Pošto sam dobio jednu ljubaznu molbu da doprinesem restrukturiranju javnih preduzeća u Srbiji, podsetiću ovu Skupštinu i sada ću reći u ova dva minuta, koliko imam vremena, da sam više puta govorio kada smo razgovarali o Zakonu o javnim preduzećima i predlagao, upravo, donošenje, za početak, zakona o obavljanju poslova od javnog interesa, prvo. Drugo, treba restrukturirati javne sisteme na taj način da se odvoje operacije od infrastrukture. Pod infrastrukturom podrazumevamo, naravno, deo pruga, telekomunikacionu infrastrukturu u oblasti telekomunikacija, podrazumevamo aerodrom, u poljoprivredi podrazumevamo poljoprivredno zemljište, a operacije nad tom infrastrukturom su ono što treba da podstakne tržište.

Dakle, protiv toga smo da kada se izdvoje infrastruktura, infrastruktura privatizuje tako da postaje većinsko vlasništvo stranog kapitala. Mislim da većinsko vlasništvo mora da ima domaći kapital do iznosa od 51%, ali je moguće raditi privatno-javno partnerstvo i u skladu sa zakonom, a da država, na takav način, upravljajući infrastrukturom podstiče konkurenciju, podstiče operacije, podstiče one koji žele da ulažu i u avio saobraćaj, koji žele da ulažu u železnički saobraćaj, u telekomunikacije i da na takav način država i Vlada imaju mehanizme podrške razvoju i kroz razvoj javnih preduzeća.

O tome sam više puta govorio i odlično je da sam dobio priliku da to sada kažem ovde i vama, jer nisam stigao da u ovom delu govorim o tom segmentu, ali vidim da je kolega imao vrlo visoko razumevanje i vrlo visoko poštovanje za moje iskustvo i dao mi tu priliku. Hvala.

Pošto vidim da nema reakcije predlagača na ovaj, sasvim logičan, predlog i zaista mislim da ćemo se svi složiti da je potrebno prihvatiti ovaj amandman, kao još jedan od argumenata i to da smo već govorili o tome da je koleginica Gordana Čomić pre tri godine podnela jedan amandman koji ste vi evo danas prihvatili, i uključili ga u svoj zakonski predlog, a to je formiranje ministarstva za zaštitu životne sredine.

Samim tim što ste to prihvatili, prihvatili ste i to da ste pogrešili pre tri godine. Nemojte da ponavljate tu grešku i danas, prihvatite ovaj amandman, toliko je logično, sa definisanjem jedne važne nadležnosti za novo ministarstvo. Napravili ste tu grešku jer iz sopstvenih sujeta niste želeli da prihvatite amandman poslanice DS, ovog puta poslanici DS predlažem nešto što je sasvim logično i dovoljno argumenata smo za to čuli. Ukoliko to ne uspete, ne uspete da prevaziđete sopstvenu sujetu, zbog toga što to DS predlaže, mislim da dokazujete da je i ovaj zakon po treći put u ovom petogodišnjem ciklusu donet, tako što se ministarstva definišu na osnovu pojedinaca i pojedinačnih rešenja imena i prezimena u Vladi i budućih ministara.

Dakle, to sigurno nije sistemsko rešenje, mi pokušavamo da na ovakav način predložimo nešto što je sistemsko rešenje, nešto što će jasno definisati nadležnosti ministarstava, sutrašnjeg ministra, ali i svih narednih ministara koji moraju da brinu o budućnosti ove zemlje.

Meni je žao što nismo čuli ni jednu reč poslanika većine i predlagača koji bi dali odgovor na, evo, desetak pitanja.

Poslanica Aleksandra Jerkov je zajedno sa ostalim poslanicima poslaničkog kluba DS dala ovaj amandman sa ciljem da Direkciju za elektronsku upravu održimo u funkciji u okviru i u sastavu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Čuli smo od mandatarke da će ključni ciljevi biti podizanje nivoa elektronske uprave, investicije u IT sektoru i da će to biti veliki zamajac za podizanje BDP. Danas vidimo na koji način sistematski radimo upravo ka tom cilju. Mi taj cilj nećemo osporiti. Naravno da je neophodno i potrebno podržati sve talentovane mlade ljude koji imaju dovoljno potencija da razvijaju ovaj sektor u Srbiji, ali u Skupštini danas vidimo, a i juče vidimo, tri različiti interpretacije o tome šta je budućnost Direkcije za elektronsku upravu.

Ubeđen sam da je, pre svega, potrebno održati nivo integrativnosti u rešavanju potreba građana Srbije, na taj način što će se integrisati različite baze podataka u nadležnostima različitih ministarstava. Logično je da Direkcija ostaje u okviru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, zato što je tu najrazgranatija infrastruktura svih gradova i opština, sa svim potencijalom - ljudskim, komunikacionim, telekomunikacionim i prostornim; da je potrebno integrisati baze podataka koje imaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija; dati usluge, osnovne usluge, svim građanima Srbije na efikasan način, naravno, Ministarstvo zdravlja.

Mi sada ovde nemamo nikakav odgovor na to šta je budućnost ove direkcije, šta je budućnost čitavog ovog sektora, šta je budućnost ovako važnih funkcija potrebnih za građane Srbije.

Dakle, još jednom vas pozivamo da prihvatite ovaj amandman, iako ga je podnela DS, jer je to svakako dobro za građane Srbije.

Koleginica Jerkov je dala puno argumenata zbog čega je poslanički klub DS podneo ovaj amandman. Ponavljamo, Direkcija za elektronsku upravu je potrebno da ostane u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Nismo dobili nijedan odgovor, nijedan argument u toku današnje rasprave. Jasno je i čuli smo i ključne argumente. Najvažniji su građani koji čekaju u redovima za zdravstvene knjižice, za lične karte, za vozačke dozvole i za mnoga druga dokumenta, ali su važne i druge stvari. Važna je optimizacija rada svih lokalnih samouprava, svih kapaciteta državne uprave. Jasno je da 175 opština i gradova vrlo često imaju nekompatibilne informacione sisteme i da je potrebno imati jedinstven pristup elektronske uprave koja će integrisati sve te sisteme.

Šta to znači? Efikasnije korišćenje, kompatibilnost svih sistema, znači i uštedu novca, znači mnogo brži odziv i mnogo brži rad čitavog tog sistema. Zbog toga mi predlažemo jedan ovakav amandman koji će biti koristan za funkcionisanje ovako važno istaknutih ciljeva koje je istakla i mandatarka za predsednicu Vlade, govoreći o tome da će IT, da će elektronska uprava biti jedan od njenih važnih prioriteta.

Zaista je poziv, ili dajte odgovor, mislim da imate priliku da sada na glasanju prihvatite ovaj amandman, da prihvatanjem toga amandmana, našeg amandmana sa svim ovim argumentima, prosto izađete iz ovih nemuštih odgovora koje smo čuli proteklih dana o tome gde će biti u budućnosti koordinacija ovako važnog posla u Srbiji. Prihvatite ovaj amandman, izađite iz ovog problema na elegantan način, bez obzira na to što je DS ponudila ovo rešenje. Mislim da je to važno za sve građane Srbije, važno je i za efikasnu upravu, i lokalnu samoupravu, i državnu upravu. Ponavljam, najvažnije je za sve građane Srbije.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, treći po redu u ovom petogodišnjem ciklusu i mi smo ovde, na neki način, u svođenju računa za petogodišnju odgovornosti vlasti vaše većine, vaše koalicije koja se nije menjala u ovom periodu, ali očigledno da su se menjali pristupi i da je ta potreba da se tri puta menja Zakon o ministarstvima ili lutanje, ili nedoslednost ili nedovoljno sistema u tom radu.

Nema potrebe da vi nas ubeđujete kako je potrebno uvesti ključne promene kroz ovaj zakon, a to je formiranje novih ministarstava, ministarstvo za zaštitu životne sredine i ministarstvo za evropske integracije. Nema potrebe zbog toga što je koleginica Gordana Čomić već govorila - pa pre tri godine u ovoj istoj Skupštini upravo vama je predložen amandman za formiranje ministarstva za zaštitu životne sredine. Tada ste ga odbili, niste ga prihvatili. Evo, posle tri godine priznajete da ste napravili grešku i izlazite sa novim predlogom, potpuno istim koji smo kao DS i gospođa Gordana Čomić predlagali.

