Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, po članu 86. povlačim predlog za povlačenje prve tačke dnevnog reda - Predlog za razrešnje predsednika Narodne skupštine. Uvažavam stav predsednice Narodne skupštine.
S obzirom na atmosferu, s obzirom na ono što je izrečeno za ovom govornicom, s obzirom da su u ovoj skupštini mnogi poslanici glasali protiv zapisnika na koji nema nikakve primedbe, dakle, ova vrsta iracionalne atmosfere treba da se vidi na malim ekranima.
Zbog toga povlačim i predlog da se povuče druga tačka dnevnog reda - Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije i treća tačka dnevnog reda. Mislim da predlagačima treba dati priliku da se pokažu pred malim ekranima.

Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanici poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije danas se neće osvrtati na istorijske okolnosti pod kojima je Srbija faktički izgubila suverenitet na Kosovu i Metohiji. Nećemo se osvrtati ni na politički avanturizam od pre nekoliko godina, koji je doveo do okolnosti koje danas imamo, niti ćemo se osvrtati na to ko je potpisao Kumanovski sporazum. Danas je to najmanje važno i danas političke koristi od pitanja Kosova i Metohije niko ne sme niti treba da ima.
Ono za šta se kao koalicija zalažemo, a što može da se sabere u rečenici, koju je jednom napisao Ivo Andrić, da su ratovi makar i najduži samo protresli pitanja, zbog kojih se zaratilo, a rešavanje tih pitanja je ostavljeno za vremena nakon sklapanja mira, jeste naša platforma i ono što danas želimo da uradimo.
Mi smo verovatno u goroj situaciji nego što bi se moglo i zamisliti, bez faktičkog suvereniteta, bez prisustva naših državnih organa na Kosmetu. Danas je Kosmet najgore mesto za život u Evropi. Danas jedino u Čaglavici, Gračanici, Goraždevcu deca u školu idu bornim kolima i to je verovatno jedino mesto u Evropi gde deca ne mogu da izađu na ulicu u strahu od smrti ili od sakaćenja, samo zbog toga što su drugačije nacionalnosti ili veroispovesti.
Deklaracija koja se danas nalazi pred nama nudi garantovanje suvereniteta Republike Srbije na Kosmetu, princip nedeljivosti teritorije Republike Srbije. To je princip koji ćemo ugraditi i u budući republički ustav i to je princip od koga sigurno nećemo odustati.
Ova deklaracija nudi i zaštitu prava Srba i saradnju svih republičkih organa sa međunarodnim organizacijama u zaštiti neposredne fizičke egzistencije našeg naroda u našoj južnoj pokrajini. Nudi zaštitu i zalaže se za zaštitu kulturne baštine našeg naroda, koja nije samo baština srpskog naroda, nego je baština cele zapadne civilizacije. Insistira i zalaže se za ukidanje onih akata koji su ukinuli pravni sistem na Kosmetu, koji su ukinuli pravnu sigurnost na Kosmetu, koji su doveli do legalizacije terorističke aktivnosti OVK i do uzurpacije imovine kako Srba na Kosmetu, tako i srpskih pravnih lica sa teritorije ostatka Republike Srbije.
Ova deklaracija vrlo čvrsto garantuje naše opredeljenje za put u evropske integracije i u Evropsku uniju, koja je najbolji mehanizam za rešavanje pitanja Kosmeta i vrlo čvrsto se zalaže za demokratsko i multietničko društvo na Kosmetu. To su valjda i standardi međunarodne zajednice i bez toga valjda nebi ni Evropa ni svet funkcionisali na način na koji funkcionišu.
Ova deklaracija se vrlo jasno zalaže za povratak 250.000 raseljenih lica na teritoriju Kosmeta. Sigurno je da neće biti moguć povratak svih njih i sigurno je da neće postojati raspoloženje kod svih raseljenih lica da se posle tako traumatičnih iskustava vrate na Kosmet. Ali je sasvim sigurno da milje u kome se deca ubijaju, u kome imamo preko 1.500 mrtvih u poslednje dve godine pod administracijom međunarodne zajednice, govori u prilog tome da je vrlo teško opredeliti se za povratak, posebno u one sredine koje su multietničkog karaktera i koje nisu isključivo naseljene Srbima i drugim nealbanskim življem.
Ova deklaracija traži jedinstven pristup međunarodne zajednice u odnosu prema Haškom tribunalu, traži da se na jedinstven način, kao što se sudi Srbima i kao što se podižu optužnice protiv Srba, sudi i Albancima, koji su počinili ratne zločine i koji danas predstavljaju i visoke državne funkcionere na Kosmetu, predsednike nekih političkih stranaka, poslanike u kosovskom parlamentu, koji su okrvavili ruke i koji u civilizijskom smislu ne zaslužuju da budu akteri političke scene u našoj južnoj pokrajini.
Naša politika jeste da ne može biti razgovora, niti pregovora, a čuli smo ovde da se neko zalaže za pregovore. Ne zalažemo se za pregovore, niti pregovora može biti bez obezbeđivanja standarda multietničkog života na Kosmetu. Bez garantovanja fizičke egzistencije našeg življa tamo sigurno se ne može razgovarati o konačnom statusu Kosmeta.
Ali, dijaloga mora biti i on mora biti konstantan. Naša politika dijaloga, i sa albanskim političkim partijama na Kosmetu i sa predstavnicima Skupštine Kosmeta, sa predstavnicima međunarodne uprave na Kosmetu, sa svim relevantnim međunarodnim organizacijama, od Saveta bezbednosti preko Evropske unije, jeste nešto od čega ne možemo odustati.
Jedino dijalog može dovesti do onih rešenja za koja se ova deklaracija zalaže. Mi smo to opredeljenje za dijalog pokazali i kroz podršku srpskim političkim strankama, kroz učešće i povratak na opštinskim i pokrajinskim izborima na Kosovu i Metohiji. To smo pokazali i kroz zalaganje da srpska nacionalna zajednica uzme učešće u privremenim institucijama samouprave, iako je bilo jasno da tamo, osim šikaniranja i diskriminacije, nemaju čemu da se nadaju. Ali, učešće u političkom životu Pokrajine jeste jedan od preduslova, jeste jedan vrlo snažan znak i signal međunarodnoj zajednici da mi od tog učešća i od Kosova i Metohije apsolutnom nemamo nameru da odustanemo.
Naša delegacija, delegacija ove skupštine, imala je priliku pri poseti Vašingtonu da se uveri da takva politika i te kako donosi rezultate i da je ideja o nezavisnosti Kosova nešto što više u međunarodnoj zajednici nema prohodnost i apsolutno nema onaj tretman koji je imala pre više od dve godine.
Deklaraciju, koja se nalazi pred nama, čuli smo ovde danas, podržaće velika većina poslanika i velika većina poslaničkih grupa, kako opozicinih tako i pozicionih u Skupštini Srbije. Ali, najsnažniji signal bio bi u ovom trenutku kada bi svi narodni poslanici u Skupštini Srbije podržali ovu deklaraciju. Najbolji signal, najveće ohrabrenje Srbima, dakle našem narodu na Kosovu i Metohiji jeste da Republička skupština jednoglasno prihvati deklaraciju koja predstavlja platformu, koja predstavlja jasno opredeljenje Republike Srbije da od naših sunarodnika i od naše južne pokrajine nismo odustali.
Ukoliko to mogu Albanci, a svaki put oni mogu da se dogovore i svaki put se dogovore u Skupštini Kosova i Metohije o pitanjima koja su od nacionalnog značaja, ne vidim razlog i ne vidim da iko može imati dovoljno političke hrabrosti da i u Republičkoj skupštini ne prodre ono što u ovom trenutku predstavlja jedinu nacionalnu platformu za odnos Srbije prema Kosovu i Metohiji.
Samo su dva pitanja od nacionalnog značaja i samo dva pitanja oko kojih danas u Srbiji mora postojati konsenzus: prvo je ulazak u Evropsku uniju, a drugo je pitanje Kosova i Metohije. Nije važan redosled. Važno je da su to dva najznačajnija i najprioritetnija pitanja.
Zato, u ime poslaničkog kluba DOS - Reforma Srbije ne zahtevam, ne urgiram, već molim sve narodne poslanike u Skupštini Republike Srbije da ovaj put, i makar samo ovaj put, glasamo jedinstveno i da makar samo ovaj put glasamo jednako o pitanju koje je od ključnog nacionalnog značaja.
Među nama su danas ovde, iskoristio bih priliku da ih pozdravim, i poslanici Koalicije "Povratak" u kosovskom parlamentu. Da li neko od nas zna koliko ima političkih partija u Koaliciji "Povratak"? Ne zna i ne treba da zna. Zašto? Zato što se ti ljudi bore, svakoga dana, na Kosovu i Metohiji za opstanak srpskog naroda tamo i zato što se ti ljudi bore i u Skupštini Kosova i Metohije, u najlošijim uslovima koje je moguće zamisliti, za opstanak srpskog naroda i za opstanak onog srpskog zrna koje će opredeliti opstanak Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije. Tako danas, kao što izgleda Koalcija "Povratak", treba da izgleda i Skupština Srbije. Nejedinstvo je nešto što danas sebi ne možemo da priuštimo. Hvala. (Aplauz prisutnih poslanika u sali.)

