I ovo je jedan od zakona koji ima cilj da učinimo pravednijom i socijalnu raspodelu, ali i regionalnu raspodelu.

Dakle, on podrazumeva da se poreska uprava prilagodi i poreske proceduru budućem zakonu o ispitivanju porekla imovine. Ovo je nešto što je svakako potrebno svima nama i čini mi se da smo kao političke opcije spremni da pristupimo tom projektu izrade zakona, makar deklarativno, o poreklu imovine, a da to i ne činimo.

Zbog toga i dajem ovaj predlog, da su lica dužna da dostavljaju podatke iz člana 2. ovog stava, informativnu prijavu dva puta u toku godine. U članu 58. se dodaje stav 2. koji glasi – podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u poreskoj upravi sa posebno obučenim kadrovima koji bi u saradnji sa ostalim državnim organima, MUP-om, katastrom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carine, Centralnim registrom hartija od vrednosti, APR-om, Uprave za trezor, Uprave za sprečavanje pranja novca, vršio obradu podnetih prijava, kao i obveznika koji nisu podneli prijave.

Suština ovog predloga zakona je da se izvrši efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima. Jasno je da mnogi na ulicama Srbije voze automobile od stotinu hiljada evra a da nemaju nijednu poresku prijavu na prijavljene prihode i sigurno je puno pitanja naših građana – odakle taj novac i na koji način je zarađen? Mislim da je potrebno to uvesti u red, jer bismo na taj način, oporezivanjem, podigli nivoe prihoda i povećali makar za neki deo tu socijalnu jednakost.

Davao sam neke primere upravo iz ove sale. Mnogi su poslanici od 1992. godine i, recimo, bili su do 2012. godine, tih 20 godina poslaničkog mandata sa nekom prosečnom platom od 500 evra, za 20 godina to je 240 meseci, plus 500 evra, to je ukupno prijavljenih prihoda na koje je plaćen porez od 120 hiljada evra. Kada poredite sve te prihode, od 120 hiljada evra za 20 godina, možete da poredite i imovinsko stanje mnogih od tih ljudi koji ne mogu da opravdaju vrednost imovine sa porezom koji su plaćali za prihode koje su prijavljivali. Zbog toga je važno da se krene upravo od predsednika države, predsednika Vlade, od narodnih poslanika, od svih onih najodgovornijih za to da li će se usvojiti ovakav predlog zakona ili ne, a ovo je, još jednom kažem, uvod i priprema poreske uprave i harmonizacija sa budućim zakonom o poreklu imovine.

Molim vas da pre nego što se izjasnimo o ovom predlogu zakona, utvrdimo kvorum, pošto to nismo uradili na početku sednice.

Ovo je jedan od onih predloga zakona o kojima sam govorio na početku, čiji je cilj i ravnomernija regionalna raspodela.

Dolazimo iz raznih krajeva Srbije i znamo da u Srbiji imamo različite izazove i da nemamo baš najpravedniju raspodelu u tom smislu. Ovo je zakon koji tretira nešto što je najočiglednije i nešto što je moguće i najlakše ispraviti. Ja vas pozivam da o tome makar razmislite ako ne želite da podržite da o tome govorimo u plenumu i prihvatite ovaj naš predlog.

Dakle, kada vidite ovu mapu Srbije, vidite podelu oblasti u Srbiji. Samo četiri oblasti imaju iznadprosečnu platu u odnosu na prosek Republike Srbije. To su ove tamno obeležene oblasti. Jedna je južnobačka oblast, druga je beogradska oblast, junobanatska oblast i borska oblast. Sve ostale oblasti su ispod proseka Republike Srbije. To je podatak koji će se možda menjati, ali nikako drastično u budućim godinama, jer kada vidite raspon plata, gde u beogradskoj oblasti imamo prosek od 57,717, a da pčinjska oblast ima 35,999, jablanička 34, toplička 34 itd. Ne samo na jugu Srbije, nego i u Vojvodini. Imamo i zapadnobačku oblast, severnobačku oblast ispod proseka Republike Srbije.

Jednostavan je predlog. Dakle, predlog zakona je da jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji, ali i van njene teritorije. Do sada je jedinici lokalne samouprave pripadalo 74% od poreza na zarade, koje se plaća prema prebivalištu zaposlenog, a ovde je samo dodatak, dakle, zadržava se ovaj stav 74% poreza na zarade u vezi sa prebivalištem zaposlenog, ali se ovde proširuje pravo lokalnih samouprava na porez od zarada u javnom sektoru.

