Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8363">Bojan Pajtić</a>

Bojan Pajtić

Demokratska stranka

Govori

Reklamiram povredu člana 100. Poslovnika, kojim se štiti dostojanstvo Narodne skupštine. Gospodine Miloševiću, vi ste i u prethodnom izlaganju rekli da ovde niko nije ni đak, ni učitelj, ni deda, ni unuk, mi smo ovde narodni poslanici. Dakle, nema potrebe da me podučavate, dovoljno je da pročitate Zakon o budžetskom sistemu u kome tačno postoji definicija direktnih i indirektnih korisnika. Dakle, dovoljno je pročitati, a nije dovoljno izigravati učitelja za skupštinskom govornicom.
Postoje indirektni korisnici. Sredstva se odobravaju na osnovu projekata. Ta sredstva se odobravaju ne samo za one nevladine organizacije i institucije kojima osnivač nije država, nego za još neke institucije koje su definisane tim zakonom. To je na osnovu međunarodnih standarda. Dakle, potpuno je netačno, naprotiv, upravo poštujući međunarodne standarde uveden je taj način finansiranja kroz projekte i uvedeno je stalno tekuće održavanje, odnosno troškovi koji su bili potrebni za funkcionisanje SANU. To jeste međunarodni standard. Oko toga šta je srpsko, molio bih vas, možemo da uporedimo porodične istorije, pa da vidimo da ni za to niste kompetentni da me upozorite.
Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine ministre, ovo je apsolutno u negativnom kontekstu.
Ne znam zašto kolega Obradović prihvata da, ne znam po čijem nagovoru ili na svoju inicijativu, blati Demokratsku stranku, zaista bez ikakve argumentacije. Na šta to liči? Kakvih 50, 60 afera finansijskih se vezuje za Demokratsku stranku? Zašto spominjete Demokratsku stranku?
Ako je bilo nekoga u prethodnoj vladi recite ko je imao aferu ili ko je eventualno imao privatnu firmu. Ko je od ministara iz Demokratske stranke imao privatnu firmu i kakvih 50, 60 finansijskih afera se vezuje za Demokratsku stranku? Vezivala se za jednog jedinog člana Demokratske stranke, problem da li je učestvovala ministarka u donošenju odluke kojom su se dodeljivali krediti u jednoj opštini, a između ostalog dodeljen je i njenom svekru, i onda je predsednik Vlade tražio da ona bude razrešena i žena je izašla iz Demokratske stranke. Kakvih je to ostalih 50, 60 afera?
Dajte da zadržimo civilizacijski nivo ove rasprave. Nemojte iznositi nešto što je stvarno notorna neistina. Ako je bilo ministara koji su imali privatna preduzeća, razmilite da li su ti ministri bili u Vladi sa svim strankama, osim možda sa Srpskom radikalnom strankom u ovom sazivu, ali mislim da je bilo i sa Srpskom radikalnom strankom.
Dakle, recite imenom i prezimenom ko je eventualno imao preduzeće. To nije bio nijedan član Demokratske stranke i nemojte da nam lepite nešto što u krajnjoj liniji nije pristojno. Ukoliko je neko izvršio krivično delo, nadležni organi će izvršiti istragu.
Što se tiče donošenje ovog zakona, preko 150 zakona je donela Skupština u prethodnom sazivu. Uporedite to sa dva prethodna saziva kada ste vi bili većina u ovoj skupštini. Doneli smo mnogo više zakona. Doneli smo čitav set antikorupcijskih zakona - Zakon o javnim nabavkama, Zakon o finansiranju političkih stranaka, Zakon o duvanu, Zakon o poreskom sistemu, čitav set - i ima još par stotina zakona koje treba da donese parlament u ovom i u sledećem sazivu ako hoćemo da uđemo u Evropu.