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, evo kako to često biva u ovoj skupštini, vrlo često se rasprava o personalnim pitanjima ponovo vraća na raspravu o institucijama koje smo pre toga zakonima konstituisali. Ali ono što je važno naglasiti jeste da treba da odamo priznanje Odboru za finansije, bilo je mnogo različitih tonova da li Odbor za finansije treba da bude zvaničan predlagač Saveta Narodne banke Srbije, odnosno guvernera Narodne banke Srbije.

Dakle, Odbor je u tom smislu uradio izuzetno kvalitetan posao i osnovni princip kojim se Odbor vodio, pored principa koji su predviđeni Zakonom o Narodnoj banci, dakle da se moraju predložiti eminentni stručnjaci iz oblasti bankarstva, odnosno iz oblasti makroekonomskih odnosa, isto tako jeste i da budu ljudi koji su nestranački orijentisani.

I zaista, ukoliko se baci pogled na biografije uglavnom profesora univerziteta koje je Odbor za finansije predložio, dakle, profesora dr Pavla Petrovića, do profesora Boška Živkovića, prof. dr Zorana Popova, prof. dr Dejana Šoškića, videćemo da se zaista radi o ljudima koji imaju ne samo iskustva univerzitetskog karaktera, dakle naučnog iskustva, nego se radi o ljudima koji su se i te kako oprobali u praksi i i te kako oprobali u različitim međunarodnim institucijama.

Isti je slučaj sa predlogom Odbora za finansije da za guvernera Narodne banke Srbije bude izabrana dr Kori Udovički i sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da ćemo, kada izaberemo novog guvernera, odnosno kada gospođa Kori Udovički preuzme ovu dužnost, imati guvernera koji je u poslednjih 20 godina najkompetentniji guverner Narodne banke.

Kada govorimo i postavljeno je u nekoliko navrata formalno pitanje ko razrešava prethodnog guvernera, mi moramo da naglasimo da smo Zakonom o Narodnoj banci konstituisali jednu novu instituciju, da se ovaj parlament ne izjašnjava o prethodnoj instituciji, odnosno o Narodnoj banci Jugoslavije, kako smo imali prema prethodnom zakonu, nego da je ovaj parlament donošenjem Zakona o Narodnoj banci Srbije ustanovio jednu novu instituciju u kojoj je neophodno, da bi počela da funkcioniše, odnosno da bi ispunila svoj smisao, treba konstituisati i osnovne organe upravljanja; dakle, Savet Narodne banke Srbije i guvernera Narodne banke Srbije. Savet koji, pored kontrolnih funkcija, ima izuzetno značajne funkcije u donošenju odluka uovoj instituciji i guvernera koji treba da bude ključni čovek.

Gospođa Udovički, kao što smo naglasili, jeste jedan od najkompetentnijih guvernera u zadnjih dvadesetak godina, a verovatno i više. Radi se o osobi koja je diplomirala u Beogradu, a magistrirala i doktorirala na Jejlu, osobi koja ima mnogo komparativnih iskustava i koja se kao ekspert MMF bavila oblašću makroekonomije i to bavila primenjenom oblašću makroekonomije, upravo na primeru naše zemlje, odnosno našeg regiona. Zbog toga možemo da kažemo da se radi o osobi koja će na izuzetno kvalitetan način da odradi svoj posao.

U tom smislu treba naglasiti da će gospođa Udovički sasvim sigurno sačuvati i onaj stepen samostalnosti i nezavisnosti kao nestranačka ličnost, a kao takva je došla u Vladu, dakle kao stručnjak MMF, a ne kao neko ko je predložen od bilo koje političke stranke, da će sačuvati tu nezavisnost i da će na najkompetentniji mogući način očuvati stabilnost naše valute, odnosno voditi Narodnu banku.

Pitanje guvernera i politike Narodne banke Srbije, pre svega u monetarnoj oblasti, to ne može biti personalno pitanje, ne može se uspešnost te politike svoditi na opredeljenje kakva je ličnost na čelu te institucije, nego može biti pitanje generalne politike i monetarna politika jeste, pre svega, uslovljena generalnom politikom i bez generalne politike i bez neophodne minimalne koordinacije, ali koordinacija koja po prirodi stvari postoji, ne može postojati normalna i zdrava makroekonomska politika u jednoj državi.

I ovo što smo imali do sada, ova stabilnost valute, nepostojanje inflacije, jeste pre svega politička odluka, odraz političke volje da nikada više ne doživimo ono što smo kao država preživljavali 1993. godine i gospođa Udovički jeste jedan od garanata da će tako i biti.

Isto tako i isto to mogu da obezbede da će takva politika biti predloženi članovi Saveta Narodne banke Srbije. Ukoliko obratimo pažnju kako na njihove specijalizacije, odnosno na to na koji su način i kojim temama završavali diplomske studije, branili magistarske radove, ali isto tako radili i doktorske disertacije i objavljivali članke, vidimo da se radi o ljudima čija je kompetentnost snažno utemeljena u njihovim biografijama i da se radi o ljudima koji takvom kompetentnošću garantuju da će politika Narodne banke Srbije biti u potpunosti konzistentna i na nivou najboljih tekovina onoga što je ostvareno u prethodnih više od dve godine.

Kada obratimo pažnju na članke i na predavanja, ovi eksperti su to držali na različitim međunarodnim institutima i na različitim međunarodnim univerzitetima, kada obratimo pažnju na naslove tih radova, dakle, makroekonomska stabilizacija, alternativni pristup, makroekonomska analiza jugoslovenske ekonomije, kada obratimo pažnju na to sa kojim su ovi ljudi ministarstvima sarađivali, vidimo da će sasvim sigurno iskustvo koje su u praksi do sada imali biti dovoljno da se obezbedi da Narodna banka Srbije od prvog dana počne da funkcioniše u potpunosti u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci, dakle kao institucija koja je nezavisna i kao institucija koja će moći dovoljno dosledno da vodi, odnosno da bude osnovna poluga makroekonomske politike u ovoj zemlji.

