Pitanje za predsednicu Vlade – kada ćete nam dostaviti informaciju o tome na koji način su korporativni organi „Telekoma Srbije“, skupštine akcionara, nadzorni odbor, izvršni odbor doneli odluku i kriterijume za utvrđivanje cene o kupovni „Kopernikusa“ od 200 miliona evra?

Na to imaju pravo svi građani Srbije, zbog toga što smo najveći broj nas u Srbiji i mali akcionari, a i država Srbija je većinski akcionar ovog akcionarskog društva i ono što smo dobijali kroz javnost kao informaciju i argumente zbog čega 200 miliona evra za kablovskog distributera „Kopernikus“ je bio prvi argument da imaju 200.000 korisnika i da je uobičajena cena kako su nam tada rekli 1000 evra po korisniku, što je onda potvrđivalo cenu od 200 miliona evra.

Kasnije vidimo informaciju da RATEL, dakle zvanična agencija telekomunikaciona na svom sajtu ima jasnu informaciju da je ukupan broj korisnika kablovske mreže 1.700.000 ljudi u Srbiji i da „Kopernikus“ zauzima 3% tog tržišta. Četvrti je na tom tržištu, što znači da po jasnim informacijama ima 51.000 korisnika.

Što znači da po tim kriterijumima, koji su nam izrečeni iz samog Telekoma, 1.000 evra po korisniku. Po kriterijumima RATEL-a, realna cena bi bila oko 50 miliona evra.

Drugi parametar koji je češće korišćen kada se razmišlja o akvizicijama je pitanje bilansa „Kopernikusa“ za 2017. godinu, koji su raspoloživi, a to je izveštaj da rade sa jedan i po milion evra neto dobiti i da su izrazili EBITDA-u od 6,2 miliona evra. Uobičajeno u ovoj oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija je da je multiplikator za utvrđivanje vrednosti u odnosu na EBITDA-u između sedam i deset. Čak i da je maksimalnih deset, znači vrednost „Kopernikusa“ nije moglo da ide iznad 60 miliona evra. Kolika je razlika do 200 miliona evra? Skoro 150 miliona evra kada uzmete oba ova parametra. Zbog toga nam je bitno da predsednica Vlade, iz odgovornosti prema nama poslanicima, koji treba da kontrolišemo rad akcionarskog društva, jer navijamo za njegovu veću efikasnost.

Nas su optuživali da smo lobisti nekih drugih kompanija konkurentskih na ovom tržištu. Ne, mi smo lobisti jednog važnog državnog sistema koji treba da taj višak vrednosti usmeri na sopstveni razvoj da bi svi građani Srbije imali moderniju, kvalitetniju uslugu u oblasti komunikacija. Zbog toga se borimo da dođemo do istine i da, još jednom ponavljam, građani Srbije dobiju verodostojnu informaciju, jer na tu informaciju imaju puno pravo zbog toga što su i manjinski akcionari.

Drugo pitanje za ministra Sinišu Malog, ministra finansija, kada ćemo dobiti informaciju pošto nisam dobio taj odgovor u raspravi o budžetu, sada zvanično zahtevam informaciju o završnim računima preduzeća „Beograd na vodi“? Još jednom ponavljam, Srbija je 32% suvlasnik ovog preduzeća, većinski vlasnik je 68%. Bez obzira na to da smo manjinski, naravno da imamo prava na uvid u završne račune i prava na deo dobiti iz poslovanja ove kompanije. Ja pitam – kolika je dobit ovog preduzeća u poslednje četiri godine i da li je prebačen i jedan dinar na budžet Republike Srbije iz poslovanja ovog preduzeća? Videli smo u budžetu za narednu godinu nema nikakvih planova o tome.

Treće pitanje, takođe za ministra finansija, nije mi prošli put dao odgovor i na to pitanje, pa ga pitam sada zvanično i očekujem pisani odgovor, a to je, podsetiću ga da je u toku ove godine obećao da će objaviti, do kraja 2018. godine, ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“. Dakle, ostalo nam je još manje od mesec dana za taj rok, ja ga pozivam da objavi taj ugovor, da vidimo ugovor o koncesiji, a pošto za narednu godinu u budžetu nismo videli plan da se planira tih 417 miliona evra koje je trebalo uplatiti do kraja godine, to znači da imamo još tridesetak dana da koncesionar uplati deo tih para, dakle 417 miliona evra na budžet Republike Srbije.

Pitam ministra finansija – kada će se to dogoditi i tražim pisani odgovor.

Evo, u nedostatku argumenata, naravno, najlakše je pokazati prstom na DS, ali ja sam juče pred gospodinom ministrom govorio o nekim rezultatima koje ste vi ostavili posebno do 2000. godine, jer je vaša ključna teza da je sve u zemlji bilo idealno do 2000. godine, a onda je došla DS.

Godine 2000. BDP u Srbiji bio je sedam milijardi evra, u odnosu na sadašnjih četrdesetak milijardi evra, dakle, sedam milijardi, što je bila polovina od ukupnog javnog duga koji je u tom trenutku iznosio 15 milijardi. Ostavili ste DS to nasleđe, a to je preko 200% učešća javnog duga u BDP-u. To su rezultati vaši.

Sada ste ponovo u zemlji od 2012. godine, sa najvišom odgovornosti, gde ste nasledili javni dug od 15 milijardi, a sada je 24 milijarde, devet milijardi za sedam godina. To su vaši efekti zaduživanja budućih generacija.

Niste odgovarali na pitanja, evo, tu je jedan ministar koji će verovatno odgovoriti na pitanje na koje nisam dobio odgovor, ministar Mali. Kolika je dobit države Srbije sa njenim učešćem od 32% u kompaniji „Beograd na vodi“ u poslednje četiri godine, u skladu sa završnim računima koje je ta kompanija prijavljivala? Mislim da nema nikakvog plana, niti dinara država Srbija dobija od tog projekta koji je tako na velika zvona najavljivala. Pitanja koja se pojavljuju, procenat vrednosti „Kopernikusa“ i državnog većinskog vlasništva u „Telekomu“ koje je usmerilo 200 miliona evra za kompaniju za koju se pričalo da drži 200.000 korisnika, a državni RATEL govori o 50.000 korisnika i proceni da je „Kopernikus“ preplaćen četvorostruko.

To su samo neka od pitanja koja ne možemo da čujemo ovde.

Opet govorite neistinu, da ste malo informisaniji, znali bi ste da nisam više specijalni savetnik i da imate informacije na zvaničnom sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i da je moja plata dvostruko, dvostruko manja od ove o kojoj govorite. Dakle, to je tačna informacija koju možete da dobijete i ponovo, ponovo lažete.

Ali, kada govorite i pitate za informacije iz 2000. godine, da, proverite na sajtu BDP 2000. godine je u Srbiji iznosio sedam milijardi evra, a javni dug je iznosio 15 milijardi evra. Dakle, to su tačne informacije i to je nešto što je teško ukrštati sa podacima iz Smederevske Palanke, ili podacima o tome na koji način optužujete druge poslanike za vođenje lokalnih samouprava. Odgovorite vi na ova pitanja koja postavljamo i probajte da ne usmeravate razgovor u drugi smer.

Dakle, evo jednostavno je pitanje, još jednom ću postaviti ministru koji je ovde prisutan, a to je: kada će leći novac iz koncesije za aerodrom „Nikola Tesla“? Mi u budžetu za 2019. godinu ne vidimo plan za tih 500 miliona evra, koliko se očekuje u budžetu i koliko je najavljivano u budžetu Republike Srbije, a ministar Mali je rekao da će objaviti ugovor do kraja ove godine, imamo još manje od mesec dana i da vidimo da li će se onda ta sredstva naći na računu Republike Srbije do kraja ove godine.

Drugo pitanje je, upravo ova procena i koja je to agencija koja je procenjivala vrednost „Kopernikusa“ da „Telekom“, preduzeće u većinskom vlasništvu države Srbije izdvoji 200 miliona evra, dajući argumente da je to vrednost na osnovu 200 hiljada korisnika, a RATEL kaže da „Kopernikus“ ima 50 hiljada korisnika.

Očigledno je koliko ste spremni da imamo pravu raspravu. Ministra Siniše Malog, evo, nema u klupama već više od sat vremena. Predsednika Vlade se nije pojavila ni na jednom zasedanju Skupštine u raspravi o budžetu. Očigledno je koliko ste spremni da suštinski razgovaramo o najvažnijem zakonu za sve građane Srbije u 2019. godini. I vi ovde ne dozvoljavate da govorimo o suštini, ne date prostora opoziciji da odgovori na prozivke, pokušaje i optužbe koji idu, pre svega, sa motivom da se spreči bilo kakva rasprava.

