Isti je cilj ovog predloga zakona kao i kod prethodnih predloga. Dakle, smanjiti socijalne razlike, uspostaviti veću socijalnu pravdu, uspostaviti veću regionalnu pravdu i pravedniju raspodelu u tom smislu.

Ovaj Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji glasi i pročitaću ga – lica su dužna da dostavljaju podatke o svojoj imovini iz stava 2. ovog člana, dva puta o toku ove godine.

Dati su i rokovi i u članu 58. se dodaje stav 2. koji glasi – podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u poreskoj upravi sa posebno obučenim kadrovima koji bi u saradnji sa ostalim državnim organima MUP-om, katastrom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carine, Centralnim registrom hartija od vrednosti, APR-om, Upravom za Trezor, Upravom za sprečavanje pranja novca, vrši obradu podnetih prijava, kao proveru obveznika koji nisu podneli prijavu.

Dakle, osnovna ideja je izvršiti efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima.

U par navrata, kada sam obrazlagao ovaj Predlog zakona i kada sam vas pozvao da porazgovaramo i o ovome naveo primer nas poslanika. Neki od poslanika su od 1990. godine, dakle još u prošlom veku, sedeli u skupštinskoj sali, do 2012. godine navršili možda 22 godine svog poslaničkog životnog iskustva. Znamo kako je plata bila, prosečna plata poslanika 1990-te godine, ne veća od 10 maraka 1993. ili u onim godinama hiper inflacije. Sada je na nivou od oko 800 evra.

U proseku kada izračunate ukupne prihode ili prosečnu platu poslanika koji je 22 godine poslanik, to je možda u ovih 22 godine oko 500 evra proseka. Taj poslanik je mogao da legalno zaradi 500 puta 22 godine puta 12 meseci. Lako je izračunati, na godišnjem nivou to je 6.000 evra. Za 22 godine, znači 120 plus 12, 132.000 evra.

Dakle, kada uporedite imovinu mnogih ljudi koji su mogli legalno na takav način da dobiju svoje prihode, potrebno je zapitati se na koji način mogu da pravdaju i svoju imovinu? Ja verujem da su imali i druge prihode, ali to je potrebno dokazati i verifikovati upravo poreskim prijavama i zbog toga sam predložio ovakav način u kome bi se formirali posebni timovi koji bi ispitali upravo tu imovinu, poreklo novca, način na koji su izvršavali obaveze prema poreskim organima, prema svojoj državi, a i to da se ne bi desilo da mi imamo i ministre u Vladi… (Isključen mikrofon)

Obrazlagao sam prethodna tri predloga zakona i rekao da je jedan od ciljeva bio smanjenje socijalnih razlika, a Predlog ovog zakona trebalo bi da smanji regionalne razlike, jer smo svesni toga da imamo veliki odliv, depopulaciju stanovništva iz najmanje razvijenih krajeva i oblasti Srbije. I to može da ilustruje ova karta koja govori o prosečnoj zaradi u Republici Srbiji, gde samo četiri oblasti imaju zaradu iznad prosečne zarade u Republici Srbiji. Sve ostale oblasti, svetlo plavom bojom obeležene, su ispod tog nivoa. I to jeste kompleksno pitanje koje velikim delom utiče na demografiju u čitavoj Republici Srbiji, što je jedan od najvećih problema, ali ovde možemo na jedan jednostavan način, ne da otklonimo sve probleme, ali da makar nekim delom ispravimo jednu nepravdu.

Predlog ovog zakona podrazumeva to da jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji, što već sada imamo u zakonu, ali i van njene teritorije i to na takav način da 74% od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, osim za zaposlene u javnom sektoru uključuju i opštu državu i javna preduzeća, kao i 100% udela u porezu na zarade koji plaćaju zaposleni u javnom sektoru, jer to podrazumeva da 700 hiljada ljudi koji radi u javnom sektoru i koji su uglavnom locirani u najvećim urbanim centrima u Srbiji, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i najvećim gradovima plaćaju prema mestu prebivališta svoje poreze na zarade, što uvećava značajno prihode lokalnih samouprava u ovim najvećim gradovima.