Dakle, to jeste potvrda, jer bih ja voleo da je ova vaša odluka izraz svesti o potrebi rešavanja ključnih stvari u kojima svi mi pojedinci i građani Srbije ne bi smeli da imamo različito mišljenje u svesti i potrebi rešavanja ekoloških problema u Srbiji, jer dišemo isti vazduh, pijemo istu vodu. Dakle, potrebno je naći tačku u kojoj možemo da razgovaramo na jedan civilizovan i pristojan način.

Zaštita životne sredine je odgovornost i očekujem odgovore u tom smislu - imali ste odgovornost, zašto to niste uradili? Mi ćemo odgovoriti – pa dobro, devedesete godine su godine prosperiteta u EU, najvećih evropskih fondova, kada su mogli biti iskorišćeni i kada su zemlje u tranziciji, pre svega centralne i istočne Evrope, koristile te fondove i rešavale ključne civilizacijske problem, propustili smo ih tada. Napravili smo propuste i 2000-ih godina. Pet godina nema ključnih iskoraka, a ja želim da govorim o tome na koji način svi mi možemo kao pojedinci da doprinesemo svesti o tome koliko je potrebno rešavati ovaj problem.

Dakle, imamo Vinču i neke kolege su pominjali - evo gori smetlište, kažu ne deponije, nego smetlište na Vični. Udišemo zajedno taj isti vazduh, svi zajedno imamo taj problem, imaju naša deca, i ne samo Beograd, nego i ostali gradovi koji nemaju rešene komunalne deponije. Dakle, možemo da se složimo oko toga da je to jedan od ključnih izazova – rešiti komunalne deponije, rešiti sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Jer, ako znamo da jedina tri grada na Dunavu u Evropi nemaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, a to su Novi Sad, Beograd i Smederevo, to govori o tome kakav je naš odnos prema vodama, i ne samo prema vodama, nego i zemljištu koje te vode natapaju i onome što se nama kasnije vraća kroz hranu i probleme koje imamo u smislu održivosti čitave nacije i našeg zdravlja nacije.

Dakle, možemo da se složimo oko toga da to jesu teme o kojima treba ozbiljno razgovarati na način da svako od nas da dovoljno doprinosa da bismo to kroz jačanje i kapaciteta lokalnih samouprava, kroz rad ministarstva za zaštitu životne sredine i ministra koji će imati dovoljno snage i dovoljno podrške, ali pre svega kroz potrebno jačanje svesti da su to teme koje nisu samo pitanje zdravlja pojedinaca, nego i moguća razvojna šansa. Dakle, to je prosto moguće uraditi zbog toga što će ta sredstva obezbediti kontinuitet u realizaciji tako važnih kapitalnih projekata koji se ne rade za godinu dana, ne rade se za dve godine, ne rade se za četiri, nego prevazilaze ciklus, demokratski ciklus svake izabrane i lokalne i centralne vlasti.

Na ovakav način, evo imamo dokaze, pet godina je iza vaše vlasti za vaše odgovornosti, kada podvučemo crtu ne možete da se pohvalite rezultatima, onako kako ne mogu da se pohvale ni prethodne vlade, ali mislim da je izuzetno važno preskočiti te cikluse od godinu dana, dve godine, četiri godine i obezbediti kontinuitet u realizaciji projekata, oko čega ne bi smeli da se sporimo. Dakle, toliko na temu ekologije, važnosti za formiranje ministarstva za zaštitu životne sredine.

Koleginica Nataša Vučković je govorila o našim predlozima i razmišljanjima vezanim za ministarstvo za evropske integracije, a ja ću govoriti, pošto nemam puno vremena, govoriću nešto na temu druge važne oblasti koju nosi ovaj Predlog zakona o izmenama Zakona o ministarstvima, a to je prenos nadležnosti u kontroli javnih preduzeća sa Ministarstva privrede na… Dakle, ovde je nama dostavljen predlog da se u delokrugu Ministarstva privrede prenosi odgovornost na Ministarstvo rudarstva i energetike u kontroli javnih preduzeća, pre svega EPS-a i „Srbijagasa“. Tu govorimo o toj vrsti doslednosti u kojoj smo pre tri godine imali izmeštanje te odgovornosti iz Ministarstva finansija na Ministarstvo privrede. Sada sa Ministarstva privrede prelazimo na Ministarstvo za rudarstvo i energetiku i to se radi isključivo o EPS-u i o „Srbijagasu“.

Dakle, niko nije pomenuo argument koji se ovde vidi, a ja bih voleo da predlagač da nešto više detalja vezanih za tu našu odgovornost, posebno u procesu evropskih integracija, za razdvajanje kontrole različitih ministarstava nad operatorima koji se bave infrastrukturom. Dakle, ako govorimo o primeru EPS-a i primeru EMS-a ili „Srbijagasa“ i operatora koji radi distribuciju gasa, mislim da bismo očekivali jedan argumentovaniji odgovor upravo na to pitanje zbog čega se izdvajaju i isključivo odgovornosti za EPS i „Srbijagas“, zbog čega se ta vrsta odgovornosti ne prenosi i vezano za ostala javna preduzeća.

Još jedno važno pitanje je i prenos nadležnosti vezanih za propise za privatno javno partnerstvo, za koncesiju. Sa Ministarstva telekomunikacija, o tome nismo čuli ni reči, se prenosi na Ministarstvo privrede. Dakle, očigledno je da ova pojedinačna rešenja, nedosledna, u proteklih pet godina tri puta menjana sa različitim nadležnostima, očigledno se prilagođavaju potrebama političke koalicije koja pregovara o mogućnosti da da nadležnosti pojedinim ministrima u ovim pregovorima. Dakle, jasno je da je ovo…

Zahvaljujem.

Prekršili ste član 154. koji kaže da predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, može da uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja.

Vi ste u minut do deset… Mene je zaista sramota da moram o ovome da govorimo na ovakav način. U minut do deset ste zakazali sednicu Skupštine gde ste bili iznenađeni da su naši saradnici predali predloge zakona poslanika Demokratske stranke u 9.59 časova, dakle u zakonskom roku, zakoni pripremljeni i 15 dana pre ovog zasedanja Skupštine.

Zatim ste, nespremni da čujete predloge zakona i onoga što je potrebno čuti i mislim da su to sve važne stvari za sve građane Srbije, odložili ovu sednicu, i u pravu je gospodin Šarović da ste samo odložili sednicu, niste zakazali novu, nego ste istog dana sa istim dnevnim redom, sa istim tačkama dnevnog reda odložili vreme zasedanja ove sednice. Bez obzira na to, naši predlozi su validni jer su predati pre početka, dakle 15.30 časova, i mislim da je potrebno da stavite mogućnost svim poslanicima koji su ove predloge podneli.

Dakle, zaista na ovakav način urušavamo instituciju Skupštine Republike Srbije. Mislim da je neophodno da date tu priliku, ako to želite i ako mislite da će to doprineti dijalogu u ovoj Skupštini, da će doprineti kvalitetu svih zakonskih rešenja, dozvolite raspravu i dozvolite ono što smo predložili u skladu sa Poslovnikom, jer ovakav način vođenja sednice Skupštine je samo još jedan od argumenata za našu inicijativu koju smo podneli, a to je vaša smena sa mesta predsednice Skupštine Republike Srbije.

Poštovana predsednice parlamenta, poštovana gospodo ministri, koleginice i kolege, građani Srbije, i juče i danas imamo raspravu koja je, sigurno kvalitetnija u odnosu na proteklu sednicu, ali mislim da je to razlog zbog insistiranja i poslaničkog kluba Demokratske stranke i ostalih koleginica i kolega iz opozicije na otvaranju dijaloga. Mislim da je dobro da smo otvorili dijalog po svim ovim temama.

Podsetiću vas da smo po ovakvim i sličnim temama u odlučivanju o zaduživanju naše države od 200 miliona evra za potrebe i EPS-a i Železnice i „Srbijagasa“ imali prisustvo ministarke pravde, koja naravno nije mogla da da relevantne odgovore na mnoga pitanja koja smo postavljali. Mislim da je to jedna od ključnih tema ove rasprave. Važno je da ste danas ovde da bismo otvorili debatu i mislim da imamo preduslove da razgovaramo o važnim temama koje su važne ne samo za nas u ovoj sali, nego pre svega za građane Srbije.

Tema je pasivno zaduženje Republike Srbije, dakle garancije koje daje za kredite EPS-u i „Elektromreži Srbije“ u iznosu od 45 plus 15 miliona, dakle ukupno 60 miliona. Za nas nije sporna namena tog duga, zaista je opravdana. Opepeljivanje i povećanje nivoa efikasnosti u distribuciji električne energije je nešto što je svakako potrebno, ali je potrebno u potpunosti otvoriti sve informacije o detaljima i o načinu na koji se zadužujemo.