Ono što je neobično važno naglasiti jeste da su ova rešenja Odbora za finansije pre svega zasnovana na stručnosti, odnosno na tome koliko zaista ovakvi predlozi i ovakva opredeljenja mogu biti odlučujući prilikom odlučivanja i konstituisanja osnovnih organa Narodne banke Srbije.

Što se tiče gospođe Udovički, mi smo mogli da obratimo pažnju i da vidimo da je ona na izuzetno kvalitetan način obavljala i svoj posao kao ministar energetike. Dakle, u tom smislu radi se o osobi koja je kao član Vlade pokazala visoku odgovornost kao profesionalac, koja je kao član Vlade pokazala veoma dobar osećaj za to šta je strateški interes, a šta je globalni interes našeg društva i radi se o takvoj osobi, kada je budemo podržali i kada budemo pritisnuli ovo zeleno svetlo za njen izbor, sasvim sigurno zbog toga se nećemo pokajati.

Izbor za Savet jeste izbor za grupu ljudi čiji je, prema Zakonu o Narodnoj banci Srbije, staž limitiran samim zakonom; dakle, predsednik Saveta bira se na pet godina, jedan član Saveta na četiri godine, jedan na tri, jedan na dve i jedan član Saveta na jednu godinu. Taj princip koji smo uveli u Zakonu o Narodnoj banci omogućiće da taj savet funkcioniše na način na koji će kontinuirano biti praćena makroekonomska politika, odnosno stabilnost valute koja će biti zacrtana kao politika i da to neće zavisiti od toga kada je koja politička struktura na vlasti. Neobično je važno da mandat tih članova prevazilazi mandat Skupštine, odnosno poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji iznosi četiri godine.

Njihov mandat iznosi pet godina i predstavlja dovoljan preduslov da Savet Narodne banke neće slediti dnevnu politiku, nego će čuvati stabilnost naše valute, odnosno činiti ono što je zaista i osnovna uloga Narodne banke Srbije, odnosno nacionalne banke u svakoj državi, a to je da bude kamen temeljac privrede te države i da bude institucija koja svojom monetarnom politikom obezbeđuje da ta država bude u privrednom i ekonomskom smislu zdrava.

Ono što smo mi iskusili kao država, što smo imali 1993. godine, hiperinflaciju i problem hiperinflacije, jeste nešto što je sasvim sigurno duboko traumatizovalo naše stanovništvo i ponekad su odjeci onoga što smo tada imali, a koji su vezani za personalna rešenja, prevazilazili racionalan momenat prilikom opredeljivanja da zaista Narodna banka Srbije, guverner i Savet Narodne banke Srbije treba da budu ti koji će na osnovu zakona moći da obave ovu važnu dužnost, a nezavisno od toga kako će biti personalno opredeljenje, odnosno koja imena će biti izabrana, pod uslovom da ta imena za sobom nose ljude koji su u profesionalnom smislu superiorni i koji su dovoljno nezavisni, da se ne može sumnjati u to da će na kvalitetan način taj posao obaviti.

Ovakva kombinacija za koju se Odbor za finansije opredelio, visokih profesionalaca, a verovatno najboljih profesionalaca u ovoj oblasti kojima Srbija u ovom trenutku raspolaže, garantuje da ćemo imati akademski nivo, budući da će Savet činiti pet univerzitetskih profesora i da će guverner biti neko ko je doktorirao na najeminentnijem američkom univerzitetu i sasvim sigurno na jednom od najeminentnijih svetskih univerziteta. Pored toga akademskog nivoa, obezbediće se stabilnost koja je preko potrebna u periodu tranzicije, stabilnost koju podrazumevaju makroekonomski tokovi koji su nam neophodni.

Konstituisanje ove Narodne banke jeste preduslov da se oni ekonomski zakoni koje ćemo donositi u narednom periodu, a koji se tiču pre svega spoljnotrgovinskih odnosa, nadovezuju na one zakone koje je ovaj parlament već doneo, zakone o ručnoj zalozi, hipotekarnom obezbeđenju, lizingu i zakone koji podrazumevaju odnos naših privrednih subjekata, kako pravnih tako i fizičkih lica i privrednih subjekata međunarodno-pravnog karaktera.

To iskustvo pomoći će harmonizaciji propisa koje ovaj parlament treba da donosi u ovoj oblasti. Sasvim je sigurno da Narodna banka Srbije može imati u našem parlamentu pouzdanog partnera. Mi očekujemo da ćemo i u samoj Narodnoj banci imati pouzdanog partnera, a pre svega partnera čija će uloga biti konsultantska i partnera koji će svojom nezavisnom, ali u isto vreme odgovornom pozicijom, koja podrazumeva brigu za stabilnost naše valute, biti nešto što je opredeljujući momenat kod izglasavanja ova dva najvažnija organa koja moraju egzistirati da bi naša valuta bila onako čvrsta kao u prethodnih nešto više od dve godine.

U isto vreme, ova pozicija garantuje da štampanje novca ili nekontrolisano razuzdavanje inflacije, kakvu smo imali 1993. godine, neće moći da bude mehanizam za pojačavanje privrednih kretanja, niti će moći biti mehanizam za osiromašenje stanovništva, nikada više. Činjenica da se članovi Saveta biraju na pet godina govori u prilog tome da će ova institucija biti i kontronla institucija, ali u isto vreme institucija koja će voditi monetarnu politiku u ovoj oblasti.

Kada bude bila izabrana neka sledeća vlada, ostaće ovi članovi samom činjenicom da njihov mandat prevazilazi mandat poslanika Narodne skupštine, a koji je četiri godine, jer članovi Saveta imaju mandat od pet godina pa naniže. Ta činjenica sasvim sigurno i pouzdano govori u prilog tome da će članovi Saveta biti ti koji će moći tu kontrolnu funkciju da obavljaju, odnosno da neće biti osuđeni na dnevno-političke reakcije i na reakcije koje bi bile ishodovane, odnosno iznuđene bilo čim drugim, osim interesom same privrede i nacionalnim interesom da dinar bude stabilna valuta i da dočekamo ulazak u Evropsku uniju 2007. godine i preuzimanje evra, kao država koja može samo da doprinese stabilnosti evropske valute, a ne kao država čiji je status, odnosno čija je valuta problematična.

U tom smislu, hramonizacija naših propisa sa propisima Evropske unije sasvim sigurno će biti praćena kroz delatnost Narodne banke i kroz ono što Narodna banka, kao kontrolna institucija, vrši, a to je u svakom slučaju i kontrolna funkcija u odnosu na izvršnu vlast, i funkcija pomoći parlamentu u opredeljivanju onoga što je naša legislativa koju u narednom periodu treba da donesemo i koju smo definisali kao ključnu legislativu koja se nadovezuje na ekonomske potrebe naše privrede.

Dakle, doneli smo Zakon o koncesijama, Zakon o lizingu, treba da donesemo zakon o spoljnotrgovinskim arbitražama, zakon o stečaju, treba da izmenimo zakon o preduzećima, i kroz primenu Zakona o privatizaciji i kroz stabilno tržište možemo da budemo konkurentna država i za strane ulagače. Zato su neophodni svi preduslovi koje smo do sada imali.

Nova struktura sudova, a pre svega trgovinskih sudova, koji treba ta strana ulaganja da obezbede, mehanizmi obezbeđenja potraživanja, kako založno pravo, tako i hipotekarno pravo, takođe su mehanizmi koji omogućavaju da se uz malo ulaganja postigne veliki ekonomski efekat, kao i kroz Zakon o lizingu i zakone koji su definisali agencije, od Agencije za strana ulaganja do Agencije o hartijama od vrednosti.

