Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, čisto da ne bude zabune, slažem se sa uvažnim kolegom Budišinom. Ja nisam uveo kategoriju stečenih prava u diskusiju i nikada je ne bih uveo. Ona je, dakle, privatnopravna kategorija, dominantno stvarno pravna kategorija i nikada se ne može primeniti na oblast javnog prava zato što se kod javnih funkcija na te funkcije dolazi činom izbora, imenovanja, postavljenja ili eventualno u monarhijama rođenjem i nikako to ne može biti stečeno pravo. To može biti neko pravo koje može biti derogirano odlukom onoga koji je taj akt i doneo, a u ovom slučaju Narodne skupštine. Mislim da odlukom ove Narodne skupštine na taj način i postupamo.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, dao bih samo proceduralno pojašnjenje. Znači, svaki odbor u parlamentu ima pravo da predloži Skupštini da prihvati ili da odbije određeni amandman, tako i Zakonodavni. Zakonodavni odbor nema manje prava od drugih odbora. Rezultat glasanja je sledeći - šest članova Zakonodavnog odbora je bilo za to da se predloži Skupštini da se odbije amandman, tri protiv i dva uzdržana. Šest je, zapravo, većina glasova. Zakonodavni odbor je predložio Skupštini da se odbije amandman zbog neusaglašenosti sa Ustavom.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, formiranje komisije za izradu uz predlog zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije praktično predstavlja prvi korak u izmeni aktuelnog, odnosno donošenju novog Ustava Republike Srbije.
Razlozi i motivi koji su nas naveli na predlaganje ovakve procedure odnose se kako na potrebu usklađivanja Ustava Republike Srbije sa Ustavnom poveljom i Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje, tako i na potrebu raskida sa autoritarnom prošlošću i osavremenjivanja onih odredaba Ustava koje se odnose na organe državne vlasti i na teritorijalnu organizaciju Republike Srbije.
Funkcije ove komisije ogledaće se, pre svega, u razrešavanju pitanja legalnosti odnosno konstitucionalnosti, dakle pitanja da li je neophodno da se Ustav Republike Srbije promeni prema proceduri koja je propisana postojećim Ustavom Republike Srbije, s obzirom da se radi o kategoriji krutog ustava, odnosno ustava koji je praktično nepromenljiv.
Nepromenljivost Ustava izazvala je teške posledice i u prethodnih desetak godina, budući da smo deset godina živeli u situaciji da je Ustav Republike Srbije bio neusaglašen sa saveznim ustavom, da smo živeli u situaciji da je Savezni ustavni sud osporavao i proglašavao neustavnim pojedine odredbe Ustava Republike Srbije, a da pri tom Ustav Republike Srbije u tom delu zbog ovakve procedure nije mogao da bude korigovan.
Dalje, Ustav Republike Srbije praktično je nepromenljiv i zbog činjenice da Republika Srbija u ovom trenutku nema faktički nego samo formalni suverenitet na Kosovu i Metohiji, a da je, s druge strane, Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije.
U tom smislu, mirenje sa ovakvom situacijom, odnosno raspisivanje referenduma koji je deo procedure koja je potrebna (prema aktuelnom Ustavu) da se promeni postojeći Ustav, značilo bi mirenje sa sadašnjim stanjem stvari na Kosovu i Metohiji, što sasvim sigurno nećemo prihvatiti i što sasvim sigurno niko od nas ne želi.
U tom smislu ne želimo da prejudiciramo ono što će komisija da odluči, ali je izvesno da komisija svojim postankom i svojom funkcijom ide u pravcu ustavnog diskontinuiteta, odnosno kreće se u pravcu promene Ustava kroz delimični diskontinuitet ili potpuni diskontinuitet.
Delimični diskontinuitet značio bi praktično da se zadrži deo procedure koja postoji u postojećem Ustavu, posebno onaj deo koji se odnosi na dvotrećinsko odlučivanje u parlamentu; potpuni diskontinuitet bi značio potpuno novu proceduru donošenja novog republičkog ustava.
Ustavnim diskontinuitetom, kao putem promene Ustava, kretali smo se i prilikom izrade Predloga ustavne povelje zajednice država Srbije i Crne Gore i, osim Republike Mađarske, praktično su sve zemlje u tranziciji pribegle ustavnom diskontinuitetu, kao načinu izmene ustava. Neke od njih, kao što su Slovačka, Češka, Slovenija, imale su korelaciju između ustavnog diskontinuiteta i državnog diskontinuiteta; kod drugih, kao što je npr. Poljska, ustavni diskontinuitet je pre svega bio posledica promene društvenih odnosa unutar zemlje.
Možemo reći da je ustavni diskontinuitet praktično jedna od osnovnih odlika zemalja u tranziciji - dakle raskid sa nedemokratskom totalitarnom prošlošću i nedemokratskim totalitarnim društvenim odnosima u tim državama.
Napominjem da je stručna javnost praktično nepodeljena po ovom pitanju i praktično podržava ovakav način promene odnosno donošenja novog republičkog ustava.
Komisija u ovom sastavu koji danas izaberemo, odnosno koji danas predložimo institucijama koje će delegirati svoje predstavnike u nju, udariće temelje konstituisanja ne revizionoj nego ustavotvornoj vlasti, dakle jedinoj vlasti koja je samokonstituišuća, jedinoj vlasti koja sama propisuje pravila svoga konstituisanja i koja propisuje sama obim svoje vlasti.
U tom smislu druga funkcija ove komisije biće opredeljivanje i rešavanje pitanja reprezentativnosti onog organa koji će učestvovati u postupku promene odnosno donošenja novog ustava, kako od definisanja predloga novog ustava, tako i do izglasavanja samog ustava, odnosno do potrebne većine prilikom izglasavanja tog ustava u parlamentu.
Ono što je jako važno jeste da smo već prilikom predlaganja ove komisije definisali da u nju ulaze predstavnici sva tri oblika vlasti - zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, svih onih institucija koje su relevantne za funkcionisanje pravnog sistema, svih parlamentarnih političkih stranaka. I, sasvim je izvesno da buduća ustavna komisija, odnosno telo koje bude radilo na izradi novog republičkog ustava, sigurno mora poći od tog principa, dakle, najšireg konsenzusa, kako predstavnika vlasti tako i nevladinih organizacija, stručne javnosti i institucija koje je potrebno konsultovati prilikom izrade novog ustava.
Novim ustavom definiše se Srbija kao nova politička zajednica zasnovana na principu i načelu demokratičnosti.
Ukoliko prihvatimo predlog konstituisanja komisije na ovaj način, daćemo toj novoj političkoj zajednici u začetku nešto što je svakoj novoj političkoj zajednici u samom početku neophodno, a to je najširi konsenzus političke i stručne javnosti.
Glasajte za ovaj predlog! Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ne radi se o predlogu zakona. Pred nama je Predlog odluke o obrazovanju komisije. Osnovni zadatak ove komisije jeste da izradi predlog zakona o načinu i postupku promene Ustava. Molim vas da ne anticipiramo ono što će biti rezultati rada te komisije, koja će biti procedura, koji će biti način. U ovom trenutku ne postoje nikakve polazne osnove. Jedina polazna osnova jeste komisija koja treba da uđe u posao i u određenom roku da predloži ovoj skupštini način i postupak promene ovog ustava. Sve ostalo, ustav, struktura ustava, to je sve tek tema za diskusiju koja će sigurno trajati mesecima u ovom parlamentu.