Dakle, svi stanovnici Republike Srbije su i korisnici, ali i poreski obveznici u Republici Srbiji finansirajući javne usluge kroz javna preduzeća, sistem zdravstvene zaštite, bezbednost, vojsku, MUP.

Logično je da tamo gde su ovi sistemi pozicionirani, a najveći broj uposlenih živi u najvećim centrima, onda najveće koristi imaju upravo ti centri. Procenjuje se da je to na nivou oko 300 miliona evra na godišnjem nivou. U raspodeli proporcionalnoj, za svakog stanovnika, to iznosi 43 evra, što znači da mesto od 10 hiljada stanovnika…

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega.)

… može da ima na jednostavan način 430 hiljada evra većeg prihoda u lokalnim samoupravama, gde bi mogli da dopune svoje budžete. (Isključen mikrofon.)

Ovo je jednostavan predlog zakona i siguran sam da ćemo se razumeti. Ali, siguran sam i da nećete podržati ovaj predlog. Međutim, važno je da čujemo, da i vi i javnost imate uvida u Zakon o Narodnoj banci Srbije, koji smo usvojili u ovoj Skupštini, a mi smo i tada bili protiv usvajanja ovakvog zakona.

Predlog je jednostavan – obrisati član 86b. Najjednostavniji, ali zaista polazi od jednostavnog principa, a to je pitanje prepoznavanja odgovornosti, bilo koga u bilo kojoj instituciji, pa, naravno, i instituciji Narodne banke Srbije. Na tako odgovornom mestu, bez logične povezanosti velikih, ogromnih nadležnosti koje imaju i guverner i svi njeni saradnici u Narodnoj banci, dakle, ogromnih nadležnosti, nema apsolutno nikakve odgovornosti, a to ćete videti i uveriti se u to kada pročitam ovaj član 86b. koji smo usvojili, a predlog je obrisati taj član iz ovog zakona.

Dakle, ovaj član kaže – Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova Narodne banke Srbije, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj meri. Za štetu iz stava 1. ovog člana, zaposleni iz tog stava ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u Narodnoj banci Srbije, odnosno prestanka vršenja funkcije. Narodna banka Srbije snosiće troškove zastupanja lica iz stava 1. ovog člana u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi sa poslovima iz tog stava. Narodna banka Srbije snosiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos u Narodnoj banci Srbije.

Vidite i sami da nema te logične povezanosti i to je jedina institucija između nadležnosti koje ti ljudi imaju u ovoj instituciji i odgovornosti za ono što su njihovi poslovi. A podsetiću vas šta su poslovi: monetarna, fiskalna politika, uspostavljanje i održavanje stabilnosti cena, najvažnije stvari za građane Srbije, upravljanje deviznim rezervama, podsetiću vas da smo na kraju 2011. godine imali oko 12 milijardi evra deviznih rezervi, da je na kraju 2016. godine to iznosilo na nivou oko devet milijardi i 900 miliona evra. Dakle, postoje velike nadležnosti, ali još jednom vas pozivam da uspostavimo i odgovarajuće odgovornosti za tu vrstu nadležnosti.

I sami ste pročitali da je 32 narodnih poslanika podnelo ovu inicijativu, i to neposredno posle predsedničkih izbora, kada je predsednica Skupštine suspendovala rad Skupštine u toku i pre predsedničkih izbora. Imali smo petomesečnu pauzu, a njeno objašnjenje i obrazloženje za nerad Skupštine je u tom trenutku bio da Narodna skupština Republike Srbije i mi poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije doprinosimo opštoj nestabilnosti u Republici Srbiji.

Dakle, suspendovanje rada i 2017. godine, a kasnije i na lokalnim izborima, beogradskim, 2018. godine, kada Narodna skupština nije radila dva meseca, je ne samo sa ovim opravdanjem suspendovanja rada zarad stabilnosti u Republici Srbiji svakako usporilo usvajanje važnih zakona na putu naše zemlje ka Evropskoj uniji i reformi ove države.

Ono što je takođe važno, važno je reći gde su izvori te nestabilnosti i kakav je odnos predsednice Skupštine i pojedinih predsedavajućih, posebno prema opozicionim poslanicima.

