Gospodin Đurišić je pričao o tome i mislim da bi ste i nama pomogli u toj raspravi ukoliko biste dozvolili ministrima da odgovore na ova pitanja koja smo ovde čuli. Da ne bi smo ponavljali ista pitanja i da ne bi smo ostali bez odgovora na ta pitanja.

Evo, kada govorimo o proceduri i načinu na koji raspravljamo ovde o sedamdesetak zakona, zaista svi ovde u sali jesu svesni da za dva dana nije moguće detaljno pogledati sve zakone i uključiti se i dati doprinos da donesemo dobra zakonska rešenja koja su dobra za građane Srbije, ali i čitavu našu državu.

Imali smo, nažalost, prilike da gledamo to u poslednjih godinu dana, kada smo na ovakav sličan način i u ovakvoj atmosferi, recimo usvajali Zakon o Narodnoj banci Srbije, kada je većina ovde usvojila Zakon, ne kritički kada smo upozoravali na jedna od članova koji abolira vrh Narodne banke Srbije, koji je kasnije proglašen neustavnim. Dakle, nisu nam potrebne takve greške i zbog toga ukazujemo na način na koji radimo i večeras. Nisu nam potrebne greške da usvajamo neke zakone koje nam predsednik Republike Srbije kasnije vrati, a oni nikada ne dođu kasnije u proceduru, kao što nam nisu potrebni zakoni koje i predsednik potpiše posle naših odluka, a kasnije posle dva dana sumnja u ustavnost takvih rešenja. Dakle, to je primedba i to je predlog da jednostavno poštujemo i Poslovnik o radu i način na koji će ova skupština donositi zakone.

Na Odboru za privredu smo sa ministrom privrede razgovarali o mnogim temama. Mislim da je zajedničkom u svemu ovome posebnim zakonima to da ova država ide ka procesu centralizacije. Dakle, posebno od 2000. godine pa na dalje, a ovde sede mnogi predstavnici opština i gradova, ljudi koji imaju iskustva u lokalnim samoupravama i koji se ne slažu sa svim predlozima, ali malo je glasova koji to kažu, a to je da recimo Zakon o privatizaciji, Zakon o privrednim komorama upravo potvrđuje jedan ovakav stav. Počeću od Zakona u privrednim komorama jer mislim da to jeste važna tema koja nije pomenuta u prethodnom govoru, u kojoj imamo predloge amandmanama jedne jedne od regionalnih privrednih komora, Regionalne privredne komore Niš koji su podržali i neki poslanici pozicije i opozicije i koji žele da svojim amandmanom utiču na to održanje regionalnih privrednih komora na statističkim regionima u Nišu i u Kragujevcu.

Mislim da je to pravo svih ljudi koji žive u Srbiji da utiču na svoje privredne aktivnosti i da donose neke vrste odluka. Jer, ovde smo donosili zakone kojima ukidamo regionalne javne servise, a znamo da je za svaki privredni razvoj, svaki drugi razvoj potrebno imati i medijske elite, potrebno je imati i privredne elite, univerzitete, i samo se postavlja pitanje kada ćemo početi da ukidamo i te stvari.

Dakle, to su neke od važnih tema. Ovde je i ministar prosvete sa kojim razgovaramo ovde među svima ostalim zakonima o podsticaju naučnih institucija, ali mislim da je vrlo važno, imali ste gospodine ministre priliku, da usvojite zajedno sa ministrom finansija jedan naš amandman kada smo usvajali budžet, da rešimo nešto što je početak, a to je činjenica da nam sve veći broj đaka u osnovnim i srednjim školama dolazi gladno u škole i da je potrebno obezbediti besplatne užine za sve te đake, jer nije moguće naučno napredovati, ukoliko u školu dolazite gladnog stomaka.

Mislim da je važno reći i to, da Zakon o privatizaciji jeste simbol onoga što se dešavalo u protekle četiri godine ove vladajuće koalicije. Dakle, prošle godine smo usvojili Zakon o privatizaciji i tada smo slušali o najavi velikih uspeha u vođenju procesa privatizacije i konačnog završetka tog procesa gde je i dat rok, a to je kraj ove godine da se završi privatizacija i prodaja društvenog kapitala.

Dakle, u ovom Zakonu o privatizaciji, Vlada Srbije praktično pokazuje da nema pravu ekonomsku politiku u poslednje tri godine. Ja ću vam reći, govorili smo o tom nedovoljnom vremenu koje smo imali za analizu svih ovih zakona da je poslanički klub DS vredno radio ovih dana, bez obzira na naše primedbe, vredno je radio i dao 1000 amandmana kojim pokušavamo da ispravimo ono što se može ispraviti u predlozima ovih zakona.

