Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, narodne poslanice, grupa od 60 poslanika iz različitih poslaničkih grupa i opozicije i pozicije je podnelo ovaj predlog, i u ime njih 60 ja ću vam pročitati ovaj predlog i obrazloženje iza koga je stalo 60 poslanika.

Ja vas pozivam da podržite raspravu o ovom predlogu i da donesemo adekvatnu odluku u vezi sa tim.

Dakle, Predlog za razrešenje Vjerice Radete sa funkcije potpredsednika Narodne skupštine. Dakle, pročitaću vam obrazloženje - nedopustivim govorom mržnje, kojim je prekršen član 49. Ustava Republike Srbije, kojim se zabranjuje izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje, svirepim vređanjem žrtava Srebrenice, Vjerica Radeta je ugrozila ugled i narušila dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Relativizacija zločina, revizija istorije i atmosfera mržnje ne mogu se tolerisati, a još manje podsticati od strane nosilaca najviših političkih funkcija u državi. To posebno važi za instituciju Narodne skupštine, koja je demokratska i koja predstavlja sve građane Republike Srbije.

Zbog nedopustivog govora mržnje, monstruoznih uvreda i bola koji je Vjerica Radeta, kao potpredsednica Narodne skupštine, nanela porodicama nedužnih žrtava, tražimo hitnu i jasnu reakciju narodnih poslanika i razrešenje Vjerice Radete sa mesta potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovane koleginice i kolege, mi smo bili svedoci nasilja i u ovom parlamentu. Videli smo pretnje i prema mojim koleginicama i kolegama narodnim poslanicima, čak i fizičkim pretnjama koje su upućene Aleksandri Jerkov i Tomislavu Žigmanovu, ja vas pozivam da ovakvim odlučivanjem stanemo na put govoru mržnje, nasilju i da na takav način sprečimo da se ovakva vrsta nasilja izliva i na ulice Republike Srbije.

Još jednom poziv da o ovome razgovaramo u parlamentu, a to ćemo moći ukoliko podržite ovu našu inicijativu.

Hoću samo da mi ponovite šta ste pročitali, koji predlog zakona?

Ja sam i u prethodnim predlozima govorio upravo o cilju ovih predlaganja zakona, a to je pre svega ravnomernija socijalna raspodela u Srbiji i ravnomernija regionalna i lokalna raspodela.

Kolega Aleksić je govorio o tome zašto su važni ovi zakoni i zbog čega pokušavamo na najjednostavniji mogući način da ispravimo puno nepravilnosti u vezi sa tim.

Od 2012. godine se usvajaju zakoni koji oduzimaju veliki deo sredstava lokalnim samoupravama. Procenjuje se oko pet milijardi dinara do sada. Videli ste strukturu i način na koji se raspodeljuju između centralnog i lokalnog budžeta, oko 11% za lokalni i oko 89% za centralni budžet, skoro devet puta više.

Ovaj predlog zakona podrazumeva rešenje koje bi trebalo na relativno jednostavan način da rešava taj problem, a to je da deo prihoda, koji pripada jedinicama lokalne samouprave, a koji se prikuplja iz poreza na zarade i koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, usmerava u tom smislu zakonskog rešenja u vezi sa lokalnim javnim preduzećima, ali i u vezi sa centralnim javnim preduzećima. Treba uraditi preraspodelu tako da pripadaju svim lokalnim samoupravama.

Dakle, pojednostavljeno rečeno, upošljeni u MUP-u, upošljeni u Elektroprivredi Srbije, upošljeni u Vojsci, daju usluge i finansirani su od svih građana Srbije, ali poreski su obveznici najčešće samo u najvećim gradovima gde rade i gde primaju svoje zarade. Dakle, ti prihodi na godišnjem nivou od poreza na zarade iznose oko 300 miliona evra i sa jednostavnom raspodelom, u ovom predlogu, se podrazumeva da se podeli proporcionalno broju stanovnika. Trista miliona podeljeno na sedam miliona je oko 43 evra po glavi stanovnika, što znači da bi na ovakav način za deset hiljada stanovnika u nekom manjem gradu, mestu u Srbiji, godišnje bilo više prihoda u iznosu od 430 hiljada evra za rešavanje socijalnih, zdravstvenih i mnogih drugih problema u prosveti.