Naravno, zakon koji nas očekuje, zakon o stečaju, treba da olakša da se jasnije i mnogo brže definiše razlika između preduzeća koja mogu zdravo da posluju i da opstanu na osnovu tržišnih zakona i preduzeća kojima na tržištu nije mesto i koja svojim višegodišnjim tavorenjem u nekom statusu konvalidacije poslovanja, odnosno u statusu stečaja ne mogu da se izbore na osnovu zakona ponuda i tražnje i na osnovu zakona tržišta da ostanu na tom tržištu kao relevantan faktor.

Narodna banka Srbije jeste u tom smislu institucija koja obezbeđuje još jedan mehanizam koji pomaže da strana ulaganja budu izvesnija i obimnija. Pored pravne sigurnosti koja je neophodna, pored političke stabilnosti koja je takođe neophodna da bi to funkcionisalo i da bi naša država bila konkurentna prilikom stranih ulaganja, potrebna je nacionalna institucija koja može na dovoljno nezavisan i kompetentan način da definiše monetarnu politiku i da tu monetarnu politiku sačuva. Ona je mehanizam koji omogućuje da Vlada, uz partnerski odnos sa Narodnom bankom i Skupštinom, ostvari ono što su naši ideali, a pre svega spoljnotrgovinski ideali.

U tom smislu, mi kao koalicija poklanjamo puno poverenje ovom predlogu Odbora za finansije, kako predlogu za članove Saveta, tako i predlogu za guvernera Narodne banke Srbije. Nama nije potreban ni Savet ni guverner koji bi sledili dnevno-političke porive ili dnevno-političke motive. Potreban nam je Savet i guverner koji mogu samostalno, nezavisno, sa punim autoritetom da se postaraju da naša moneta bude stabilna, da sačuvaju nezavisnost ove institucije.

Mi takav autoritet i takvu nezavisnost očekujemo i sa ovog mesta, kao parlamentarna većina, garantujemo novom upravljačkom timu Narodne banke Srbije. Dakle i onim ljudima, profesorima koji čine ovaj savet, koji zaista predstavljaju intelektualnu elitu, odnosno u ekonomskoj oblasti najsuperiornije mozgove u Srbiji danas, tako i gospođi Udovički, koja se nije dokazala samo kao naš ministar, samo u funkcionisanju kao ministar energetike, gde je pokazala zavidne rezultate i jedan od rezultata biće sigurno zakon o energetici, koji će ovaj parlament doneti u septembru mesecu, nego što je najvažnije i u MMF-u, i na terenu onoga što možemo da nazovemo međunarodno tržište rada, odnosno međunarodno tržište mozgova. Mi smo zahvalni da je jedan od takvih mozgova danas među nama i da ga predlažemo za guvernera NBS.

 

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 81. predlažem da Skupština u toku vanrednog zasedanja radi do 20 časova, svaki dan, i predlažem, na osnovu člana 137, da rasprava o amandmanima na svih pet tačaka dnevnog reda traje tri minuta.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predložili smo ove tri tačke i definisali predlog na ovakav način zbog toga što je to praktično bio jedini zakonom moguć način da se ponovo Skupština izjasni o poverenju ili nepoverenju tri člana Saveta Radiodifuzne agenicije.
Napominjem da je u članu 29. Zakona o radiodifuziji jasno definisano da Skupština može na predlog Saveta ili na predlog najmanje 20 narodnih poslanika razrešiti člana Saveta u sledećim slučajevima, i pod tačkom 3) kaže - ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata člana Saveta nastupila neka od okolnosti iz člana 25. ovog zakona.
To je nešto što danas treba u toku rasprave da utvrdimo. Ovoj sednici prethodio je i zahtev gospodina Cekića, kao predsednika Saveta Radiodifuzne agencije, a prethodila je i rasprava pred Odborom za informisanje i kulturu i pred Zakonodavnim odborom, koji je dao svoje mišljenje o pravnim segmentima ovog problema.
U javnosti smo imali priliku poslednjih nekoliko nedelja i čak meseci da prisustvujemo osporavanju izbora tri člana Saveta Radiodifuzne agencije. Ono što mi sugerišemo i način na koji ćemo nastojati da oblikujemo ovu raspravu jeste da se ona mora odvijati u dva pravca. Prvi pravac jeste raspravljanje o statusu gospodina Cekića i gospodina Cvetkovića, kao članove Saveta radiodifuzne agencije, a drugi pravac jeste raspravljanje o statusu gospodina Radenovića, iz vrlo jednostavnog razloga: u javnosti se mnogo govorilo o biografijama i mnogo se diskutovalo o izboru gospodina Cekića i gospodina Cvetkovića. Prošlo je gotovo tri meseca otkako su oni izabrani za članove Saveta, a u zakonu je predviđeno da mora da postoji formalni uslov javnosti u kome mora biti rok u kome moraju biti izložene biografije članova. Taj rok, predviđen zakonom, iznosi 30 dana. Taj formalni uslov Skupština nije ispoštovala i u proceduralnom smislu se izjasnila bez tog roka od 30 dana.
To ne može biti osnov za odgovornost gospodina Cekića i gospodina Cvetkovića. Oni ne mogu biti razrešeni na osnovu toga. Vrlo jasno član 29. definiše koji su uslovi za razrešenje članova Saveta. Dakle, nesposobnost za obavljanje funkcije ili nastupanje okolnosti iz člana 25. - izvršenje krivičnog dela ili ukoliko postanu funkcioneri skupštinske ili izvršne vlasti, ukoliko su akcionari, vlasnici ili zaposleni u nekim radiodifuznim preduzećima ili ukoliko su bliski rođaci takvih lica. To su razlozi na osnovu kojih može nastupiti sankcionisanje članova Saveta razrešenjem.
Sasvim je izvesno da gospodin Cvetković i gospodin Cekić ni na koji način nisu mogli uticati na Skupštinu da definiše rok, odnosno da ostavi taj rok od 30 dana za uvid javnosti u njihove biografije.
Međutim, već gotovo 90 dana, gotovo tri puta duže, u javnosti postoji rasprava o njihovim biografijama. Njihove biografije su izložene javnosti i procedura koja se odvijala pred Zakonodavnim odborom i Odborom za kulturu i informisanje i današnja rasprava pred Skupštinom, predstavlja apsolutno po zakonu dovoljan uslov da se ta kandidatura smatra u potpunosti validnom. Taj rok, u kome je potrebno da se ispoštuje javnost, više nego dva puta, gotovo tri puta je duži nego rok koji je predviđen zakonom. U tom smislu se i Zakonodavni odbor opredelio, a i Odbor za kulturu i informisanje, da je potrebno da se ponovi zakonom predviđena procedura u Skuštini, da bi se kandidatura ova dva člana Saveta Radiodifuzne agencije smatrala u potpunosti u skladu sa Zakonom o radiodifuziji.
Oko trećeg člana, gospodina Radenovića, bilo je dileme u javnosti da li postoje formalne prepreke za njegov izbor u Savet Radiodifuzne agencije i Skupština danas treba, na osnovu validnih podataka, zvaničnih podataka, da se opredeli da li gospodin Radenović ispunjava formalne uslove za članstvo u Savetu Radiodifuzne agencije ili ne. Nespojivost sa članstvom, prema članu 25, može biti: ukoliko se radi o funkcioneru političke stranke, funkcioneru u nekom od oblika vlasti i ukoliko se radi o izvršiocu krivičnog dela koje ga čini nepodobnim za članstvo u Savetu.
Razrešenje je moguće ukoliko je prilikom kandidovanja za ovu funkciju član Saveta, odnosno kandidat za člana Saveta podneo o sebi neistinite podatke, odnosno skrivao neke podatke u svojoj biografiji. Na nama je, kao Skupštini, da se opredelimo da li je to bio slučaj ili ne i da se na kraju glasanjem opredelimo o tome da li i gospodin Radenović uživa podršku ove skupštine ili ne.
Dakle, napominjem da ova rasprava mora ići u dva pravca, jer do sada nije bilo sa formalnog stanovišta nikakvog osporavanja kandidature gospodina Cvetkovića i Cekića, samo proceduralnog dela za koji je Skupština odgovorna i koji će današnjom raspravom i sutrašnjim glasanjem biti prevaziđena, dok za gospodina Radenovića treba da utvrdimo da li postoje i kakvi su to navodi u javnosti koji bi, eventualno, osporavali podatke koje je on podneo u svojoj kandidaturi. Te podatke, odnosno ta dokumenta danas moramo imati u vidu.
Za nas kao Skupštinu, kao zvanični organ, kao najviši organ vlasti u ovoj državi, kao predstavnike naroda koji je nosilac suvereniteta, jedino zvanični dokument, jedino dokumenti institucija ove države mogu biti validni.
Zašto je neobično važno da se konačno konstituiše Savet Radiodifuzne agencije i da se konačno prestane sa mnogo rasprava i sa politizacijom ove teme? Sudbina državne televizije, odnosno sudbina RTS-a koji postaje javni servis i koji je, po Zakonu o radiodifuziji, postao javni servis, sudbina nekoliko hiljada zaposlenih u RTS-u i u Televiziji Novi Sad, koja je deo RTS-a, jeste u našim rukama, odnosno u rukama Saveta i zato mi tom savetu moramo dati neprikosnoveni autoritet u regulisanju ove oblasti.
Zakon o radiodifuziji, takođe, predviđa i zaštitu dece od sadržaja koji mogu biti štetni za njihov moralni, fizički ili intelektualni razvoj. Na nama je, kao poslanicima i kao Skupštini, odgovornost da taj zakon konačno počne da se u potpunosti primenjuje u praksi.
Mi u ovom trenutku imamo potpunu pravnu konfuziju. Zakon je stupio na snagu, zakon važi. Nije u prelaznim i završnim odredbama predviđena mogućnost da se prebrodi eventualni vremenski raskorak između trenutka kada je zakon počeo da važi i trenutka kada u potpunosti počinje da se primenjuje, pogotovu u onom delu koji se odnosi na obaveze radiodifuznih servisa, odnosno radio stanica i televizijskih stanica i onog dela koji se odnosi na rad Saveta Radiodifuzne agencije.
Ovaj zakon predviđa i zabranu govora mržnje, ovaj zakon predviđa i zabranu trovanja mentalnog stanja ove nacije. Ovaj zakon predviđa zaštitu autorskih prava, ovaj zakon predviđa potpuno regulisanje, inače potpuno konfuznog, nasleđenog konfuznog stanja u medijima koji već dugi niz godina postoji u Srbiji.
Na nama je, kao Skupštini, da ovom savetu obezbedimo potpuni autoritet. Ovo je jedini formalni način na osnovu koga se može raspravljati o Savetu, odnosno pojedinim članovima Saveta Radiodifuzne agencije i pozivam vas da ovoj raspravi pristupimo krajnje odgovorno i ozbiljno.