Ali u Evropu ne možemo da uđemo zamenom teza i sa takvim paušalnim pričama 50, 60, 150, 380, to je potpuna glupost, a posebno vi kome je predsednik Skupštine bio direktor "Jugopetrola", predsednik Vlade bio eksluzivni uvoznik i izvoznik pšenice, a sin i ćerka predsednika stranke i države bili vlasnici diskoteka i televizija.
Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ne volim ovakve situacije, posebno ne volim kada mi neko kaže da treba da progutam  laž. Gospodine Obradoviću, elemenarna pristojnost nalaže da, ako kažete da je neko napunio džepove, kažete ko je napunio džepove, ko je zloupotrebio vlast.
Ako je neko zloupotrebio vlast, da li ga je prva DS osudila, da li je prva DS razrešila nekog, da li je prva DS tražila ostavku nekoga ko nije dobro radio svoj posao?
Potpuno je neprirodno da vi iz vaše stranke nama delite lekcije, koji ste institucionalizovali korupciju. Kada je donošen Zakon o ekstraprofitu, 19 je osnova bilo za bogaćenje. Milijarde su izašle iz džepova građana ove zemlje. To ste institucionalizovali, tačno je.
Doneti su bili zakoni, pa je bilo moguće da kupite po zvaničnom kursu devize, a da prodate po crnom kursu. Bilo je moguće da imate monopol na uvoz i na izvoz raznih proizvoda koji su donosili ogromne profite. Bilo je moguće, isto kao što je bilo legalistički posmatrano i u skladu sa zakonom ubijanje Jevreja za vreme Drugog svetskog rada u nacističkim logorima, tako je isto bilo u skladu sa zakonom i legalistički ono što ste vi radili. To je bilo otimanje milijardi iz džepova građana ove zemlje.
Nemojte pričati o strankama i o tome da treba da progutamo nešto što je laž. Ukoliko je neko počinio krivično delo, taj mora da odgovara, nezavisno od toga kojoj političkoj stranci pripada. Molim vas da ne zloupotrebljavate za tu vrstu jeftine demagogije. Netačno je, kakvih 3.000 pritužbi. Odakle ste iskopali taj podatak, odakle ste iskopali 64 afere?
Evo, prihvatam da ima 3.685 afera, ali ajde da vidimo ko je učinio te afere. Nema članova DS-a, a u koliko ima, treba svako krivično da odgovara ko je prekršio zakon. Vi, kojima je u očitom konfliktu interesa bio predsednik Skupštine, predsednik Vlade, predsednik države, tako da to gledaju milioni građana ove zemlje godinama, stvarno nemate moralno pravo da nam držite pridike.
Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, molim vas za malo strpljenja, zbog toga što zaista ni sam i ne zloupotrebljavamo kao poslanički klub ovu govornicu.
Molim vas za strpljenje zbog toga što gledaju građani ove zemlje i ovakve tvrdnje jesu generalizacija, jesu besmislene.
Nema nijednog člana DS, koliko je meni poznato, a ispravite me ako grešim, protiv koga je pokrenuta krivična prijava za neku finansijsku malverzaciju. Ukoliko bude bilo, taj će imati ime i prezime i treba da odgovara. DS je opoziciona stranka već mesecima i nema još krivičnih postupaka. Videćemo da li će biti pravosnažnih krivičnih presuda.
Govorio sam o tome šta je bio predsednik Skupštine za vreme SPS, čega direktor, šta je radio predsednik Vlade, šta je radio predsednik države. To su ne samo notorne činjenice, nego to oni nikada nisu osporavali. Ali, nemojte se osvrtati na DS načinom na koji ćete potpuno falsifikovati činjenice.
Nemam namere više da repliciram i da učestvujem u pretvaranje ove skupštine u nešto što ne treba da bude, u cirkus. Treba da raspravljamo o zakonu koji je dobar, koji predstavlja nastavak seta antikorupcijskih zakona koje smo doneli u prethodnom sazivu.
Daj bože da Skupština u ovom sazivu bude onoliko produktivna koliko je bila Skupština u prethodnom sazivu.