Dakle, pozivam vas da glasate, ali da bismo znali na koji način ćemo glasati, ja zahtevam da se utvrdi kvorum da bismo izvršili pravilno brojanje u vezi sa podrškom ovom mom predlogu zakona.

Ja ću predložiti danas četiri zakona koja bi trebalo da doprinesu, naravno, uz vaše razumevanje da o tome treba razgovarati, da doprinesu pravednijoj socijalnoj i pravednijoj regionalnoj raspodeli u Srbiji.

Svedoci smo da je od početka godine do danas po pristupačnim podacima u Srbiji poginuo 31 radnik na radu. Dobar deo njih nije imao ugovore o radu, što znači da su poslodavci isplaćivali zarade bez poreza i doprinosa.

Zbog toga sam već evo unazad nekoliko zasedanja vama predstavljao predlog zakona o varijabilnom porezu na dobit pravnih lica koji bi trebalo da neodgovorne i nedovoljno osetljive vlasnike preduzeća za način na koji žive njihovi radnici urede takva pravila da isplaćuju više prosečne zarade.

Evo šta podrazumeva ovaj predlog. Dakle stopa poreza na dobit pravnih lica je varijabilna i iznosi 10 do 30%, a u korelaciji je sa prosečnom neto zaradom po zaposlenom prema statističkim teritorijalnim jedinicama.

Dakle, pravno lice koje je tokom prethodnog poreskog perioda isplatilo prosečnu zaradu od 80 do 150% od proseka regiona u kome obavlja delatnost, zadržava poresku stopu od 15% do sledećeg obračunskog perioda.

Dakle, svi oni koji isplaćuju prosečnu zaradu od 80 do 150% od proseka u tom statističkom regionu imaju istu stopu koja je u ovom trenutku aktuelna, ali ovaj predlog podrazumeva i stimulativni i onaj destimulativni, destimulativnu meru koja bi neodgovorne vlasnike preduzeća koji isplaćuju zaradu ispod 80% od proseka obavezali da njihova stopa poreza na dobit iznosi 30%, a za sve one koji isplaćuju više od 150% od proseka u statističkom regionu, ta stopa bi iznosila 10%.

Siguran sam da bi ova mera, u jednom delu, motivisala vlasnike preduzeća koji najčešće na crno isplaćuju zarade svojim radnicima iz isplaćene dobiti, da povećaju njihove prosečne plate, jer će se i njima to isplatiti, jer će stopa poreza na dobit pasti i na takav način ćemo, makar nekim delom, izbeći to da nam radnici ne primaju plate sa doprinosima, sa isplaćenim porezom, bez jasne i malo duže vizije za budućnost, jer na takav način očigledno gubimo dragocene živote u Srbiji.

Dakle, i ovaj zakon je predložen sa ciljem pravednije socijalne raspodele i pravednije regionalne raspodele.

Mislim da je važno za sve nas da se suočimo sa podacima koji govore o prosečnoj plati u Srbiji, koji govore o prosečnoj potrošačkoj korpi i koji govore o minimalnoj potrošačkoj korpi, jer u Srbiji je prisutno siromaštvo i to u dvostruko većoj meri od proseka zemalja EU. To pokazuju podaci i analize koji su dostupni i na sajtu Vlade, koji govore da je 7,3% stanovništva Srbije ispod granice siromaštva, a ta granica siromaštva je označena sa 11.000, 11.500 prihoda po glavi porodice. Za četvoročlanu porodicu sa decom ispod 14 godina ta granica siromaštva je 31.500 dinara.

Dakle, kada znamo da je minimalna potrošačka korpa 37.000, dakle, minimalna potrošačka korpa je 37.000, a granica siromaštva je 31.500, znači 5.500 nedostaje do minimalne potrošačke korpe. U tih 31% je onih 7,5%, što znači oko 500.000 ljudi, a oko 25%, po svim statistikama, ljudi u Srbiji, dakle, četvrtina stanovništva je u velikom izazovu i blizu granice siromaštva. Taj procenat je još lošiji kada se govori o riziku od siromaštva i riziku od socijalne isključenosti, a to je ukupno 38,7%.