Zbog čega meni niste dali prostora da razgovaram sa ministrom, jedinim ministrom koji je ovde prisutan i odgovorim na pitanje, gde je rekao – da, znam gde ste bili, da, vi ste patriota i znate da sam 1999. godine, bez obzira na optužbe sa ove strane, bio u raketnim jedinicama na Kosovu i branio i te ljude sa Kosova, branio ljude u čitavoj Srbiji.

Pitao sam vas – gde ste vi to bili i sebi dajete za pravo da sada i dalje huškate ljude, jer znam kako izgleda biti u ratu? Znam kako izgleda biti u ratu, znam kako izgleda brinuti o svojoj porodici, o svojoj familiji, o svim prijateljima i čitavoj zemlji. Nemojte to da radite, na ovakav način, optužujući nas, a to smo čuli od Martinovića, prozivke da smo mi učestvovali u ubistvu Panića.

Naravno da mi je žao svakog izgubljenog života u Srbiji i naravno da to treba osuditi, ali postavite ta pitanja vašim koalicionim partnerima. Ko je bio u tom trenutku ministar policije? Bio je Ivica Dačić. Ko je u tom trenutku bio direktor policije? Sada je na mestu savetnika predsednika Vučića, savetnika za bezbednost, Veljović. Razgovarajte sa svim tim ljudima. Ko je prijavio taj skup i ko je organizovao skup? I mi smo organizovali različite skupove, opisao je organizaciju Aleksandar Vučić.

(Aleksandar Martinović: A ko je bio predsednik Republike?)

U tom trenutku je predsednik bio Boris Tadić. Evo, pominjem sve, ali govorim o hijerarhiji odgovornosti organizatora skupa, direktora policije, ministra, zašto ne i predsednika, ali govorim ukupno o stanju u društvu i toj vašoj spremnosti da govorite o svim ljudima koji sede sada zajedno u vašim klupama i nose deo odgovornosti za to što se dešavalo u čitavom društvu.

Sada, gospodine ministre, ponavljam još jednom pitanje. Kako mi postavljate pitanje? Znam šta je bilo 1999. godine, naravno da znam, ali govorim o tome šta je nasledila u tom trenutku tadašnja Vlada. Vi se stalno pozivate na to šta ste nasledili kao problem. U tom trenutku su to objektivni podaci. Vi niste mogli da kažete da to nisu tačni podaci. Da, to su tačni podaci, sedam milijardi evra BDP i učešća javnog duga u BDP od 200%. E, to je trebalo sanirati i to su činjenice, kao što su činjenice da je „Telekom“ akcionarsko društvo u većinskom vlasništvu države Srbije. Vlada Republike Srbije imenuje ljude u upravnom odboru i naravno da je njihov posao da nadzire poslovanje „Telekoma Srbije“.

Mi navijamo za „Telekom Srbije“ i za to da on uspešno posluje, ali će on biti uspešniji ukoliko istu tu kompaniju kupi ne za 200 miliona evra, nego za 40 ili 50 miliona evra, koliko su realne procene u skladu sa „eBid“, koja je prikazana i koja je vidljiva u javnim podacima.

Ako je za 2017. godinu iskazano 1,5 miliona evra neto dobiti, a da je „eBid“ iznosila 6,2 u proceni, puta 6 do 10 maksimalno ili do 9 maksimalno, znači da je maksimalna cena 50 miliona evra.

Zabrinjavaju i problematični podaci u kojima su prve informacije bile da „Kopernikus“ ima 200.000 korisnika i da je cena utvrđena na osnovu broja korisnika puta 1.000 evra po korisniku. Pokazalo da to nisu istiniti podaci, da RATEL, zvanična državna agencija ima podatak da „Kopernikus“ ima 51.000 korisnika, ukupno bilion i 700.000 korisnika na kablovskim televizijama, a da je učešće u tom tržištu 3%, jednostavna računica kaže 51.000, što znači da i po tom parametru, o kome su govorili ljudi iz „Telekoma“, to znači maksimalno 51.000 evra.

To su problemi i naša briga za to da se neracionalno koriste sredstva koja su mogla da budu usmerena ka modernizaciji, ka novim tehnologijama i, naravno, zašto da ne, i akvizicijama i proširenju u tom delu poslovanja, zašto da ne, ali na jedan racionalan način. To su pitanja o kojima treba ovde razgovarati.

Još jednom, ovo pitanje, zašto da ne otvorimo upravo to? Ovde je 2014. godine izglasan zakon po kome se ušlo u projekat „Beograd na vodi“ u kome je jedna privatna kompanija sa 100 dinara osnivačkog uloga zadobila 68% u vlasništvu „Beograda na vodi“, da je država ostala na svojih 32%, da su se obećavale milijarde i milijarde profita i ulaganja. Zar nije legitimno pitanje da posle četiri godine mi ovde poslanici i čitava javnost Srbije pita – a koliko je to sada učešća u toj dobiti i u profitu jednog tako važnog projekta za Srbiju? Mi smo bili i protiv toga i tada.

Sada postavljamo pitanje – posle četiri godine, da li je i jedan dinar legao na račun budžeta Republike Srbije, sada govorim o budžetu, iz tog projekta? Nije, očigledno nije. Vi kažete da nije logično da o tome razgovaramo i da očekujemo bilo kakav profit iz tog dela. Pa, naravno da je logično i mi ćemo ta pitanja postavljati, a optužbe sa druge strane idu upravo sa ciljem da ne govorimo o ovakvim temama.

Videli smo na koji način se gradi atmosfera ovde u Skupštini i govorili o tome kada smo imali načelnu raspravu o budžetu, da je potrebno otvoriti dijalog u društvu, a dijaloga nema očigledno iz jednostavnih razloga, a to je nasilje koje vidimo u ovoj Skupštini.

Očigledno je da se na ovakav način ne vrši nasilje samo prema nama kao poslanicima, vrši se nasilje nad svim onim ljudima koji su dali, kakvu god, podršku, ali su nam je dali. Ali, najgore od svega je da se vrši nasilje nad najvažnijom institucijom u državi, a to je Skupština Republike Srbije.

Zbog čega nasilje u ovom trenutku? Pa, nismo spremni, očigledno nam ne date prostora da govorimo o najvažnijem zakonskom projektu u ovoj godini, kao i u svakoj drugoj, a to je način koji primenjujete evo već godinu dana.

Govorite o tome da imamo prostora da govorimo o našim amandmanima i želji da popravimo taj zakon time što bi smo popravili neka rešenja koja će popraviti i način života u Srbiji. Ne dajete nam prostora da govorimo o tome.

Kolega poslanik je, govoreći i o ovom amandmanu, govorio o stanju privrede pre 2000. godine i o stanju privrede posle 2000. godine. Stalno se govori o 5. oktobru kao datumu koji je u Srbiji promenio to blagostanje koje su vlasti 5. oktobra nasledile.

Evo, tu je ministar finansija. Hajde da probamo da uključimo i njega u tu raspravu. Koliki je bio BDP 2000. godine u Srbiji? Koliko je iznosio BDP u tom trenutku? Oko sedam milijardi evra. Sedam milijardi evra, a učešće javnog duga je bilo preko 200%, jer je iznosilo oko 15 milijardi evra.

Vi sada govorite, obrazlažući vaš amandman, da smo imali med i mleko 2000. godine u svim tim državnim sistemima, u preduzećima, a da je posle 2000. godine nastupio potop.

Ono što je najveći problem, pored nasilja nad ovom institucijom, nad Skupštinom, je svakako ono što je stalni poziv, a to je crtanje meta na sve one koji misle drugačije u odnosu na aktuelnu većinu.

Šta proizvodi to nasilje? videli smo to crtanje meta pre godinu dana na Olivera Ivanovića i videli smo na koji način se završava, gubitkom jednog života. Opozicioni političar koji je imao drugačije mišljenje od većine u ovom trenutku.

Šta se desilo Borku Stefanoviću? Samo zbog toga što drugačije misli u političkom smislu, a sedeo je ovde sa nama zajedno u poslaničkim klupama, je bila namenjena metalna šipka, jer je to bio pokušaj ubistva. A, onda ide relativizacija koja ohrabruje sve one koji su spremni na sličan čin.

Zbog toga je važno da ostavite prostora, da otvorimo dijalog u Skupštini, pa da nam ministar ovde odgovori na neka pitanja koja smo otvorili u načelnoj raspravi o budžetu.

Treba razgovarati i o siromaštvu u Srbiji. Siromaštvo u Srbiji je nikad veće nego ove godine. Dakle, 10% ljudi u Srbiji, gospodine ministre, u ovom trenutku živi ispod linije siromaštva, 10% građana Srbije, 700.000 ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva. Ta granica je 11.700.

