I kada iznosi optužbe u odnosu na bilo šta, u odnosu na jedan od projekata nekoliko stotina pokrajinskih institucija, treba da zna da nadležni organi za utvrđivanje krivičnog dela jesu policija i tužilaštvo, da policija i tužilaštvo treba da rade na utvrđivanju toga da li je bilo negde nekakvog krivičnog dela. Svakako to krivično delo nije učinio predsednik Vlade, ali kako god…(Isključen mikrofon.)

Uvaženi, gospodine predsedavajući, javio sam se za repliku, pošto je gospodin Atlagić pogrešno protumačio moje izlaganje.
Naime, tačno je ono što ste izgovorili profesore. Radi se o pravilu „kod abinicio vec jozum est“, koje je Valtazar Bogišić preuzeo u Opštem imovinskom zakoniku, ali da sam vam rekao latinsku definiciju, plašim se da bi ste opet rekli da sam vas opsovao. Hvala vam puno.

Dakle, načelo „kod abinicio vec jozum est“ jeste klasično načelo Rimskog prava koje je preuzeto u Opštem imovinskom zakoniku, kao što je recimo Srpski građanski zakonik bio u suštini prevod Opšteg austrijskog građanskog zakonika, to biste kao profesor i kao istoričar trebali da znate. Malo je pravnih propisa koji su izvorno naši, uglavnom smo preuzimali pravnu tradiciju, da li latinsku, da li iz Opšteg građanskog zakonika, ali, još jednom ponavljam, da sam rekao nešto na latinskom ko zna za šta biste me optužili, zato vam prevodim na srpski, gospodo.

Uvaženi predsedavajući, veoma kratko. Molim vas samo za pažnju, biću veoma kratak.
Dozvolite mi da vam se zahvalim kao najstarijem poslaniku i kao rodonačelniku demokratije na tome što ste izdržali ova dva dana velika iskušenja. Tračak demokratije je pao na ovaj dom u toku ova dva dana, ja se plašim da takva atmosfera u kojoj su poslanici opozicije imali priliku da kažu ono što misle, neće biti još dugo viđena u ovom domu, ali verujem da će posle ovog saziva u novom sazivu parlamenta situacija biti sasvim drugačija.
Još jednom velika zahvalnost profesoru Mićunoviću u ovo i ovakvo ponašanje poslanika većine. Zaista je zadivljujuća energija koju ste utrošili, snaga koju ste pokazali tokom vođenja sednice u toku ova dva dana. Hvala puno.