Ali, ću vam skrenuti pažnju upravo, skrećući na to da smo pažljivo čitali predložene zakone, da recimo neke od nelogičnosti treba pomenuti i u ovoj raspravi. Recimo, kada se kaže da je postupak privatizacije čak ni društvenog kapitala neće biti gotov, što proističe iz člana 3. u kome se kaže – pogledajte ministre ovo, mislim da je važno da obratite pažnju – ministarstvo nadležno za poslove privrede sprovodi i kontroliše sve postupke privatizacije u Republici Srbiji i obavlja delatnost posredovanja u prodaju javnog i društvenog kapitala i imovine u postupku privatizacije.

Dakle, ako se postupak privatizacije okončava 31. decembra 2015. godine u Republici Srbiji, čemu onda norma koja predviđa prodaju društvenog kapitala od 1. februara 2016. godine. Dakle, to jeste nelogičnost u ovom članu. Zatim, predlog zakona obiluje i drugim nejasnoćama, recimo nepreciznim terminima kakav je rasterećenje obaveza. Da li u obligacionim odnosima postoji takav termin rasterećenje obaveza? Možemo da govorimo o poravnanju ili nečem slično, i još puno toga.

Ali, postoji i jedna suštinska primedba o kojoj smo razgovarali i javnost u Srbiji, posebno poljoprivrednici su vrlo zainteresovani, imali smo i proteste poljoprivrednika i o tome razgovarali na Odboru za poljoprivredu. U članu 4. ovog zakona se kaže da se član 12. Zakona menja gde se predviđa i koji kaže - Kupac u smislu odredaba ovog zakona može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice, samo domaće pravno ili fizičko lice može biti kupac poljoprivrednog zemljišta. Bilo je primedbi na to da li smo država koja sebi može da dozvoli prodaju poljoprivrednog zemljšta. Dakle, to je neobnovljiv resurs.

Čitava površina Zemljine kugle je ograničena, sve je manje poljoprivrednog zemljišta, sve je manje i zbog urbanističkog razvoja, ali i zagađenja, a geometrijski raste broj stanovnika na planeti Zemlji, biće potrebno sve više hrane.

Onda se ovde postavlja pitanje – da li strano pravno ili fizičko lice može biti vlasnik kapitala domaćeg pravnog lica. Dakle, svakako da. Domaća pravna lica će imati pravo na kupovinu zemljišta, ali stranci i pravno i fizičko lice ima prava da oformi domaće pravno lice, a time ima prava da kupi zemlju.

Sve ovo radi istine koja je potrebna i nama, ali i javnosti u Srbiji. Ovde se postavlja i pitanje načina prenosa ovlašćenja sa Agencije za privatizaciju na Ministarstvo privrede, gde se ukida drugostepeni postupak žalbe i učesnici u postupku privatizacije upućuju na vođenje upravnog spora. Ovde skrećem pažnju upravo na taj proces centralizacije.

Mislim da ovde znajući da Agencija za privatizaciju nije uradila efikasan posao u poslednjih godinu dana, iz razloga neefikasnosti prethodnog direktora ili aktuelnog rukovodstva, ili iz nekih objektivnih okolnosti za koje možemo sada da čujemo. Upravo zbog tog neuspeha čitavog procesa mi sada dolazimo do toga da gasimo jednu instituciju zato što je bila neuspešna i prebacujemo čitav posao na Ministarstvo privrede. Da li Ministarstvo privrede sada ima dovoljno kapaciteta da sprovede ovaj postupak ako 200 ili 300 ljudi u Agenciji za privatizaciju to nije mogla da uradi za ovaj period od godinu dana i sa kakvim kapacitetima će odgovarati na sve potencijalne primedbe i kakve posledice može da ima država u slučaju sporova i verovatno nedovoljnih kapaciteta i samog državnog prvobranilaštva, jer u članu 31. se kaže da u zastupanje u postupcima pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima u kojima Agencija za privatizaciju ima položaj stranke ili umešača, kao i za poslove raspoređene na poslovima zastupanja.

Dakle, mogao bi da se izvede zaključak da i ovaj tekst zakona sigurno nije bolji od onog prethodnog koji je bio lošiji od prethodnog Zakona o privatizaciji, a to pokazuju efekti primene ovog zakona.

Posledice ovog zakona, Zakona o privatizaciji je izmena i dopuna Zakona na besplatne akcije i novčanu naknadu i ovde će se postaviti pitanje takođe odgovornosti i posledica i kapaciteta u Ministarstvu da trguje akcijama. Na koji način će se te posledice odraziti po državu. Tu skrećem pažnju, naravno, da navijam za to da ne bude takvih posledica po naš budžet ali mislim da je to vrlo važno reći jer je to jedna od ozbiljnih izazova koji će ministarstvo na sebe da preuzima, a opet govorim o novom procesu i daljem procesu centralizacije u kojoj ne poštujemo institucije. Umesto da podstičemo i one neuspešne institucije da bi bile uspešnije, mi ih gasimo i preuzimamo na sama ministarstva ili samu Vladu najveći deo odgovornosti.