Prvi formalni nedostatak ovih zakona, koji su nam predloženi, je to da mi u materijalima, a i u uvodnim informacijama, nemamo potpune informacije o sporazumu o zajmu. Ovde se pominje Sporazum o zajmu između „Elektroprivrede Srbije“ i kreditora KfW. Spominje se i Sporazum „Elektromreže Srbije“ i KfW. Dati su samo delovi informacija o tome kakvi su uslovi zaduživanja i mislim da to nije dobro u stvaranju našeg međusobnog poverenja i pokušaja da nađemo neka rešenja za ovako važna pitanja.

Juče su neke koleginice i kolege pokazali koliko je to važno, pa EPS sa svojih ako se ne varam, oko dve milijarde evra godišnjeg obrta učestvuje sa više od 6% u BDP, a sa ovim informacijama koje imamo od 1% pada proizvodnje u prvom kvartalu, vidimo na koji način utiče i na ukupan rast BDP u Srbiji. To je pitanje koje je važno ne samo za EPS, ne samo za radnike EPS-a, izuzetno je važno. Niko ne osporava njihov trud, ali je naše pitanje na koji način i kojim efektima se koriste sredstva koja smo odobravali i pre godinu i po dana, o tome smo govorili.

Dvesta miliona evra smo kao Republička skupština odobrili zajam EPS-u za restrukturiranje. Uveliko se pričalo, prethodni direktor je uveliko pričao o restrukturiranju EPS-a, o korporativizaciji koja će rešiti mnoge probleme u samom EPS-u, ali smo nažalost videli efekte tog restrukturiranja i tih potrošenih 200 miliona evra. Šta su efekti? Pad proizvodnje u prvom kvartalu od skoro 20%, 18% kažu podaci. Ja se pozivam na neke podatke koji su dostupni javnosti. To je nešto što je tema za sve nas.

Jedno od pitanja za ministra energetike je – u kojoj je fazi taj proces restrukturiranja EPS-a, jer znamo da ne bi bilo puno razloga za garanciju i naš glas u Skupštini,ukoliko je EPS sproveo potpuno korporativizaciju, ukoliko se transformisao u akcionarsko društvo, ukoliko je upisao svoju imovinu, pa da svojom imovinom kao akcionarsko društvo može da garantuje za zaduženja i kredite, šta to znači? Da li kreditor i zajmodavac nema dovoljno poverenja u zajmoprimca, pa je potrebno da Republika Srbija učestvuje svojom garancijom?

Vi ste jednim delom rekli da je razlog za našu garanciju povoljniji način kreditiranja i mogu da prihvatim taj deo obrazloženja da imamo povoljnije uslove kreditiranja zbog čvrstih garancija države, ali mislim da je važno da svi mi govorimo o tome na koji način će i EPS i sva ostala javna preduzeća dostići taj nivo organizacije kroz proces korporativizacije sa upisom svoje imovine i ispravljanjem one greške koja je doneta 1995. godine usvajanjem Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije kojim je ukinuta imovina svim lokalnim samoupravama i državnim i javnim preduzećima.

Dakle, sada ispravljamo taj proces i potrebno je 25 godina da ga ispravimo. To jeste pitanje za sve nas – na koji način i koliko efikasno se koriste sva ova sredstva koja odobravamo da bi dobili efikasnija javna preduzeća?

O relevantnosti podataka, sa gospodinom ministrom finansija smo razgovarali o visini javnog duga. I dalje na sajtu Uprave za javni dug vidim zvanične podatke i mogu jedino o tim podacima da govorim. Vi ste pre par dana pomenuli da će za tri, četiri dana doći nove informacije, ja vam verujem na reč. govorili ste o novim podacima i novom nivou javnog duga, obzirom na promene kursa dolara i odnosa sa evrom, ali mislim da je važno da kao odgovorni ljudi, polazim prvo od sebe, nas poslanika, govorimo o istinitim informacijama i relevantnim informacijama.

Dakle, na taj način očekujem i od ministra energetike kada smo juče govorili o razlozima velikog pada proizvodnje u EPS, ne zbog toga da bismo vas napadali, da bismo napadali ljude u EPS, nego u pokušaju traženja rešenja, jer ja svoju diskusiju neću svesti samo na kritiku. Da, ima puno razloga za kritiku i taj gubitak očigledno pokazuje da se nije efikasno vodio taj sistem s obzirom na nivoe sredstava koji su uloženi u restrukturiranje.

Reći ću vam šta je po mom mišljenju duboki razlog, a neki od kolega su već govorili o tome. Mislim da smo u poslednjih pet godina razvili tu atmosferu da mi u javnim preduzećima nemamo sposobnih ljudi koji će voditi ta javna preduzeća s obzirom na najave i u ekspozeu premijera za privatizaciju Telekoma, privatizaciju EPS, Aerodroma i ostalih važnih javnih sistema, a posebno kada se radi o ključnoj infrastrukturi i onim preduzećima koja obavljaju poslove od opšteg interesa.

Mislim da je važno promeniti tu atmosferu. Ja sam bivšeg ministra Sertića u ovim klupama upozoravao da od nekih poslanika često čujemo defetističke poruke u ekonomskom smislu kada su najavljivali da će ovakav nastavak vođenja i upravljanja Telekomom i nužna privatizacija Telekoma biti upravo važna zbog toga što mi nismo sposobni da vodimo takve sisteme, da naši ljudi nisu sposobni da vode takve sisteme.

Mislim da je važno izaći iz te faze u kojoj govorimo samo i isključivo o restrukturiranju, reorganizaciji, racionalizaciji. Da, to je potrebno, ali treba usmeriti puno energije i puno snage i spremnosti i stručnosti na razvojne projekte. Mislim da je bitno da svi mi govorimo o razvoju i pre svega o novim kapacitetima i u proizvodnji električne energije i o načinu na koji ćemo prevazići ovaj problem koji imamo i koji je veliki problem, još jednom ponavljam, ne samo za EPS nego za čitavu državu Srbiju.

Zbog toga ću ovde dati predlog, pošto mislim da vi kao ministri ovde sedite i imate mogućnosti da razmotrite takve predloge. Mi smo već predlagali, važno je usvojiti u Skupštini zakon o obavljanju delatnosti od opšteg interes. Važno je propisati pravila na koji način će i kompanije sticati licence i prava da se bave poslovima od opšteg interesa. Po nama je vrlo važno da razdvojimo infrastrukturu u svim javnim preduzećima od operacija, da EMS kao infrastruktura ključna, važna za državu Srbiju, ne može da bude privatizovana iznad 51% kada se radi o vlasništvu države u infrastrukturi. To isto važi i za pruge i to važi i za telekomunikacione resurse. Mislim da na takav način država može da upravlja opštim interesom, jer je opšti interes, složićemo se, da struja stigne do svakog najudaljenijeg sela u Republici Srbiji, a da se nad operacijama nad tom infrastrukturom razvija konkurencija i da na operacijama treba podsticati razvoj tržišta.

Šta su konkretna pitanja u vezi sa ova dva zakona o potvrđivanju i davanju garancija za podizanje kredita kod KfW i podrške ovim projektima o kojima smo govorili? Dakle, dobili smo informaciju da je provizija 0,75%, koja je gotovo identična kamatnoj stopi. Slažemo se, kamatna stopa je vrlo povoljna – 0,80%, a provizija je 0,75%. Pitanje je kome se plaća ta provizija? Pošto imamo u ovom delu da je ukupan taj iznos od 45 miliona plus 15 miliona, 60 miliona, dakle, taj iznos provizije od 0,75% u apsolutnim ciframa je 450.000 evra. Dakle, pitanje je kome se to plaća?

Drugo pitanje - struktura izvođenja radova i konsultantskih usluga? Mi to ne možemo da vidimo. Verujem da i moje kolege poslanike i poslanice interesuje ta struktura. Koliko će se od ovih 60 miliona uložiti u same radove za realizaciju ove svrhe oko koje možemo da se složimo, a koliki je deo i uloga konsultanata u ovom poslu? Mi to ne možemo da vidimo iz ovih dokumenata zbog toga što nam nije dostavljen sporazum o zajmu. Mislim da je važno da dobijemo te informacije ili danas od vas, gospodine ministre, ili da dobijemo materijale sa ugovorima koji su potpisani između KfW, EMS i EPS.