Sa druge strane, svi ostali žitelji Srbije koji žive u manjim mestima su takođe doprineli stvaranju tih velikih sistema i EPS-a i MUP-a i Vojske i korisnici su svih njihovih usluga, ali nemaju nikakvih prihoda iz poreza na zarade tih ljudi koji se vode u ovim najvećim centrima.

Dakle, predlog je da proporcionalno broju stanovnika svaka lokalna samouprava, svaki grad učestvuje u podeli tog dela prihoda. Ja ću vam reći, pored 700 hiljada ljudi, što je procena, koliko radi u tom javnom sektoru, ubralo bi se oko 300 miliona evra, što bi značilo 43 evra po stanovniku u Srbiji, za 700 hiljada mesta, od 700 hiljada ljudi to je tri miliona evra i rešavali bi se neki problemi koji najviše muče ljude. To je kvalitetnija zdravstvena zaštita, kvalitetnije predškolske, školske ustanove i mnoge druge stvari, od komunalnih delatnosti, ali pre svega briga za bolji život građana koji žive u čitavoj Republici Srbiji.

Predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine su pokrenuli narodni poslanici i ja sam uz njihovu saglasnost određen za predlagača ovog predloga koji smo podneli 13. aprila 2017. godine.

Razlog za ovaj predlog je pre svega bila suspenzija rada Narodne skupštine odlukom predsednice Narodne skupštine u toku predsedničke kampanje u 2017. godini. Time je ugroženo dostojanstvo Skupštine, a nerad od pet meseci u tom periodu je svakako uticao na to da nisu usvojeni mnogi važni zakoni koji će ubrzati reforme u našem društvu i naravno na jedan brži, efikasniji i bolji način i ostvariti ciljeve oko kojih smo se, makar, većina u ovoj Skupštini složili, a to je evropska perspektiva Srbije.

Danas pokazujemo koliko je aktuelan ovaj predlog jer smo dva i po meseca u neradu Skupštine zbog sada lokalnih izbora u Beogradu. Obrazloženje za to je da Skupština u stvari unosi nestabilnost, dozu nestabilnosti u naše društvo i iz tog razloga, makar je takvo bilo obrazloženje predsednice Skupštine pre godinu dana. Nismo zakazivali Skupštinu pet meseci.

Ja, pa i poslanička grupa DS čvrsto veruje i dole potpisani predlagači veruju da upravo različitost mišljenje u ovoj Skupštini i sloboda govora i drugačije mišljenje i zastupljenost svih građana koji glasaju za i opozicione one poslanike koji drugačije misle u stvari predstavlja pravu stabilnost ove institucije. Zbog toga smo predložili jedno ovakvo rešenje.

Svedoci ste i vi, a i mi, pre svega poslanici opozicije različitog tretmana poslanika opozicije i poslanika pozicije. Pa i ovo današnje vođenje sednice u jednom delu pokazuje zaista nedostojnost poslanika na način da i oni koji vode i predsednica i predsedavajući ovog parlamenta na način na koji se ne poštuje Poslovnik u redosledu makar ovih predloga zakona. Dakle, dolazimo do situacije da se preuređuju redosledi predlagača ovih zakona tako što se gleda na koji način će se prozivati oni koji trenutno nisu u sali. Tačno je, neki uopšte nisu dolazili u salu, ali nije potrebno da se na takav način ovde nadmudruje i mislim da je to…

Pošto ste mi odgovorili na ovo pitanje, i sami ste svesni važnosti poštovanja Poslovnika i redosleda kojim su prijavljivani predlozi izmena i dopuna zakona. Očigledno je da se taj redosled ne poštuje.

Dakle, u ovom predlogu zakona se pre svega govori o odgovornosti onako kako se govori i o odgovornosti u ovoj sali, jer svako od nas može da vidi da kada podnesete deset predloga zakona i kada u međuvremenu budete presečni sa tri predloga zakona koji se bave ličnostima, imenom i prezimenom ili slepim miševima, jasno se radi o kršenju Poslovnika.

Ovde kada govorimo o odgovornosti pre svega za vođenje jedne od najvažnijih, ako ne i najvažnije institucije, u Republici Srbiji, predlog je da se član 86b za koji smo insistirali kod usvajanja ovog Zakona o NBS da ne ostane u ovoj formi, a koji glasi – Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.