Zakon o preuzimanju obaveza javnog preduzeća Srbijagas Novi Sad, prema privrednom društvu Naftna industrija Srbija ad Novi Sad, i kada smo razgovarali o budžetu, a evo čuli smo i ovde analizu tog dela, mislim da je važno voditi računa, ovde se radi o 200 miliona evra obaveza Srbijagas prema NIS-u. Mislim da se tu otvara pitanje i mogućih primedbi i drugih poverilaca, ne samo NIS-a. To je pitanje, ne selektivnog pristupa, sistemskog pristupa i pitanje kakve posledice možemo kao država da imamo i u tom smislu.

To je jedno pitanje, vidim da odmahujete glavom, ali ću sačekati odgovor ukoliko nam predsedavajuća to dozvoli. Ali, mislim da je takođe važno pitanje, gde je tu pravednost za one građane Srbije, sve poreske obveznike u Srbiji koji ne koristi ni na koji način gas. Imamo veliki broj gradova i opština koji nemaju toplane, koje su uradile konverziju na gas, sa mazuta prešli na gas, pa imaju svoje troškove koje će plaćati na standardan način, a sa druge strane mi na ovaj način poreske obveznike iz čitave Srbije zadužujemo tako što subvencionišemo samo one koji koriste i imaju privilegiju da koriste gas po datoj ceni.

Neki kažu da je cena ispod tržišne i da tu privilegiju koriste, a da svi građani Srbije tu cenu subvencionišu. Čini mi se da je to nepravedno.

Dakle, tih 200 miliona je upravo to. Dvesta miliona je moglo da se iskoristi i te kako, mnogostruko, trostruko je manja cena potrebna da bi se u budžetu obezbedile besplatne, užine, zdrave užine za sve osnovnoškolce i srednjoškolce u Srbiji.

To je upravo onaj iznos o kome smo malopre slušali, ukupni iznos umanjenja plata i penzija penzionera u Republici Srbiji i mislim da je važno da dobijemo odgovore na neka od ovih pitanja, jer zaista nema vremena za analizu svih zakona, a mislim da su ovo zakoni koji, pre svega, potvrđuju to.

Nedovoljno poverenja u institucije, nedovoljno poverenja u ljude od lokalnog nivoa, privrednih komora, drugih institucija, agencija za privatizaciju da vode svoje institucije i vode poslove.

Mislim da dolazimo u opasnost da dođemo do odgovornosti samo Vlade, pojedinih ministara ili samog predsednika Vlade.

Reklamiram povredu člana 107. Poslovnika.

Dakle, govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenice itd.

Dakle, imali ste i pogrešili ste, prekršili Poslovnik zbog toga što niste upozorili gospodina Babića kada se meni lično obraćao sa ovom reklamacijom Poslovnika.

Inače, to pitanje može da se uputi grupi SNS i vi ste u pravu, dali ste odličan odgovor gospodinu Babiću. Poslanici DS su pokazali svoj stav prema načinu na koji vodite Skupštinu, gospodine Bečiću, jer imate dvostruke aršine za predstavnike opozicije i predstavnike vladajuće koalicije. Mislim da je vrlo važno da opomenete gospodina Babića, jer vidimo koliko je poslanika i SNS u sali, jer taj spisak onih koji nedostaju u ovoj skupštinskoj sali bi bio mnogo duži da su se oni javili i da su prijavili svoj izostanak sa ove sednice.

Jednom se desi da vi kao predsedavajući budete u pravu.

Prethodnik je desetak puta pomenuo Demokratsku stranku a ne vidim razloga zašto je pominjao, zaista. Tačno je, DS je bila u koaliciji sa gospodinom Vasićem gradonačelnikom Pirota, koji je desetak godina gradonačelnik i jedan od najuspešnijih gradonačelnika u Srbiji.

Ta priprema i taj način da se preporučite svojim glasačima na predstojećim lokalnim izborima u raspravi o svim ovim zakonima je možda zanimljiv, možda produktivan sada u pola 12, u nekom odloženom prenosu, a i ne vidim razloga zbog čega niste pomenuli pored tih kritika da se neka sela na Staroj planini gase, niste pomenuli da je nešto prethodna Vlada uradila da bi se promenio taj proces na Staroj planini koji ne traje poslednjih pet godina, poslednjih deset godina, nego traje posebno izraženo od 90-ih godina i izražena propadala privreda Pirota upravo 90-ih godina pa nadalje.

Niste pomenuli, to me čudi, niste pohvalili investiciju prethodnih vlada na Babinom zubu, na Staroj planini i načinu da možete kroz takav klaster projekat, da podstičete razvoj i Pirota i Knjaževca i Svrljiga i okolnih opština i mislim da bi bilo korektnije to vaše izlaganje da ste upravo na takav način govorili.

A ovde pored ministra sede ljudi koji su bili i u prethodnim vladama i u kabinetima prethodnih ministara koje sada podržavate, a mislim da bi bilo korektno da podržite i tadašnji njihov rad, upravo u podsticaju tog dela Srbije, koji je i meni lično vrlo važan, zbog toga što su moji roditelji iz tog kraja i vrlo dobro poznajem kako je izgledao Pirot pre 10 godina, pre 15 godina, a kako izgleda danas.