Takođe, mislim da je važno kada već o tome govorimo, pošto govorimo o važnosti poverenja i načinu pre svega prema javnosti, otvoriti sve informacije, jer onda možete da očekujete opravdane sumnje. Onda kada nema pravih informacija, kada se plasiraju selektivno, onda možete da očekujete i sumnje od te informacije. Pitanje je ko vrši te konsultantske usluge? Kada dobijemo odgovor o nivou konsultantskih usluga, o odnosu sa onim što je potrebno potrošiti za izvršenje radova, onda je to pitanje ko vrši konsultantske usluge i na koji način će se sprovesti taj postupak odabira konsultanata u tom delu?

Kada govorimo o Agenciji za osiguranje depozita, ova dopuna Zakona o osiguranju depozita na prvi pogled zaista ima smisla, jer sa negativnim kamatnim stopama jasno je da je potrebno pametnije plasirati i odgovornije plasirati ta sredstva i te depozite u očuvanju kvaliteta tih sredstava. Ali, postavlja se jedno pitanje u vezi sa plasiranjem sredstava u papire Ministarstva finansija i NBS, a zaista to ne bi trebalo da postane praksa iz više razloga. O nečemu ste i vi govorili, gospodine ministre, ali mislim da treba pamtiti i ne treba zaboraviti da dobar deo deviznih depozita Agencije potiče iz zajma IBRD, za koji već postoje državne garancije.

Šta to znači? Odgovorno plasiranje ovih sredstava, a vidimo da se radi o veoma značajnoj strukturi, devizna struktura je negde na nivou 80%, koliko sam ja video, je vrlo odgovoran posao i to jeste vrlo odgovorno pitanje na koji način će se očuvati taj kvalitet sredstava. Šta to znači za Republiku Srbiju, taj sam plasman tih 80% deviznih sredstava, u kojima dobrim delom učestvuju i krediti IBRD za koje smo mi već kao država dali garanciju? Da li je to novi rizik za državu Srbiju i novi rizik za povećanje javnog duga i novih obaveza u slučaju loših plasmana ovih sredstava? To su važna pitanja o kojima treba razgovarati. Još jednom pozivam sve vas da govoreći o svim ovim zakonima, koji deluju nedovoljno važno jer se, zaboga, zadužujemo samo 60 miliona u odnosu na 25 milijardi javnog duga, ili vi ćete reći 24, ali zvanični podatak govori upravo o tome da je to nekih skoro 25 milijardi ili 24 milijarde i 900 miliona.

Ministre, kada ste ovde, hoću da govorimo o podacima, jer smo u raspravi na prošlom zasedanju Skupštine imali interpretacije da ono zaduženje od 200 miliona evra za EPS predstavlja u stvari reprogramiranje nekog duga iz 2011. godine i to smo čuli ovde u raspravi. Onda smo čuli potvrdu da to zaista nije tako, jer to jednostavno stoji i u ovim dokumentima. Pominjem to da bismo govorili samo o relevantnim podacima i ono što nas zbunjuje, a zbunjuje i javnost Srbije. Pokazaću vam jedan primer, pošto često govorimo o ovom konkretnom podatku koji stoji na sajtu Uprave za javni dug, u kome se kaže da je javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2016. godine 25 milijardi i 189 miliona, da je stanje duga uopšte države na dan 31. mart 2017. godine 24 milijarde i 900 miliona.

To je sve što stoji od podataka. Mi očekujemo ove ažurne i nove podatke. Mi sa ovim podacima možemo da baratamo. Ali kada vidite i dodatne informacije i kada ih produbite, kaže se da ovih 25 milijardi i 189 miliona 31. decembra iznose 73,5% učešća javnog duga u BDP-u, a da ove 24 milijarde i 900 miliona iznose 69,3%, ili kolika je bila informacija, 69,3% učešća javnog duga u BDP-u, najjednostavnijim matematičkim operacijama možete da dođete do sledećeg podatka – da u tom prvom kvartalu između 31. decembra i 31. marta je BDP po tome 31. marta, na koji se obračunavao relativni odnos javnog duga i BDP-a, iznosio 34 milijarde evra, a da je 31. marta iznosio 36 milijardi evra. Jednostavna je operacija. Znači, 36 milijardi u odnosu na 34 milijarde. To je dve milijarde više. Opet najjednostavnijom računicom to bi značilo da je BDP porastao za skoro 5,5%, jer dve milijarde u 34 ili 35 milijardi iznosi upravo toliko, a opet imamo konkretan podatak da je BDP u prvom kvartalu rastao za 1%.

E, o tome govorim. Govorim o podacima koji zbunjuju i nas, moguće da imate taj odgovor, ali mislim da zbunjuje i javnost Srbije, ali mislim da je važno govoriti o svim podacima na način na koji smo govorili juče, jer argument – pala je proizvodnja od 20% u EPS-u zbog toga što je bilo lošeg vremena u ovoj godini apsolutno pada, neprihvatljivo. Zbog toga što u regionu imate rast i u Hrvatskoj u proizvodnji struje u i BiH i u Crnoj Gori i u Makedoniji, a složićemo se da vremenske prilike nisu bile tako različite da bi te vremenske prilike uticale na to i bile jedini razlog za pad proizvodnje u Srbiji za 20%. Zbog toga želim da govorimo o verodostojnim informacijama, zbog toga želim da razgovaramo ozbiljno o svakoj temi, zbog toga želim da ne vređamo jedni druge pa da izađemo sa argumentima, nego da očekujemo od vas kao predstavnike izvršne vlasti prave odgovore. Ja i danas očekujem i mislim da ćemo u tom smislu i tom duhu nastaviti ovu debatu.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, lepo je da vidimo vaš iskorak prema bar nekom od šefova poslaničkih klubova gde unapred nudite repliku. Prošli put nisam uspeo da je dobijem, iako sam imenom pomenut, iako je bilo prilike da mi to date, ali razumem vaše simpatije i tu nemam daljih primedbi.

Mislim da je važno govoriti o ovoj temi iz više uglova. Kada govorimo o zaduživanju Republike Srbije, barem ovom pasivnom zaduživanju, izdavanju garancija za kredite koje će po potpisanim sporazumima o zajmu „Elektromreža Srbije“ i EPS potpisati sa KfW, otvaramo više važnih pitanja, a pre svega pitanje našeg javnog duga. Mislim da smo danas započeli na pravi način dijalog koji nismo imali svih ovih godinu dana, koliko traje saziv ovog parlamenta. Mislim da je važno da upravo otvorimo ta pitanja na jedan otvoren način i upoznamo javnost Srbije o stanju naše države. Kroz stanje EPS-a, kroz stanje „Elektromreže Srbije“, kroz stanje javnog duga, kroz stanje deviznih rezervi Narodne banke, kroz stanje Agencije za osiguranje depozita mi govorimo o budućnosti Republike Srbije.

Mislim da je, zbog toga, potrebno otvoriti debatu onog trenutka kada smo tu debatu na pravi načini otvorili s ministrom finansija i ministrom energetike, vi ste negde, predsednice, pokušali da je prekinete i zaustavite tamo gde nije bilo logike.

Dakle, ovde se radi o zaduženju od 60 miliona evra, 15 miliona evra garancije „Elektromreži Srbije“ i 45 miliona evra garancije „Elektroprivredi Srbije“. Iz ugla i pogleda na 25 milijardi evra javnog duga Srbije, to deluje kao zanemarljiva cifra, ali mislim da mi nemamo prava da na jedan dolar, jedan evro ili 100 hiljada evra gledamo na takav način, zbog toga što ovde u Skupštini moramo da insistiramo upravo na merljivosti efekata svakog donešenog zakona, a mi, nažalost, to nismo imali u proteklim godinama, makar ja to iskustvo imamo u ove četiri godine, koliko sam u ovim klupama.

Pominjali smo, pre godinu i po dana smo usvojili Zakon o potvrđivanju zajma za restrukturiranje EPS-a, za korporativizaciju od 200 miliona evra i kada postavljamo pitanje i ministru energetike, manje ministru finansija, koji nas je, na neki način, podržao u težnji da uspostavimo standarde koje imamo sa stranim kreditorima i institucijama koje insistiraju, upravo, na potpunoj informisanosti o modelu finansiranja, o analizi efekata za utrošena sredstva, onda to tražimo i od vas.