Dakle, mi smo se kao skupština, kao narodni poslanici odrekli nečega što meni zaista ne može da bude jasno, odrekli smo se logično odnosa između odgovornosti i poverenih prava u procesu donošenja odluka. Dakle, ako smo poverili prava svim ovim institucijama od guvernerke, Saveta u NBS za donošenje tako važnih odluka, onda je valjda trebalo očekivati i njihovu odgovornost i usloviti tim pravom sa odgovornostima koje treba da podnesu i ovoj Skupštini, ali i svim građanima Republike Srbije. Unapred smo ih abolirali od mogućih grešaka.

Ne tvrdim da oni rade protivzakonito, ali mi smo ukinuli mogućnost da od njih tražimo bilo kakvu odgovornost i to je po meni apsolutno nelogično, posebno imajući u vidu nadležnosti i ključne ciljeve koje NBS ima, a koji su najvažniji za život građana u Republici Srbiji. To je pre svega postizanje i održavanje stabilnosti cena u Republici Srbiji. Zakon jasno kaže šta je odgovornost NBS, a taj posao na koji način radi građani mogu da izmere od 2012. godine pa sve do danas, ulazeći u svaku prodavnicu i poredeći cene osnovnih prehrambenih proizvoda u svakoj od prodavnica, piljarnica i mislim da je to lako proveriti. Mi smo ih abolirali od toga.

Nešto što je vidljivije i potpuno jasno to je upravljanje deviznim rezervama. Ako imamo podatak da su krajem 2011. godine iznosile 12 milijardi evra, da krajem 2017. godine iznose 9 milijardi i 900 miliona evra …

Po ko zna koji put je pomenuta DS i moramo da budemo strpljivi da čujemo reprezentaciju poslanika koji predlažu niz amandmana i ja ću po treći put zamoliti ministra Vujovića da nam kaže makar jedan stav o nekom od ovih amandmana koje čujemo, da bismo znali kako ćemo se opredeljivati, da li ćemo podržati ove predložene amandmane.
Mislim da je važno da čujemo istinu i vi ste rekli neke istine koje se ovde prosto ne čuju dovoljno. Jedna od istina koje ste rekli na Odboru za finansije, a koju kasnije pobijaju neki od poslanika u ovim nastupima, je taj nasleđeni dug o kome se ovde govorili o prethodnom amandmanu i govoru, nasleđeni dug grada Beograda koji nije 1,2 milijardi, kako se često ponavlja, nego 400 miliona kako je Fiskalni savet u svom izveštaju potvrdio i kako ste i vi kao ministar u ovoj Vladi potvrdili.
Mislim da je važno, a ovo je poziv i za vas, date predloge koji će popravljati predložene zakone vaše Vlade, ali mislim da je ovo potreba da na neki način opstruirate usvajanje i ovog zakona, a i predloge amandmana za budžet Republike Srbije, nešto što govori o vašoj prirodi. Vi sada nastupate kao opozicioni poslanici na način da opstruirate usvajanje i pravu raspravu o svim ovim zakonima o traženju rešenja i bavite se na neki način opozicionim radom u trenutku kada imate odgovornost za vođenje države. Način na koji ste vodili državu pokazuje upravo ovo i dugovi lokalnih samouprava, pokazuje i dug, rastući dug Republike Srbije, sa tih 15 milijardi u julu 2012. godine na evo sada 24 milijarde na kraju 2017. godine.

Još jednom, pitanje za ministra Vujovića, da li će prihvatiti ovaj amandman i da li podržava ovakve predloge?

Imali smo prilike da slušamo o razvojnim projektima u Beogradu i pre svega o tezi koliki je dug zatečen u Beogradu 2014. godine. I danas smo imali priliku da čujemo da je to 1,2 milijarde evra. Ministar Vujović je jasno rekao na Odboru za finansije… (Isključen mikrofon.)

Čuli smo da je kolega prethodnog govornika nazvao portparolom DS. Naravno da nije i naravno da nikad neće ni biti, jer DS ima svoje poslanike i govori o svojim stavovima na jasan način.