Poštovani kolega je propustio da doprinos istini večeras, pošto je govorio o procesu privatizacije i pominjao jedno ime. Pominjao je Božidara Đelića. Zaboravili ste da pomenete svog dojučerašnjeg partnera Mlađana Dinkića, koji je učestvovao u tom procesu. Ali, pominjući Đelića, zaboravili ste da je vaš premijer imao mnogo više poverenja u njega i angažovao ga u ključnom procesu privatizacije Telekoma, jer radi u kompaniji koja se upravo bavi tim procesom, najzahtevnijim. Dakle, to poverenje je očigledno premijer uputio ka njemu, a ne ka vama koji na ovakav način kritikujete čitav taj proces.

Da bismo govorili o istini, o privatizaciji, mislim da biste bili mnogo ubedljiviji da niste govorili o stranci bivšeg režima. U jednom trenutku vam se otelo – stranke bivšeg režima. Da, tu biste bili u pravu, jer su stranke bivšeg režima i one stranke iz devedesete godine pa nadalje, pa je jedan od ministara za privatizaciju bio i Beko, pa je jedna od ministarki za privatizaciju bila Jorgovanka Tabaković, to ste zaboravili, pa su neki od ministara bili i Mlađan Dinkić i imali proces privatizacije u kojem su, pošto se pozivate na EU, jedne od ključnih privatizacija, pljačkaških, kako ih zovete, ili sumnjivih privatizacija, jer ja neću nikoga unapred optuživati, onih pomenutih 24 privatizacija u vreme Vlade Vojislava Koštunice. Nigde tu nije bilo DS kao bivšeg režima, jer među te 24 privatizacije pominje se samo „Sartid“ u vreme 2003. godine. Sve ostalo je bilo u Vladi Vojislava Koštunice u koaliciji sa G17, manjinski podržanom od SPS.

Iz ove večerašnje maratonske rasprave, mislim da su se nametnule neke teme, puno je zakona i mogli smo da budemo efikasniji da je bilo više spremnosti da slušamo jedni druge i da damo priliku argumentima.

Mislim da se nametnulo jedno važno pitanje. To je pitanje odgovornosti za izgovorenu reč, za obećanje, za političko obećanje. Jedna od tema koja se pominjala i koja nije ostala očigledno dovoljno razjašnjena, pošto osećam nervozu i napad na koleginicu Vesnu Marjanović, kada je govorila o tome, ništa strašno nije rekla i ja ću pročitati nešto što će razjasniti verovatno ovaj zakon koji večeras usvajamo.

Izjava Aleksandra Vučića od 24. maja 2013. godine – „TV pretplata, kao što sam obećao građanima Srbije biće ukinuta, jer ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima. To je naša obaveza od koje nećemo odustati“. Napisao je juče Vučić na Fejsbuku. To je vest koja može da se proveri i mogu je proveriti svi građani Srbije.

Danas smo svedoci kako se drži ta reč. Danas ćemo verovatno usvojiti zakon koji će pokazati kako se drži do ove reči.

Druga stvar, puno je prisutno u javnosti razgovor o tome da li poljoprivredno zemljište može da se proda strancima ili ne. Ja sam primetio kod vas, gospodine predsedavajući, da ste odobravali kada sam govorio u prilog tog argumenta, da član koji kaže u Predlogu zakona o privatizaciji na član 4. predloga koji se odnosi na član 12. zakona kaže – kupac u smislu odredaba ovog zakona može biti domaće ili strano pravno lice ili fizičko lice. Samo domaće pravno ili fizičko lice može biti kupac poljoprivrednog zemljišta. Dakle, sa ovom poslednjom rečenicom – samo domaće pravno ili fizičko lice može biti kupac poljoprivrednog zemljišta, kao da šaljemo poruku svim domaćim poljoprivrednicima da će samo oni imati prava na kupovinu zemljišta, međutim očigledno je da i strano fizičko i strano pravno lice može biti vlasnik domaćeg pravnog lica, a samim tim i vlasnik tog zemljišta.

Mislim da je važno reći tu istinu i mislim da je važno razobličiti način i biti mnogo jasniji u tim porukama i držati se tih poruka. Nešto što je i sam ministar Vujoviću prihvatio kao dobru primedbu, ja poštujem njegovu iskrenost i jasan stav, dakle da nema idealnog zakona i nema potpune pravednosti, a posebno kada se radi ovde o Zakonu o preuzimanju obaveza javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad prema privrednom društvu NIS i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.

Gospodin ministar je postavio pitanje – pa dobro, evo, imamo taj dug, ostvaren je u periodu do 2013. godine, a opet ćemo se podsetiti mi imamo aktuelno rukovodstvo i iz tog perioda i danas. Očigledno da ste poštovali rad tog rukovodstva i da treba da stanete iza i tih odluka i tih poteza i danas. Dakle, teško je sada spočitavati nekom bivšem režimu jer su to ljudi koji danas sede u poslaničkim klupama i nose odgovornost za taj sistem.