Mi smo imali pre par dana i dokaz za to na koji način se dvostrukim aršinima odnosi na pojedina poslanike opozicije, pozicije ili onih koji svoj status nisu baš do kraja definisali. Videli smo pretnju nasiljem našim kolegama poslanicima i Tomislavu Žigmanovu i Nenadu Čanku, a da sankcije za onog koji je pretio, za poslanika Vojislava Šešelja, nije bilo. Pretnje su se kasnije ponovile prema našoj koleginici poslanici Aleksandri Jerkov i videli smo da ni tada nije bilo reakcije. Iako smo bili u direktnom prenosu, iako smo imali zasedanje Skupštine, niko nije bio spreman da spreči opkoljavanje kolega narodnih poslanika poslanice Aleksandre Jerkov sa salvom uvreda i pretnji koju je primila od tih istih svojih kolega. Tada nije bilo reakcije.

Kasnije, u pauzi te Skupštine, upućene su joj pretnje, i to pisanim putem na dokumentima koje je imala na svojoj klupi i mi smo od predsednice Skupštine zatražili i dostavljanje snimaka kojima može da se utvrdi ko je taj koji je sebi dao za pravo da preti koleginici u ovoj Skupštini. Mislim da je izuzetno važno da mnogi od vas, oni koji su spremni da štite svoje kolege poslanike…

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Ćiriću.)

…na ovaj način insistiraju upravo na dostavljanju snimaka ovih kamera koje su uključene… (Isključen mikrofon.)

Dakle, nijednom rečju niti pomišljam da bilo kakvu uvredu uputim niti vama lično niti bilo kom poslaniku ili poslanici koji sede u ovoj sali, ali ustajem ovde da podignem glas protiv ovakvog tona i rečnika i izraza koje smo zaboravili od 90-ih godina na ovamo.

Ja sam juče pozvao ministra i potpredsednika Vlade, ministra unutrašnjih poslova, da nam kaže, a izašao je u tom trenutku iz sale, na koji način će država reagovati na pretnje dvojici naših kolega poslanika, pretnje i ugrožavanjem njihovog života? Nažalost, niko od koleginica i kolega nije ustao i podigao glas protiv takve vrste pretnje.

Čujemo danas isto, ton kojim se na ovakav način napadaju poslanice i poslanici i naravno da se prisećamo devedesetih godina i posledica ovakvog verbalnog nasilja nad ljudima u ovoj Skupštini, ali i verbalnog nasilja nad svim političkim protivnicima. To ništa dobro nije donelo, dakle, ni pripadnicima drugih nacija, drugih vera, drugih političkih opcija.

To neće doneti dobro Srbiji i ja vas pozivam da podignete glas protiv ovakvog načina i odnosa i prema poslanicama i poslanicima, ali i prema svima onima koji različito misle u Srbiji.

Videli smo danas i u ovim pitanjima, imate jednog predsednika Opštine Paraćin, jednog jedinog iz Demokratske stranke, koji je meta i koji smeta upravo zbog toga da među 175 predsednika opština i gradova u Srbiji, jedini predsednik opštine iz DS je meta i on će smetati do trenutka dok je predsednik koji uspešno vodi ovu Skupštinu.To govori o toj nespremnosti i netrpeljivosti.

Danas govorimo…

Koristiću vreme poslaničke grupe.

Dakle, ovo nije replika na prethodno izlaganje. Pozvali ste upravo na analizu i ličnu odgovornost za ono što smo radili, evo stojim pred vama sa ličnom odgovornošću za sve ono što sam radio i od tih devedesetih ili sredine osamdesetih godina kada sam započeo svoju profesionalnu karijeru.

Mislim da bi bilo najpoštenije da svako od nas stavi svoj lični život pred svima nama ovde i kaže šta smo radili i gde smo bili. Kod svih ovih optužbi koje smo slušali o žutom preduzeću o žutim izdajnicima, koji seju lokatore devedesetih godina, koji pozivaju na NATO bombardovanje, a ja vas pozivam da kažete gde ste to bili recimo 1999. godine?

Bio sam devedesetih godina u toj političkoj stranci koja se zalagala za mirno rešenje problema u SFR JOT, tog mirnog političkog rešenja nažalost nije bilo, toliko pameti nije bilo, ali onog trenutka kada je naša zemlja napadnuta 1999. godine, kao pripadnik raketnih jedinica sam bio na Kosovu 1999. godine i branio svoju zemlju i branio decu u Srbiji. To je moja odgovornost i ja sam ponosan na to. Zbog toga ne dozvoljavam da bilo ko optužuje i ljude iz DS, jer smo mi pojedinci, jer je bilo puno njih i na tom ratištu 1999. godine, onako kako sam bio ja, bilo je pripadnika svih stranaka, bilo je pripadnika koji nisu pripadnici bilo koje stranke, ali te ljude vređate na ovakav način.

