za Haški tribunal i svakog dana su, vidim ovih dana su se utišali, što ne znači da neće da krenu ponovo na svedoke koje teraju da svedoče protiv predsednika naše stranke profesora dr Vojislava Šešelja. Tražim, gospodine Albijaniću, od vas da hitno dobijem tu informaciju. Jer ovo što je antisrpska B92 prikazala kao specijalan prilog ili ekskluzivitet koji oni imaju sa kamerom uperenom na vrata vojnih objekata - nije neka stvar preko koje bilo ko može lako da pređe.
To se sve radi u veoma osetljivom trenutku. Umesto da ti nesrećnici, i Ponoš, i Šutanovac razmišljaju o tome, Tadić i Koštunica, kako će da zaštite srpski narod na Kosovu i Metohiji, oni se diče činjenicom da upućuju vojnike, pripadnike vojne policije, i juče, i danas i svih ovih dana da traže srpske heroje, kako bi ih kao živo meso isporučili Haškom tribunalu.
Prema tome, gospodine Albijaniću, nemojte da vam više ikada padne na pamet, iako je sada prošlo tri minuta jer ste me prekidali, kada govori bilo koji srpski radikal o ovoj stvari... (zvono)... evo, pokušala sam da vas naučim nečemu, ali očigledno to ne vredi... da me prekidate, da to izvrgavate ruglu.
Da ste vi čovek i da imate autoritet, kao što je mislio jutros gospodin Vučić, ali očigledno ga nemate, vi biste se prvo založili kao neko ko predsedava svih ovih dana, najvećim delom, u odsustvu predsednika Skupštine, da mi ovde razgovaramo o pitanju Kosova i Metohije, da razgovaramo o zaštiti nacionalnih interesa, a ne da vam je glavni problem da li će koleginica Vukićević i kolega Đokić u kontinuitetu da pričaju o jednom problemu u našem društvu - oblasti kulture, da li ćete da prekidate srpske radikale i da li će neko da ima tri sata ili nema po Poslovniku.
Kada dobijem ovakvu informaciju...
(Predsedavajući: Hvala vam, gospođice Jovanović)
...i bilo ko od nas, gospodine Albijaniću, moja dužnost je i obaveza, kao patriote i narodnog poslanika, da upozorim sve one koji se igraju sa strpljenjem građana da to više ne rade. A poručujem ovim časnim vojnicima koje teraju na takve dužnosti da se i oni late ćorava posla, jer opet ponavljam, nikada i ništa ne mogu onima koje Hag oni, baš kao što ne mogu ništa ni predsedniku naše stranke, profesoru dr Vojislavu Šešelju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, upravo sam dobila pismo od predsednika Narodne skupštine Olivera Dulića.
U pismu se kaže: "Beograd, 12. decembar 2007. godine. Potpredsednicima Narodne skupštine. Poštovani, ovim putem želim da vas obavestim da ću danas, 12. decembra 2007. godine, raspisati izbore za predsednika Republike za 20. januar 2008. godine. Molim vas da o ovome obavestite sve narodne poslanike. Želim da vam izrazim zahvalnost na korektnom i konstruktivnom radu oko donošenja svih zakona koji su, u skladu sa Ustavnim zakonom, bili neophodni za raspisivanje izbora. S poštovanjem, dr Oliver Dulić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije".
Oliver Dulić se, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom trenutku nalazi u Domu Narodne skupštine na Trgu Nikole Pašića. Ovim je pokazao da želi da ponizi sve narodne poslanike, i mene, kao jednog od potpredsednika, jer me ovim pismom, koje mi stiže u 20 minuta pre nego što će on, uz zakazani termin i kamere koje ga tamo čekaju, raspisati izbore za 20. januar 2008. godine, obavezuje da o tome obavestim sve narodne poslanike.
Da li je to normalno? Zašto drugi narodni poslanici, svi vi koji sedite u ovoj sali, nemate ispred sebe ovo pismo, nego nekakav ekskluzivitet imamo mi koji smo potpredsednici Narodne skupštine?
Kakav je to manir? Već sada i u startu predsednik Narodne skupštine pokazuje kakve su i njegove i namere DS.
Zbog toga što nas na ovakav način ponižava, zbog toga što se na ovakav način poigrava funkcijom i predsednika Narodne skupštine, pre svega onoga čija je uloga bila sve ovo vreme da navrat-nanos promoviše odlazećeg predsednika Borisa Tadića za kandidata u novoj izbornoj trci, želim da vam kažem - kako se dopisuje sa nama i kako radi, tako će mu proći Boris Tadić na predsedničkim izborima.
Kao predsednik šumadijskog okružnog odbora SRS, stranke koja će odlučiti na sednici Centralne otadžbinske uprave, koja će se održati već za dva dana, da li će izaći na predsedničke izbore, kada sam dobila ovo pismo, zakazala sam za sutra, za 17,00 sati, u Kragujevcu sednicu šumadijskog okružnog odbora i gradskog odbora SRS, uverena u to da će moji Kragujevčani, moji sugrađani, kao i cela Šumadija, podržati za predsedničkog kandidata gospodina Tomislava Nikolića, koji će biti predsednik Srbije, na radost svih građana, ne samo srpskih radikala, ne samo Srba, nego i pripadnika nacionalnih manjina i svih onih kojima su Srbija, i otadžbina Srbija, i budućnost Srbije i njihova deca u Srcu.
Oliveru Duliću neka ovo služi na čast, a već sada želim, danas, 12. decembra, da čestitam gospodinu Tomislavu Nikoliću na pobedi koju će dobiti u prvom izbornom krugu.