Gospodin Šešelj, po svom dobrom običaju, pokušava da stvori privid stručnosti. Ne govori se o ustavnom diskontinuitetu, jer apsurdno je pričati o tome da zakoni ostaju negde u vazduhu ili da prestaje da postoji pravni poredak. Naravno da postoji ili vacatio legis, prelazne i završne odredbe, mehanizmi koji pokrivaju sve ostale zakone koji proizilaze iz Ustava.
Ono što gospodin Šešelj tvrdi o totalitarnosti i autoritarnosti - nemojte nam držati predavanja. Višestranačje od 90-tih godina u Srbiji bilo je farsa. Kao neko ko je učestvovao u tom trenutku u tom režimu, laskate sebi ako tvrdite da je to bio višestranački sistem.
Što se tiče neusaglašenosti i toga da nije bilo loših posledica zbog neusaglašenosti saveznog i republičkog ustava, setite se situacije kada je Savezni ustavni sud osporio one odredbe republičkog ustava koje se odnose na nadležnosti predsednika Republike u slučaju rata ili neposredne ratne opasnosti i da nije bila sprovodiva ta odluka Saveznog ustavnog suda. Dakle, najviša ustavna instanca u ovoj zemlji nije bila u poziciji da ospori tu odluku.
Da li se to odražava na konzistentnost pravnog sistema, to vi kao doktor opštenarodne odbrane objasnite. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih želeo da se zahvalim svim učesnicima u današnjoj raspravi na doprinosu u radu komisije koja će biti konstituisana na osnovu ove odluke. Mi smo često u raspravi prevazilazili temu koja se danas nalazila na dnevnom redu, ali sasvim je sigurno da vreme koje smo danas proveli ovde nije bačeno i da će ono poslužiti, kao i sve ono o čemu smo razgovarali, budućoj ustavnoj komisiji, a i ovoj komisiji koju budemo formirali na osnovu današnje odluke, u daljem radu.
Želeo bih da neke dileme raščistimo. Dve dileme su se pojavile, koje su relevantne za današnju odluku koju donosimo. Napominjem da donosimo odluku samo o konstituisanju komisije koja će definisati postupak i način promene Ustava.
Prva dilema - da li je uopšte trebalo ulaziti u konstituisanje ove komisije, odnosno da li je uopšte potrebno menjati republički Ustav? Nama usvajanje Ustavne povelje i Zakona o sprovođenju Ustavne povelje definiše obavezu da se republički Ustav upodobi sa Ustavnom poveljom. Nove nadležnosti koje su definisane Ustavnom poveljom, u sferi monetarne politike i u nekim drugim oblastima, takođe podrazumevaju obavezu da se te odredbe na neki način prilagode odredbama koje se nalaze u Ustavnoj povelji.
Postoji čitav niz anahronih odredaba u ovom republičkom Ustavu, a često smo čuli pitanja zašto treba da se menja republički Ustav, od onih odredaba koje se odnose na odnos prema SFRJ, do onih odredaba koje proklamuju društvenu svojinu kao jedan od ravnopravnih oblika svojine; do onih odredaba koje definišu na drugačiji način i državne simbole i jezik; do onih odredaba koje se odnose na promenu Ustava i koje upravo ovaj ustav svrstavaju u kategoriju krutih, praktično nepromenljivih ustava.
Sve te odredbe same po sebi zaslužuju proceduru donošenja novog ustava. Napominjem da je nemoguće promeniti jednu odredbu Ustava, a da to ne bude promena Ustava, odnosno da to bude mimo procedure koja bi podrazumevala i promenu celog Ustava.
Drugo relevantno pitanje koje se odnosi na današnju odluku, koja je usko limitirana i koja se odnosi isključivo na konstituisanje ove komisije, jeste činjenica da se donošenjem ove odluke odstupa od procedure koja je predviđena odredbama republičkog Ustava i koja je vezana za promenu Ustava.
Još jednom napominjem da je stručna javnost u potpunosti postigla konsenzus oko toga da je neophodan ustavni diskontinuitet, upravo s obzirom na prirodu i na karakter ovog ustava, da bi došlo do promene Ustava. Formiranje ove komisije je samo prvi korak i ova komisija samo treba da predloži republičkom parlamentu koji je to put kojim se treba kretati.
U svim tranzicionim državama, osim Republike Mađarske, postupljeno je na sličan način. Tamo su bili organizovani okrugli stolovi, tamo su bile pravljene komisije. Mislim da donošenjem posebnog zakona mi i te kako sledimo princip i reprezentativnosti, sledimo princip i konstitucionalnosti, u meri u kojoj ustavotvorna vlast sama sebe definiše. Za one koji kažu da je nemoguće to učiniti, ostaje pitanje kako je donet Sretenjski ustav, na osnovu kog ustava? Kako je donet Ustav iz 1945. godine, na osnovu kog ustava? Ustavotvorna vlast, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, jeste samokonstituišuća i jedina samokonstituišuća vlast. Upravo zato je moguć ustavni diskontinuitet. Ona definiše pravila o svom konstituisanju, ona definiše na koji način i koji je obim njene vlasti.
U tom smislu, još jednom vam se zahvaljujem na radu i predlažem da, upravo zbog toga što ovaj predlog podrazumeva participaciju svih političkih stranaka i ukrštanje svih argumenata koje smo danas čuli u raspravi, glasate za ovaj predlog.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, bilo je u više navrata dileme i prozivanja, nažalost, nisam bio prisutan da branim integritet Zakonodavnog odbora, ali i na primeru ovog amandmana možemo vrlo jasno da objasnimo gde je došlo do nesporazuma i zašto je čitav niz amandmana na ovaj predlog zakona manjkav.
Ukoliko uzmemo ovaj amandman gde se predlaže da se u stavu 2. reči "poslanička grupa" zamenjuju rečima "je politička stranka imala" i to prenesemo na predlog teksta, dobićemo sledeći tekst: "Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije utvrdiće, srazmerno broju narodnog poslanika, koji određena je politička stranka imala u Skupštini" itd. Dakle, nepismeno. To nije nadležnost Zakonodavnog odbora i to u ovom trenutku nije važno.
Legitimno je da raspravljamo o tome da li treba politička stranka ili poslanička grupa da delegira poslanike u Savezni parlament. Od 1992. godine pa naovamo mi imamo kontinuitet. Kada govorimo o fantomskim grupama ili fantomskim poslaničkim klubovima, po Zakonu o izboru poslanika u Veće republika još 1992. poslaničke grupe su delegirale poslanike u Veće republika Saveznog parlamenta.
Međutim, poštovane dame i gospodo, uopšte nije tema ono što se predlaže ovim amandmanom, da se opredeljuje i postavlja pitanje momenta kada se preslikava, odnosno kada se poslanička struktura iz ovog parlamenta odražava na poslaničku strukturu u Saveznom parlamentu. U Ustavnoj povelji je jasno naznačeno da se tokom prve dve godine po usvajanju Ustavne povelje poslanici biraju neposredno, srazmerno zastupljenosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Skupštini Republike Crne Gore. To znači da se faktičko stanje odslikava na parlament zajednica država.
Poštovane dame i gospodo, Ustavna povelja je pravni akt koji se mora poštovati u ovom predlogu zakona i predstavlja osnov za donošenje ovog zakona. Ova rasprava, u ova dva dana, jeste rasprava o Ustavnoj povelji. Mi smo Ustavnu povelju usvojili, dopadalo nam se-ne dopadalo nam se, da li ima ili nema manjkavosti. Čak 70% amandmana poslaničke grupe DSS osvrće se na momenat u potpunosti pravno prevaziđen. Ustavna povelja je usvojena i mi u tom smislu ne možemo raspravljati.