Gospođo predsednice, dobili smo biografiju gospođe Svetislave Bulajić. Ona ima stručne reference kao magistar pravnih nauka, ima i političko iskustvo, ona je, koliko vidim u biografiji, bila poslanik na listi LDP-a u ovom parlamentu. Dakle, ne sumnjam da će gospođa Bulajić umeti da odgovori na izazove ovoga posla.
Međutim, budući da je ona kandidat parlamentarne većine, mi smo opozicija, mi iz političkih razloga nećemo podržati ovaj zahtev. Dakle, jedna je stvar i tu moramo napraviti distinkciju, predstavništvo opozicije kroz potpredsednike parlamenta, nešto drugo je sasvim generalni sekretar koji ima određene izvršne nadležnosti u parlamentu. Zbog toga će poslanička grupa DS biti uzdržana prilikom ovog glasanja. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, ne bih danas voleo da sam u koži gospođe Maje Gojković, jer izlaganje predlagača više je ličilo na ekspoze predsednika Vlade nego na predlaganje predsednika parlamenta. Izgleda da ni sama parlamentarna većina nema dovoljno pouzdanja u spremnost gospođe Gojković da vodi parlament na način na koji to priliči jednoj parlamentarnoj demokratiji. Ali, složio bih se sa tim da gospođa Gojković jeste sigurno najmanje loše rešenje, budući da je legitimno pravo parlamentarne većine da predlaže predsednika parlamenta. Po mojim saznanjima, radi se o osobi koja je legi artis završila svoje studije, dakle, nije kupila diplomu, nije prepisala doktorat i u formalnom smislu, njeno obrazovanje nije sporno i u tom smislu ona ispunjava elementarni nivo kvalifikacija koje su potrebne da se vodi najviše predstavničko telo u ovoj zemlji.
Čuli smo svašta u toku izlaganja predlagača, priče o tome šta je radila DS, o tome koliko se razvija naša zemlja, o tome koliko su stabilnost i bezbednost značajne. Ja samo molim da ne pričate o bivšem režimu. Nakon četiri godine vlasti vreme je da se preuzme odgovornost za ono što se dešava u ovoj zemlji i da ne pričate o 2001. godini, jer na vašoj listi i u vašoj koaliciji ima više stranaka DOS-a nego sa ove strane skupštinske sale, dakle, od Nove Srbije, gospodina Ljajića, koalicije SVM i odavde vidim nekoliko poslanika DOS-a iz tog saziva. Tako da, priča o bivšem režimu iz 2001. godine nije priča koja je primerena u ovom parlamentu, niti je primereno reći da se iskorenjuje korov za mandata ove Vlade, korov koji je navodno nicao do 2012. godine. Da parafraziram čoveka koga ste toliko puta pominjali, ovih dana konačno u pozitivnom kontekstu, u ovoj zemlji korov se zaliva, a ne iskorenjuje, i to je ono što je suštinski problem.
Posebno me zabrinula konstatacija predlagača da će parlament biti saveznik Vlade, što pokazuje duboko nerazumevanje ustavne pozicije parlamenta, duboko nerazumevanje podele vlasti. Parlament nije saveznik Vlade, nije servis Vlade. Nije uloga parlamenta da kroz hiperprodukciju zakona dokaže lojalnost bilo kojoj Vladi ili bilo kom mandataru. Valtazar Bogišić je u Opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru rekao: „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“, i to je ono što se dešavalo sa zakonima u prethodnom periodu, u vreme predsednikovanja gospođe Gojković.
Predlagane su desetine zakona preko noći, objedinjena rasprava i nakon toga, na sledećoj sednici ste imali izmene i dopune tih istih zakona. Na taj način se ne gradi pravni sistem. Na taj način se ne gradi ni pravna država.
Zaboravili smo da pomenemo, a važno je reći, da predsednik parlamenta nije samo prvi među jednakima u ovom domu. Predsednik parlamenta, prema najvišem pravnom aktu ove zemlje, u slučaju da se, ne daj Bože, predsedniku države nešto desi, v.d. dužnosti predsednika Republike. Predsednik Republike izražava jedinstvo građana i izražava državno jedinstvo po funkciji i slovu Ustava. Verovatno bi cinici rekli – nema bolje osobe koja bi izrazila jedinstvo od gospođe Gojković, s obzirom na broj političkih organizacija u kojima se nalaze. Ali, ozbiljna je tema i u ozbiljnom smo problemu zbog toga što vladajuća većina ne pokazuje potrebu da ima bilo kakav dijalog sa opozicijom, da ima dijalog koji bi bio primeren civilizovanom društvu.
Dešavalo se u prethodnom periodu da o istoj tačci dnevnog reda imamo raspravu o budžetu, o „Beogradu na vodi“, smanjenju subvencija u poljoprivredi, pretvaranju dugova „Srbijagasa“ u javni dug. Pa, ukinite onda raspravu. Većina može sve. Većina može da prekrši sve parlamentarne uzuse. Većina može da izglasa kakav god hoće zakon. Ukinite raspravu, jer nema nikakvog smisla na ovakav način, kroz Frankenštajn raspravu vezivati teme koje nikakve veze nemaju jedne sa drugima.