Vrlo je važno govoriti o zdravoj logici i osnovnoj logici. Mislim da je važno pitanje koje je upućeno gospodinu ministru, jer od vas gospodine ministre i treba očekivati odgovore na sve ove amandmane koje danas čujemo. Govorim o amandmanima na izvršenje budžeta za 2017. godinu. Evo, zakon ne može da bude usvojen do 15. decembra. Ostaje 15 dana u ovoj godini za realizaciju svih ovih velikih ciljeva koji se predlažu, od održivosti Republike Srbije, od unapređenja obrazovanja, unapređenja zdravstva, unapređenja lokalnih samouprava.

Dakle, pomozite nam da odlučujemo o tome da li ćemo podržati predložene amandmane kolega. Mislim da je važno da vi iskažete stav o svakom pojedinačnom predlogu amandmana, da bismo na lakši način odlučivali.

Inače, čuli smo na tu temu unapređenja zdravstva, kroz izgradnju Kliničkog centra u Nišu, važan projekat i te kako, svako u Nišu i južnoj Srbiji se sigurno raduje i u čitavoj Srbiji. Ali, mislim i da su važne teme na koji način i sa kojom efikasnosti je sprovođen čitav projekat. Čuli smo optužbe i bivšeg ministra, u stvari sadašnjeg ministra zdravlja, koji je optužio zadužene za realizaciju tog projekta, da rade netransparente stvari i da će se on obračunati sa takvim načinom izvođenja.

Takođe, mislim da je važno pitanje, pred najavljeno otvaranje Kliničkog centra u Nišu, da li će taj objekat imati upotrebnu dozvolu, jer upotrebna dozvola treba da garantuje bezbednost i upošljenih, i onih lekara i sestara koji se useljavaju u tu zgradu, naravno i pacijenata? Da li će sva oprema koja je nabavljena biti u funkciji? Da li će biti instalirano na vreme? Da li je to još jedno otvaranje koje će biti učinjeno zbog javnosti, a pre dobijanja upotrebne dozvole za taj projekat?

Dakle, ovo su amandmani koji insistiraju na većoj efikasnosti rada Vlade i pojedinih institucija. Ovo je samo jedna od tema, ali ja molim gospodina ministra da nam daje odgovore na ove predloge amandmana, da bismo znali na koji način da odlučujemo kada budemo glasali o njima.

Očigledna potreba da, ono što smo govorili danas, a i sa početkom ove sednice, da se skrene sa ključnih tema, onih tamo o kojima treba ovde govoriti. Treba govoriti o budžetu, treba govoriti o onome što je DS dala kao svoje amandmane i koje će braniti ovde u ovoj sali, a to je naš cilj da zaštitimo i penzionere, zaštitimo ljude koji su, evo, treću godinu posle usvajanja Zakona o smanjenju plata i penzija, po nama protivustavnog, dakle, nečega što je stečeno pravo penzionera urađeno u ovoj većini, sada se vraćamo na temu ili pokušavamo da plasiramo ponovo temu Razvojne banke, Heterlenda ili nekih drugih tema o kojima se ovde govorilo.

Evo, šest godina ste na vlasti, rešite taj problem Razvojne banke, rešite taj problem Heterlenda, uhapsite one koji su krivi i dokažite krivicu, ako ima krivih za te afere, kako ih zovete. Mislim da je to, pre svega, vaša odgovornost u ovom trenutku, a ne odgovornost ljudi koji sede u ovim klupama i onih ljudi koji su u DS. Demokratska stranka, kao što je već rečeno, plaća svoj kredit koji je preskupo uzet, i to je štetan posao za DS, od Razvojne banke sa 18% kamate. I nije ona stranka koja je ugasila svoje poslovanje tako da bi izbegla plaćanje dugovanja, jer znate i sami među vama imate koalicionih partnera koji su izbegli plaćanje svojih dugova, tako što su ugasili svoje stranke. Prihvatili ste ih kao partnere, i lično, i kao fizička lica, i kao organizaciju. Dakle, DS stoji iza svojih dugova, onako kako stoje i svi građani u Republici Srbiji i isplatiće ta svoja dugovanja.