U ovom Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana predlažem da uključimo prihode od dividendi u prihode podložne obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana. Dakle, do sada ti prihodi od dividendi, dakle, prihodi od kapitala, a znamo da je porez na kapital značajno manji od poreza i doprinosa koji se plaćaju na rad. Pokazujemo kao društvo kakav je odnos prema kapitalu i kakav je odnos prema uloženom radu. Želimo da tu granicu negde približimo i ovaj predlog podrazumeva da se prihod od dividendi uključi upravo u obračun godišnjeg poreza na dohodak građana, jer smatramo da ćemo time makar u nekom delu uspostaviti taj pravedniji odnos i rastuće razlike između ekstremno bogatih i ekstremno siromašnih u Srbiji smanjivati iz dana u dan.

Dakle, i ovo je zakon koji ima za cilj, još jednom kažem, pravedniju i socijalnu raspodelu, ali i pravedniju regionalnu raspodelu.

Mislim da treba dopuniti ove podatke o kojima smo govorili, o pragu siromaštva u Srbiji. Još jednom ponavljam, četvrtina stanovništva u Srbiji je u granici siromaštva, u opasnosti od siromaštva, a da je oko 35% taj procenat za one koji su ugroženi od siromaštva, ali i socijalne isključenosti.

Ovaj predlog zakona podrazumeva rešenje da lica dostavljaju podatke, dakle, informativnu poresku prijavu dva puta u toku godine, i to 15. januara i 30. juna, a u članu 58. dodaje se stav 2. koji glasi: „Podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u poreskoj upravi, sa posebno obučenim kadrovima, koji bi u saradnji sa ostalim državnim organima, MUP, Katastrom, NBS, Upravom carine, Centralnim registrom hartija od vrednosti, APR, Uprave za trezor, Uprave za sprečavanje pranja novca, vršio obradu podnetih prijava kao proveru obveznika koji nisu podneli prijavu.

Osnovna ideja je da izvršimo efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima. Jasno je da bi ovaj predlog bio u skladu sa harmonizacijom poreskih zakona, sa zakonom o poreklu imovine.

Ja mislim da svako od nas ovde čuje stalno razmišljanja i predloge i makar deklarativno spremnost o usvajanju zakona o poreklu imovine, a mislim da bi ovo bio jedan od prvih koraka koji može da doprinese usvajanju ovog zakona i budućoj primeni ovog zakona.

Ja sam navodio te primere i mislim da je potrebno i pošteno da krenemo od nas samih, o tome koliko poreza plaćamo i kolike smo poreze prijavili u našem radnom veku i koliku imovinu imamo na svoje ime.

Prosečan narodni poslanik koji je ušao 1992. godine u ovu skupštinsku salu i koji je bio poslanik do 2012. godine, dakle 20 godina, sa prosečnom platom, to se može izračunati, sigurno manjom od 500 evra, ali da računamo i sa tih 500 evra prosečne plate u tih 20 godina, za 240 meseci je mogao da zaradi ovde 120.000 evra, za 20 godina. Kada uporedite imovinu mnogih, koja je prijavljena na njihovo ime, i te prihode na koje su plaćali porez, jasno je da je teško opravdati tu vrstu imovine.

Mislim da je potrebno poći od predsednika države, od ministara u Vladi, od poslanika i to jeste način i primena na najbrži mogući način i priprema za usvajanje i primenu zakona o poreklu imovine.

Dakle, i ovo je jedan od zakona koji je imao za cilj, pre svega, uspostavljanje pravednije regionalne raspodele.

Znamo da mnoge naše lokalne samouprave imaju velike izazove i sa svojim budžetima, i sa svojim funkcionisanjem najosnovnijih komunalnih izazova, komunalnih sistema. I ovo je jedan od načina da na najjednostavniji način prevaziđemo, makar u nekom delu, te razlike.

Podsetiću vas da jedinicama lokalne samouprave pripadaju porezi ostvareni na njenoj teritoriji, a ovde je predlog, dakle, iz poreza na zarade, a ovde je predlog da lokalnim samoupravama pripadaju i porezi van njene teritorije, i to na način koji bi bio definisan u tački 1. podtačka 6, koji bi se menjao i glasi - 74% od poreza na zarade, koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, osim na zaposlenog u javnom sektoru, dakle, ovo rešenje imamo sada, a dodatak je izmena – uključujući uopšte državu i javna preduzeća, kao i 100% udela u porezu na zarade koji plaćaju zaposleni u javnom sektoru, uključujući uopšte državu i javna preduzeća jednakog i proporcionalnog udela populacije u lokalnim samoupravama u ukupnoj populaciji Republike Srbije po poslednjem popisu.