Zakon o radu donet je bez javne rasprave, verovatno najvažniji zakon sa stanovišta standarda građana u ovoj zemlji. To je neprihvatljivo i to se ne dešava ni u jednom evropskom društvu. Zbog toga tolike kritike Evropske komisije upravo u odnosu na period u kome je gospođa Gojković bila predsednik parlamenta, kritike oko parlamentarne procedure, kritike da parlament podriva autoritet nezavisnih regulatornih tela, kritike da parlament podriva autoritet Zaštitnika građana, kritike na hitne postupke kojim se donose zakoni, kritike na to da Vlada i predstavnici Vlade ne odgovaraju mesečno na pitanja koje opozicija postavlja.
Obaveza svake odgovorne vlasti jeste da shvati da su građani nosioci suvereniteta u jednoj zemlji i da je svaki poslanik pojedinačno ovde u funkcionalnom smislu, u formalnom smislu iznad Aleksandra Vučića kao predsednika Vlade ili bilo kog predsednika Vlade, da su građani ti koji su nosioci suvereniteta, a mi smo predstavnici građana. Vlada je tu da bude kontrolisana, Vlada je tu da sprovodi zakone koje donosi parlament. Nije parlament tu da se nađe Vladi i da bude saveznik Vlade. To je potpuno nakaradno postavljen koncept.
Ne postoji dobra vlast. Postoji samo dobro kontrolisana vlast. Ako ne postoji kontrola vlasti, onda se plašim da neće biti mnogo sreće ni u ovom sazivu od ono što budemo učinili, nezavisno od toga da li parlament bude izglasao gospođu Gojković ili ne.
Gospođa Gojković je dozvolila da se u ovom parlamentu izglasaju i propisi kojima se izvršavao očigledno privatni interes ljudi koji danas vode ovu državu. Proglašavanje „Beograda na vodi“ javnim interesom i otuđenja nepokretnosti javnim interesom, gde je očigledno da se radi o realizaciji nečega što je privatni interes investitora i njihovih poslovnih saradnika iz izvršne vlasti, jasno govori o tome da parlament ni u rudimentu ne odgovara onoj ulozi koju mu je definisao Ustav i zakoni u ovoj zemlji.
Ukinuta je kontrolna uloga parlamenta. Parlament je bez javne rasprave i bez svesti o tome koliku štetu nanosi poljoprivredi u ovoj državi doneo i zakon kojim se omogućava da se poljoprivredno zemljište oduzme poljoprivrednicima i da se da na korišćenje tajkunima, na osnovu diskrecione odluke komisija u ministarstvima. To je princip koji je potpuno neprihvatljiv i to je princip protiv koga ćemo se apsolutno boriti u narednom periodu.
Gospođa Gojković nije pokazala u prethodnom periodu želju i volju da se odupre izvršnoj vlasti i da parlamentu da onu ulogu koju parlament zaslužuje. Glasaćemo protiv njenog izbora kako zbog toga, tako i zbog činjenice da parlamentarna većina nema legitimitet, a nema ga zbog toga što je izborna krađa koja se dogodila 24. aprila, ne na izbornu noć, nego u toku izbornog dana, taj legitimitet oduzela parlamentarna većina u ovom domu.
Demokratska stranka, reklo bi se na prvi pogled, nije imala politički interes da se založi za zaštitu prava onih političkih stranaka za koje su građani glasali 24. aprila u dovoljnoj meri da pređu prag i da budu deo ove Skupštine. Demokratska stranka sa stanovišta odbrane, principa da je glas građana svetinja i da građanin jeste nosilac suvereniteta, reagovala tako što je zaštitila to pravo stranaka koje su, slažem se, sasvim različite od Demokratske stranke, programski u mnogim segmentima. Slažem se čak i u tome da bi pragmatski posmatrano, onako kako se često politika posmatra u našem društvu, Demokratskoj stranci odgovaralo da je manje lista ušlo, a da ima više poslanika u ovom parlamentu, ali nam ne bi odgovaralo da se inauguriše princip da se može pokrasti bilo čiji glas i bilo koja lista.
Glasovi su se krali kako kroz sistem „bugarskog voza“, tako kroz prepravljanje zapisnika, kroz navodne albanske porodice koje su masovno glasale na izborima potpisujući se ćirilicom, identičnim rukopisom čitava porodica. Išla je krađa toliko daleko da i gospodin Goran Bogdanović, koji je ovde kao poslanik, nije glasao prema zapisniku sam za sebe. Kada su izbrojani glasovi konstatovano je da je lista na kojoj se on nalazio dobila 60, a ne nula glasova u biračkom mestu na kome je gospodin Goran Bogdanović stanovao. Dakle, imamo čoveka koji glavom i bradom može da potvrdi koliko je flagrantna ta krađa bila.