Mislim da kao poslanici treba da nađemo snage i tražimo od resornog ministarstva i javnih preduzeća, koji su korisnici zajmova, izveštaje o efektima odobrenih sredstava. Evo jednog konkretnog predloga, ako je već u ovom trenutku tema i EPS, biće i drugih javnih preduzeća, dajte nam izveštaj o efektima tog zajma od 200 miliona evra od pre godinu i po dana, efekte restrukturiranja i utrošenih sredstava i zbog toga smo otvorili tu temu. Da li su ti efekti ovih godinu i po dana dali ili doprineli ili sprečili, možda, još veće gubitke od ovih koji se sada prikazuju u javnosti u prvom kvartalu ove godine, pad proizvodnje od 14,5%, da budemo precizni, u EPS-u.

Šta to dalje znači? To znači da je to uticalo sa nekih 0,8% na ukupan BDP u Republici Srbiji, to onda otvara i naše pitanje, gospodine ministre Vujoviću, kada smo insistirali na predstavljanju plana Vlade o načinu na koji će se dostići zakonski limit od 45% učešća javnog duga u BDP, gde ćete vi tražiti argumente za to na koji način ćemo smanjivati taj dug i na koji način ćemo doći do tog nivoa duga, ako imamo ovakav pad u EPS-u, koji utiče na to da ukupno u Srbiji imamo 1% BDP u odnosu na plan i projekciju budžeta za 2017. godinu, koji je pravljen na 3-3,5%.

Zabrinuti smo zbog toga. To nije pitanje kritike, samo ministru energetike i ministru finansija, a pogotovu predsedniku Vlade, mislim da imamo prava da svi kao građani Srbije budemo i te kako zabrinuti zbog toga. Onda, kada ste, gospodine Antiću, reagovali na to da govorimo o konkretnim podacima i kada ste se upitali – odakle podaci o proizvodnji struje i rastu proizvodnje struje u regionu, kada sam vam dokazivao da nikako ne može biti objašnjenje, niti za poslanike, niti za građane Srbije, da je ovakav pad proizvodnje u EPS-u od 14,5%, u prvom kvartalu, posledica lošeg vremena. Da je posledica lošeg vremena to loše vreme je podjednako loše i u Bosni, podjednako loše i u Hrvatskoj, zemljama centralne Evrope.

Sada ću vam konkretno dati, pošto ste postavili tu dilemu, i te podatke, koliki je rast proizvodnje. U januaru je bilo hladno i širom centralne i istočne Evrope, ali u Češkoj proizvodnja struje je porasla za 6,3%, u Poljskoj 3,6%, u Hrvatskoj 3,3%, dovoljno su blizu da nema neke, složićemo se, velike klimatske razlike između Hrvatske i Srbije, u Bosni i Hercegovini 1,4%, u Srbiji minus 14,5%.

Znači, razlozi ne leže u vremenu i zbog toga ne treba tražiti tu vrstu opravdanja, jer mislim da, kao odgovorni ljudi, treba da govorimo o onome šta je realnost da bismo došli do realnih rešenja za ovaj veliki problem. Ovaj problem ne treba potcenjivati, daleko od toga. Svima nama, poći ću od sebe, kao jednom od 250 poslanika u ovoj Skupštini, a pogotovo svim ministrima i predsedniku Vlade, izvršnoj vlasti, je ne poklonjena imovina Republike Srbije, nego je data na upravljanje imovina EPS-a, imovina svih ostalih javnih preduzeća, ali tako da je vaš zadatak i zadatak svakog od nas da ta imovina, u vašem mandatu, bude očuvana i uvećana i tehnološki unapređena. Jednostavan je zadatak.

Reakcija na to da u tako velikom, značajnom sistemu, koji sa dve milijarde učestvuje u BDP, projektovan na 35-36 milijardi, sa značajnim procentom, koji je dovoljno veliki sa jednom ogromnom inercijom, jer ga je teško i uzdići, ali ga je teško zaustaviti kada krene sa padom, govoriti o tome da je to samo posledica lošeg vremena i šta sada mi tu da radimo, je nedovoljno odgovorno. Zato vas pozivam da o svakom od tih podataka razgovaramo na odgovoran način.

Mislim da smo tu zatvorili onu priliku koju smo imali na početku, u replici vam ništa drugo ne bih rekao, nego naveo upravo ove podatke za koje ste rekli da ih nemate i da ih niste pratili, a to je nivo proizvodnje u zemljama regiona i mogućnost da oni imaju porast proizvodnje upravo u ovom periodu kada smo mi pravili taj pad. Mi možemo da pretpostavimo da je to zbog nedovoljne organizacije, jer tada kada u januaru imamo otežane uslove, svi oni koji planiraju prave zalihe uglja, prave zalihe vode u akumulacijama, da bi se povećala proizvodnja i da bi se povećana potrošnja pokrila upravo time.

Dakle, to je to jedno od pitanja koje kasnije utiče i na uvozno-izvozne bilanse, jer smo zbog te manje proizvodnje morali da uvozimo i struju, što uveliko destabilizuje ekonomski sistem države. Zbog toga je važno da govorimo o svakom zakonu, o svakom evru, o 15 miliona, o 60 miliona evra, i o tim efektima.

Sledeća važna stvar je svakako izostavljanje teksta Sporazuma o zajmu, dakle pravo svih nas da imamo potpune informacije na osnovu kojih bismo odlučivali o potvrđivanju ovog zakona i glasanju za njega. Ponoviću i ova pitanja koja sam na početku ove rasprave rekao, a mislim da je bilo vremena da možda dobijemo odgovore na ta pitanja, pa ću podsetiti ministra finansija, jer je rekao da se slaže sa tim da bi Skupština trebalo i poslanici trebalo da dobiju te informacije koje nedostaju u obrazloženju ovih predloga zakona.

Da vas podsetim, 15 miliona evra garancije za „Elektromrežu Srbije“, 45 miliona evra za EPS, s tim da imamo definisane uslove, u kojima je kamata 0,80%. Slažemo se da je to povoljna kamata, slažemo se da su razlozi za podizanje i potvrđivanje ovih garancija i podizanje ovih kredita opravdani, ekološki razlozi otpepeljivanje, energetska efikasnost, znači povećanje efikasnosti u distribuciji električne energije kroz „Elektromrežu Srbije“, ali sa druge strane tražim odgovore na ova pitanja.

Dakle, 0,80% kamate, a provizija koja se jednokratno isplaćuje 0,75%. Ukupan iznos provizije je oko 450.000 evra, na ovih 60 miliona ukupne garancije. Dakle, pitanje je – kome ide ta provizija i šta su ti poslovi koji treba da se urade da bi se isplatila ova provizija od 450.000 evra?

Ono što je važnije je, svakako, i to koliko se od ukupne garancije plaćaju radovi, a koliko konsultantske usluge? Mi zaista nemamo taj ugovor koji su potpisali kao KfW i EPS i EMS, i nemamo strukturu, imamo samo apsolutne iznose za realizaciju projekata, i onda u jednom košu tog novca realizacija i konsultantske usluge.

Ne sumnjam da najvećim procentom to moraju da budu potrošene pare u realizaciji projekta, ali je potpuno jasno, legitimno i otvoreno pitanje, nadam se da ćemo se svi složiti u sali, da je potrebno dati te informacije, koliko tih para ide za konsultantske usluge i ko vrši te konsultantske usluge, kao i na koji način se bira ko bira konsultanta u tom poslu, šta su kriterijumi?

Ovo su sigurno važna pitanja za sve nas, a pogotovo za javnost Srbije, pa i za sam parlament. Jer, spremnost da na ovakav način razgovaramo, ta otvorenost, je preduslov u veće poverenje i našu dovoljnu snagu da govorimo o suštinskim stvarima, a ne o tome da se preganjamo oko toga da li neko dobija pravo na dva minuta replike, da bi postavio dodatno pitanje ili dao dodatni argument, ili ne. Onda nećemo doći do suštine. A verujem da je suština upravo to, da ste pre svega vi, predsednik Vlade i ministri u Vladi dobili u ovom trenutku najveću odgovornost da očuvate vrednost imovine Republike Srbije, da odgovorite na sva pitanja, šta su efekti ove odgovornosti za ovih pet godina.