Kada se govori o porodici, granica siromaštva za porodicu, četvoročlanu, je 31.600, a minimalna potrošačka korpa je 37.000. Dakle, još pet i po hiljada fali za jedan normalan, minimalni život, za minimalne potrebe četvoročlane porodice.

Na pitanja koja smo vam postavljali, sa svom hvalom za ekonomsku politiku, ekonomski rast, zbog čega je prosečna plata u Srbiji, evo sada govorimo o tome, 405 evra u septembru mesecu, a već četiri godine se najavljuje prosečna plata od 500 evra?

Zbog čega ne govorimo o strukturi privrede, kada smo govorili o planiranim prihodima u budžetu Republike Srbije, da je PDV iz zemlje u stalnom padu. Prihodi od PDV-a u zemlji su u stalnom padu, što govori o padu proizvodnje u zemlji i plasmanu tih proizvoda u zemlji. Padaju za 8% do 10% na godišnjem nivou, a da prihodi, PDV iz uvoza stalno raste na nivou 10'% ili više, što znači da je struktura privrede vrlo nepovoljna.

Vaš je cilj da ne govorimo o tome. Cilj je optuživati sve nas poslanike opozicije, sve opozicione političare, optuživati one koji različito misle u različitim sferama života, kulture, medija, sindikata za to da pripadaju paktu, paktu koji je organizovan protiv Srbije, a mi želimo samo da govorimo o realnim problemima u Srbiji. To je vaš cilj i očigledno je da zbog toga gradite ovakvu atmosferu i ne dozvoljavate ljudima da ostvare svoje poslovničko pravo i na replike i na reklamaciju Poslovnika, ali i na stavove koje bismo izneli u pravoj budžetskoj raspravi.

Odustanite od ovih i ovakvih amandmana i pokažite da ste spremni da otvorimo tu debatu i ukrstimo argumente na jedan pristojan način, koji neće sejati mržnju u Srbiji onako kako to radite sve ovo vreme.

Poštovane koleginice i kolege, poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, saradnici, u ovom zasedanju parlamenta imamo nešto što je utvrđena praksa i mislim da je loše da se već navikavamo na način na koji govorimo o budžetu i na način na koji prihvatamo da Vlada dostavi najvažniji zakonski akt u jednoj godini.

Mnoge moje koleginice i kolege su govorile, pre svega iz opozicije, o tome da je nedopustivo i zaista je nedopustivo da se Zakon o budžetu, uz još 62 važna zakona, dostavlja Narodnoj skupštini, svima nama, a pre svega predstavlja i građanima Republike Srbije i daje rok od dva dana da se da doprinos jednom tako važnom aktu.

Najčešće se govori o tome da se žalimo da nismo imali vremena. Ne, imali smo vremena i naravno da smo radili na ovom budžetu i da imamo iskustvo i da možemo da uporedimo tabele i iz prethodnih godina sa planom za 2019. godinu, ali je to pre svega odnos Vlade prema instituciji Narodne skupštine. To jeste nasilje prema Narodnoj skupštini, nasilje prema instituciji Narodne skupštine, jer budžetski kalendar jasno definiše da je potrebno dostaviti ova dokumenta 1. novembra i da je potrebno imati 45 dana da bi se doprinelo najboljim rešenjima i da bismo utvrdili neke prioritete u trošenju prikupljenih sredstava za 2019. godinu, a to jeste važno za život ljudi u Srbiji.

Na ovakav način pokazujemo da budžet shvatamo kao dokument koji ima svoje eksel tabele, ima svoje brojeve, ali retko govorimo o tome šta svaka tabela, šta svaka kolona i svaka brojka znači za realni život naših građana. Ja ću pokušati da govorim o tome.

Ministar finansija je, predstavljajući predlog budžeta za 2019. godinu, govorio da je razvojni i da je socijalno odgovoran. On je baziran na nekim parametrima koji su nama predstavljeni. To je pretpostavljeni rast BDP od 3%, i sa jednim važnim parametrom i stalnom mantrom koju slušamo godinama ovde i u parlamentu i od ministra, a to je da se smanjuje javni dug u Srbiji i da će ovako odgovorno projektovan budžet za 2019. godinu smanjivati i dalje javni dug u Srbiji, a da je cilj da učešće javnog duga u BDP-u do kraja 2019. godine iznosi 51%. Evo, to je okvir, to su parametri za projektovanje budžeta za 2019. godinu i to nama treba da da garancije da je on na odgovoran način napravljen.

Prvi preduslov je, da bismo verovali tom budžetu i toj projekciji, da raspravljamo ovde u Skupštini o usvajanju završnog računa budžeta za prethodne godine i 2017, 2018. godinu. Prošle su mnoge godine ove većine, ove Vlade, a da nije usvojen zakon o završnom računu o budžetu. Najčešći odgovor i pravdanje za tako nešto je – pa, to se nije radilo ni u vreme prethodnih vlada. Tačno je, nije se radilo ni u vreme prethodnih vlada, a ja moram da kažem da sam ponosan da sam bio deo parlamenta, deo Skupštine i poslanik u Skupštini Republike Srbije kada je poslednji put usvojen Zakon o završnom računu budžeta, to je zakon iz 2002. godine.

Dakle, 2002. godine je usvojen taj zakon, evo sada smo na usvajanju budžeta za 2019. godinu, i prošlo je 17 godina a da nema opravdanja za to da se kaže – evo, i proteklih godina nismo usvajali budžet.

Drugi važan parametar, mislim da je važno da raspravimo to sa ministrom finansija, to je javni dug. Kako to pada javni dug i kako se ova Vlada hvali da je spasila zemlju od bankrotstva pred kojim je bila 2014. godine, s tim da prećutkuje a ko je to bio predsednik Vlade 2014. godine, a ko je bio većina u Vladi, a ko je bio ministar finansija i ko je birao tu Vladu? Naravno, ova većina koja i sada predstavlja većinu u Skupštini i najveći broj ministara koji sede u ovoj Vladi. Dakle, vi ste najodgovorniji.

Godine 2012, sredinom godine kada je pobedio Tomislav Nikolić na predsedničkim izborima i kada je formirana nova Vlada, javni dug je iznosio 15 milijardi i 300 miliona, 2014. godine dosegao je dug od 25 milijardi. Dakle, za 10 milijardi je za dve godine zemlja zadužena i, zamislite, neko je bio spreman da daje kredite zemlji koja je u tom trenutku, kako ste vi govorili, bila pred bankrotstvom. Pa, teško se daje bilo kome pozajmica ako neko zna da ste pred bankrotstvom. Dakle, 2014. godine, tačno, zemlja je dovedena do ivice bankrotstva, ali to je vaša odgovornost.

Poslednjih godina se zaista smanjio taj dug sa 25 milijardi na 24 milijarde. Vrlo retko čujemo taj podatak o tome koliki je apsolutni iznos javnog duga. Da, on je 24 milijarde evra u ovom trenutku, a možda i nešto veći, pa je varirao između 24 i 300, 500, nešto manje, ali je, može se reći, u poslednje tri, četiri godine taj iznos skoro fiksiran na 24 milijarde i on se nije menjao. Onda kada to prihvatite, kako to može dug da pada ako je fiksiran i poslednje četiri godine? Ali, stalno čujemo – mi smanjujemo dug, mi smanjujemo dug, mi smanjujemo dug. Ne, dug je ostao 24 milijarde evra.

Sada, na osnovu tog iznosa duga nama se ovde predstavlja budžet za 2019. godinu, gde se kaže – doći ćemo do 51% učešća javnog duga u BDP-u. To znači da se planira da ćemo ostvariti BDP za 2019. godinu jednostavnom računicom, 24 puta dva – 48 milijardi evra. To je jednostavno izračunati, to je jednostavno za đake iz trećeg, četvrtog razreda osnovne škole.

Svetska banka i onaj poslednji podatak koji je nama dostupan, da ne bismo govorili o sopstvenim izvorima, nego Svetska banka je dala podatak da je BDP Srbije za 2017. godinu iznosio 37 milijardi evra. Dakle, plan je, i uz uslov da ćete ostvariti ciljeve koji su ovde nama predstavljeni, da dođemo do nivoa 51% javnog duga u odnosu na BDP, da ćemo ostvariti u 2019. godini 48 milijardi, 11 milijardi više u odnosu na 2017. godinu, za dve godine 11 milijardi evra, u učešću 37 milijardi iz 2017. godine predstavlja negde oko 27% rasta, 27% rasta za dve godine.