Predlaganje anketnog odbora, a osvrćem se na njega, ne zbog toga što je to tema, nego što je predlagač govorio o tome i praktično je postavio i taj anketni odbor kao temu ove rasprave, koji će da razmatra samo šta se događalo posle osam sati uveče 24. aprila, je ismevanje i demokratiji, ismevanje i ovog Doma i pokazuje na aroganciju koja je potpuno neprihvatljiva.
Ako se formira anketni odbor i ako govorimo o krađi izbora, anketni odbor mora i može da sagleda sve elemente i sve okolnosti tog izbornog dana i dana koji su sledili i dana pre toga, slažem se. Parlamentarna većina može da izglasa i da je danas nedelja, ali ne može da sakrije istinu da nema legitimitet, da je manji broj građana u realnosti, i to značajno manji broj građana, glasao za njihovu listu nego što to ukazuju zvanični podaci.
Slažem se da nije najzahvalnije i da ne treba pribegavati tome da se problemi rešavaju, kako ste rekli na ulici. Verujte mi na ulicu se ne izlazi iz zadovoljstva. Onaj ko izlazi na ulicu izlazi od muke na ulicu. Od muke izlaze i oni koji su ono što se dešavalo u „Savamali“ shvatili kao atak na sopstvenu bezbednost i bezbednost svoje porodice. Na ulicu izlaze i oni kojima nije prihvatljiv atak na nezavisnost Pokrajinskog javnog servisa. Na ulicu su izašli i oni koji su na ovim izborima bili pokradeni.
Demokratska stranka će zajedno sa drugim opozicionim strankama predložiti anketni odbor koji bi imao zadatak da sagleda sve okolnosti tog dana, prethodnih dana i kasnijih dana.
Puno smo razgovarali o tome da li ima rezona u ovakvim okolnostima uopšte učestvovati u radu parlamenta kada je režim očigledno uhvaćen u krađi glasova. Shvatili smo da nivo privrženosti evropskim vrednostima o kojima govore predstavnici vlasti jeste toliko nizak da bi takav naš postupak izazvao zadovoljstvo u redovima većine, a ne zabrinutost, ni zabrinutost nad institucijom Skupštine, ni zabrinutost nad sudbinom građana ove zemlje.
Mi iz ovih razloga ne možemo da glasamo za gospođu Gojković. Lično, uvažavam gospođu Gojković. Lično, još jednom, verujem da je ona najmanje loše rešenje unutar onog korpusa kadrova koje je promovisala SNS u godinama iza nas, ali gospodo zaboravite to bivši režim i zaboravite te opozicione manire. Odavno niste opozicija i odavno dominirate svim sferama ovog društva.
Jedini razlog zbog čega mi danas ne možemo reći da smo, u formalnom smislu, diktatura jeste što postoji nekakav Ustav i nekakvi zakoni koji se u praksi ne poštuju. Mi ne možemo da kažemo da smo u formalnom smislu, doktrinarnom smislu, totalitarno država samo zbog toga što ova vlast nema ideologiju. Ona je i levo i desno i u istom govoru hvali Zorana Đinđića i napada hapšenje Slobodana Miloševića. Toliko o razumevanju demokratije. Toliko o razumevanju naše prošlosti. Toliko o razumevanju puta kojim ova država treba da ide.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, zbog ovakvih kleveta kakve je izgovarao gospodin Martinović, budući da sam čovek koji nikada nije prekršio ni jedan zakon a kamo li uzeo jedan jedini dinar državnih sredstava, pokrenuo sam čitav niz tužbi i kada mi gospodin Martinović preporučuje da izbegavam sudske pozive, on je taj koji  izbegava suđenje na kome sam ga tužio za klevetu, druge kolege iz  SNS to nisu učinili. I gospodin Milovančev se odazvao i predstavnici SNS, jer sam tužio i stranku i gospodina iz „Informera“, jedino je gospodin Martinović tražio promenu nadležnosti suda bežeći od toga da se utvrdi činjenično stanje i isteraću gospodine Martinoviću, sve te klevete.
Vi ste počeli govorom mržnje, jer ovo je govor mržnje. Iznošenje tolike količine kleveta, jeste govor mržnje, hajka, a sami ste pohvalili samu raspravu kako nije ad personam i nije bila ad personam.
Što se tiče sklonosti laganju, gospodine Martinoviću, 20 godina sam aktivan u politici i stojim iza svake političke konstatacije koju sam rekao. Vi ste recimo, 25. jula 2011. godine, izgovorili – zvali su me da pređem u SNS, ali moj odgovor je bio – ne, jer sam lojalan Vojislavu Šešelju. Prelazak u SNS bio bi krajnje kukavički potez i okretanju leđa čoveku koji se u tamnici nadčovečanskim naporima bori, ne samo za sebe, nego za celu Srbiju.
Pa nastavljate 27. marta 2012. godine, kažete – saradnja sa onima koji su nastali krađom mandata SRS nije moguća. Nikoliću i Vučiću se ne može verovati.
Pa kažete – između Borisa i Tome, ovo je 2. maj 2012. godine, između Borisa i Tome nikakve suštinske razlike nema. To je lice i naličje iste prozapadne izdajničke i antisrpske politike. Pa ko laže gospodine Martinoviću, to vi meni recite posle ovoga?