Dakle, da pojednostavimo, cilj je prvo očuvati demografski potencijal na čitavoj teritoriji Republike Srbije, jer nije pravedno, jer najveći deo javnih preduzeća koje pružaju usluge svim građanima Srbije imaju svoja sedišta u najvećim centrima u Beogradu, pre svega, u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i na osnovu poreza na dohodak koji primaju u MUP, i u Vladi, i u Elektroprivredi Srbije, i u svim državnim organima tamo gde je prihod najveći, porezi pripadaju upravo tim lokalnim samoupravama dok ljudi koji finansiraju te javne sisteme iz unutrašnjosti Srbije nemaju nikakvih prihoda iz tog dela poreza.

Dakle, to je najjednostavnije uočljiva nepravilna raspodela poreza na dohodak građana i lako bismo mogli da je otklonimo ukoliko usvojimo ovaj predlog zakona. Zato vas pozivam, kao odgovorni ljudi iz svojih gradova, možete da doprinesete time jer bismo time doprineli sa nekih 300 miliona evra koliko se ubere iz ovih prihoda, iz ovih poreza. Kada bi podelili na sedam miliona stanovnika, to bi značilo 43 evra godišnje po glavi stanovnika u svakoj opštini. Za opštinu od 10.000 stanovnika, to bi značilo 430.000 … (Isključen mikrofon.)

Predlog zakona o izmeni Zakona o NBS je najjednostavniji. Dakle, predlog je - član 86b se briše. Pozivam vas da čujete prvo kako glasi ovaj član 86b. O tom članu smo govorili i davali isti taj amandman kada smo usvajali Zakon o NBS, pa ću vam ga pročitati. Mislim da je važno da se podsetimo svi mi, a i javnost Srbije.

Članom 86b predviđeno je da NBS, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri. Dakle, nema nikakve odgovornosti za ono što bi uradili i što bi učinili kao štetu koja bi nastala obavljanjem poslova, sem ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.

Za štetu iz stava 1. ovog člana zaposleni iz tog stava ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u NBS, odnosno prestanka važenja vršenja funkcije. Narodna banka Srbije snosiće troškove zastupanja lica iz stava 1. ovog člana u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi sa poslovima iz ovog stava.

Dakle, mislim da možemo da se složimo da je ovo zaista nelogičan član, da jedino pomenuti funkcioneri NBS imaju tu vrstu izuzimanja od bilo kakve odgovornosti, a mi smo svojim glasom to upravo omogućili usvajajući ovakav zakon sa ovakvim članom. Ako smo birali te ljude i dali im neku vrstu odgovornosti i nadležnosti, valjda je logično da u svakom sistemu očekujete odgovornost tih istih ljudi za ono što donose kao odluke i za ono što su efekti njihovog rada. U takvoj instituciji koja se brine i treba da radi na stabilnosti cena, koja se brine o javnom dugu, koja vodi monetarnu i fiskalnu politiku, mi se unapred odričemo bilo kakvog zahteva za njihovu odgovornost. Mislim da to snižava njihovu spremnost, ali i njihovu opreznost i odgovornost kojom će vršiti sopstvenu funkciju.

Time se obesmislili ove izbore, skoro smo imali izbor viceguvernera, jer zbog čega smo ih uopšte birali ako od njih ne očekujemo bilo kakvu odgovornost? Ovde smo im dali mandat, a sa druge strane u Zakonu o NBS u članu 86b odrekli se bilo kakve njihove odgovornosti. Zbog toga je potrebno brisati ovaj član i ja vas pozivam da to uradimo glasanjem za ovaj predlog zakona.

Pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Radnici nam danas ginu na radu. Pitanje je upućeno, da li je tačno da je od početka godine do danas u Srbiji na radu poginuo 31 radnik? To su u ovom trenutku meni dostupni podaci, ali bih želeo da to čujem direktno od predsednice Vlade i od ministra za rad, boračka pitanja, socijalna pitanja i zapošljavanje.

Mislim da je važno, da ne govorimo naravno o brojevima, jer ovde se ne radi o brojevima, nego o imenima i prezimenima ljudi koji su izgubili život na radu, iza kojih stoje porodice koje imaju svoju decu, i u tom smislu zahtevam izveštaje, pre svega ministra za rad, socijalna pitanja i boračka pitanja, o svakom pojedinačnom, nesrećnom slučaju.