Ovakav način govora i te otrovne optužbe su nas nažalost uvodile u velike nesreće i ovo o čemu govorite, o stanju u Srbiji je u stvari posledica tih devedesetih godina, desetogodišnjeg ratovanja na ovom prostoru koje se teško oporavlja upravo zbog toga, kada je svet ubrzano napredovao, jer to su bile najproduktivnije… (Isključen mikrofon.)

Replika.

Mogli bismo da podržimo ovaj amandman, dakle, uz par dodatnih pitanja za predlagača amandmana i za prisutnog ministra Đorđevića.

Dakle, vi ovde predlažete efikasnost planiranja, planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na bolji pristup u ekonomskim resursima.

Slažem se. Potrebno je imati bolji pristup ekonomskim resursima i načinu na koji će se eksploatisati. To je pitanje i za vas, a i za gospodina ministra.

Ovde u ovoj Skupštini je 2011. godine usvojen Zakon o javnoj svojini. Suština političke odluke i politike kod usvajanja ovog zakona je bilo vraćanje imovine gradovima, opštinama, lokalnim samoupravama i javnim preduzećima, a cilj tog zakona je efikasnije upravljanje upravo tim ekonomskim resursima, tom imovinom.

Dakle, 2011. godine je bila ta neka prethodna većina. Godine 2014. posle tri godine po isteku roka za primenu tog zakona od tri godine je produžen taj rok i samim tim verifikovana politika, javna politika o vraćanju imovine i upisu imovine i lokalnih samouprava, gradova, opština i javnih preduzeća. To je bio preduslov i za buduću koorporativizaciju, za način na koji će javna preduzeća biti efikasnija, ali i za lokalne samouprave koje treba da se bave ne samo, naravno, i komunalnim poslovima, ali ne samo komunalnim poslovima, nego i podsticajem lokalnog, ekonomskog razvoja. Upis imovine je preduslov za podsticaj lokalnog ekonomskog razvoja.

Posle tri godine ponovo produžetak roka i ponovo potvrda ove većine, dakle, ova većina je ponovo potvrdila taj zakon i javnu politiku vraćanja imovine.

Sada je pitanje - zbog čega donosimo te odluke, i za predlagača amandmana, šta je onda stav da Vlada sada donosi zaključke kojim daje preporuke lokalnim samoupravama za vraćanje te imovine državi, a Vlada Republike Srbije je kroz ovu većinu i kroz njene predloge o produženju rokova potvrdila da je to potrebno? Dakle, to jeste nešto što je u kontradiktornom odnosu. Mene tu vaše objašnjenje interesuje. I, naravno, vidite da se radi o ovom aktuelnom trenutku za prenos imovine aerodroma Niš.

Još jedno pitanje u vezi sa tim za ministra ovde prisutnog, jer treba iskoristiti tu priliku da razjasnimo upravo te stvari. Pitanje – zbog čega nije osnovano javno preduzeće aerodromi Srbije, već Aerodromi Srbije, d.o.o? Dakle, očigledno je ideja, i možete da vidite uvidom u APR i registraciju, da je formirano preduzeće Aerodromi Srbije d.o.o, dakle, deoničarsko društvo, a ne javno preduzeće aerodromi Srbije.

Dakle, podsetiću vas na član 7. Zakona o javnim preduzećima, koji kaže da uslove za obavljanje delatnosti od opšteg interesa po članu 7. ispunjavaju javno preduzeće, društvo kapitala i preduzetnik iz člana 3. ovog zakona, mogu da otpočnu obavljanje delatnosti od opšteg interesa kada nadležni državni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, u skladu sa zakonom, utvrdi da su ispunjeni uslovi za obavljanje te delatnosti u pogledu, prvo, tehničke opremljenosti, kadrovske osposobljenosti, bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite i unapređenja životne sredine i drugih uslova propisanih zakonom.

Dakle, Aerodromi Srbije d.o.o. nisu tehnički opremljeni, nema te opreme i kadrovski osposobljeni, jer imaju dva zaposlena u ovom trenutku i ne ispunjavaju ove uslove, jer ćemo se složiti da se ovde radi o delatnosti od opšteg javnog interesa.

Šta imamo u ovom slučaju? Kada spojimo taj odnos politika o javnoj svojini i primeni Zakona o javnoj svojini, neku vrednost koja može aproksimativno da se proceni na 50-ak miliona evra vrednosti aerodroma sa licencama, sa svim dozvolama koje su potrebne, se prenosi ukoliko se donese ovakva odluka na Aerodrome Srbije d.o.o. Dakle, pitanje je - gde je tu javni interes i šta vi mislite upravo u tom vašem pristupu i pristupu Vlade, načinu na koji će se preneti imovina?