Nudim gospodi koja su predložila ove amandmane da ne kritikuju rad Zakonodavnog odbora i ono što je Zakonodavni odbor uradio na svojoj sednici, on se opredelio dominantnom većinom glasova, nego da se Zakonodavnom odboru obrate kada budu pravili te amandmane, pa ćemo pružiti pravnu pomoć u tom smislu da ne dolazi do ovakvih nesporazuma.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dodirniću samo nekoliko ovde pokrenutih pravnih i političkih pitanja, bez opštih mesta, koja su u priličnoj meri apsolvirana.
Postavljeno je pitanje nadležnosti Republičkog parlamenta da postupa u ovom slučaju. Nadležnost Republičke skupštine ne proizilazi iz činjenice da Republika Srbija isključivo finansira organe federacije već više od 10 godina i da finansira kabinet predsednika SRJ, a on troši više od polovine sredstava u odnosu na Republičku vladu, koja sadrži 19 ministarstava, šest potpredsednika i jednog predsednika Vlade.Dakle, kabinet jednog čoveka košta koliko gotovo i 25 kabineta.
Ne proizilazi naša nadležnost ni iz činjenice da je ovim slučajem bila ugrožena Republička vlada, koja je praktično izvršni organ ovog najvišeg parlamentarnog predstavničkog i zakonodavnog tela u Republici Srbiji. Naša nadležnost proizilazi iz člana 135. Ustava Republike Srbije, gde je jasno i decidno kazano da su organi Republike Srbije obavezni da zaštite interese Republike Srbije u slučaju da su ugroženi ponašanjem, odnosno aktima organa federacije. Dakle, formiranje ovakve komisije nije naše političko pravo, nego je naša ustavna obaveza.
Drugo pokrenuto a nerazjašnjeno pitanje odnosi se na sastav anketne komisije, gde su opozicione stranke odbile da učestvuju u toj anketnoj komisiji. Kada pola Generalštaba tvrdi da se Srbija nalazila na ivici vojne intervencije, onda postoji osnovana sumnja da je ispunjena školska definica u pravnoj teoriji da je jedan organ,čiji je delokrug zakonski definisan, preduzeo ili nameravao da preduzme mere koje nikako nisu zasnovane na zakonu, da bi takvim merama promenio pravne i političke odnose u zemlji.
To je, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, definicija državnog udara, kombinovanog sa vojnim udarom koji je bio nameravan i planiran u ovom slučaju. Ko se nekada nalazio u prostorijama Biroa za komunikacije Vlade Republike Srbije, zna da se u tom birou nalaze deca, prosek starosti je ispod 25 godina i zna, ukoliko ima iole analitičkog duha, da posledice ovakve intervencije nisu mogle biti drugačije nego samo krvavi epilog, poguban po sve institucije sistema, kako na nivou Republike, tako i na nivou savezne države.
Poštovane i dame i gospodo iz opozicije, odnos prema ovom pitanju nije ništa drugo nego odnos prema instituciji pravne države i civilne kontrole vojske. Kada je ugrožen demokratski poredak, kada je ugrožen pravni poredak, kada ćutanje nije politički stav, tada ćutanje predstavlja političku kapitulaciju.
Anketna komisija stvara se da razreši određene dileme koje su se pojavile u ovom slučaju. Ni pravna teorija ni politička praksa ne poznaju ovakve situacije i upravo su zbog toga takve bile i nastale. Pravna teorija ne poznaje ili definiše kao nezakonitu ovakvu repliku kakvu imamo na saveznom nivou, repliku kabineta iz predsedničkog sistema, kada on predstavlja Vladu, izvršni organ.
Ovo je nezakonito i davanje državnih ovlašćenja jednom privatnom organu, neformalnom centru moći, nije ništa drugo nego zloupotreba službenih ovlašćenja. U tom smislu, nije nam potrebna anketna komisija da bismo to utvrdili. To je očigledno samo po sebi. To praktično predstavlja privatizaciju države.
Politička praksa poznaje slične incidente. Dešavali su se u zemljama Latinske Amerike 60-tih godina, kada smo videli čitav talas pokušaja i izvedenih državnih i vojnih udara, pa politička praksa poznaje takve vrste neinstitucionalnih, izmeštenih organa i centara moći; isto je bilo 60-tih godina prošlog veka u Kini, kroz funkcionisanje institucije tzv. četvoročlane bande.
Na svu sreću, naši generali su nivoa svesti daleko iznad kolumbijskih generala i sam kabinet nije bio u stanju da sprovede kulturnu revoluciju. U političkoj istoriji postoji još jedna afera prisluškivanja u SAD-u, kada je sproveden jedini uspešan postupak impičmenta predsednika Niksona. Međutim, razlika u odnosu na taj slučaj jeste da se radilo o stvarnom prisluškivanju i da nikome nije padalo ni na kraj pameti da upotrebi vojsku; a da se pokušala ili da je upotrebljena vojska, ne bi rezultat bio samo smena , nego bi posledice po Niksona i po njegovu administraciju bile dalekosežnije i sigurno bi zadirale u domen krivične odgovornosti.
Neće anketna komisija, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, smeniti predsednika savezne države, niti smeniti i raskombinovati njegov kabinet; neće preuzeti nadležnosti Savezne skupštine. Sasvim je sigurno da je obaveza ovog parlamenta da zaštiti pravne institucije, institucije sistema u Republici Srbiji. Nećemo preuzeti ni jedno ovlašćenje više nego što nam to omogućava republički ustav. Možemo se zakleti građanima Republike Srbije da ćemo u cilju zaštite njihovih interesa upotrebiti sva dozvoljena pravna i politička sredstva. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nisam se javio na početku rasprave, jer nisam video potrebu za tako nečim, ali nakon što smo sa ove govornice čuli da je ovaj poslovnik nedemokratski zbog toga što opredeljuje jednu trećinu poslanika kao kvorum za rad Skupštine, nakon što smo čuli da predsednik Skupštine dobija diskreciona prava, da smo mi jedna parlamentarna skupština, da je predsednik Skupštine prvi među jednakima, da je Poslovnik ni manje ni više nego protivustavan, da je Vlada predlagač Poslovnika, da je skupštinska većina odgovorna za rad parlamenta, da DOS ne želi ustavni sud, osetio sam potrebu da razjasnimo, pre svega, neke formalno-pravne nejasnoće.
Rečeno je da je Poslovnik nedemokratski zbog toga što opredeljuje da u Skupštini mora da postoji bar trećina prisutnih poslanika da bi rad bio validan. Podsećam vas da je u članu 61. francuskog poslovnika samo za odlučivanje potrebno obezbediti većinu, a da je prema članu 43. istog poslovnika za odlučivanje u odborima dovoljna samo jedna trećina poslanika.
U poslovniku engleskog parlamenta, donjeg doma, prema članu 41. potrebno je 40 poslanika kao kvorum za rad, a podsećam vas da je taj parlament bar dvostruko veći po broju poslanika nego što je to srpski parlament. Ista je situacija u mađarskom, američkom, izraelskom, norveškom, danskom, finskom parlamentu; ukoliko neko ima nedoumica oko toga, može da se uveri, daću mu vrlo rado na uvid primerke ovih poslovnika. Navedite mi bar jedan poslovnik u kome se definiše da je potrebna apsolutna većina poslanika za rad u skupštini.
Dalje, rečeno je da je ovaj poslovnik protivustavan na osnovu člana 80, a napominjem da je, iako je u članu 80. predviđeno da se odluke donose većinom poslanika, izmenama i dopunama Poslovnika definisano da se svi pravni akti donose u danima za glasanje, a da o disciplinskim merama odlučuje predsednik Skupštine, a o povredama Poslovnika Administrativni odbor i da nema više formalnog ni materijalnog prava republička skupština da odlučuje o ova dva pitanja.
Dalje se govorilo o tome da je Vlada predlagač poslovnika. Formalno-pravno Poslovnik je interni organizacioni akt, dakle, definiše rad i organizaciju parlamenta; u tom smislu Vlada niti ima prava niti se na bilo koji način mešala u izradu i izgled Poslovnika.