Ali, ono što je trebalo uraditi i ono na čemu ja insistiram i voleo bih da dobijem odgovor, ne sumnjam da ću ga dobiti, a to je da je u ovom trenutku zaista važno sagledati ukupne obaveze „Srbijagasa“ i pregled investicionih ulaganja u tom periodu, posebno pregled dužnika i poverilaca, jer ako pratite, a verujem da pratite, informacije pre samo nekih četiri do pet meseci generalni direktor „Srbijagasa“ je izjavio da su potraživanja „Srbijagasa“ veća od dugovanja i da su veća za nekih 300 do 400 miliona. To je izjavio tamo negde sredinom godine. Trista do četristo miliona veća od dugovanja. Najveća dugovanja se pominju upravo prema NIS-u. Još tada 220 miliona, čuli smo da su otpisane neke kamate, pa verovatno došli do 200 miliona.

Mislim da je tu upravo traženje odgovora. Treba efikasnije naplatiti potraživanja da ne bismo doveli u nepravedan položaj i ostale poverioce i kao država i iz toga vukli ozbiljne posledice, a posebno finansijske.

Da, tražio sam repliku, jer su pominjana deca DS, dakle sve stranke iz koje su proizašle iz DS i to je bio razlog za repliku.

Onako kako ja danas ovde u Skupštini gledam decu SRS. Kada pitate – a šta su ta deca DS ostavila ovoj našoj državi, evo reći ću vam.

Zoran Đinđić i Koštunica, ako o njima mislite, pre svega, i pamtite tih 20-ak godina, ili nešto više, su izveli zemlju iz 90-ih godina i otvorili taj put koji vi sada podržavate, srećom, prihvatili ste ga kao svoj. I, od premijera smo ovde čuli, evo proteklih dana mnoge citate koje voli da pominje pozivajući se na Srbiju na dobrom putu, a 2001. godine je pokojni premijer Đinđić vodio tu kampanju Srbija na dobrom putu.

Kada čujemo svi zajedno ovde 10 puta od premijera Aleksandra Vučića – Srbija na dobrom putu, Srbija na dobrom putu, očigledno da je i dete SRS prihvatilo nešto od dece koju ste sada pominjali kao ljudi koji su uništili ovu državu. A, 2000. godine su nasledili državu sa 300 miliona evra deviznih rezervi, vi ste posle ovih godina nasledili državu sa 11 milijardi evra državnih rezervi. Sa prosečnom platom od 30 evra, nasledili na 240 miliona evra. E, to je ono o čemu vi govorite. A, kada govorite o prvim zakonima koje je tadašnji ministar, rekli ste Vlahović, predložio, pa prvo su ga valjda doneli i ministar Beko i Jorgovanka Tabaković, vi ste to i sami pomenuli.

Ne znam otkud toliko puteva, ali nastavili ste put onih koje ste najviše kritikovali u ovom napadu.

Član 107. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku.

Trebali ste da reagujete i da upozorite narodnog poslanika, pošto se sve vreme meni obraćao i to sam vam odmah skrenuo pažnju.

Dakle, ja se radujem zbog toga što ste prihvatili taj put. Ja se radujem zbog toga što ste promenili svoje mišljenje svih tih godina od 1990 do 2000. godine, i radujem se i zbog vas, gospodine predsedavajući, jer ste i sami rekli …

Govorimo o amandmanu koji tretira dobit javnih preduzeća i učešće javnih preduzeća u uplati i podizanju nivoa budžeta. Mi smo upozorili još u načelnoj raspravi o budžetu da se prepolovio nivo prihoda u budžetu za ovu godinu u odnosu na proteklu godinu za dobit javnih preduzeća. To govori o ukupnoj efikasnosti javnog sektora u Srbiji.

Odlično je da Pošta Srbije uplaćuje dobit. Odlično je da „Telekom Srbija“ uplaćuje dobit, ali je ta dobit kap u moru, što pokazuju ove brojke, u odnosu na gubitak koji u prošloj godini ostvaruju i EPS i „Srbijagas“. EPS je ostvario gubitak od 100 miliona evra u 2014. godini uspešnim vođenjem tog sistema. Vi nosite odgovornost za vođenje tog sistema. „Srbijagas“ 400 miliona evra. Šta će se desiti posle privatizacije „Telekoma“ i stotine miliona evra koje se slivaju u budžet Republike Srbije na godišnjem nivou?

Dakle, pitanje je zaista otvoreno, da li je iscrpljivanjem javnih sistema i umanjenjem njihovih likvidnosti time što se uzme 50% iz dobiti, 75% iz dobiti uvodimo najveći broj sistema u zonu lošeg poslovanja, jer je ključno razrešiti probleme pre svega u ovim najvećim sistemima. Ponavljam, EPS 400 miliona evra gubitaka u 2014. godini, „Srbijagas“ 100 miliona evra, obrnuto, „Srbijagas“ 400 miliona evra, EPS 100 miliona evra, a podsećam vas i da Narodna banka Srbije od 2013. godine ne uplaćuje nikakvu dobit u budžet Republike Srbije. Godine 2013. to je bilo tri milijarde, prošle nula, ove godine u planu nula.