Šta su razlozi za svakog od njih i da li su primenjivane sve mere zaštite na radu na način kojim je to propisano zakonom? Šta su inspekcijske službe uradile da daju izveštaj u tom smislu i mislim da svako od nas poslanika zaslužuje tu vrstu izveštaja, ne zbog toga što ćemo samo dobiti te informacije, nego zbog toga što ćemo zaštiti i preventirati eventualne nesrećne slučajeve u narednom periodu?

Mislim da je važno davati te izveštaje zbog toga što svaki taj čovek ostavlja iza sebe porodicu i mislim da je naša odgovornost i prema njihovoj porodici, ali i prema njihovim životima.

Drugo pitanje postavljam ministarki građevinarstva i infrastrukture, gospođi Mihajlović.

Znamo, puno se pisalo o odronu brda u Grdeličkoj klisuri, ugrožavanju velikog infrastrukturnog projekta važnog za čitavu Srbiju, i moje pitanje u tom smislu upućeno – šta je ona preduzela da saznamo ko je to ko je naredio da se 11 puta preprojektuje postojeći projekat? Očigledno je da tu postoje ogromni problemi i mislim da tu odgovornost i tu vrstu odgovornosti moramo da znamo u Srbiji.

Pokušava se da se čitava odgovornost svali na građevinske inženjere sa pritiskom da se oduzimaju licence, ali smo videli da su ti ljudi napravili jedan projekat koji je kasnije 11 puta promenjen. To predstavlja veliki problem. Ja sam siguran da je neophodno pozabaviti se tim vrlo detaljno, jer je još pet kosina na tom delu autoputa, a svako ko je prolazio tim autoputem mogao je svojim očima da vidi, koji su sanirani istom metodologijom i očigledno je da imamo prava da se pitamo koliko je bezbedno sanirana svaka od tih kosina.

Videli smo problem na ovom brdu. očigledno je da se krenulo na brzinu sa rešavanjem tog dela, najavom bombardovanja brda, sklanjanjem čitavog brda, ali je potrebno u tom smislu angažovati struku, a ja preporučujem da se ministarka i njeni saradnici obrate Građevinskom fakultetu u Nišu, jer je veliki broj profesora izgradio svoju karijeru upravo na ispitivanju tog područja i geološka ispitivanja su svakako prisutna u toj važnoj instituciji za našu državu.

Mislim da je bitno da bismo prevenirali eventualno slične probleme i na ostalim kosinama, da dobijemo potpuni izveštaj o stanju. Pozivam ministarstvo i inspekcijske poslove da ispitaju stanja i ostalih gradilišta na ovom Koridoru, jer na taj način možemo da izbegnemo ozbiljne tragedije na tom delu Koridora 10.

Koristim vreme poslaničke grupe.

Evo profesora, prof. dr je sada ovog trenutka obrazložio svoj amandman, ja pitam jednog i drugog ministra da li će prihvatiti ovaj amandman, a posebno sa ovakvim obrazloženjem koje smo danas čuli. On jeste simbol obrazovanja, a ja ću pročitati kako glasi njegov amandman i još jednom vas molim da odgovorite upravo na ovo pitanje, jednostavno da li ćete prihvatiti amandman prof. dr Atlagića koji na ovakav način govori o kolegama koji sede u skupštinskim klupama i onima koji ovog trenutka nisu u tim klupama.

NJegov amandman kaže da bi ovim zakonom podstakao da sveukupni razvoj Republike Srbije poraste sa posebnim osvrtom na razvoj sistema obrazovanja. Na koji način će ovo podstaći sistem obrazovanja? Ministre prosvete, u sklopu ovog pitanja i ovog amandmana vas pitam – da li vidite neku vezu između otvorenih pitanja, počev od bivšeg predsednika Republike, Tomislava Nikolića, koji nama nije mogao da kaže kako je glasio njegov master rad i na kom je fakultetu završio svoje studije, od upitnih doktorskih diploma ministara koji sede zajedno sa vama u Vladi i kako se vi sami osećate u toj Vladi, kada na ovakav način slušate obrazloženja koje će po rečima prof. dr unaprediti obrazovanje u Srbiji? Da li to znači da ćemo mi zaista saznati iskreno, govoriti o tome o poreklu diploma, doktorskih disertacija svih ministara u vašoj aktuelnoj vladi.