Molim predsedavajuću na osnovu člana 94. da utvrdi kvorum i izražavam sumnju u elekronski sistem, odnosno u iskaz elektronskog sistema da ima dovoljno poslanika na ovoj sednici.
Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, prvo vas molim da upristojimo rad ovog parlamenta. Ovo na sve liči samo zaista ne liči na Narodnu skupštinu.
Tvrdnje da je neko u nekom gradu u Srbiji, ovamo, onamo, radio ovo ili ono; ako je neko kršio zakon, da kažemo imenom i prezimenom. Još jednom ponavljam da ni protiv jednog člana i funkcionera Demokratske stranke nije pokrenuta krivična prijava u odnosu na ono što je rađeno prethodne tri godine. Ako će biti, i treba da bude ako je kršio zakon.
U tome je razlika između nas i vas. Mi kriminalce ne posmatramo kroz stranačku pripadnost. Ukoliko je neko kršio zakon treba da odgovara za kršenje zakona. U tome je dramatična razlika između nas i vas i nebitno je.
Međutim, već imate mogućnost. Nema postupaka, nema ničega, ostaju samo prazne fraze, ostaju neke priče o 60, 70, 150.000 afera koje apsolutno ne postoje i nisu dokumentovane ničim. Molim vas prvo da upristojimo rad ove skupštine, da se služimo argumentima u diskusijama i molim vas da kada se spominju mrtvi ljudi za ovom govornicom, a žao mi je što kao ovlašćeni predstavnik nisam bio tu da predsedavajuća odreaguje makar opomenom.
To je najgnusnije i najodvratnije što jedan čovek može da učini, da kleveće mrtvog čoveka. Ukoliko to nekome nije problem i ukoliko to kod nekog ne izaziva gađenje, to je onda njegov lični problem, ali pričati da je pokojni Zoran Đinđić pozivao na bombarodvanje Srbije jeste gnusna i odvratna laž, jeste nešto što ne priliči onima koji sebe nazivaju pravoslavcima ili hrišćanima.
Dakle, molio bih vas, predsedavajuća, kod takvih situacija, mislim da ne treba da izlazi, nezavisno od toga da li je u sali ili nije, predstavnik poslaničke grupe da reaguje na takve stvari. To je civilizacijska obaveza predsedavajućeg.
Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u nekoliko navrata smo danas skrenuli pažnju da je neodgovorno paušalno ocenjivati velike grupe ljudi ili grupe ljudi koji na čestit način obavljaju svoj posao. Ukoliko neko ne obavlja svoj posao na čestit način ili ukoliko krši zakone, onda treba reći ime i prezime onoga ko krši te zakone i taj treba da odgovara u krivično - pravnom smislu, a ovako je neozbiljno i neodgovorno paušalno ocenjivati cele stranke da krše zakone, a posebno što to apsolutno nije tačno.
Demokratska stranka i struktura Vlade jeste takva da je od Vlade iz prethodnog saziva ostalo pet ministara koji su bili nestranački, ministri na samom kraju mandata, a učestvovali su tu i ministri iz G17 plus, iz mnogih nevladinih organizacija, učestvovali su mnogi ministri koji su bili izrazito stručni. I ova vlada je isključivo politički definisana i nema ni jednog člana van toga. Vlada, Savet Narodne banke itd.
Nemojte spominjati Demokratsku stranku u kontekstu kršenja zakona. Ako je neko kršio zakon, molim vas ime i prezime, a kakva je ta pokrajinska skupština, uz mane koje poseduje ili uz poslanike koji se nekome dopadaju ili ne dopadaju, u civilizacijskom smislu, govori činjenica da je ta pokrajinska skupština danas jednoglasno, posle rasprava u kojoj je učestvovao i DSS, usvojila predlog da se ukine Zakon o pravima haških optuženika.
U toj raspravi učestvovala je i Demokratska stranka Srbije. Nije glasala protiv tog zakona, tako da znači da je ta pokrajinska skupština verovatno imala blagotvorno dejstvo čak i na poslanike DSS-a.
Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, gospodin Mikavica je mlad poslanik pa ne zna da se u ovoj skupštini vodi stenogram. Rekao sam da poslanici DSS-a nisu glasali protiv ovog predloga zakona zato što su izašli iz sale i nisu se borili za svoj stav, nisu se izjasnili.
Gospodo draga, rekao sam da poslanici DSS-a nisu glasali protiv i nisu glasali protiv; diskutovali su protiv, nisu glasali protiv, izašli su kukavički sa sednice Skupštine AP Vojvodine. Predlog je donet jednoglasno. Nije mogao biti donet jednoglasno, prosto logički nije mogao biti donet jednoglasno ako je iko glasao protiv. Poslanici DSS-a izašli su iz sale i to je istina, i to možete da proverite u stenogramu, zato stenogram postoji i svaka reč izgovorena za ovom govornicom nije bačena u vetar. Dakle, ako je nešto jednoglasno, nemoguće je da su poslanici DSS-a glasali protiv, za to vam ne treba poslaničko iskustvo.
Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o sprečavanju sukoba interesa poslanička grupa DS-a doživljava kao nastavak seta antikorupcijskih zakona koji su doneti za prethodne tri godine. Znači, posle Zakona o javnim nabavkama, Zakona o finansiranju političkih stranaka, Zakona o budžetskom sistemu, poreskom postupku i poreskoj administraciji, carinskog zakona, Zakona o duvanu,  danas se pred nama nalazi zakon o sprečavanju sukoba interesa.
Dakle, nastavljamo praksu ovog parlamenta da se borimo protiv korupcije kao pojave u vršenju javnih ovlašćenja i ono što su naše sugestije, što je sadržina naših amandmana, jeste da se borba protiv tog zla vodi na način koji će biti striktan, dobro organizovan, na način na koji će odredbe zakona biti primenjive.
Mislimo da je na ovakav način definisana organizacija razuđena, dakle, ustanovljava se 180 samostalnih i nezavisnih organa po opštinama. Postoji nekoliko problema u tom smislu. Kada lokalne samouprave, odnosno skupštine opština, koje su definisane tako da u njima sede predstavnici političkih stranaka, budu birale članove opštinskih odbora, tada dolazimo u situaciju da će ti odbori biti politički strukturisani.
Tu nemamo ovaj vanpartijski deo koji imamo u predlogu republičkog odbora gde Vrhovni sud, Advokatska komora i Srpska akademija nauka i umetnosti predlažu članove, nego imamo situaciju da ćemo imati ispolitizovane odbore na lokalnom nivou, koji će biti po volji određene skupštinske većine na nivou skupštine opštine, u zavisnosti od toga kako je ta skupštinska većina strukturisana.
Tu postoji opasnost da primena ovog zakona bude u političkom smislu motivisana i politički obojena, što svakako ne bi trebalo da se dogodi i u tom smislu mi smo amandmanski intervenisali i pozivamo vas da podržite amandmane koje smo podneli.
Pored toga, postoji problem osnivanja, dakle nemamo jasno definisano osnivanje opštinskih odbora, odnosno način na koji se oni strukturišu, nemamo definisane predlagače i postavlja se problem kriterijuma sa članstvom u opštinskim odborima i dovršenost kriterijuma i za članstvo u republičkom odboru.
Dakle, imamo kriterijume u odnosu na one članove koje predlaže, odnosno bira Vrhovni sud, ali kod onih koje predlaže Srpska akademija nauka i umetnosti prosto nemamo do kraja dorečeno da li se vezuju ti kriterijumi za godine radnog staža, da li se vezuju za kompetentnost u određenim oblastima, i nije nam to najjasnije.