Inače, razgovarali smo o tome i voleo bih da čujem vaš stav, jer su stalne primedbe - pa dobro, vi kritikujete, nemate nikakvih predloga. Ponoviću ono u šta zaista i iskreno verujem, i to jeste politika DS, a to je da je stav da infrastrukturu, ne samo aerodromsku infrastrukturu, jer i Aerodrom „Nikola Tesla“ i aerodrom Niš, i „Morava“, su infrastruktura, a operacije i letovi su i Er Srbije i lou kost kompanija nad tom infrastrukturom, da ne treba privatizovati infrastrukturu do iznosa iznad 51%, da država treba uvek da ostane većinski vlasnik. Može da se uvede po ugledu organizacija mnogih evropskih aerodroma, ali država je većinski vlasnik u najvećem delu i tih evropskih zakona, i lokalne samouprave i država, ali sa preko 50% u upravljanju tom infrastrukturom i podsticaju operacija i konkurencije nad tim aerodromima.

Upravo rezultat aerodroma Niš pokazuje upravo razvijenu konkurenciju, jeftinu uslugu i nešto što jeste javni interes, a to su jeftine avio karte i mogućnost putovanja i iz Niša i prema Nišu.

Dakle, molio bih vas da mi, onako kako će predlagač ovog amandmana dati i dodatne argumente i odgovore na ove naše dileme, i vi, gospodine ministre, kažete šta je vaš stav u tom smislu javnih politika vezanih za javnu svojinu i primenu Zakona o javnoj svojini, ali i ovaj deo zbog čega se javno preduzeće i imovina jednog grada prenosi na deoničarsko društvo, a proces prenosa nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima. Hvala.

Meni se sviđa ovakav način razgovora. Mislim da to može da bude produktivno da bismo razjasnili, da bismo otvorili sva pitanja. Jer, ovde je mnogo otvorenih pitanja, jer nemamo pred sobom sve ugovore koji očigledno utiču na ovu vrstu odluke.

Ali, ono što ja znam, to je nešto i u vezi sa ovim zakonom o kome govorimo, dakle, direktno je u ovoj temi. Pa, predstavnici lokalne samouprave grada Niša, čijoj većini ne pripadam ja, nego su to vaše koleginice i kolege, u političkom smislu, su doneli odluku. Vaš kolega je, čini mi se, i predsednik Skupštine grada Niša. On vodi tu skupštinu koja je pre dva meseca izglasala srednjoročni plan razvoja aerodroma Niš, u kome se definisalo da od 2018. godine, dakle, pre samo dva meseca, od 2018. do 2028. godine niški aerodrom raste, radi profitabilno, radi samostalno i moguće je ulagati iz sopstvenih sredstava. To je odluka Skupštine grada Niša pre dva meseca i to je planski dokument i politika lokalne samouprave grada Niša, vaših koleginica i kolega, mojih sugrađana.

Pozivam vas da poštujemo pravo lokalnih samouprava da odlučuju o tome.

Vi onda imate apsurdnu situaciju da samo posle petnaestak dana dobiju ovakav zaključak Vlade i sada treba doneti potpuno suprotno rešenje u kojem će reći – ne, nismo sposobni, pogrešno smo glasali, Aerodrom Niš nije osposobljen za tako nešto.

Što se tiče ulaganja, mislim da je to isto važno reći. Dakle, i nama je potrebna puna informacija. Neka uđe DRI i neka utvrdi sve nivoe ulaganja u Aerodrom Niš da bismo imali potpune parametre o njegovoj vrednosti, ko je koliko ulagao, koliko grad i kolika je ukupna vrednost i šta je struktura kapitala i vrednosti toga. Zato govorim o Zakonu o javnoj svojini, SMATSA agencija nezavisna od Vlade je već donela svoje odluke i pre šest meseci usvojeno je takođe na skupštini grada Niša da će ulagati u toranj u Nišu 13 miliona evra. Dakle, nezavisno od budžeta Republike Srbije. To su informacije.

Svestan sam toga da ne bih dobio repliku svakako. Hoću da razjasnim ovo. Mislim da je ovo civilizovan dijalog i mislim da je potrebno čuti argumente.