Gospodine predsedavajući, gospodin Martinović se osvrnuo negativno i uvredljivo prema članu 104. Poslovnika o meni, a i o stranci kojoj pripadam, tako da mi to daje osnova za repliku.

Replika.
Tražio sam repliku. Iskoristiću svoje vreme, ono će duže trajati ukoliko mi ne budete dozvolili da govorim.

Što me duže budete zadržavali, duže će trajati moje izlaganje. Dakle, ukoliko želite da brzo okončamo ovu tačku, ja vam savetujem da se držite nekog elementarnog reda i pristojnosti.
Gospodin Martinović je istakao da nema pravo glasa u DS. Odmah da mu kažem da kada DS dođe na vlast, nećemo ga ni primiti, pošto je on sklon prelasku u vladajuće stranke, tako da nikada neće ni imati pravo glasa.
Što se tiče sudskog postupka, gospodin Martinović je tražio izmenu nadležnosti, praktično da se promeni mesna nadležnost suda i tako izbegao da se suočimo na sudu, ali ćemo se suočiti i to veoma brzo, kao i sa nizom njegovih kolega sa kojima sam se već suočio.
Što se tiče DS i toga ko će biti predsednik DS, neizmerno sam ponosan što pripadam organizaciji koja na demokratski način bira svog predsednika ili predsednicu, za razliku od vas, gospodo, gde više od 3.000 delegata glasa jednoglasno za Kim Džong Una, potpuno kršeći sva elementarna pravila demokratije. Dakle, kada 3.000 ljudi jednoglasno glasa, onda to ne da nije stranka demokratske orijentacije, nego je to jedna autoritarna stranka, stranka koja živi u strahu, a taj strah pokušavate da prenesete i na građane Srbije. Nećete uspeti. To je Demokratska stranka i njene demokratske vrednosti za koje se borimo.