Poštovano predsendištvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 81. Poslovnika Narodne skupštine predlažem da danas sednica traje do 20 časova.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, koliko je ova tačka dnevnog reda važna i koliko je zaista bilo važno da danas produžimo sednicu, pokazuje i glasanje gospodina Šormaza, poslanika Demokratske stranke Srbije, koji je podržao naš predlog da se radi do 20,00 sati. Mislim da je neobično važno da bar one kolege koje su pripadale izvornom DOS-u podrže ovu inicijativu, da konstitušemo ovu komisiju i da ta komisija počne da funkcioniše. Hvala lepo.

Evo, kolegi Cvetkoviću je dosta često Demokratska stranka bila u ustima i poslanički klub DOS-a, da se osvrnem na to blato, poštovani kolega, kada govorimo o tome, prvo moramo da vodimo računa na koji način razgovaramo o ljudima koji nisu prisutni.
U ovom slučaju su to članovi Visokog saveta pravosuđa. Kad 0optužujemo te ljude, npr. gospođu Brkić i gospodina Ostojića, mislim da je neobično važno da se zna pravo na repliku, da se zna da su i gospođa Brkić, kao predlog za predsednika Okružog suda u Novom Sadu i gospodin Ostojić, kao predlog za načelnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu, snažno podržani od Demokratske stranke Srbije.
Dakle, pustite te priče, ni ribe ni devojke, pustite te priče - kratkog pamćenja i kratke pameti, to je već uvredljivo. To je nešto ... ko se rve u blatu i ko se nalazi u blatu je najmanje na vama da to procenjujete.
Ono što vidimo pred sobom, kao predlog, jeste predlog koji sadrži dva dobra principijelna opredeljenja. Kod opredeljenja za predloge u okružnim sudovima vidimo da su 90% predloga zapravo ljudi koji su radili u sudovima, najčešće sudije opštinskih sudova i poneki advokat. To je pristup koji možemo da podržimo.
Kod predloga za sudije opštinskih sudova takođe između 70% i 80%, koliko smo na brzinu izračunali, ljudi koji su predloženi jesu iz sudova ili su bili stručni saradnici ili su bili advokati ili su bili ljudi koji su na drugi način vezani za pravosuđe i to je takođe konstruktivan pristup i taj pristup možemo da pozdravimo.
Saglasan sam da i kada govorimo o tome ko kom režimu pripada i da li se partijski kadruje ili ne, 90% i nešto preko 90% ljudi koji se predlažu ovde za sudije okružnih sudova ili sudije opštinskih sudova jesu bili ili sudije ili stručni saradnici pre 2000. godine, dakle, jesu ljudi koje je Skupština u prethodnom sazivu izabrala. Molim vas, molim i kolege iz SPS-a da to imaju u vidu, da kada govorimo o tim ljudima zaista vodimo računa da će to doći do njih, da ti ljudi imaju porodice, da ti ljudi imaju dostojanstvo i ne verujem da žele da ih dovedu u poziciju da ih danas neko sumnjiči za partijsku pripadnost, niti je to bitno, ko je kada predložen, u kom sazivu. Mislim da te vrste diskusija, da li se partijski kadruje ili ne, jesu demantovane upravo predlozima ljudi koji su bili u pravosuđu i mnogo pre 2000. godine.
Ono na šta bih se osvrnuo, posebno kao predlozi jesu predlog za gospodina Kadriju Habilja, koji je predložen za sudiju Okružnog suda u Novom Sadu. Slažem se sa nekim od prethodnih govornika da je bilo potrebno u ovakvom materijalu da se naznači, posebno kod ljudi koji su bili u pravosuđu, koliki je bio stepen potvrđenih presuda, odnosno procenat potvrđenih presuda. Gospodin Kadrija, ili gospodin Habilj, ne znam koje je prezime, je prošle godine imao izuzetno veliki procenat potvrđenih presuda, ali pretprošle godine je to bilo oko 52-53% i to je nešto što ga ne kvalifikuje za napredak sa stepena sudije opštinskog suda, ili sudije okružnog suda, i molim da se Skupština posebno izjasni, zato izdavajam gospodina Kadriju Habilja.