Gospođa Martinović je već govorila o kriterijumima i ja sam upravo hteo da svojim amandmanom pokažem upravo te argumente koje smo čuli malopre. Moj amandman ide u tom smeru da se Gradu Nišu transfer poveća za 200 miliona i mislim da je puno razloga, jer upravo je to pitanje kriterijuma, a čuli smo i od ministarke, resorno zadužene za lokalnu samoupravu, koja u ovom trenutku nije tu, da se priprema zakon koji će zaista dovesti lokalne samouprave i gradove u veoma nezavidnu situaciju.
Argumenti su sledeći, Grad Niš u ovom trenutku ispunjava svoj budžet sa oko 50% i to knjižeći svoj kredit od dve milijarde kao sopstvene prihode. Slična je situacija i u Kragujevcu i u Užicu i mislim da su to gradovi koji imaju zaista velike probleme za održanje svojih osnovnih funkcija.
Mislim da je vrlo vidljiv proces centralizacije u setu zakona koji je donet u poslednje tri ili četiri godine, koji konstantno umanjuje prihode lokalnih samouprava, a da se lokalnim samoupravama nameću neke nove nadležnosti. To prosto nije moguće, ni realno, pa često čujemo i od resornih ministara, evo juče da 80% predsednika opština i gradonačelnika, ne radi svoje poslove efikasno i nisu sposobni da uzmu nadležnosti koje u ovom trenutku pripadaju. Mislim da je vrlo važno reći, a to je i pitanje za ministra finansija. To je zaista ozbiljno pitanje. Hvalimo se budžetom, smanjenjem deficita u republičkom budžetu, ali me interesuje da li imamo podatak i važno je da ovde u Skupštini dobijemo podatak o konsolidovanom izveštaju svih budžeta lokalnih samouprava i gradova.
Dakle, ti budžeti su u velikim gubicima u velikim deficitima, a da ne govorim o stanju javnih komunalnih sistema na lokalnom nivou, jer to će dati pravu sliku trenutnog finansijskog stanja u čitavoj Srbiji.

Pošto nas ovde prozivate za znanje ili neznanje iz ekonomije, evo vrlo jednostavnog pitanja za ministra i za čitavu Vladu.
Stalno govorimo o tih 10 milijardi evra novih dugova javnog duga u poslednje četiri godine, sa 15 milijardi na 25 milijardi i stalni su odgovori – mi vraćamo vaše skupe kredite i mi otplaćujemo neke od vaših kredita.
Pitanje za ministra – kažite jedan jedini refinansirani kredit i objasnite samo otkud u pozicijama budžeta, da bismo govorili o konkretnim brojevima i o onome što ste nam predstavili u Predlogu budžeta za ovu godinu, a to je da u razdelu – Rashodi, po osnovu otplate kamata na strane kredite, za prošlu godinu, budžet 2015. godine planira 54 milijarde, a pošto vi pojeftinjujete sve kredite i smanjujete kamate, vi sada planirate 64 milijarde za 2016. godinu u otplati kamata za strane kredite? Dakle, 10 milijardi više u tom planu. Jednostavno pitanje i dajte nam odgovor – na koji način možemo da prihvatimo vaše velike argumente da se otplaćuju skupi krediti koje su neke loše vlasti u prethodnom periodu uzimale? Vi ste 10 milijardi zadužili ovu zemlju. Najavljujete nove dugove, a sve je više para u planu budžeta za otplatu tih kamata na kredite.