Rečeno je da skupštinska većina odgovara za rad Parlamenta, što je apsolutna besmislica. Po zakonu prava i dužnosti poslanika su u potpunosti ista; nema razlike između prava i dužnosti poslanika pozicije i poslanika opozicije; plate koje primaju poslanici su u potpunosti jednake, nezavisno od toga da li su oni poslanici pozicije ili opozicije.
Odgovornost koju ima skupštinska većina prema vladi, prema izvršnoj vlasti koju je ona konstituisala pre svega je unutarpartijska, dakle interna politička odgovornost unutar onih političkih stranaka koje su predložile poslanike, odnosno na čijim listama su poslanici izabrani. To ne može ni na koji način da opravda neodgovornost i bahatost poslanika koji uzimaju sredstva iz poreza, sredstva iz džepova poreskih obveznika i iz budžeta, a ne izvršavaju svoje poslaničke obaveze.
Rečeno je da je predsednik Skupštine prvi među jednakima - to je u potpunosti netačno. Pretpostavljam da kolege prave analogiju sa Svetim arhijerejskim saborom, gde se kaže da je patrijarh prvi među jednakima, ali ni to nije u formalno-pravnom smislu tačno. Predsednik Skupštine Republike Srbije prema Ustavu Republike Srbije je čovek, odnosno osoba koja raspisuje parlamentarne izbore, koja raspisuje izbore za predsednika Republike, to je čovek koji vrši dužnost predsednika Republike ukoliko predsedniku Republike prestane mandat pre isteka zakonskog roka.
Kada pravite takvu atmosferu i kada tvrdite tako nešto, onda je potpuno prirodno da u ovom parlamentu imamo fizički atak na predsednika Skupštine kada se omalovažavaju osnovne institucije ovog društva. Dešava se nešto što je u evropskoj parlamentarnoj praksi nezabeleženo, ili bar nezabeleženo posle Drugog svetskog rata. Postojali su sukobi poslanika u parlamentima, ali - napad na predsednika skupštine apsolutno ne. Ono što smo imali prethodnih dana u ovom parlamentu rezultira u evropskim i civilizovanim demokratskim zemljama mnogo ozbiljnijim posledicama nego što je - povreda Poslovnika.
Fizičko sprečavanje rada najvišeg zakonodavnog tela nije ništa drugo nego narušavanje pravnog poretka jedne zemlje, mimo Poslovnika i mimo bilo kakvog drugog osnova, gde se fizički sprečava rad ovog parlamenta; to nije ništa drugo nego narušavanje temelja pravne države i u tom smislu demokratske zemlje reaguju zabranama takvih političkih stranaka. (Žagor.)
Rečeno je da Demokratska opozicija Srbije ne želi Ustavni sud, a vrlo dobro znamo, ili bar zna onaj ko je proučio Zakon o izboru sudija Ustavnog suda, da predsednik Republike Skupštini predlaže sudije Ustavnog suda. Pa, ako taj predsednik Republike ne sluša one i otkazuje poslušnost onima koji su falsifikovali izbore na Kosovu i Metohiji da bi on postao predsednik Republike, kako očekujete da bude kooperativan sa DOS-om. (Žagor.)
U tom smislu, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, onima koji tvrde da nigde ne postoje poslovnici kao što je srpski Poslovnik, koji se predviđa izmenama i dopunama Poslovnika, vrlo rado ćemo dati na uvid ove poslovnike i vrlo rado ćemo vam ih prevesti. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je Narodna skupština Republike Srbije prihvatila amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima koji su podneli narodni poslanici Milutin Prodanović, Zoran M. Nikolić i Petar Cvetković, a na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, nastala je potreba za usaglašavanjem člana 2. i člana 7. ovog predloga zakona.
U tom smislu Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da usvoji sledeći amandman, da se u članu 7. Predloga zakona, u članu 15đ u stavu 2. posle reči "zavod" dodaju reči "ili geodetska organizacija posle sprovedenog postupka javnog nadmetanja".
U tom smislu bi odredbe ovog zakona bile u potpunosti usaglašene. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, svakodobni kritičari svih zakona koji se nađu pred ovom skupštinom već danima pokušavaju da nas uvere kako ovaj zakon ne predstavlja kvalitativan pomak u odnosu na postojeće zakonodavstvo u oblasti lokalne samouprave.
Mogu postojati dva razloga za ovakav pristup; jedan je da ti isti nisu upoznati sa poteškoćama, nelogičnostima, sa Scilama i Haribdama pozitivnog zakonodavstva u ovoj oblasti; ili drugi, da su spremni da opstruišu osnaženje fundamenta svake države, pa i naše lokalne samouprave, zbog sitnih sopstveničkih stranačkih interesa. Postojeći zakon svodi na minimum broj nadležnosti koje lokalna samouprava ima, a sa druge strane stvara potpunu konfuziju u funkcionalnom smislu i u smislu odgovornosti za funkcionisanje lokalne samouprave.
Samo prema postojećem zakonu može se dogoditi da za elementarnu oblast lokalne samouprave, komunalnu oblast, postoji više odgovornih ljudi na nivou skupštine i na nivou izvršnog odbora opštine odnosno grada. Primera radi, za komunalne poslove može se dogoditi da budu zaduženi potpredsednik skupštine, potpredsednik izvršnog odbora, član izvršnog odbora i sekretar sekretarijata za komunalne poslove; a da su pri tom svi podjednako odgovorni za tu oblast i da pri tome niko nije odgovoran za tu oblast. Iznenađuje me arogancija kojom se oni, koji su ekonomski gušili gradove u kojima su upravljali, koji se u političkom smislu s njima nisu slagali, sada zalažu za slobodu lokalne samouprave.
Primera radi, 2000. godine vlada Mirka Marjanovića nagradila je, posle katastrofalnog bombardovanja, grad Novi Sad sa samo 4,8% poreza na promet proizvoda i usluga, a što je ispod svakog minimuma potrebnog za funkcionisanje komunalnog sistema. Sa druge strane, 2001. godine nova DOS-ova vlada odvojila je 12,1% poreza na promet proizvoda i usluga gradu Novom Sadu, a što opet nije u potpunosti zadovoljavajuće i sasvim je sigurno da taj procenat treba značajno povećati. To je tri puta više nego što se dogodilo sa vladom Mirka Marjanovića nakon bombardovanja 1999. godine.
Iznenađuje arogancija onih koji su centralizovali sve što se moglo centralizovati, pa je jedan činovnik opredeljivao na hiljade direktora u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Vranju, što osnovnih škola, što zdravstvenih institucija, po partijskom principu, bez fizičke mogućnosti da izvrši uvid u njihov kvalitet i u njihovu kompetentnost. U tom smislu, oni su obesmislili institut lokalne samouprave i nemaju legitimitet za ovakvu vrstu rasprave.
Netačne su optužbe da ovaj predlog zakona ustanovljava faraonska ovlašćenja predsednika opština odnosno gradonačelnika. Netačne utoliko što je i taj deo zakona korigovan amandmanima koje je Vlada prihvatila, a koje su prihvatili i nadležni odbori i u tom smislu je izvršena dekoncentracija vlasti na nivou opštine. Netačne su i u suštinskom smislu. Predlog zakona zapravo predviđa čitav niz novih izvornih nadležnosti u oblasti primarne zdravstvene zaštite, osnovnog obrazovanja, kulture, sporta, ekologije i niza drugih oblasti. Zapravo jedini suštinski razlog vršenja vlasti na lokalnom nivou i jeste upravo dekoncentracija, jeste upravo da se na licu mesta vrše nadležnosti, da na taj način državni aparat u lokalnoj samoupravi funkcioniše ekonomičnije i funkcioniše mnogo efikasnije nego što je to bilo do tada.