Ako se pozivamo isključivo na javne podatke Agencije za javni dug, koja na svojem sajtu, to možete da vidite, kaže: „31. decembra 2016. godine imali smo dug od 25 milijardi i 189 miliona evra“, 31. marta je taj dug iznosio 24 milijarde i 900, znači skoro 25 milijardi evra, onda se postavlja to pitanje, ako je maja 2012. godine taj iznos duga bio 15 milijardi, danas 25, ostavljamo 10 milijardi evra javnog duga budućim generacijama iz ovog perioda 2012-2017. godina. Znam da je gospodin ministar odgovorio da je 2015. godine javni dug iznosio 22 milijarde, popeo se na 25, sad smo u trendu opadanja, radujemo se tome, ali je važno da o uzrocima i efektima tog zaduživanja govorimo, kao i o odgovornosti onih koji su zaduživali i na nedovoljno efikasan način očigledno realizovali ta sredstva. Negde je bilo opravdanja, negde nije bilo opravdanja, ali izaći iz te spirale, upravo iz te odgovornosti svih nas da ta sredstva efikasno budu iskorišćena za budućnost Republike Srbije i svih narednih generacija koje dolaze.

Danas se postavlja pitanje i možete opravdano da postavite pitanje, dobro, uglavnom kritikujete, šta biste uradili u ovom trenutku i šta je to što vi mislite da treba uraditi i u javnim sistemima, a možda i u Skupštini, da bismo bili efikasniji i uspešniji? Mislim da je izuzetno važno doneti, pre svega, zakon o obavljanju delatnosti od opšteg interesa, definisati šta je to opšti interes.

Govorili smo i energetskim strategijama razvoja Srbije, govorili smo o različitim strategijama, ali, mislim da je potrebno govoriti o načinu organizacije javnih sistema koje će biti ključni mehanizam za realizaciju tih strategija. Mogu one da budu sjajne, možemo mi da donesemo ovde odlične zakone, ali ako nemamo dovoljno kapaciteta i u javnim sistemima i u državnoj administraciji, ukoliko nemamo dovoljno znanja, ukoliko nemamo atmosfere koja će usmeriti to znanje ka rastu i ka razvoju, nećemo uraditi ozbiljne poslove.

Mislim da je tu, pre svega, vaša odgovornost, pre svega predsednika Vlade, jer smo vrlo često čuli da mi nemamo dovoljno kvalitetnih kadrova, recimo u „Telekomu“, u EPS-u, pa ga moramo privatizovati, doći će neki stranci koji će voditi naše sisteme, a ja mislim da je upravo važno dati poverenje tim ljudima, dati im mogućnost da pokažu koliko znaju, a ima i te kako vrednih i sposobnih ljudi u tim sistemima i usmeriti tu energiju na sopstveni razvoj i sopstveno samopouzdanje, samopouzdanje ljudi koji mogu da donesu i velike i važne projekte.

Ajmo sada da se pitamo da li smo kao generacija odgovorni za to i da li u ovom trenutku, sa ovim kapacitetima, možemo da pokrenemo projekte kakav je bio, recimo, „Đerdap 1“, projekte kakav je bila izgradnja pruge Beograd-Bar i one projekte koje su neki naši prethodnici ostavili ovoj zemlji i sada vama na upravljanje, održavanje. Niste vi isključivo krivi zbog toga, krive su mnoge prethodne generacije, ali smo odgovorni da o tome govorimo, tražimo i pokušamo da nađemo modele.

Kada govorimo o ova dva zakona vezano za Agenciju za osiguranju depozita, dobra je povoljna okolnost da možemo da zamenimo tzv. skupe kredite jeftinim kreditima, imamo promenu na tržištu kapitala i mislim da je to važno iskoristiti i smanjiti te obaveze i znam da su najčešće odgovori na pitanje o javnom dugu i porastu javnog duga sa 15 na 25 milijardi bila ta – mi smo se borili da zamenimo skupe kredite jeftinim, u tom slučaju bismo imali apsolutno smanjenje duga i ostali bismo na 15 milijardi, a smanjili samo kamate, ali mislim da je važno smanjiti te troškove.

Sa druge strane, imamo izazov plasmana deviznih sredstava iz Agencije za javni dug. Na prvi pogled, sasvim prihvatljiv predlog, ali, mislim da tu treba imati opreza. Mi bismo i mogli da podržimo ovaj vaš predlog, ali uz postavljanje pitanja, pre svega ministru Vujoviću – da plasiranje deviznih sredstava Agencije u papire Ministarstva finansija Srbije i Narodne banke Srbije ne bi trebalo da bude stalna praksa. Sa ovim izazovom o kome smo i na početku govorili, čini mi se da nisam dobio odgovor na pitanje ili ja nisam bio dovoljno pažljiv, da ne treba zaboraviti da dobar deo deviznih depozita Agenciji potiče iz zajma IBRD za koji postoje garancije države i šta to znači za rizike države ukoliko ne bude pravih i efikasnih plasmana same Agencije za osiguranje depozita?

Dakle, mi smo već nosilac, država Srbija je nosilac garancija tog kredita IBRD i izvora koji su popunili deo deviznih sredstava, a ja strukturu ne znam u ovom trenutku, ali deo nekih deviznih sredstava u samoj Agenciji, pa je pitanje koliki je onda rizik za sve nas u mogućem lošem plasmanu tih sredstava rukovodstva Agencije za osiguranje depozita?

Svi zakoni koji su predloženi ne nose prevelike rizike u tom smislu ukupnog iznosa od 60 miliona evra, ali otvaraju sva moguća pitanja, od stanja u javnim preduzećima, od stanja javnog duga, od efekata, a ono što ostaje na kraju kada se podvuče crta, a čini mi se da smo u tom periodu kada se podvlači petogodišnja crta, 10 milijardi evra većeg javnog duga, jedna milijarda evra manje deviznih rezervi u Narodnoj banci Srbije…

Reklamiram povredu člana 104. stav 2.

Dakle, čuli smo uvrede, zaista brutalne uvrede na dve poslaničke grupe, Dosta je bilo i DS. Mislim da stvarno nema potreba da vi kao predsedavajući dozvoljavate ovakvu atmosferu, jer smo potpuno izašli iz teme ove sednice i to zbog optužbi da ove dve poslaničke grupe na ovako širok i opšti način, predsednik poslaničke grupe SNS optužuje da zloupotrebljavamo smrti ljudi u političke svrhe.

Dakle, niko od vas to nije mogao da čuje ni od koga od nas u ovoj sali, niti van ove sale i toga ste i vi svesni, ali ste spremni da to iskažete u ovoj Skupštini, pred javnost Srbije. Mislim da ste odgovorni jer niste reagovali na takvu vrstu govora u Skupštini, jer ovako nasilje u Skupštini prema opozicionim poslanicima se vrlo lako prenosi i spolja i u javnost Srbije. Onda se svi čudimo zbog čega toliki nivo nasilja u Srbiji i zbog čega toliko patnji koje se vide na ulicama Srbije.

Svako od nas treba ličnim primerom i ličnim odnosom da pokazuje koliko smo tolerantni i spremni, a niko od nas ovde nije koristio slike, fotografije dece poslanika, pokazujući ih javnosti u ovoj sali i u nastupima na javnom servisu na takav način da je to i poziv javnosti da se prema njima odnose na način koji ovde vidimo, a to je na način nasilja. Od DS, poslaničkog kluba nikada nećete videti nasilje u ovom parlamentu i mi ćemo ga čuvati od toga i zbog toga vas pozivam da uvek reagujete na ovakav ton i ovakav način govora.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovana predsednice parlamenta, podneli smo zahtev za Vašu smenu i, pre svega, izglasavanje i podršku da raspravljamo o načinu rada Skupštine u ovom sazivu, naravno, i u prethodnim sazivima.

Prošli put sam pročitao integralno obrazloženje, ali ću sada reći šta je suština.

Dakle, Vi ste ugrozili dostojanstvo rada ove Skupštine, ovog saziva Skupštine, time što ste funkciju Skupštine koja ima u podeli odgovornosti tri grane vlasti u Republici Srbiji za zadatak, kontrolu, a pre svega izvršne vlasti, dozvolili ste da u toku predizborne kampanje u izboru predsednika Republike Srbije, dinamikom rada upravlja pre svega Vlada Republike Srbije i njen predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, a u to smo mogli da se uverimo i u direktnim prenosima i u javnim nastupima i na takav način ste ugrozili dostojanstvo republičke Skupštine.

Druga važna stvar je vaš odnos i obrazloženje zbog čega Skupština u toku kampanje ne treba da radi, jer ste poručili javnosti i građanima Srbije da je Skupština Republike Srbije izvor nestabilnosti. Mislim da ste na takav način povredili sve građane Republike Srbije koji su na neki način dali poverenje, da li 200 hiljada, 300, 500 hiljada, glasove i opozicionim poslanicima, ali i poslanicima pozicije.