Mislim da je to preduslov da zaustavimo jedan ogroman odliv najučenije dece i one koja su spremna da uče u Srbiji danas, onima koji su spremni da ulože ogromne napore da studiraju, završe svoje studije na pošten način i da nađu sebi prostora za egzistenciju.

Mislim da je to preduslov da učinimo upravo penzioni sistem, sada vama ministre govorim, Đorđeviću, održivim onako kako ste pokušali da govorite da će penzije biti povećane onog trenutka kada Srbiju učinimo finansijski održivom. Da li će ona biti finansijski održiva ako ovakvim govorima, ovakvim obrazloženjima, ovakvim odnosom prema svojim kolegama motivišemo tu decu da izađu iz Srbije i taj jaz o kome smo razgovarali, o sve starijoj Srbiji, sve kraćem životnom veku i sve kraćem periodu primanja i uživanja penzija, demotivišemo one najmlađe da zaista ulažu u penzione fondove.

Zaista vidim tu vezu između obrazovanja o kome se pokušalo da govori i održivosti penzionog sistema, ali prvi preduslov za to je da budemo iskreni, pre svega, sa vrha države, da svakoga od nas pojedinačno o poreklu diploma, o načinu na koji smo završavali svoje škole i da probamo da budemo hrabri i obračunamo se sa tim, pre svega zbog budućnosti dece koja su spremna da uče i ulažu u svoje znanje i o stanju, pre svega u Srbiji, jer 40.000 po statističkim podacima godišnje napušta Srbiju. Nema održivog penzijskog sistema sa takvim odlivom.

Još jednom da kažem ono što je stav DS u vezi sa ovim predlogom zakona, nesporno je da će penzije porasti zbog toga što se ukida smanjenje od 10%. To je potpuno jasno, ali ono što je naš predlog bio, želeli smo da čujemo i zajedno nađemo rešenje na koji način će se vratiti ono što je uzeti u poslednje četiri godine, od usvajanja zakona 2014. godine do danas. U proseku oko 200 miliona evra godišnje, za četiri godine oko 800 miliona evra. Dakle, to jeste suština na koji način vratiti ono što je imovina penzionera njih oko 700.000 u Srbiji, kojima je smanjena penzija i mislim da to kao narodni poslanici, zajednički treba da uzmemo kao sopstvenu odgovornost.

Još jednom kažem da 2000. godine je DS u širokoj koaliciji uspela da vrati 12 zaostalih penzija, uspela je da vrati dečije dodatke i uspela je da vrati staru deviznu štednju, u tom periodu devedesetih kada se sistematski od države otimalo kroz sistem piramidalnih banaka, „Dafine“, Jezde“ i nekih drugih bankara u Srbiji, nazovi bankara i države koja je proglasila nešto što je sticano godinama kao kapital za budućnost staru deviznu štednju.

Dakle, još jednom vas pozivam ministre, da nam kažete da li ćete prihvatiti ovaj amandman i na koji način možemo zajedno da radimo da se suočimo sa takvim pristupom da je lak način da se dođe do diploma, doktorskih disertacija, način da se otera veliki broj najobrazovanije dece iz ove naše zemlje.

Evo u dva minuta, trojica poslanika i prosto kratki odgovor, još jednom potvrda od pomenutog profesora doktora o seriji uvreda za svoje kolege i one koji su u sali i one koji nisu u sali. Nikada od mene niste mogli da čujete bilo kakvu uvredu prema bilo kome od poslanika ili poslanica u ovim klupama.

To što sam postavio pitanje o diplomama i o znanju, valjda je sasvim logično da svako od nas zna kako mu se zvao diplomski rad ili maturski ili bilo koji rad, jer je to nešto što ostaje za sva vremena onima koji su uložili makar desetine sati truda oko takvog rada, a kamoli i malo više od toga.

Ako me pitate kako se zvao moj maturski ili diplomski rad, evo, reći ću vam, znam ga napamet u toku dana i noći.

(Aleksandar Martinović: A ko to ne zna?)

Pa, bivši predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, na to pitanje nije znao da da odgovor, niti je dao javnosti odgovor na kom fakultetu je studirao.

Dakle, postavio sam pitanje i ministru prosvete o odnosu prema svojim kolegama koji su davali nemušta objašnjenja o tome gde su studirali, u kom periodu, koje smerove i doktorate, verodostojnost doktorata onih koji su ih ovde prikazali i koji se kite tim titulama.