Ovaj zakon nudi jedan moderan, menadžerski koncept, nudi fakultativni institut opštinskog menadžera, a čime lokalna samouprava prestaje da bude samo komunalni sistem; prestaje da bude samo komunalni servis građana, pretvara se i u ekonomski zamajac opštine; pretvara se i u kreatora razvojnih mogućnosti i razvojne politike na nivou opštine, odnosno grada. Poveravanje poslova lokalne samouprave od strane autonomne pokrajine, a što je takođe jedan od amandmanskih predloga, prihvaćeno je od Vlade i resornih odbora; predstavlja očigledan znak dobre volje i spremnosti vladajuće koalicije da izvrši decentralizaciju na svim nivoima; snažno demantuje tvrdnje da je donošnje omnibus zakona od pre nekoliko dana značilo promovisanje Novog Sada u neki otuđeni centar moći u odnosu na ostale opštine u Vojvodini, otuđeni centar moći sa kojim se neće moći komunicirati i iz koga će se vladati u apsolutističkom pristupu.
Ombudsman i Savet za nacionalne su dakle dva nova
demokratska instituta koja su uspostavljena ovim zakonom; dakle, građanski branilac koji vrši kontrolu državnog aparata, koji vrši kontrolu javnog servisa na nivou opštine; Savet za nacionalne manjine kroz koji će se moći mnogo bolje izraziti nacionalne specifičnosti manjina na teritoriji grada odnosno opština - sigurno će stvoriti mnogo povoljniju demokratsku atmosferu u našem društvu.
Zato, poštovana gospodo, nemojte tvrditi da je ovaj zakon nedemokratski, kontroverzan, diskriminatorski. Time potvrđujete Spinozinu tezu, da se na brusu besmislica često bruse noževi kritike. Glasajte za ovaj zakon.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, figurativno posmatrano omnibus zakon je sneg koji je pao ne breg. Konačno će se jasno definisati razlika između reformskih i antireformskih snaga na srpskoj političkoj sceni.  Ustupanje preko 200 nadležnosti Autnomnoj Pokrajini Vojvodini iz 24 oblasti društvenog života, što čini preko 80% nadležnosti koje se prema postojećem Ustavu mogu ustupiti, same govore za sebe koliko je ovaj zakon značajan.
Ekonomičnost, efikasnost, racionalnost, to su osnovni epiteti koji se ovom zakonu mogu dati. Početak regionalizacije i decentralizacije nije slučajno počeo u Vojvodini, zbog toga što Vojvodina ima demokratski izabrane organe vlasti, što Vojvodina ima ustavno uporište za decentralizaciju, zbog toga što Vojvodina već poseduje administrativni aparat, koji može obavljati ovako utvrđene i ovako ustupljene nadlženosti.
Oni koji tvrde da se radi o ustupanju nadlženosti koje nemaju finansijske efekte, dovoljno je samo da pogledaju omnibus zakon. Nekoliko desetina puta moraće biti uvećan pokrajinski budžet, da ne govorim o tome da se "Srbijašume" i "Srbijavode" praktično izmeštaju na teritoriji Vojvodine, a da samo gazdinstvo u Novom Sadu donosi firmi "Srbijašume" oko osam miliona maraka godišnje.
Eksploatacija mineralnih sirovina, ustupanje ribolovnih područja, kontrola finansijskih sredstava preko fondova penzijsko - invalidskog osiguranja, konačno će izbiti arugumente iz ruku onih koji tvrde da je prelivanje sredstava iz Vojvodine u druge krajeve zemelje bespovratno - iracionalno i centralističko.
Pozivam sve članice DOS-a da podrže ovaj zakon, jer moramo ozbiljno i odgovorno da se odnosimo prema pitanjima od tako važnog državnog značaja. Nije ozbiljno i nije odgovorno kada neki pripadnici, neki funkcioneri DSS učestvuju u izradi omnibus zakona, kao što je učestvovao potpresednik pokrajinske vlade, gospodin Bobić, koji je čak bio nosilac jednog dela poslova i čak izrazio nezadovoljstvo stepenom nadlženosti koje se ustupaju njegovoj oblasti, dakle oblasti privrede u AP Vojvodini, a da pri tom ne glasaju za taj zakon u ovoj skupštini. Opet nam se ponavlja situacija Zakona o radu, kada se glasa u načelu protiv zakona, a u pojedinostima za zakon; ili Zakona o ekstraprofitu, kada se glasa za Zakon o ekstraprofitu, a ministar Ranković iz redova DSS pokrene postupak utvrđivanja ustavnosti i zakonitosti tog istog zakona.
Nije ozbiljno i odgovorno vođenje države ni kada stalno podižete tenziju oko pitanja autonomije Vojvodine, a tada to pitanje i omnibus zakon ne podržite na Pokrajinskoj skupštini. Nažalost, to su učilini pripadnici Lige socijaldemokrata Vojvodine i Reformske stranke Vojvodine. Nažalost, gospodin Čanak nije tu danas sa nama, ali i on je sam bio uzdržan u Skupštini Vojvodini kada se glasalo o omnibus zakonu. Nakon toga, on je postavio ultimatum: ako poslanici Skupštine Srbije budu glasali kao što je on glasao u Pokrajinskoj skupštini, dakle, ako ne podrže omnibus zakon, a ni on sam ga nije podržao, onda njegovi poslanici neće više podržavati Republičku vladu.
To je sjajan paradoks. Ežen Jonesku bi pozeleneo od zavisti, ali, nažalost, prevelika su očekivanja i prevelike su nade građana Srbije uložene u ovaj zakon, pre svega građana Vojvodine, da bi se ovakav obrt mogao bilo kome učiniti simpatičnim ili dopadljivim.
Argumentacija da je potreban novi ustav da bi se doneo omnibus zakon i da bi se izvršila decentralizacija je potpuno besmislena. Novi ustav, odnosno njegovo donošenje ne možemo vremenski dimenzionirati. Nije samo ustavna procedura, koja je složena i koja traje onoliko koliko je potrebno prema Ustavu Republike Srbije, momenat koji nam onemogućava da predvidimo kada će taj ustav biti donet. To je činjenica da je potrebno usaglasiti izgled tog ustava, to je činjenica da je potrebno sačekati razrešenje odnosa sa Crnom Gorom, jer je potpuno velika i dramatična razlika između ustava federalne suverene države i ustava federalne jedinice.
U tom smislu, ovaj zakon koristi demokratske kapacitete iz člana 108. i 109. Ustava Republike Srbije i utvrđuje one nadležnosti koje već mogu da se utvrde. Sasvim je sigurno da će novi ustav šire dimenzionirati decentralizaciju i predvideti više nadležnosti za autonomne pokrajine i za regione, za one jedinice decentralizacije za koje budemo utvrdili da su potrebne da se organizuju na nivou Republike Srbije. U tom smislu je odugovlačenje zalaganje za iščekivanje novog ustava i sprečavanje da se Vojvodini da šira autonomija, da se građanima Vojvodine daju značajnija finansijska sredstva i da se počne sa izgradnjom ozbiljnog administrativnog aparata na teritoriji AP Vojvodine, koji će svakako morati biti definisan u nekoliko narednih godina, jer on je pet godina i gušen i uništavan zakonima koje je donosio prethodni režim.
Neki političari, kako u Vojvodini, tako i ovde u ovom parlamentu, pokušavali su da omalovaže značaj ovog zakona tako što su mu davali stranački predznak. Neki funkcioneri Vojvođanskog pokreta govorili su o tome da je omnibus zakonom isprošena autonomija od Demokratske stranke. Neki funkcioneri SPS-a rekli su da, nezavisno od toga kakvi se ultimatumi postavljaju i na koji način se postave stranke unutar DOS-a, biće onako kako DS kaže.
Sam gospodin Aleksandar Vučić je rekao da je omnibus zakon rezultat dogovora između novosadskih i beogradskih demokrata. To apsolutno nije tačno i to je apsolutno nekorektna tvrdnja. Donošenje omnibus zakona je izvršavanje obaveza koje je DOS preuzela na prošlim izborima. Velika većina funkcionera i članica DOS-a, aktivno su učestvovali u donošenju ovog zakona i aktivno su doprineli da zakon izgleda ovako kako izgleda. Utoliko je logično i dosledno njihovo opredeljenje da ovaj zakon u ovoj skupštini i podrže.