Sada poredite, i sada ću govoriti zbog čega ovaj budžet nije razvojni. I sam Fiskalni savet je dao podatke, a to je da su predloženi koraci nedovoljno efikasni i govorio je o tome kolik je realni rast BDP-a bio za poslednjih pet godina, kumulativno 10%, uz uračunatih ovih 4,5%, to znači da je za ove prethodne četiri godine ukupan rast bio nešto manji od 6%. Te podatke smo gledali. Kada smo se hvalili velikim uspehom, velikim rastom privrede, BDP-a, poredeći to sa Rumunijom, sa mnogim drugim zemljama iz jugoistočne Evrope, videli smo da smo na začelju sa tim prosečnim rastom u ovom trenutku 2% na godišnjem nivou. Ako zadržimo taj rast, čak i ovaj rast od 4%, kako ćemo dostići ovaj projektovani rast do 48 milijardi i onih 27% koje sam pominjao u razlici između 2017. i 2019. godine?

Zbog čega ovaj budžet, pored svih ovih podataka, po mom mišljenju, nije razvojni? I o tome govori Fiskalni savet, da je tačno da su planski povećani iznosi za kapitalne investicije, ali da trećina u toj strukturi jeste planirana za investiranje u institucije sile represije. Bilo bi važno da se transparentno pokaže na koji način će se trošiti taj novac, jer odavno nismo imali veće planove za investiranje i finansiranje BIA-e, ali bi bilo važno da se pre svega taj novac investira u standard tih ljudi u Ministarstvu unutrašnjih poslova i u Vojsci i u BIA-i i naravno svima onima koji doprinose stabilnosti naše države, ali pre svega u ljude, ne u paušalno najavljivanje nabavke opreme, ogromne količine naoružanja, najmodernijeg naoružanja za koje često čujemo, pancire, transportne avione, protivvazdušnu odbranu itd. Kada pogledate koliko se najavljivalo, pa vi u budžetu ne možete da nađete toliku količinu sredstava, pa makar i tih 4% ukupno uložili u sva ta sredstva. To je prosto jasno svim ljudima koji imaju neke veze i neko razumevanje sa pre svega opremom, vojnom opremom, na tom nivou.

Dakle, zbog čega ovaj budžet nije razvojni? Puno je razloga, ali daću još jedan. Mislim da u nedostatku ove debate, i to je zaista nešto što nam najviše nedostaje, nedostaje nam debata o tome na koji način ćemo strukturirati našu privredu i na koji način ćemo dostizati više nivoe rasta BDP-a. Verujem u taj rast i često u svetu govori o tome kako ćete podsticati taj rast, odozgo sa nivoa države, centralne države, ili odozdo sa nivoa lokalnih samouprava i motivacije ljudi koji će najbolje znati šta je njima najpotrebnije i na takav način najefikasnije plasirati svoja sredstva.

Šta se dešava sa budžetima i transferima prema lokalnim samoupravama? Evo, svih poslednjih godina se i krši zakon, mislim da je to jasno, da se ne povećavaju sredstva koja se transferišu lokalnim samoupravama, da smo ostali na nivou od 33 milijarde i da je to svakako potrebno povećati, baš zbog toga što su na takav način demotivisani ljudi jer nemaju dovoljno mogućnosti da investiraju u neku vrstu razvoja, u rešavanje svojih najvažnijih problema, jer će oni to najbolje znati, bolje od onih koji daju sebi diskreciona prava da povećavaju sa jedne milijarde, koliko je bilo sredstava u prošloj godini, za pojedinačne intervencije i dotacije sa odlukom Vlade prema lokalnim samoupravama, nego se taj diskrecioni deo povećava još za dve milijarde, dakle, ukupno je tri, a da umesto 47 milijardi koje je trebalo usmeriti lokalnim samoupravama ostaju 33 milijarde. Verujem da je to jedan od najznačajnijih razloga usporenog rasta u Srbiji jer su lokalne samouprave i ljudi na lokalu demotivisani jer nisu uključeni u donošenje odluka, beže od odluka jer nemaju niti dovoljno sredstava, niti dovoljno autoriteta da pribave i izbore se za veći nivo sredstava u lokalnim samoupravama.

Ovde nema uskog pogleda stranačkog zbog toga što najveći broj lokalnih samouprava držite upravo vi sa svojom većinom. Ali su žestoki napadi i tolika netrpeljivost, to smo čuli i u ovim pitanjima, prema onim lokalnim samoupravama, gradovima u kojima je opozicija, dva grada i jedna opština su stalno na meti napada, Paraćin, Šabac, Čajetina, a te ljude su birali opet njihovi sugrađani i ti ljudi se bore za standard svojih sugrađana. Opet Fiskalni savet kritikuje nešto u tom delu finansiranja kapitalnih investicija, a to je nedovoljno sredstava za finansiranje infrastrukture, a nažalost vidimo na koji način se i to što se odvoji za infrastrukturu realizuje, jer smo videli primere i Grdeličke klisure i načina na koji se saniraju klizišta u Grdeličkoj klisuri i ugrožavaju veliki projekti i povećavaju troškovi i produžuju rokovi.

Videli smo to što se dešava na Koridoru 11 i internu svađu, porodičnu svađu u tome ko je kriv za način izvođenja i to da će se utrošiti još dodatna budžetska sredstva i to je jedan ogroman problem. To što vidimo i stalno govorimo o tome, ali nema preduzimanja koraka, da smo zemlja koja je ekološki najugroženija na ovim prostorima, da se oduzimaju reke ljudima, da se guraju metalne cevi, da otpad pliva po našim rekama, da ugrožavamo zdravu pijaću vodu, da nema sanitarnih deponija, da nema kolektora za pročišćavanje otpadnih voda. To je i jedna od primedbi, ne samo Fiskalnog saveta, nego svih nas, ali mislim da je preduslov da uđemo u ta rešenja, više mogućnosti za ljude koji predstavljaju lokalne samouprave i više novca za sve njih.

Zbog ovaj budžet nije socijalni? To je najvažnije pitanje za sve nas. Ja sam često u predlaganju nekih zakona govorio o statusu, trenutnom statusu, socijalnom statusu u Srbiji. Siromaštvo u Srbiji je nikad veće. Videli smo skoro podatke, 10% građana Srbije živi ispod linije siromaštva, 10% građana je 700.000 ljudi u Srbiji. Granica siromaštva je 11.700 dinara po članu porodice. Za četvoročlanu porodicu je utvrđena granica po nekim kriterijumima sa decom, dvoje dece ispod 14 godina od 31.500 dinara.

Kada znate da je definisana minimalna potrošačka korpa, dakle minimalna potrošačka korpa od 37.000 dinara, vidite da ispod te granice imamo 10% ljudi do granice minimalne potrošačke krupe ostaje još šest i po hiljada dinara da bi se skrpio kraj sa krajem od 1. do 31. u mesecu i na toj granici linije siromaštva u Srbiji je 40% ljudi u opasnosti od siromaštva i socijalne isključenosti. To su teme o kojima treba razgovarati.

Na koji način ste vi utvrđivali svoje prioritete o tome gde ćete investirati novac u budžet. Ovde govorimo o tim prioritetima. Ja pitam sada ministra finansija – da li on misli da je prioritet ovih 250 miliona novog zaduženja za izgradnju nacionalnog stadiona u Srbiji, 250 miliona. Imam jednostavan predlog za vas, pošto verovatno nećemo imati prilike da govorimo u delu rasprave o amandmanima. Imam jedan amandman koji sam predlagao u poslednje četiri godine, upravo zbog dece koja svakodnevno, a govorili smo o 700.000 ljudi u Srbiji, koji živi ispod granice siromaštva, idu bez doručka u školu. Ajmo da obezbedimo besplatnu užinu za svu decu u Srbiji, makar jedan zdravi obrok, 250 miliona evra za nacionalni stadion, a nemamo dovoljno spremnosti da preusmerimo deo sredstava u učenički standard.

Ovde sede mnogi predstavnici stranaka koji sebe predstavljaju kao socijaldemokratsku. Ne vidim razloga i mislim da su tu i ministar finansija i ministar prosvete, mogu da razmišljaju o tome, ne morate da prihvatite moj amandman i način na koji se predlaže transfer sredstava, da li iz subvencija, da li iz nekog drugog razdela ili ovako besmislenih projekata kakav je nacionalni stadion od 250 miliona evra.

Nađite rešenje i povećajte razdeo u učeničkom standardu, to je upravo predlog i probajte da sa ovim pomenutim predstavnicima lokalnih samouprava tražite rešenje da obezbedimo svakom detetu u Srbiji jedan besplatni obrok, onda smo nešto uradili, onda smo možda i napravili neki iskorak u budžetu za 2019. godinu.

Kratka pitanja, pošto je ostalo malo vremena za ministra finansija. Nisam video u 2019. godini, da li ste planirali sredstva od koncesije za Aerodrom „Nikola Tesla“? Dakle, oko 417 miliona ste najavljivali da će do kraja 2018. godine biti objavljen ugovor o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“ i da li će ta sredstva leći na račun budžeta Srbije do kraja ove godine, pošto to nisam video da se očekuje u 2019. godini? Kao i još jedno pitanje – da li gospodine ministre mi očekujemo neki prihod od dividendi iz zajedničkog projekta „Beograd na vodi“? Mi smo glasali protiv tog projekta, ali država Srbija je trideset-dvoprocentni suvlasnik u projektu „Beograda na vodi“ već četiri godine.