Ali, ono što ste vi pokazali, pokazali ste u suštini kakav je odnos prema ljudima koji rade u državi u javnim preduzećima, jer ste postavili to pitanje. Pa, naravno da je logično i ljudi i iz pozicije i iz opozicije rade u državnim sistemima. Zar mislite da je pristup bilo kom državnom sistemu moguć i poželjan jedino ljudima koji su članovi stranaka na vlasti? To u stvari pokazuje o tom pristupu i tom pitanju.

Što se stana tiče, koji se pominjao, jedan sam od retkih direktora Pošte koji nije dobio stan, nego je podigao kredit, otplaćuje taj kredit i naravno da otplaćujem sa izazovima kakve imaju i svi ostali ljudi u Srbiji.

Da, direktno ste me pitali.

Pitanje je jasno i ja ću ga proširiti i na period od 2000. do 2004. godine i 2008. do 2012. godine za koju ste postavili pitanje, kada sam nosio odgovornost za dva velika sistema. Jedan je bio grad Niš od 2000. do 2004. godine, drugi „Pošta Srbije“ od 2008. do 2012. godine.I ponosan sam na rezultate u tom periodu i za jedan i za drugi sistem, a posebno na ljude sa kojima sam sarađivao. Možete da proverite, i za to imate potvrda i na ovim našim sednicama Skupštine Srbije, kada su bivši direktori u „Pošti Srbije“ ovde sada u velikim sistemima i koji dobijaju priliku i koji su dobili priliku u „Pošti“, bez bilo kakvog pitanja kog su političkog opredeljenja, samo na osnovu svojih sposobnosti.

Svako ko radi u velikim sistemima, neću pominjati imena, vi to znate, i u MUP, i u Agenciji za razvoj elektronske uprave, neću o njima govoriti, dolazili su upravo ovde, zajedno sa sadašnjim ministrom i predstavljali zakone, i to proverite i to ćete se uveriti. Ali, ja iz korektnog odnosa ne pominjem imena i prezimena, jer nemam taj pristup, ali ću vam upravo reći. Lako ćete proveriti, ali ću vam upravo reći, svako ko nosi odgovornost za veliki sistem, za čitavu državu, mora da zna da u nekom procentu i u tim javnim sistemima rade ljudi koji su različitih političkih orijentacija. Ako sečete pojedine delove tog sistema, gubite deo energije i znanja u tom sistemu. Ja sam toga bio svestan, jer sam znao da tada i u to vreme DS možda je imala 30% podrške ili 20% ili 40% u nekom periodu, ali 60% biste odsekli ukoliko biste angažovali samo ljude iz svog političkog okruženja.

Zato su dobijali šansu svi oni najsposobniji. I za to imate sijaset potvrda. A, proverite sami, ja ne lažem, lako je proveriti i proverite ovde one koji su sedeli u ovim klupama i koji su branili neke od zakona.

To i takav napad, pljuvanje države, apsolutno nikada i možemo da stavimo svoje biografije svim ljudima ovde i čitavoj javnosti u Srbiji i pokažemo šta smo radili za ovu državu. To ako imate dobre namere prema državi i probate da nekim predlozima, nekim rešenjima i različitim pogledom na rešenja koja ovde predstavljaju i pomenuti ministri i vi zastupate kao većina, a ja sam u manjini i ne verujem u takva rešenja, nego verujem da je moguće nalaziti i drugačija rešenja je nešto što dokazuje moju iskrenost i, naravno, moju opredeljenost i ljubav prema svojoj zemlji.

Ne mogu da vam dozvolim da kažete da više volite svoju zemlju od mene, a reći ću vam i mnogo veće izazove od ovoga koji vi sada ističete. Godine 1999. sam bio taj prokaženi demokrata u gradu Nišu, kao predsednik gradskog odbora DS, kojeg su optuživali i vaše kolege, i u političkom smislu, a i ljudi na čelu države, da postavljaju lokatore da bi im bombardovali decu, prijatelje, rodbinu, pozivali na vojne vežbe, pozivali u rat. Da, odazvao sam se, naravno da sam bio spreman da žrtvujem i svoj život i da branim svoju decu, svoju rodbinu i svoje sunarodnike na način koji je mogao da odnese i život, onako kako su i hiljade drugih ljudi koji nisu bili po definiciji pripadnici tadašnje vlasti, pripadnici vladajuće većine, nego je bilo i onih opozicionara. Ti ljudi su voleli svoju državu onako kako je volim danas ja, iako sam ovde sa ove strane klupe u manjini, i to izuzetno izraženoj manjini.