Uvaženi predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, žao mi je što je rasprava o predsednici budućoj parlamenta se pretvorila u nekakvu morbidnu priču o pogrebnoj opremi, o nekakvim pogrebnim sanducima.
Naime, jesam 12 godina bio na mestu predsednika Izvršnog veća, odnosno kasnije Pokrajinske vlade i predsednik Pokrajinske vlade se ne bavi nikakvim sanducima, nikakvom pogrebnom opremom, niti znam o čemu gospodin Martinović priča. Možda priča o aktivnostima nekog od sekretarijata ili nekog od pokrajinskih institucija, ali pričati u kontekstu izbora predsednice parlamenta o mrtvačkoj, odnosno pogrebnoj opremi krajnje je neprimereno.
Niti sam pogrebnik, niti sam grobar. Gospodin Martinović me je pomešao sa osnivačem svoje stranke. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, primili smo amandman na Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti. Osećam obavezu da još jednom ponovim stav koji smo nedvosmisleno pre tri dana izneli.
Naš stav je bio ostao je i dalje isti da nije principijelno da iz iste političke stranke bude i ministar finansija, i guverner Narodne banke i predsednik Komisije za hartije od vrednosti.
Dakle, bez ikakvog personalnog odnosa, uz uvažavanje stručnosti gospodina Štimca, mi ne trgujemo svojim političkim stavovima. Taj naš stav je ostao isti. Taj naš stav je bio isti prekjuče, takav je bio i juče, takav je i danas.
U predlogu amandmana Vlade predloženo je da gospodin Bajec bude član te Komisije. Gospodin Bajec je član Demokratske stranke. Vrlo jasno, zbog javnosti, želim da istaknem da Demokratska stranka neće podržati ovako predložen sastav Komisije, zbog toga što se to apsolutno kosi sa našim principijelnim stavom.
Dakle, predsednik Komisije, ministar finansija i guverner Narodne banke ne mogu biti iz iste stranke, jer je apsolutno principijelno neodrživo da unutar jedne stranke budu koncentrisana sva ovlašćenja koja se odnose na finansijske tokove u jednoj zemlji, nezavisno od toga kako se ta stranka naziva, nezavisno od toga koja je stranka u pitanju.
Ne radi se o bilo kakvom političkom prepucavanju, već o principijelnom stavu, od koga Demokratska stranka ne može da odustane. Mi svojim stavovima nećemo trgovati. Ovakav predlog nećemo i ne možemo podržati. Vrlo smo bili jasni, eksplicitni u svojim stavovima. Finansijski tokovi u jednoj državi ne mogu biti u rukama jedne političke stranke.
Demokratska stranka, nezavisno od toga da li Vlada predlaže četiri člana, od pet članova Demokratske stranke, da su svi, osim predsednika iz Demokratske stranke, nama je to neprihvatljivo, jer svojim političkim stavovima ne možemo, nećemo i nikako nećemo trgovati.
Protiv smo ovakvog predloga. Takav stav nije personalno motivisan. Takav stav nije politički stav. Takav stav je jedini zdrav, jedini normalan i jedini moguć stav.

Zahvaljujem se gospodine Anđelkoviću.
To, kome je stalo do stabilnosti u ovoj zemlji, da li je Demokratskoj stranci stalo do stabilnosti u ovoj zemlji, pokazali smo glasajući za većinu zakona koje je predložila ova vlada. Glasali smo za one zakone za koje smo smatrali da doprinose stabilnosti u ovoj zemlji.
Ukoliko stabilnost u ovoj zemlji donosi samo poslanik iz jedne poslaničke grupe na čelu Komisije za hartije od vrednosti, ukoliko u ovoj zemlji ne postoji ni jedan kvalifikovani ekonomista da se nađe na čelu Komisije za hartije od vrednosti, onda prihvatam da smo mi protiv takve stabilnosti.
Ako je stabilnost da iz jedne političke stranke dođe ministar finansija, da iz jedne političke stranke dođe guverner Narodne banke, ako je stabilnost da iz te iste političke stranke dođe i predsednik Komisije za hartije od vrednosti, ako je stabilnost da grupa stranačkih kolega kontroliše sve finansijske tokove u ovoj zemlji, mi smo protiv takve stabilnosti.
Mi imamo sasvim drugi naziv za takvu vrstu stabilnosti. Veoma je uvredljiva ovakva metafora i ovakvo poređenje poslaničke grupe Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke. Veoma sam birao reči kada sam govorio o našem principijelnom stavu, da je nemoguće i da nikada nećemo pristati da jedna politička stranka kontroliše sve finansijske tokove u ovoj zemlji.
Da li se to poklopilo trenutno sa stavom bilo koje političke stranke ili nekog medija, apsolutno nas to ne interesuje. Da li je Vlada predložila neke članove Demokratske stranke u Komisiju za hartije od vrednosti, apsolutno nas to ne interesuje.
Ukoliko mislite da je borba protiv monopola na finansijske tokove u ovoj zemlji borba za nestabilnost u ovoj zemlji, jedino tada smo za nestabilnost u ovoj zemlji.