Poštovani predsedavajući, poštovane ministarke i ministri, poštovane koleginice i kolege, sedimo dugo u ovoj sali i moram da kažem da se vrlo lako izgubi osećaj za realnost kada sedite u ovoj skupštinskoj sali. Govorimo o velikim temama, velikim brojevima, eksel tabelama, ali malo dodira sa realnim životom. Svako ko sluša ovaj prenos, teško može da prihvati hvalospeve o tome kako se živi u ovom trenutku u Srbiji.
Mislim da je jasno. Ovo je peti budžet, peta godina ove skupštinske većine, ove Vlade u različitim sastavima, ali je činjenica da u ovih pet godina u Srbiji imamo pad standarda građana Srbije. Naš ključni izazov je, izazov svake uspešne vlasti i svake uspešne Vlade, na koji način pretočiti ove brojke iz eksel tabela u džepove građana i način da napuni tanjire na trpezama u Srbiji.
Mislim da neki brojevi u ovom predlogu budžeta pokazuju da građani, koje najviše brine potreba da zadrže postojeće poslove, da otvore nove šanse za svoju decu i otvore mogućnosti za zapošljavanje, mogu da vide kroz par dokaza i par konkretnih brojeva u ovom budžetu da će to teško ići u narednoj godini.
Dakle, imamo podatak da planirani prihodi od poreza na dobit pravnih lica padaju u odnosu na 2015. godinu sa 66,5 milijardi na 58,3 milijarde. Znamo i podatak da je neto gubitak srpske privrede u 2014. godini četiri puta veći od neto gubitka u 2013. godini i iznosio je negde oko 1,1 ili 1,2 milijarde evra, a da je u 2013. godini iznosio 300 miliona evra. To znači manje mogućnosti za otvaranje novih poslova. To piše u vašim tabelama.
Videli smo da se na poziciji 1. tačka 10 planira tranzicioni fond od šest milijardi, što je od prilike, vi ćete ispraviti gospodine ministre, mogućih planiranih 30 hiljada otpremnina. Čuli smo iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da se planira otpuštanje 15 hiljada ljudi iz javnog sektora. Dakle, sve više razloga za brigu o zadržavanju postojećih poslova, i otvaranje novih mogućnosti.
Sa druge strane prethodnih godina ovde usvajamo zakone koji smanjuju ljudima penzije i plate u Srbiji, i onako težak socijalni status i brigu da se prehrani porodica od sopstvene plate pojačavamo, pa znamo i sami da nam ozbiljno siromaštvo kuca na vrata mnogih porodica u Srbiji.
Šta kažu neke brojke iz ovogodišnjeg budžeta ili predloga budžeta za narednu godinu? Kažu da se umesto jake ekonomske politike nove proizvodnje, uvode akcize, akcize koje su sasvim normalne kada govorimo o alkoholu, cigaretama, ali je teško prihvatiti da u 21. veku, akcize na struju mogu da budu opravdane.
Pitanje za ministra je - da li je tačno, a posebno na osnovu ovih pozicija koje imamo u budžetu za narednu godinu, da se planira sredinom godine i rast akciza na struju, što će naravno, ugroziti socijalni status onih najsiromašnijih koji i najredovnije plaćaju svoje račune za struju? Dakle, u razdelu akciza 1.4. ostale akcize po planu iznose sa 13,800 milijardi dinara. Za narednu godinu 28 milijardi dinara. Dakle, udar na standard naših građana.
Na kraju, čini mi se da je ilustracija za način vođenja budžeta i finansijske politike u Srbiji jedan poznati oglas gde kaže kod starog Brauna imate sutra fraj pivo. Onda dođete u pivaru i uvek dođete baš na današnji dan, a sutrašnji dan je tek sutra, nikada toga nema. Pet godina u budžetu Republike Srbije imamo obećanja da ćemo iz godine u godinu biti bolje.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege, evo danas razgovaramo i o ovim zakonima i očigledno da je pa skoro 99% rasprave upravo usmereno ka Zakonu o zakonjenju objekata.
Dakle, prvo terminološki vrlo čudan izbor, ali u redu to je samo jedna površna primedba. Mislim da je suštinski važno reći da je ovaj zakon zaista prvo duboko nepravičan, drugo vrlo teško primenjiv i duboko koruptivan.
Zbog čega nepravičan? Čuli smo i sami u toj analizi da je oko 60% objekata upravo onih objekata ljudi koji su skrpili nešto novca kroz devedesete godine jer smo govorili i o izvorima i razlozima zbog čega je ovoliki broj objekata u Srbiji nelegalizovan do sada, gde su ljudi tolerisani zbog toga što su sebi pravili krov nad glavom i DS će svakako podržati svaki pokušaj rešenja da se legalizuju objekti tim ljudima koji imaju jedini prostor za stanovanje i življenje i podizanje svojih porodica i tu se radi oko 60% objekata onih manjih od 100 od rata.
Imamo i dodatnu procenat da nekih 80% onih koji zaslužuju i iznad 100 kvadrata, ali smo duboko protiv toga da se legalizuju objekti i poslovni ali i namenjeni tržištu i iznad 1000 i više hiljada kvadrata, da vi šaljete sa usvajanjem ovakvog zakona i predlogom u Narodnoj skupštini dvostruko lošu poruku svima onima koji su do sada gradili po zakonu i sa dozvolama i poštovali državu, jer kako će se osećati posle usvajanja ovog zakona, a da treba ispoštovati sve zakone i graditi sa dozvolama.
Sa druge strane se daje mogućnost zarade onima koji su izgradili stanove u višespratnicama i koji za vrlo mali novac mogu da dostignu vrlo visoke profite i o tome smo danas slušali.
Zbog čega je teško primenljiv, jer ovo je očigledno pristup aktuelne Vlade i premijera da sopstvenu odgovornost najčešće svaljuje na ljude koji vode lokalne samouprave. Ovde smo čuli jasne argumente zbog čega lokalne samouprave nemaju dovoljno kapaciteta da realizuju ovaj zakon u roku koji je propisan, a to je 12 meseci.
Čuli smo da ukupno u Srbiji radi oko 300 građevinskih inspektora sa oko milion i po procenjenih objekata. Evo čuli smo u Užicu 20 hiljada sa dva inspektora, to je 10 hiljada objekata po inspektoru, u Nišu 50 hiljada procenjenih, za desetak, nešto manje od 10 građevinskih inspektora za u proseku pet hiljada potrebno obrađenih objekata u toku godine, a imamo i 40 i nešto opština i gradova koji nemaju ni jednog inspektora i koji neće moći da obave taj posao na način na koji ovaj zakon predviđa.
Ali, i u ovom nedostajućim kapacitetima možemo da prepoznamo šta će se u suštini dešavati u narednih godinu dana i zbog čega će zakon zaista biti nepravedan, a to je da sa tim malim kapacitetima sigurno prednost imaju oni sa najvećim objektima, jer će inspektori svoje prve aktivnosti usmeriti upravo po onima koji mogu najviše da plate i oni koji imaju najvećeg interesa i najviše kapaciteta da obezbede uslove za završetak ovog procesa.
Zbog čega je koruptivan, po nama? Zbog toga što i u ovoj raspravi sada čujemo argumente, toliko puta pominjani pašnjak i verovatni će se pominjati taj pašnjak i u nastavku rasprave, ali ja bih voleo da čujem i vaš odgovor, gospođo ministarka, na ove naslove u novinama u kojima današnje novine kažu – Zorana legalizuje Tomine vikendice; ili ozakonjuje, šta god.
(Narodni poslanik Goran Ćirić pokazuje fotografije)
Čitava Srbija zna da u zaštićenom pojasu postoje ove vikendice sa ovim fotografijama i ja bih poštovao vašu principijelnost kada kritikujete i pašnjake i neku drugu nelegalnu gradnju ukoliko bi ste i vi i kolege narodni poslanici rekli po koju kritičku reč i o toj spremnosti predsednika države da gradi na zaštićenom pojasu.
To je poruka svim građanima Srbije da je moguće tako nešto uraditi, a i sumnja da se ovaj zakon, između ostalog, donosi i sa takvim motivima. Ja bih voleo da me demantujete i da kažete sada da ćete prihvatiti predloge i amandmane koji su dati u članu 5. stav 4, gde će se taj izuzetak vikendica i kuća za odmor na zaštićenom području izuzeti iz ovog člana.
Time biste pokazali svoju principijelnost i rekli – da, vodimo računa i zalažemo se i za to da svi građani Srbije budu jednaki u pravima da nađu svoj krov nad glavom, ali i da najodgovorniji ljudi u državi poštuju, pre svega, zakone, ali i brinu o tome, o zaštićenom pojasu, o borbi protiv poplava, o onome što nas je zadesilo na nesreću proteklih godina, ali i o tome da na tim zaštićenim područjima i tamo gde veliki gradovi obezbeđuju sebi neophodne resurse za život, pijaću vodu, onemogućimo bespravnu gradnju, ne legalizujemo te vikendice i kuće koje su na desetine metara udaljene od akumulacija pijaće vode sa septičkim jamama i načinom da zaštitimo zdravlje i bezbednost našeg stanovništva.
Dakle, još jednom ponavljam stav poslaničke grupe DS, da znamo i verujemo da je ovaj zakon, pre svega, nepravičan, i to smo pokazali, da je teško primenljiv upravo zbog nedostajućih kapaciteta lokalnih samouprava i da je koruptivan.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika.