Niste uspeli da se oslobodite svog ličnog odnosa prema narodnim poslanicima, jer jednu vrstu odnosa pokazujete sve vreme prema poslanicima pozicije a drugi odnos prema poslanicima opozicije. To ste dokazali na početku ovog saziva, kada je profesor Dragoljub Mićunović predsedavao konstituisanjem Skupštine Republike Srbije i kada je u jednoj normalnoj atmosferi i radu dao pauzu od dva dana, prvi ste skočili sa ovog mesta i zamerali mu, a svi smo svedoci toga, da je na takav način ugrozio stabilnost Srbije i da je time izazivao državni udar. Pazite, dva dana pauze i takve optužbe za tu vrstu njegove delatnosti – izazivanje državnog udara.

Posle toga Skupština nije radila 40 dana. U vreme predsedničke kampanje, Skupština nije radila pet meseci. I pored tog vašeg ličnog odnosa, pokazujete i sistemski odnos prema Skupštini, jer smo propustili da u ovom reformskom periodu donesemo veoma veliki broj zakona potrebnih za unapređenje… (Isključen mikrofon.)

Evo, za tri minuta, nešto što je očigledno posle jučerašnje rasprave okupiralo pažnju. Mislim da je važno da je i gospodin Vujović, ministar, ovde sa nama, ali ja bih želeo da sa njim i sa koleginicama i sa kolegama koji su dali doprinos ovoj debati razjasnimo neke stvari, neka pitanja na koja juče nismo mogli da dobijemo odgovor.

Dakle, kada govorimo o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća. Dakle, istakao bih, pošto su neki govorili o tome da to nije zajam, to je reprogramiranje, pa bih voleo da pitam - zbog čega onda ne piše o reprogramiranju zajma iz 2011. godine? Pošto se govorilo o tome, nije ovo zajam, nego je to način da se vrate neki stari dugovi.

Ono što je mnogo važnije ovde, gospodine ministre, mislim da je važno da mi poslanici Narodne skupštine, a pre svega građani Srbije dobiju dovoljno argumenata i informacija na osnovu čega mi donosimo ovakvu odluku o zaduživanju 182 miliona evra plus zaduživanje od nekih tridesetak. Dakle, ukupno 200 miliona evra na ovoj sednici. Otvara više pitanja, ali ona ključna pitanja, to je pitanje stanja javnog duga. Sećate se da sam predlagao upravo poštovanje zakona, jer Zakon o javnom dugu govori o tome da onog trenutka kada premašimo 45% zakonskog limita, učešće javnog duga u BDP, kod svakog usvajanja budžeta moramo da raspravljamo o tome i da nas Vlada upozna sa načinom na koji će se prevazilaziti taj problem. Dakle, to je jedan od predloga DS.

Dakle, 2012. godine u julu mesecu javni dug je iznosio oko 15 milijardi evra i puno se govorilo ovde o pravim ili ovakvim ili onakvim podacima, lažnim podacima o javnom dugu. Dakle, 15 milijardi u julu 2012. godine, a ja posmatram sajt i ono što je meni dostupno, sajt Uprave za javni dug koji možete i vi da proverite i svi građani Srbije, na kome kaže – da je 31. decembra 2016. godine bilo oko 25 milijardi i 200 miliona, da je 31. marta 2017. godine, i to je poslednji pristupačan podatak na sajtu Uprave za javni dug, taj iznos bio 24 milijarde i 900 i nešto miliona.

Dakle, na osnovu pristupačnih podataka, dakle Uprave za javni dug, je to negde oko 25 milijardi, 15 milijardi u julu mesecu 2012. godine i sada 10 milijardi više. Pitanje je dakle upravo to – na osnovu čega mi odlučujemo, jer je ovaj programski zajam od 200 miliona namenjen, pre svega, racionalizaciji u okviru EPS-a?

Da vas podsetim samo, deset sekundi, ako dozvoljavate, mislim da je važno i ne bih uzimao više vremena, da je vrlo bitno reći da smo pre godinu i po dana usvojili zakon kojim smo se zadužili za potrebe EPS-a nekih 200 miliona evra. Pitanje – na koji način smo potrošili ta sredstva, ako su efekti, gubici EPS-a posle godinu dana, godinu i po dana smanjena… (Isključen mikrofon.)

U ime 32 poslanika i poslanica pročitaću predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine.

Suspenzijom rada Narodne skupštine za vreme predsedničke kampanje Maja Gojković je grubo narušila dostojanstvo, umanjila značaj Narodne skupštine i grubo prekršila Ustav Republike Srbije.

Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković prekršila je članove 2, 3. i 4. kojima se, između ostalog, propisuje da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojim slobodno izabranih predstavnika, kao i da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana i da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima i da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

Maja Gojković je dozvolila izvršnoj vlasti, odnosno predsedniku Vlade Republike Srbije Aleksandru Vučiću da diktira dinamiku rada, preko sredstava javnog informisanja zakazuje i otkazuje sednice Skupštine, određuje pauzu u njenom radu i time podredila Narodnu skupštinu volji jednog čoveka.

Predsednica Narodne skupštine takođe je povredila član 104. i 106. Ustava Republike Srbije, član 19. Zakona o Narodnoj skupštini, kao i član 27. Poslovnika Narodne skupštine, kojima se definiše nadležnost predsednika Narodne skupštine, čime je dovela do blokade rada Narodne skupštine za vreme i posle izborne kampanje za izbor predsednika Republike.

Ocenom da Skupština za vreme kampanje neće raditi zarad stabilnosti, Maja Gojković je potvrdila da Skupštinu smatra izvorom nestabilnosti i pridružila se onima koji bi želeli da svi koji u Srbiji misle drugačije ućute da bi Vučić mogao da vlada sam.

Članom 124. Ustava definiše se da je Vlada odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave, a ne obratno, kako je trenutno stanje u Republici Srbiji a za koji je, između ostalog, odgovorna i Maja Gojković, sadašnja predsednica Narodne skupštine.

Nepotrebni petomesečni nerad Narodne skupštine u vreme koje predstavnici vlasti nazivaju vremenom reformi, osim što je proizveo napad u javnosti, izazvao je i ozbiljna kašnjenja u usvajanju pojedinih zakona.

Dakle, narodni poslanici, a i gospođo predsednice Skupštine, obećali ste Narodnoj skupštini i javnosti da ćete podržati ovaj predlog.

Prepustiću svoja dva minuta gospođi Mićić, ako želi?

(Nataša Mićić: Samo kratko. Objasniću u tri rečenice. Da li mogu da dobijem pravo na repliku?)

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, poštovane koleginice i kolege, naravno da sam imao želju da date prostora koleginici Mićić da iskoristi dva minuta i da odgovori na ono što se otvaralo kao tema diskusije. Mislim da je bilo dovoljno vremena da svi koji su govorili po 20 ili po 40 minuta, kao ovlašćeni predstavnici po ovoj tački dnevnog reda, kažu svoje stavove. Valjda ovde nema toliko strpljenja da se čuje reč opozicije.

Mislim da to obeležava današnji dan i rad Skupštine. Mislim da je važno reći to da institucija Skupštine, institucija pravosuđa, Ministarstva pravde ne nosi veliko poverenje građana u Srbiji i toga smo svi svesni. Možemo da se složimo oko zajedničkog cilja da pravosuđe, pravosudne organe oslobađamo što više od uticaja politike.

Trebalo bi svi danas da se zapitamo koliko smo doprineli ovoj raspravi našim ponašanjem i radom u Skupštini, upravo u podizanju poverenja građana u instituciju Skupštine Republike Srbije, u instituciju ministarke pravde, u instituciju pravosudnih organa u Republici Srbiji. To je odgovornost, ne samo vladajuće većine. Ja to osećam kao odgovornost i kao šef poslaničke grupe jedne od opozicionih stranaka.

Danas smo počeli rad Skupštine tako što je poslanički klub DS predložio nekih 25 do 30 zakona. Naravno, nijedan od tih zakona nije stavljen na dnevni red. Jedan od zakona šefa poslaničke grupe SNS je dobio tu podršku…

(Predsedavajući: Možete li da se vratite na temu, kolega Ćiriću? Pustio sam vas tri minuta.)

Upravo dolazim do predloga zakona koji je predsednik vaše koalicije predložio i koji je usvojen, a o kojem danas govorimo. To je jedan od tri sistemska zakona o kojima ću ja govoriti, jer u 43 tačke dnevnog reda imamo tri zakona. Jedan je zakon o promenama Zakona o izboru sudija, imamo zakone o potvrđivanju zajmova i imamo izbore, a ja neću govoriti o pojedinačnim rešenjima, o imenima i prezimenima. Koleginice i kolege će u sutrašnjem danu za raspravu govoriti detaljnije o tome.