Mi smo predložili da u tom republičkom odboru, odnosno telu koje se bavi borbom protiv konflikta interesa, budu zastupljena sva tri nivoa vlasti (dakle, zakonodavna, izvršna i sudska vlast), u smislu predlaganja lica koja će biti članovi organa. Uz poštovanje kompetentnosti koju poseduju njeni članovi, prosto u tehničkom smislu se postavlja pitanje da li će SANU moći da odgovori na adekvatan način u potpunosti obavezi koja je pred njom kao predlagačem.
Obaveza jeste da se na jedan visokoprofesionalan način borimo svi zajedno, dakle svi organi i sve vrste vlasti, protiv korupcije, odnosno protiv potencijalne korupcije, jer ovaj zakon preventivno deluje i ne sankcioniše korupciju, nego saseca korene, odnosno mogućnosti korupcije. U tom smislu, mnogo bi bolje rešenje bilo jedan organ sa visokoprofesionalnim sastavom koji će praktično centralizovano, jer ovde je neophodna centralizacija iz razloga koje sam naveo, da prati problem sukoba interesa na nivou cele Republike.
Mislimo da je preskupa primena ovog zakona i u tom smislu smo predložili neke amandmane. Republički odbor ima devet članova i za njega se predviđa sedam prosečnih zarada. Opštinskih odbora ima, odnosno biće negde, 169 imamo opština, osnivaju se pokrajinski odbori, znači, oko 1.000 ljudi u Republici Srbiji će raditi taj posao.
Ukoliko se bude sledio kriterijum, možda će biti negde veći kriterijumi, veća primanja, nego što imamo u republičkom odboru, može da nam se dogodi da nekoliko hiljada prosečnih plata bude (dakle, to je jedna industrija, to je jedna ogromna fabrika) izdvojeno iz budžeta za rad ovih odbora, a da je jedina sankcija za postojanje konflikta interesa moralnog karaktera.
Uobičajeno je u praksi drugih zemalja da pored moralnih sankcija, dakle, javnih opomena, ovde imamo javnu preporuku za razrešenje, postoji i novčana, odnosno materijalna sankcija, ukoliko dođe do kršenja odredaba zakona. Dakle, ukoliko je neko bio član upravnog odbora, a nije mu bilo dozvoljeno po zakonu da bude član određenog upravnog odbora, onda taj iznos koji je stekao u tom upravnom odboru, obavezan je da vraća u budžet.
Ta vrsta sankcionisanja postoji u uporednom pravu i mi predlažemo da se i ta vrsta sankcionisanja uvede da bi zakon mnogo snažnije mogao da interveniše, jer, nažalost, u Srbiji se sankcija javne preporuke ili javnog prozivanja nekog funkcionera za jedan dan prosto izriče stalno od mnogih medija i čini mi se da to nije sankcija koja može izazvati preveliku bojazan kod lica koja su rešena da prekrše, odnosno da uđu u sukob javnog interesa.
Što se tiče upravnih odbora, mislim da bi tu trebalo da budemo vrlo jasni. Predložili smo da se ukine mogućnost da funkcioneri budu članovi upravnog odbora. Dakle, moramo biti decidni, jer tu nema razloga da ministri i javni funkcioneri, čak i narodni poslanici, budu članovi upravnih odbora. Prosto, kada uvodimo tu kategoriju limitiranja, onda nema razloga da ne idemo do kraja i da kažemo da članstvo u upravnom odboru nije kompatibilno sa vršenjem ministarske funkcije, jer član upravnog odbora NIS-a nije isto što i član upravnog odbora nekog malog preduzeća ili EPS-a, nekog malog preduzeća na nivou lokalne samouprave, nekog javnog preduzeća, možda komunalnog.
Ali, nezavisno od toga, suština velike uloge koju funkcioneri imaju kako na nivou izvršne vlasti u Republici, tako i u pokrajini, i na lokalnom nivou, jeste da je inkompatibilno sa tom ulogom vršenje poslova u upravnim odborima. U tom smislu, predlažemo da se ukine u potpunosti takva mogućnost.