Najavljujete da Republika želi da uloži desetak miliona evra, a ja sam vam već rekao šta je potrebno sada od ulaganja niškom aerodromu. Potreban je toranj zbog bezbednosti i potrebno je svetlo koje će obezbediti sletanja po uslovima magle. Procena je 13 miliona evra. Ta sredstva su izdvojena iz Agencije SMATSA u svim planovima kroz već usvojeni plan i kreditiranje Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj.

To je ta infrastruktura i ono što je potrebno ulagati u niški aerodrom. Čak i da je potrebno da Republika ulaže, a mislim da nije, jer to može da se vidi upravo iz ovih analiza i potpunog pristupa javnosti svim ovim informacijama.

Čekajte, pričali smo o IT i spremnosti za subvencije. Najavljivali su dolazak jedne velike IT kompanije, da ne pominjem ime, i obećane subvencije od 9,5 miliona evra, privatnoj kompaniji 19.000 evra po zaposlenom u IT sektoru, a mnogi iz IT sektora i klastera u Srbiji su reagovali na to, jer su rekli da to neće biti novo zapošljavanje nego uzimanje gotovih, najboljih kadrova iz njihovih firmi i slabljenje potencijala IT sektora u Srbije.

Znači, tu smo spremni 9,5 miliona evra investicija u privatnu kompaniju, a sa druge strane uslov za grad Niš i bilo koje ulaganje na tom nivou od 9,5 miliona evra ili 10 miliona evra je taj – prenesite imovinu od 50 miliona evra vrednosti, jer je to preduslov, jer na drugačiji način ne dam pare.

Dakle, o tome treba da razmišljamo svi zajedno i da mislimo na koji način onda podstičemo ljude na lokalnom nivou i u Valjevu i u Nišu i u Subotici i u Novom Sadu, naravno u Beogradu, na koji način podstičemo njihov entuzijazam da razmišljaju o svojoj budućnosti, o svojoj perspektivi, razmišljaju o planskim dokumentima i donose upravo ovakve planske dokumente pre dva meseca, a vi im onda kažete posle sedam dana - više ne važi, to što ste planirali okačite mačku o rep i donesite ovu odluku o prenosu imovine.

Predsedavajući, koristim vreme šefa poslaničkog kluba.

Čuo sam ovaj predlog amandmana i on zaslužuje da se još jednom pročita, svakako - Planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na vladavinu prava.

Mi smo govorili u načelnoj raspravi o važnosti ovog zakona i posebno važnosti sinhronizacije planskih dokumenata od lokalnog nivoa, preko pokrajinskih i republičkog nivoa. Mogu da se složim sa idejom ovog amandmana, svakako nema poslanika koji ne bi podržao ovakav amandman sa insistiranjem na ovoj temi i poštovanju prava.

Pozivam vas, pošto smo otvorili tu diskusiju koja je bila, čini mi se dovoljno otvorena za javnost, jer je potrebno da se javnost upozna posebno sa nekim javnim politikama i republičke Vlade, ali i lokalnog nivoa. Evo, kolega je pozvao na to da se čuje javnost kod donošenja nekih odluka.

Vratićemo se na onaj primer Aerodroma Niš i poziva, pošto ovde imamo i potpredsednika Vlade i ministra u Vladi, da se otvoreno razgovara sa svim subjektima u gradu Nišu, pre svega građanima Niša, nevladinim organizacijama, naravno, odbornicima u Skupštini Grada, gradonačelnikom, predstavnicima lokalnih vlasti upravo na tu temu koja otvara pravni proces u prenosu imovine grada Niša na Republiku Srbiju i koliko smo mi u tom smislu dosledni u politikama koje smo ovde već usvajali.

Mislim da je važno za sve nas da otvorimo to pitanje, jer smo usvojili Zakon o javnoj svojini i nešto što je javna politika od 1995. godine, govorili smo i o tome kada je usvojen Zakona o sredstvima i svojini Republike Srbije, kada su gradovi, opštine, lokalne samouprave, javna preduzeća ostali praktično bez svoje imovine i postali korisnici nad imovinom čiji je vlasnik država Srbija.

Mi smo kasnije, a mnogi od vas su bili u tom sazivu, 2011. godine, usvojili Zakon o javnoj svojini, koji je imao intenciju da tu imovinu vrati i lokalnim samoupravama i javnim preduzećima i upravo sa željom da učini sve ove institucije mnogo efikasnijima. Dakle, gde je tu naša doslednost kada sada Vlada donosi zaključak u kojoj zahteva od grada Niša da prenese tu imovinu na državu Srbiju. Dakle, to je jedna od tema.