Da li imamo neki izveštaj, završni račun tog preduzeća? Vidimo da se hvalite uspešnim projektom, kolika je dobit tog preduzeća i koliko je učešće svih građana Srbije u toj dobiti? Dakle, većinski vlasnik ima 68%, a Srbija ima 32%, samim tim i svi građani Srbije - koliki je do sada bio doprinos i koliko je dividendi uplaćeno na račun budžeta iz tog projekta?

Poštovane koleginice i kolege, ovo je jedan od zakona koji predlažem već neko vreme, a pre svega cilj je da se uspostavi pravednija regionalna i pre svega socijalna raspodela u Srbiji.

Predlog ovog zakona je jednostavan. Ovaj saziv je doneo odluku, na predlog ministra privrede, da se poveća stopa poreza na dobit pravnih lica sa 10 na 15%, a ovim predlogom ja predlažem da se stopa poreza na dobit pravnih lica učini varijabilnom i da iznosi 10-30%, u korelaciji sa prosečnom neto zaradom po zaposlenom, prema statističkim teritorijalnim jedinicama.

Cilj ovog predloga je pre svega motivacija poslodavaca i vlasnika preduzeća da stimulišu svoje radnike i da plate učine legalnim i na takav način će se podstaći i veća platežna moć radnika, veća kreditna moć, time će se podstaći i pre svega tržište u građevini i, naravno, u maloprodajama. Cilj je da se svi oni koji isplaćuju prosečnu zaradu u rangu između 80 i 150% zadrže na ovoj stopi od 15%, a da svi poslodavci koji isplaćuju zaradu manju od 80% od proseka zarada u statističkom regionu budu u obavezi da plate neto dobit od 30%. Time bi bili destimulisani da podižu taj deo svoje dobiti i da plate isplaćuju na ruke radnicima, a time se ne plaćaju niti doprinosi i time su i manji poreski prihodi za državu. Za one koji isplaćuju više od 150% od proseka u svom statističkom regionu bi stopa poreza na dobit bila stimulativna i ona bi bila niža od ovih 15%, dakle, iznosila bi 10%.

Još jednom, to je jedan od jednostavnih predloga, jedan od predloga koji može da ide ka putu smanjenja socijalnih razlika u Srbiji, ka putu motivacije vlasnika preduzeća, poslodavaca i mnogih onih koji su sada stimulisani od države time što imaju subvencije, a vidimo da se veliki nivo subvencija planira i u ovom budžetu koji je sada pred nama i ovim skupštinskim zasedanjem, a da isplaćuju minimalne plate i mislim da je to nešto što je nedopustivo, a ovo je jedan od modela i načina da ispravimo tu nepravdu prema radnicima koji ulažu svoj rad i koji bi, siguran sam, bili mnogo motivisaniji ukoliko bi imali veće i legalno isplaćene zarade.

Suština ovog zakona je, takođe, smanjenje socijalnih razlika. Motiv je da se uključe prihodi od dividendi u prihode podložne obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana. Na ovaj način bi se ublažila socijalna nejednakost kod građana i svakako pravednije vertikalno i horizontalno oporezivanje.

Mislim da smo dužni da u ovom domu razgovaramo o trenutnom socijalnom statusu najvećeg broja stanovništva u Srbiji. Malo se govori o siromaštvu, a videli smo da i u javnosti sadašnji ministar finansija govori o tome i predsednica Vlade, da je ovo budžet koji će biti naša tema narednih dana, sa jakom socijalnom komponentom. Nažalost, vidimo da je milijardu manje planiranih sredstava za pokrivanje socijalnih potreba onih najugroženijih u Srbiji. To ćemo videti već u narednoj raspravi.

Ali, kada pođemo od podataka koji su vrlo retko dostupni našoj javnosti, a pogotovo mi ovde malo govorimo o tome kolika je u ovom trenutku prosečna potrošačka korpa, iznosi 71 hiljadu dinara, a uveo se i termin minimalne potrošačke korpe koja iznosi 37 hiljada dinara, dakle, minimalno 37 hiljada dinara je potrebno po statistici porodici da sastavi kraj sa krajem, od 1. do 31. u mesecu.

Granica siromaštva, prema zvaničnim podacima, je 11.500 dinara po stanovniku, a 31.500 dinara za četvoročlanu porodicu sa decom mlađom od 14 godina.

Jasno je kada uporedite ove podatke da je minimalna potrošačka korpa 37.000 dinara, a da je ta granica siromaštva definisana sa 31.500, da je 8% stanovništva ispod minimalne granice siromaštva. Dakle, 8% je 560 hiljada građana u Srbiji, koji su ispod te granice. Koliko je u toj margini od 31.500 do 37.000, koliko je minimalna potrošačka korpa? Dakle, taj broj i procenat značajno, značajno raste.

To potvrđuje i podatak da je skoro 40% građana Srbije u velikom riziku od siromaštva, blizu ove granice od 37 hiljada dinara potrebnih za minimalnu potrošačku korpu. Znači, 40% stanovništva je ogroman broj i zbog toga ovaj zakon zaslužuje našu pažnju i ja vas molim da podržite ovakve izmene. Bilo bi važno da o tome u ovom domu govorimo.

Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku je jednostavan i predlog podrazumeva da se u članu 58. ovog zakona doda stav 2. koji glasi, pročitaću ga i biće jasnije šta znači suština ovog predloga:

„Podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u poreskoj upravi, sa posebno obučenim kadrovima koji bi u saradnji sa ostalim državnim organima, MUP-om, katastrom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carine, Centralnim registrom hartija od vrednosti, APR-om, Upravom za trezor, Upravom za sprečavanje pranja novca itd, vršio obradu podnetih prijava kao proveru obveznika koji nisu podneli prijavu“.

Cilj ovog zakona i osnovna ideja je da se izvrši efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima. Po sadašnjem stanju stvari, u najvećoj meri se može zaključiti da u poreskoj upravi niko ne radi na ovim poslovima, niti se podnosi informativna prijava.

Namera je da se ostvari veća naplata poreskih prihoda i postigne veći stepen socijalne pravde, a u narednom koraku omogući harmonizacija poreskih zakona sa Zakonom o poreklu imovine, čija je izrada u toku, makar po svim najavama.

Dakle, mnogi političari u Srbiji ili skoro svi, govore o Zakonu o poreklu imovine i ovo je jedna od načina, jednostavnijih načina da sa postojećim mehanizmima koji imaju sve ove institucije koje sam naveo, da ispitaju poreklo imovine ljudi koji ne mogu da dokažu svoje prihode, svoja primanja, a to se može utvrditi kroz analizu poreskih obaveza koje su imali prema ovoj državi.

Jasno je i ja sam više puta govorio o tome da je najpoštenije u tom smislu pođemo sami od sebe ovde u Skupštini, ali pre svega od ljudi koji su na javnim funkcijama, od predsednika države, predsednice Vlade, svih ministara, svih poslanika, i naravno svih onih ljudi koji nose odgovornost za javni život u Srbiji. Potrebno je prikazati svoje prihode u toku radnog života i dokazati imovinu koju imate i poreklo te imovine. Jedan od primera je, ukoliko ste ušli u Narodnu skupštinu Republike Srbije 90-te godine, bavite se politikom i imate prosečnu platu, a to je lako dokazivo, pošto je nekada od 1993. godine prosečna plata iznosila oko 5 evra, sada je naravno značajno viša oko 700 evra. Maksimalni iznos prosečne plate od 90-te do recimo 2012. godine bi iznosio oko 500 evra, prosečne plate. Za dvanaest meseci to je šest hiljada.

Cilj ovog zakona je svakako ravnomerniji regionalni razvoj i pošto je ovo uvod u sednicu na kojoj ćemo razgovarati o budžetu treba reći i informisati građane Srbije, a mislim i da ste se vi informisali iako je bilo kratko vreme za upoznavanje sa budžetom i svim razdelima, da i u ovoj godini je planirano 33 milijarde upravo onoliko koliko je planirano i za prošlu godinu za potrebe lokalnih samouprava u transferima prema građanima gde se rešavaju konkretni problem. Svi mi dolazimo iz različitih krajeva Srbije i siguran sam da bi bilo potrebno da se založimo više za redistribuciju državnog novca i načina da ljudi koji žive u svojim sredinama odlučuju o tom novcu.