Omnibus zakon, toga treba biti svestan, ne daje nikakve državne prerogative AP Vojvodini. To su apsolutno netačne tvrdnje i to su apsolutno dezinformacije, koje se pokušavaju plasirati građanima Vojvodine. Niti bi takav akt, niti bi takav predlog zakona imao podršku DS i velike većine članica DOS-a.
Zato je važno da se da najšira autonomija Vojvodini. Koncepcija Reublike, koja takođe postoji kao politička ideja kod nekih političkih organizacija, zapravo podrazumeva pravo na samoorganizovanje do samoopredeljivanja i mi smo videli čime je to rezultiralo prethodnih godina. Mi smo videli na primeru i Hrvatske, i Bosne, i Makedonije, i Slovenije, da je praktično u međunarodno-pravnom smislu, u političkom smislu, Republika, odnosno federalna jedinica, bivala tretirana kao državna jedinica, koja ima pravo na samoorganizovanje i koja praktično ima usled toga i pravo na samoopredeljenje, odnosno samoodvajanje.
Ali, da bi ovakve ideje učinili deplasiranim, neophodno je da se zemlja snažno decentralizuje u finansijsku, kulturnu i svaku drugu korist naših građana.
Pitanje Vojvodine odavno nije nacionalno pitanje, i to je potpuno neracionalna teza. Ono jeste bilo nacionalno pitanje pre 150 godina, kada su vojvođanski Srbi uspeli da se izbore za crkveno-prosvetnu autonomiju, da očuvaju identitet na teritoriji na kojoj su bili relativna većina. Dakle, nisu bili ni apsolutna većina u jednoj tuđinskoj državi. Danas oko 70% stanovništva Vojvodine čine stanovnici srpske nacionalnosti. U tom smislu je deplasirano govoriti da se takvo stanovništvo u svojoj matičnoj državi zalaže, ili da bi prihvatilo neki drugi oblik uređenja, ili neki drugi oblik države.
Vojvodina je, pre svega, ekonomsko, funkcionalno, finansijsko, kulturno, civilizacijsko pitanje. Pitanje Vojvodine je, zapravo pitanje razlike između besmisleno centralizovane, skupe, neefikasne države, i demokratske, organizovane, jeftine, efikasne, moderne evropske države.
Preko 70% građana Vojvodine podržava širu autonomiju Vojvodine, oko 5% zalaže se za Vojvodinu republiku, oko 5% zalaže se za nezavisnu državu i oko 20% nema definisani stav ili je opredeljeno za to da Vovjodini nije potrebna nikakva autonomija.
Ezra Paund je jednom rekao: "Uvek je lakše protiviti se nečemu što niste ni pokušali da razumete". Pokušajte, dame i gospodo narodni poslanici, da razumete omnibus zakon, videćete koliko dobrih namera i koliko dobrih ideja se nalazi u njemu. Pokušajte, dame i gospodo narodni poslanici, da razumete Vojvodinu, tada ćete je, sasvim sigurno, više voleti. Hvala lepo.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade, na sednici od 21. januara 2002. godine Zakonodavni odbor je, u skladu sa članom 46. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, izvršio svoju obavezu da razmotri usklađenost sa pravnim sistemom i sa Ustavom Republike Srbije zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine i sa stanovišta obaveze iz istog člana da prati izgradnju pravnog sitema Republike Srbije.
Došli smo do zaključka da je omnibus zakon zapravo prvi korak u decentralizaciji države i da u pravnom, organizacionom i teritorijalnom smislu pomaže profilisanju Srbije kao moderne evropske države. Ovim zakonom se, u skladu sa Ustavom, Autonomnoj Pokrajinini Vojvodini ustupa preko 200 nadležnosti iz 24 oblasti društvenog života. Logično je da u procesu decentralizacije AP Vojvodina bude prva zbog toga što ima demokratski izabrane organe vlasti; zbog toga što postoji ustavno uporište za ovakvo opredeljenje zakonodavca; i zbog toga što postoji administrativni aparat koji može da pomogne ostvarivanju ovakvih nadležnosti.
U proteklih desetak godina, član 108. i 109. Ustava Republike Srbije, koji opredeljuju da je moguće i potrebno autonomnoj pokrajini, iz niza društvenih oblasti, ustupati određene nadležnosti i zbog toga osnivati organe, organizacije i ustanove, nisu bili poštovani, niti je na logičan i konsenkventan način u zakonima koji su pokrivali te oblasti bila opredeljena takva nadležnost.
U tom smislu zakoni su vrlo restriktivno, nedosledno, simbolično takve nadležnosti prenosili na autonomnu pokrajinu. Tvrdnje da novi ustav, odnosno donošenje novog ustava predstavlja prepreku da se izvrši prenos nadležnosti naprosto nisu tačne. Vremenski se donošenje novog ustava ne može precizno dimenzionirati, niti predvideti. Pored složene i komplikovane ustavne procedure, postoji i problem odnosa sa Crnom Gorom; dramatična je razlika između donošenja ustava suverene države i donošenja ustava jedne federalne jedinice. Zbog toga insistiranje na donošenju novog ustava da bi se izvršila decentralizacija, a u skladu sa postojećim ustavom mogu se iskoristiti postojeći demokratski kapaciteti iz članova 108. i 109. Ustava Republike Srbije, predstavljala bi samo odugovlačenje u ovom procesu, koje apsolutno u ovom trenutku nije neophodno. Tim pre što novi ustav podrazumeva i proširenje nadležnosti i sasvim sigurno šire definisanje decentralizacije i regionalizacije države.
Nekorektne su bile primedbe nekih opozicionih poslanika na Zakonodavnom odboru (kako u javnosti, tako i na samoj sednici), koje su se odnosile pre svega na to da ovaj zakon nema mesta u našem pravnom sistemu, odnosno da se ne može jednim zakonom ustupiti nadležnost iz 24 oblasti društvenog života. To naprosto nije tačno, utoliko što zakon koji definiše teritorijalnu organizaciju države, po svojoj prirodi, predviđa više nadležnosti. Pogledajte samo Zakono o lokalnoj samoupravi, koji u sebi nosi odredbe koje se odnose na zdravstvo, obrazovanje, lokalnu policiju i komunalnu privredu.
Takođe nisu korektne primedbe da se ovakvim zakonom uspostavlja paralelni pravni sistem, i da se uvode paralelne pravne norme koje će važiti na različit način na jedinstvenoj teritoriji Republike Srbije. Naprotiv, ovde se samo predviđa specifična primena određenih odredaba i ustupaju određene nadležnosti Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.
Nekorektne su i primedbe da ovaj zakon nije ustavan sa stanovišta člana 69. Ustava Republike Srbije, koji predviđa obavezu da se u budžetu predvide sredstva kojima će se ostvarivati one obaveze koje su predviđene određenim zakonom, zato što su ta sredstva predviđena budžetom, jedino nisu dimenizionirana na takav način da predviđaju sve nadlženosti, odnosno da predviđaju onaj obim sredstava koji će biti potreban da bi se ostvarile te nadlženosti. Ali, rebalansom budžeta, kao i kod zakona o lokalnoj samoupravi, ta će sredstva biti šire dimenzionirana. Uostalom, i sama priroda, pravna i suštinska priroda rebalansa, jeste da upodobi planirano i projektovano stanje sa faktičkim stanjem, a faktičko stanje će biti opredeljeno donošenjem omnibus zakona i donošenjem zakona o lokalnoj samoupravi.
Zakonodavni odbor je na stanovištu da se ovim zakonom, sasvim sigurno, ne daju državni prerogativi Autonomnoj Pokrajini Vojvodini. Naprotiv, ovim zakonom se ispunjava ustavna obaveza iz člana 108. i 109, obaveza koja 10 godina nije izvršavana, ustupa se oko 80% onih nadležnosti koje se prema postojećem Ustavu mogu ustupiti; mada moramo naglasiti da i ovim još nije dostignut stepen nadležnosti koji bi zadovoljavao evropske kriterijume kod regionalnog organizovanja države.
U svakom slučaju, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, sa stanovišta usklađenosti sa Ustavom i sa pravnim sistemom, možete mirne savesti glasti za ovaj zakon.

