Dozvolite vi meni da završim, jer ja govorim upravo o temi dnevnog reda.
Pročitaću vam Zakon i pokazaću vam koliko je sve ovo tema, jer je moja dilema da li je potrebno zajmoprimcu preko nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije doneti plan optimizacije radne snage za period 2016-2019. godina, kojim se utvrđuju srednjoročni ciljevi, proces optimizacije, otpremnine, kriterijumi za selekciju, žalbeni mehanizmi i predviđeni vremenski okvir za smanjenje broja zaposlenih – 200 miliona evra. Ja mislim da je legitimno pitanje za svakog od nas, svakog građanina Srbije, svakog radnika EPS-a, svakog radnika bilo kog javnog preduzeća u Srbiji. Da li je to naš ključni cilj – restrukturiranje i zaduživanje od 200 miliona evra za tu vrstu potreba i tu vrstu aktivnosti, plus onih prethodnih 200 miliona pre godinu dana ili godinu i po dana, ili je cilj da tih 200 miliona evra investiramo u nove kapacitete, u povećanje proizvodnje, u nove hidroelektrane, u održavanje blokova u termoelektranama, da bismo održali i povećali proizvodnju?
To jeste pitanje za sve nas. Ja ne znam zbog čega bismo izbegavali te teme i zbog čega bismo tako poslušno pritiskali dugmad i rekli – glasamo, u svakom slučaju, za ovakvu vrstu zaduženja? I tu ću stati, na ovu temu. Ali, i vi znate dobro, evo, posle pet godina, pominjanja o tim režimima Borisa Tadića, evo, sada, o petogodišnjem režimu Aleksandra Vučića, 15 milijardi evra javnog duga u julu mesecu 2012. godine, 25 milijardi evra, evo, 31. mart, jer ću se pozivati samo na podatke, pošto kažete da ne govorimo o oficijelnim podacima, na podatke Uprave za javni dug…
(Predsednik: Gospodine Ćiriću, hoćete da mi kažete o kom zakonu vi govorite?)
O zakonu koji utiče na porast javnog duga u Srbiji i našoj obavezi da vidimo na koji način će taj zakon ….
(Isključen mikrofon.)