Nije logično da se sve vreme u donošenju ovih zakona zakidaju lokalne samouprave, da se smanjuju transferi, a s obzirom na projekciju budžeta za 2019. godinu i uzimanje u obzir rasta BDP, proporcija koja bi bila potrebna u tom smislu prema lokalnim samoupravama je, umesto 33 milijarde, 47 milijardi po svim proračunima. Dakle, 14 milijardi manje u odnosu na ono što su projekcije u drugim razdelima.

Zbog toga ja ovde imam vrlo jednostavan predlog i to ja najlakše uraditi, a to je da pripadajući porezi od 74% poreza na zarade, koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, se tiču samo lokalnih javnih komunalnih sistema, lokalnih javnih preduzeća i, naravno, svih osnovnih privrednih subjekata, a da se onaj porez i deo poreza od javnih sistema, koji funkcionišu na nivou čitave države, javni sistemi u vlasništvu Republike, a to su i MUP, i pripadnici Vojske, i EPS, i „Telekom“, i „Pošta“ i svi drugi radnici koji rade na nivou države i, pre svega, imaju svoje obaveze i plaćaju te poreze i pune budžet najvećih centara, urbanih centara, da je ovaj predlog podrazumevao raspodelu tih sredstava ravnomerno na sve građane Republike Srbije i sve opštine i gradove. To bi podrazumevalo oko 300 miliona evra na godišnjem nivou, a značilo bi 43 evra po stanovniku i time bi značilo da bi jedan grad od 10.000 stanovnika imao 430 hiljada evra većih prihoda. Time bi moglo da reši probleme koje ima u školskoj infrastrukturi, u zdravstvenoj infrastrukturi i u mnogim drugim stvarima koji se tiču ekologije, koje se tiču snabdevanja zdravom pijaćom vodom, tretmanom… (Isključen mikrofon.)

Ovo je najjednostavniji Predlog zakona i mislim da bi bilo logično da ga podržite i siguran sam da se svi slažemo oko toga kada razmišljamo o zdravoj logici, a ne samo o tome ko je na čelu institucija Narodne banke Srbije, jer je to princip koji treba uvesti i za sadašnje rukovodstvo Narodne banke, ali i za sva buduća rukovodstva, jer je to važno za našu državu.

Dakle, Predlog ovog zakona je da se član 86b obriše, a član 86b glasi: „Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova Narodne banke Srbije, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri. Za štetu iz stava 1. ovog člana zaposleni iz tog stava ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u Narodnoj banci Srbije, odnosno prestanka vršenja funkcije. Narodna banka Srbije snosiće troškove zastupanja lica iz stava 1. ovog člana u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi sa poslovima iz tog stava. Narodna banka Srbije snosiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos“.

Dakle, Narodna skupština Republike Srbije, mi, ovde poslanici, većina koja je glasala za ovakav zakon, a mi smo upozoravali da je ovo neprihvatljivo rešenje, je praktično prihvatila da se odrekne svake mogućnosti za kontrolu odgovornosti ljudima kojima je poverena velika odgovornost i velika nadležnost.

Dakle, svako ko ima velike nadležnosti mora da ima još i veće odgovornosti i prema Narodnoj skupštini, naravno prema svim građanima Republike Srbije i mislim da je ovo rešenje nedopustivo iz razloga pre svega velikih mogućnosti, velike odgovornosti za vođenje fiskalne, monetarne politike, za stabilnost cena, za standard građana u Srbiji, a ukoliko povlačite poteze koje ugroze sve ove važne ciljeve, vi ne snosite apsolutno nikakvu odgovornost, a tu odgovornost očekujemo od onih ljudi koji vode svoje firme sa jednim zaposlenim ili porodične firme sa petoro zaposlenih, a kamoli neki veći sistemi koji na ovakav način utiču na život u čitavoj Republici Srbiji.

Dakle, videli smo i sada smo ovde čuli da se predlaže Zakon i o javnom dugu, da se uvodi mogućnost da eksterne agencije upravljaju javnim dugom… (Isključen mikrofon.)

Poštovane koleginice i kolege, 60 poslanica i poslanika iz više poslaničkih grupa je podržalo ovaj predlog i ja ću vam ga pročitati zbog toga što smo ga na takav način i uskladili.

Dakle, čuli ste – Predlog za razrešenje Vjerice Radete sa funkcije potpredsednika Narodne skupštine. Obrazloženje je sledeće:

„Nedopustivim govorom mržnje, kojim je prekršen član 49. Ustava Republike Srbije, kojim se zabranjuje izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje svirepim vređanjem žrtava Srbrenice, Vjerica Radeta je ugrozila ugled i narušila dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.

Relativizacija zločina, revizija istorije i atmosfera mržnje ne mogu se tolerisati, a još manje podsticati od strane nosilaca najviših političkih funkcija u državi. To posebno važi za instituciju Narodne skupštine, koja je demokratska i koja predstavlja sve građane Republike Srbije.

Zbog nedopustivog govora mržnje, monstruoznih uvreda i bola koji je Vjerica Radeta kao potpredsednica Narodne skupštine nanela porodicama nedužnih žrtava, tražimo hitnu i jasnu reakciju narodnih poslanika i razrešenje Vjerice Radete sa mesta potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.“

Dakle, ovo je naš predlog koji je bio upućen svim poslaničkim grupama u ovom sazivu parlamenta i jedan dobar deo poslaničkih grupa, dakle 60 poslanica i poslanika, su ga i podržali.

Predsednica parlamenta Maja Gojković je reagovala na ovaj čin i osudila ga. Predsednik Srbije je takođe to učinio i učinio neizvesnim da li će poslanička grupa SNS i većina u ovoj republičkoj Skupštini podržati ovaj predlog.

Ja vas pozivam da se izjasnimo i iskažemo jasan stav prema ovom našem zahtevu i time ćete pokazati i svoju spremnost da se borimo protiv govora mržnje u ovoj Skupštini.

Svedoci smo, a to je manje važno za nas poslanike, navikli smo da poslanici opozicije trpe velike pritiske, velike napade i nasilje, kako smo videli prema našoj koleginici Aleksandri Jerkov, prema Tomislavu Žigmanovu, prema mnogim drugim poslanicima, ali je najopasnije kod takvog ponašanja i naša nespremnost da osudimo takav način i verbalne agresije i govora mržnje, da se to izliva na ulice u Srbiji i da imamo takve vrste napada kakav smo imali prošlog… (Isključen mikrofon.)

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pozivam Tužilaštvo da hitno reaguje na crtanje mete novinarki Tatjani Vojtehovski od strane direktora „Namenske“, koji zloupotrebljava sindikate i radnike u pokušaju novinarke da radi svoj posao i obaveštava javnost Srbije o bezbednosti radnika koji rade u Srbiji.

Pravo svih nas građana Srbije, a naravno, i poslanice i poslanika, je da budu pravovremeno i na pravi način informisani o istini. I način i napad na nju je nešto što je, pre svega, napad na sve građane Srbije i njihovo pravo da znaju istinu. Da li ima većeg interesa svih nas da radnici rade u pristojnim uslovima, u bezbednim uslovima i njen pokušaj da sačuva mnoge živote radnika u budućnosti je nešto što pokušava da se spreči na ovakav način?

Pitanje za ministra energetike i ministra za zaštitu životne sredine. Videli smo u javnosti neka pisanja koja govore o najavi ekoloških katastrofa na najlepšim predelima u Srbiji – Zavojsko jezero, Vlasinsko jezero, Uvac, po 20 metara opadanje vodostaja u tim jezerima. Pitanja su upućena i ministru energetike i ministru za životnu sredinu upravo iz sledećih razloga.

Korišćenje voda je propisano na način da je to opšte dobro koje se koristi u interesu svih građana Srbije, a ne u interesu EPS.

Pošto znamo da je elektrana na Zavojskom jezeru vršna elektrana i da je potrebno po svim proračunima i kapacitetu vode u toj akumulaciji da radi oko dva meseca godišnje da bi nadoknadila nedostatak struje u određenom periodu, a to je uobičajeno letnji period, očigledno je da je ta eksploatacija viša nego što je propisano pravilima i očigledno je da je na takav način ugrožen i životinjski svet u tom jezeru.

Inače, ovde ima poslanika iz tog kraja i znaju da je to akumulacija sa najkvalitetnijom pijaćom vodom, a znamo i ovde da neki hrabri ljudi sa Stare planine uspevaju da odolevaju pritisku kapitala koji želi da izgradi seriju minihidroelektrana na rekama Stare planine i taj zahvat je nešto što svakako treba sačuvati. Pozivam ministra energetike da sedne sa ministrom za ekologiju i dogovore se o tome šta su pravi interesi u Republici Srbiji.