Preporuke Saveta Evrope, Svetske banke, OECD-a išle su, između ostalog, i u tom pravcu da telu, odnosno organizaciji koja se bori protiv sukoba interesa treba dati i edukativnu funkciju. Dakle, kada već preventivno delujemo, tada mora postojati i mogućnost treninga, odnosno obučavanja ovih, preko 1.000 ljudi koji će se baviti prepoznavanjem konflikta interesa, sankcionisanjem konflikta interesa; 1.000 ljudi je ogroman broj.
Konflikt interesa nije potpuno jasna kategorija, nije jasna široj javnosti i sigurno je da nema u Srbiji u ovom trenutku 1.000 ljudi koji bi bili dovoljno obučeni i sposobni da na dovoljno kvalitetan i profesionalan način obavljaju taj posao i zbog toga, između ostalog, predlažemo da se redukuje broj organa, odnosno odbora koji će taj posao obavljati i da se to centralizuje, i jedino na taj način ćemo biti efikasni.
Ovako dolazimo u situaciju, kao kod Zakona o ispitivanju porekla imovine koji smo imali pre dvadesetak ili tridesetak godina, da se vrlo snažno polazi od deklarativnog opredeljenja da treba da se ispita poreklo imovine, a da se završi na nekoliko slučajeva koji su najmarkantniji i da do kraja ne bude konsekventno sproveden taj zakon.
Ukoliko uvodimo obavezu imovinske karte za izvršnu i za zakonodavnu vlast, onda nema razloga da to ne činimo i sa sudskom vlašću. Dakle, jedno je ono što je izuzeće sudija, jedno su oni instituti koji su pokriveni drugim zakonima, a drugo je činjenica da korupcija, nažalost, postoji i u pravosuđu, kao i u izvršnoj, najmanje u zakonodavnoj vlasti, pretpostavljam, zbog karaktera te vlasti, i smatramo da bi objavljivanje imovinske karte nosilaca sudske vlasti prosto bilo logično.
Dakle, na stranu izuzeće, na stranu ono što je unutar krivičnih zakona ili krivičnog procesnog zakonodavstva, ali ovo jeste nešto što bi sasvim sigurno doprinelo suzbijanju korupcije, odnosno suzbijanju konflikta interesa na nivou našeg pravosuđa. Mi smo kao poslanički klub u tom smislu predložili ove amandmane.
Slažem se da ne treba politizirati ovu raspravu, nego je treba bazirati na pokušaju da dođemo do zakona koji bi bio što primenjiviji, plašim se da nije dovoljno primenjiv ovako kako je definisan; dakle, da bude jeftiniji u primeni, nego što je predviđeno Predlogom zakona. Pozivam sve poslaničke grupe da u tom smislu podrže naše amandmane i pozivam predstavnike Vlade da podrže naše amandmane. Hvala lepo.
Dovoljno je da gospodin Dačić pročita odredbu člana 97. stav 2. Poslovnika, koja kaže: "Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe." Naravno, to pravo ima i ovlašćeni zastupnik poslaničke grupe.
Gospodine Dačiću, znam da vama nije uvreda ukoliko spomenu SPS u kontekstu korupcije. Nama jeste uvreda ukoliko spomenu DS u kontekstu korupcije. Osvrnuo bih se samo na tezu da je problem što nije donet zakon o sprečavanju konflikta interesa. Prvo, u ovoj skupštini je u prethodnom sazivu doneto preko 150 zakona. Druga stvar, donet je čitav niz antikorupcijskih zakona: Zakon o javnim nabavkama, Zakon o budžetskom sistemu, o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o finansiranju političkih stranaka, Carinski zakon, Zakon o duvanu itd.
Još stotine zakona su pred ovim parlamentom, ukoliko želimo, a želimo svi, čini mi se, da harmonizujemo naše pravo sa pravom Evropske unije. Još stotine zakona treba da donese i sledeći saziv parlamenta. Besmisleno je pitanje zašto nije donet u prethodnom sazivu. Doneto je preko 150 i doneće se, nadam se, i u ovom sazivu mnogi zakoni koji su u interesu ove države.