Gospođa Tomić je rekla da opozicija tvrdi da je ovaj zakon takav da otvara mogućnost korupcije. Mi smo u načelnoj raspravi govorili o tome, ali ne tvrdi jedino opozicija i Demokratska stranka to, nego je na to upozorila i Agencija, dakle, nezavisna tela u Republici Srbiji, Agencija za borbu protiv korupcije . Čuli smo da je skoro 50 članova u ovom zakonu, predloženih u izvornom tekstu, otvaralo mogućnost prema stavovima Agencije za borbu protiv korupcije za koruptivno delovanje. To isto tvrdi i Transparentnost, pa smo videli da su prihvaćeni i neki amandmani nezavisnih tela, kakav su Poverenik za javne informacije i Ombudsman. Dakle, puno je primedbi na ovaj zakon i nije to bio samo stav Demokratske stranke i opozicije.

Dobro je da smo na Odboru za privredu prihvatili neke amandmane koji suštinski menjaju stvari, neke, nismo sve, ali nije dobar način na koji smo to prihvatali, jer je to prihvaćeno kroz formu ne direktnih prihvatanja amandmana opozicije, nego kroz prihvatanje amandmana Ekonomskog kokusa i poslanika u ovoj Republičkoj skupštini i predsednice Odbora za privredu i Administrativnog odbora.

Mislim da je bilo korektnije i mnogo produktivnije da prihvatite suštinske amandmane koje su predstavnici ne samo Demokratske stranke predložili, nego i ostalih članova opozicije, a imate priliku za to već na današnjem zasedanju. Nadam se da ćete prihvatiti sve one suštinske amandmane koji zaslužuju tu vrstu podrške.