 Da nastavim, ali ću brzo završiti, neću vam oduzeti puno vremena. Gospodin Dejan Živković, koji je spominjan za ovom govornicom, jeste uputio ovoj skupštini 9.6.2003. godine skupštinskom Odboru za pravosuđe i upravu obaveštenje da je odustao od prijave za konkurs za izbor sudije Opštinskog suda u Pirotu zbog ličnih razloga, tako da molim da se Skupština i o ovome posebno izjasni i da uvažimo ovaj predlog kandidata, da ne bude izabran, a on se nalazi u predlogu Visokog saveta pravosuđa.
Dobili smo i predlog da gospodin Slavko Trajković bude predložen za Trgovinski sud u Leskovcu. Tu takođe predlažem da se Skupština posebno izjasni, neka saznanja koja mi posedujemo ne govore u prilog tome da bi gospodin Trajković potpuno izvesno obavljao, na najkvalitetniji način ovu funkciju, ali ostavljamo vreme do Dana za glasanje narodnim poslanicima iz Leskovca da provere da li postoji ta vrsta pravne podobnosti, odnosno stručne podobnosti gospodina Trajkovića da obavlja taj posao.
Tražim da se Skupština posebno izjasni i o jednom predlogu za razrešenje. Radi se o gospodinu Zoranu Vinčiću, sudiji Opštinskog suda u Rumi. Naime, one informacije koje smo dobili mi, a koje su dobili i svi poslanički klubovi, a i Odbor za pravosuđe, i još neke dodatne informacije govore u prilog tome da postoji osnovana sumnja da nisu svi formalni uslovi bili ispoštovani kod postupka za razrešenje gospodina Vinčića i tražim da se Skupština i o tom predlogu posebno izjasni. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, motiv za spajanje rasprave ova tri zakona jeste suštinski ista priroda ove problematike, dakle, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izmene Zakona o porezu na promet i zakon o kontragaranciji. To jesu u suštini zakoni fiskalne i makroekonomske prirode i to je bio jedan od ključnih razloga zašto je rasprava o ovim predlozima zakona spojena.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izmena Zakona o porezu na promet, zakon o kontragaranciji donose nekoliko novina, nekoliko usklađivanja i preciziranja sa u međuvremenu donetim zakonima, pre svega sa Zakonom o finansijskom lizingu, a donose ravnomernije poresko opterećenje za različite socijalne kategorije stanovništva. Donose neka poreska oslobođenja na artikle, za koje smo se oduvek i zalagali, odnosno deklarativno tvrdili da su, odnosno da ne mogu biti tretirani kao roba i kao sva druga roba, ali tako je bilo kod knjiga i kod dnevne štampe; mislim da je izuzetno dobro to što ovaj predlog zakona predviđa da se porez na publikacije, a pre svega je to važno zbog stručne literature, i porez na dnevnu štampu, a da važno zbog povećane zavisnosti medija i zbog mogućnosti tržišta, odnosno da kvalitet u toj oblasti zahvaljujući manjem opterećenju dođe do izražaja.
Dakle, zakon o izmenama Zakona o poreskom postupku je važan utoliko što precizira neke momente koji se vezuju za obezbeđenje potraživanja države kao poverioca, odnosno ukoliko postoji založno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar koje smo ustanovili jednim od zakona koji je bio u toku redovnog zasedanja, dakle, tačno je predviđeno na koji način je moguće da se izvrši obezbeđenje ili da nije neophodno da se izvrši oduzimanje pokretne stvari, utoliko što je i svrha ovog instituta da se kroz zadržavanje ovih stvari ostvaruju prihodi i da se kroz korišćenja sredstava obezbeđenja isplaćuju obaveze, odnosno ta obaveza koju dužnik ima prema poveriocu.
Slično je i sa neuknjiženim nepokretnostima, odnosno čak možda većina nepokretnosti u Republici Srbiji nije uknjižena, nije bila u režimu zemljišnih knjiga, izmenama, odnosno donošenjem Zakona o katastru i premeru nepokretnosti nije dramatično poboljšana situacija, jer u tom smislu na mnogim područjima imamo sistem tapija i nemamo dovoljno obezbeđenja potraživanja, odnosno ne postoje mehanizmi kojima bi se to obezbeđenje moglo ostvariti.
Ovaj zakon predviđa, između ostalog, i na koji način se vrši zaplena takvih nepokretnosti kod kojih ne može uknjiženjem da se ostvari založno pravo i ne može da se ostvari obezbeđenje na potraživanju pa ni obezbeđenje potraživanja države na osnovu poreskog opterećenja.
Produženje roka za evidenciju nepokretnosti, odnosno evidneciju imovine koja prelazi 20 miliona dinara, obezbeđuje ravnomernije poresko opterećnje, ostavlja više vremena onim građanima koji su najbogatiji, koji imaju najveću platežnu moć da prijave svoju imovinu nezavisno od toga da li se radi o nepokretnim stvarima, o imovinskim pravima, o akcijama, o pokretnim stvarima i da se na taj način, na osnovu te odredbe, na osnovu takvog opredeljenja izvrši provera da li prijava koju su ti poreski obveznici dali u vezi prijavljivanja imovine, odnosno prijavljivanja prihoda odgovara stvarnom stanju stvari i istini. Na taj način se stvaraju uslovi da to poresko opterećenje bude ravnomernije i da budu više opterećeni oni građani čija je platežna sposobnost veća, odnosno čija je imovina veća.
Dakle, radi se o procesu. Ovo sasvim sigurno nije utvrđivanje porekla imovine, ali isto tako sasvim sigurno je pravednije nego kada bismo zanemarili tu razliku u primanjima, i opredeljuje jedan mehanizam koji će omogućiti ne za sve, ali za dobar deo naših građana koji imaju veliku platežnu moć ili veliku imovinu ali ne prijavljuju sve svoje prihode, da budu podvrgnuti oštrijoj finansijskoj disciplini.
Kod izmena Zakona o porezu na promet neobično je važno da su od poreza na promet oslobođene knjige, časopisi, štampa štampani mediji, štampane publikacije, to je dobro i sa načelnog stanovišta, opredeljivanje poreza za knjige ili opredeljivanje poreza za dnevnu štampu, kao da se radi o nekoj drugoj robi, sasvim sigurno nije principijelno. Neobično je važno da publikacije, posebno dnevna štampa, budu što manje fiskalno opterećene i da na taj način kroz što veću fiskalnu nezavisnost ostvare i neposrednu i faktičku nezavisnost i u tom smislu ova odredba sasvim sigurno doprinosi takvom procesu.
Do sada smo imali situaciju da su komisije, koje su na nivou Vlade, odnosno na nivou Ministarstva formirane, opredeljivale za koje se publikacije naučnog, stručnog ili umetničkog karaktera ne plaća porez, što je za sobom nosilo nekoliko posledica koje nisu bile pozitivne. Dakle, prvo, preveliko administriranje u toj oblasti, koncentracija administracije u oblasti u kojoj ona ne treba da postoji; dalje, mogućnost arbitriranja u krajnjoj liniji kod donošenja takvih odluka, jer kad su odluke pojedinačne a donose se u oblasti gde se hiljade publikacija svake nedelje ili svakog meseca štampaju u Srbiji, neminovno za sobom povlači ili nemogućnost dovoljno studioznosti prilikom opredeljivanja oslobađanja od poreza, ili, čak, mogućnost arbitrernosti koja u tolikoj masi publikacija ne mora biti namerna.
U tom smislu ovaj proces omogućava da oni artikli naučno-umetničkog karaktera koji treba da budu oslobođeni, budu oslobođeni poreza i omogućava da na tržištu knjiga i na tržištu štampe publikacije budu jeftinije, što će sasvim sigurno povećati opšti kulturni nivo, ili nadajmo se, kulturni nivo našeg stanovništva.
Dalje, ovaj zakon prilagođava opredeljivanje plaćanja poreza na promet u skladu sa institucijom finansijskog lizinga, koju smo takođe uveli na nekoj od poslednjih sednica redovnog zasedanja. Finansijski lizing po svojoj prirodi, sam po sebi, omogućava da se bez velikog ulaganja ili bez ikakvog ulaganja novca dođe u posed savremenih mašina, savremene opreme, da se kroz korišćenje tih savremenih mašina ili savremene opreme stiče dobit, da se isplaćuje naknada na osnovu tog postupka.
Ali činjenica da se radi o instituciji koja je izuzetno povoljna i omogućuje privređivanje bez velikog ulaganja, govori u prilog tome da ne bi bilo konsekventno da se i ova oblast ne pokrije porezom na promet, odnosno da ova oblast ostane neoporezovana - po prirodi stvari ona ne može imati beneficirani odnos u odnosu na imovinu koja se već nalazi u svojini i ne bi bilo prirodno da je tako.
Zakon o kontragaranciji jeste zakon koji se vezuje za obavezu Republike Srbije da bude kontragarant u garanciji koja je opredeljena za izgradnju puteva u Republici Srbiji i ti iznosi su signifikantni, dakle, radi se o 76 miliona evra, pod izuzetno povoljnim okolnostima za izgradnju puteva i za izgradnju infrastrukture u Republici Srbiji. Znamo da je razvoj privrede, odnosno jedan od preduslova za razvoj privrede sasvim sigurno i razvoj infrastrukture i u tom smislu možemo da kažemo da i oko ovog zakona nema dileme da li ga treba podržati ili ne.
Dakle, sva ova tri zakona po svom obimu nisu velika, ali svaki od njih donosi izvesno kvalitativno poboljšanje u našem zakonodastvu; s obzirom na preciziranje instrumenata poreske politike, tako i s obzirom na oslobađanje nekih izuzetno važnih argikala od plaćanja poreza, ali sigurno i zbog toga što omogućava razvoj infrastrukture, odnosno omogućava veće i pravednije opredeljivanje poreskog opterećenja u odnosu na nivo socijalne razvijenosti određenih struktura našeg stanovništva.
U tom smislu poslanički klub DOS - Reforme Srbije podržaće ove zakone. Hvala lepo.

Predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da parlament radi na javnim sednicama, da pojasnimo neke stvari. Dakle, u periodu od 1997. do 2000. godine praktično svake godine je bio po jedan poginuli građanin na sportskim utakmicama, a u periodu od 2000. do 2003. godine samo jedan u tri godine. Dakle, prosek govori u prilog tome da je mnogo više smrtnih slučajeva bilo za vreme prethodnog režima nego za vreme ovog, iako to ne bih vezivao, za razliku od kolege Mirčića, za bilo koju vlast. Ovi izgredi postoje u svim državama i to je nešto na šta se mora reagovati.
Istine radi, 1998. godine priveden je 251 navijač i podneto 163 prekršajne prijave, što je apsolutni rekord u zadnjih sedam, odnosno osam godina, i taj trend je posle 2000. išao naniže a ne naviše. Što se tiče oštećenih prevoznih sredstava imali smo slučaj da je 1998. godine oštećeno 16 prevoznih sredstava, 1999. godine 18, 2000. sedam, 2001. godine 11, 2002. godine 11, dakle u prvoj godini 100% manje, a u druge dve godine 50% manje oštećenih vozila.
Ukoliko pravimo paralelu sa aktuelnim režimom koji postoji u Republici Srbiji, a kažem da to nije ispravno, jer nasilje na sportskim utakmicama je nešto što se pojavljuje svuda i protiv čega svaka država mora da reaguje, napomenuću da nisu članovi i simpatizeri stranaka DOS-a od tih koji su bili kreatori i učesnici vandalskih ispada, posebno proteklih nekoliko meseci.

Ovo je bila replika.
(Predsedavajuća: Replika narodnom poslaniku Miloradu Mirčiću.)
Tako da vas molim da to ne vezujemo za politički momenat i da se strogo držimo podataka koje nam statistika nalaže. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko bismo konsekventno analizirali stanje u poljoprivredi, vrlo  brzo bismo došli  do gospodina Mirka Marjanovića, do "Progresa", do pšenične afere i do situacije kada je predsednik Vlade bio eksluzivni uvoznik i izvoznik pšenice, ali to ne bi bio odgovoran pristup. Tema današnje prve tačke dnevnog reda jeste izbor novog ministra poljoprivrede i toga treba svi zajedno da se držimo.
Ekspertski pristup koji je obećan, a koji smo pokazali prilikom predloga da gospodin Stojan Jevtić bude novi ministar poljoprivrede, sigurno je posledica činjenice da je potrebno, radi teških zadataka koji postoje pred ministrom poljoprivrede u Vladi Srbije, da bude angažovana najstručnija osoba, osoba od visokog profesionalnog integriteta.
Stanje u poljoprivredi koje je istorijski uslovljeno, dakle, neprofitabilne sorte koje se gaje kod nas, nisko akumulativna grana privrede, suša kao akutni problem, dakle, sve to iziskuje da čovek koji ima iskustva i u nauci i u upravi, ali i u privredi, preuzme kormilo Ministarstva poljoprivrede.
Dakle, uspešnost, ukoliko samo letimično bacite pogled na biografiju gospodina Jevtića, jeste ključni termin koji vezuje sve tačke u njegovoj karijeri i sve oblasti koje je tokom karijere kao ekspert i kao naučnik, ali i kao praktičar pokrivao. Dakle, karijera univerzitetskog nastavnika, karijera direktora Instituta za istraživanje u poljoprivredi, karijera čoveka koji je bio zamenik ministra poljoprivrede u prelaznoj vladi, a posle toga savetnik predsednika Vlade za oblast poljoprivrede, karijera čoveka koji je i u praksi pokrivao oblast poljoprivrede i pokazivao izuzetno velike rezultate, uostalom, čoveka koji je i naučno i kroz međunarodne simpozijume obrađivao i oblast suše, odnos suše i biljne proizvodnje, jeste, dakle, karijera koja upravo Srbiji u ovom trenutku i na ovom mestu treba. Shodno tome, ovaj predlog je danas pred Republičkom skupštinom.
Ono što možemo očekivati, ukoliko pratimo razvojni put gospodina Jevtića, ono čime se bavio i rezultate koje je pokazao kao ekspert, jeste da možemo očekivati promenu strukture u poljoprivredi; možemo očekivati uložene napore u to da se svi raspoloživi vodotoci, reke, akumulacije, potoci iskoriste da bi se situacija sa sušom poboljšala; dalje, restrukturisanje "Srbija voda"; kreditiranje posebno onih grana koje su izrazito profitabilne, koje mogu da obezbede izvoz naše robe u inostranstvo i mogu biti uspešan produkt koji se u inostranstvu izvozi i harmonizacija, što je neobično važno. Dakle, čovek koji je organizovao mnoge međunarodne simpozijume, izdavao članke u inostranstvu, jeste čovek koji treba da harmonizuje naše propise, kako sa propisima Evropske unije, tako i sa propisima Svetske trgovinske organizacije.
Dakle, vratimo se svi zajedno na temu, nemojmo se vraćati u vremena u kojima je poljoprivreda bila isključivo način i resurs iz koga je vladajuća garnitura mogla da se bogati, i to bez ikakve ograde i bez ikakvog formalnog osnova, vratimo se na temu, a tema je gospodin Jevtić.
Ukoliko zaista želimo dobro našoj poljoprivredi, nećemo se baviti frazom i demagogijom, nego isključivo time da li je kandidat koga je Vlada predložila dovoljno kvalitetan da preuzme ovo mesto, a poslanički klub DOS - Reforma Srbije je ubeđen da jeste. Hvala lepo.