Jeste, ovo je način da zaboravimo šta je tema ove sednice. Tema je budžet i način na koji će građani Srbije živeti u 2018. godini. Stalno smo govorili o tome, ali ja bih voleo da potkrepite sve ove vaše stavove o napadima na DS, tako što ćete biti i dovoljno samokritični, jer prvo treba poći od svog dvorišta.

Rekao sam vam, pošto govorite o Razvojnoj banci, pošto govorite o Heterlendu, izvolite, izađite sa svojim nalazima, izađite sa svojim istragama i recite ko je kriv imenom i prezimenom, ako je neko uopšte kriv za te situacije o kojima govorite.

Imate šest godina, šest godina pričate o tome, pa izvolite, ja vas pozivam i mislim da je to interes svakog od ovih poslanika koji sede u ovim klupama Demokratske stranke, da najzad čujemo istinu. Ali, istina će biti mnogo snažnija i jača ukoliko pođete iz svog dvorišta, ukoliko analizirate i izjavu vašeg predsednika stranke i predsednika države, koji je javno u medijima izjavio na koji način se finansirala SNS u kampanji. Rekao je primer – evo, sede dvojica u kafani, dođe treći i ponudi 800 evra, oni ne znaju kako će uplatiti, a to je način na koji možete da finansirate sopstvenu stranku. Mislim da otvarajući to pitanje iz svog dvorišta imate više prava, više moralnog prava da govorite o drugim strankama, i o Demokratskoj stranci i o svim ostalim.

Još jednom poziv, izvolite, učinite istražne organe mnogo efikasnijim, istražite to što najčešće pominjete, a to su Heterlend, to je Razvojna banka, i upoznajte javnost, a onda i Skupštinu sa tim svojim nalazima. Inače, ovo je mesto na kome govorimo o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu i poslanici Demokratske stranke jedva čekaju da dođu u priliku da govore o svojim amandmanima i o svojim rešenjima.

Bilo je reči o predlogu amandmana i oko penzija i optužbi da je Demokratska stranka, pazite, optužbi da je Demokratska stranka povećavala penzije i plate. Mislim da je to nešto što svakako možemo da prihvatimo, a kada se govori o uništavanju penzionog fonda, čini se da smo zaboravili. Mi nismo, niti penzioneri koji i sada trpe izazove i rešenja koja smo ovde doneli, u ovoj sali, o privremenom smanjenju plata i penzija. Dakle, mi smo bili protiv, i sada, onako kako smo bili protiv politike koja je dovela do uništavanja penzionog fonda.

Godine 1993. hiperinflacija je uništila sve ono što su ljudi uplaćivali kao svoje doprinose, da bi obezbedili svoju budućnost. Građanski ratovi 90-ih godina su odneli i potrošili upravo te penzione fondove. I mi o tome ćutimo sada ovde. I optužujete Demokratsku stranku zbog toga što je vratila zaostalih 18 penzija posle 2000. godine, zbog toga što je podigla penzije i 2008. godine. Pa, naravno da je podizala. I naravno da je vraćala. Onako kako će i u budućnosti vraćati i podizati standard građana u Srbiji.

Dakle, jedna potpuno apsurdna optužba prema Demokratskoj stranci, a što se nas tiče, podržaćemo vaš amandman, u želji da se održe socijalno nejosetljivije grupe. Jedna od najosetljivijih su upravo penzioneri, kojima je smanjena penzija i koji žive na ivici socijalne održivosti.

Govorili smo o tome, jer želimo da govorimo, i o trenutnoj prosečnoj plati i o trenutnoj minimalnoj potrošačkoj korpi, koja nije dovoljna i koja spušta ispod granice linije siromaštva oko 8% stanovništva u Srbiji, oko 100 hiljada dece i mislim da je to ključna odgovornost svih nas u traženju rešenja.

Inače, još jednom, prihvatamo takvu vrstu optužbi da je Demokratska stranka podizala penzije onako kako je podizala plate, od prosečne plate tri do pet evra ili maraka 1993. godine, do 30 evra u septembru mesecu 2000. godine, koja je kasnije rasla i mislim da je to nešto što može da bude na ponos Demokratske stranke.