Za kolege koji su novi u ovom sazivu, kod pogrešnog tumačenja prethodnog govornika, Poslovnik reguliše pravo na repliku i potpredsednik mi je potpuno legitimno to pravo dao.

Dakle, mi smo podržali gospodina Štimca u prethodnom sazivu za poziciju na kojoj se nalazio.

Mi smo podržali i gospodina Dinkića, i gospodina Đelića za poziciju na kojoj su se nalazili, ali nikada nismo prihvatili da bilo ko zauzme celu finansijsku vertikalu u ovoj zemlji. To je neprincipijelno, to je nenormalno.

Ukoliko tvrdite da ima, a zaista ima mnogo ekonomskih stručnjaka u ovoj zemlji, onda je prirodnije da se profesor Živković ili neko drugi nađe na čelu te komisije, a ne baš da bude narodni poslanik jedne političke stranke, pa samo on može i jedino je to stabilnost, ukoliko se on nađe na čelu te komisije.

Dakle, naša primedba je potpuno principijelna. Naša primedba je bila takva i prošli put, kada je Vlada podnela identičan predlog. Mi nismo hteli da prisustvujemo glasanju, podvlačim. Ne znam zašto moja diskusija izaziva toliku nervozu. Zbilja ne znam, ukoliko ta pozicija ne podrazumeva neki interes, zbog čega toliko gneva iz poslaničke grupe o kojoj govorim.

Principijelno mi smo kao opoziciona stranka podržali gospodina Markovića za predsednika Narodne skupštine, koji je iz G17 plus, iako oko toga nije postojao ni koalicioni sporazum, niti bilo kakav drugi sporazum, potpuno smo dosledno, smatrajući da je gospodin Marković dobro rešenje za to mesto, a član je i potpredsednik G17 plus, glasali za gospodina Markovića.

Ovaj put, vrlo jednostavno, takav princip da neko kontroliše celu finansijsku sferu u ovoj zemlji jednostavno nije dobar za ekonomiju ove zemlje, nije dobar za ekonomski život ove zemlje, nije dobar za politički život ove zemlje, bez ikakve euforije. Upravo, argumenti koje ste vi upotrebili govore u prilog tome, da ako ima dobrih stručnjaka, a napominjem da je primedba i kod Narodne banke Srbije bila, da ne može biti političar na njenom čelu, nego treba da bude stručnjak na njenom čelu, isto tako je i kod Komisije za hartije od vrednosti. I do sada nije bio predsednik Komisije za hartije od vrednosti političar, nego je bilo stručno lice.

Vrlo je loš princip i vrlo je loš put kojim smo krenuli. Prvo kod izbora guvernera Narodne banke i sada kod predsednika Komisije za hartije od vrednosti. Zbog čega tolika upornost, zbog čega po drugi put predlog koji nije imao dovoljnu većinu u ovom parlamentu, zbog čega insistiranje na nečemu oko čega ne postoji minimalna saglasnost, bar relativne većine poslanika u ovom parlamentu. Zbog čega takvo nasilje nad poslanicima ovog parlamenta. U pravu ste, G17 plus ne kontroliše finansijske tokove ove zemlje, ne kontroliše ih u potpunosti, ne kontroliše ih bar dok Skupština ne donese ovu odluku koja se sada nalazi pred nama.

Gospodine predsedniče, radi se samo o pojašnjenju, pošto se nismo dobro razumeli. Nije postojala većina poslanika i većina poslaničkih grupa nije stajala iza tog predloga, i sada ne stoji. Dakle, nije se izjašnjavala. Skinuto je sa dnevnog reda. Ni sada se, verovatno, neće izjašnjavati, jer ne vidim na koji način bi se ovakva odluka mogla izglasati.