Inače, sličnu situaciju smo videli i na jezeru Uvac. Sličnu situaciju imamo, i možete da se raspitate kada se radi o Vlasinskom jezeru, a pored ovih kapaciteta i važnih akumulacija pijaće vode, turističkih kapaciteta i onoga što znači za mogući razvoj turizma i u Zlatiborskom okrugu i na Vlasinskom jezeru i u Pirotskom okrugu, na rekama Stare planine je nešto što se nepovratno uništava.

Mislim da ljudi imaju pravo na tu informaciju. Zbog toga pozivam da hitno dobijemo odgovore na ta pitanja dok ne bude apsolutno kasno, jer očigledno da se na ovakav način uništava pravo ljudi da žive na tim prostorima.

Poštovane koleginice i kolege, narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti u Skupštini, imamo više zakona koji su danas na dnevnom redu. Naravno, Zakon o planiranju i izgradnji je najčešće diskutovan od prethodnih koleginica i kolega. Mislim da je važno poći upravo od toga koliko je puta menjan, pre svega, kada ste vi uzeli odgovornost za ovu oblast.

Često se moglo čuti – nasledili smo dva miliona ili koliko god objekata od neke prethodne zle vlasti. Naravno da nije DS mogla od 2000. godine za tih osam godina, koliko je u tom periodu bila na najvišoj odgovornosti u izvršnoj vlasti, da izgradi tih dva miliona objekata. Malo je drugačija stvarnost.

Znači, tih dva miliona objekata je građeno kroz vreme i desetine godina od sedamdesetih, osamdesetih, a posebno intenzivno od devedesetih godina, tako da ta vrsta alibija za to da se sve loše dešavalo u nekoj prošlosti je nešto što ne može da bude blisko argumentima, ali su ključne stvari kako ovi zakoni koje predlažete utiču na živote ljudi. Utiču, pre svega, i na stručnu zajednicu, jer svesni smo toga da moderne države smatraju da njihove vrednosti i njihove snage nisu u kvadratnim kilometrima, teritorije u kvadratnim kilometrima ili u metrima infrastrukture, nego se nalaze u vrednostima ljudi, njihovim sposobnostima i njihovoj spremnosti da pristupe inovativnim rešenjima i da uče, rade na sebi i napreduju iz godine u godinu.

Zbog čega počinjem od ovoga? Zbog toga što Zakon o planiranju i izgradnji, pre svega, ima za cilj, pored ostalih, da reši ono što je bila posledica rušenja i simbola rušenja tog zida na Koridoru 10, potpornog zida u Grdeličkoj klisuri, gde su optuženi inženjeri, projektanti i gde je trebalo kroz poziv medijima i Inženjerskoj komori da se oduzme licence šesnaestorici inženjera i kasnije za trojicu profesora građevinskog fakulteta.

Ove izmene će oduzeti pravo Suda časti Inženjerskoj komori, ali mislim da je važnija stvar ne to ko će dati potpis na oduzimanje inženjerima licence, ekonomista, možda njihov kolega inženjer ili neko drugi, nego je, pre svega, odnos prema struci, prema nezavisnom strukovnom udruženju kakvo je Inženjerska komora Srbije, ali i prema svim drugim nezavisnim strukovnim udruženjima.

Deklarativno se zalažete za evropske vrednosti i evropske integracije, a očigledno je da ovde pokazujete da oduzimanjem njihovih prava, njihovih nadležnosti, u skladu sa dobrom evropskom praksom, o tome su i moje kolege u prethodnom govoru govorile, je nešto što pre svega pokazuje odnos prema 28.000 inženjera, članova Komore, koji poseduju oko 50.000 licenci. Vi ste govorili oko nekih 70.000, ali tačan broj je 50.000.

Ja imam neka pitanja za vas u vezi sa tim i u jednom od ovih zasedanja u danima za pitanja, ja sam pored pitanja koja sam uputio ministru Đorđeviću, uputio i jedno pitanje vama. Od njega sam u roku od 15 dana dobio odgovor i hvala mu na tome, ali jedno od pitanja za vas je bilo baš u vezi sa tim potpornim zidom ili tom kosinom, saniranjem kosine u Grdeličkoj klisuri.

Dakle, ključna stvar je nije se slušala reč struke, prvobitnih projektanata, koji nisu bili obavešteni i bez njihovog znanja su preprojektovana rešenja evo već koliko puta, 11 puta.

S obzirom na to da je kategorija objekta Koridor, objekat koji zahteva veliku licencu, ministarstvo za to daje dozvolu. Vi sedam godina niste reagovali na to, a čuli smo od direktora Koridora da je izjavio da su znali za taj problem i da su očekivali da će se to desiti, obrušavanje onog zida i tu sliku, na žalost, svi imamo u glavi i nije nam drago zbog te slike, a reći ću vam i zbog čega.

Pored toga što je to proizvelo dodatne troškove koji će koštati građane Srbije oko sedam miliona evra, bar po tim prvim procenama za sanaciju tog problema, otvara i druga pitanja i ja bih molio da sada, evo na ovom plenarnom zasedanju, dobijemo svi odgovor na ono pitanje na koje nisam dobio odgovor koje sam vam postavio pre nekih više od dvadesetak dana, a to je na koji način su rađeni i da li su istom metodologijom rađene sanacije još dodatne četiri kosine u Grdeličkoj klisuri?

Kada prođemo tamo tim putem, možemo da vidimo da su još četiri kosine na sličan način sanirane i mislim da je važno da upravo zbog mogućih sumnji dobijemo odgovor upravo i na to pitanje.

Da se vratimo na tu potrebu da treba slušati ljude od struke, da treba slušati projektante. Videli smo onda jedno brzo rešenje koje smo dobili od predsednika države koji je obišao to gradilište i brdo koje se survalo ka putu koji je pre toga izgrađen, koji je rekao: „Nećemo bombardovati brdo, ali ćemo ga ukloniti.“

U konsultacijama sa nekim građevinskim inženjerima koji su završili Niški građevinski fakultet, koji su tridesetak godina svog profesionalnog rada posvetili u ispitivanju terena upravo Grdeličke klisure i sastava tla, dobio sam jednu informaciju koju bih voleo da podelim sa vama, to je upravo pitanje i skretanje pažnje da treba vrlo pažljivo sanirati to brdo, jer se ono nalazi isuviše blizu toka reke Morave i da treba voditi računa o tome da nemamo survavanje tog brda na jedan način na koji ćemo paušalno, brzopleto rešavati taj problem bez konsultacija struke i ljudi koji mogu da kažu da način na koji se ogoljuje vrh tog brda, može da otvori prostora za prodor vode po dubini i strukturi tog zemljišta i da taj rizik ne smemo sebi da dozvolimo jer i sami možete da pretpostavite na koji način bi doživeli posledice svi okolni gradovi i mesta i uzvodno od toka Morave.

Dakle, zbog toga poziv, slušajte reč struke. Probajte da shvatite da tih 28.000 inženjera, njihova znanja i njihove licence, njihovih 50.000 licenci nisu vaši protivnici, ponajmanje neprijatelji, iskoristite njihova znanja i probajte da shvatite da su oni vaši najveći saveznici, jer ukoliko slušate reč struke, utoliko ćete biti uspešniji i u svom ministarstvu, pa i čitava Vlada i čitava naša država.

Ovo jeste poziv i da, ustali smo u odbranu struke, ali mislim da je važno reći šta to znači osim ušteda za budžet, osim otklanjanja štetnih posledica, osim ugrožavanja bezbednosti svih budućih putnika na tom koridoru. Šta to znači i za bezbednost samih radnika koji izvode radove? Pošto ja na ovo pitanje koje sam sada postavio nisam dobio odgovor u tom roku propisano od 15 dana, ponoviću vam šta sam pitao ministra za rad, ministra Đorđevića, i dobio odgovor upravo razmišljajući o tome, jer smo zatrpani, na žalost strašnim vestima o učestalim pogibijama radnika, najčešće na gradilištima širom Srbije.

Moje pitanje je bilo da i je tačno, pošto nisam imao pouzdane informacije, da je 31 radnik od početka godine do danas izgubio život u Srbiji radeći na gradilištima? Odgovor koji sam dobio je na žalost još lošiji. Tridesetšestoro radnika je izgubilo živote i najčešće radili na crno sa neadekvatnom zaštitom i to imate u zvaničnom odgovoru Ministarstva za rad i socijalnu politiku.

To je njihov korektan i brz odgovor na jedno vrlo konkretno pitanje, sa ciljem da ti radnici ne smeju da predstavljaju neki puki broj od 36. Svaki od tih radnika ima svoje ime i prezime, ima svoj život, ima svoje porodice, ima svoju decu, a da bismo prevenirali buduće takve slučajeve, potrebno je, ja vas još jednom pozivam da slušate reč struke, da poštujete ovih 28.000 inženjera u Srbiji i da im pružite priliku da svojom strukom organizuju gradilišta na način na koji se to organizuje u skladu sa Zakonom o zaštiti na radu, da uvek imamo raspoložive inspekcije koje će obilaziti ta gradilišta i koje će reagovati kada se uvide nepravilnosti na tim gradilištima da bi se zaštitio svaki pojedinačni život, ne samo život nego povreda, eventualna povreda na radu na tim gradilištima. Tome služi struka, tome služe inženjeri, tome služi država koja će poštovati znanje.