Ove stalne pretnje, prst i pretnje da niko nema prava da govori zbog, eto, toga što se usudio da kroz svoju odgovornost na vlasti povećava penzije ili povećava plate i te stalne optužbe da je DS povećavala penzije je nešto što prihvatamo. Rekao sam i gde je izvor tih problema.

Videli smo stav Fiskalnog saveta i morali biste da postavite i sebi kriterijume onako kako smo i prošli put razgovarali. Pošto je između ostalog na ovaj sednici predmet razgovora i onoga što je nasledila i Vlada DS posle 2000. godine, ali i sve naredne vlade, saniranje duga i proglašenja starom deviznom štednjom nečega što su ljudi godinama štedeli za svoju budućnost. Prvo im je potrošen 1993. godine u hiper inflaciji penzioni fond, potrošen u troškovima za građanske ratove koji su se vodili devedesetih godina u ovoj zemlji. Zatim im je oduzeto pravo i rečeno im je da to što su štedeli više nije njihovo i ne mogu da raspolažu time, proglašavamo to deviznom štednjom i sve to je trebalo servisirati do današnjih dana, kada ćemo i o tom zakonu razgovarati.

Dakle, to jesu odgovornosti vas kao nastavljača SRS koja je učestvovala tada u vlasti, a i vi ste bili deo SRS, zajedno sa SPS u toj vlasti. Zbog takvih stvari ne prozivam vas, niti uzimam za pravo da kažem da nemate prava da govorite o tim temama imate i te kako prava i verovatno ćete odgovoriti, ali mislim da je vrlo važno krenuti pre svega od sopstvene odgovornosti, od odgovornosti vaše stranke i koalicije.

Sada je ministar Vujović mogao da vidi kako izgleda u Skupštini i kako on reaguje posle minuta međusobnog razgovora poslanika, bez ikakvog direktnog dobacivanja njemu.

Dakle, mi u ovome radimo proteklih šest, sedam godina i to je atmosfera na koju smo se navikli, nažalost.

Mislim da ne bi trebalo navikavati se na ovakvu atmosferu. Evo odgovora na neka pitanja, stavove koje je ministar finansija izneo i ne moram ja da vam ih kažem.

Dakle, tačno je, 10 milijardi 2012. godine, sredinom godine je taj javni dug iznosio 15,3 milijardi evra, a da je sam ministar govorio o tome da je tadašnji ministar finansija podigao već kredit od dve milijarde, tako da ste vi izneli podatak sa kraja 2012. godine.

Govorim o preseku stanja kada ste pobedili na tim izborima 2012. godine.

Sada uvodimo priču o tom brodu koji ima svoju inerciju i o tome je ministar govorio i koga nije tako jednostavno zakrenuti i kada se kormilo okrene posle 200, ili 20 ili 30 minuta može da reaguje na to kormilo. I, on zna i pamti, 2000. godine koju pominjete, od 2000. godine do 2012. godine kada je DS uzela najveću odgovornost, šta je nasledila.

Nasledila je učešće javnog duga u BDP od 201 %, a danas govorimo o Zakonu o staroj deviznoj štednji i o tom brodu koji je doneo u tom periodu od 2000. do 2012. godine, pa i sada, vraćanja stare devizne štednje koja nije vraćena do 2015. godine sa ogromnim obavezama koje su sve naredne vlade imale da bi obeštetile građane koji su nešto zaradili, sačuvali u svom životnom periodu, radnom periodu, a da im je onda neko proglasio devedesetih godina da to više nije njihovo, nego predstavlja staru deviznu štednju.

Na sve ove odgovore vam je dao ministar Vujović i o dugu grada Beograda koji ne iznosi 1,2 milijarde, nego 400 miliona evra, koliko stoji u izveštaju Fiskalnog saveta.

Dakle, član 104. kaže: „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime, prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo za repliku“.

Ja sam deo poslaničke grupe o kojoj se govori u prethodna dva govora kolega iz drugih poslaničkih grupa, i govori se i optužuje poslanička grupa DS za nasilje u ovoj Skupštini. Vi se dobro sećate, a i vi, bili smo prisutni, na koji način je započeo rad ovog saziva Skupštine. Profesor Dragoljub Mićunović, 87 godina, najstariji poslanik je…

Želim da vas podsetim, dozvolite.