Poštovano predsedništo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je negativne atmosfere i loših utiska koncetrisano oko ovog zakona, uglavnom zbog mnoštva dezinformacija ili poluistina koje su se iznosile o ovom zakonu. Naša  je dužnost, kao poslanika DOS-a, da razjasnimo neke nesporazume do kojih je dolazilo za ovom govornicom, a i u javnosti.

Naime, govorilo se o tome da ovaj zakon omogućava samo tri meseca porodiljskog odsustva, a pri tom se ne završi informacija do kraja, pa se ne kaže da ima pravo i na odsustvo, radi nege deteta porodilje, od 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsutva. Kaže se da se uskraćuje pravo porodiljama, a one stiču pravo na 100% dohotka, za razliku od situacije koju smo imali prema pozitivnom zakonodavstvu.

Govori se o ukidanju kolektivnih ugovora, a pri tom se 26 članova ovog zakona odnosi upravo na kolektivne ugovore. Govori se o tome kako se odgovornost bazira isključivo na odgovornosti radnika, a ne i na odgovornosti poslodavca, a uvode se ključne odredbe koje štite radnike ovim zakonom

Uvodi se pretnja drakonskim kažnjavanjem poslodavca: zabrana delatnosti poslodavcu, koji ne zaključi ugovor o radu sa radnicima ili ugovor o privremenom ili povremenom obavljanju poslova; ne izvrši prijavu obaveznog socijalnog osiguranja radnika; ne plaća svoje radnike, a raspolaže sredstvima na svom žiro računu koja bi bila dovoljna da se isplate zarade radnicima.