Pored ovoga, otvara se javna, i zbog toga pozivam kolegu koji je podneo ovaj amandman, da čujem šta misli upravo o tome i na koji način može njegov amandman da podstakne ovu raspravu, da bismo i mi odlučivali, eventualno podržali taj njegov amandman, a to je i javna politika države Srbije u vezi sa odnosom prema ključnim infrastrukturnim sistemima u državi.

Pošto se ovde često spočitava opoziciji da nema svoje politike i da samo kritikuje, evo ja ću izaći sa jednim predlogom, a mislim da je važan zbog prisustva ministara, a to je odnos prema ključnim infrastrukturnim projektima i daću ga upravo na primeru niškog aerodroma, ali i Aerodroma „Nikola Tesla“. Naravno da svaki čovek u Srbiji mora da se raduje rastu i frekvenciji saobraćaja i na jednom i na drugom aerodromu i to je nesporno za mene i za sve ljude koji žele razvoj Srbije.

Pitanje je na koji način možemo da podstaknemo ono što je suštinski važno, a to je usluga prema građanima Srbije. Zbog toga je moj stav da ključne infrastrukturne projekte ne treba davati niti u koncesiju, niti privatizovati. Treba zadržati većinsko vlasništvo Republike Srbije nad ifrastrukturom, ali ta infrastruktura koja može da podstiče operacije nad tim funkcijama.

Dakle, vlasništvo grada Niša nad Aerodromom Niš je, uz usvajanje zakona, u stvari Sporazuma o slobodnom nebu, otvorilo prostor za porast broja putnika iznad 300 hiljada, i daj Bože da to raste i do milion i više od miliona bez ovog ograničenja u ugovoru o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“, ali to je jedino moguće ukoliko imate infrastrukturu koja drži dovoljno niske cene od tri evra takse za svakog putnika tako što će razvijati tržišnu utakmicu kod „low cost“ kompanija da bi pružali najjeftinije moguće usluge građanima Srbije, ne građanima Niša, nego čitavog regiona, jer sa niškog aerodroma lete i ljudi iz Subotice, Novog Sada, Beograda i iz drugih gradova Srbije.

Dakle, privatizacija nad operacijama da, privatizacija nad infrastrukturom ne. To treba da bude vlasništvo ili lokalnih samouprava ili države Srbije koja će na taj način voditi odgovornu politiku u pružanju najjeftinije i najkvalitetnije usluge građanima Srbije, u ovom slučaju to su jeftini letovi. Kada uđe strana kompanije ili u koncesiju ili u privatizaciju, naravno da će ići isključivo i samo za profitom. Time će podizati takse, usluge i cenu usluga na svojim objektima što će poskupljivati i cene karata, što će naravno biti skuplja usluga ka krajnjim korisnicima, a to su građani Srbije.

Zbog toga o ovome treba da razgovaramo otvoreno i pozivam kolegu koji je podneo ovaj amandman da nam da dodatno objašnjenje upravo po ovim pitanjima da bismo kao poslanička grupa odlučivali o tome da li ćemo podržati vaš amandman ili ne. Hvala.

Mislim da sam imao pravo na repliku, pošto je ministar direktno pomenuo …

Gospodine potpredsedniče, vi ste rekli da ne znate zašto se podiže tolika prašina. Podiže se prašina, u stvari ljudi zahtevaju odgovore na neka pitanja jer misle da je važno otvoriti temu i otvoriti razgovor i dati im informacije o svemu što ljude interesuje.

Dakle, interesovao ih je prvo ugovor o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“ i vi ste pominjali da dobijamo milijardu i po. U redu, dobijamo milijardu i po, ali je potrebno reči detalje, na koji način. Petsto miliona je koncesiona naknada, koliko znam, ono što smo videli u javnosti, pošto ugovor nisam video, ali to možemo da čujemo samo od vas. Zato je javnosti potrebno da čuje informacije, da bismo ozbiljno, kao ozbiljni ljudi upravo razgovarali o onome što je potrebno za građane Srbije. Jedan deo toga, veći deo, oko 400 miliona ide u budžet Republike Srbije, neki deo, oko 100 miliona ili 80 miliona, ide manjinskim akcionarima, a ona milijarda o kojoj ste govorili je obećanje za investicije. Je li tako? Sada se tu otvara pitanje, jer to je interesantno i meni, a verujem i svim poslanicima i svim građanima Srbije, gde idu te investicije od milijarde, kome će pripadati objekti posle isteka koncesionog ugovora, ko će biti vlasnik nad tim objektima koji će se graditi na zemljištu aerodroma. Mislim da su to teme koje su vrlo bitne da se ne bi ostavljalo prostora za bilo kakve spekulacije, jer mislim da kao ozbiljni ljudi treba da razgovaramo argumentima i sa potpunim informacijama. Bez punih informacija i upoznavanja javnosti sa ugovorom o koncesiji Aerodroma Beograd mi nećemo imati ozbiljnu raspravu.