Gospodine Dačiću, malo je otužno kada vi pričate o konfliktu interesa. Vaš predsednik Skupštine je bio direktor "Jugopetrola", vaš predsednik Vlade je bio ekskluzivni izvoznik pšenice, sin vašeg predsednika je od nošenja gajbica stekao diskoteku, a verovatno je od nošenja gajbica njegova ćerka stekla televiziju. Molim vas, nemojte nas vi učiti o konfliktu interesa.
Pogrešno je protumačio moje izlaganje.
Zahvaljujem se gospođi predsedavajućoj i zaista neću. Kada sam ukazivao na povredu Poslovnika, naveo sam koji je to član Poslovnika i pročitao ga. Gospodin Dačić očigledno nije dovoljan kapacitet da nauči napamet Poslovnik i da ga citira korektno. Molim ga da onda uradi kao i ja, pošto i ja ne mogu da ga naučim napamet, ja ga nosim i pročitam ono što u Poslovniku piše. Ukoliko Dačić misli da od Dragana Tomića, Mirka Marjanovića, Živka Šoklovačkog i njima sličnih ima većih simbola korupcije, onda to služi na čast i njegovoj stranci.
Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman podneo sam zbog toga da bi se precizno definisala sredstva za radiodifuznu ustanovu Televizija Novi Sad, odnosno Radio-televizija Novi Sad i predlažem da se u članu 4. stav 1. alineja 1. procenat 18,6 poveća na procenat 26,29, i u alineji dva procenat 28,0 zamenjuje se procentom 33, s obzirom da nije izvršen deobni bilans, odnosno deobni bilans je predložen Vladi Republike Srbije i nalazi se pred Vladom Republike Srbije, deobni bilans odnosi se na razgraničenje Radio-televizije Srbije, odnosno RTB i RT Novi Sad.
Podsećam vas na izuzetno tešku materijalnu situaciju Radio-televizije Novi Sad, pre svega zbog toga što je teško stradala u bombardovanju. Sa Radio-televizije Novi Sad emituje se program na osam jezika, a postoje samo dva studija, i to neuslovna. S obzirom na to da je u Radio-televiziji Novi Sad zaposleno 1.453 ljudi, ističem da ovim predlogom zakona nije rešeno pitanje finansiranja RT Novi Sad; ukoliko bi se u 2004. godini to finansiranje vršilo na teret budžeta AP Vojvodine, ne bi bilo moguće obezbediti novih milijardu 177 miliona i 690 hiljada na osnovu ovih stopa koje su predložene, te je potrebno izvršiti ovu vrstu korekcije.
Takođe, bilo je potrebno da se u članu 7, samo ću se kratko osvrnuti, pošto se sada radi o članu 4. izvrši razgraničenje sredstava od 3 milijarde i 200 miliona dinara na 820 miliona dinara za RT Novi Sad, a ostatak od nekih 2,5 miliona dinara za RT Beograd, odnosno RTS. Napominjem da je zbog broja zaposlenih radnika u toj ustanovi koja se nalazi u teškoj materijalnoj poziciji zbog tehničkih uslova neophodno da se njihov materijalni status definiše na ovakav način, odnosno povećanjem stopa iz člana 4. Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je čudna konstrukcija kada prebacite narodnim poslanicima što neće podržati zakon u načelu, a podnose amandmane. Osnovno, elementarno pravo poslanika po Poslovniku i po Ustavu jeste da koriguju zakon.
Obaveza ministra jeste da uvaži narodne poslanike, posebno kada narodni poslanici repliciraju na njegovo izlaganje ili kada ga čekaju dva sata u poslaničkim klupama da razgovaraju sa njim, odnosno da im izloži koncepciju budžeta. Mislim da smo krenuli lošim putem ukoliko će izvršna vlast na ovakav način da reaguje i da negira narodnim poslanicima pravo podnošenja amandmana.