Znači, konstituiše se mnogo ozbiljnija odgovornost poslodavca, nego što je odgovornost radnika. Pođite samo Knez Mihajlovom, pogledajte po picerijama, pogledajte po prodavnicima, pogledajte po restoranima, koliko ima studenata, koliko ima izbeglica, koliko ima drugih našim građana, koji su zloupotrebljeni od strane poslodavaca, kojima se ne uplaćuje osiguranje, koji često ne dobiju ni plate; o ugovoru o radu da i ne govorimo.

Nije neobično kada ovakve informacije o zakonu iznose oni koji su doveli do situacije da u našoj privredi postoji tragičan debalans od 3:1 u korist onih koji su nezaposleni, penzionera, i funkcionalno nezaposlenih u odnosu na zaposlene, a znamo da jedna zdrava tržištna privreda podrazumeva obavezu da postoji odnos 3:1 upravo u korist zaposlenih.

Ukoliko nisu pokazivali odgovornost kada su vladali ovom zemljom i kada su tržište i privredu doveli do ovakvog stanja, ne možemo realno očekivati ni mnogo veću odgovornost kada su u opozicionim klupama. Nije neobično ni kada se profesori opštenarodne odbrane i društvene samozaštite stave na čelo radnika, proglase ovaj zakon antiradničkim praktično se založe za ostanak odnosa u privredi koji su po svojoj suštini samoupravljački. Imanentno je profesorima DSZ samoupravljanje kao sistem društvenih odnosa.

Ono što je neobično jeste činjenica da se neke pozicione stranke, neke stranke DOS-a, zarad sticanja političkih poena, odriču reformskih procesa u našem društvu. Ono što je nekorektno u tom odnosu jeste činjenica da se najpre uslovi donošenje zakona o radu donošenjem seta zakona o pravosuđu pa se održi okrugli sto u Sava centru. Onda danima Zakonodavni odbor, Odobr za upravu i pravosuđe, gospodin Protić iz Ministarstva za lokalnu samoupravu, gospođa Karamarković, gospodin Ivošević i gospodin Koštunica, svi oni svoje intelektualne i stručne kapacitete, ulože upodobljavanje tog seta sistemskih i pravosudnih zakona da bi mogli da se primene u praksi. I tada, kada se uspe da se usvoje ti zakoni, onda se donošenje zakona o radu uslovi, usvajanjem amandmana DSS, što je potpuno nekorektno uslovljavanje i po drugi put u toku jedne sednice.

Ne možemo Vladu deklarisati kao kvazireformsku, ne možemo se odnositi kao opozicija prema Vladi kada predlaže zakone, a pri tom ta vlada nije kvazireformska i pri tome nismo opozicija kad nas postavlja za načelnike okruga, za direktore javnih preduzeća, kada nas ta ista vlada svojim odlukama postavlja za članove upravnih odbora.

Moramo razgraničiti poziciono od opozicionog ponašanja. Ukoliko tražimo od građana da izvršavaju svoje obaveze da bi sticali svoja prava, ne možemo za sebe zadržavati samo privilegije, a pri tome ne izvršavati obaveze koje usled tih privilegija imamo.

Ovaj sistem zakona, dakle, poreski zakoni, Zakon o privatizaciji, zakon o radu, predstavljaju jedinstveni, skladan sistem, neraskidiv sistem, Tržišna privreda, koju smo mi kao DOS obećali građanim Srbije, podrazumeva tri kamena temeljca - privatnu svojinu, kao dominantan oblik svojine, konkurenciju na tržištu i tržište rada. Ukoliko ovaj zakon, koji obezbeđuje to tržište rada, ne usvojimo u ovom trenutku, postavalja se i pitanje efikasnosti sprovođenja Zakona o privatizaciji, postavlja se zapravo pitanje života same reforme u našem društu.

Osnovni principi koje ovaj zakon proklamuje, i ne može se osporiti da su ti principi dobri, jeste odgovornost - kako poslodavca - rekli smo da mu se zabranjuje delatnost ako zloupotrebi svoja ovlašćenja u odnosu na radnika, ako ne prijavi radnike za obavezno osiguranje, ako ne isplati plate - ali isto tako i odgovornost radnika. Ima li nečeg prirodnijeg od toga da radniku prestaje radni odnos ukoliko ne izvršava svoje radne zadatke, ukoliko ne poseduje odgovarajuće znanje, ukoliko zloupotrebi radne obaveze, ukoliko zloupotrebi bolovanje - nema.

Zašto potcenjujemo našeg radnika; ukoliko milion i po gastarbajtera važi za najbolje radnike u Evropi, naših srpskih gastarbajtera, zašto tražimo drugačije uslove ovde u zemlji u odnosu na uslove koji postoje tamo. U krajnjoj liniji, naši radnici nisu svi zapošljavani po partijskoj osnovi. Bilo je radnika koji su zapošljavani i prema radnim sposobnostima koje su imali.

Društvena svojina i samoupravljanje, koji su godinama bili dva kamena oko vrata srpske privrede, praktično bi ovim sistemskim zakonima trebalo da budu prevladani. Uslove za ukidanje društvene svojine stekli smo usvajanjem Zakona o privatizaciji, a ukidanje samoupravljanja zavisiće od broja antireformski orijentisanih poslanika u ovoj prostoriji.

Uostalom, što je rekao Oto Fišer, za nekoga je rad strašno jednostavan, a za drugoga jednostavno strašan. Hvala leto.

Poštovano predsedništvo, reklamiram povredu Poslovnika, člana 99. - narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. U nekoliko prethodnih izlaganja čuli smo tvrdnje i potpuno pogrešne interpretacije Zakona o izboru sudija. Uopšte nije rasprava o personalnim kvalitetima gospođe Vasilić i potpuno je pogrešno bilo protumačeno moje jučerašnje izlaganje.