Kao predsednik zakonodavnog odbora, samo da skrenem pažnju koleginici Milojević, bez ulaska u neko repliciranje, može se kolektivnim ugovorima regulisati prava i obaveze zaposlenih, ali nikada ne delatnosti, tako da ne da nije u skladu sa zkonom, nego je protivzakonito kada hoćete kolektivnim ugovorima da regulišete nešto što je isključivo zakonodavna nadležnost i zato se Zakonodavni odbor tako opredelio.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, sam način donošenja ovog zakona može da bude paradigma onoga što pokušavamo da u ovom parlamentu i u Vladi postignemo u ove protekle dve godine, prilikom donošenja zakona i prilikom definisanja novih normativnih akata kojima se regulišu naročito važne oblasti društvenog života.
Dakle, konsultovanje, kako eksperata Svetske banke, OECD-a, UNICEF-a, tako i oko 9.000 što prosvetnih radnika, što predstavnika roditelja, što naučnika, prilikom izrade ovog zakona, govori u prilog tome da je predlagač nastojao da postigne što širi konsenzus stručne i naučne javnosti po ovom pitanju. Prilikom donošenja zakona je to neobično važno. Zato sam ubeđen da će ovaj zakon naići na odgovarajuću podršku u ovom parlamentu. Ovim zakonom podiže se relevantnost onoga što naša deca u osnovnim i srednjim školama uče.
Mi imamo problem horničnog, našeg obrazovanja onoga što je školska materija, prosta reprodukcija bez mnogo zaključivanja, bez učenja da đaci razmišljaju na logičan način, bez korišćenja onoga što su elementarna znanja koja će biti potrebna prilikom daljeg školovanja, dakle, upotrebljiva znanja, ne znanja koja će biti isključivo mehanička i koja će veoma brzo biti zaboravljena. Obrazovanje nastavnika jeste jedan od ključnih preduslova da bi se ovakav didaktički proces mogao razvijati, obrazovanje nastavnika, ne samo na nivou završenih visokih škola, nego i nanivou polaganja dodatnih ispita, na nivou dodatnih kurseva i na nivou stalnog obnavljanja onoga što prosvetni radnici moraju da poseduju, dakle poznavanja materije sa stanovišta onoga što je trenutni trend u svetu, sa stanovišta onoga što su najnovija dostignuća nauke u oblasti za koje on odgovara.
Standardi i evaluacija, znanje nakon toga biće sasvim drugačije. Primenom ovog zakona imamo đake koji će izaći iz srednjih škola i koji će biti spremni za univerzitet, đake koji će nakon završenog univerziteta moći da se pohvale i poznavanjem kategorija koje se vezuju za opštu kulturu, ne iskuljučivo za struku i ne isključivo za ono što je vezano za njihovo zvanje. Tržište, profesionalizacija jesu takođe pojmovi koje možemo da susretnemo u ovom zakonu. Nešto što je neobično važno. Definisanje onoga što je potrebno u širem društvenom kontekstu. Onaj stepen obrazovanja u kvantitativnom i kvalitativnom smislu, koji zadovoljava potrebe našeg društva. I profesionalizacija, menadžerskog kadra u školama, niti je nastavnik niti je direktor škole, niti obavlja jedan niti obavlja drugi posao na zadovoljavajući način, nego profesionalizacija ljudi koji će se tim menadžerskim poslom ubuduće baviti.
I praktično stvaranje nove strukture ljudi koji će biti specijalizovani upravo za to da vode prosvetne ustanove na odgovarajući način. Naši đaci ne poseduju dovoljna znanja. Ni iz informatike, ni iz ekologije, ni iz poznavanja ljudskih prava. Dakle, nešto što su danas osnovni preduslov da se možete nazvati građanima Evrope. I ovaj zakon takođe stvara uslove da se ta saznanja steknu na odgovarajući način i da se đaci obrazuju tako da komunikacija preko interneta bude uobičajeni način komunikacije onako kako je to inače u zemljama potpuno uobičajeno, koliko je uobičajen telefon ili neki drugi način komunikacije.
Devet godina obaveznog obrazovanja, takođe, ima svoje dobre strane. Donosi ono što zadovoljavaju, kako sa stanovišta opšte obrazovanosti stanovništva. Povećava se opšta obrazovanost, povećava se obrazovanost kvalifikovanih radnika, broj kvalifikovanih radnika, a uvažavaju se evropski standardi. Čini mi se da je Srbija jedna od izuzetno retkih zemalja koje ove standarde na ovaj način nije još primenila, i smanjuje se socijalna patologija koja je uvek obrnuto srazmerna u odnosu stepen obrazovanja stanovništva.
Dakle, devet godina koji su podeljeni u tri ciklusa, koji manje traumativno prelamaju period između prelaska koji danas imamo iz osnovne škole u srednje škole, i funkcionisanje nastave i ocenjivanja i obrazovanja, manje traumativno, više postepeno i sa više kontinuiteta nego što je to do sada bio slučaj. Profesionalna podrška koja se pruža kroz razvoj obrazovanja neće biti kada usvojimo ovaj zakon svedena na podršku administracije ili birokratizovana na način koji smo imali ranije slučaj. Dakle, da se na nivou ministarstva definiše sve ono što je kriterijum i sve ono što je potrebno da se zanovi u procesu obrazovanja, da bi proces obrazovanja bio kvalitetniji, nego se stvara mreža institucija, saveti i centri koji depolitizovani omogućavaju da edukativni proces bude što kvalitetniji.
Sam sastav saveta za usaglašavanje stavova po pitanju obrazovanja demantuje one koji govore u prilog tome da je sve skoncentrisano na nivou ministarstva i još uže da su sva ta ovlašćenja koja se odnose na odvijanje procesa obrazovanja vezana za ministra. Dakle, predstavnici kako ministarstva tako i lokalnih samouprava, nacionalnih manjina, crkvenih crkava, stručnih udruženja i asocijacija govore u prilog tome da se stavlja jasan akcenat na to da je oblast obrazovanja od šireg društvenog intresa i da na takav način moraju biti definisana i tela od kojih zavisi koliko će kvalitetan taj proces biti.
Takođe novi tip školskog programa koji se po logici stvari nadovezuje i na novi način funkcionisanja i ustanovljavanja standarda u ovoj oblasti, jeste nešto što u kontinuitetu prati zakon od prvog do poslednjeg člana. Ustanovljavanje licenci kao standarda za obrazovanje takođe je nešto što je potpuno ustaljena praksa u svetu. To je nešto što će doprineti da obrazovanje bude aktuelno, da bude aktuelizovano na način na koji će profesori sticati ta znanja i morati da prate tu oblast koju pokrivaju kao nastavnici, i da ta nova znanja, nova dostignuća primenjuju u nastavi i da ih prenose neposredno na svoje učenike.
Institucija učeničkog parlamenta, više kao markantan momenat, nego kao nešto što bi bila jedna od ključnih tačaka ovog zakona, jeste sigurno dobar pokušaj i dobar put, i nakon toga imamo instituciju studentskog parlamenta koji neposredno sledi nakon završavanja srednje škole, dobar put za razvijanje parlamentarnosti kod mlađih generacija, za ustanovljavanje standarda, ponašanja, uvažavanja drugog mišljenja, i sigurno sa druge strane uključivanja učenika u proces edukacije na način na koji oni mogu svojim sugestijama, svojim ukazivanjem razvojnog mišljenja sa nastavnim kadrovima da ukažu na ono što je neophodno. Zbog svega ovoga poslanički klub DOS - Reforma Srbije smatra da je ovaj predlog zakona preduslov za ustanovljavanje modernijeg, kvalitetnijeg i uspešnijeg obrazovanja i zbog toga ćemo glasati za ovaj zakon. Hvala lepo.