Podnosimo amandmane zato što smatramo da će oni poboljšati tekst predloga zakona. U ovom slučaju radi se o 1.453 zaposlena radnika Televizije Novi Sad. Radi se o televiziji, o instituciji koja je ruinirana za vreme bombardovanja i radi se o tome da ne želimo i nemamo nameru, niti imamo razloga da verujemo u obećanja, ukoliko ta obećanja nisu inkorporisana u predlog zakona.
Smatramo da bismo na ovakav način, odnosno povećanjem stopa na 18,78, odnosno 33,33 mogli da rešimo pitanje finansiranja radiodifuzne ustanove TV Novi Sad i zato predlažem ovakav amandman. Zbog toga molim ministra da predlozima poslanika priđe sa više uvažavanja, jer su ti predlozi usmereni ka poboljšanju, pre svega, teksta Predloga zakona.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se prvo zbog konstatacija koje su se u nekoliko navrata ponovile za ovom govornicom oko materijalnog položaja sudija. Materijalni položaj sudija jeste mnogo dostojanstveniji nego što je bio 2000. godine; plata od 27.000 dinara jeste u kvalitativnom smislu pomak, jeste dostojanstvenije danas biti sudija nego što je to bilo pre tri godine u Republici Srbiji i to je nešto što ne možemo osporavati.
S druge strane, tačno je da je položaj zaposlenih u pravosuđu znatno lošiji u odnosu na sudije. Dakle, višestruko lošiji i da je to stvaralo tenzije u pravosuđu. Nismo saglasni sa tim da je ovo najbolji način da se promeni, odnosno da se poboljša položaj zaposlenih u pravosuđu, jer Predlog zakona definiše da se od naplaćenih taksa 50% koristi za poboljšanje materijalnog položaja sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, sudskog osoblja i osoblja u javnim tužilaštvima.
Dakle, spominje se osoblje, ali bez ikakvog striktnog kriterijuma, bez ikakve garancije na koji način će ta sredstva biti raspodeljena u odnosu na osoblje u sudovima i u tužilaštvima. Dakle, ne pružaju se garancije i čini mi se da je ovo zakon pre svega marketinškog karaktera a i rešenje koje je moglo sačekati donošenje budžeta, odnosno moglo se na drugi način, mnogo striktnije, mnogo preciznije, mnogo jasnije, sa garancijama definisati potreba za poboljšanjem položaja zaposlenih u pravosuđu.
U tom smislu insistiramo na tome da je položaj sudija mnogo bolji, da treba da se pobošlja položaj osoblja, ali ne vidimo da je ovo rešenje - i ne vidimo da treba Skupština Republike Srbije u ovom trenutku kada Svetska banka definiše koji su kriterijumi, koji su prioriteti da bi Republika Srbija ostvarila nekoliko stotina miliona dolara, što donacija, što kredita, kada je definisala da je potrebno da se donese zakon o stečaju, zakon o energetici, zakon o registraciji privrednih preduzeća, kada svi ti zakonski predlozi već postoje i kada su oni usaglašeni i sa međunarodnim organizacijama i sa Svetskom bankom.
Mnogo bi konstruktivnije bilo kada bi Vlada Republike Srbije predložila te zakone koji su od vitalnog interesa za građane Republike Srbije, koji zaista kvalitativno poboljšavaju materijalni položaj velike većine građana Srbije, nego da donosimo neke zakone, koji u marketinškom smislu dobro zvuče, ali u suštini ne znače poboljšanje položaja zaposlenih, odnosno ne pružaju nikakvu garanciju da će taj materijalni položaj biti bolji.
U svakom slučaju, svaki predlog zakona koji bude u kvalitativnom smislu značio poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu mi ćemo podržati, i podržaćemo napore Vlade da materijalni položaj sudija, zamenika javnih tužilaca i tužilaca koje je prethodna Vlada značajno unapredila i učinila to da je danas dostojanstveno biti sudija u Republici Srbiji nastavi takvu politiku.