Drugo, ovo stalno pominjanje i pozivanje na to šta ste vi ostavili 2012. godine. Nisam bio u toj lokalnoj vlasti 2012. godine u Nišu, ali znam dobro, bio sam od 2000. do 2004. godine gradonačelnik Niša i znam šta smo tada nasledili od Aerodroma Niš. Godine 1999. je aerodrom bombardovan, nažalost, ostalo je 30 kratera, ostalo je 27 neeksplodiranih projektila težine od 300 do 1.000 kg sa eksplozivom sa uranijumskim punjenjem i velikim opasnostima i ugrožavanjem, ako hoćete, grada na dva kilometra od centra Niša. Tada smo to zatekli. Zatekli smo drveće koje raste iz piste i to je nešto što svakako niko od Nišlija i niko u Srbiji nije želeo. Ali, tada smo kao lokalna vlast uložili napore, obezbedili sredstva i donaciju Norveške vlade, ulagali iz lokalnog budžeta još tri miliona evra, šest miliona evra je uložila Norveška vlada. Vojska Srbije je uložila svoje znanje i svoju hrabrost da deminira taj prostor i osposobili smo infrastrukturni projekat.

Da li je idealno poslovao aerodrom posle toga? On je dobio sjajnu infrastrukturu i oslobodio se velike rane koju je imao te 1999. godine i to je važno za sve nas, ali je dao osnovu za dalji razvoj. Tačno je da nije bilo idealno ni 2012. godine, kao što nije idealno ni danas. Valjda je cilj da bude bolje već sutra i zbog toga ja pozivam i vas i sve ljude koji se bave ovom temom da otvorimo sve informacije i o ugovoru o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“ i o budućem statusu Aerodroma Niš, o najboljim rešenjima za to, o odnosu Vojske Srbije, o imovinskom odnosu sa gradom Nišom, da bismo sa punim informacijama o tome razgovarali i tražili najbolja rešenja za građane u Srbiji.

Osetili ste trenutak kada ću reći da, pohvale za ovaj odgovor gde kažete, a voleo bih da to bude garancija, jer ova javna reč ovde u Skupštini nešto znači prema javnosti, a to je da sve što će se izgraditi na zemljištu Aerodroma „Nikola Tesla“ i uz obaveze koncesionara od tim milijardu evra investicija, ostaje uknjiženo na aerodrom i da će ostati u vlasništvu Aerodroma „Nikola Tesla“.

To je važno zbog svih nas i nadam se da će to biti i ispunjeno. Ali, uz još jednu stvar koja je važna kod svakog međunarodnog ugovora i svakog ugovora, a to je pitanje bankarske garancije za dobro izvršenje posla. To je isto pitanje za vas, da li su obezbeđene i očekujem da ćemo dobiti odgovor i na ta pitanja, da li su obezbeđene bankarske garancije za izvršenje ovog posla i tog obećanja o investiranju kroz koncesioni ugovor u roku od 25 godina, jer smo na žalost svedoci toga da ti međunarodni ugovori, posebno subvencije koje su davane mnogim kompanijama u Srbiji, koje su ulazile sa investicijama, da njihove obaveze nisu izvršene i to je isto pitanje te odgovornosti na koji način su korišćena ta sredstva. Zbog toga je važno da ovde govorimo o tome, potpuno javno i potpuno otvoreno.

Inače, ovaj poziv i to šta je radila neka prethodna vlada ili nije radila, pozivanje na to da je Niš grad elektornike. Tačno je, Niš jeste grad elektronike, ali bio je pre svega do 90-te godine, do trenutka kada smo kao država ušli u embargo do trenutka kada smo gubili praktično nešto što je bio osnov za razvoj elektronike u Nišu, a to su partnerstva i sa „Simensom“ i sa „Filipsom“ i sa mnogim svetskim kompanijama, što je bio preduslov za razvoj elektronske tehnologije, a tek je povratak u međunarodnu zajednicu, ekonomsku zajednicu i tehnološku posle 2000. godine ostvario taj preduslov za nov rast i nove investicije.