Imamo posledice, naravno i kod drugih rešenja koje imamo, evo ja ću vam pomenuti jedan od članova koje definiše, a to je, ja mislim, član 51b kojim praktično proglašavate javnim interesom ono što je vama u interesu, da nema potrebe sa leks specijalisom. Mislim da onda ova Skupština ne bi imala potrebe pre četiri godine, 2014. godine da donosi leks specijalis kod vama važnog projekta „Beograda na vodi“.

NJega ću navesti kao važan primer, kao simbol na koji način ne bismo smeli da radimo i zbog čega to otvaram kao pitanje, to je pitanje naše procene kakve efekte donose današnji zakoni i na koji način ćemo meriti te efekte, za godinu, dve ili četiri godine. Evo, mi imamo četiri godine posle usvajanja zakona i leks specijalisa u izgradnji „Beograda na vodi“ i nismo se ni jednom pitali – kakav je to presek stanja? Evo imamo prilike, vi ste potpisnica tog ugovora, vi ste taj zakon i leks specijalis branili pred ovom Skupštinom sa argumentima da će strani investitor uložiti tri milijarde evra, da će 2016. godine biti izgrađena, 2016. godine pre dve godine, izgrađena najviša kula koja je simbol, budući simbol Beograda. Sada smo u 2018. godini.

Samo dva primera. U partnerstvu sa stranom kompanijom, čiji je osnivački ulog 100 dinara, osnivački ulog od 100 dinara i koja postaje vlasnik i partner sa procentom od 68%, a država Srbija ima svojih 32%. Svi građani Srbije, akcionari u tom projektu imaju 32% u odnosu na 68% stranog kapitala koji je uložio 100 dinara osnivačkog kapitala u tu firmu.

Prošle su četiri godine. Prvo pitanje, kako smo mi pritiskali ovu dugmad, izjašnjavali se za taj zakon? Na lažnim premisama. Ako smo učili logiku u gimnaziji klasičnoj, potrebne su nam dve premise da bismo izvukli neki pravi zaključak, ali mi smo imali loše premise, neispravne premise. Rečeno nam je – tri milijarde se ulaže. Gde su te tri milijarde? Rečeno nam je – izgradiće se do 2016. godine? Gde su ti izgrađeni objekti, ta kula od ne znam koliko spratova, desetine, 40 spratova?

Dakle, to je način da lošim i neispravnim i netačnim argumentima ubedite većinu da glasa. Ja verujem da mnogi ljudi ne bi glasali da su znali šta je ishod ovog projekta i efekti usvojenog leks specijalisa, da su znali da će efekti biti danas ovakvi.

Dakle, to je isto tema koju ćemo otvoriti, verovatno, evo posle četvrtog predloga zakona koji menjate u ove četiri godine i vidimo da nikad veće divlje gradnje u Srbiji.

Zbog čega još treba, ovde smo uglavnom govorili o odnosu prema građevinskim inženjerima i njihovoj struci, ali hajde da pomenemo i elektroinženjere, elektrotehničare. Evo, danas smo govorili o nečemu što je isto poziv na poštovanje struke i zbog toga i važnost da poštujete, organizovanje strukovnih organizacija, kakva je Inženjerska komora.

Verovatno ste videli vesti. Pre nekih sedam dana smo ovde imali ministara za ekologiju i zaštitu životne sredine, ovde gde vi sedite. A, čuli ste, i mnogi od nas dolaze širom Srbije, čuli ste za stanje Zavojskog jezera, jedne akumulacije u Pirotskom okrugu, gde radi vršna hidroelektrana, koja bi trebalo da radi dva meseca godišnje da dopunjuje kapacitete, ali zbog očigledno nedovoljne snage struke, struke koja je potisnuta, struke koja je ponižene, ta hidroelektrana ispušta ogromne količine vode da bi proizvela struju i čini ogromnu ekološku štetu tom delu Srbije. Pogledajte u kom je stanju sada onaj život u jezeru, Zavojskom jezeru, koje je usput, i važno je, jedno od najvećih akumulacija najčistije pijaće vode.

Šta je sa Vlasinskim jezerom? Deset metara manji nivo, da bi se proizvelo maksimalno struje, ali se onda uništava život. Evo, možete da obiđete to, pa vidite kako to izgleda.

Uvac, pogledajte Uvac. Koliko metara? Desetak, da ne licitiram u metrima, ali je očigledno to uništavanje životne sredine koje velikim delom uništava prostor na kome žive naši ljudi koji na osnovu te lepote, na osnovu tog bogatstva mogu da razviju, ne samo te ekonomske potencijale, nego i turizam i to se i čini. Ali, sa ovakvim odnosom prema struci, bez integriteta, bez kredibiliteta, sa potiskivanjem, sklanjanjem, dešavaju nam se takvi projekti kakav je i „Beograd na vodi“, dešava nam se ispumpavanje i zatiranje života u ovim jezerima, ali dešava nam se i ono što je simbol izgradnje danas u Srbiji i primene ovog zakona, to je objekat na Pančićevom vrhu.

Imamo jednu od izmena ovde zakona u kome se ukida krivična odgovornost za odgovorna lica u javnim preduzećima za davanje priključaka objektima koji nisu legalno izgrađeni. I svi smo svedoci. Nelegalni objekat na vrhu Pančića, simbol, je priključen. On ima i struju, on ima i vodu. Na koji način? Ko je dao te priključke? Po sadašnjem zakonu to je krivična odgovornost. Nema nikakve odgovornosti.

Vi ste govorili o tome da će objekat biti uklonjen, nije bilo asistencije policije i to nije učinjeno. Ali, i ovde postoji krivična odgovornost, a sada sa izmenom ovog zakona se ukida ta mogućnost, nego se predviđa novčana kazna za tu vrstu u ovom trenutku krivičnog dela.

To su efekti i posledice usvajanja zakona i zbog toga je nama potrebna jedna otvorena, iskrena, prava debata u kojoj će se slušati inženjeri, u kojoj će se slušati i narodni poslanici, u kojoj će se, pre svega, slušati građani, jer niste dovoljno slušali građane u javnoj raspravi, u predstavljanju ovog nacrta zakona, jer mislim da je to bilo itekako važno. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovo je jedan od zakona koji sam predložio i predlažem ga već unazad par godina, a sve u cilju ravnomernije socijalne raspodele u našoj Republici Srbiji, a i ravnomernije regionalne raspodele.

Ovaj predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica podrazumeva jednostavnu ideju da stopa poreza na dobit pravnih lica treba da bude varijabilna i treba da bude stimulativna za vlasnike kapitala koji bi trebalo da stimulišu i svoje radnike, jer sigurno zadovoljan radnik je onaj koji prima dovoljno sredstava za normalan život njega i njegove porodice, je onaj ko će pružiti i više na svom radnom mestu. Time bismo i sprečili sivu isplatu ili isplatu iz te sive zone, gde je jednostavan način te isplate, jer se najviše isplati podići zaradu iz dobiti, porez na dobit je 15%, a doprinosi 63% i jasno da na takav način mnogi poslodavci pokušavaju da uštede i stave u džep svoj ekstra profit.

Dakle, ovaj predlog zakona podrazumeva da svako pravno lice koje je tokom prethodnog poreskog perioda isplatilo prosečnu neto zaradu od 80% do 150% prosečne plate u statističkom regionu na kome posluje, zadržava sadašnju stopu od 15% poreza na dobit, da se stimulišu svi oni koji plaćaju više od 150% od prosečne zarade svojim radnicima i da će njihov porez na dobit po ovom predlogu iznositi 10% do sledećeg obračunskog perioda. Svi oni koji isplaćuju 80%, manje od 80% od prosečne zarade, da će biti destimulisani time što će porez na dobit za njih iznositi 30%.

Mislim da na ovakav način možemo da povećamo tu motivaciju vlasnika kapitala i da na takav način utičemo da se u našem društvu zaista više ceni rad, uloženi rad, nego vlasništvo nad kapitalom.

Ja vas pozivam da u tom smislu, imajući, siguran sam, u vidu podatke o rastućem siromaštvu u našoj zemlji, o statistici koja pokazuje da ispod linije siromaštva u ovom trenutku živi 8% stanovništva u Srbiji što znači negde oko 560 hiljada stanovnika, donosimo rešenja i o tim rešenjima raspravljamo. Zbog toga vas pozivam da podržite raspravu o ovom predlogu zakona.