Probaću da doprinesem tome, još jednom kažem, iz odgovornosti da zajedno gradimo ozbiljnost ove institucije, jer sam siguran da ćemo imati kvalitetnije zakone i veće poverenje građana i sigurno uspešniju implementaciju svega onoga što ovde usvojimo, ukoliko ubedimo građane da zaista radimo na njihovu korist i na njihovo dobro. Zbog toga je bitna i ta atmosfera u kojoj radimo i zbog toga je važno i neodvojivo i ovo pitanje atmosfere i načina rada u Skupštini.

Nažalost, sigurno neće doprineti poverenju i onome što ste vi rekli, a to je cilj, ne samo postizanje i otvaranje poglavlja 23. i taj put ka evropskim integracijama, nego svakako, pre svega, veće poverenje građana u pravosudne organe u Srbiji. Da li ćemo ih sticati na takav način, što ste vi, kao ministarka pravde, dovedeni u situaciju da ovde u ime Vlade branite jedan zakon, koji nije Ministarstvo pravde podnelo ovoj republičkoj Skupštini, podnela ga je jedna od stranaka, u stvari šef poslaničke grupe SNS, jer je očigledno lako zaključiti da je to ne sistemski zakon, nego zakon koji je motivisan političkim motivima? Zbog čega to kažem? Čuli smo argumentaciju da je jedan od najvećih motiva da predsednika Vrhovnog kasacionog suda, koji se bira na način koji je definisao Ustav i na rok od pet godina, ali u jednom mandatu, izjednačavamo ili stavljamo u bolju poziciju od predsednika ostalih sudova u Republici Srbiji, time što ćemo njih birati i što ćemo njima skraćivati mandat na četiri godine, ali, naravno, u dva mandata i mogućnosti da imaju svoj reizbor i mogućnost da osam godina upravljaju sudovima. Mislim da ta nedoslednost, upravo u tome da predsednik Vrhovnog kasacionog suda po Ustavu ograničen na pet godina mandata, se stavlja u poziciju koja nije, na neki način, ravnopravna sa predsednicima osnovnih sudova i njihovim izborom od osam godina.

Mislim da je važno i to reći, na koji način je ova tačka dnevnog reda ušla u proceduru i na koji način smo je usvojili, i to po hitnom postupku. Jedno od obrazloženja zbog čega se usvaja po hitnom postupku je i to da je predlagač Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, kaže da je potrebno usvajanje Predloga zakona po hitnom postupku zbog mogućih štetnih posledica po funkcionisanje pojedinih sudova, ukoliko se ovaj predlog ne usvoji. Šta to znači? Da vi niste mogli da imate tu procenu u Ministarstvu pravde? Da li će to, i mene interesuje, na koji način bi to ugrozilo rad pojedinih sudova? Mislim da u tom smislu dugujete odgovor i nama poslanicima, ali još jednom kažem, stavljeni ste u poziciju koja zaista nije nimalo zahvalna.

Ono što je važno u tom zajedničkom cilju, i verujem u iskrenost tog cilja, da depolitizujemo sudove, pravosuđe, a to je da je prethodno rešenje sa petogodišnjim ciklusom upravo primarno donešeno zbog toga što preskačemo taj magični ciklus od četiri godine, ciklus demokratskih promena i demokratskih izbora. Mislim da je taj petogodišnji ciklus, upravo, garancija da možemo da preskočimo politička odlučivanja i to da imamo neki kontinuitet u nekim od važnih institucija. Na ovaj način, izjednačavanje ciklusa od četiri godine, izbornih ciklusa, koji su kod nas još i kraći, dovodimo, naravno, u situaciju svakog od nas da se pitamo da li je taj motiv izjednačavanja demokratskog ciklusa, izbornog ciklusa sa izborom i samih sudija, tužilaca, predsednika sudova, upravo sa motivom da se biraju na taj direktni politički način.

Zbog toga mislim da je to loše rešenje i zbog toga nije dosledno, a pomenuo sam, pre svega, zbog neusklađenosti sa načinom izbora i definicijom Ustava, koji kaže na koji način se bira predsednik Vrhovnog kasacionog suda. I vi ste pomenuli da, potrebno je, definisati to Ustavom i mislim da nije dobro na ovaj način menjati, nedovoljno dosledno i mislim da, u tom smislu, treba raditi da ova Skupština, braneći institucije i pravosudnog sistema i institucije Skupštine može da razgovara na taj način.

Druga važna stvar koja ukazuje na vašu nezahvalnu poziciju, koju ni na koji način ne želim da zloupotrebim, jer mislim da je važno ovde razgovarati, a malo smo govorili o tome, a to su Zakoni o potvrđivanju zajmova i pre svega zajmovi za restrukturiranje i razvoj i reformu javnih preduzeća u Srbiji. Pominju se javna preduzeća u energetici, sistemi koji su važni za život Srbije svih narednih godina, dakle, sistemi koji prevashodno odlučuju o privrednom razvoju ove naše zemlje.

Zbog čega mislim da ste zaista u nezahvalnoj poziciji? Vama ne mogu da postavljam ta pitanja, ali zbog javnosti želim da kažem da smo mi pre godinu i po dana ovde, u ovoj Skupštini, usvojili Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji, projekat restrukturiranja EPS-a između Republike Srbije i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj 200 miliona evra. Dakle, i danas treba da donesemo odluku o tome da se zadužimo novih 200 miliona evra i to otvara više pitanja. Dakle, nije lako odlučivati o tih 200 miliona evra ukoliko nemamo informaciju ministra finansija, državnog sekretara, ili direktora Uprave za javni dug. Neko od njih je trebao da bude ovde, da nas upozna sa stanjem javnog duga u Republici Srbiji, sa time na koji način će ovakva odluka uticati na javni dug Republike Srbije, budućnost Srbije i na našu odgovornost za to kakvu državu i institucije o kojima smo i na početku govorili ostavljamo našoj deci.

Mislim da je nedovoljno odgovorno da na ovakav način dobijamo informaciju o ovako važnom zakonu i samo 200 miliona evra novog zaduženja Republike Srbije. Javni dug nije jedini razlog. Mislim da je važno, i o tome smo govorili, da kao narodni poslanici dobijemo informacije o efektima zakona za koje smo ovde glasali. Kakvi su efekti ovog zakona koji smo usvoji pre godinu i po dana i duga od 200 miliona evra, za restrukturiranje EPS-a?

Slušali smo puno u javnosti, od prethodnog direktora EPS-a, o korporativizaciji, o rešenju velikih strukturnih problema u EPS-u, o velikom uspehu, o velikom napretku, a mi, evo juče, imamo informacije eminentnih ekonomista u Srbiji koji kažu bruto društveni proizvod u Srbiji, u prvom kvartalu, povećan za 1%, primarni uticaj na tako mali rast bruto društvenog proizvoda je pad proizvodnje u EPS-u od 18,5%. Znači, u prvom kvartalu skoro 20% u proizvodnji struje. Šta to znači za privredu Srbije? Svesni smo valjda toga.

Da li imamo dovoljno parametara bez prisustva ministra finansija, bez državnog sekretara, da sada na pravi način razgovaramo o novom dugu? Ovo je prvo zaduženje od 200 miliona evra. Sada možemo da napravimo analizu, šta nam je doneo taj dug od 200 miliona evra i naše pritiskanje tastera i ta odluka? U redu je korporativizacija, restrukturiranje EPS-a i pad, efekat posle svega toga, veći javni dug za 200 miliona evra i pad proizvodnje struje za 20% u prvom kvartalu ove godine.

Šta će nam doneti onda ovaj zajam, o kome sada razgovaramo? To sam hteo da pitamo ministra finansija, ministra koji se bavi energetikom i one ljude koji mogu da odgovore na meritoran način o svemu ovome. Na koji način možemo da odlučujemo o ovome. To je pitanje. Da li je tih 200 miliona evra potrebno za opštu atmosferu koja je u najvećem broju ovih javnih sistema koji su predmet ovog našeg odlučivanja i EPS, i Srbijagasa, i Železnice Srbije, pre svega, u načinu na koji će smanjiti broj upošljenih u ovom sistemu?

Mi smo već govorili o tome, u stavu u kome se stvara atmosfera u kojoj je Srbiji stalno potreban mentor, u kojoj u Srbiji nema dovoljno ….