Nikada vam neću dozvoliti da kažete da volite više ovu našu državu od mene zbog toga što ja u ovom trenutku razmišljam na drugačiji način. Mislim da je potrebno tražiti drugačija rešenja i o ovom Zakonu o penzionom sistemu, i onda kada smo bili protiv 2014. godine, i o mnogim drugim rešenjima koje ste ovde donosili i za koje sam siguran, ponavljam još jednom, da su doneli velike, loše posledice, ukupno, po državu.

Mislim da je ovo važno pitanje. Moje koleginice i kolege su jasno rekle i osudili smo taj tvit koji ste čitali celog dana u Skupštini, ne samo zbog toga, nego smo ga osudili sasvim jasno. Ja i ovog trenutka i sada kažem – da, osuđujem.

Podsetiću vas, gospođu Anu Brnabić, kada je predložena za predsednicu Vlade, smo branili kao građanku, to i sada ističem i tada smo izjavljivali, može se proveriti u stenogramu, i sva njena prava i njenu različitost i njenu jasnu opredeljenost i pripadnost LGBT grupaciji. Ona je pretrpela napade od vas iz ovih klupa, kad vas je tada predsednica Skupštine utišavala, kada ste čitali jedan primer iz čitanke i po njenoj proceni, po proceni Maje Gojković ste vređali Anu Brnabić. Tada smo je štitili, kao što ćemo je štiti i sutra i sve one ljude koji imaju prava na svoje različitosti i različita opredeljenja i u političkom i u svakom drugom smislu, i u religijskom i svakom drugom smislu.

Dakle, tu ćemo biti dosledni, onako kako ćemo govor mržnje ili poruke kakve smo čuli, koje ste čitali ovde jasno osudili u ovim klupama. Mislim da ne možete da stavljate znak jednakosti, jer još jednom kažem, ni u jednom trenutku nije bilo niti vređanja, niti reči mržnje, niti govora mržnje prema bilo kom pojedincu u ovim klupama, vi to odlično znate i dobro znate, kao što znaju i svi ostali poslanici u ovoj Skupštini.

Evo pomenuli ste i dobro, hvala vam na ovom stavu koji ste rekli da ne biste podržali ovaj amandman, ali je moguće da će vas skupštinska većina preglasati u tome, da će promeniti ovaj zakon, meni je to jasno.

Najčešće se to nije dešavalo, nego smo imali seriju amandmana koji ni na koji način nisu uticali na zakon. Ali, ovo što ste rekli sada, kao argument, u tom smislu da ste promenili tu praksu i da je 2000. godine vraćano na način da se zaduživalo pod nepovoljnim uslovima, hajde recite mi, pošto stalno govorite i stalna je teza – zatekli ste državu pred bankrotom, zatekli ste je sa 15 milijardi evra duga, sada je 24 milijarde i, zamislite, sada je spašena od bankrotstva sa 24, sa devet milijardi više, a neki ljudi su zatekli tu državu 2000. godine sa 15 milijardi evra javnog duga, a tada je BDP iznosio oko sedam milijardi evra.

Znači, ukupno učešće javnog duga 2000. godine u BDP je bilo preko 200%. Kako se to onda zove iz ovog ugla? Pa, ne da je bila pred bankrotstvom, nego je bila zaista u bankrotstvu. E, tadašnje vlasti su i tadašnja koalicija, tadašnja politička postavka je promenila tu praksu posle 5. oktobra i uspela da vrati najveći deo duga, naravno dobar deo duga i otpisom Londonskog i Pariskog kluba, ali smo došli do toga da je javni dug izuzetno brzim tempom smanjivan, da je vraćena stara devizna štednja, da je vraćeno 12 zaostalih penzija i ja sam u tom periodu govorio, o periodu koji je pokazao da je moguće vratiti i ovo što je posle 2014. godine oduzeto penzionerima, a to je ovih 800 miliona evra u jednom periodu koji nije moguće definisati u ovom trenutku, ali mi smo očekivali od Vlade da da takav predlog.